1.

UVOD
Zavarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem meuatomskih
veza izmeu delova koji se zavaruju, pri kome se pojedinano ili kombinovano koristi toplotna i mehanika energija, a po potrebi i dodatni materijal. Postupci zavarivanja, koji se najee
koriste u praksi, zasnovani su na lokalnom zagrevanju materijala iznad temperature topljenja,
kada zavareni spoj nastaje ovravanjem (elektroluno), ili na lokalnom zagrevanju materijala do temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje uz dodatno delovanje pritiska (elektrootporno). Zavarivanjem je mogue spajanje metala sa metalom, nemetala sa nemetalom i
metala sa nemetalom, ali se u praktinom smislu podrazumeva spajanje metala sa metalom.
Zavarivanje je jedan od najvanijih tehnolokih procesa u savremenoj industriji,
posebno u mainogradnji, graevinarstvu, brodogradnji i procesnoj industriji. Najea primena zavarivanja je za izradu noseih metalnih konstrukcija spajanjem pojedinih delova limova
i profila, za izradu procesne opreme posuda i cevovoda pod pritiskom, i za popravku
polomljenih ili istroenih metalnih delova. Izrada odgovornih konstrukcija sloenijeg oblika je
mogua i zakivanjem i livenjem, ali se primenom zavarivanja ostvaruju viestruke prednosti.
Tako se, u odnosu na zakovane konstrukcije, zavarivanjem postie uteda u materijalu oko
20%, a u odnosu na odlivke 2050%, pri emu se skrauje vreme izrade. Prednosti zavarenih
spojeva nad zakovanim spojevima u noseim konstrukcijama mogu da se objasne primerom
na sl. 1.1. S obzirom na to da se kod zakovanog spoja sila koja deluje u jednom limu preko
zakivaka prenosi na drugi lim, jasno je da je kod noseih spojeva potreban vei broj odgovarajue rasporeenih zakivaka, to komplikuje njihovu izradu. Osim toga, da bi se ostvarila
kvalitetna zakovana veza potreban je relativno veliki preklop, to poveava masu konstrukcije.
Zavareni spoj je stoga bolje tehniko reenje, pod uslovom da je dobro izveden, to nije uvek
jednostavno postii.

a)
b)
Slika 1.1. Primer a) zakovanog; b) zavarenog spoja

Tekoe koje se javljaju pri izradi zavarenih konstrukcija su prvenstveno posledica

