FORVARD

Forvard ili terminski ugovor je prosta izvedena hartija od vrednosti, odnosno ugovor o kupoprodaji odreene finansijske finansijske aktive
po unapred definisanoj ceni, gde e se isporuka aktive i konano plaanje izvriti odreenog dana u budunosti. Ovi ugovori uglavnom nisu
standardizovani, tj. uslovi realizacije transakcije se individualno ugovaraju izmeu kupca i prodavca, bez posrednika (ili klirinke kue),
to ih razlikuje od fjuersa. Ugovor se uglavnom sklapa izmeu dve finansijske institucije ili izmeu finansijske institucije i jednog od
njenih klijenata preduzea. Ovim ugovorom obino se ne trguje na berzi. Terminski ugovor je OTC instrument i oni se uglavnom
izvravaju.
Jedna od ugovornih strana u terminskom ugovoru prihvata dugu poziciju i saglasna je da kupi predmetnu aktivu na poznat i budui
datum za poznatu i specificiranu buduu cenu. Druga strana prihvata kratku poziciju i saglasna je da proda aktivu istog dana po istoj
ceni. Cena u terminskom ugovoru se naziva cena isporuke. Cena isporuke u vreme sklapanja ugovora je izabrana tako da je vrednost
terminskog ugovora za obe strane jednaka nuli. To znai da nema trokova za stupanje u dugi ili kratku poziciju. Kasnije ta vrednost
postaje pozitivna ili negativna u zavisnosti od kretanja cene osnovne aktive. Na primer, ako cena aktive naglo poraste nakon sklapanja
ugovora, vrednost duge pozicije u terminskom ugovoru postaje pozitivna dok vrednost kratke pozicije postaje negativna. Dralac kratke
pozicije u vreme dospelosti ugovora isporuuje aktivu draocu duge pozicije u zamenu za novani iznos ekvivalentan ceni isporuke.
Kljuna varijabla koja odreuje vrednost terminskog ugovora jednaka je nuli u momentu njegovog sklapanja. Terminska cena predstavlja
cenu isporuke, koja ini da ugovor ima nultu vrednost. Tokom vremena, terminska cena se menja, dok cena isporuke ostaje ista.
Generalno posmatrano, terminska cena varira sa dospelou posmatranog ugovora.
vrh

