INTERNET BERZE I deo

1. Internet i poslovno okruenje

Broj korisnika Interneta u svetu, XII 2008. - 1.007.730.000. Prvih 15 zemalja po broju posetilaca
Interneta u dec. 2008:
1. Kina: 179.710.000
2. SAD: 163.300.000
3. Japan: 59.993.000
4. Nemaka: 36.992.000
5. Velika Britanija: 36.664.000
6. Francuska: 34.010.000
7. Indija: 32.099.000
8. Rusija: 28.998.000
9. Brazil: 27.688.000
10. Juna Koreja: 27.254.000
11. Kanada: 21.809.000
12. Italija: 20.780.000
13. panija: 17.893.000
14. Meksiko: 12.486.000
15. Holandija: 11.812.000

ta je telematika?
Telematika je tehnologija koja predstavlja presek informacione i komunikacione tehnologije
(ICT), koja povezuje tehnoloke oblasti telekomunikacija i informatike. Ona je kljuni pojam
integracije komunikacione tehnologije govora, podataka i slike. U njihove kljune oblasti
spadaju raunarske mree kao npr. Internet, telefonske i mobilne mree. Izvan toga telematika
ima sledee specijalizovane oblasti:
1. Telematika usluga (E-banking, E-business, E-commerce, E-logistics, E-government)
2. Saobraajna telematika (ITS Intelligentni transportni sistemi)
3. Automatizacija zgrada (Facility Management)
4. Zdravstvena telematika/Telemedicina (E-health)
5. Telematika obrazovanja(E-learning)
6. Bezbednosna telematika
Rezultati telematike su po pravilu: vei komfor, vea bezbednost i bra sposobnost odluivanja.
Telematika se ve danas bavi tehnologijama sutranjice, poto e u skoro svakoj oblasti u
budunosti biti integrisane "inteligentne" komponente.
Multimedija
je zajedniki naziv za medije koji kombinuju vie tipova pojedinanih medija, da bi se stvorila
jedna celina.
U obinom govoru multimedija najee znai interaktivni raunarski projekat u kome se koristi
film, tekst i zvuk, kao to su npr. interaktivne enciklopedije, obrazovni kompakt diskovi ili DVD.
Pet stubova multimedije su :

audio i

video zapis,

tekst,

grafika i

animacija.

Intranet
je privatna raunarska mrea koja koristi Internet protokole, mrenu povezanost i mogunosti
javnih telekomunikacionih sistema kako bi omoguila svojim zaposlenima sigurnu razmenu
informacija ili obavljanje nekih radnji vezanih za organizaciju. Ponekad se termin intranet
odnosi na svoju najuoljiviju uslugu, interne web stranice.
Za izgradnju intraneta koriste se isti koncepti i tehnologije potrebne i za Internet, kao to su
klijenti i serveri koji koriste Internet protokol (IP). Koriste se i drugi Internet protokoli kao to su
HTTP, FTP i e-mail.
Ukratko, intranet se moe shvatiti kao privatna verzija Interneta, ili verzija Interneta
ograniena samo na jednu organizaciju.

Berzansko poslovanje
Ako ste spremni da se odreknete svega ostalog da bi ste prouili istorijat i pozadinu trita i sve
glavne kompanije ije su akcije na listi, tako paljivo kao to student medicine prouava
anatomiju, ako moete da uradite sve to, i pored toga imate dobre ivce kao veliki kockar, esto
ulo poput vidovnjaka i hrabrost lava - imate malu ansu.
Bernard Baru, veliki ameriki finansijer

Formiranje berzi je jedan od najrevolucionarnijih izuma u svetu finansija !

2. ISTORIJAT NASTANKA BERZE

burse je na latinskom vrea sa novcem
birsa na starogrkom kona torba za novac
berza prezime jedne flamanske porodice iz Belgijskog grada Bria:
Porodica Von der Voersepil von der Buerse, u XIII veku su posedovali kafanu hotel des
Beursen, u kojoj su se okupljali trgovci poevi tamo da obavljaju i svoje trgovake poslove, a
na porodinom grbu ispred kue su bile tri vree sa novcem.
Prve berze: krajem XIV i u XV veku u kontinentalnoj Evropi.
Anvers i Lion u Francuskoj, XIV vek
Keln, XVI vek
London, XVI vek

U mnogim gradovima su nastajale u kafanama:

London - Jonathan Coffee House
NewYork - Tontine Coffee
Beograd - Bosna na obali Save.


Hotel Bosna, na oku dananjih ulica Karaoreve i Travnike. Tu su u poetku

odsedali vieniji bosanski trgovci, da bi kasnije poeli da dolaze na veere i poznati
beogradski izvoznici. Uz dobru atmosferu, danju uz dobru hranu i pie, a uvee uz
pesmu Male Mare i Garave Julke, to je postalo mesto sklapanja vanih trgovakih
poslova. Ubrzo posle toga, osim robe, predmet razmene su postali i vrednosni papiri i
valute. Tako je spontano, uz priu i dobru kapljicu nastala Berza.
Novembra 1886.godine donet je Zakon o Beogradskoj berzi koja je zapoela sa radom januara
1895.godine na prvom spratu hotela Bosna u preureenoj sali.
Berza je radila svakim danom osim subote i nedelje, i to na istom mestu sve do 1907.godine,
kada je Beogradska zadruga podigla veliku lepu zgradu odmah do hotela Bosna i kada je
neugledna zgrada hotela poela da ugroava sjaj nove zgrade.
Konano, 1909.godine je i sruena, a Berza premetena na Studentski trg u zgradu gde se sada
nalazi Etnografski muzej.
Poslovanje do I svetskog rata
Dosta slabo. Znaajna prepreka napretku poslovanja je bilo naglaeno oporezivanje menjakih
radnji i berzanskih zakljuaka. Poljoprivrednim proizvodima se malo trgovalo. Neposredno se
trgovalo izmeu sitnih srpskih i krupnih austro-ugarskih trgovaca.
Beogradska berza doivljava snaan razvoj posle I sv.rata Knez Mihailova 37
Zlatni period 1930-ih godina. Bila je snaan finansijski centar ovog dela Evrope. Bila je berza
meovitog karaktera: akcije, obveznice, roba (penica, kukuruz, ovas, ra, jeam, pasulj, suve
ljive, orasi)... Najvei promet je bio ostvaren u trgovanju devizama
Jo berzi u Srbiji...
Otvorene su jo 2 robne berze za poljoprivredne proizvode:
1. Novi Sad (1921.) i
2. Sombor (1925.),
Novosadska daleko znaajnija sa prometom od oko 20.000 vagona godinje.
Posle II svetskog rata
i uspostavljanja komunistikog poretka ugaene su beogradska i somborska berza, dok je
novosadska nastavila sa radom po znatno izmenjenim pravilima.

Poslednje transakcije su zakljuene aprila 1941.

Formalno, Beogradska berza je prestala sa radom 1952/53, kao nepotrebna institucija.

Zakonom o tritu novca i tritu kapitala berza ponovo oivljava (1989.), da bi 1992.
god. Trite kapitala promenilo ime u Beogradska berza.
Naruavanjem osnovnih principa nastanka i postojanja berzi (spontanost i poverenje) tokom 90ih godina berza nije zaivela.
Tokom 2006. god:
na Beogradskoj berzi bilo preko 1100 akcionarskih drutava, sa uk. trinom kapitalizacijom od
preko 10 mlrd eura. Zakljueno je 141 499 transakcija sa uk. prometom 1,25 mlrd eura.
Zakljuno sa avgustom 2007.god:
na njoj kotirano 1700 akcionarskih drutava, ija je uk. vrednost 14,9 mlrd
2009:
1. ukupan promet od 41,8 mlrd dinara, tj. priblino 442 mil evra, predstavlja smanjenje
od 41,9% u dnosu na 2008. god.
2. Pad likvidnosti u trgovanju ilustruje ukupan broj transakcija u trgovanju u iznosu od
77.215, to je pad od preko 35% ili gotovo 42 hiljade transakcija manje nego 2008.
3. Smanjenje inostrane i domae tranje, koje je otpoelo jo u drugoj polovini 2008.
godine, dostiglo je u 2009. godini maksimum.
Oktobar 2010: kotirano oko 1800 akcionarskih drutava. Tr. kapitalizacija 8,8 mlrd$.

3. BERZANSKO POSLOVANJE / ULAGANJE

ta ako neko ima viak tednje :

Uloiti u banku - tednja u dinarima

- tednja u devizama

Oroiti tednju

Kupiti tedne zapise NBS

Kupiti obveznice stare devizne tednje

Kupiti akcije neke firme

Odluka o ulaganju se donosi kombiovanjem dve stvari :

PRINOSA koji se oekuje i RIZIKA koji je neko spreman da prihvati

Ko hoe da rizikuje manje, ide u neto sigurnije tednja u banci, dravne HOV...

=> manji prinos !

Vei rizik, vei prinos akcije,igranje na berzi

Osnovno pravilo investiranja:

50
40
30

jako m ali rizik

sred nji rizik

20

veliki riz ik
10
0
rizik

Problem na naem tritu: Najvei broj graana je svoje akcije dobio zahvaljujui masovnoj
privatizaciji drutvenog kapitala (na bazi minulog rada) besplatna podela !!!

Sutina poslovanja na berzi je potpuno drugaija:

na berzu se ne ide sa novcem od primljene plate na berzu se ide samo sa vikom sredstava !

NA BERZU SE IDE DA BI SE ZARADILO Ali na berzi se moe i izgubiti !!!

Na berzi se smenjuju ciklusi, sve akcije rastu i padaju u ciklusima.

Finansijska trita tokom vremena tee finansijskoj nestabilosti !!!

Problem br. 2:
u koje hartije od vrednosti ulagati ?
Ulaganje moe biti

Samostalno

mora se posedovati minimalni nivo informacija: bilansni podaci, oditovani bilansi, info o
sazivanju skuptine akcionara, odlukama, imid date kompanije...

Preko investicionih fondova

koji prodaju deo uea u nekom velikom portfoliju, pa portfolio menaderi donose odluke u
ta ulagati, kada kupiti, kada prodati

Kako da ulae neko ko se ne bavi profesionalno berzanskim poslovima ?

1. Samo mali deo investitora tano zna u koji akciju eli da ulae daje fiksni nalog po kojoj
ceni i kada ulae
2. Vei deo investitora trai strunu pomo brokera ili investicionog savetnika, koji
analiziraju celo trite i pojedinane akcije. Ovde je klju poverenje.
3. Investirori koji nemaju ni vremena ni znanja, ali imaju novac koji ele da uloe
investicioni fondovi. Oni kupuju akcije inv. fondova po odreenoj ceni a portfolio
menaderi tog fonda ulau u vei broj razliitih HOV, koje mu na kraju donose zajedniki
prinos, koji on deli shodno broju investicionih jedinica. Kapital se oplouje onoliko koliko
je kvalitetno radio fond uvek pozitivan prinos.
Na berzu se ide da bi se zaradilo !!!
Ali tamo nema brze i visoke zarade, poto su retki periodi kada se moe zaraditi mnogo za
kratko vreme. Ako se to i desi, to je rezultat:

velikih kriza ili lomova,

nekih korigovanja u zemljama u tranziciji...
Na berzi se zarauje dugorono - ne treba razmiljati na period manji od godinu dana.

4. POJAM BERZE
BERZA je posebno ureena trina institucija u kojoj se na redovnim sastancima ovlaenih lica
prodaje :

roba,

hartije od vrednosti,

devize,

valute
a. Ureena trina institucija = berze su javne institucije ije formiranje odobrava drava
koja istovremeno kontrolie njihov rad (mora biti registrovana u sudu...)
b. Na redovnim berzanskim sastancima = sastanci se organizuju u kontinuitetu iz dana u
dan, ime se neprekidno prate ali i kreiraju kretanja na tritu (vremenska satnica berze
je odreena od 10 do 14h)
c. Ovlaena lica = ne moe uestvovati svaki pojedinac koji je zainteresovan za neke akcije
d. Na berzama se ne prodaju bilo kakvi predmeti, ve samo oni koji su ispunili odreene
uslove berze (roba, HoV, valuta, devize) .
Svaka berza ima svoja pravila: kojom robom ili kojim HoV se moe trgovati, za razliku od aukcije
gde se trguje sa svim i svaim
Berza:

mora imati dozvolu za rad Komisije za HoV.

obavlja poslove organizovanja trgovine HoV, finansijskim derivatima tj. ugovorima sa
kojima se moe trgovati na berzi

Naziv berza je zatien naziv (pravno gledano Berza moe biti samo jedna u dravi)

5. VRSTE BERZI, LANOVI,DELATNOST

S obzirom na karakter stvari sa kojima se trguje na berzama (trini materijal), berze se dele na opte i
specijalizovane.
1. Opte su meovite berze. Na njima se trguje HoV, devizama, valutom, robom. Na ovim berzama
postoje organizacioni delovi sa trgovanjem, organizovani prema vrsti trinog materijala
2. Specijalizovane berze su berze gde se vri promet samo jedne vrste berzanskog materijala.
Mogu biti robne i finansijske.
OSNIVANJE BERZE
Berzu moe osnovati drava ili neko pravno lice koje ima dozvolu za to. Fizika lica ne mogu osnovati
berzu. Za osnivanje i poetak rada berza mora da ima:


Minimalni kapital (sopstveni) od 500.000

Najmanje 5 zaposlenih ljudi sa poloenim brokerskim ispitom sa najmanje 3 godine iskustva

Tehniku opremljenost da bi se sve transakcije mogle vriti elektronski

LANOVI BERZE
su

brokersko dilerska drutva i ovlaene banke !!!

DELATNOST BERZE


Finansijska berza se bavi organizovanjem trgovine HoV i finansijskim derivatima.

Berza radi sledee stvari:



Organizuje javnu ponudu HoV, i povezuje ponudu i tranju za HoV

Objavljuje informacije o ponudi i tranji i trinoj ceni HoV

Objavljuje kursne liste HoV

Obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom

HoV mogu trgovati lanice berze, ali i drava i narodna banka. Trgovinom HoV se ne sme baviti
sama berza (ona ne sme davati ni savete)

REIM BERZANSKE TRGOVINE:

BERZANSKO TRITE
Berzansko trite je trite HoV, koje se nalaze na listingu berze. Na berzanskom tritu se moe trgovati
i inostranim HOV ako su primljene na listing i kotaciju na berzi pod zakonom utvrenim uslovima.

LISTING
Postoje odreene zakonitosti koje propisuje svaka berza. Roba ili HOV se moe primiti u trgovanje na
berzi jedino ako je prati tipski sertifikat neke ovlaene agencije pri berzi. Svrha ovog postupka je u to
veoj sigurnosti trgovanja - u smislu da ako se ispostavi da odreena koliina robe kojom se trgovalo
nije zadovoljavajueg kvaliteta, onda se smatra da je za to odgovorna ta gencija.To vai i za HOV.


sigurnost povlai kvalitet neko mora proveriti kvalitet onoga to je na berzi

Da bi preduzee moglo da ima svoje akcije na listingu berze, mora berzi da dostavi PROSPEKT , koji sadri
sve informacije o preduzeu, njegovim operacijama, rukovodstvu i finansijskim izvetajima. Preduzee
snosi punu odgovornost za podatke navedene u prospektu.
Prospekt mora da sadri:


Ime firme

Rukovodstvo (imena, funkcije....)

Finansijske izveaje koji su proli reviziju (bilans stanja, bilans uspeha...)

Iznos kapitala koji je emitovan

Spisak veinskih vlasnika kapitala

Informacije o broju emitovanih akcija

Ciljeve i planove preduzea

Ukupne rizike vezane za poslovanje kompanije

..........

Postoji LISTING A i LISTING B na Beogradskoj berzi. Na kojoj e se listi nai HoV zavisi od ispunjenosti
kriterijuma koji su predvieni.
LISTING A PRIME MARKET
Da bi HoV bila na listingu A mora da ispuni uslove:


Min. iznos ukupnog kapitala izdavaoca 20.000.000 .

Minimalno vreme poslovanja firme 3 godine.

Da je izvrena revizija finansijskih izvetaja prema meunarodnim raunovodstvenim

standardima ( sa pozitivnim miljenjem naravno ).

Da izdavalac nije u postupku steaja ili likvidacije

Da postoji najmanje 500 akcionara na 10 mil (ili da je najmanje 25% kapitala u vlasnitvu
akcionara)
# ovim se izbegava monopol .

Da su isplaene dividende po prioritetnim akcijama .

Da ima Internet stranice na srpskom i engleskom jez.

Da ima najmanje 5 transakcija dnevno 6 meseci.

Kodeks korporativnog upravljanja.

LISTING B STANDARD MARKET

Da bi HOV bila na listingu B mora da ispuni uslove:


Min. iznos ukupnog kapitala izdavaoca 4.000.000

Minimalno vreme poslovanja 2 godine

Da je izvrena revizija finansijskih izvetaja prema meunarodnim raunovodstvenim

standardima ( sa pozitivnim miljenjem)

Da izdavalac nije u procesu likvidacije

Da postoji najmanje 500 akcionara (ili da je najmanje 25% kapitala u vlasnitvu akcionara)

Da su isplaene dividende po prioritetnim akcijama

Kodeks korporativnog upravljanja

SLOBODNO BERZANSKO TRITE (VANBERZANSKO TRITE)

Pored berzanskog postoji i vanberzansko trite na koje se mogu ukljuiti HoV koje ne ispunjavaju uslove
za listing i kotaciju. Uslov je da su akcije u celini uplaene i da mogu biti predmet javne ponude na
tritu.

Na Beogradskoj berzi (2010.):



Na Prime market-u su akcije 4 preduzea

Na Standard market-u akcije 3 preduzea

Na Vanberzanskom tritu su akcije 1604 preduzea

2009 :

PRIVREMENA OBUSTAVA TRGOVINE HOV

Pod odreenim uslovima, trgovina se moe obustaviti i to u 2 sluaja:


Ako je trgovina tim akcijama izazvala poremeaj na tritu

ako je to potrebno radi zatite interesa investitora ili emitenta

Privremena obustava traje najdue 6 meseci.