primene toplotne energije, odnosno termo-deformacionog ciklusa zavarenog spoja. Meutim,
tehnologije spajanja materijala kod kojih se toplotna energija ne koristi ili se koristi u manjoj
meri (zavarivanje pritiskom ili kombinacijom pritiska i toplote, lemljenje i lepljenje) ne daju
spojeve dovoljne vrstoe za primenu u odgovornim konstrukcijama, ili su suvie skupe, pa se
koriste samo u specifinim konstrukcijama. Stoga se za izradu odgovornih konstrukcija koristi
zavarivanje topljenjem, pri emu se posebno vodi rauna o ponaanju materijala tokom termodeformacionog ciklusa.
Istorijski posmatrano, neki postupci zavarivanja su stari koliko i otkrie metala, kao
npr. kovako zavarivanje gvoa. Meutim, razvoj savremenih postupaka zavarivanja poinje
krajem XIX veka, a njihova znaajna primena sredinom XX veka.
Prvi uspeni pokuaji elektrolunog zavarivanja netopljivom grafitnom elektrodom su
bili 1881. godine u Francuskoj (Demeriton spajanje olovnih akumulatorskih ploa) i 1882.
godine u Rusiji (Benardos zavarivanje elika strujom iz akumulatora). Primena Benardosovog postupka je ostala na nivou ograniene reparature i navarivanja zbog dva problema: prvi,
zbog prisustva estica ugljenika od delimino istopljene grafitne elektrode, usled ega se dobijao tvrd i krt spoj, i drugi, zbog apsorpcije gasova (prvenstveno kiseonika i azota iz vazduha),
to je nepovoljno uticalo na kvalitet spoja.
Sledei znaajan korak napravio je ruski inenjer Slavjanov, koji je 1889. godine
uspeno primenio topljivu elektrodu u elektrinom luku jednosmerne struje, dobijene posebnim generatorom. Time je otklonjen prvi od navedenih problema, to je omoguilo kvalitetnije
spajanje dva metalna predmeta. Drugi problem je reio vedski inenjer Kjelberg 1907. godine
uvoenjem obloene elektrode, to je omoguilo da sredinom dvadesetih godina runo
elektroluno zavarivanje postane osnovni postupak zavarivanja. S druge strane, u cilju zatite
od okolne atmosfere i postizanja stabilnijeg luka, tridesetih godina u SAD i SSSR su razvijeni
postupci elektrolunog zavarivanja topljivom elektrodnom icom pod prakom, ime je ujedno
znaajno poveana i proizvodnost. Postupci elektrolunog zavarivanja u zatiti inertnih gasova
su 1941. godine (netopljiva volframova elektroda) i 1948. godine (topljiva elektrodna ica)
uvedeni u SAD, dok je aktivni gas (ugljen-dioksid) prvi put primenjen 1953. godine u SSSR.
Sueono elektrootporno zavarivanje je prvi put primenio Tomson u SAD 1886. godine, dok je takasto zavarivanje osvojeno 1905. godine, a avno 1922. godine.
Gasno zavarivanje je poznato jo od 1894. godine, a njegova ira primena poinje
1902. godine, kada je pronaen jeftin postupak dobijanja kiseonika iz vazduha, dok je acetilen
dobijen jo 1892. godine u Kanadi. Neto kasnije, 1911. godine, u SAD je acetilenski plamen
korien za rezanje elika.
Specijalni postupci zavarivanja su uvedeni u praksu uglavnom posle II Svetskog rata,
u skladu sa tehnolokim razvojem i potrebama njihove primene. Tako se zavarivanje plazmom
koristi od 1955. godine, zavarivanje trenjem od 1956. godine, zavarivanje elektronskim
snopom od 1957. godine, difuzno zavarivanje od 1959. godine, zavarivanje laserom i zavarivanje eksplozijom od 1960. godine. Danas se smatra da je 98 postupaka zavarivanja osvojeno
i primenjeno u praksi, ukljuujui lemljenje, prema klasifikaciji Amerikog drutva za zavarivanje (AWS American Welding Society).
Osim konvencionalnih (elektroluno, elektrootporno i gasno) i specijalnih postupaka
zavarivanja, i ve pomenutih postupaka srodnih zavarivanju (rezanje, lemljenje i lepljenje),
treba pomenuti i navarivanje, kao proces identian zavarivanju, koji se ne koristi za spajanje
materijala, ve za nanoenje povrinskog sloja. Istu svrhu ima i metalizacija, s tim da je kod
nje proces nanoenje povrinskog sloja neto drugaiji. Konano, lebljenje kao proces ukla-

