Sadraj

1. Uvod.................................................................................................................................................. 3
2. Cilj rada............................................................................................................................................. 4
3. Istorijski pregled i savremena reenja................................................................................................ 5
3.1. Prve builice............................................................................................................................... 6
3.2. Builica sa lukom......................................................................................................................... 7
3.3. Pumpna builica.......................................................................................................................... 8
3.4. Prva runa builica...................................................................................................................... 8
3.5. Namena builice.......................................................................................................................... 9
4. Podela builica................................................................................................................................. 10
4.1. Rune builice sa pogonom....................................................................................................... 10
4.2. Mainske builice....................................................................................................................... 11
4.3. Jednovretene builice................................................................................................................. 11
4.4. Stona builica............................................................................................................................ 11
4.5. Stono stubna builica................................................................................................................. 14
5. Stubna builica................................................................................................................................ 14
5.1.Osnovni izvori opasnosti pri radu su:.......................................................................................... 16
5.2.Postavljanje maine.................................................................................................................... 16
5.3.Obavezni postupci pre poetka rada........................................................................................... 17
5.4.Rad sa mainom......................................................................................................................... 17
5.5.ienje maine.......................................................................................................................... 17
5.6. Lina zatitna sredstva....................................................................................................................... 18
5.7.Odravanje i kvarovi................................................................................................................... 18
6. Vertikalne builice sa vie vretena................................................................................................... 20
6.1. Radijalna builica...................................................................................................................... 20
6.2. Koordinatne builice................................................................................................................... 22
6.3 Builica sa vievretenom glavom.............................................................................................. 23
6.4. Agregatne builice..................................................................................................................... 25
6.5. Redna builica............................................................................................................................ 26
6.6. Revolverska builica................................................................................................................... 27
6.7. Horizontalna builica.................................................................................................................. 27
6.8. Parametri buenja...................................................................................................................... 27
7. Konstrukcioni alati-Burgija................................................................................................................ 28
8. Trokovi eksploatacije Stubne builice.............................................................................................. 33
9. Odravanje....................................................................................................................................... 35
10. Zakljuak........................................................................................................................................ 36
11.Literatura......................................................................................................................................... 37

1. Uvod
Bez alata bi normalan I uredjen ivot bio nemogu. Alati su nam omoguili da obavljamo
zadatke koje bi bilo teko ili nemogue izvriti na drugi nain. Builica je savren primer za to.
Bez uredjaja za buenje teko bismo napravili rupu u materijalu kao to je drvo, a o teim
materijalima kao to su beton i ellik da i ne govorimo.
Buenje je postupak izrade i obrade otvora i rupa. Glavno obrtno i pravolinijsko kretanje izvodi
alat. Glavno kretanje je definisano brzinom kretanja(V, m/min) ili brojem obrta (n, o/min), a
pomocno korakom(S, mm/o-aksijalnim pomeranjem alata za jedan obrt alata) ili brzinom
pomonog kretanja(Vp-n*S. Mm/min).
Prve builice su postojale pre trideset i pet hiljada godina. Takve builice su se sastojale samo od
zailjenog kamena koji se okretao rukama. Sledei veliki razvoj je builica sa lukom koja datira
iz vremena etvrtog i petog veka pre nove ere i povezujemo je sa drevnim Egipaninima i
Harapeima Prese za buenje kao mainski alat su evoluirale od builice sa lukom i stare su
mnogo vekova. Pokretane su razliitim izvorima snage kroz vekove, kao to je ljudska snaga,
vodenicama, vetrenjaama, esto uz korienje kaieva za prenos snage.urn builice datiraju
ak toliko rano iz Kin dinastije u Kini. urn builice u staroj Kini su bile pravljene od drveta i
pokretane intenzivnim ljudskim radom, ali su mogle da prou kroz vrst kamen. Sa dolaskom
elektrinog motora u kasnom devetnaestom veka, poelo je veliko interesovanje za pokretanje
mainskih alata sa takvim motorima, i builice su bile meu njima. Izum prve elektrine builice
pripisan je Arthur James Arnot i William Blanch Brain, 1889, u Melburnu, Australiji.Wilhelm
Fein je izmislio portabl elektrinu builicu 1895 u tutgartu, Nemaka. A 1917, Blek i Deker su
patentirali okida na drzau rune builice.

2.Cilj rada

Istorijski pregled builica

Vrste builica
Prikazati savremena reenja
Rad sa builicama
Obrada buenjem
Opasnosti pri korienju
Odravanje

Slika 1. Stubna builica 1

Slika 2. burgija2

1 Slika 1. Stubna builicahttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/Geared_drill_press.jpg401pxGeared_drill_press.jpg

2 Slika 2. Burgija- http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5b/Bohrerseiterp.jpg
3

3.Istorijski pregled i savremena reenja

Builica je alat u koji se ugrauje sekua alatka, u veini sluajeva burgija koja slui za izradu
rupa u raznim materijalima. Builice se koriste u domainstu te u raznim industrijama i granama
nauke. U svakoj radionici (kunoj, majstorskoj ili velikom pogonu) glavni je alat builica. Kod
izrade konstrukcija, montae, sastavljanja delova maina ili izradi predmeta, uvek se mora
izbuiti rupa, pa tek onda ubaciti raf, klin, ili ue. Builice postoje od najjednostavnijih runih
builica do koordinatnih ili brojano upravljivih builica. Mogu imati jednu ili vie brzina, te
razliite naine promene brzine i smera obrtanja.
Builice se dele na: rune builice, rune builice s pogonom i mainske builice (alatne
maine).

