VFT BOBAN NEDI

ANATOMIJA MIIA GLAVE,

TRUPA, GORNJIH I DONJIH
EKSTREMITETA
(SKRIPTA ZA FIZIOTERAPEUTE)

Sadraj:
1. MIOLOGIJA................................................................................................. 4
1.1. Pomoni organi pridodati miiu ........................................................... 4
2. MIII TRUPA ............................................................................................ 5
3. MIII LEA .............................................................................................. 6
3.1. Duboki miii lea ................................................................................. 8
4. MIII TRBUHA......................................................................................... 9
5. MIII GRUDNOG KOA.........................................................................12
5.1. Duboki grudni miii .............................................................................13
6. MIII VRATA ..........................................................................................14
7. MIII GLAVE...........................................................................................16
8. MIII GORNJEG UDA.............................................................................18
8.1. Miii ramenog pojasa...........................................................................18
8.2. Miii nadlakta .....................................................................................20
8.3. Miii podlakta......................................................................................23
8.3.1. Miii prednje strane podlakta: .......................................................24
8.3.2. Spoljna grupa podlakta: ..................................................................25
8.3.3. Miii zadnje grupe podlakta: .........................................................25
8.4. Miii ake ............................................................................................27
8.4.1. Miii spoljne loe- tenara: ............................................................27
8.4.2. Miii unutranje loe- hipotenara: ................................................27
9. MIII DONJEG UDA ...............................................................................29
9.1. Miii bedra ..........................................................................................29
9.2. Miii buta ............................................................................................34
9.2.1. Miii prednje grupe ......................................................................34
9.2.2. Miii zadnje grupe ........................................................................36
9.2.3. Miii unutranje grupe ..................................................................37
9.3. Miii potkolenice .................................................................................39
9.3.1. Prednja grupa miia potkolenice ...................................................39
2

9.3.2. Zadnja grupa miia potkolenice.....................................................41

9.3.4. Miii spoljanje grupe potkolenice ................................................44
9.4. Miii stopala ........................................................................................45
9.4.1. Dorzalni miii stopala ...................................................................45
9.4.2. Plantarni miii stopala ...................................................................46
LITERATURA ................................................................................................48

1. MIOLOGIJA
Mii (musculus) jeste organ koji je sposoban da se kontrahuje, gri i da svojom
kontrakcijom vri pokret u zglobu. Pored toga, on je i elastian, dozvoljava izvesno
istezanje, i nakon toga vraa se na svoju prvobitnu duinu.
Na svakom miiu razlikuje se mesnati i tetivni deo. Mesnati ili crveni deo koji
se pri kontrakciji skrauje i zadebljava, naziva se trbuh miia (venter ). Tetivni deo,
tetiva (tendo ) je beliasta ilava i otporna. Ona se nalazi na krajevima miia i
predstavlja njegov pasivni deo koji prenosi snagu kontrakcije na skelet.
U sastav miia ulaze popreno prugasta miina vlakna, vezivno tkivo, krvni
sudovi i ivci. Miina vlakna koja su obavijena mreastim i retkim kolagenim
vlaknima vezivnog tkiva, udruuju se i obrazuju miine snopie. Miini snopii su
obavijeni i spojeni rastresitim vezivnim tkivom u manje i vee miine snopove.
Rastresito vezivno tkivo, koje obavija i spaja miina vlakna, miine snopie i
snopove, predstavlja unutranji perimizijum miia (perimisium internum). Trbuh
miia obavija spoljnji perimizijum (perimisium externum), omota od rastresitog
vezivnog tkiva, koji ga odvaja od okolnih miia u posebnu anatomsku i funkcionalnu
jedinicu.

1.1. POMONI ORGANI PRIDODATI

MIIU

Miiima su pridodati : sluzne kese, tetivni omotai i fascije, organi koji ih

fiksiraju in situ i olakavaju im klizanje prilikom kontrakcije.
Sluzna kesa (bursa synovialis)- to je upljina ograniena fibroznom
membranom, iju duboku stranu oblae glatka sinovijalna opna. Ona odvaja mii od
vrste povrine i spreava njegovo trenje i povredu prilikom kontrakcije.
Tetivni omota (vagina tendinis)- iste je grae kao i sluzna kesa. Tetiva je sa
svih strana obavijena fibroznom opnom, ija je duboka strana obloena glatkom
sinovijalnom opnom. Tetivni omotai nalaze se na mestima gde tetive prolaze kroz
osteofibrozne kanale, iji zid sainjavaju kotani lebovi i arkade fibroznog tkiva. Kroz
te kanale, zahvaljujui svome omotau, tetiva klizi bez trenja prilikom kontrakcije
miia.
Fascija (fascia) - jeste beliasta fibrozna opnakoja omotava miie, pojedine ili
itave grupe. Fascije obrazuju rezistentne vezivne loe koje imaju potpornu ulogu
pribora za kretanje. U tim loama, miii su fiksirani in situ, usled ega prilikom
kontrakcije zadravaju uvek svoj odreeni pravac.