FJUERS
Fjuers predstavlja obavezu da se kupi ili proda odreena roba ili finansijska aktiva kao to su npr. ito, zlato ili hartije od vrednosti
odreenog dana, po unapred odreenoj ceni. Fjuers ugovor, kao i terminski ugovor, predstavlja sporazum izmeu dve strane o kupovini
ili prodaji aktive u poznato budue vreme za poznatu cenu. Za razliku od terminskog ugovora, fjuers ugovorom se normalno trguje ne
berzi. Da bi se omoguila trgovina, berza postavlja izvesne standarde za fjuers ugovore. Poto dve strane u ugovoru ne moraju da se
meusobno poznaju, berza utvruje i garantne mehanizme za izvrenje ugovora.
Kod fjuersa obino nije specificiran taan datum isporuke. U ugovoru se poziva na mesec isporuke, a dotina berza utvruje period
unutar meseca kada se mora izvriti isporuka. Vreme isporuke za berzanske proizvode je esto ceo mesec. Kod fjuers ugovora postoje
dve pozicije. Kratka pozicija je pozicija prodavca koja ga obavezuje da o dospeu isporui osnovni instrument iz ugovora. Duga
pozicija je pozicija kupca fjuers ugovora, koja ga obavezuje da preuzme (kupi) osnovnu aktivu o dospeu. Dralac kratke pozicije ima
pravo da izabere vreme tokom trajanja perioda isporuke kada e izvriti isporuku. Obino ugovor ima nekoliko razliitih meseci isporuke
sa kojima se trguje u isto vreme. Berza utvruje taan iznos aktive koji mora biti isporuen po jednom ugovoru, kako e se kotirati
budua cena i ogranienje iznosa do kojeg se moe kretati fjuers cena (u ugovoru) u toku jednog dana. Na primer, u momentu prodaje,
ogranienje dnevnog kretanja cena za fjuers ugovor je 1 dolar. Ukoliko cene padaju za navedeni iznos, za ugovor se kae da je na
donjem ogranienju. Ukoliko cena poraste za navedeni iznos, kae se da je na gornjoj granici. Kretanje cena u navedenim okvirima se
oznaava kao kretanje u granicama. Cilj utvrivanja dnevnih ogranienja za kretanje cena je da se spee velike oscilacije zbog
potencijalno pekulativnih ponaanja.
Shodno vrsti proizvoda kojim se trguje, fjuersi se dele na robne i finansijske. U osnovi finansijskih fjuersa nalazi se neki finansijski
instrument (kratkoroni i dugoroni), kretanje nivoa berzanskih indeksa i devizni kursevi. Cene fjuers ugovora se utvruju na berzi, mada
jo uvek nisu identifikona vrste veze izmeu fundamentalnih ekonomskih kretanja i cena valutnih i indeksnih fjuersa. Kada je aktiva za
fjuers ugovor berzanski proizvod mogue su varijacije u kvalitetu. Zbog toga je nakon izbora aktive vano da berza tano odredi stepen
kvaliteta robe koji je prihvatljiv. Veliina ugovora utvruje iznos aktive koji se mora isporuiti u okviru datog ugovora. Ovo je vana
odluka za berzu. Ako je ugovor isuvie veliki, mnogi investitori koji bi eleli da pokriju relativno malu izloenost ili koji bi eleli da steknu
relativno malu pekulativnu poziciju, bili bi onemogueni da koriste berzu. Na drugoj strani, ako je ugovor isuvie mali, trgovina moe biti
skupa, jer svaki ugovor podrazumeva odreene trokove.
vrh