Slika 3. Udarna builica3

3 Slika 3. Udarna builica- http://static5.ekupi.eu/ekupirs/366815.jpeg

4

3.1.Prve builice
Prve rune builice u istoriji su se pojavile pre otprilike 35.000 godina, a to je bio
jednostavan kameni iljak, koji se okretao trljanjem izmeu ruku. Glavni napredak su bile rune
builice u obliku luka, koje su se pojavile u dolini Inda i drevnom Egiptu, a koristile su se i za
paljenje vatre na ognjitima. I danas postoje rune builice koje koristi stolari za buenje
jednostavnih rupa u drvu.

3.2 Builica sa lukom

Builica sa lukom je drveni alat. Obino je korien za pravljenje vatre ali takodje i za
primitivne radove u drvetu i zubarstvu. Ovo je drvni nain pljenja vatre bez ibica ili
upaljaa. Koristi se trenje da bi se proizvela toplota. Toplota na kraju proizvodi eravicu u
piljevini . eravica je mala i osetljiva, manja od vrha upaljene cigarete i mora paljivo da se
prenese do zapaljivog materijala Sastoji se od noseeg bloka ili draa ( bearing block or
hadhold) , vretena ili burgije ( spindle or drill) i ognjita (hearth or fireboard). Srodne builice
su pumpna builica i runa builica.

Slika 4. Builica s lukom4

4 Slika 4. Builica s lukom- http://t2.gstatic.com/images?

q=tbn:ANd9GcSysw9auzpt316At1N05MJMAQg-PcYgkMapHIhzzk3zcAtj_3nQ
5

Builice sa lukom su koriene izmeu etvrtog i petog milenijuma prenove ere u Mehgrahu,
Pakistan jednom od najpoznatijih neolitskih arhelokih nalazita, gde su nadjeni jedni od
prvih dokaza o uzgoju stoke i zemljoradnji u junoj Aziji.
Ova builica sa lukom koriena je za buenje rupa u posebnim vrstama kamena : lapis lazuli
i carnelian , a bila je napravljena od zelenog jasper (green jasper). Sline builice su
nadjene u drugim delovima Hinduske civilizacije i u Iranu jedan milenijum kasnije.
Lapis lazuli je tamno plavi poludragi kamen
intenzivne boje.

koji je cenjen od antikih vreme zbog svoje

3.3.Pumpna builica
Pumpna builica je jednostavan alat koji se korsiti za pravljenje rupa u lakim materijalima
rukom i u upotrebi je ve vekovima. Sama builica se sastoji od burgije, uske ploe sa rupom
u sredini i tega ( obino tekog diska ) koji deluje kao zamajac i podueg kabla.
Prilikom korienja, jedna ruka se nalazi na ploi dok druga okree osovinu da navije kabal
oko svoje duine i kabal postaje napet. Postavljanjem vrha na materijal koji treba izbuiti
vri se proitisak nadole to dovodi do brzog okretanja burgije. Kad se dodje do dna teina
je oslobodjenja i , builica odskoi i kabal se ponovo namota oko osovine i proces se
ponavlja . Ova vetina sama po sebi je jednostavna ali je potrebno vreme da ovladate a
veoma poboljavaproces pravljenja malih rupa.

Slika 5. Pumpna builica5

5 Slika 5. Pumpna builica- ttp://image.srovname.cz/cz/500/1340583/drill-sb-701-1.jpg

6

3.4.Prva runa builica

Runa builica je slian alat ali koristi due, tanje vreteno a umesto
noseeg bloka i kombinacije sa lukom , pritosak na dole i okretanje
se postie okretanjem ruku oko vretena . Dok se ruke pomeraju na
dole prema bazi gde burgija probija, ruke se brzo vraaju nagore i
tako redom, Ovo se moe izbei pravljenjme ureza na vrhu burgijei
provlaenjem kabla i stavljanjem paleva u petlje na krajevima kabla.
Ovaj metod se koristi za buenje mekih materijala.
Slika 6. Runa builica6

3.5.Namena builice
Builice se koriste na najrazliitijim podrujima. Ovaj alat sastavni je deo mnogih domainstava
ali se koristi i u raznim industrijama i granama nauke. Gotovo da se ne moe zamisliti
domainstvo a kamo li neka velika ili mala radionica u kojoj se ne nalazi builica. Builice se
koriste za izrade raznih rupa kao to su rupe u zidovima koje slue za kaenje umetnikih slika.U
svakom poslu koristi se builica. Kada je potrebno urafiti odreene ploe od drveta takoe se
koristi builica. Jedna od posebih kategorija builice jeste i runa builica. Za razliku od
elektrinih builica koje koriste elektrinu energiju za pokretanje i okretanje svrdla, runa
builica, kako joj kae i ime, se pokree uz pomo manualne snage.
Builice prave raznovrsne vrste rupa koje se razlikuju po dubini ili irini. Burgije ili svrdla se
mogu menjati pa se tako na jednoj builici mogu nai razne burgije koje imaju raznovrsne
namene. Builice se mogu podeliti na elektrine builice, rune builice i rune builice sa
pogonom

6 Slika 6. Runa builica- 

7

Slika 7.Novija Runa builica. 7

4. Podela builica
4.1Rune builice sa pogonom
Rune builice s pogonom kao pogon koriste elektromotor koji se pokree elektrinom
strujom 220 V ili jednosmernom strujom iz baterije ili akumulatora (razliitog napona - 12 V, 24
V). U prostorima gde ne sme doi do varnica, koja se pojavljuju kod elektrinih builica,
praktinije je korienje pneumatskih builica. Kod elektrinih builica potrebno je u blizini
imati prikljuak na elektrinu energiju. Akumulatorske builice su samostalne, ali ogranienje im
je kapacitet baterije. Kod pneumatskih builica potrebno je u blizini imati kompresor za
snadbevanje builice vazduhom.
Zbog preciznosti izrade rupe prilikom buenja, esto je potrebno korienje i drugih naprava. Za
precizno sputanje alata i buenje potrebni su razliiti stalci za builice, bilo s podnojem,
stubom iz radnog stola ili magnetski stalak. Stalci omoguavaju veliku preciznost runih alata (u
pravcu ose rotacije).Prilikom buenja obavezno je stezanje obrtka, kako bi obrada bila precizna.
Moe se stezati razliitim stegama, klinovima, planskim ploama..