Sl.1. - Miii tela (prednja i zadnja strana)

2. MIII TRUPA
Miii trupa dele se na dorzalne i ventralne. U dorzalne spadaju miii lea, a u
ventralne miii trbuha, miii grudnog koa i miii vrata.

3. MIII LEA
Miii lea podeljeni su u dve osnovne grupe, povrinsku i duboku, koje se
razlikuju po obliku, glavnom dejstvu i nastanku.
Povrna grupa se sastoji iz irokih pljosnatih miia koji polaze sa rtnih
nastavaka kimenih prljenova i jedni se zavravaju na kostima ramena
(spinohumeralni miii), a drugi na zadnjim delovima rebara (spinokostalni miii).
Povrni miii lea rasporeeni su u tri sloja. U zadnjem sloju su dva iroka
trouglasta miia, gore trapezasti (m. trapezius) i dole najiri mii lea (m. latissimus
dorsi). U srednjem sloju su podiza lopatice ( m. levator scapulae) i rombasti mii (m.
rhomboideus). U dubokom sloju nalaze se zakrljali spinokostalni miii, gornji i donji
zadnji zupasti mii (m. serratus posterior- superior et inferior).
M. Trapezius
On je iroki trouglast mii, koji svojom bazom polazi sa gornje linije potiljane
kosti ( linea nuchae superior), sa zadnje ivice vratne veze ( lig. nuchae) i sa rtnih
nastavaka svih grudnih prljenova, a zavrava se svojim vrhom na gornjoj usni
lopatinog grebena (spina scapulae) i na zadnjoj ivici spoljnog kraja kljunjae
(extremitas acromialis).
Ovaj mii snano zabacuje rame ka kimenom stubu. Njegovi gornji snopovi
podiu rame i spreavaju njegovo obaranje pod uticajem tereta. Donji snopovi obaraju
rame ili podiu trup prema fiksiranom ramenu. Istovremenom kontrakcijom obru
lopaticu oko uzdune osovine, pri emu njen donji ugao ide napred i na gore. Srednji i
donji snopovi priljubljuju uz grudni ko unutranju ivicu lopatice.
Inervacija- spoljna grana n. accesorius-a, bona grana plexus cervicalis-a.
M. Latissimus dorsi
To je trouglast mii, koji se gornjim krajem podvlai ispred trapezastog miia.
Njegova baza se pripaja na rtnim nastavcima est poslednjih grudnih i svih slabinskih
prljenova, na sredinom krsnom grebenu ( crista sacralis mediana) i na zadnjem delu
bedrenog grebena (crista iliaca). Pored toga ovaj mii se pripaja i na tri poslednja
rebra i ponekad na donji ugao lopatice (angulus inferior scapulae) preko koga inae
uvek prelazi. Zavrni deo ovog miia prekriva donju i prednju stranu m. teres major-a,
prelazi ispred ramenice i zavrava se svojom tetivom u meukvrnom lebu ramenice
(sulcus intertubercularis).

Najiri leni mii privodi i uvre nadlakticu. Kada su ruke fiksirane, rebarni
snopovi ovog miia podiu rebra i deluju kao pomoni udisai. Spoljni delovi ovog
miia istovremenom kontrakcijom poveavaju krivinu kimenog stuba, pritiskaju
poslednja rebra i deluju kao snani izdisai.
Inervacija- n. thoracodorsalis.
M. Levator scapulae
Polazi od zadnjih kvrica prva etiri vratna prljena a zavrava se na gornjem
uglu lopatice .
Ovaj mii povlai nagore i napred lopaticu. Ako je lopatica fiksirana, povlai
nazad vratni deo kimenog stuba.
Inervacija- n. dorsalis scapulae.
M. Rhomboideus
Rombasti mii prua se koso upolje i na dole od rtnih nastavaka poslednja dva
vratna i prva etiri lena prljena ka unutranjoj ivici lopatice.
Ovaj mii povlai lopaticu navie i unutra, prema kimenom stubu. On je
antagonist m. serratus anterior-a u odnosu na unutranju ivicu lopatice, koja spaja ova
dva miia istog pravca. Ova dva miia obrazuju zajedno snanu miinu vijugu, koja
dri lopaticu priljubljenu uz grudni ko.
Inervacija- n. dorsalis scapulae.
Spinokostalni miii

M. serratus posterior superior- silazi u polje od rtnih nastavaka dva zadnja

vratna i dva prva grudna prljena ka 2-5. rebru, lateralno od rebarnih uglova.
M. serratus posterior inferior- penje se upolje od rtnih nastavaka dva zadnja
grudna i prva dva slabinska prljena ka donjoj ivici etiri poslednja rebra.
Gornji zupasti mii podie rebra, a donji ih obara i deluju kao vrlo slabi
pomoni respiratorni miii.
Inervacija- nn. intercostales.