ISKLJUENJE SA LISTINGA HOV
HoV odreenog izdavaoca ili odreene klase mogu biti iskljuene iz trgovanja i to:
1. Ako se njima ne trguje vie od 6 meseci
2. Ako izdavaoc podnese zahtev za iskljuenje sa listinga berze
3. Ako izdvalac prestane da ispunjava uslove za listing na berzi
4. Ako izdavalac povue svoje HoV
5. Ako je nad pravnim licem koje je izdalo HoV otvoren postupak likvidacije ili steaja
ZABRANJENE RADNJE NA BERZI
Zabrana manipulacije:
1. Davati naloge za kupovinu HoV uz istovremeno davanje naloga za prodaju u istom broju i po
istoj ceni a na osnovu prethodnog dogovora sa ovlaenim uesnikom
2. Podsticanje investitora na kupovinu... i drugo uticanje na visinu trine cene HoV

Zabrana irenja neistinitih informacija

Ogranienja za zaposlene na berzi (oni ne mogu biti zaposleni u brokerskim drutvima)

6. KAKO BERZA RADI ?

Organizacija berze je slina koncentrinim krugovima u ijem centru se nalazi sama berza sa
svojim slubama (i prateim organzacijama) koje su neophodne da bi se ostvario i drao
berzanski nain trgovanja. Od centralnog kruga se ire, krug po krug, razliiti akteri u lancu
berzanskog trgovanja.
U centru je najmanje aktera, ali su i najmoniji. Stepen ovlaenja opada u svakom narednom
krugu, sa udaljavanjem od centra. Najiri krug je samo trite na kome je berza iznikla i na kome
deluje.
KRUG PRE CENTRA
 Istorijski je prvo i nastao tj. nacrtan krug, pa tek je za njim nastajao centar. Taj prvi krug
su inili trgovci (posrednici) koji su se sastajali uvek na istom mestu, u isto vreme,
ujedno odreujui pravila trgovine.
 Osobina ovog prvog kruga je da je on od samog poetka bio uvek ZATVOREN ! Ovo znai
ogranien pristup u njega, povezan sa ispunjavanjem razliitih uslova da bi se ulo.
 Prvo pravilo (kod osnivaa N.Y. berze) je bilo da e trgovci trgovati samo izmeu sebe.
Svi izvan kruga su mogli trgovati samo preko onih koji su ve bili u krugu, tj. preko
lanova berze.
 Tako je nastalo uveno mesto na berzi, koje se godinje prodaje tj. zakupljuje :
Na velikom broju berzi je propisan taan broj mesta ovlaenih igraa, i ako neko eli da
posluje na njoj, mora da zakupi jedno od tih mesta, uz prethodno ispunjene uslove.
Zakupom mesta se ulazi u ekskluzivni krug posrednika specijalizovanih za berzansko
trgovanje preko kojih se obavlja sav promet berze. Ali takoe, ovim se bezuslovno
prihvataju i stroga pravila trgovanja...
 Jedino ovlaeni igrai imaju pravo pristupa tzv. berzanskom parketu sali za trgovanje.
 berzanski parket sala za trgovanje, je srce berzanske aktivnosti. U njoj se istiu ponude
i tranje i sklapaju poslovi.

 Svaki ovlaeni berzanski posrednik ima posebno mesto u toj sali box, obino du
njenog ruba, odakle moe direktno da komunicira sa seditem svoje firme, odakle mu
stiu nalozi koje on na parketu izvrava.
 Na parketu se nalazi vie pultova, mesta za trgovinu odreenim predmetom trgovanja.
Npr. na Njujorkkoj terminskoj berzi metala COMEX Commodity Exchange, se
aluminijumom trguje uz jedan pult, a bakrom uz drugi...
 Pored prostornog organizovanja tj. odvajanja, trgovina se moe pojednostaviti i ubrzati i
vremenskim odvajanjem, gde se npr. terminskim ugovorima trguje u unapred zakazanim
razliitm vremenima u toku dana.
Koncentrini krugovi
Svaki naredni krug, kako se udaljava od centra, ima manje prava u procesu berzanskog
trgovanja. Na ivici je najire trite, sa primarnim proizvoaima i krajnjim potroaima.
Prvi u drugom krugu oko berzanskog centra su berzanski posrednici ali bez prava uea na
berzanskim sastancima. Oni su veza ireg trita sa ovlaenim igraima na berzanskom parketu,
i celoj igri dodaju jo jedan stepen posredovanja (naroito kod razvijenijih trita). to je trite
razvijenije, vie je krugova.
U SAD, gde je trite veoma razvijeno, postoji 4 kruga koga ine:
1. lanovi berze
2. Posrednike firme koje svoje poslove obavljaju preko lanova iz prvog kruga
3. Savetnici za investiranje
4. Firme
Na manje razvijenim tritima, odmah iza prvog kruga dolazi otvoreno trite na kome ovlaeni
posrednici nalaze klijente.

7. PRINCIPI NASTANKA I RADA BERZE






SPONTANOST NASTANKA
USKLAENOST SA OKRUENJEM
POVERENJE MEU IGRAIMA
SIGURNOST POSLOVANJA

SPONTANOST NASTANKA
 Razvoj berzi i trgovanja na njima je posledica razvoja samog TRITA. Berza je nastala iz
trita !
 Ni trite, ni berza, ne trpe diktate izvan ekonomske sfere, ve sve mora biti zasnovano
na potrebama i principima trinog poslovanja.
 Primer je nastanak najvee svetske berze - NewYork
Njen poetak je bio posle amerikog rata za nezavisnost, tokom koga su izdavane razne HoVobveznice, radi prikupljanja sredstava za voenje rata. Neuredna trgovina ovim HoV je stvarala
tekoe, jer je bilo potrebno obii ceo grad da bi se naao kupac. Kao reenje je sklopljen
dogovor... Dogovor je bio da se ljudi uvek, u isto vreme, sastaju pod jednim velikim platanom u
ulici Wall street i tamo uparuju ponudu i tranju.

OSNOVNI PRINCIP ZDRAVE TRINE UTAKMICE JE

da se cena formira na osnovu,
i samo na osnovu,
odnosa PONUDE I TRANJE !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Spontanost znai da se berza kao institucija nije mogla pojaviti kao proizvod unapred
isplanirane akcije.
 Kod nje se najpre formirao prvi, posredniki krug, krug koji danas ine ovlaeni igrai.
 Tek vremenom, uslonjavanjem samog procesa trgovanja i poveanjem broja
transakcija, se formira centar u krugu tih prvobitnih posrednika. Taj centar je najpre
obavljao raunovodstvene, a zatim i kontrolne i sve druge sadanje funkcije.
 Bez obzira na spontani nastanak, svaka organizacija istovremeno znai kraj te
spontanosti.

Ipak, bez obzira na sadanje krajnje planirano obavljanje berzanskih poslova, berza mora i dalje
da ispunjava osnovni razlog svog spontanog nastanka: omoguavanje igraima da trguju
jednostavno, sigurno i efikasno, i to je najvanije da obezbedi spontanost u kreiranju cena
trinog materijala u smislu da se cena formira na osnovu kretanja PONUDE I TRANJE za tom
HoV.

USKLAENOST SA OKRUENJEM
 Na berzama se moe trgovati samo onim predmetom trgovanja, koji se nalazi u
njihovom neposrednom okruenju.
 Okruenje je fleksibilno i ono se u dananjim uslovima stalno iri.
 Vai, naravno, i obrnuta relacija, berza ima veliki uticaj na razvoj okruenja.
 Tako su berze zaslune za standardizaciju i unapreenje prometa, unapreuju
ekonomiju u kojoj se razvijaju, podiu njenu proizvodnju na vii nivo standarda i
doprinose svetskoj afirmaciji specifinih proizvoda odreenih podneblja.

Berze su u odreenim zemljama unapredile i popularizovale proizvodnju i prodaju: penice,

lukovica lale, cveta rue... Predratna Beogradska berza je uinila isto za proizvoae suvih ljiva,
pasulja i slanine, uinivi ih poznatim irom Evrope.

Polazei od specifinosti domaih trita i specifinosti trinog materijala, berze su razvile

jednu od najvanijih delatnosti, a to je KREIRANJE IZVEDENIH HARTIJA OD VREDNOSTI tj.
STANDARDIZOVANIH TERMINSKIH UGOVORA, od sezone do sezone, prema razvoju i potrebama
okruenja.
Upravo su one stvorile najjau konkurentsku borbu meu vodeim berzama. Bolja
prilagoenost izvedenih HoV ini jednu berzu privlanijom od druge.
POVERENJE MEU IGRAIMA
 Berza je nastala na poverenju, istovremeno sa sigurnou.
 Oduzimanje jednog od ta dva kljuna elementa dovodi do uruavanja berze kao
institucije, pa se oni zajedno smatraju opredeljujuim iniocima nastajanja i opstanka
svake berze.
 Striktnost i ogranienost u broju lanova same berze, nemogunost pristupa nekoga sa
strane, ine da poverenje u sutini ostaje stvar koja se tie samih brokera tj. uesnika u
trgovanju.
 Naravno, ovaj proces se titi i institucijama nastalim radi njega: berzanskim pravom i
autonomnim bezanskim sudstvom-arbitraom.

SIGURNOST POSLOVANJA
 Sami sastanci prvih trgovaca-posrednika su bili organizovani sa jednim ciljem:
POVEANJE SIGURNOSTI POSLOVANJA.
 U cilju sigurnosti je berza i postala institucija sa svojim javnim pravilima i zakonima.

Postoje dva procesa koja obezbeuju sigurnost:

1. Napor da se osiguraju posrednici. On podrazumeva proveru izdavaoca HoV, kontrolu
kvaliteta robe, osiguranje... sve kao sastavni deo pravila berze
2. Aktivnost drave prema berzi zakoni, formiranje Komisije za HoV irom sveta.

8. POJAM,FUNKCIJA I CILJEVI TRISTA HARTIJA OD VREDNOSTI (HOV)

Triste hartija od vrednosti-predstavlja deo finansijskog trzista na kome dolazi do susretanja
ponude i traznje za HoV.
Trziste HoV obuhvata trgovinu dugoronim i kratkoronim HoV (zavisi od samih hartija).Na
tritu HoV se trguje fer, otvoreno i na ugovoren(propisan) nain.
Zbog toga, ovo trite treba da :
1. bude likvidno,
2. svim uesnicima prui istovremeno informacije o ponudi i tranji,
3. obezbedi kontinuitet cene,
4. obezbedi niske transakcione trokove,
5. omogui svim trinim uesnicima isti pristup,
6. obezbedi da se cene brzo prilagoavaju novoj informaciji.
Funkcionisanje trita HoV je regulisano od strane drave i zavisi od ponaanja uesnika na
njemu. To su kompleksna trita, karakteriu ih munjevite promene, a transakcije koje se na
njima zakljuuju su velike po vrednosti.
Uesnici na tritu hartija od vrednosti :
Odnosi se reguliu kupoprodajnim ugovorima, a uesnici mogu biti neposredni(direktno stupaju
u odnose) i posredni(kontakte ostvaruju preko posrenika). U svim zemljama u kojima postoji
trite HoV kao uesnici se javljaju:
1. Investitori (vlasnici fin.sredstava),
2. Korisnici fin.sredstava,
3. Posrednici,
4. Drava.

9. INVESTITORI kao uesnici na trzistu HoV

To je jedna od najvanijih grupa uesnika na trzistu HoV - s obzirom da je postojanje vlasnika
finansijskih sredstava uslov postojanja i funkcionisanja ovog trita, ali i razvoja ukupne
nacionalne privrede. U ulozi investitora javljaju se: fizika i pravna lica, dravni ili paradravni
organi, institucije i organizacije, kao i bankarsko-finansijske institucije.
INVESTIRANJE VS PEKULISANJE

Pri ulaganju na berzama bitno je napraviti razliku izmeu investiranja i pekulisanja.

Razlika je u stalnosti i motivima !

pekulant aktivno trai prilike za brzu zaradu: njegove investicije su nestalne.

Investitor preduzima investicije koje su manje ili vie fiksne.
=> pekulisanje je aktivno, investiranje je pasivno.
Kejns:
Investiranje je aktivnost koja se sastoji u predvianju oekivanog prinosa kapitala u toku
itavog njegovog veka trajanja
pekulisanje je aktivnost koja se sastoji u predvianju psihologije trita
Motiv investitora je ouvanje vrednosti kapitala.
Motiv pekulanta je uveanje bogatstva, ne na bazi tekueg prihoda, ve na bazi fluktuacija u
cenama HoV.

Zarada investitora je tekui dohodak u vidu profita, dividende ili kamate.

pekulant, sa druge strane, nije zainteresovan za sutinsku vrednost HoV, ve ga zanima
da tu HoV proda to skuplje bez obzira na njenu realnu vrednost.
=> Finansijski uzlet pekulanta nije rezultat realnih poslovnih mogunosti, ve je rezultat trine
dominacije agenata koji imaju cilj samo osvajanje kapitalne dobiti.

Investitori daju stabilnost berzama.

pekulanti stvaraju pekulativne balone.

pekulativni balon je brz i dinamian rast cena HoV koji se ne moe opravdati realnim
poslovnim mogunostima. Balon na kraju iznenada i naglo puca (poto nije uslovljen realnim
mogunostima poslovanja) to ima za posledicu strmoglav pad u ceni HoV.

On dovodi do velikog kraha berzi.
Cene HoV rastu zbog samoispunjavajuih oekivanja, tj. zato to prosean investitor misli da je
proseno miljenje igraa da e cene i dalje rasti. U skladu sa tim optimistikim oekivanjima
(poto svi investitori donose odluke na bazi oekivanja prosenog miljenja) investitori kupuju
HoV radi budue preprodaje.

Ovim se oekivanje rasta cena HoV i materijalizuje.
Dalje, HoV se kupuju u jako velikim koliinama i na bazi duga (da bi se u budunosti to skuplje
prodale).

I upravo ovo daje razarajue posledice pucanja pekulativnog balona, jer problem ne bi
postojao da su u igri samo ulozi igraa. U igri je sada jako puno spoljnih - pozajmljenih
sredstava.
Kada postane jasno da se dug ne moe poveavati bez granica, i da su oekivanja bila preterano
optimistika tj. nerealna, tritem e zavladati panika, tj. svi agenti e (oekujui pad cene)
pokuati da istovremeno prodaju svoje HoV. Tada nastaje pekulativni vrtlog.

Tada pada sistem.
Kada balon pukne, kljuno je da se ukljui centralna banka, koja ekspanzivnom monetarnom i
fiskalnom politikom regulie problem. Takoe ona tada nastupa i kao zajmodavac u krajnjoj
instanci.

pekulativni baloni posle nastanka uvek neminovno PUCAJU.

Ovo uvek ima za posledicu razarajue ekonomske i socijalne posledice.
Grafiki, pekulativni balon lii na planinski vrh, strm uspon sa leve strane, vrh, i strma nizbrdica
sa desne strane (ako se posmatra kretanje akcija ili berzanskih indeksa) :

10. Korisnici finansijskih sredstava kao uesnici na tritu Hov

Korisnici su:
1. Pojedinci (onda kada koriste razliite vrste kredita za zadovoljenje linih potreba),
2. Privredni subjekti (onda kada su im ona neophodna za normalno poslovanje i razvoj),
3. Dravne institucije i organizacije (onda kada im su im finansijska sredstva neophodna za
normalno funkcionisanje, kao i za reavanje razliitih problema ukupnog privrednog
razvoja i infrastrukture),
4. Bankarsko-finansijke organizacije (mogu se javiti kao korisnici fin.sr. u svoje ime i za svoj
raun, u svoje ime i za tu racun,i u tue ime i za tu raun).

11. Posrednici kao uesnici na tritu HOV

Sve posrednike na tritu HOV moemo podeliti na:
 banke i druge bankarske organizacije,
 investicione fondove i druge finansiske institucije, kao to su brokersko-dilerske firme.
 Banke imaju znaajno mesto i u zavisnosti od zemlje, uestvuju sa 40%-90%
transakcijama na trzistu HOV u razvijenim zemljama.
Na tritu HoV se pojavljuju sledee banke:
1. Depozitne ili komercijalne banke
2. Investicione banke
3. Hipotekarne banke
4. Univerzalne banke
 Depozitne ili komercijalne banke (manje kao investitori vie kao posrednici posebno na
sekundarnom tr.HoV),
 Investicione banke (uloga na sekundarnom tr. HoV je mala, ali veoma znaajna na
primarnom trzistu HoV, i tu zbog svoje snage mogu obaviti sve poslove u vezi emisije i
plasmana HoV),

 Hipotekarne banke (posebna uloga na tritu HoV, doprinose stabilizaciji trinih

kretanja, ali i razvoju gradova i ostvarivanje socijalnih ciljeva, i mogu se javiti u sve etiri
uloge (investitor, korisnik, komisionar i ist posrednik)),
 Univerzalne banke (u sve etiri uloge, ali zavisi od zemlje-odnosno razvijenosti trita).
 Investicioni fondovi i druge finansiske institucije
1. Investicioni fondovi koji prodaju deo uea u nekom velikom portfoliju, pa portfolio
menaderi donose odluke u ta i kada ulagati.
2. Zajedniki(uzajamni)fondovi, slian investicionom fondu ali je on prevashodno
orijentisan na investiranje u akcije i obveznice korporacija.Svaki fond ima profesionalnog
menadzera i investicioni cilj i program koji se realizuje kada se stvara portfelj fonda.
Mogu biti: otvorenog(fond prodaje onoliko udela u fondu koliko investitori zele da kupe)
i zatvorenog tipa(udeli se prodaju samo jednom i njima se trguje na berzama ili
vanberzanskom tritu).
 Osiguravajue kompanije (veoma znacajna grupa spec. posrednika na trzistu HoV, s
obzirom da se kapital u njih redovno i po automatizmu sliva putem premija za socijalno i
zdravstveno osiguranje, premija osig. ivota i imovine. Oni nekad i do 80% svog kapitala
dre u HoV),
 Penziski fondovi (isto kao i osigur. kompanije),
 Ostale specijalizovane finansiske institucije (To su: finansijske inst. holding kompanija,
korporacija i drugih oblika akcionarskih drutava, i brojne brokerske i posrednike instit.
i konsalting firme).

12. Drava kao uesnik na tritu HoV

Drava kao uesnik na tritu HoV ima posebno mesto i znaaj, koji su posledica njene
specifine uloge u nacionalnoj ekonomiji, sto nije sluaj sa drugim uesnicima na tritu.
Ona moe biti; investitor, korisnik, regulator i kontrolor.
Dravna regulativa je posebno znaajna za mlada trita na kojima treba pridobiti poverenje
velikog broja investitora.

13. Tipovi berza HoV

Prema formi i nainu osnivanja, sticanju statusa lana, nainu upravljanja i kontroli razlikuju
se tri tipa berze i to:


Anglosaksonske berze

Kontinentalne - francuske berze

Meovite berze
Anglosaksonske berze (berza je privatna inst. Osnovana kao akcionarsko drustvo.Uticaj drave
je zanemarljiv, i lanovi berze ne mogu biti banke i drugi finan. posrednici) LONDON, NEW
YORK, TOKIO,
Kontinentalne-francuske berze (to su institucije javno-pravnog karaktera koje su osnovane
posebnim zakonom, Drava uestvuje u rukovodjenju i upravljanju, i ovde banke i drugi finan.
posrednici ne mogu biti lanovi) PARIZ,BELGIJA,ITALIJA,PANIJA, PORTUGAL,
Meovite berze (osniva ih drava,koja upravlja, rukovodi i vri kontrolu nad radom berze, Ovde
lanovi mogu biti samo banke i drugi finan. posrednici) FRANKFURT,BE,CIRIH.