njanja dela materijala sa povrine, koji se esto koristi pri izradi korenog zavara odgovornih
spojeva, takoe spada u postupke srodne zavarivanju.
1.1. FIZIKE OSNOVE ZAVARIVANjA
Idealnim telima, u smislu zavarivanja, smatraju se dva tela savreno ravnih i istih
povrina, istog ili slinog tipa kristalne reetke, iste ili priblino iste vrednosti parametra
reetke. Uslov za nastanak atomskih veza, odnosno formiranje zavarenog spoja idealnih tela,
je dovoenje povrinskih atoma na rastojanje jednako parametru reetke. U sluaju zavarivanja pritiskom (mehanika energija) tokom meusobnog pribliavanja dva tela nastaju elektrostatike sile privlaenja i odbijanja usled dejstva jona i elektrona rasporeenih na graninim
povrinama, i gravitaciona sila. Na nekom rastojanju r0 ukupne sile privlaenja i odbijanja, Fpr
i Fod, su u ravnotei, sl. 1.2a, pri emu nastaje najvea razlika odgovarajuih potencijalnih
energija, Upr i Uod, sl. 1.2b, to se naziva energetskom barijerom. Ravnoteno meuatomsko
rastojanje r0 priblino odgovara parametru kristalne reetke, a daljim pribliavanjem graninih
povrina nastaje metalna veza. Da bi se uspostavila atomska veza atoma na graninoj povri
dva tela mora da se savlada energetska barijera, a za to je neophodna spoljna energija.
U realnim uslovima zavarivanja pritiskom potrebno je jo savladati uticaj neravnina
graninih povrina i povrinskih neistoa. Povrinske neravnine realnih tela su znatno vee
od parametra reetke, pa se dovoenje na potrebno rastojanje u prvoj fazi ostvaruje samo u
nekoliko graninih kristala, sl. 1.3a. U drugoj fazi dovoenje atoma na rastojanje koje odgovara parametru reetke ostvaruje se silom pritiska koja izaziva plastinu deformaciju na mestu
spoja, sl. 1.3b. Ako se pri tome primeni i odreena koliina toplote poveava se plastinost i
pospeuje proces difuzije, sl. 1.3c, pa povrinski atomi mogu lake da savladaju energetsku
barijeru.

a)
b)
Slika 1.2. Zavisnost a) sila F; b) energija U od meuatomskog rastojanja r

a) dovoenje na potrebno rastojanje

b) dejstvo sile pritiska
Slika 1.3. Faze spajanja pritiskom

c) difuzija i prekristalizacija

Kada se koristi samo toplotna energija nastaje lokalno topljenje metala i obrazovanje
zajednike metalne kupke od rastopljenog osnovnog i dodatnog materijala (ako se koristi),
sl. 1.4. U tom sluaju energetska barijera je savladana po prirodi stvari, jer se atomske veze
uspostavljaju hlaenjem i ovravanjem metalne kupke.
3

a) pre ovravanja
b) posle ovravanja
Slika 1.4. Zavareni spoj dobijen topljenjem

Imajui u vidu mehaniku i toplotnu energiju potrebnu za zavarivanje, na dijagramu

pritisaktemperatura mogu da se izdvoje etiri razliite oblasti, ukljuujui i oblast nedovoljne
energije, sl. 1.5. Oblast 1 oznaava oblast nedovoljnog pritiska i temperature, u kojoj je
zavarivanje nemogue, oblast 2 oznaava zavarivanje velikim pritiskom, oblast 3 oznaava
zavarivanje kombinovanim delovanjem pritiska i temperature, a oblast 4 oznaava zavarivanje
topljenjem (T > Ttop). Najee korieni postupci zavarivanja spadaju u oblast 4 (elektroluno, gasno), a u oblasti 3 je elektrootporno zavarivanje.

Slika 1.5. Oblasti zavarivanja u zavisnosti od pritiska i temperature

1.2. KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZAVARIVANjA

Postupci zavarivanja mogu da se podele na postupke topljenjem i postupke pritiskom,
pri emu u prvu grupu spadaju oni postupci kod kojih se proces spajanja odvija topljenjem i
ovravanjem na mestu spoja, sl. 1.4 i sl. 1.5 (oblast 4), a u drugu grupu oni postupci kod
kojih se proces spajanja odvija bez topljenja, sl. 1.3 i sl. 1.5 (oblasti 2 i 3). Osim toga, postupci
zavarivanja se esto dele prema izvoru energije: elektrina (luk, otpor, snop), hemijska
(plamen, eksploziv, termiti), mehanika (pritisak, trenje, ultrazvuk) i ostale (npr. svetlost). U
svakom sluaju postupci zavarivanja i spajanja su definisani u standardu JUS C.T3.001, a
njihova podela na 6 grupa (elektroluno, elektrootporno, gasno, zavarivanje u vrstom stanju,
drugi postupci zavarivanja, lemljenje) i nain oznaavanja su definisani u standardu JUS
C.T3.012, tab. 1.1. Svi postupci zavarivanja, navedeni u tab. 1.1, su opisani u odgovarajuim
poglavljima ove knjige, a osnovne prednosti, mane i primena najvanijih postupaka zavarivanja su date u tab. 11.4 i 11.5.