Sl. 2. Povrinski miii lea

Sl. 3. Povrinski miii lea

3.1. DUBOKI MIII LEA

Duboki ili primarni miii lea pruaju se u vidu dve uzdune miine mase
pored rtnog grebena od zadnjeg dela kotanog karlinog prstena do baze lobanje. U
slabinskom delu ovi miii obrazuju snanu, masivnu miinu masu koja omoguava
raznovrsnost i preciznost pokreta vrata i glave. Duboki miii lea rasporeeni su u dva
sloja povrni i duboki. U povrnom sloju su dva miia m.erector spinae i povrnije od
njega u vratnom delu m.splenius. U dubokom sloju uz kimeni stub nalaze se
mnogobrojni kratki miii izmeu nastavaka dva susedna prljena i dug, jako sloeni
m.transversospinalis. Kratki miii pruaju se izmeu rtnih nastavaka
(mm.interspinalis), izmeu poprenih nastavaka (mm.intertransversarii), i izmeu
potiljane kosti i prva dva vratna prljena (subokcipitalni miii).
M. Erector spinae
Idui od rtnog grebena u polje u saastavu ovog miia ulaze tri miia:
m.spinalis, m. longissinus i m. iliocostalis. Prvi mii nalazi se samo u grudnom i
vratnom delu trupa. Njegov grudni deo (m.spinalis thoracis) polazi sa rtnih nastavaka
poslednja dva grudna i prva tri slabinska prljena i zavrava se na rtnim nastavcima od
8

treeg do devetog grudnog prljena. M.longissimus prua se od krsne kosti do

mastoidnog nastavka slepoone kosti. M.iliocostalis prua od bedrenog grebena do
vratnih prljenova.
M.erector spinae pri obostranoj kontrakciji snano oprua kimeni stub i glavu.
Pri jednostranoj kontrakciji on savija bono kimeni stub i glavu i okree ih na svoju
stranu.
M. Splenius
Zavojni mii penje se od rtnog grebena koso upolje, pozadi i spolja od dubokih
miia vrata, koje svojim tonusom dri priljubljene uz kimeni stub. Gornji, iri deo
ovog miia predstavlja m.splenius capitis. Donji deo ovog miia predstavlja
m.splenius cervicis.
Zavojni mii oprua, naginje i okree glavu i vrat na svoju stranu.
M.transversospinalis
Prua se neposredno uz kimeni stub, od krsne kosti do drugog vratnog prljena.
Njegovi snopii prema broju preskoenih prljenova, odnosno prema svojoj duini
svrstavaju se u slojeve i obrazuju: miie obrtae (mm.rotatores), mnogokraki miii
(m.multifidus) i polukimeni mii (m.seminispinalis)
M.transversospinalis pri obostanoj kontrakciji oprua kimeni stub i glavu. Pri
jednostranoj kontrakciji on savija bono kimeni stub i glavu i okree ih na suprotnu
stranu.
Subokcipitalni miii
Izmeu potiljane kosti i prva dva vratna prljena nalaze se pet kratkih miia
glave, etiri zadnja i jedan boni: m.rectus capitis posterior minor et major, m.
obliquus capitis superior et inferior, m. rectus capitis lateralis.
Oba prava miia su opruai glave. Kosi donji miii okreu glavu na svoju
stranu, a gornji na suprotnu. Boni pravi mii pregiba glavu u stranu.
Svi duboki miii lea povezuju kimeni stub za kotani karlini prsten kao
snane, zategnute elastine vrpce, i svojim meusobno odmerenim pokretima.
Osiguravaju njegov normalan pravac i stabilnost pri raznim pokretima i stavovima tela.
Pored toga, oni se suprotstavljau dejstvu raznih spoljnih sila.