14. EFEKTI
Efekti (hartije od vrednosti) su isprave koje daju pravo na dobijanje odreenog novanog
prihoda i predstavljaju kapitalizaciju tog prihoda.
Oni su forma pribavljanja ili plasiranja kapitala i mogu se prenositi ili otuivati. Trina vrednost
efekata zavisi uglavnom od prihoda koji oni donose i prosene kamatne stope na pozajmljeni
kapital koji postoji u to vreme.
U efekte spadaju akcije, obveznice, dravni bonovi, blagajniki zapisi, hipotekarne zalonice,
municipalne obeznice (to su obveznice niih teritorijalnih organa)... Efekti su hartije od
vrednosti (HOV), ali nisu sve hartije od vrednosti efekti (menice, ekovi, novanice,
konosmani...).
Osnovna podela efekata je na:
1. efekti sa stalnim ukamaenjem, oni nose stalno isto ukamaenje, tj. kroz niz godina
donose uvek isti iznos prinosa na ime ukamaenja (npr. sve dravne obveznice i
zalonice);
2. efekti sa promenljivim ukamaenjem su oni kod kojih je prinos neizvestan i varijabilan
(npr. akcije).

 Nominalna vrednost efekta je vrednost utisnuta na licu efekta (obveznice i akcije)

kada se on prvi put emituje. Ona slui kao osnova za ukamaenje i visinu potraivanja
imaoca efekta od emitenta (izdavaoca) kao i za knjienje transakcija sa njima.
 Trina vrednost efekata je vrednost po kojoj se efekt prodaje na tritu. Ona moe biti
jednaka, manja ili vea od njegove nominalne vrednosti.

Ako je manja radi se o kupoprodaji efekata sa disaiom (diskontom)

a obrnuto sa aiom (premijom).

AKCIJE
Akcije su odreeni deo kapitala akcionarskog drutva i daju imaocu pravo upravljanja
preduzeem i pravo na deo ostvarene dobiti preduzea u vidu dividende.
Svaka akcija daje vlasniku pravo na jedan glas na zboru akcionara to znai da akcionari koji
poseduju vie od polovine ukupnih akcija praktino upravljaju akcionarskim drutvom.
Akcije mogu biti obine i prioritetne.
Obine (redovne) akcije
daju vlasnicima pravo na dividendu nakon to se izmire sve prioritetne obaveze, pravo glasa na
skuptini akcionara, pravo na izbor i smenu nekog iz menadmenta, pravo na osporavanje
zakljuaka skuptine akcionara, pravo da u sluaju likvidacije preduzea podele deo imovine
nakon to su se izmirili dugovi prioritetnim akcionarima. Njihova trina vrednost moe
znaajno rasti ili opadati.
Prioritetne akcije
imaju prioritet pri raspodeli dividende ili imovine u sluaju likvidacije preduzea, mogunost
kovertovanja u obine akcije i nemaju pravo glasa. One mogu biti:
 kumulativne prioritetne (povlaene, preferencijalne) kod kojih se neisplaena dividenda
mora isplatiti kumulativno pre nego na obine akcije;
 konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije mogu se menjati za obine akcije po
unapred ugovorenom raciju;
 participativne prioritetne akcije su one koje pored redovne dividende uestvuju i sa
obinim akcijama u dodatnoj isplati dividende i to po principu jednakosti dolar za dolar.

Akcije mogu biti:

 akcije na ime-kada akcija glasi na nekoga i on je upisan u knjigu akcionara preduzea.
Mogu se preneti na drugoga indosamentom, tj. pisanom izjavom napisanom na samoj
akciji i prodajom te akcije,
 akcije na donosioca-gde se kao vlasnik smatra svaki njen dralac i prenose se prostom
predajom iz ruke u ruku.
Dividenda je prihod od akcija koja se isplauje iz ostvarenog profita akcionarskog drutva.
Visina isplate se utvruje u procentima od nominalne vrednosti ili u odreenom iznosu po akciji
(koje se kotiraju na berzi). Moe se isplatiti u gotovini ili u novim akcijama.
Svaki akcionar (vlasnik akcije) se evidentira u knjizi registar akcionara (ime, mesto stanovanja i
zanimanje).
Svaka akcija se sastoji od dva dela:
1. plat akcija-osnovna akcionarska isprava kojom se pismeno potvruju prava akcionara;
2. kuponski tabak-sadri dividendne kupone na osnovu kojih se isplauje dividenda na
akcije. Poslednji odseak na tabaku je talon koji daje pravo na dobijanje novih kupona.
Talon i kuponski tabak koji se iseca pri dospeu dividende za isplatu i podnosi na naplatu
emitentu akcije se izdaje na osnovu glavne akcionarske isprave plata.

OBVEZNICE
To su hartije od vrednosti koje omoguavaju emitentima (izdavaocima: drava, lokalni dravni
organi, korporacije, banke...) da uz plaanje odreene kamate pribave veliki iznos novca od
puno razliitih investitora. Kao takve one predstavljaju dugorone obaveze.
Obveznice su pismena isprava kojom se izdavalac obavezuje da e licu oznaenom na
obveznici ili donosiocu obveznice (ako glasi na donosioca) isplatiti najkasnije odreenog dana
odreenu sumu novca kao i kamatu po ugovorenoj kamatnoj stopi u odreenom roku
(polugodinje ili godinje). Emisija obveznica je oblik pribavljanja velikog dugoronog zajma
(kapitala).

Obveznice se bitno razlikuju od akcija:

 One predstavljaju obavezu za emitenta.
 Imaoci obveznica su kreditori a ne vlasnici dela emisione firme kao to je sluaj kod
akcija.
 Nemaju pravo glasa i ne uestvuju u zaradi firme kao to je sluaj sa akcijama.
 Obveznice imaju rok dospea kada ih emitent otkupljuje po nominalnoj vrednosti, dok
akcije nemaju rok dospea i mogu ostati neisplaene neogranieno.
 Akcije se mogu kupovati novcem, stvarima ili pravima, dok se kod obveznica koristi
iskljuivo novac.
 Prihod po osnovu akcija zavisi od poslovnog uspeha i dobiti preduzea, a kod obveznica
je unapred poznat u vidu ugovorene kamate.
Da bi se emitovale obveznice potrebno je formalno odobrenje upavnog odbora firme akcionara
te firme i Komisije za hartije od vrednosti i finansijsko trite. Obino se tada koriste usluge
odreene investicione banke kao garanta da e sve emitovane obveznice biti prodate.
Vlasnici obveznica sa rokom dospea od npr. 20 godina ne moraju da ekaju da proe 20 godina
da bi ih pretvorili u gotovinu, ve ih u bilo kom trenutku mogu prodati na tritu.
One mogu biti obine koje svom imaocu daju samo pravo na odreenu kamatu i participativne
obveznice koje svom vlasniku daju pravo i na uee u dobiti izdavaoca. Participativne su ree.
 Mogu biti na ime i na donosioca (misli se na obveznice uopte). S obzirom da se izdaju u
jako velikim serijama obino su na donosioca.

Obveznice mogu biti sa fiksnom kamatom (fiksnim prihodom) i kod njih je u momentu
kupovine poznat prihod u vidu fiksne kamate i u toku celog roka trajanja. Ne mogu se
konvertovati u akcije.
Obveznice sa varijabilnom kamatom su one gde je kamatna stopa odreena kretanjem
kamatne stope koje se plaa na kratkorone depozite.
Obveznice sa indeksiranom kamatom su obveznice sa fiksnom kamatom ija vrednost na dan
dospea zavisi od kretanja vrednosti odreenog berzanskog indeksa (kurseva hartija od
vrednosti na berzi).

Obveznice se sastoje iz dva dela:

1. plat obveznice,
2. kamatni kupon.
 Plat obveznice je glavni deo obveznice i sadri najvanije podatke o obveznici kao to
su njena oznaka, naziv i sedite emitenta, mesto i datum izdavanja, naziv i sedite
garanta (ako postoji), serijski i kontrolni broj obveznice, njenu nominalnu vrednost,
visinu kamatne stope, rokove otplate.
 Kamatni kupon je deo koji se dodaje obveznici sa stalnim ukamaenjem i na osnovu
njega banka isplauje dospele kamate. On nosi isti broj i seriju kao i plat.

15. BLAGAJNIKI ZAPISI

BLAGAJNIKI ZAPISI su kratkorone hartije od vrednosti koje glase na okrugli iznos
 na ime ili
 na donosioca
i nose kamatu, prema roku dospea koji ne moe biti dui od godinu dana. to je je rok dospea
dui kamatna stopa je via.
Sline su kratkoronim obveznicama.
Emitent blagajnikog zapisa (banka) se obavezuje da e licu naznaenom na zapisu (ili po
njegovoj naredbi) u ugovorenom roku isplatiti odreeni iznos sa pripadajuom kamatom.
Oni su namenjeni za kratkorone plasmane privremeno slobodnih novanih sedstava pravnih
lica i graana i slini su oroenim depozitima.
Njih moe izdati:
1. Narodna banka Srbije (kao instrument regulisanja novca u opticaju),
2. dravne blagajne (kao istrument kratkoronog zaduivanja drave radi pokria
budetskog deficita)
3. druge banke ili neke finansijske organizacije (u cilju mobilisanja kratkoronih sredstava
radi popunjavanja svog kreditnog potencijala).

Blagajniki zapis sadri sledee osnovne elemente:

1. oznaku (da je blagajniki zapis)
2. naziv i sedite emitenta
3. naziv i sedite upisnika ili na donosioca
4. sumu na koju glasi
5. visinu kamatne stope
6. rok dospea
7. prava imaoca
8. mesto i datum izdavanja
9. serijski broj i kontrolni broj
10. faksimile potpisa ovlaenih lica.

16. BERZA EFEKATA

To je organizovana trgovina efektima na odreenom mestu i u odreeno vreme u skladu sa
berzanskim uzansama (pravilima).
Trgovina efektima na berzi je ograniena samo na odreene efekte sa dobrim bonitetom.
Sama kotacija efekata na berzi znai odreivanje njegovog kursa na bazi kretanja odnosa
izmeu ponude i tranje. On se redovno objavljuje u berzanskim i finansijskim izvetajima i slui
kao orijentir pri formiranju cene datog efekta.
Osnova za formiranje kurseva datih efekata su berzanski zakljuci, tj. ugovori o kupoprodaji
datih efekata. Oni se za svaku kupoprodaju sastavljaju u tri primerka: jedan kupcu, jedan
prodavcu, jedan berzi.
Berzanski zakljuci takoe slue kao osnova za izraunavanje i za naplatu berzanske provizije
(takse) koja se obino iskazuje u procentima od vrednosti zakljuenog berzanskog prometa.
 Zvanini berzanski kursevi mogu biti:

1. stvarni berzanski kursevi- oni kursevi po kojima se realno u odreenom periodu

zakljuuju berzanski poslovi
2. normirani berzanski kursevi- formiraju se vetaki kao proseni berzanski kursevi na bazi
poetnog i zavrnog berzanskog kursa. Oni su informativni.
3. zakljuni berzanski kursevi- notiraju na kraju rednog vremena berze
4. promptni berzanski kursevi- oni po kojima su zakljueni promptni berzanski poslovi.
Retki su i saoptavaju se samo za neke promptne poslove
5. terminski berzanski kursevi- za zakljuene terminske poslove. Ne saoptavaju se esto
(nisu toliko bitni).
Pored ovih zvaninih berzanskih kurseva postoji i nezvanini berzanski kurs efekata. On se
formira na bazi kretanja ponude i tranje efekata sa kojima se ne trguje na berzi tj. koji nisu
kotirani (notirani) na berzi jer su loeg boniteta. Kae se da se sa njima trguje van berzanskog
parketa na slobodnom tritu, ili u kulisama u neposrednoj blizini berze.
Na berzi se trguje samo prvoklasnim efektima. Na ovom nezvaninom tritu sa trguje sa tzv.
drugoklasnim efektima, ali u svemu na isti nain kao i na berzi.

Saglasnost (dozvolu) za trgovinu na berzi daje posebna komisija (skuptina berze, upravni
odbor, menadment, direktor, komisija za formiranje kurseva, arbitrani sud...) na osnovu
ocene boniteta vlasnika efekta pri emu su veoma strogi uslovi za uvoenje efekta na berzu.

Po predmetu trgovanja berze mogu biti:

 berza za hartije od vrednosti (efekte);
 novane berze (za novac, valute i devize);
 robne berze (razne robe);
 berze za usluge (berze za osiguranje, pomorski brodski prostor).
Na osnovu posebno izdatih berzanskih indeksa sagledava se tendencija kretanja berzanskih
kurseva odreenih efekata. Oni slue investitorima kao orijentir za kupovinu datog efekta.
Trgovina efektima se vri indirektno posredstvom berzanskih posrednika, brokera i dilera.

Brokeri (agenti)
obavljaju trgovinu efekata u tue ime i za tu raun uz berzansku proviziju.
Oni vode brokerski dnevnik gde se evidentiraju zakljueni poslovi na osnovu kojih se sastavlja
berzanski izvetaj o kretanju berzanskog prometa i berzanskih kurseva i obraunava berzanska
provizija (koja je obino procenat od ostvarenog berzanskog prometa takvog efekta).
Dileri
rade trgovinu efektima na berzi u svoje ime i za svoj raun i na sopstveni rizik.
Zarada e im biti kursna razlika izmeu dve vrednosti efekata, a gubitak snose sami. Oni takoe
vode berzanski dnevnik.
Najmanja koliina efekata sa kojom i dileri i brokeri mogu trgovati na berzi je berzanski kup ili
lot. Veliina svenja efekata se izraava za obveznice u nominalnoj vrednosti a za akcije u
komadima (najmanje 100 akcija).

 Na berzi efekata se sklapaju:

1. promptni poslovi - oni se likvidiraju odmah to znai da ceo posao mora biti gotov
najkasnije za dva do pet dana po zakljuenju. Oni se sklapaju radi trenutne potrebe za
novcem a ne radi pekulacija,
2. terminski poslovi - ne izvravaju se odmah ve u nekom kasnijem terminu. Taj termin
moe biti unapred utvren od zakljuenja kupoprodajnog ugovora, npr. mesec dana po
zakljuenju ugovora. Kada se utvruje unapred termin to se radi u cilju pekulacije, npr.
rauna se na porast kursa, npr. kupuje se danas po niem kursu da bi se prodalo za
mesec dana po viem kursu i ova razlika izmeu vieg terminskog kursa i nieg
promptnog kursa se naziva terminska premija.
 Berzanski posao kome je cilj iskoriavanje kursnih razlika efekata na raznim berzama i
na taj nain ostvarenja dobiti je arbitraa efekata. Ovde je obino mali rizik ali i mala
dobit.

17. INVESTICIONI FONDOVI

su finansijski posrednici, koji udruuju sredstva mnogih sitnih investitora, tako to im prodaju
akcije investicionog fonda, a od novca prikupljenog na taj nain kupuju hartije od vrednosti. Ovo
je postupak transformacije sredstava, od izdavanja akcija malih iznosa - do kupovine velikih
blokova hartija od vrednosti.
Fondovi kroz to koriste prednosti:

veliine popusta na brokerske provizije

kupovine diversifikovanih porfolia hartija od vrednosti (onih koji sadre razliite HoV).

Sitni investitori imaju koristi:

zbog niih cena transakcija prilikom kupovine HoV

smanjuju rizik tako to njihov ulog ide u diversifikovan portfolio HoV, a ne ulau sav
novac na jedno mesto tj. u jednu vrstu HoV

Fondovi koji kupuju obine akcije se mogu dalje specijalizovati i investirati samo u inostrane
HoV ili u specijalizovane industrijske grane (kao to je energija ili visoka tehnologija). Fondovi
koji kupuju dunike HoV mogu da se specijalizuju za obveznice korporacija, obveznice drave ili
optinske obveznice koje su osloboene poreza, ali i dugorone ili kratkorone HoV.
Postoje dva osnovna tipa investicionih fondova:
1. Otvoreni
2. Zatvoreni
1.

Otvoreni investicioni fondovi (mutual funds)

dominiraju savremenim finansijskim tritima - i po broju i po sredstvima kojima raspolau. Oni

imaju obavezu da prodaju akcije zainteresovanim investitorima ali i da te akcije na njihov zahtev
otkupe. Pomenuti otkup akcija moe da ugrozi likvidnost investicionih fondova (i njihovu
poziciju na tritu), zbog ega fondovi pribegavaju diversifikaciji portfolia (da bi obezbedili
likvidnost).
2.

Zatvoreni investicioni fondovi (closed-end funds)

Nastali su istorijski pre otvorenih, s tim to posluju sa istim strategijama,ciljevima i portfolio

strukturom. Razlika je u nainu na koji investitori ulau i povlae kapital iz fonda ! Naime, ovi
fondovi izdaju odreeni broj akcija i nemaju obavezu da svoje akcije otkupljuju od investitora.

Ogroman kapital koji je skoncentrisan u inv. fondovima, im daje ogroman uticaj na strukturu i
funkcionisanje finansijskih trita, na nacionalnom, ali i na meunarodnom planu.
Njihova dominacija je najvea tamo gde su finansijska trita najrazvijenija.
Prednosti inv. fondova u odnosu na pojedinane kapitale:

Veliki kapital im omoguava da investiraju tamo gde pojedinani investitori nisu u

mogunosti

Brokerima plaaju nie provizije

Pruaju veu sigurnost akcionarima zbog diversifikacije HoV

Imaju mogunost da utiu na graenje trita i da manipuliu berzanskim cenama

18. TERMINSKI (HEDING) POSLOVI

Terminski ugovori, Terminski poslovi, Finansijski derivati, Heding poslovi, Izvedeni finansijski
instrumenti ...
Finansijski derivati su veoma efikasni u smanjivanju RIZIKA, jer omoguavaju HED.
Hedge (Engl) nain zatite od rizika , posebna vrsta transakcije iji je cilj prenos rizika promene
kursa/cene na robnim, deviznim ili finansijskim tritima ulaenjem u 2.rizik.
Berzanski poslovi mogu biti promptni i terminski.
1. Promptni poslovi su jednostavni, a plaanje i isporuka materijala se vre odmah posle
zakljuenja ugovora ili u kratkom roku posle toga. Zato promptni ugovori ne
omoguavaju pekulativnost i ne mogu biti predmet trgovine na berzi.
2. Kod terminskih poslova postoji vremenski razmak izmeu zakljuenja posla i izvrenja
posla. Terminski posao se zakljuuje u sadanjosti, a izvrenje i plaanje e se obaviti u
budunosti. Ovi poslovi imaju izraenu pekulativnu dimenziju.

Terminski poslovi se zakljuuju da bi se smanjio rizik ugovorenih strana od promena
cene berzanskog materijala.

Ovakav nain zakljuivanja terminskih poslova omoguava i transakcije koje se zasnivaju
na oekivanim promenama cena u odnosu na postojee.

Finansijski derivati

su (STANDARDIZOVANI) ugovori koji nastaju da bi pokrili neki terminski posao.


Zasnovani su na kupoprodajnim ugovorima sa terminskom klauzulom (terminska

klauzula se odnosi na odloeno plaanje, odloenu isporuku berzanskog materijala ili
oba).
Razlikuju se tri osnovna tipa finansijskih derivata: opcije, fjuersi i svopovi (options,
futures,swop).

Njihova prednost je u fleksibilnosti.