7 Slika 7.Novija Runa builica.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c9/Drillpresslrl.jpg/654+69px-Drillpress.jpg
8

Slika 8. Elektrina vibraciona builica8

4.2Mainske builice
Mainske builice su alatne maine kojima se pomou alata za buenje izrauju okrugle rupe.
Dele se na: stolne builice, stono stubne builice, stubne builice, redne builice, revolverske
builice, vievretene builice, radijalne builice, horizontalne builice, builice glodalice, builice
koordinatne, builice za duboko buenje, builice za urezivanja navoja.
Maine u obradi buenjem builice mogu se razvrstati na razliite naine. Prema poloaju
glavnog vetena na horizonatalnei vertikalne builice, a prema broju glavih vretena na
jednovretene i vievretene builice.

8 Slika 8. Elektrina vibraciona builicahttp://krisdedecker.typepad.com/.a/6a00e00sv992ar29egla88833014

9

4.3 Jednovretene builice

Jednovretene builice su namenje pojedinanoj I serijskoj proizvodnji Ovoj grupi builica

pripadaju : stone, stubne , radijalne, univerzalno radijalne I koordinatne builice.
Prve builice sa presom koje su se pojavile u kovanicama i mainskim radnjama pre vise od
200 godina su napravljenje za seenje metala i pokretane su runom polugom. Preciznost ove
stacionarne builice je bila prednost u fabrikama , poto im je omoguavala da ponavljaju
buenje do tada nevidjenom preciznou. ak i bez elektrine energije , ove prese za buenje
montirane na zidu su bile mnogo bre i mnogo preciznicije nego rukom upravljanje
elektrine builice.

4.4 Stona builica

Vertikalne builice sa jednim stubom su najrasprostranjenije builice, a dele se na stone i

stubne. Stone builice nemaju svoj sto nego se privruju na bravarski sto . Po pravilu stone
builice se koriste za manje predmete i manje otvore (najee prenika do 10 mm), a stubne
builice za neto vee predmete i neto vee otvore (najee prenika do 25 mm). Za jo vee
predmete i vee otvore koriste se radijalne builice.

Slui za buenje malih rupa, prenika do 10 mm.

Zbog malog prenika moraju da raspolau velikim brojevima obrta, radi postizanja

potrebne brzine rezanja.

Pomono kretanje se uglavnom obavlja runo, pomou ruice.
Poluautomatska builica - glavno vreteno obavlja radni hod i vraa se, nakon ega se
pomono kretanje zaustavlja

Radni sto kod stonih builica nalazi se na podlonoj ploi. Vretenite se moe visinski
kretati.Prenos snage u vretenitu samotora na glavno vreteno vri se klinastim remenom.

10

Slika 9. Stubna builica9

Stubna busilica je busilica kod koje se na noseem stubu nalaze konzola radnog stola I
konzola pogonskog agregata, sastavljenog od elektromotora I prenosnika za glavno I
pomono kretanje radnog vretena sa alatom. Radni predmet se stavlja na radni sto maine .
Ova moderna stona builica nudi celi niz inovativnih detaljnih reenja. To je ureaj koji nudi
brzo, udobno i pogotovo precizno buenje rupe u prenosnim radnim predmetima. Uvek kada se
trai velika preciznost, stona builica se istie sa svojim svestranim mogunostima podeavanja.
Inovativna koncepcija posluivanja osigurava udobno i intuitivno rukovanje. Pored toga, ova
stona builica ima prednost da je izuzetno robusna, poevi od solidne radne ploe pa sve do
narito precizne stezne glave, tj futera I stabilne
konstrukcije.

Slika 10. Stona builica10

Slika 11. Prikaz delova stone builice11

9Slika 9. Stubna builica
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Drill_inside.jpg/800px-Drill_inside.jpg
11

4.5Stono stubna builica

Razlika stono stubnih i stonih builica je u radnom stolu, koji se nalazi konzolno smeten na
stubu builice i koji se moe kretati i zakretati. Stone i stono stubne builice moraju biti smetene
na povienom radnom mestu ili radnom stolu.

5.

Stubna builica

Nosa glavnog vretena se nalazi na stubu, koji istovremeno nosi i sto, pomerljiv po stubu.