Tabela 1.1. Klasifikacija postupaka zavarivanja

1
Elektroluno zavarivanje
111 obloenom elektrodom E
114 punjenom icom
12
pod prakom EPP
13
topljivom elektrodnom icom u zatiti gasa
131
zatita u inertnom gasu MIG
135 zatita u aktivnom gasu MAG
14
netopljivom elektrodom u zatiti gasa
141 inertni gas TIG
15
plazmom
185
magnetno elektroluno rotirajuim lukom
2
Elektrootporno zavarivanje
21
takasto
22
avno
23
bradaviasto
24
sueono varnienjem
25
sueono zbijanjem
3
Gasno zavarivanje
311 oksi-acetilenskim plamenom

4
Zavarivanje u vrstom stanju
41
ultrazvukom
42
trenjem
43
kovako
44
eksplozijom
45
difuzijom
48
na hladno
7
Drugi postupci zavarivanja
71
aluminotermitsko
72
elektrino pod troskom EPT
74
indukciono
751
laserom
76
elektronskim snopom
91
Tvrdo lemljenje
913 u pei
914 uronjavanjem u soli
916
indukciono
94
Meko lemljenje
97
Zavarivako lemljenje

1.3. OSNOVNI POJMOVI U ZAVARIVANjU

Pod zavarenim spojem se podrazumeva konstruktivna celina, sl. 1.6, koju ine
osnovni metal (1) i metal ava, ili skraeno av, kod koga se razlikuju lice ava (2), nalije
ava (3), koren ava (4) i ivica ava (8), sl. 1.6a. Kod postupaka zavarivanja topljenjem av
nastaje ovravanjem istopljenog osnovnog i dodatnog metala, ili samo osnovnog metala.
Deo osnovnog metala, koji se topi u procesu zavarivanja i ulazi u sastav metala ava, zove se
uvar (5), ija je granica obeleena sa (6), sl. 1.6a, a dubina sa (9), sl. 1.6b. Zona uticaja
toplote (ZUT), oznaena sa (7) na sl. 1.6a, je onaj deo osnovnog metala, koji je pod uticajem
zagrevanja i hlaenja pretrpeo izvesne strukturne promene, ali ispod solidus linije. Na sl. 1.6
prikazane su i osnovne dimenzije ava: irina (11), debljina (12) i nadvienje (10), i to za
sluaj sueonog, sl. 1.6b, i ugaonog spoja, sl. 1.6c, kao i za navareni sloj, sl. 1.6d, kod koga je
bitna i njegova debljina (13).

a)

d)
b)
c)
Slika 1.6. Osnovni elementi zavarenog spoja po JUS C.T3.001

Pre zavarivanja potrebno je pripremiti ivice osnovnog metala, ime se dobija leb za
zavarivanje, iji su osnovni pojmovi definisani standardom JUS C.T3.001, sl. 1.7. Oblik i
dimenzije leba su odreeni standardom JUS C.T3.030, a najee korieni lebovi i izgled
odgovarajueg ava su dati u tab. 1.2.