Nedostatak je osetljivost na nelikvidnost trita.
OPCIJE (options)
Opcije mogu biti kupovne i prodajne.
Kupovna opcija je ugovor koji predstavlja pravo, ali ne i obavezu da se odreeni finansijski
instrument kupi po ugovorenoj ceni u odreeno vreme ili na odreeni nain.
Ova cena se naziva STRAJK CENA.
Vlasnik opcije (kupac) ne mora da se odlui na njeno izvrenje. On moe da je ne iskoristi, i da je
pusti da istekne. Prodavac opcije nema izbor, on mora da je proda ako kupac to odlui.
Kupac plaa prodavcu tzv. opcionu premiju, jer on oekuje da e zaraditi na poveanju cene.
Postoje 2 tipa ugovora o opciji:

Amerike opcije - mogu biti izvrene u bilo kom trenutku do datuma isteka ugovora.

Evropske opcije mogu se izvriti samo na dan isteka ugovora.
Prodajna opcija je pravo, ali ne i obaveza da se odreeni finansijski instrument proda po
ugovorenoj ceni u odreenom vremenu ili na odreeni dan.
Prodavac plaa kupcu odreenu premiju uz oekivanje da e ostvariti zaradu po osnovu
smanjenja cene.
Predmet opcionog ugovora mogu biti razliite vrste trinog materijala.

Opcija na kupovinu (kupovna opcija) kol opcija.

Opcija na prodaju (prodajna opcija) put opcija.
Kol opcija podrazumeva mogunost ZAHTEVA za ISPORUKOM instrumenta pa utvrenoj ceni.
Put opcija podrazumeva mogunot PREDAJE instrumenta drugom licu po nekoj ceni.

FJUERSI (futures)
Devizni fjuersi su prenosivi i zakonski sklopljeni terminski ugovori kojim se uspostavlja obaveza
da se po ugovorenoj ceni kupi ili proda odreeni iznos hartija od vrednosti (deviza) u
odreenom terminu u budunosti. Postoje robni fjuersi, finansijski, moe se trgovati kamatnim
stopama ili ak berzanskim indeksima.
Kupovinom fjuers ugovora ostvaruje se zarada, ako kurs raste, a gubitak ako pada.

Razlika u odnosu na opcije je to su opcije ugovori sa pravom, ali ne i obaveza, a fjuersi su

ugovori sa neodlonom obavezom.
DEVIZNI SVOP (swop)
je istovremena promptna prodaja i terminska kupovina istog iznosa date devize.
Ovim se obezbeuje zatita od rizika promene deviznog kursa.
Devizni kursevi iste devize na dva razliita trita su razliiti.
Kurs je na jednom deviznom tritu vii, a na drugom nii. Ako se neka deviza kupi na deviznom
tritu na kome je nii devizni kurs i istovremeno proda na deviznom tritu na kome je vii
devizni kurs, ostvaruje se dobitak po osnovu kursne razlike. Ovo se naziva arbitraa deviza.
Opcije na fjuerse

Primer:
Junski fjuers dugoronih obveznica dravne blagajne

Ako kupimo taj fjuers po ceni od 115.000$ mi smo se obavezali da emo za dravne
obveznice nominalne vrednosti 100.000$ platiti 115.000$, kada nam se one isporue
krajem meseca juna (Amerika).

Ako prodamo taj fjuers po ceni od 115.000$ obavezali smo se da emo krajem juna
isporuiti te obveznice nominalne vrednosti 100.000$ i za uzvrat dobiti 115.000$.
Opcija na fjuers dugoronih obveznica dravne blagajne:
1. Datum njenog isteka je isti kao datum isteka fjuersa na koji se odnosi
2. U pitanju je amerika opcija, tako da ona moe biti izvrena bilo kada do isteka
utvrenog roka
3. Premija (cena) opcije se navodi u poenima, koji su isti kao i u fjuersu, tako da svaki
poen iznosi 1000$.
Npr:
Za premiju od 2 poena tj. 2000$ kupimo 1 kol opciju na junski fjuers ugovor, koji se odnosi na
obveznice, sa cenom opcije od 115.
Ovo znai da smo kupili pravo na kupovinu junskog fjuersa dugoronih obveznica po ceni 115
(115.000$ po ugovoru), u bilo kom trenutku do kraja juna.

Slino...
Ako za 2000$ kupimo put opciju na junski ugovor koji se odnosi na dugorone obveznice sa
cenom opcije 115, mi imamo pravo da prodamo taj fjuers po ceni 115.000$ bilo kada do isteka
juna.

U februaru g-din Smit kupi za 2000$ kol opciju na junski fjuers dugoronih obveznica
koji vredi 100.000$ po stajk ceni od 115 (ceni izvrenja).

Dalje... Na dan isteka krajem juna, cena te obveznice predviene fjuersom je 110.000$.

Ako se Smit odlui za izvrenje kol opcije i kupi taj fjuers on je na gubitku
jer je kupovinu obavio za 115, a zatim prodaju obavio po nioj trinoj ceni od 110.

Smit je toga svestan, pa to nee uraditi, ali e izgubiti premiju od 2000$ koju je platio.


Opcija je izvan podruja unovavanja (na gubitku). (taka A)

Ako na dan isteka cena fjuersa iznosi 115, kol opcija je na granici unovavanja (na
nuli). (taka B)

Smitu bi trebalo da je sasvim svejedno da li e izvriti opciju i kupti fjuers. (+ i 115)

Medjutim... Nije, jer je platio premiju 2000$, pa je opet na neto gubitku od 2000$.

Ali, ako cena fjuersa na dan isteka iznosi 120, opcija je u podruju unovavanja (na
dobitku) i Smit ima profit ako izvri opciju (taka C):
Tada, on je kupio fjuers po ceni izvrenja 115, a prodao po ceni 120, i time dobio profit od 5
poena (5000$).
Poto je platio premiju 2000$, neto profit je 5000-2000=3000$

Dalje... ako cena fjuersa poraste na 125, ugovor o kol opciji e doneti profit od 8000$.
125.000$-115.000$= 10.000$
10.000$-2.000$= 8.000$
premija
(taka D).
A,B,C,D... ine krivu profita za kol opciju.
Primer 2:

Pretpostavimo da umesto kupovine kol opcije na junski fjuers, g Smit kupi junski
fjuers dugoronih obveznica, vrednosti 100.000$ po strajk ceni od 115.

Ako na dan isteka, cena obveznica padne na 110, to znai da i cena fjuersa pada na 110.
G. Smit tada ima gubitak
110.000$-115.000$= -5000$ (taka A')

Ako na dan isteka cena iznosi 115, profit na fjuers mu je tano 0.
115.000$- 115.000$= 0 (taka B')

Ako je cena 120, g Smit ostvaruje profit od 5 poena (taka C')
120.000$-115.000$= 5.000$

Ako je cena 125, profit je 10 poena (taka D')
125.000$-115.000$= 10.000$
A, B, C, D ine linearnu krivu profita na fjuers (prava linija).

Iz ovoga se vidi razlika izmeu fjuersa i opcija:

Kriva profita na fjuers ukazuje da on ima lineranu funkciju profita profit se poveava
za onoliko koliko je poveanje poena u ceni finansijskog derivata na koji se odnosi.

Kriva profita na kol opciju nije linearna. Profit se ne poveava uvek onoliko kolika je
promena u ceni.
Uzrok nelinearnosti lei u postojanju premije.
Kol opcija titi investitora od gubitaka koji su vei od iznosa premije!

Profiti na opcije su nelinearni !

Profiti na fjuerse su linearni !

Uticaj kretanja cena odreenog instrumenta na profit opcija, vodi promeni PREMIJE na ugovor
o opciji:
1. to je vea strajk cena (cena izvrenja opcije), pri ostalim nepromenjenim uslovima, to je
MANJA PREMIJA na kol opcije (tj. vea premija na put opcije).

2. to je dui rok izvrenja, to su VEE PREMIJE, i za kol i za put opcije.

3. to je vea volatilnost cena finansijskog instrumenta i za kol i za put opcije, VEE su
PREMIJE.

DEO
IIIIDEO
1. BEOGRADSKA BERZA

ORGANI BERZE:
 Skuptina Berze
 Upravni odbor Berze
 Direktor Berze

1. Skuptina Berze
 Skuptinu ine svi akcionari Berze koji su upisani u Centralni registar hov kao zakoniti
imaoci akcija Berze.
 Nju saziva Upravni odbor, a odluka o sazivanju skuptine objavljuje se na internet
stranici Drutva.
 Skuptina se odrava u seditu Drutva
 Svi podaci o akcionarima Berze su dostupni na internet stranici Agencije za privredne
registre www.apr.sr.gov.rs
2. Upravni odbor Berze
 Upravni odbor se sastoji od 11 lanova iz reda akcionara Berze, koje bira Skuptina
Berze.
 U strukturi Upravnog odbora moraju biti zastupljeni: akcionari Berze sa najveim
ueem u kapitalu Berze; akcionari Berze koji su istovremeno i lanovi Berze vodei
rauna o njihovom ueu u kapitalu Berze i veliini obima prometa ostvarenog u
trgovanju hartijama od vrednosti na Berzi u periodu od prethodnih est meseci; i
manjinski akcionari Drutva.
3. Direktor Berze
 je inokosni izvrni organ Berze koji zastupa neogranieno Berzu prema treim licima i
predstavlja Berzu.
Arbitraa
 Berza obrazuje Arbitrau radi reavanja eventualnih sporova izmeu uesnika na Berzi
(po poslovima zakljuenim na Berzi).
 Arbitraa berze ima listu arbitara (sudija), koju propisuje Skuptina Berze.
 lanovi Uprave Berze ne mogu biti lanovi Arbitrae Berze.
Komisije berze
1. Komisija za listing i kotaciju
ona radi poslove koji se odnose na postupak prijema hartija od vrednosti na berzansko trite
- listinge Berze, privremenu obustavu trgovanja hartijama od vrednosti kao i iskljuenja hartija
od vrednosti sa listinga Berze.

Ona ima 5 lanova iz reda: zaposlenih na Berzi, akcionara, lanova Berze i drugih
kvalifikovanih strunjaka.
2. Komisija za berzanske prekraje
sprovodi postupak za utvrivanje postojanja berzanskih prekraja, utvrivanje odgovornosti
izvrilaca berzanskog prekraja
i izrie prekriocu berzanskog prekraja mere i kazne.
Komisija ima predsednika i dva lana.

 Direktor
 Kabinet direktora : Savetnik za PR i marketing, Pravni savetnik, ef finansija i
raunovodstva
 Operativni poslovi : Interna kontrola, Poslovni sekretar, Marketing, Finansije i
raunovodstvo, Opti poslovi ,
 Sektor IT operacija : Poslovi rukovoenja sistemom , Poslovi aplikacije
 Sektor poslovnih operacija : Poslovne aktivnosti i usluge, Kontrola trita.

2. KAKO RADI BEOGRADSKA BERZA ?

 Na BEOgRAdSKOJ Berzi se obavlja primarno i sekundarno trgovanje:
1. PRIMARNO TRGOVANJE obuhvata javnu ponudu HoV u postupku izdavanja tj.
emitovanja
2. SEKUNDARNO TRGOVANJE obuhvata kupoprodaju HoV posle njihovog izdavanja tj.
emitovanja
Kada se akcija emituje to se radi zbog sticanja kapitala, da bi se npr: unapredilo preduzee.
Primarna trgovina je trgovina sa tek emitovanim akcijama, ta emisija akcija se naziva i primarna
emisija.

Nominalna vrednost akcije je vrednost (cena) akcije po kojoj je akcija prvi put emitovana.
Kasnije svaka druga cena po kojoj se akcija proda se naziva trina cena akcije (ona moe biti
<,= ili > od nominalne cene).
Nominalna cena je napisana na samoj akciji prilikom emitovanja.
Samo trgovanje se organizuje na zvaninim berzanskim sastancima u okviru berzanskog
trita, i na berzanskim sastancima na vanberzanskom tritu.
Na berzanskom tritu su HoV koje su na listingu berze. Za sada je na listingu A samo par
kompanija.
Na vanberznskom tritu su HoV koje ne ispunjavaju uslove za listing, i najvei deo naeg
prometa se ba tu obavlja.
Trgovina se obavlja u elektronskoj platformi za trgovanje belex. Berzanski sastanci se odravaju
radnim danima od 9 do 14 h.

3. METODE RADA NA BEOGRADSKOJ BERZI

U sekundarnom trgovanju se koriste 4 metode trgovanja:
1. Metod preovlaujue cene (aukcijsko trgovanje)
2. Metod kontinuiranog trgovanja
3. Metod minimalne cene
4. Blok trgovanje

Metod preovlaujue cene (aukcijske trgovine) se sastoji iz 4 faze:

 Predotvaranje
 Aukcija
 Trgovanje
 Trgovanje na zatvaranju

1. U fazi predotvaranja brokeri daju berzi naloge za trgovanje. On traje od 9 do 12h.

2. Cena po kojoj e se obaviti trgovanje se formira u fazi aukcije koje se odrava svakim
radnim danom u 12h. Tada se trai preovladavajua cena. To je ona cena po kojoj se
moe realizovati najvei obim akcija i ona koja je najblia indikativnoj ceni (indikativna
cena je cena postignuta na prethodnom trgovanju)

Konkretno:
 Do 9i30 je pravo predotvaranje.
 Prijem naloga jendo 11i55.
 Od 11i55 do 12h je RANDOM PERIOD (ogranien prikaz informacija) . Moe samo lini
unos naloga, ali ne i pregled ostalih deavanja. U tom periodu se samo vidi lini unos a
ne i ono to drugi unose.
 Od 1 do 300 sekundi (pre 12h) SISTEM ZATVARA TRGOVANJE.
 12h trgovanje je zatvoreno.
 Utvruje se preovaujua cena (najvei obim prometa po nekoj ceni).
 U koliko postoji debalans u ponudi i tranji onda se pravi redosled izvrenja naloga (po
visini cene, po veliini vrednosti...).

 Treba razlikovati AKTIVNE I NEAKTIVNE naloge.

 Aktivni nalozi su oni koji se po ceni nalaze u zoni dozvoljene fluktuacije, dok su neaktivni
oni koji su van zone dozvoljene fluktuacije.
(kada uu u zonu fluktuacije, automatski se aktiviraju)
 Zona fluktuacije na Beogradskoj berzi se kree u rasponu od -12% do +20% u odnosu na
indikativnu cenu.

NALOG ZA TRGOVANJE
 Postoje: limit nalog i trini nalog.

Limit nalog ima najpovoljniju cenu koja se moe postii u trgovanju, dok trini nalog sadri
cenu u okviru fluktuacije.
 Limit nalog: kupac odreuje max cenu ili
prodavac odreuje min cenu
 Trini nalog: ne odreuje se cena.
 Davanjem trinog naloga prihvata se i rizik od pada cene, za razliku od limit naloga gde
taj rizik ne postoji.
 Trini nalog je najriziniji
 Ima prioritet pri uparivanju ponude i tranje.

UPARIVANJE NALOGA:
 Nalozi se uparuju: max kupovni i minimalni prodajni !!!

BID kupovina
ASK prodaja
IC

indikativna cena

PRIMER 1:
IC = 2000
BID (kupov)
10@1000

ASK (prodaja)
10@500

(Neko hoe da kupi 10 kom akcija po ceni 1000din)

Znai, parametri za uparivanje su:

cena

BID

ASK

obim

500

10

10

10

1000

10

10

10

ta e se upariti, tj. po kojoj ceni e se prodati akcije tog dana ? Odgovor:

Pratimo pravilo - max kupovni i minimalni prodajni. Dakle, moe i 1 i 2, ali cena koja je bila blia
IC je odluujua. To je 1000 din.
Dubina vidljivosti informacija
je do 5 nivoa, brokeri do 10 nivoa.
 BID najvia cena tranje
 ASK najnia cena prodaje
 Plava boja kupovina (u tabelama)
 Crvena boja prodaja
PRIMER 2(ako ukljuimo i zonu fluktuacije):
Indikativna cena = 100 din
Zona fluktuacije = 88-120 din

od 110 pa nanie
BID

od 100 pa navie
ASK

kom 500@110 cena

100@100

400@100

600@110

300@90
Svi se uparuju po 1 ceni preovlaujuoj.
1. se uparuje.
Odgovor: Preovlaujua cena=110 din. Obim trgovanja=500 kom.

PRIMER 3:
Realizacija ...
kom
Cena

BID

ASK

Obim

90

1200

100

900

100

100

110

500

700

500

Metod kontinuiranog trgovanja

podrazumeva kontinuirano ispostavljanje i uparivanje naloga.
 On traje od 10 do 13h svakog dana i njegova specifinost je pristizanje novih naloga u
sistem tokom itavog vremena predvienog za trgovanje, kada se i vri uparivanje
naloga kupovine i prodaje.
 Ukoliko postoji vie naloga sa jednakom cenom prednost pri realizaciji imaju ranije
postavljeni nalozi.
 Sistem radi isto to i u prethodnom sluaju: prijem (9i30),..., random....

Metod minimalne cene i Blok trgovanje se koriste znatno manje od strane investitora na Bgd.
berzi.

 U centralnom registru HoV se nalaze podaci o svim akcionarima svakog preduzeca ijim
se akcijama trguje na berzi i podaci o strukturi vlasnitva svakog preduzeca

4. Zona fluktuacije
predstavlja najvee dozvoljeno odstupanje cene od indikativne cene hartije od vrednosti,
odnosno raspon cena u okviru kojih je dozvoljeno zakljuivanje transakcija na istom berzanskom
sastanku (1 dan).

Za prvo trgovanje hartijama od vrednosti,

zona fluktuacije se utvruje u odnosu na indikativnu cenu u rasponu od:
-20% do +300%, u trgovanju akcijama, tj.
+/-10% u trgovanju ostalim HoV.

Za naredna trgovanja, zona fluktuacije utvruje se jedinstveno u rasponu od :

+20/-12%, u trgovanju akcijama na vanberzanskom tritu,

+10/-8%, u trgovanju akcijama na berzanskom tritu,

+/-10%, u trgovanju dunikim HoV

+/-20% u trgovanju derivatima i drugim finansijskim instrumentima.

5. OSNOVNI KORACI PRI KUPOVINI/PRODAJI AKCIJA NA

BEOGRADSKOJ BERZI
Pre otpoinjanja ulaganja na berzi, svaki budui ulaga treba da uradi sledee stvari:
1. Prvi korak: Otii u neku brokersku kuu po uzboru i poneti linu kartu.
Pored sigurnosti i poverenja pri izboru kue se gleda i visina provizije.
Provizije se kreu od minimalnih 0,3 % za velike klijente (oni koji kupuju sa velikom
koliinom novca) pa na vie.
Obino je poetna provizija oko 1 %.


U brokerskoj kui se zakljuuje:


Ugovor o obavljanju brokerskih poslova i

Ugovor o otvaranju i voenju rauna HoV.
Oba se rade u 3 primerka (za brokera, banku i klijenta). Rauni HoV se vode u Centralnom
registru HoV i na njima se vri deponovanje svih akcija koje e klijent kupovati.
2. Drugi korak: posle brokerske kue se sa jednim primerkom ugovora i sa ovlaenjem za
raspolaganje novcem deponovanim na namenskom novanom raunu odlazi u banku
po izboru i tamo se otvara namenski raun za trgovinu akcijama.
Otvaraju se dva rauna: kupovni namenski raun i prodajni namenski raun:


na kupovni raun se uplauju sredstva za kupovinu akcija, dok

na prodajni raun leu sredstva od prodaje akcija.