Pomono kretanje moe biti runo ili automatsko

10 Slika 10. Stona builica- http://img1.tradeget.com/orient%5CLAPV6LUA1drilling.jpg

11 Slika 11. Prikaz delova stone builicehttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/comasdmffons/5/5b/sveargelan.jpg
12

Slika 12. Prikaz stubne busilice12

Stubna builica je orue za rad na elektromehaniki pogon namenjena izradu otvora i narezivanje
navoja u/na radnim predmetima, obradcima.
Osnovne karakteristike su prenik buenja ivertikalni radni hod alata, burgije. Opseg prenika
buenja odreen je prenikom alata burgije. Vertikalni hod se ostvaruje runo preko poluga
odreen je graninicima.
12 Slika 12. Prikaz stubne busilicehttp://www.practicalmachinist.com/vb/attachmentsveli/kaf19/84640d1sva377472644-buffalo-forrggecamlael-back-23-inch-drill-press-bic-forge-drils.jpg
13

Predmet obrade je nepokretan i stegnut na radnom stolu builice, alat zavojna burgija je
privrena u stezau alata na kraju glavnog vretena builice. Osnovno pravilo je da se ne sme
dozvoliti okretanje predmeta obrade pri dejstvu sila koje nastaju u toku buenja.Builice koje se
koriste u toku rada kod poslodavca su sa vertikalnom osom radnog vretena i koriste se za opte
poslove buenja.

5.1.Osnovni izvori opasnosti pri radu su:

1. Rotirajue svrdlo ili pokretni delovi builice (vreteno, prenosni mehanizam) mogu zahvatiti
delove tela i odee.
Direktno ili indirektno zahvatanje od prenosnika snage, ukoliko nisu postavljene zatitne
naprave.
2. Zahvatanje odee ili kose od burgije.
3. Klju za stezanje svrdla moe izleteti iz stezne glave builice.
4. Predmet obrade moe se zakrenuti i o
dleteti ako nije sigurno privren.
5. Odskakanje odpadnih delova predmeta u toku buenja.
6. Opasnost od leteih estica strugotine ili tenosti za hlaenje.
7. Otra metalna strugotina pri uklanjanju sa radnih povrina moe povrediti ruke, ake i druge
delove tela radnika.
8. Usled preoptereenja pri radu moe doi do loma burgije.
9. Strujni udar, usled neispravnosti elektrine instalacije.
10. Pad radnika, ako je pod klizav i zakren.

Slika 13. Stara stubna builica13

5.2.Postavljanje maine
Prilikom postavljanja i razmetaja maine voditi rauna o
prilazima,prolazima i slobodnim povrinama oko orua, a

13 Slika 13. Stara stubna builica-http://www.docsmachine.com/drillmachineoldone.jpg

14

sve u cilju lakog i bezbednog rukovanja, posluivanja i odravanja orua,nadgledanja procesa

rada.
Obezbediti i propisatimestoza odlaganje sirovina i gotovih proizvoda.Samo na propisanom mestu
isti se i mogu ostavljati.Maina se prikljuuje na napon 220 V, 50 Hz. Napajanje se vri preko
prikljunog kabla koji direktno ulazi u prikljunu kutiju maine. Zatita od kratkog spoja izvodi
se preko osiguraa prikljunog sistema elektrine instalacije.Maina se sme prikljuiti samo na
instalaciju na kojoj je izvrena zatita od indirektnog dodira.

5.3.Obavezni postupci pre poetka rada

Pre poetka rada proverite: da li su na builici postavljene sve potrebne zatitne naprave, a naroi
to ona na remenskom prenosu; da li ureaj za ukljuivanje deluje ispravno.Pre ukljuenja ureaja
dobro i sigurno uvrstite predmet obrade na radni sto builice ili u mehanizam za dranje
predmeta obrade i vrsto stegnite svrdlo. Pre aktiviranja rada nemojte zaboraviti da izvadite klju
iz stezne glave.

5.4.Rad sa mainom
Kada je obradak odnosno radni predmet postavljenu steznu glavu u radnom prostoru, izvravaju
se podeavanja postavljanjem eljenog alata i centriranjem glave builice u eljeni radni poloaj.
Glava se vertikalno stuta i ulazi u radni zahvat.Nakon buenja alat-bugrija koja nema
mogunost koenja, zaustavlja se sama posle prestanka delovanja inercijalne sile.

Slika 14. Rad na stubnoj builici14

14 Slika 14. Rad na stubnoj builicihttp://image.srovname.cz/cz/500/1340583/workeronjob.drilling.com

15

5.5.ienje maine
Strugotine ne uklanjajte rukama ve etkom ili drugim odgovarajuim alatom, ali samo kada
je builica iskljuena.

5.6. Lina zatitna sredstva

Pri obavljanju poslova sa stubnom builicommoraju se koristiti sva propisana lina zatitna
sredstva kao to su zatitne naoare, zatitno odelo,zatitne cipele, zatitne rukavice za poslove
ienja maine, i dr. Za vreme rada koristite sva potrebna propisana lina zatitna sredstva.
Zatitna odea koju upotrebljavate pri radu mora biti pripijena uz telo i zakopana. Za zatitu
oiju od upadanja leteih estica upotrebljavajte zatitne naoare.

5.7.Odravanje i kvarovi
Pravilno i redovno odravanje orua za rad ima za cilj poveanje njegovog veka trajanja. Orue
moe odravati, popravljati i podeavati samo struno i ovlaeno lice. Radnik koji radi na
odravanju, popravci i podeavanju orua ne sme proizvoljno menjati delove orua, menjajui
mu tako osobine i funkciju. Pre pristupanja ienju, popravkama i dugotrajnim prekidima,
dovod elektrine struje mora se iskljuiti na mestu prikljuka na elektrinu mreu. Manje
smetnje mogu se otkloniti u toku rada samo ukoliko se nisu javile u opasnim prostorima,
odnosno u prostorima opasnih kretanja orua.Redovno odravanje obuhvata znatan broj radova i
aktivnosti a najznaajnije meu njima su sledee: redovno i pravilno podmazivanje pogonkih
prenosnika snage (leaji, vratila, osovine); kontrola stanja alata; kontrola ispravnosti rada
upravljakih ureaja. Ako se svrdlo zaglavi u predmetu obrade, iskljuite builicu i zatim
izvadite svrdlo rukom.U sluaju bilo kakvog kvara na ureajuili alatu, zatitnoj napravi ili
ureajima za ukljuivanje, zaustavite builicui kvar prijaviteodgovornom rukovodiocu.