OPCIJE
Postoje hartije od vrednosti koje su po svojoj sutini posebne u odnosu na druge finansijske instrumente. One spadaju u grupu
finansijskih derivata, odnosno izvedenih hartija od vrednosti, koje su na specifian nain povezani sa finansijskim instrumentima.
Opcije predstavlju poseban tip finansijskih derivata. Organizovana trgovina opcijama poela je 1973 godine u ikagu i od tada trgovanje
opcijama doivljava veliki bum. Koreni se vezuju za zaetke terminskog trgovanja koji su postojali jo 30- ih godina XVII veka u Holandiji i
Japanu.
Opcija podrazumeva pravo, ali ne i obavezu, da se kupi odnosno proda odreena aktiva, po unapred ugovorenoj ceni u okviru odreenog
vremenskog prerioda. Ova specifinost opcije, koja kupcu ostavlja mogunost ne realizovanja opcionog ugovora, svrstava je u kategoriju
koja se oznaava pojmom uslovna prava. Cena opcije, koja se plaa da bi se ovo pravo steklo, naziva se premija.
Odnosi prilikom emisije opcija se reguliu specifinim sporazumom (opcionim sporazumom), u kome se kupcu opcije daje pravo da
zahteva od prodavca (emitenta) opcije, da na utvreni datum, proda ili kupi predmet opcije po ugovorenoj ceni opcije. Takoe, u
zavisnosti od trine situacije, kupac ima pravo da na utvreni datum trai isplatu razlike izmeu trine cene predmeta opcije i
ugovorene cene opcije.
Treba napomenuti da je ugovorna cena opcije ugovorena cena aktive, odnosno cena po kojoj kupac kupuje ili prodaje odreenu aktivu
(HoV, robu...) i ne treba je meati sa cenom opcije koja se naziv premija. Cena obveznice predstavlja odreenu premiju prodavca opcije
za preuzeti rizik i isplauje se bez obzira da li e kupac realizovati pravo iz opcije. Rizik, koji u ovom sluaju snosi prodavac opcije,
odnosno emitent, vezan je za bezuslovnu obavezu da uradi ono to kupac od njega trai, bez obzira na nepovoljnu trinu situaciju u tom
momentu.
Kupac kupovne opcije ima pravo da kupi, odreenu koliinu aktive po fiksnoj ceni u toku odreenog preioda vremena. Da li e on to
pravo izvriti ili ne, zavisi od razlike izmeu tine ceni i ugovorene cene aktive, odnosno HoV, na koju se opcioni ugovor i odnosi. Ako
predpostavi da e cena HoV navedene u opciji padati, on moe da proda opciju pre roka dospea ili ako je cena navedene HoV na tritu
nia od ugovorene cene, odustati od kupovine od emitenta i kupovinu izvriti na tritu, ali u tom sluaju plaa dogovorenu premiju. U
sluaju da je tina cena, navedene HoV, via od ugovorene, kupac e se odluiti da realizuje opciju, odnosno da HoV kupi od emitenta
opcije, a ne na tritu. U ovoj situaciji, kupac opcije ostvaruje dobit u razlici izmeu trine i ugovorene cene HoV.
Kupac prodajne opcije isto e, rukovoen inertesima uveanja dobit, reagovati u sluajevima razlikovanja trine cene od ugovorene i
prodati ako je ugovorena cena via odnosno odustati od prodaje ugovorene koliine HoV ako je ugovorena cena nia, odnosno ako
prodajom na titu moe da dobije vie. Takoe, opciju, moe u svakom trenutku prodati na sekundarnom tritu i time preneti prava iz
opcije.
Pored kupovne i prodajne opcije postoje i drugi kriterijumi za njihovo razlikovanje. Tako imamo opcije razliite po nainu njihovog
iskorienja, odnosno Evropski, Ameriki i Egzotini tip. Evropski podrazumeva da vlasnik opcije, pravo iz opcije, moe iskoristiti samo na
dan dospea, Ameriki predstavlja opciju, ije se pravo, moe iskoristiti bilo kada od momenta kupovine pa do roka dospea, a Egzotini
predstavlja grupu opcija koje su novijeg datuma i koje su po svojoj strukturi kompleksnije i od evropslih i amerikijh, i kupovnih i
prodajnih. Najea je podela opcija na osnovu tipa aktive na koje se odnose, odnosno na finansijske, robne i realne.
Opcije predstavljaju najznaajniji instrument hedinga, pomou koga se investitori tite od razliitih vrsta rizika. Pomou opcija je
mogue smanjiti, nekada i eliminisati rizik promena cena, trinih indeksa, kamatnih stopa, deviznih kurseva i time poveati sigurnost
investitora na tritu.
vrh

VARANTI I PRAVA
Varanti (warrants) i prava (rights), kao i opcije, daju neka opciona prava investitorima. Varanti se najee emituju zajedno sa
obveznicama i preferencijalnim akcijama i omoguuju njihovom imaocu da u odreenom periodu vremena kupi odreeni iznos akcija, po
odreenoj ceni koja je, gotovo bez izuzetka, via od trenutne trine cene akcije. Oni mogu biti vezani za ove hartije, ali su ee
odvojivi, sa mogunou nesmetanog slobodnog prometa. Iako su varanti veoma slini call opcijama, osnovna razlika lei u injenici da
varante emituju korporacije, koje ujedno i garantuju za njih, dok kod opcija to nije sluaj. Takoe, rok dospea varanta najee se meri
godinama, dok se kod opcija on meri u mesecima, a po izvrenju varanta, korporacija ga povlai iz opticaja i emituje novu akciju. Dakle,