I banka uzima svoju proviziju oko 0,35 % pri kupovini akcija i 0,2 % pri podizanju novca
od prodaje akcija.

Ovlaenje za raspolaganje novcem sa ovih rauna se radi u 2 primerka: jedan za banku i

jedan za brokera.

Sada postoji tehnika osposobljenost za ulaganje na berzu.

3. Trei korak: davanje samog naloga za kupovinu.

Pre davanja naloga za kupovinu akcija potrebno je da se na raun uplatati taan iznos
novca koji se namerava potroiti na kupovinu akcija.

Posle ove uplate banka izdaje potvrdu koja se dostavlja brokeru kao uverenje o
poloenom novcu.
Davanje samog naloga brokeru moe biti lino, telefonski (svi telefonski nalozi se snimaju
kao dokument) ili elektronski.
U nalogu se precizno navodi vrsta HoV i broj komada kojima se eli trgovati, cena i vreme
trajanja naloga.


Nalog moe biti dnevni (da se u toku dana obavi), do odreenog datuma (max 90 dana)
ili do opoziva (max 90 dana).

Postoje: limit nalog i trini nalog, i to se mora tano definisati.

Nalog se moe povui i to kota 500 din.

Po zavretku trgovanja (posle 14:00 h) broker je duan da obavesti klijenta o ishodu

trgovanja.

U roku od 3 dana sve mora da se zavede u Centralnom registru za hartije od vrednosti i

da se izvri prenos novca. (novac ne mora odmah da se prenese, zakonski u roku od tri
dana klijent mora da dobije svoj novac)

Pored provizija banke i brokera, proviziju zaraunava i Bgd. Berza 0,1 % i Centralni
registar HoV 0,1 %.

Takoe, plaa se i porez ako je prilikom prodaje akcija ostvaren kapitalni dobitak (#ako
su akcije prodate po veoj ceni nego to su kupljene#). Sam klijent mora da prijavi
poreskoj upravi taj dobitak u roku od 15 dana. Poreska stopa je 20 % na dobitak.

6. MARKET MEJKERI NA BGD BERZI

su posebni uesnici u trgovanju hartijama od vrednosti. Oni su lanovi berze koji ispunjavaju
zakonske uslove za obavljanje market mejking poslova, i koji istovremeno prihvataju uslove
market mejkinga koje je ustanovila berza iji su lan.


Oni sa berzom potpisuju ugovor kojim se i formalno obavezuju na obavljanje market

mejking poslova.

Oni istovremeno ispostavljaju kupovne i prodajne dilerske naloge za odreenu hartiju,

utvrenu ugovorom o market mejkingu. Na nekim tritima nazivaju ih specijalistima, a mogu se
uporediti i sa trgovcima devizama, koji za istu valutu daju dvostruku kotaciju - kupovni i prodajni
kurs. Za razliku od njih, market mejkeri trguju odreenom HoV za koju imaju dozvolu,
ispostavljajui takoe dvostruku kotaciju - prodajnu i kupovnu cenu.

Oni doprinose poveanju likvidnosti na konkretnoj hartiji, a tako utiu i na porast

likvidnosti i prometa na itavom tritu, to i jeste njihova osnovna uloga. Naravno, iako
njihovo delovanje pozitivno utie na likvidnost trita, oni imaju i lini interes - profit.

Svojim delovanjem omoguavaju da se na hartiji odredi vei broj cena tokom trgovakog
dana (tokom odreenog vremenskog perioda). Vei broj referentnih cena bolje
odreuje trenutnu vrednost neke akcije, i samog preduzea. Poveana frekventnost
trgovanja smanjuje volatilnost HoV, => dnevni skokovi i padovi kreu u okviru manjih
ekstremnih vrednosti i realnije predstavljaju odnos investitora prema trinom
materijalu.

7. ASIMETRINE INFORMACIJE

NEGATIVNA SELEKCIJA I MORALNI HAZARD

 Na finansijskim tritima esto jedna strana ne zna dovoljno o drugoj strani, da bi donela
ispravne odluke.
 Ta nejednakost se zove ASIMETRINOST INFORMACIJA.

npr. zajmoprimac koji uzima novac uvek zna vie (tj. ima vie informacija) o rizicima i dobiti
vezano za investicioni projekat, od zajmodavca.

Negativna selekcija
Je problem koji stvaraju asimetrine informacije pre nego to se transakcija
obavi.
Ona se deava na finansijskim tritima kada su potencijalni zajmoprimci ujedno i oni koji
najee izazivaju neeljene tetne posledice, a koji najaktivnije trae zajam, te najee budu
odabrani.
Poto negativna selekcija poveava rizik, zajmodavci mogu odluiti da ne daju zajam, ak i ako
na tritu postoje dobri uslovi za to.

Moralni hazard
Je problem koji nastaje zbog asimetrinih informacija nakon to se transakcija
obavi.
To je na finansijskim tritima rizik zajmodavca, da e zajmoprimac initi neke neeljene
(nemoralne) aktivnosti.

Ovim se smanjuje verovatnoa da e dug biti vraen.

S obzirom da moralni hazard smanjuje mogunost otplate duga, zajmodavci mogu

odluiti da pozajmicu ne daju.

Primer:

Treba da pozajmite 1000$ roaku Miletu, kome je potreban novac da kupi elektrinu
mainu.

Meutim, on istog trenutka odlazi na hipodrom sa tim novcem, da se kladi. Ukoliko se

kladi 20:1, stavi ulog na autsajdera, i dobije, vratie Vam 1000$, i ostae mu 19.000$.

Ako izgubi, to je lako mogue, novac nee vratiti, i izgubie reputaciju dobrog roaka.

Dakle:

Moe da dobije 19.000 $

Moe da izgubi reputaciju.

=> vea je dobit. ! Otii e na hipodrom!

Vi to znate.

Moralni hazard Vas moe obeshrabriti da pozajmite 1000$ roaku Miletu.

Neete mu pozajmiti nita, iako postoji verovatnoa da e on zaista kupiti mainu.

=> negativna selekcija !!!

Problemi koje izazivaju negativna selekcija i moralni hazard znatno ugroavaju

finansijska trita.
npr. menaderi neke kompanije znaju pravo stanje ili su bolje informisani o poslovanju
njihove kompanije nego to to znaju akcionari.

Analiza naina na koji problemi asimetrinih informacija utiu na ekonomsko

ponaanje se naziva AGENCIJSKA TEORIJA.
Moralni hazard

je oekivanje da e se strana izolovana od rizika, ponaati drugaije od situacije kada bi

bila potpuno izloena riziku i da odreene okolnosti mogu uiniti da se pojedinac
ponaa opasnije nego u normalnim okolnostima.

Ako im je na neki nain dozvoljeno, ljudi e ignorisati moralne posledice svojih izbora i
uiniti ono to njima lino donosi najveu korist.

George Akerlof:
Dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2001.g... dokazuje da uticaj asimetrinih
informacija, hipotetiki, moe uzrokovati kolaps celog trita, ili ga kontrahovati u
negativnu selekciju nisko-kvalitetnih proizvoda. Njegov rad se odnosi na:
Problem karta
(Opisuje problem koji se javlja na tritu polovnih automobila.)
kart, maka u daku ... :

Kupci polovnih automobila ne mogu da tano procene stanje auta.

Cena, zato, mora da odraava prosean kvalitet auta na tritu, negde izmeu cene
obine krntije i visoke cene dobrog automobila.

Nasuprot tome, vlasnik auta tano zna kakav je auto.

Ako je krntija, on e biti presrean da ga proda po bilo kojoj ceni, jer koju god cenu da
ponudi kupac, ona je vea od vrednosti krntije.

Ali, ako je auto dobar, vlasnik je svestan da je cena manja od kvaliteta, potcenjen je, pa
e moda odustati od prodaje.

Posledica ovakve negativne selekcije je da je na tritu malo dobrih automobila.

Prosean kvalitet na tritu polovnih automobila je zato slab.

Mali broj ljudi eli da kupi krntiju.

Prodaja slabo ide.

Trite polovnih automobila slabo funkcionie.

Isto je i na tritima HoV...

Krucijalna prepreka efikasnom funkcionisanju celokupnog finansijskog sistema su

zapravo asimetrine informacije.

(Isto je i na tritima:

dunikih HoV obveznice i

vlasnikih HoV akcije.)

Problem karta na tritima akcija. Primer:

G-din Petrovi, investitor, potencijalni kupac HoV, ne moe da napravi jasnu razliku
izmeu dobrih kompanija (veliki oekivani profit, mali rizik), i loih kompanija (mali
oekivani pf, veliki rizik).

Tada, on je spreman da plati samo onu cenu, koja odraava prosean kvalitet kompanija
...

Vlasnici akcija dobrih kompanija imaju bolje informacije od Petrovia, svesni su da su

njihove kompanije dobre, akcije su potcenjene, i nee eleti da mu prodaju akcije po
ceni koju je on voljan da plati.

Jedino e eleti da mu akcije prodaju loe kompanije.

Cena je vea od vrednosti !

Ali,

G-din Petrovi nije glup.

Odluie da uopte ne kupuje akcije na tritu.

Slino kao na tritima polovnih automobila, ovo trite nee dobro funkcionisati.
Na njemu e biti mali broj kompanija.

Prisutnost PROBLEMA KARTA ini da trita HoV (dunikih ili vlasnikih), ne budu
efikasna u usmeravanju sredstava od tedia ka investitorima.

Reenje problema

Kada asimetrine informacije ne postoje, ne javlja se problem karta.

Ljudima treba omoguiti potpunu informisanost.

U ovim okolnostima, vladine regulatorne mere mogu pomoi, u smislu poveanja

koliine informacija na finansijskim tritima da bi njihov rad uinile efikasnijim.

Meum, neke zemlje u tranziciji kao to je naa, imaju nedovoljno razvijen regulatorni
reim koji onda usporava dotok adekvatnih informacija na trite.

Zbog toga su na ovakvim tritima problemi asimetrinih informacija veoma ozbiljni, a

finansijskom sistemu je znatno oteano da sredstva usmerava na mesta najproduktivnije
upotrebe.

Institucionalno okruenje loeg pravnog sistema,

loi raunovodstveni standardi,

!!! :

neadekvatne vladine regulatorne mere i

njeno uplitanje putem nametnutih programa kreditiranja (ili nacionalizacije banaka)

objanjavaju zato su pojedine siromane zemlje i dalje siromane, dok su druge sve bogatije.

Free rider problem (vercovanje)

... potpuna informisanost (kao pretpostavka)...

Pored vlade, jedan od naina informisanja je putem privatnih kompanija koje prikupljaju
informacije, tako odvajaju dobre od loih kompanija, a zatim te informacije prodaju.

Informacije o bilansima, investicionim aktivnostima... se objavljuju i prodaju

pretplatnicima.

Free-rider problem nastaje kada se informacije ne plate, a iskoriste se.

Neki investitor je platio ovakve informacije i poeo da trguje. Dobro mu ide, jer se troak
kupovine nadoknauje kupovinom HoV dobrih kompanija ija je vrednost potcenjena.

G-din Petrovi nije glup. On to vidi.

On poinje da ga kopira i kupuje isto.

Ako mnogi investitori ponu da rade isto, poveava se tranja. Toj potcenjenoj HoV
veoma brzo raste cena do pune vrednosti.

1. investitor tada veoma brzo gubi profit na razlici u ceni, tj. ne moe da nadoknadi svoj
troak kupovine informacije razlikom u ceni akcije.

On vie nee kupovati informacije.

Firmama koje prodaju informacije e loije ii.

Prestae da prodaju informacije.

Manje informacija na tritu negativna selekcija (opet)!

Free-rider problem spreava privatno trite u prikupljanju dovoljnog broja informacija,

kako bi se otklonile sve asimetrine informacije, koje dovode do negativne selekcije.

Moe pomoi vlada, svojim merama...

Na ovaj nain koncept negativne selekcije objanjava zato finansijska trita spadaju
meu najstroije regulisane sektore u privredi.

8. FOREX trite
(FOReign EXchange Market FX)
Pretstavlja skup operacija vezanih za kupoprodaju jedne strane valute za drugu.


Valutni kurs cena novane jedinice jedne drave, izraene u novanim jedinicama
druge drave, prilikom zakljuivanja ugovora o kupoprodaji.

Odreuje se prema odnosu tranje i ponude odreene valute u uslovima slobodnog

trita.

Na tritu valuta, formiranje cena ima globalni karakter jer investitori sa svih strana
sveta istovremeno zakljuuju ugovore putem pre svega brokerskih platformi.

Foreks, za razliku od trita klasine berze, nema ogranienja, ve se trgovina na

valutnom tritu odvija na svim mestima i u svako vreme.

Visoka likvidnost ...

zbog velikog broja uesnika i neprekidnog rada

o Uesnici ovog trita su: banke, investicioni fondovi, osiguravajui i penzijski fondovi,
strani investitori, pekulanti ... kao i brokerske kue, koje igraju ulogu posrednika izmeu
velikog broja banaka, fondova, posrednikih kua...
o Zbog veliine pojedinanih transakcija, do nedavno, valutno trite nije bilo dostupno
malim investitorima. Danas u velike pozicije se moe ui sa relativno malim iznosom
kapitala, leveridom, tako da je ovo trite postalo likvidnije nego ikada i iroko
dostupno.

Trgovina valutama

Na Foreks tritu se valutama trguje u parovima, svaki par se sastoji od valute dve
razliite zemlje.

Da biste ostvarili profit trgovanjem valutama, potrebno je da kupite onu valutu ija
vrednost raste, protiv valute ija vrednost pada.

Isto tako, ako procenite da e nekoj valuti vrednost da padne, onda tu valutu treba da
prodate za neku drugu za koju mislite da e joj vrednost porasti.


Dolar je valuta kojom se najvie trguje, (nezavisno o tome da li se kupuje ili prodaje)
dolar uestvuje u ukupno 89% svih transakcija na deviznom tritu.
Evro je 2. sa - 37%,
Jen je na 3. mestu sa - 20%.

Na Foreksu se trguje 24 h dnevno,



od otvaranja trita, po naem vremenu, u nedelju od 23:00 asa, do zatvaranja trita u

petak u 23:00 asa.

U toku dana postoji nekoliko vremenskih intervala koji se poklapaju sa radnim

vremenom najveih svetskih berzi.

Npr. Londonska berza poinje sa radom u 9:00 asova po naem vremenu, Njujork u
14:00 asova, Sidnej u 23:00 asa, dok se Tokio otvara u 1:00 as nou po naem
vremenu.

Radno vreme Forex trita:

Trgovanje na Foreksu je najivlje za vreme rada Londona i Njujorka i upravo se tada dogaaju
najbitnije promene u vrednosti valuta.

Prednosti u odnosu na druge berze:

1. Nema posrednika Bilo koji uesnik koji se nalazi izmeu prodavca i kupca HoV (ili
drugog instrumenta), znai dodatne trokove koji se ogledaju u vidu vremena potrebnog
za izvrenje naloga ili u vidu provizija.


Trite valuta iskljuuje posrednike i omoguava klijentima da direktno posluju na

tritu.

Zbog toga trgovci na Foreks tritu imaju bre izvravanje naloga i nie transakcione
trokove.

2. Brzina i kvalitet izvrenja naloga kao rezultat neuporedive likvidnosti Foreks trita,
brzina i kvalitet izvrenja naloga je daleko ispred one na tritu akcija, ali i na drugim
tritima.
Cena i podaci koji se pojavljuju na platformama za trgovanje su u realnom vremenu i
nalozi se izvravaju momentalno.
3. Niko ne moe uticati na trite Devizno trite je ogromno a samim tim i vrlo likvidno,
tako da je nemogue kontrolisati trine cene na dui period.
Dnevni obim prometa na Foreks tritu je trenutno oko 4 triliona amerikih dolara
(4,000,000,000,000 $).
4. Mogunost zarade bez obzira da li je trite u porastu ili u padu Prilikom otvaranja
pozicije na trgovanju, trgovac je u istom trenutku kupio jednu i prodao drugu valutu iz
valutnog para.

Short pozicija je ona pozicija u kojoj trgovac proda jednu valutu u oekivanju pada njene
vrednosti, a zatim je kada se to i dogodi kupi po nioj ceni. Na taj nain se moe ostvariti zarada
i kada je trite u padu.

Poluga / leverid

Dajte mi oslonac i dovoljno dugaku polugu, i pomeriu Svet - Arhimedes

= Na Foreks tritu mali ulog moe kontrolisati mnogo vee ukupne vrednosti ugovora.


Poluga daje mogunost trgovcu da ostvari zaradu, a da istovremeno smanji rizik ulaganja
na minimum to se naziva trgovanje na margini.

Leverid od 100:1 je uobiajan kod Foreks trgovanja preko platforme, iako moe da se
kree u rasponu od 50:1 do 400:1.

Leverid


je odnos izmeu novca na raunu, i ukupne vrednosti transakcije u koju moete ui sa

tom koliinom novca.

Praktino, to znai da sa svojih 1000 EUR, pri leveridu od 100:1 moe da se otvori
pozicija od 100.000 EUR, tj. potrebno je svega 1% kapitala.

Leverid 1:1 znai da trgovac sa svojih 1000 otvara poziciju od 1000.

Leverid 2:1 znai da sa svojih 1000 otvara poziciju od 2000 (jer ima duplo vie valuta
nego to mu je na raunu kao da je pozajmio od brokera).

...

Ovo moe predstavljati ma sa dve otrice jer pored velikog dobitka moe da donese i
veliki gubitak.

Trgovanje na Foreksu
Svaka transakcija na Foreksu, predstavlja prodaju jedne valute uz istovremenu kupovinu druge
valute. Pregled najpopularnijih valuta kojima se trguje na Foreksu:

Svaka valuta se oznaava sa tri slova, od kojih su prva dva oznaka za dravu, a tree slovo naziv
valute. USD, CHF, KWD, GBP, RSD,
Kotiranje valuta i valutni parovi


Kada se vri kotiranje neke valute, to se uvek ini u odnosu na drugu valutu, tako da je
vrednost jedne valute iskazana kroz vrednost druge.

Ukoliko elimo da, npr. utvrdimo koji je kurs evra u odnosu na ameriki dolar, kvota odnosno
cena e biti prikazana u sledeem obliku:
EUR/USD = 1,3935
Ovo se naziva valutni par.
Valuta sa leve strane od kose crte je osnovna valuta, dok je ona sa desne strane kotirana ili
kontra valuta.
Osnovna valuta ima vrednost 1 dok kotirana valuta ima vrednost ekvivalentnu jednoj jedinici
osnovne valute u datom trenutku.
U ovom primeru 1 EUR = 1,3935 USD.

Iskazivanje vrednosti valutnih parova: direktno i indirektno

1. Direktna kotacija - valutni par u kome domaa valuta predstavlja osnovnu valutu, a

2. Indirektna kotacija - valutni par u kome je domaa valuta iskazana kao kotirana valuta.


Ukoliko bi uzeli evro kao domau valutu, direktna kotacija bi bila EUR/USD = 1,3935 i
ona nam pokazuje da se za jedan evro moe kupiti 1,3935 amerikih dolara,

Indirektna kotacija bi bila u obliku

USD/EUR = 0,7176 (za jedan ameriki dolar se moe kupiti 0,7176 evra).