5.8.Kraj rada
Po zavretku rada iskljuite mainu.Samo kada je maina iskljuena moete obavljati sve radove
na redovnom dnevnom odravanju, podmazivanju i ienju kao i radove na ienju i
pospremanju radneokoline.Radno mesto raspremiti, mainu oistiti, kao sto je vec navedeno.

5.8.Zabranjeno pri radu sa stubnom builicom;

Rad zaposlenim koji nisu struno obueni.

Rad bez korienja sred
stava line zatite.
Ostavljanje kljua u steznoj glavi burgije.
Radni, prenosni i pogonski elementi ograeni su zatitnim napravama i kuitem samog
orua,
ime je ogranien i onemoguen pristup tela ili delova tela radnika.
Zatitne naprave su fiksirane i uvrene tako da je njihovo odstranjivanje mogue samo
uz primenu odgovarajueg alata.
Zaposlenima je zabranjen rad na oruu na kome su uklonjene zatitne naprave i poklopci.
Zabranjen je rad sa oruem ukoliko postoji mehaniko oteenje kablova za napajanje
strujom.
16

Za vreme buenja nikada nedrite predmet obrade rukama. Ruke drite daleko od
rotirajuih delova builice.
Ne nosite pri radu kravatu, prstenje, narukvice, lanie i sl.
Kosa ukoliko je dugaka mora biti skupljena i stavljena pod kapu.

Stubna builica se izrauje s okruglim stubom za manje prenike buenja ili sa sanduasti
oblikovanim stalkom za vee dubine i prenike buenja. Podlona ploa se kod stubnih builica
privruje na temelje. Za prenos snage se koristi vieosovinski zupasti prenosnik.Radni sto se
visinski pomera i mogue ga je, kod builica s okruglim stubom, zakretati.
Builica je namenjena buenju metala, ali nije bilo potrebno mnogo vremena dai drvodelje
otkriju prednosti prese. Jedna builica je mogla da se koristi za ponavljanje pravljenja
preciznih rupa , to je dozvolilo jednom radniku za builicom da uradi istu koliinu posla za
koju je nekada trebalo vie ljudi-. Builica sa presom se moe podesiti da bui pod skoro bilo
kojim uglom i na raznim brzinama.

Slika 15. Crte stubne builice15

15 Slika 15. Crte stubne builice- http://t2.gstatic.com/images?

q=tbn:ANd9GcSysw9auzpt316At1N05MjesajJMAQg-PcYgkkiMatapHIhztazlakmbasa3zcA.jpg
17

6.Vertikalne builice sa vie vretena

6.1.Radijalna builica

Za buenje teih radnih predmeta, veih dimenzija - pri buenju vie rupa, radni predmet

ne mora da se pomera za svaku rupu.

Pogonski elektromotor, za pogon glavnog vretena se nalazi na nosau alata.
Glavno vreteno vri vertikalno pomono kretanje.
Nosa alata se pomera radijalno, du konzole builice, u odnosu na stub.
Konzola se moe kretati u vertikalnom pravcu du zavojnog vretena (poseban
elektromotor) i da se obre oko stuba.

Slika 16.Radijalna builica 16

16 Slika 16.Radijalna builica- http://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/images/busiliceradijalna1.gif

18

Radijalna builica se sastoji od noseeg stuba na kome je smetena vertikalno pomerljiva

konzola sa pogonskim agregatom ( elektromotorom , prenosnicima za glavno I pomono
kretanje I radnim vretenom). Builica obezbedjuje zakretanje konzole u horizontalnoj ravni ,
vertikalno pomeranje konzole du noseeg stuba I horizontalno pomeranje pogonskog
agregata du konzole, ime je obezbedjeno dovodjenje alata u radnu poziciju pri buenju
predmeta obrade postavljenog na radni sto maine . To je posebno znaajno kod buenja
predmeta veih gabarita.
Glavno vretenite s bune vretenom pomera se po konzoli. Konzola se moe vertikalno
pozicionirati, te zakretati oko stupa. Ovime se poveava radni prostor u kojem mogu precizno
buiti. Radijalna builica slui za obradu buenja na velikim i tekim predmetima, koji bi se
teko kretali ispod bunog vretena. Sva gibanja obavlja alat, dok je obradak privren za radni
stona temeljnoj ploi (podnoju).
Univerzalna radijalna builica je slina radijalnoj builici s tom razlikom to obezbedjuje I
zakretanje kozole oko svoje ose, ie je obezbedjeno buenje otvora pod uglom.

Slika 17. Radijalna builica obina i univerzalna17

17 Slika 17. Radijalna builica obina i univerzalnahttp://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/images/busiliceradijalna222.gif
19

6.2.Koordinatne builice

Omoguava buenje rupa na tanom meusobnom odstojanju bez prethodnog merenja i

obeleavanja na radnom predmetu.

Zahtevaju se posebni radni uslovi zbog traene preciznosti.

Moe se koristiti kao glodalica za uzduno glodanje.

Slika 18. Koordinatna builica18

Slika 19. Koordinatna builica 2.19

18 Slika 18. Koordinatna builica- http://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/images/busilicekoordinatna1.gif
19 Slika 19. Koordinatna builica 2http://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/images/busilicekoordinatna22.gif
20

Koordinatna builica obezbedjuje buenje prema zadatim koordinatama centra otvora, u skladu
sa program utvrdjeni koordinatama. Zahteva posebne uslove, u pogledu miokroklime, I
obezbedjuje visok kvalitet obrade.