1 stranica leba
2 koren leba
3 otri koren leba
4 tupi koren leba
5 razmak u korenu leba
6 zatupljenje korena leba
7 otvor leba
8 irina otvora leba
9 ugao otvora leba
10 ugao zakoenja leba

Slika 1.7. Osnovni elementi leba

naziv
rubni

Tabela 1.2. Oblici najee korienih lebova i odgovarajuih avova

izgled leba
izgled ava
naziv
izgled leba
izgled ava
U

HV

duplo U

Pripremljeni leb u procesu zavarivanja topljenjem moe da se ispuni u jednom ili u

vie prolaza, ili u vie slojeva, sl. 1.8, to prvenstveno zavisi od debljine osnovnog materijala.
Zavar predstavlja deo metala ava, nastao u jednom prolazu ili sloju, sl. 1.8.

a) jednoprolazni

b) vieprolazni
Slika 1.8. Vrste avova

c) vieslojni

Prema obliku lica ava razlikuju se ravni, udubljeni i ispupeni avovi, sl. 1.9, a
prema kontinuitetu avovi se dele na neprekidne, sl. 1.10a i isprekidane, sl. 1.10b, koji mogu
da budu simetrini, sl. 1.10c, ili nesimetrini, sl. 1.10d.

a) ispupeni

b) udubljeni
Slika 1.9. Oblici lica ava

c) ravni

a)
b)
c)
d)
Slika 1.10. Podela avova po kontinuitetu: a) neprekidni, b) isprekidani, c) simetrino, d) nesimetrino

Zavisno od meusobnog poloaja delova koji se zavaruju, osnovne vrste zavarenih

spojeva su sueoni, preklopni, ivini, T spoj, sl. 1.11, a u zavisnosti od poloaja, zavarivanje
moe da se bude u horizontalnom, horizontalno vertikalnom, vertikalnom i nadglavnom
poloaju, sl. 1.12. Poloaji zavarivanja, koji nisu horizontalni, zovu se prinudni.

a)

b)
c)
d)
Slika 1.11. Osnovne vrste zavarenih spojeva: a) sueoni, b) preklopni, c) ivini, d) T spoj

b)
c)
d)
a)
Slika 1.12. Poloaji zavarivanja: a) horizontalni, b) horizontalno vertikalni, c) vertikalni, d) nadglavni

Pod tehnologijom zavarivanja podrazumeva se skup operacija koje je potrebno

izvesti da bi se napravio zavareni spoj (izbor osnovnog i dodatnog materijala, priprema osnovnog materijala, izbor postupka i parametara zavarivanja). Pod tehnikom zavarivanja podrazumevaju se naini izvoenja pojedinih operacija (npr. tehnika zavarivanja unapred ili unazad).
1.4. OZNAAVANjE I PREDSTAVLjANjE ZAVARENIH SPOJEVA NA CRTEU
Crte zavarene konstrukcije mora da sadri podatke potrebne za njenu izradu, kao to
je nain pripreme leba, geometrijske mere ava i tehnika zavarivanja. Da bi se ovi podaci
prikazali to jednostavnije u JUS C.T3.001 i C.T3.011 su definisani nain predstavljanja i
oznake zavarenih spojeva, koje se sastoje od grafike i brojne oznake. Grafika oznaka definie pripremu leba i oblika ava, tab. 1.3, oblik spoljne povrine, tab. 1.4, vrste spojeva pri
zavarivanju pritiskom, tab. 1.5, dopunske radove na korenom zavaru (lebljenje se oznaava
udvojenim simbolom oblika spoljne povrine kod asimetrinih lebova ili sa dve vertikalne
crtice u sredini simetrinih lebova) i kontinualnost ava pri zavarivanju topljenjem (neprekidni avovi se oznaavaju horizontalnom crticom preko osnovnog simbola).