Cena veine valuta se prikazuje na 4 decimale,

osim kod valutnih parova u kojima uestvuje japanski jen, koji se kotira sa dve decimale.

Oznaavanje kupovne i prodajne cene valutnog para

Ukoliko elimo da kupimo, potrebno je da izdvojimo 1,3924 USD (kotirane valute) kako bi kupili
jedinicu osnovne valute. U sluaju da elimo da prodamo, Bid cena nam govori da emo za
jednu jedinicu osnovne valute dobiti 1,3923 jedinica kotirane valute.
Spred predstavlja razliku izmeu Bid i Ask cene. Ovde, spred kod valutnog para EUR/USD iznosi
0,0001 ili jedan pips.


Kada se kupuje valutni par (ulazi se u dugaku long poziciju): ASK (traena) cena
predstavlja iznos koji treba platiti da bi se kupila jedna jedinica osnovne valute (ili koliko
trite trai da bi prodalo navedenu valutu).

BID (ponuena) cena se koristi kod prodaje valutnog para (odnosno kada se zauzima
kratka pozicija - short) i oznaava koliko e se kotirane valute dobiti prilikom prodaje
jedne jedinice osnovne valute (koliko je trite spremno da plati kotirane valute u
odnosu na osnovnu).

PIPS


Pips predstavlja najmanju jedinicu promene kursa dve valute.

Iako ova promena izgleda beznaajna, zbog postojanja leverida, ovakva promena moe
dovesti do velikih dobitaka ili gubitakana Foreks tritu.

Prosena dnevna promena kod valutnih parova na Foreks tritu iznosi oko 100 pipsa.

Nalozi:
Limit nalog na Forex-u


Limit nalog se izvrava ako trite krene u povoljnom pravcu u odnosu na poziciju.

Npr. ako je trenutna cena EUR/USD = 1,3750 i mi smo u Long poziciji, moemo da
postavimo limit nalog na 1,3800, to znai da e se nalog realizovati kada cena dostigne
taj nivo i mi emo ostvariti zaradu od 50 pipsa.

Sa druge strane ako oekujemo da e cena da pada i izvrili smo prodaju, moemo staviti
limit nalog koji e se aktivirati ako cena na primer dostigne nivo od 1,3700. Limit nalog je
realizacija profita na nekom datom nivou.

Stop nalog


ima funkicu da zatvori odreenu poziciju ukoliko cena krene u suprotnom pravcu od
prognoziranog. Njegova funkcija je zatita od velikih gubitaka.

EUR/USD = 1,3750. Uli smo u long poziciju, ali cena ne ide na gore ve se okree i kree
da pada.

Postavljanjem Stop naloga na 1,3720 mi limitiramo eventualni gubitak na maksimalno

30 pipsa. Ukoliko cena padne na ovaj nivo, pozicija se automatski zatvara i spreava vei
gubitak. Isto je i kod realizacije prodajnog naloga.

Entry nalog


predstavlja specifinu vrstu naloga u koje spadaju entry limit i entry stop nalozi. Ovaj tip
naloga se izvrava u momentu kada trina cena dostigne odreenucenu koju je trgovac
ranije definisao.

Za razliku od obinih stop i limit naloga, koji zatvaraju postojeu poziciju, ovi entry stop i
entry limit nalozi otvaraju novu poziciju.

Postoje 4 oblika Entry naloga:

1. Entry Limit Buy Kupi ispod navedene trine cene
2. Entry Stop Buy Kupi iznad navedene trine cene

3. Entry Limit Sell Prodaj iznad navedene trine cene

4. Entry Stop Sell Prodaj ispod navedene trine cene

Primer ...


Ako elimo da kupimo EUR/USD, ali ne pre nego to cena padne do 1,3650 onda emo
dati Entry Limit Buy nalog. Ukoliko cena nikada ne dostigne navedeni nivo, onda e nalog
ostati neizvren, ali aktivan sve dok ga ne ponitimo.

Ako elimo da, npr. kupimo kada cena bude iznad 1,3900 onda emo zadati Entry Stop
Buy nalog.

Izraunavanje profita ili gubitka



Platforme koje se koriste u Foreks trgovanju izraunavaju profit/gubitak u realnom

vremenu.

Ono to je veoma vano da se zna je koliko vredi 1 pips u zavisnosti od veliine pozicije
ako se uzme u obzir da se koristi evro kao osnovna valuta.

Vrednost jednog pipsa se izraunava:

1 pips = veliina pozicije (u lotovima) * veliina 1 tika / tekua cena


Jedan tik ima vrednost 0,0001 ili 0,01 u zavisnosti od toga da li valutni par sadri JPY.

Npr.kod valutnog para EUR/USD:

1 pips = 100.000 * 0,0001 / 1,3770 = 7,2621


Dakle ukoliko imamo otvorenu poziciju, pri navedenoj ceni, svaki pips promene cene
nam donosi ili odnosi profit od 7,2621.

Primer:


Ukoliko smo uli u long poziciju na nivou 1,3770 i zatvorili poziciju na 1,3820,

na profit emo izraunati tako to emo razliku u broju pipsa pomnoiti sa vrednou
jednog pipsa:

Zaradili smo : 50 pipsa * 7,2621 = 363,10

9. VODEE SVETSKE BERZE

New York, Tokio, London, Frankfurt, Hong Kong, Singapore, EURONEXT.

NJUJORKA BERZA
Najvea i najpoznatija u svetu. Koreni su u 1725. godini kada su se u ulici Vol strit obavljale
neformalne kupovine penice, duvana...


17.05.1792. Buttonwood agreement (ispod kronji drveta) sporazum kojim je

ona i ozvaniena, da bi se zatitio posao trgovanja.



1793. je mesto okupljanja preseljeno u Vol strit br.40 u kafanu Tontine caffe

1918. Njujork dobija i zvaninu berzu New York Stock and Exchange Board

Od 1903. pa do danas je berza u Vol stritu br.11 New York Stock Exchange - NYSE

Vaan dan za svetsko berzansko trgovanje je bio 1867. kada je ovde prvi put uveden sistem
tikera kojim su akcije obeleene simbolima, a koji se i danas koristi svuda u svetu.
Buttonwood agreement iz 1792. sadri pravila od kojih mnoga vae i danas:
Mi potpisnici, Brokeri za nabavku i prodaju javnih akcija, ovim se sveano obavezujemo i
obeavamo jedni drugima da od ovoga dana neemo kupiti ili prodati ni jednom licu bilo koju
vrstu javnih akcija bez jedne etvrtine jednog procenta provizije na posebnu vrednost i da
emo jedan drugome dati prednost u naim pregovorima. Kao svedoanstvo ovoga pruamo
ruke ovoga 17. dana maja u Njujorku, 1792.
Znai, sporazum ima dve odredbe: brokeri treba da posluju jedni sa drugima i provizija je
0.25%.

Ukupna trina kapitalizacija ove berze danas premauje tridest hiljada milijardi dolara.

U NYSE trenutno postoji preko 2200 listiranih akcija koje predstavljaju preko 1700
kompanija.

Tokom tipinog dana se trguje sa najmanje 100 akcija dnevno.

Broj lanova Njurorke berze je godinama nepromenjen - 1366 lanova, pri emu se mesta
mogu kupovati i iznajmljivati.
Najvii organ berze je odbor direktora koji ima 27 lanova (3 vodea rukovodioca berze po
dunosti i 24 lana iz redova posrednika, firmi ije se hartije kotiraju ili investitora u hartije).
Uesnici u trgovini na ovoj berzi su:


Specijalisti (uesnici specijalizovani za kupoprodaju jedne ili vise hartija u Sali za

trgovinu),

Brokeri na parketu (komisioni rade za raun brokerskih kua koje su lanice berze
izvravajui naloge njihovih klijenata) i nezavisni brokeri (izvrsavaju naloge bilo koje
organizacije za bilo koju hartiju od vrednosti koja se kotira na berzi i za to dobijaju
proviziju, koja zavisi od veliine naloga, sloenosti izvrenja i cene hartije)),

lanovi brokerskih firmi (predstavljaju svoje firme lanice berze i izvravaju njihove
naloge u Sali za trgovinu),

Registrovani konkurentski kreatori trita (kupuju ili prodaju bilo koje hartije koje se
nalaze na listingu berze) i

Konkuretski trgovci (su uesnici koji mogu trgovati, za svoj raun ili za raun drugog
lana, s tim to 75% svog vremena, moraju uestovati u stabilizaciji trita).

Kljucni element svake amerike berze predstavlja nadzor koji vre posebna odeljenja za nadzor,
koja su odgovorna za praenje ukupne trgovine na berzi, i to:
1. Odeljenje za trini nadzor (vri nadzor ukupne aktivnosti firmi lanica),
2. Odeljenje za analizu trgovine akcijama ( vri nadzor nad trgovinom na parketu) I
3. Odeljenje za analizu trgovine izvedenim hartijama ( vri nadzor nad trgovinom na
parketu).
Uesnici na amerikoj berzi su:

1. Specijalisti (to su iskusni profesionalci iz vodeih finansijskih firmi.Mogu delovati i kao

dileri i kao brokeri),
2. Registrovani trgovci (ili market mejkeri su lanovi berze koji obezbeuju dodatni izvor
likvidnosti za hartije kojima se trguje na berzi. Oni trguju u svoje ime i za svoj racun.) i
3. Brokeri na parketu (to su i lanovi berze koji uestvuju u trgovini nastojei da postignu
najbolju cenu za svoje klijente, pri emu oni mogu biti i komisioni i nezavisni brokeri.).
Amerika berza je aukcijsko trziste na kome se cene za razliite proizvode odredjuju javno na
osnovu ponude i traznje.
Predmet trgovine na amerikoj berzi su:
1. Obveznice,
2. Akcije preduzeca i zatvorenih fondova,
3. Opcije i
4. Struktuirani proizvodi.
lanovi berze mogu izvriti naloge na aukcijskom tritu preko sistema za automatsko izvrenje
naloga ili runo.
Ovde se izraunava veliki broj indeksa.

TOKIJSKA BERZA
Tokio Stock Exchange - TSE
Druga po veliini u svetu, mada iz godine u godinu jedna drugu nadmauju.
Na njoj se trguje od 1878.
Prakse trgovanja se razlikuju od onih na NYSE.
Samo trgovanje je podeljeno na dva odseka:


Na prvom odseku se nalazi preko 1000 emisija najboljih japanskih korporacija. On je

podeljen na industrijske grupacije (automobilska, ribarska, hemijska...), koje imaju
odreene lokacije na parketu. On ini oko 60% ukupnog obima TSE. Domaim
kompanijama se ne moe trgovati sa ispod 1000 akcija, dok sa stranim moe. Domai
nalozi manji od 5000 akcija se smatraju malim.

Drugi odsek, trguje sa listiranim akcijama novih i manjih kompanija.

Radi se o kljunoj instituciji na sekundarnom tritu ije su osnovne funkcije:



Obezbeenje kontinualne trgovine,

Nadzor nad trgovanjem,

Listing hartija,

Nadzor na hartijama na listingu i

Nadzor nad radom uesnika u trgovini.

Prostor berze se danas sastoji od:

1. Trnog centra,
2. Otvorene platforme,
3. Pozornice za prezentaciju,
4. Dvorane,
5. Media centra,
6. Informacione terase,
7. Izlobenog trga i
8. Istoriskog muzeja.
U Japanu postoji jo 7 berzi od kojih su najznaajnije u Osaki i Nagoji.Trguje se akcijama,
obveznicama, fjuersima na te obveznice, i drugim fjuersima, opcijama...
Tokijska berza izraunava veliki broj indeksa:


Nikkei indeksi (radi se o indeksu koji se utvrdjuje za 225 akcija kojima se trguje u okviru
prvog odeljka berze.) i

TOPIX (kompozitni indeks svih akcija kojima se trguje u okviru prvog odeljka berze TOPIX 30, TOPIX 500, TOPIX 100, TOPIX 1000...).

Pored ovoga berza objavljuje i indeks za investicioni trust nekretnina (REIT).

LONDONSKA BERZA
London Stock Exchange
Najinternacionalnija berza. Osnovana 1571. kao Kraljevska berza
1773. brokeri i dileri su se okupljali u Jonathan Coffee House i formirali novu berzu, koja je
1802. premetena u novu zgradu.
Sve akcije su podeljene na tri kategorije :alfa, beta i gama. Najobimnije i najaktivije akcije su one
iz alfa emisije.


Prava revolucija na ovoj berzi je bila uvoenjem informacionog sistema SEAQ-a (Stock
Exchange Automated Quotations), sistema trgovanja sa ekrana, gde je lanovima berze
bilo dozvoljeno da trguju listiranim akcijama direktno sa svojih kompjuterskih terminala.
Londonska berza je tako postala prva berza koja je napustila postojei parket za
trgovanje i zamenila ga elektronskom tehnologijom.

Danas se na ovoj berzi nalazi preko 1500 listiranih kompanija

Ukupna trina kapitalizacija je preko pet hiljada milijardi funti.

L. berza ima 210 lanova.

Izraunava se veliki broj indeksa : FTSE 30, FTSE 100, FTSE250...

Ona se sastoji od sledeih trita:

Glavno trite, Trite za rastue kompanije i Trite tehnologije
Na Londonskoj berzi se trguje :


Dravnim obveznicama,

Zapisima,

Akcijama,

Varantima,

Svopovima,

Opcijama i

Fjucersima.

Trguje se na osnovu sistema za elektronsko trgovanje (SETS).

FRANKFURTSKA BERZA
Najvea berza u Nemakoj
Na njoj kotirano preko 1000 komp. (domaih i stranih) iako su cene tih akcija dosta visoke u
odnosu na cene akcija u SAD.
U Nemakoj uglavnom banke mogu direktno trgovati HOV za klijente. Banke usmeravaju
naloge na parket berze gde ih izvravaju zvanini brokeri.
Specificnost ove berze je da je osniva drava koja i upravlja i vri nadzor nad radom berze, dok
lanovi mogu biti samo kreditne institucije, banke i investicioni fondovi.
Organizacionu strukturu ine:
1. Savet,
2. Poslovni odbor,
3. Komisija za odobrenje zvanine kotacije hartija na berzi,
4. Odbor za nadgledanje i
5. Berzanski sud.
Uesnici na berzi su:
1. Berzanski posrednici (makeri),
2. Berzanski trgovci (hendleri) i
3. Ostali uesnici (bez ovlaenja za trgovinu).
Predmet trgovine su:
1. Dunicke HoV,
2. Vlasnike HoV i
3. Izvedene HoV.


Ova berza rauna veliki broj indexa : DAX 30 -index 30 vodeih Nemakih korporacija...

F. berza se sastoji od sledecih trita:



Zvanino trite (najvei broj transakcija pri emu emitenti hartija kojima se trguje
moraju ispuniti veoma stroge zahteve i dobiti odobrenje od komisije),

Regulisano trite (manje strogi zahtevi ),

Elektronsko trite (trguje se preko elektonskog sistema za trgovinu),

Slobodno trite i

Novo trite (ovde se trguje hartijama kojima se ne trguje na zvaninom tritu.Cilj je da

omogui malim i srednjim preduzeima da dou do kapitala).

BERZA U HONG KONGU

Rangirana na 16 mesto po veliini.
Visko pekulativna berza (brza i visoka zarada)
Prvih deset kompanija listiranih na ovoj berzi (tj. deset akcija koje zauzimaju prvih 10 mesta)
polae pravo na oko 50% vrednosti trita.


Ne postoji vanbezansko trite.

Berza je kompjuterizovana, mada i dalje postoji parket za trgovanje.

Berzu karakterie sistem za automatsko uparivanje i izvrsenje naloga (AMS).

Izvedenim hartijama se trguje takoe elektronskim putem (ovaj sistem je uveden

1999.god)

Berzu u Hong Kongu ine etiri trita:

1. Promptno (novcano) trite (posluje se obinim i preferenc. akcijama, dunickim HoV...)
2. Trite obveznica (odvija se trgovina obveznicama koje emituje drzava, me.istitucije i
korporacije),
3. Trite izvedenih HoV (karakterie ga mehanizam market mejkera koji obezbeuje
likvidnost.Ovde se trguje razliitim vrstama fjuersa i opcija i to: fjuersima na kamatne
stope, fjuersima na indekse akcija, fjuersima na akcije, opcijama na indekse akcija,
opcijama na akcije)

4. Trite za rastua preduzea (najmlae tr. za preduzea koja imaju dobre ideje i
potencijal za rast.).

SINGAPURSKA BERZA
Jedna od vodeih azijskih berzi
Neobina je jer se tamo najvei broj listiranih kompanija nalazi u rukama Britanaca (zbog svog
nekadanjeg kolonijalnog statusa). Najvei emitent na ovoj berzi je Singapore Airlines


Postoji kompjuterizovano berzansko trite (Stock Exchange of Singapore Dealing and

Automated Quotation System), dodue sa jako malo listinga, kao i kompjuterizovano
vanberzansko trite (CLOB International). Veina akcija na CLOB-u su akcije iz susedne
Malezije ili Hong Konga, ali naravno nisu listirane.

EURONEXT
Nastao 22.09.2000. kada su se ujedinile PARISKA, BRISELSKA i AMSTERDAMSKA berza.
Kasnije se integrisala i LISABONSKA berza.


Na Euronext-u je lisitrano oko 1200 kompanija sa trinom kapitalizacijom blizu tri

hiljade milijardi evra.

23.04. 2007. EURONEXT i Njujorka berza su se sjedinile, ime je nastala najvea berzanska
institucija u svetu !!!

10. OSTALE SVETSKE BERZE

Italijanska berza
Ova berza danas predstavlja grupu od 5 kompanija.
Nastala je od berze u Milanu i osnovana je 1808.god. kao najvea berza u Italiji.
Italijansku berzu ine sledea trita:
1. Berze HoV.
Sastoji se od :

1.)Elektronskog trita akcija (ine ga tri faze:faza aukcije, faza kontinualnog trgovanja i
faza zatvaranja aukcije),
2.)Elektronskog trita pokrivenih varanata, 3.)Trite hartija kojima se trguje nakon radnog
vremena,
4.)Elektronsko trite obveznica i dravnih hartija i 5.)Elektronsko trite evroobveznica,
inostranih obveznica i hartija obezbeenih sredstvima.)
2. Ograniceno trite (aukcijska trgovina bilo koji brojem akcija...) i
3. Berze izvedenih HoV (trguje se fjuersima i opcijama na hartije, kamatne stope, valute,
robu i indekse i to kontinuelno).