6.3Builica sa vievretenom glavom

Jednovretena builica, adaptirana za istovremeno buenje sa vie vretena

Slika 20. Builica sa vievretenom glavom20

Slika 21. Builica sa vievretenom glavom221

20 Slika 20. Builica sa vievretenom glavomhttp://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/images/busilicevisevretenaglava1.gif

21 Slika 21. Builica sa vievretenom glavom2http://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/images/busilicevisevretenaglava2.gif
21

To su builice koje obezbedjuju istovremenu izradu I/ili obradu veeg broja otvora.Na radon
vreteno builice postavlja se vievretena glava sa veim brojem radnih vretena rasporedjenim u
skladu sa rasporedom orvora na predmetu obrade.

Nosa glavnih vretena se vertikalno pomera po vo|icama du stuba.

Regulisanje poretka rupa se vri radijalnim pomeranjem draa vretena, pri emu se
promenljivost rastojanja izmeu kardanskih zglobova kompenzuje teleskopskim cevima
sa uzdunim klinovima.

Slika 22. Builica sa vievretnom glavom3 22

Vievretne builice su builice sa veim brojem radnih vretenarasporedjenih u zavisnosti od
namene(konfiguracie predmeta obrade).

22 Slika 22. Builica sa vievretnom glavom3http://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/images/busilicevisevretenaglava2.gif

22

6.4. Agregatne builice

Posebna grupa vievretenih basilica su agregatne builicesa veim brojem razliito postavljenih
agregata. Slui u serijskoj i masovnoj proizvodnji za istovremenu obradu vie rupa, odnosno svih
vrsta uvrti, otvora, uputanja, navoja, na jednom obratku u jednom zahvatu. Razvila se iz stubne
builice, dodavanjem zvona s nizom paralelno ukopanih radnih vretena.

Builice sastavljene od pojedinih prostih builica

Postavljanjem vie agregata na posebno postolje, mogu se dobiti raznovrsne maine za

specijalne potrebe.

Agregati su standardne jedinice koje se serijski izrauju, dok se postolje posebno izrauje
za svaki specijalni sluaj.

Slika 23. Agregatna builica 23

23 Slika 23. Agregatna builica- http://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/images/busiliceagregatna1.gif

23

6.5. Redna builica

Kombinacija vie jednovretenih builica povezanih zajednikim postoljem

Koristi se kada jednu rupu treba obraditi u vie operacija, pri emu radnik pomera radni
predmet od vretena do vretena.

Slika 24.Builica sa vievretenom glavom24

Vievretene builice su namenjene masovnoj proizvodnji. To su redne , builice sa
vievretenom glavom I vievretene builice.
Redne builice su builice sa veim brojem radnih jedinica (pozicija) za istovremenu obradu , u
skladu sa tehnookim postupkom izrade I obrade otvora.
Redne builice se sastoje od jednog vrstog stola na koji je privreno vie stonih, stono stubnih
builica ili builica na stalku. Slue za obradu veeg broja rupa raznih dimenzija u istom
obratku.Upotrebljavaju se zbog bolje ekonominosti u serijskoj proizvodnji.Lako
se automatizuju.

24 Slika 24.Builica sa vievretenom glavomhttp://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/images/busilicevisevretena121.gif

24

6.6. Revolverska builica

Revolverska builica namenski je slina rednim builicama, ali joj je svojstvena specijalna
revolverska glava. Njom se obrauje rupa ija obrada zahteva razliite operacije.Obradak stegnut
u steznoj napravi obrauje se u jednom zahvatu.

6.7. Horizontalna builica

Horizontalna builica slui za vrlo tanu obradu buenjem, najveih delova u jednom
zahvatu.Time se omoguava taan odnos meu osima raznih otvora.Zbog traene tanosti
horizontalna builica mora biti jako kruta. Na postolju je radni stol koji moe prihvatiti izrazito
velike i teke obratke. Jedan stub nosi vretenite s glavnim vretenom, dok drugi stub ima
prihvatni leaj za prihvat i centriranje bune motke.

6.8. Parametri buenja

Kod buenja svake rupe potrebno je odrediti parametre ili reime rada. Osnovni parametri
su brzina seenja, brzina okretanja burgije, prenik i dubina buenja:

Brzina rezanja zavisi od materijala koji se obrauje. Svaki materijal ima svoju brzinu
kojom se moe rezati. Brzina rezanja zavisi o alata kojim se bui, o potrebnom stanju
povrine nakon buenja, o hlaenju za vreme buenja, o snazi stroja. Brzine rezanja se mogu
nai u obliku dijagrama, tabela, a ima i programskih podrka (engl. Softvare) koje same
raunaju potrebne parametre.