Tabela 1.3. Oznake najee korienih lebova i nazivi odgovarajuih avova

redni broj 1
oznaka

10

11

12

naziv ava rubni I

HV

duplo U ugaoni navar

Tabela 1.4. Oznake oblika spoljne povrine ava

redni broj iz tab. 1.3
modifikovana oznaka

10

10

objanjenje

oznaka obrade lica ava,

ako se obrada izvodi

ugaoni av sa
ispupenim licem

ugaoni av sa
udubljenim licem

Tabela 1.5. Oznake pri zavarivanju pritiskom

oznaka
naziv
spoja

sueoni
zbijanjem

sueoni
varnienjem

takasti

bradaviasti

avni

Grafika oznaka za uproeno prikazivanje zavarenih spojeva se ispisuje u blizini

ava, na prelomljenoj pokaznoj liniji ili ispod nje, sl. 1.13. Tako npr. oznaka na sl. 1.13a
definie V av bez obrade lica, oznaka na sl. 1.13b neprekidni dvostrani ugaoni av sa
ravnim temenom, gde je a debljina ava (sl. 1.9), a oznaka na sl. 1.13c isprekidani dvostrani
nesimetrini ugaoni av sa ravnim temenom, gde je l duina pojedinih avova, e razmak
izmeu dva ava, n broj avova i a debljina ava.

a)

b)

c)
Slika 1.13. Primeri uproenog prikazivanja zavarenih spojeva:
a) sueoni V; b) ugaoni ravni dvostrani; c) isprekidani nesimetrini ugaoni ravni

Brojana oznaka sadri najbitnije podatke u zavisnosti od vrste spoja, oblika i kontinualnosti ava, i po pravilu se sastoji od dva broja, odvojena crticom, prvi za kote preseka
8

ava, a drugi za duinu ava. Primeri oznaavanja neprekidnih spojeva su dati u tab. 1.6
(sueoni), gde su prikazani jednostrani "I" spoj i dvostrani "X" spojevi (simetrini i nesimetrini), i u tab. 1.7 (ugaoni), gde su prikazani jednostrani udubljeni i dvostrani simetrini ravni
spoj, a isprekidanih spojeva u tab. 1.8, gde su prikazani sueoni "I" i ugaoni "T" spoj.
Kompletna oznaka zavarenog spoja jo sadri i brojanu oznaku postupka zavarivanja, u
skladu sa podacima iz tab. 1.1.
Tabela 1.6. Primeri oznaavanja neprekidnih sueonih spojeva
skica

opis

oznaka

jednostrani I spoj, debljine

3 mm, duine ava 100 mm

simetrini X spoj, debljine

15 mm, duine ava 100 mm

nesimetrini X spoj, debljine

17 mm (jedan zavar 10 mm, drugi
7 mm), duine ava 100 mm

3100

15100

10+7100

Tabela 1.7. Primeri oznaavanja neprekidnih ugaonih spojeva

skica

opis

oznaka

udubljeni spoj, preseka 4 mm, duine

ava 100 mm

simetrini ravni T spoj, duine

krakova 6 mm, duine ava 100 mm

Tabela 1.8. Primeri oznaavanja isprekidanih spojeva

skica

opis

oznaka

sueoni I spoj, debljine 5 mm, 3

zavara duine 10 mm, korak 100 mm

ugaoni ravni T spoj, preseka 4 mm,

4 zavara duine 10 mm, korak 50 mm

Definicije:
Zavarivanje proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem meuatomskih veza
izmeu delova koji se zavaruju, pri emu se pojedinano ili kombinovano koristi toplotna ili
mehanika energija, i po potrebi dodatni materijal.
Zavareni spoj konstruktivna celina koju ine osnovni metal i metal ava
Osnovni materijal materijal koji se zavaruje
Dodatni materijal (metal) materijal koji se dodaje u procesu zavarivanja
Zona uticaja toplote deo osnovnog metala, koji je pod uticajem zagrevanja i hlaenja
pretrpeo strukturne promene
Metalna kupka rastopljeni dodatni i osnovni materijal
av (metal ava) ovrsla metalna kupka
Zavar deo ava nastao u jednom prolazu ili sloju
leb pripremljeni prostor za obrazovanje ava
Tehnologija zavarivanja skup operacija potrebnih da bi se napravio zavareni spoj
Tehnika zavarivanja naini izvoenja pojedinih operacija tokom zavarivanja

10