Berza u Pragu
Nastala je poetkom XIX veka kao robna berza na kojoj se trgovalo nedeljno.
1882.god. berza prelazi u novi prostor
Izmedju dva svetska rata berza je bila zatvorena, pa je nakon II svetskog rata takodje bila
zatvorena sve do 1992.god. kada je ponovo otvorena.
1993.god.otpoela je trgovina.
2001.god.postala je pridruen lan Federacije evropskih berzi HoV.
Tela berze su:
 Generalna skupstina
 Odbor berze
 Komitenti berze za lanstvo, kliring, i trgovanje i
 Nadzorni odbor
Berza ima 28 lanova.
Berza poseduje etiri trita:
 Glavno trite (najprestinije trite berze na kome se trguje najlikvidnijim hartijama),

 Sekundarno trite (drugo po znaaju na kome se trguje emisijama kompanija koje ele
da prue informacije o svom poslovanju i planovima),
 Novo trite (cilj je bio omoguavanje mladim kompanijama sa dobrim perspektivama
rasta da pribave kapital za dalji rast i razvoj) i
 Slobodno trite (namenjeno je trgovini hartijama onih emitenata koji nisu dobili
odobrenje za listing na berzi, odnosno koji ne ele da objavljuju informacije o svom
poslovanju.).
Nezavisno od ovih, na Prakoj berzi se razlikuju:
1. Promptno trite (trgovina se moe odvijati na osnovu sistema market mejkera)I
2. Trite derivatnih HoV(potpuno automatizovano i funkcionie na standardnim
principima meunarodnih trita).
Berza je sve hartije od vrednosti podelila na trgovinske grupe prema metodu trgovine i to na:
1. Trgovinsku grupu I (ine sve hartije izuzev onih kojima se trguje na osnovu sistema
market mejkera za podrsku tritu akcija i obveznica),
2. Trgovinska grupa II (ine sertifikovane hartije kojima se trguje aukcijski u blokovima) i
3. Trgovinska grupa III (ine odabrane hartije ukljuene u trgovinu na osnovu sistema
market mejkera za podrku trita akcija i obveznica , aukcijski, kontinuelno i u
blokovima.).
Na berzi se trguje elektronski to znai da se trgovanje vri preko sistema za automatsko
trgovanje(ATS).
Berza izracunava veliki broj indeksa:
1. Meusektorski indeksi (globalni indeks, indeks 50, indeks akcija bez dividende) i
2. Sektorski indeks (od 1995.god. i predstavlja ponderisane indekse).

vajcarska berza
1877.god.nastala je od najjae vajcarske berze-Cirike berze.
To je jedna od tehniki najrazvijenijih berzi u svetu.

lanovi berze su 94 vajcarske i inostarne institucije, sto vajcarsko finansijsko trite ini veoma
snanim.
Viestruke koristi od ove berze su:
 Velika likvidnost,
 Pravino i transparentno utvrivanje cena i
 Mogunost znaajnog snienja trokova zbog integrisanog kliringa i saldiranja.
Obveznice u vajcarskim francima mogu biti iste, konvertibilne, sa varantima sa varijabilnom
kamatnom stopom, koje mogu emitovati i vajcarski i inostrani emitenti (alpske obveznice).
Novo trite ima zadatak da omogui listing onih kompanija koje ulaze na nova trita, koje su
inovativne i neprestano razvijaju nove proizvode, usluge i metode proizvodnje.
Elektronsko trgovanje poinje od investitora.

Trgovina na berzi je podeljena na etiri perioda:

 Pre otvaranja
 Otvaranje
 Kontinualno trgovanje akcijama i
 Zatvaranje.
vajcarska berza utvruje i objavljuje veliki broj indeksa koji su mera performansi berze i
ukupnog vajcarskog trita.

Najpoznatiji indeksi su:

 Indeks najreprezentativnijih 30 akcija,
 Indeks perfomansi svih akcija,
 Indeks obveznica...

11. Berzanski indeksi

Formiranje berzi je jedan od najrevolucionarnijih izuma u svetu finansija.
Poslovanje na berzama se esto poredi sa kockanjem i ovo poreenje moe da ima smisla
imajui u vidu
NEPREDVIDIVOST I PROMENJIVOST U KRETANJU CENA AKCIJA,
INOVATIVNOST U FINANSIJSKIM INSTRUMENTIMA, KAO I PEKULATIVNA KRETANJA !!!
 Random Walk Hypothesis
je osnovna hipoteza u berzanskom poslovanju i posledica je injenice da je budue cene
akcija nemogue predvideti na bazi promena u prolosti.
Neki analitiari smatraju da su ispravne finansijske odluke na berzama posledica
iskrivljenih ocena uesnika. Pored realnih ekonomskih pokazatelja uspenosti preduzea
postoje i psiholoki ili neki drugi faktori koji mogu da utiu na cenu akcija.
INDEXI
 Svaka berza izraunava i objavljuje svoje indekse.
 Oni su glavni pokazatelji berze.
 Ovi pokazatelji promena cena akcija, imaju iroku primenu u analizi berzanskog
poslovanja i donoenju odluka o kupovini ili prodaji akcija. S vremenom su postali i
nezaobilazni indikatori opteg stanja u privredi.

Berzanski indeksi su znaajni zato to se koriste:

 kao reperi pri proceni perfomansi pojedinacnih portfolia,
 za kreiranje i kontrolu fondova na indekse,
 za utvrivanje (indetifikovanje) faktora koji utiu na agregiranje promene cene HoV i
drugih roba,
 za predvianje kretanja cene u budunosti,
 kao predstavnici trinog portfolia rizinih roba pri izraunavanju sistemskog rizika.

 Prvi pokazatelj cenovnih promena akcija, konstruisan pre vie od 100 godina bio je
Dow Jones Average, obuhvatio je 11 odabranih eleznikih kompanija i predstavljao
prosek cena njihovih akcija.
 Od tada, razvijeni su brojni oblici merenja cenovnih promena akcija koji se dele u dve
grupe: PROSECI CENA AKCIJA I INDEKSI CENA AKCIJA
Proseci su vrlo slini indeksima, ali nisu isti.
 Proseci se izraunavaju tako to se sabiraju cene listiranih akcija i dele brojem tih akcija.
Tako se u sutini dobija aritmetika sredina akcija sa liste.
 Indeksi su tehniki prefinjeniji metodi merenja promena cena akcija. Njihovo raunanje
se vri tako to se podeli ukupna trina vrednost odabranih kompanija sa liste u
sadanjem vremenu, sa njihovom trinom vrednou u prethodnom - baznom periodu.
Trina vrednost odabranih kompanija: se rauna mnoenjem broja emitovanih akcija sa
njihovom cenom. Mesto kompanije u indeksu je odreeno veliinom trine vrednosti prodatih
akcija, to znai da kompanije sa veim brojem prodatih akcija i one koje imaju veu cenu akcija
presudno utiu na kretanje indeksa !
Prema tome vrednost indeksa zavisi od 2 faktora: CENE AKCIJA I BROJA PRODATIH AKCIJA
Indeksi se mogu izraunavati :
1. za sve listirane (ili nelistirane) kompanije
2. samo za odreene kompanije
3. prema ekonomskoj delatnosti
4. po granama
5. regionalni
6. meunarodni
Generalno, loe kompanije nee ui u indeks. Zato se i smatra da je indeks najbolji indikator
kretanja na berzi. U njega (bilo koji da je) ulaze samo reprezentativne blue chip kompanije.
Najpoznatiji indeksi su: DowJones, Nasdaq, FTSE100, Nikkei, Dax, Cac40... Pored njih postoje i
drugi, npr. pod-indeksi, meunarodni indeksi koji spajaju indekse zemalja u regionu...

 Najznaajnije karakteristike indeksa

Po minjenju finansijskih savetnika u SAD dobri indeksi:
1. Dobro predstavljaju trite
2. O njima postoje kvalitetne informacije
3. Imaju transparentnu metodologiju izraunavanja
4. Imaju poznati brandname
5. Imaju mnogo finansijskih instrumenata vezanih za indeks
6. Sastavljeni su od likvidnih akcija

Berzanski indeksi mogu biti tako konstruisani da odravaju kretanja na celom tritu ili na
pojedinim delovima trita.
 Veliki je broj faktora koji utiu prilikom izraunavanja indeksa koji treba da reprezentuje
ukupno trite, pa su najznaajniji:
1. Veliina uzorka (teko-ako se u uzorak svrsta mali procenat trita, do valjanih
indikacija o ponaanju ukupnog trita e se doi ako je uzorak adekvatno odabaran.
Uzorak se moze kreirati potpuno sluajnim izborom ili tehnikom namernog izbora i
ukljuivanja u uzorak kako bi se obuhvatile karakteristike trita),
2. Poreklo uzorka (ono je znaajno ako ne postoji razlika izmeu segmenta trita i kada je
potrebno izvriti segmentaciju),
3. Reprezentativnost (za sve delove populacije,uzorak ne treba da sadri samo hartije
veliki firmi ili firmi iz iste delatnosti),
4. Ponderisanost (prilikom kreiranja uzorka veoma je bitno svakom elementu uzorka dati
ponder, pri emu se koriste tri vrste pondera:
a. Cenovni ponder (ponder zasnovan na cenama)
b. Vrednosni ponder (ponder zasnovan na vrednostima)
c. Ponder iste vrednosti (svim lanovima se daje isti ponder, odnosno nema pondera))

4. Jedinica mere (indeks mora da bude iskazan u odreenim jedinicama - koje su

razumljive i koje daju odgovor na relevantna pitanja).
 Prema nainu ponderisanja razlikuju se :
1. Cenovno ponderisanje (to su aritmetike sredine tekuih cena, sto znai da na kretanje
indeksa uticu razliite cene hartija) DOW JONSONOVI indeksi, NIKKEI indeks ...
2. Vrednosno ponderisani (konstruiu se utvrivanjem poetne (inicijalne) trine
vrednosti svih hartija na bazi
trina vred.=br.emitovanih hartija*tekua trina cena
Uzima se poetna vredn. indeksa na primer 100,50,10 pa se potom nova trina vredn.
izraunava za sve hartije ukljuene u indeks i tekua trina vrednost se poredi sa
poetnom vred. kako bi se utvrdio procenat promene koji je primenjen na poetnu
vrednost indeksa) . NASDAQ indeks, indeksi FINANCIAL TIMES-a...
3. Neponderisani indeksi (ovde sve hartije imaju isti ponder nezavisno od njihove cene ili
trine vrednosti - mogu ih koristiti pojedinci koji sluajno biraju hartije za svoj portfolio)
. Indeksi VALUE LINE-a.
Prema tome da li prate kretanje cena akcija ili obveznica:
 Indeks akcija,
 Indeks obveznica.

12. NAJPOZNATIJI INDEKSI

Prvi indeks cena akcija se pojavio u SAD 1884. god. To je bila prosta aritmetika sredina
izraunata od zbira cena akcija podeljenih sa brojem akcija.
S obzirom da akcije potiu od razliitih preduzea, s vremenom su u raunicu dodati jo neki
teinski koeficijenti, i tako je nastao prvi indeks koji se i danas koristi Dow Jones ...
International Indexes
Name

Last value % Chng Open Price Close p.

Amsterdam Aex 222.93

-2.15

228.04

227.82

Bruxelles - Bel 20 1,783.70

-4.20

1,872.79 1,861.99

Francoforte - Dax 30 4,127.41

-2.20

4,228.31 4,220.20

DJ Euro Stoxx 50

2,165.91

-2.70

2,232.44 2,225.99

London - Ftse 100 3,780.96

-2.43

3,874.99 3,874.99

Ftse Eurofirst 100 2,458.22

-2.46

2,525.07 2,520.30

Madrid - Ibex 35

7,974.40

-0.18

8,062.90 7,988.40

Nasdaq

1,384.35

+5.18

1,346.77 1,316.12

NY - Dow Jones

8,046.42

+6.54

7,552.37 7,552.29

Paris - Cac 40

2,881.26

-3.33

3,005.19 2,980.42

Zurigo - Smi

5,144.02

-3.05

5,361.54 5,306.10

15-minute delay

DowJones
Dow-Jonesov sistem indeksa je najstariji sistem indeksa na svetu i jedan od najpopularnijih u
SAD.

1882.god. Charles Dow i Edward Jones su osnovali Dow Jones Company-kompaniju za

pruzanje finans. usluga.

1884.god. Charles Dow je konstruisao prvi indeks na bazi 11 preteno eleznickih

kompanija.

1896.god. proiren indeks na 20 akcija eleznikih kompanija.

1916.god. Dow-Jonesov industriski indeks je ukljucivao 20 akcija.

1928.god. inilo ga je 30 akcija to se parcijalno zadrzalo do danas !!!

Dow Jonesov sistem indeksa se zasnivao na Dow teoriji - koja predstavlja jednu od najstarijih i
najpoznatijih tehnikih analiza iji je tvorac Charles Dow i koja je nastala 1900.god. Dow teorija
se koristi za opisivanje dugoronih trendova cena akcija, i prema ovoj teoriji na tritu postoje
tri kretanja, koja se istovremeno deavaju:

1. Dnevne fluktacije - blago pomeranje iz dana u dan - nisu bitni,

2. Sekundarna kretanja - promene koje se odvijaju tokom perioda od dve nedelje do
jednog meseca ili nesto due traju svega nekoliko meseci,
3. Primarni trendovi - ovo kretanje je kljuno i pokriva period od 4 godine
1967.god. ustanovljena su 4 Dow Jones-ova indeksa za akcije i 1 za obveznice:

Indeks na bazi 30 akcija najreprezantivnijih korporacija u SAD,

Indeks na bazi 20 akcija firmi iz oblasti transporta,

Indeks na bazi kurseva 15 akcija uslunih delatnosti,

Kompozitni indeks na bazi kurseva 65 akcija(kombinacija prethodna tri),

npr: Dow Jones-ov indeks za 500 akcija, Dow Jones-ov indeks za sve akcije koje se kotiraju na
Njujorkoj berzi
Dow-Jonesov indeks na bazi 30 akcija najreprezentativnijih industiskih kompanija u SAD
se naziva i Dow Jonesovim indeksom industriskog proseka
objavljen je prvi put 26.maja 1896.god. i on je tada predstavljao prosek 12 akcija (American
Sugar, American Tobacco, General Electric, American Cotton Oil)i iznosio je 40,94 poena i bio
je u izrazitom opadanju i zaustavio se na 28,48 to predstavlja njegov najnii nivo.
Od akcija poetnih 12 kompanija jedino je jo tu General Electric.
Poslednje promene u ovom indeksu su se desile 2003 i u njega sada ulaze : General
Electric,Boeing, Coca-Cola, Microsoft, P&G )
Kompanije koje se ele ukljuiti u ovaj indeks su podlone rigoroznoj kontroli.
Ovaj indeks predstavlja prosek cena 30 akcija navedenih kompanija (velikih, renomiranih i
visokokvalitetnih) koje se kotiraju na Njujorkoj berzi. One ine manje od 2% svih akcija kojima
se trguje na Njujorkoj berzi (oko 1600 akcija).
Dow Jonesov indeks korporativnih obveznica
Dow Jonesov indeks korporativnih obveznica (DJCI) odrava trinu perfomansu na osnovu
ukupnog prinosa i rejtinga obveznica iji su emitenti SAD korporacije.

Razvio ga je Ryan Labs firma koja je jedan od najpoznatijih analitiara trita obveznica i koja
prua usluge upravljanja portfoliom hartija sa fiksnom kamatom.
Ovaj indeks se zasniva na cenama 96 obveznica.
Indeks obuhvata vise od 90% ukupnog trita portfolia obveznica.
Specifian je po:

Formuli za izraunavanje indeksa (ukupan prinos se dnevno rauna),

Izvorima podataka (dnevne cene obvez. se dobijaju od vodeih firmi koje objavljuju
podatke o hartijama sa fiksnim prinosom),

Vikendi i praznici (dnevni indeks obvez. treba da utvrdi prinos za vikende i praznike koji
e biti ukljueni u dnevni indeks),

Konstruisanje indeksa (korporativne obvez. moraju zadovoljiti zahteve da bi bile

ukljuene u indeks) ...

DowJones STOXX
Dow Jones Indexes i STOXX Ltd. posluju kao globalno integrisani provajder indeksa.
Oni zajedno razvijaju, odravaju i plasiraju sveobuhvatnu globalnu porodicu indeksa zasnovanih
na odreenim pravilima. Obe porodice indeksa ukljuuju pun raspon blue-chip indeksa.
Oni su pokrenuti jo 1998. godine, pre stvaranja Evropske unije, pre uvoenja evra i stvaranja
Evrozone. Postali su vodei evropski indeksi akcija, daju najiru pokrivenost svih lanica EU.
Dow Jones STOXX istorijat

1997 STOXX ltd su formirali Deutsche Borse ag, DowJones &Co, Euronext Paris sa i SWX
group

Okt 1997 fjuersi i gotovinske opcije

Feb 1998 uvoenje DJ Stoxx indeksa

Feb 1999 uvoenje indeksa islamskih trita

Feb 2000 uvoenje DJ U.S. Total Market Index

Sep 2000 uvoenje DJ Global Index Familly

Dec 2000 uvoenje DJ Asian Titans 50

Nov 2003 uvoenje DJ Global 1800 Index

Jul 2004 uvoenje DJ Stoxx Global 1800 Ind. Familly

...

Serija indexa se sastoji od:

DowJones STOXX EU Enlarged 15: blue-chip index sa 15 komponenti.

DowJones STOXX EU Enlarged Total Market Index: iroki trini index sa ciljnom
pokrivenou od 95%.

Indexi zemalja : DowJones Hungary, DJ Poland...

Supersektorski indexi (od 2005.)

NASDAQ
kombinovani indeks koji se izraunava jo od 1971.god. On svrstava sve akcije u 6 kategorija:
industriju, banke, osiguranje, druge finansije, transport i usluge.
National Assootiation of Securities Dealers Automated Quotations NASDAQ
je kompjuterizovani sistem elektronskih kotacija nacionalnog udruenja dilera hartijama od
vrednosti.
Ovaj indeks obuhvata oko 4300 akcija amerikih kompanija koje su razmenjivane preko sistema
NASDAQ.
Indeksi automatske kotacije Nacionalnog udruenja dilera i brokera u SAD
Nacionalno udruzenje dilera i brokera u SAD predstavlja samoregulatornu organizaciju koja je
utvrdila odreena pravila za uspostavljanje fer odnosa izmeu klijenta i brokera, za
uspostavljanje fer odnosa izmeu samih brokera i za poslovno ponasanje lanica.
Opte je pravilo da ako neki broker prekri pravila poslovanja propisana od strane udruenja,
biva kanjen od strane svoje brokerske firme i to najee - otkazom.
Za trgovanje lanovi udruenja koriste elektronski komunikacioni sistem NASDAQ, a sam
sistem prua tri nivoa usluga:

Usluge prvog nivoa (lan dobija terminal na kome moe da vidi cene tranje i ponude u
sistemu, ali ne i imena market mejkera koji nudi cenu),

Usluge drugog nivoa (korisnik terminala moe da vidi tekuce kotacije i imena market
mejkera koji su ih dali, na osnovu ega moze da stupi u vezu sa njim u cilju izvrenja
transakcije),

Usluge treeg nivoa (koriste ih market mejkeri. Oni imaju uvid u sve kotacije, ali mogu i
da ih menjaju, odnosno koriguju svoje kotacije ).