25

7.Konstrukcioni alati-Burgija

Slika 25. Burgije25

Burgija je namenski alat za obradu materijala buenjem.Najpoznatije burgije se zbog svog

izgleda i oblika nazivaju spiralne burgije[2], meutim zavisno od materija koji se obrauje,
potrebno je odabrati razliite burgije i postupke buenja.
Burgije su rezni alati koji se upotrebljavaju za zavrnu obradu rupe i slue za finu obradu ve
postojeih rupa, tj za doterivanje glatkoe povrine i postizanje vee tanosti izbuenih rupa.
Burgija skida relativno mali sloj materijala sa relativno malom brzinom obrade. Alat postepeno,
aksijalno ulazi u rupu. Burgija obrauje samo prednjim konusnim (stoastim) delom, dok
cilindrini deo slui kao voica i za zaglaivanje rupa. Duina konusnog dela zavisi o vrsti
obraivanog metala. Vea duina konusnog dela daje lepu i istiju obraenu povrinu. Pravilan
rad burgije zavisi od njene konstrukcije, izrade i naina upotrebe.
U radu se susree puno vrsta i veliki broj burgija. Dele se prema konstrukciji zuba, vrsti
materijala, nainu primene, obliku obraivane rupe, nainu privrivanja. Kod konusnih
razvrtala javljaju se posebni uslovi seenja zbog njihove konstrukcije. Garnitura se u principu
sastoji od tri razvrtala:

burgija slui za grubu obradu i ima zubaste bridove (zube);

burgija ima sitne zube koji pri burgijanju lome strugotinu i slui za finu obradu;

burgija ima ravne ili spiralne zube kontinuirano po celoj duini brida i slui za najfiniju
obradu.

25Slika 25. Burgije- http://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/images/burgije.gif

26

Buenje metala
HSS-burgije sa izbruenim vrhom prikladne su za metale koji ne sadre gvoe. To
su aluminijum, bakar, mesing, cink, gvoe i nelegirani elik. Za plemeniti elik prikladne su
burgije od visokokvalitetnog elika za bri rad sa legurom kobalta (HSS-E) ili su ak potrebne
burgije sa slojem titana. One su skuplje od obinih HSS-burgija, ali zato omoguuju buenje
specijalnog elika bez visokog troenja burgije.
Buenje drveta
Spiralne burgije za drvo imaju dugaak, tanak vrh u sredini koji slui za centriranje. Veinom se
prave od legure hroma i vanadijuma . Oni narezuju drvna vlakna, skidai strugotina koji se
nalaze unutra isto vade vlakna materijala. Za vee prenike burgija najee se koriste Forstnerburgije, umetnike burgije ili burgije za rupe za okove. Za dublja buenja u drvo koriste se Levisburgije, vijugave burgije, iji je vrh za centriranje dodatno je opremljen finim uvlanim navojem.
Buenje betona
Za buenje zidova od klinkera, opeke, betona, kamena i drugog tvrdog materijala burgija ima
otricu je opremljenu ploicom od tvrdog metala i obino je u oblika dleta budui da burgije
zbog udarne energije moraju biti vrlo robusne. Potrebno je korienje vibracione builice ili
hamer builice. Ako se zid sastoji od upljeg kamena sa poroznim materijalom bui se samo
rotaciono, dakle bez udaranja. Isto vai za porozne cigle i zidove od ploastih elemenata.
7.5.Alati za obradu buenjem

27

Alati za

Ravna burgija

prethodnu
izradu
rupa i
otvora

Zavojna

Sa

burgija

cilindrinom
drkom od
brzoreznog
elika
Sa
konusnom
drkom
Sa
konusnom
drkom i
umecima od
tvrdog
metala

Zabuiva

Alati za

Uputa

Zavojni sa

izradu i

konusnom

obradu

drkom

povrina
koje su

eoni sa

povezane

voicom i

28

konusnom
drkom
Konusni sa
konusnom
drkom
sa
Nasadni sa

otvorima

umecima od
tvrdog
metala

Alati za

Proiriva

Sa

naknadnu

cilindrinom

obradu

drkom od

otvora i

brzoreznog

rupa

elika
Sa
konusnom
drkom od
brzoreznog
elika
Sa
konusnom
drkom i
umecima od
tvrdog

29

metala
Nasadni sa
umecima od
tvrdog
metala
Od
brzoreznog
elika sa
konusnom
drkom
Od
brzoreznog
elika sa
cilindrinom
drkom
Nasadni sa
umecima od
tvrdog
metala
Ureznik

Nareznik

30

8.Trokovi eksploatacije Stubne builice

Snaga motora: 5[kW]
Cena: Tnc=6 000
Predvia se da maina radi 5440 sati godinje
Koeficijent koji zavisi od vrste opreme i uslova u kojima ta oprema radi: p=0.6
Cena 1kWh je 0.05 e/kWh
Cena jednog radnog sata radnika: 1/h
Kamatna stopa je 6%
Kamatna stopa osiguranja 2,5%, kredit treba vratiti za 5 godina
Kalkulativna stopa izdvajanja iz linog dohotka : 1=0,5 , 2=0,7, 3=0,4
Prebaaj norma je 20%
Ekonomski vek trajanja struga Vt=15 000h
Trokovi amortizacije:
=Tnc/Vt
Ta=13000/15000
Ta=0.86 e/h
Trokovi tekueg odravanja:
=(Tnc*p) / Vt
Tto=(13000*0.6) / 15 000
Tto=7800/15000
Tto= 0.52 e/h
Tio=(0.05-0.12)*Tnc
Tio=0.1*13000
Tio=1300/vt
Tio=0.08 e/h
Trokovi delova koji se troe
dohodaka:

Trokovi linih

31

Tdt=(0.06-0.15) * Tnc

ld=Crs*p

Tdt= 0.1*13000

Tld=1*1.2

Tdt=1300/ Vt

Tld=1.2 e/h

Tdt= 0.08 e/h

Tldr=Ks1*Tld
Trokovi obuke:
Tob=(0.004-0.014)*(Tio+Tto+Tdt)

Tldr=0.5*1.2
Tldr=0.6 e/h

Tob=0.01*(0.08+0.52+0.08)
Told=Ks2(Tld+Tldr)
Tob=0.01*0.68

Told=0.7*1.8

Tob=0.068 e/h
e/h

Told=1.26

Trokovi pogonske energije:

Tzp=Ks3*(Tld+Tldr)
=(p*ke*te*ce)/ (nem*ni)
Te=(15*0.7*16*0.05)/(0.8*0.82)

Tzp=0.4*1.8
Tzp=0.72e/h

Te=1.80 e/h
Trokovi kamata i osiguranja:

Tos=Tnc*Kos

=+
Tos=13000*0.025
Csr=Vk(g+1)/2g
e/h

Tos=0.021

Csr=7800 e
Trokovi kamate:
=Csr*k
Tk= 7800*0.06=468/Vt= 0.03 e/h
Trokovi maziva:
=0,1*
= 0,18 /h
32

Te=Ta+Tio+Tto+Tdt+Tob+Te+Tm+Tk+Tos+Tld+Tldr+Told+Tzp
Te=0.86+0.08+0.52+0.08+0.068+1.80+0.18+0.03+0.021+1.2+0.6+1.26+0
.72=7.41 e/h

9.Odravanje
Osnovno odravanje od strane rukovaoca
Osnovno odravanje obuhvata sve one postupke koje po pravilu obavlja u najveem
obimu,sam rukovalac, tehnikog sistema, odnosno koji mogu da obave na licu mesta, prilikom
preuzimanjatehnikog sistema od strane prethodnog rukovaoca, ili u toku smene, bez nekih
posebnih ureaja ialata.
U osnovno odravanje spadaju i postupci: snadbevanjem gorivom i mazivom, pranje i ienje, zamena
tehnikih tenosti, kontrola osnovnih sastavnih delova sistema, pomou jednostavnih instrumenata,
pritezanje olabavljenih spojeva, kontrola procesa funkcionisanja tehnikog sistema preko komandnih
tabli.
Vrlo esto se u naoj industriji o ovome malo vodi rauna, pa se dogaa da su rukovaoci tehnikih sistema
esto sasvim usko obueni, pre svega za upravljanje, a znatno manje i za odravanje sistema.
Postupci odravanja koji se sprovode na viim nivou na licu mesta i u radionicama uz uee
specijalizpvanih radnika, obino ne mogu da se nadoknade propusti u osnovnom odravanju. 26

Preventivno odravanje
Preventivni periodini postupci su postupci preventivnog odravanja ija je namena da se
pravovremeno uoi nastajanje ( ili vec nastala oteenja). Pri tome se tei da se tehniko stanje
delova utvrdi na to jednostavniji nain i uz to manji utroak rada.Pregledi se izvode u itavom
ivotnom ciklusu sistema. Oni su obavezni pre i posle remonta sistema. Cilj im je odreivanje
nivoa finkcionalnosti, fizike istroenosti i oteenja , a radi pravovremenog spreavanja otkaza.
Podmazivanje
Podmazivanje je process dovoenja maziva izmeu povrina u kretanju. Sistemi podmazivanja
imaju zadatak da taj process obave sigurno i trajno.U cilju potpunog razumevanja sistema za
podmazivanje i procesa koji obuhvata sledee aktivnosti:

ienje
ispiranje kliznih (mazajuih) povrina
proveravanje stanja maziva
dolivanje maziva
zamena maziva
provera I zamena obrtnih delova(leajeva, vratila, remenica, kaieva)

26 https://www.scribd.com/doc/117875294/Zavrsni-Rad-Milos-Jovicic#scribd
33

U cilju popunjavanja prostora izmeu mainskih delova koji se dodiruju i nalaze u meusobnom
kretanju ( osovina i leaj, vratila), a time i smanjuju habanje, dovodi se mazivo u njihov
meuprostor. Osim uloge podmazivanja maziva imaju zadatak da odnose nepoeljne iz zone
sprege mainskih delova, da vre hlaenje delova i sklopova, amortizuju udare i vibracije, da
prenose snagu i kretanje, vre zaptivanje, odnosno spreavaju koroziju na metalnim delovima.

10 .Zakljuak
Sa razvojem industrializacije dolo je do naglog porasta upotreba maina, moderan i savremen ivot ne
bi bio mogu bez maina.

Sve sto nas okruuje je neki proizvod koji je napravila neka maina. Iako opasne I lako mogu da dovedu
do povreda ako se ispotuju sva pravila i propisi o bezbednosti na radu i ako se potuju mere
sigurnosti koje je proizvoa, a i koje sam ja spomenuo u ovom radu rizik od povreda
prilikom korienja je sveden na minimum.
Meutim kako nauka sve bre napreduje i kako ima sve vie inovacija, realno je oekivati i savremenije
maine koje e verovatno potisnuti rune builice u jednoj meri, I dace sve biti automatizovano.

Slika 26. Udarna builica27

27 Slika 26. Udarna builica- http://t2.gstatic.com/images?

q=tbn:ANd9GcRZfYOgscxitdFKcx8uG28xmbxKpSIMu4XFo7bxmi16/jpg
34

Slika 27. Presek builice28

11.Literatura
Mainski sistemi, Dragan ivkovi, Novi Beograd 2013
http://www.vizijadanas.com/obrada busenjem.html
https://www.scribd.com/doc/183343070/Masina-busilica-doc
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B3
http://www.slideshare.net/BrankoLazic/proizvodne-tehnologije
http://emiter.com.mk/poveke.php?napis_id=4091
https://www.scribd.com/doc/79021506/busilicastubna-SEMINARSKI
http://mf-bl.com/izdavacka-djelatnost/konstrukcija-alata-za-obradu- busenjem

28 Slika 27. Presek builice- .comkrdabadu/jpg

35