ona dobija novac, smanjuje broj varanta u opticaju i poveava broj svoji akcija to utie na njenu strukturu kapitala. O emitovanju
dodatnih varanta odluuje samo korporacija, pa tako moe doi u situaciju da se izvrenjem svih varanta njihov broj svede na nulu.
Opcije se, pak, praktino movu neogranieno ispisivati i mnogo ih je lake emitovati pa je krajnje teoretski sluaj da se njihov broj u
prometu svede na nulu. Ako se to, pak, i desi, to nije rezultat odluke kompanije ija se akcija nalazi u osnovi opcije. Meutim, iako je
varant finansijski instrument koji emituje korporacija i u funkciji je njenog prikupljanja kapitala, i promet njime utie na prihode
korporacije, kao i na njenu sturkturu kapitala, sa aspekta investitora on ima karaktiristike kao call opcija. Varanti se u prometu nalaze
kako na berzama, tako i na vanberzanskom tritu i njihove kotacije se nalaze meu kotacijama akcija na finansijskim stranicama dnevnih
novina.
Slino varantima, prava se, takoe, odnose na mogunost kupovine odreenih akcija po odreenim cenama u odreenom roku, ali su te
cene, po pravilu, nie od trenutnih trinih cena, a rok je najee ogranien na dve ili etiri nedelje. Prava se, po pravilu, daju
postojeim akcionarima, u proporciji sa njihovim dosadanjim vlasnitvom nad akcionarskim kapitalom, prilikom dodatne emisije akcija
kompanije. Iako je u Srbiji esta praksa da se postojeim akcionarima ponude akcije iz nove emisije po niim cenama, prava, kao
finansijski instrument i predmet trgovanja, ne postoji. Za razliku od nas, trgovanje ovih hartijama na razvijenim tritima veoma je
razvijeno i esto se praktikuje.
vrh

SVOPOVI I INVESTICIONE POLISE OSIGURANjA

Svop (swap) je finansijski ugovor koji obavezuje jednu stranu da zameni (svopuje) skup isplata koje poseduje za drugi skup isplata koje
poseduje druga strana. Svopovi se esto koriste kod hedinga, kako bi se umanjio odreeni rizik, na primer, kamatni rizik, a koriste se i u
pekulativnim radnjama. Veinom svopova trguje se na vanberzanskom tritu, mada se odreeni tipovi svopova mogu nai i na trgovanju
na tritima fjuersa. Postoje dve osnovne vrste svopova: valutni i kamatni svopovi. Dok se valutni svop svodi na zamenu skupa isplata u
jednoj valuti za skup isplata u drugoj valiti, kamatni svopovi podrazumevaju zamenu jednog skupa kamatnih isplata za drugi skup
kamatnih isplata. Kamatni svopovi javili su se poetkom 80ih godina u vreme rasta tranje za heding finansijskim instrumentima.
Svopovi mogu da smanje troak upravljanja rizikom s obzirom na to da su jeftiniji od preureenja portfolio strukture. Sa druge strane,
svopovi, kao ugovori, mogu trajati dugo vremena, na primer 10 i vie godina, to im daje izrazitu prednost u odnosu na kamatni heding
sa drugim derivativnim hartijama od vrednosti. Trite kamatnih svopova, najee je organizovano i kontrolisano od strane velikih
komercijalnih i investicionih banaka.
Valutni svop podrazumeva razmenu prediodinog skupa isplata u jednoj valuti, za periodini skup isplata u drugoj valuti. Osnovna
varijanta ovog svopa podrazumeva razmenu glavnica u razliitim valutama i ponovna zamena glavnica po unapred odreenom deviznom
kursu o dopseu posla. Mogu se koristiti kao mehanizam relaksiranja ogranienja u prometanju devizama.
Investicioni finansijski instrumenti osiguranja su polise osiguravajuih kompanija koje imaju investicioni karakter. Najpoznatiji od ovih
insturmenata je ganatovani investicioni ugovor (GIC), kreiran u praksi amerikih kompanija. Kod ovog instrumenta, investiciona kompanija
je saglasna da plati odreeni dolarski iznos o roku dospea u zamenu za jednokratno uplaenu premiju. Iznos koji se isplauje jednak je
premiji plus akumulisana kamata po ugovorom utvrenoj stopi. Po svojim karakteristikama, garantovani investicioni ugovor je, u stvari,
dugorona obveznica bez kupona. On se emituje na rok dospea od 1 do 20 goina, a garantovana kamatna stopa zavisie o trinih uslova i
rejtinga osiguravajue kompanije. Investitori su, ulgavnom, penzijski fondovi.