NASDAQ objavljuje veliki broj indeksa akcija kompanija iz razliitih delatnosti, pri emu su
najpoznatiji:

NASDAQ-ov indeks 100 (100 akcija najveih SAD i me. nefinasijskih kompanija na
listingu NASDAQ-a)

NASDAQ-ov finansiski indeks 100 (100 najveih SAD i me. finansijskih organizacija koje
su na listingu NASDAQ)

NASDAQ-ov indeks banaka (ukljuuje sve vrste banaka, tedionica),

NASDAQ-ov indeks biotehnologije (obuhvata kompanije koje su klasifikovane shodno

sistemu globalne klasifikacije Financial Times-a kao biotehnoloske ili farmaceutske)

NASDAQ-ov raunarski indeks (kompanije koje se bave proizvodnjom hardvera i

softvera)

NASDAQ-ov industriski indeks ... ... ...

Indeksi Standard & Poors

Stanadard & Poors indeksi (S&P indexes) su ustanovljeni 1923.god. i objavljuje ih ameriki
Standard & Poors Daily Stanadard Price Records. Najznacajniji Stanadard & Poors-ovi indeksi
su:
1. Standard&Poors-ov indeks za 500 akcija
2. Standard&Poors-ov indeks 400 (srednje)
3. Standard&Poors-ov indeks za pojedine delatnosti
4. Standard&Poors-ov indeks 100 (najjaih)

Standard & Poors-ov indeks za 500 Akcija

Ovo je najznaajniji Standard & Poors indeks, i to je indeks 500 akcija vodeih SAD kompanija
(prema trinoj kapitalizaciji) iz vodecih delatnosti.
Indeks se obavljuje od 1957.godine.
ini ga 400 akcija industrijskih korporacija, 20 akcija transportnih kompanija, 40 akcija
kompanija koje pruaju javne usluge i 40 akcija finansijskih kompanija. Obuhvata akcije velikih,
malih, novih, starih, uspenih, neuspenih kompanija koje su kotirane kako na njujorkoj berzi,
tako in a vanberzanskom tritu. Veliina uzorka je 16,7 puta vea od veliine uzorka za Dow
Jones-ov indeks na bazi 30 akcija najreprezentativnnijih industrijskih kompanija u SAD, to ovaj
indeks ini reprezentativnijim.

Indeksi Financial Times-a

Kretanje cena akcija na londoskoj berzi prati specijalizovani list Finanacial Times. Ovi indeksi su
ujedno i jedni od najpoznatijih indeksa u svetu. Postoji veliki broj Financial Times indeksa, npr.
Financial Times Eurofirst indeksi - su namenjeni investitorima koji ele da investiraju u Evropi.
Najpoznatiji su:

Financial Times indeks svih akcija (prati kretanje cena svih akcija koje se kotiraju na
londonskoj berzi)

Financial Times aktuarski indeks (koriste investitori za lake pracenje portfolia HoV, on
prati promene cena akcija 700 kompanija (oko 80% od svih akcija kotiranih na listingu) a
uece kompanija je srazmerno njihovoj veliini.).

FTSE100
indeks Londonske berze, koji pokriva 100 akcija kojima se tamo trguje, a koje imaju svaka
trinu kapitalizaciju od preko 1 milijardu funti. Njega ine najvee blue-chip kompanije sa
kojima je i najsigurnije obavljati transakcije na tritu. Ove kompanije ujedno ine i 70%
izvoza Britanije. Menjanjem sardine indeksa (npr. ispadanjem sa liste) cene akcija mogu
pasti i za 5%. Postoji od od 1983.god.
FT30
indeks obinih industrijskih akcija, od 1935. god, obuhvata akcije 30 vodeih industrijskih i
komercijalnih kompanija u Londonu.

TOPIX & Nikkei indeksi

1950.god. tokijska berza je poela sa izraunavanjem proseka cena akcija primenom

metoda zasnovanog na Dow Jones-ovom modulu.

1971.god. filijala Nikkei korporacije je poela sa izraunavanjem i objavljivanjem novog

indeksa.

1975.god. SAD korporacija zasnovana na Dow Jones-u je dala Nikkei-u eksluzivno pravo
korienja imena i metod izraunavanja Dow indeksa za Nikkei Dow Jones prosek cena
akcija.

1982.god. Nikkei je poela sa izraunavanjem i objavljivanjem Nikkei Dow Jones 500

indeksa.

1991.god. izvrena je prva promena u sastavu Nikkei indeksa usled primene stanadra za
eliminisanje/dodavanje akcija.

1993.god. je poelo izracunavanje Nikkei indeksa za 300 akcija, koji je ponderisan

trinom vrednou za 300 akcija izabranih iz prvog odeljka tokijske berze.

Najznaajniji i najee korieni Nikkei indeks u Japanu je Nikkei 225 ili Nikkei proseni indeks.

1985.god. - Nikkei 225 , se izraunava svakog minuta tokom zvaninog vremena

trgovanja, i on se izraunava na osnovu Dow Jones-ovog metoda.

Njega ini 225 akcija kojima se aktivno trguje u okviru prvog odeljka tokijske berze i koje
se zbog svoje likvidnosti smatraju reprezentativnim.

Akcije se iskljuuju iz ovog indeksa usled slabe likvidnosti, u slucaju likvidacije, merdera
... ili pomeranja iz prvog u drugi odeljak tokijske berze.

TOPIX je skraenica od "TOkyo stock Price IndeX

Ovaj indeks slui kao barometar koji meri trendove na tritu akcija u celini, i koristi se kao
vredan i reprezentativan indikator za ljude koji aktivno ulau u akcije. Nastao je 1969. godine.
Formula se ne bazira na Dow Jones-ovom metodu, ve potpuno drugaije...
Sada je Topix vie koristi kao opti pokazatelj.

Glavni pokazatelji Beogradske berze

su sledei indeksi:

BELEXline

BELEX15

SRX

BELEX
BELEX je aplikacija za trgovanje, pomou koje brokeri trguju sa svojih radnih stanica, sa
udaljene lokacije, odnosno iz svojih matinih kancelarija. Ova aplikacija omoguava trgovanje
skoro svim trinim materijalima i metodama koji su definisani u pravilnicima berze.
Praenje trgovanja olakano je novom glavnom tablom koja omoguava brokerima da prate
hartije koje ele, ali i da podese izgled table i kolone kako to njima odgovara.
Pored samog trgovanja, na glavnoj tabli, brokeri mogu da prate i kretanje indexa Berze, a kroz
knjigu naloga mogu da prate svoje naloge tokom samog trgovanja.
Nakon zavretka trgovanja, brokeri dobijaju exporte podataka o nalozima i sklopljenim
transakcijama, koji im koriste kako bi u svojim Back Office aplikacijama obradili svoj trgovaki
dan.
Na osnovu zahteva i potreba samog trgovanja, ali na osnovu komentara brokera, glavnih
korisnika, ova aplikacija se redovno usavrava i dodaju joj se nove funkcionalnosti.
Belex line
je opti index akcija Beogradske berze. Objavljuje se od 03.05.2007. godine (pre njega je
postojao Belex-fm). Belex line nudi preciznu sliku svakodnevnog opteg kretanja cena akcija i
trinih aktivnosti.
On je ponderisan (u njegovo izraunavanje ulazi jo po neto osim podataka potrebnih za
izraunavanje formule) ukupnom trinom kapitalizacijom i ne prilagoava se isplaenim
dividendama.
Sastoji se od akcija kojima se trguje na svim tritima Bgd.berze.
Da bi neka akcija ula u indexnu korpu za izraunavanje Belex line potrebno je da se njome
trgovalo najmanje 10% od ukupno zakazanih trgovanja u prethodnom kvartalu.

Kalkulacija i objavljivanje indeksa se vre svakog radnog dana berze i to po isteku svih trgovanja
za taj dan. Za izraunavanje se koristi cena akcije na zatvaranju (zbog varijacije cena u toku
dana).
Broj izdavaoca ije akcije ulaze u indexnu korpu je 100, a revizija korpe se vri kvartalno.
(Ii na sajt Beogradske berze, i nai indexnu korpu za Belexline:
http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/belexline/korpa )
Belex 15
je index 15 najlikvidnijih srpskih akcija. Poeo je da se objavljuje 01.10.2005.
Ponderisan je ukupnom trinom kapitalizacijom i ne prilagoava se za neisplaene dividende.
Ovaj index se sastoji od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su
ispunile kriterijume za ulazak u indexnu korpu. Da bi neka akcija ula u njegovu indexnu korpu
mora da ima minimum 80% trgovanja tokom dva uzastopna kvartala pojedinano.
Kalkulacija i objavljivanje ovog indexa se vri svakog dana berze. Revizija korpe se vri
kvartalno. Sastav indeksne korpe na datum revizije 30.09.2010.
Emitent :
AIK banka a.d. , Ni

AIKB

Komercijalna banka a.d. , Beograd

KMBN

Energoprojekt holding a.d. , Beograd

ENHL

Agrobanka a.d. , Beograd

AGBN

Imlek a.d. , Beograd

IMLK

Univerzal banka a.d. , Beograd

UNBN

Soja protein a.d. , Beej

SJPT

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

MTLC

Privredna banka a.d. , Beograd

PRBN

Tigar a.d. , Pirot

TIGR

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

TGAS

Razvojna banka Vojvodine a.d. , Novi Sad

MTBN

Alfa plam a.d. , Vranje

ALFA

Veterinarski zavod Subotica a.d. , Subotica

VZAS

SRX
je index Srpskih akcija na Bekoj berzi. The Serbian Traded Index - SRX
Izraen je u eurima. On obuhvata 9 najveih i najlikvidnijih akcija na Bgd. berzi.
Poeo je da se objavljuje 03.03.2007. Njegova kalkulacija i objavljivanje je svakog dana berze.
Isto je ponderisan kao i prethodna dva.
Indexnu korpu za ovaj index ine: Agrobanka , AIK Banka , Energoprojekt Holding , Imlek ,
Komercijalna Banka , NIS, Razvojna banka, Soja Protein , Univerzal Banka.
Base date: 08.01.2007
Base value: 1,000
Start capitalization: 1,180,889,583.96 EUR
Current adjustment factor: 0.511139248291513
Composition of the actual trading day available at 6:30 p.m.
Index capitalization in EUR : 607,090,780

Srpske akcije ukljuene u nove Dow Jones STOXX indekse

7.10.2008. je STOXX Ltd lansirala novu porodicu indeksa za merenje performansi akcija kojima
se trguje u 18 istonoevropskih zemalja. Ova porodica indeksa obuhvata:
Dow Jones STOXX Eastern Europe Total Market Index (TMI),
Dow Jones STOXX Eastern Europe 300 Size,
Dow Jones STOXX Balkan TMI,
Dow Jones STOXX Eastern Europe 50 i
Dow Jones STOXX Sub Balkan 30 i 27 regionalnih pod-indeksa.
Dow Jones STOXX Eastern Europe TMI
prua osnovu za 32 indeksa u okviru ove porodice. Ovaj indeks pokriva 95% trine kapitalizacije
akcija u slobodnom prometu svake od sledeih istonoevropskih zemalja:
Bugarske, Hrvatske, Kipra, eke Republike, Estonije, Grke, Maarske, Latvije, Litvanije,
Makedonije, Poljske, Rumunije, Rusije, Srbije, Slovake, Slovenije, Turske i Ukrajine.
Dow Jones STOXX Balkan TMI
obuhvata oko 95% trine kapitalizacije akcija u slobodnom prometu svake od sledeih osam
balkanskih zemalja: Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Srbije, Slovenije, Turske i
Grke.
Da bi ispunile kriterijume za ulazak u indeks, akcijama mora da se trguje najmanje 10 trgovakih
dana tokom prethodna tri meseca.
Pored indexa kao koristan pokazatelj berzanskih kretanja se javlja i:

uee stranih investitora u prometu - FIT

uee stranih investitora u prometu akcija - FIS

uee stranih investitora u prometu obveznica - FIB

Pokazatelj FIS je podeljen na dva pokazatelja

FIS-b (to je uee stranih investitora na strani kupovine) i

FIS-s (to je uee stranih investitora na strani prodaje).

13. FINANSIJSKE INSTITUCIJE

U savremenim uslovima razvijenost jedne zemlje se meri razvijenou njenog finansijskog
trita. Na finansijskom tritu se pojavljuju finansijske institucije. One obavljaju funkciju
prikupljanja novanih sredstava i njihovog usmeravanja u finansijske plasmane.
One su u stvari posrednici u transferu sredstava izmedju preduzea i domainstava. Ovo znai
da e vlasnici sredstava koji u tekuem periodu imaju finansijku tednju, tu istu tednju staviti
na raspolaganje finansijskim institucijama. One se ukljuuju u prenos tih sredstava tj. investiraju
ih. Finansijske institucije, dakle, moraju da usmeravaju ta sredstva u projekte koji e obezbediti
njihovu povratnost zajedno sa odgovarajucom kamatom.
Dakle, finansijske institucije prikupljaju novana sredstva u obliku depozita, prodajom polisa
osiguranja, emisijom hartija od vrednosti, udelom u kapitalu. Tako prikupljena sredstva one
plasiraju u obliku kredita, kupovinom hartija od vrednosti na finansijskom tritu, ulaganjem u
nekretnine itd.
Smatra se da je najvanija finansijska institucija - banka
( centralna banka i poslovne banke ), dok su ostale finansijske institucije nebankarske i
predstavljaju este posrednike prenosenja novca i tednje izmedju subjekata. Njihovo
poslovanje je slino bankarskom, mada one ne primaju depozite i ne mogu da vre emisiju
novca. One samo vre transakcije ve postojeom tednjom.
 U razvijenim finansijskim strukturama se izdvajaju tri osnovna tipa finansijskih
institucija:
1. Banke
2. Osiguravajue kompanije, penzioni fondovi i investicioni fondovi
3. Berzanske firme
Svaka od ovih finansijskih institucija ima neke svoje specifinosti i neke svoje posebne usluge
koje vri. Uprkos tome, sve one imaju jednu zajedniku karakteristiku, a to je funkcija
finansijskog posredovanja.

Finansijsko posredovanje koje obavljaju finansijske institucije je vrlo korisno i za komitente i za

same institucije, zbog toga to korienjem prednosti ekonomije obima i ekonomije
raznovrsnosti dolazi do smanjivanja transakcionih trokova na finansijskom tritu. Naime, vei

broj transakcija koje obavi jedna institucija e doneti isti profit ali uz manje trokove za
korisnike usluga.

Banke rade
1. Plaanja (platni promet)
2. Posredovanja (tednja i krediti)
3. Druge finansijske usluge (to su trgovina finansijskim derivatima: fjuersima, opcijama,
svopovima... Zatim, one nude usluge osiguranja, brokerske usluge, konsultantske usluge,
lizing...)

Nebankarske finansijske institucije

 Osiguravajua drutva
 Penzioni fondovi
 Investicioni fondovi
 Brokerske firme
 ...

Osiguravajue kompanije
 Drutva za ivotno osiguranje
 Drutva za osiguranje imovine i nesrenih sluajeva

RIZIK
je osnovna pretpostavka postojanja osiguranja. Rizik je neizvesnost u pogledu ostvarivanja
nekog budueg dogaaja
...opasnost, stavljanje na kocku, mogunost neuspeha, tetan dogaaj...

Akumuliranje novca u osiguranju se vri tako to premije naplaene od osiguranika u malim

iznosima, akumulirane na jednom mestu, dobijaju vid krupnih novanih sredstava.
Te sume, uplaene na ime premija, formiraju FONDOVE, koji predstavljaju izvor sredstava, pa se
oni mogu nai i na berzama kao veoma vani igrai.
Osiguravajui fondovi
Jedan deo njihovih sredstava ide na pokrivanje osiguranih sluajeva tj. na nadoknadu tete u
sluaju nastupanja osiguranog sluaja, a drugi deo ima znaajnu finansijsku funkciju, jer se taj
novac investira.
Osiguranje imovine
 Da bi se nadoknadila teta koja je nastala na datoj imovini.
 Lako se utvruje vrednost imovine i odtete, za razliku od osiguranja lica (ljudskom
ivotu se ne moe utvrditi vrednost )
Osiguranje ivota (lica)
 ini 70% ukupnog portfelja osiguranja u razvijenim zemljama.
 Kod nas, ono ini manje od 1% ukupnog portfelja osiguranja.
 Cilj osiguranja nije nadoknada tete, jer se neija linost ne moe izrazizi novcem, ve
isplata unapred utvrene sume.
 Ovo su najdugoronija slobodna sredstva za ulaganje, ulae se ak i u nekretnine...
 Za korisnika, ovo je kombinacija osiguranja i tednje tj. posmatra se kao vid tednje.
 Za privredu jedne zemlje, ovo je jedan od najvanijih izvora finansiranja.
Tehnike osnove formiranja premija (tarifa) u osiguranju
Premije se formiraju sa apsolutnom tanou zbog:
1. Vremenska vrednost novca (dinar danas vredi vie nego dinar sutra)
2. Zakon velikih brojeva (ukoliko posmatramo dovoljno veliki uzorak, postoje pravilnosti u
nastupanju jednog dogaaja)
3. Tablice smrtnosti (sadre verovatnoe smrti u nekom skupu)
4. Kamatna stopa (jer je ovo alternativa tednji)

Penzioni fondovi
 Vre isplatu dohotka prilikom penzionisanja.
 Uesnici u fondu vre uplate, koje kasnije dobijaju od fonda u dogovorenom iznosu.
... do tada, ta sredstva se mogu uloiti...

R E N IK
 Kotirati = odrediti vrednost akcija (firma je izala na berzu sa svojim
akcijama i ima vrednost izraenu u tim akcijama. Vrednost akcija se
formira na berzi na osnovu ponude i tranje)
 Akcionarsko drutvo = preduzee koje je izdalo svoje akcije i ije je
vlasnitvo podeljeno po akcionarima
PORTFOLIO - paket, skup neega (npr. hartija od vrednosti)
UTRITI - prodati na tritu
Finansijski izvetaji preduzea:
 BILANS USPEHA = sadri prihode i trokove preduzea u jednom
vremenskom periodu i predstavlja uspeh preduzea
(prihodi-trokovi=profit)
 BILANS STANJA = slika preduzea u jednom trenutku (sva imovina
zajedno sa izvorima te imovine). On se sastoji od aktive i pasive.
 AKTIVA - sredstva preduzea (imovina)
 PASIVA - izvori tih sredstava (mogu biti sopstveni i pozajmljeni)
 Oditovani bilansi = bilansi koji su proli kontrolu ovlaenih (obino
stranih) revizora
 BONITET = performanse i uspenost jednog preduzea

 PRAVNA LICA preduzea

 FIZIKA LICA stanovnitvo
 HoV = hartije od vrednosti
 Centralni registar HOV - sadri podatke o svakoj emitovanoj akciji u
Srbiji
 Blue Chip (plavi eton tj.) prvoklasna akcija
Akcije koje emituje prvoklasna kompanija sa tradicijom profitabilnog
poslovanja i redovnih dividendi. Izraz je nastao analogijom sa skupim - plavim
etonima u pokeru

 Junk Bonds bezvredne visoko rizine obveznice

sa loim rejtingom