4. MIII TRBUHA
Izmeu grudnog koa i gornje ivice karlice zategnusti su snani pljosnati miii
trbunog zida, koji se dele u dve grupe prednje - bonu i zadnju. Boni miii su: jedan
9

popreni (m.transversus abdominis) i spolja od njega dva kosa miia, unutranji i

spoljanji (m.obliquus abdominis internus et externus). U prednju grupu ulazi pravi
trbuni mii (m.rectus abdominis) i piramidalni mii (m. pyramidalis). U zadnjem
trbunom zidu nalazi se i etvrtasti slabinski mii (m. quadratus lumborum).
M. Rectus abdominis
Nalazi se uz srednju liniju trbuha. On polazi sa prednje strane pete, este I
sedme rebarne hrskavice i sa vrha grudne kosti, a zavrava se na preponskoj kosti.
M. Pyramidalis
To je mali trouglasti mii, iji je vrh privren uz donji deo bele linije trbuha
(linea alba). Svojom bazom on se pripaja na preponskoj kosti, ispred tetive pravog
trbunog miia.
M. obliquus externus abdominis
Spoljni kosi trbuni mii polazi sa spoljne strane poslednjih sedam ili osam
rebara miinim zupcima, od kojih se pet gornjih ukrtaju sa zupcima m. serratus
anterior-a, a donja sa rebarnim snopovima m. latissimus dorsi-a. Miina vlakna
poslednjih zubaca pruaju se koso na dole i napred i zavravaju na prednjem delu
bedrenog grebena.
M. Obliquus internus abdominis
Unutranji kosi trbuni mii polazi od donjeg kraja grudno- slabinske fascije,
od bedrenog grebena i od spoljne polovine preponske veze. Njegova miina vlakna
pruaju se koso na gore i napred, irei se u vidu lepeze. Zadnja miina vlakna
zavravaju se na donjoj ivici poslednja tri rebra.
M. Transversus abdominis
Popreni trbuni mii polazi sa unutranje strane est poslednjih rebarnih
hrskavica, od prednje strane grudno-slabinske fascije do unutranje usne bedrenog
grebena i do spoljne polovine preponske veze.
M. Quadratus lumborum
etvrtasti slabinski mii prua se izmeu donje ivice dvanaestog rebra i
bedrenog grebena. Sem toga zadnji deo ovog miia pripaja se na vrhovima rebarnih
nastavaka prva etiri slabinska prljena.

10

Ovaj mii obara dvanaesto rebro i pomae pri bonom savijanju slabinskog
dela kimenog stuba. Prednje boni miii obrazuju u funkcionalnom pogledu jedan
miini sistem koji preko svojih pripoja na rebrima i karlici deluje na zglobove
kimenog stuba i vri pokrete trupa: fleksija, bono savijanje (laterofleksija) i uvrtanje
(rotatio). Na organe trbune duplje prednje boni miii deluju svojim tonusom drei
ih in situ, a svojom kontrakcijom kao trbuna presa (prelum abdominale).
Inervacija- nn. intercostals i n. lumbalis .

Sl. 4. Miii prednje strane trupa

11

5. MIII GRUDNOG KOA

Miii grudnog koa, obzirom na svoj poloaj i osnovno dejstvo, dele se u dve
grupe, povrnu i duboku.
Povrnu ili costohumeralnu grupu sainjavaju miii koji polaze s prednjeg ili
bonog zida grudnog koa, a zavravaju se na kostima ramena i uestvuju u pokretima
korena gornjeg uda. S prednjeg zida polaze tri miia: veliki i mali grudni mii
(m.pectoralis major et minor) i potkljuni mii (m. subclavius). Boni zid grudnog
koa prekriva prednji zubasti mii (m.serratus anterior).
M. Pectoralis major
Polazi sa unutranje polovine prednje ivice kljune kosti (pars clavicularis),
sprednjih strana grudne kosti , od pet ili est prvih rebarnih hrskavica (pars
sternocostalis) i sa prednjeg zida aponeurotinog omotaa pravog trbunog miia
(pars abdominalis). Miina vlakna ova tri dela idu upolje i zavravaju se irokom
tetivom na crista tuberculi majoris humeri.
Veliki grudni mii privodi ruku, uvre je i postavlja ispred grudnog koa.
Podignutu ruku navie on snano obara na dole i napred. Gornji snopovi ovog miia
zajedno sa m.deltoideus- om podiu ruku napred.
Inervacija prednje grane plexus brachialis- a (nn. pectorales).
M. Pectoralis minor
On je prekriven velikim grudnim miiem. 2., 3. i 4. rebra , prua se koso na
gore i upolje i zavrava na prednjoj ivici processusa coracoideus- a.
Ovaj mii povlai rame napred i na dole ili, ako je rame fiksirano, podie rebra
i deluje kao udisa.
Inervacija- nn. pectorals.
M. Subclavius
Potkljuni mii prua se od gornje strane prvog rebra koso upolje i na gore do
donje strane kljune kosti. On slui kao snana aktivna veza grudno- kljunog zgloba.
Pored toga, on obara spoljni deo kljune kosti i fiksira je prema prvom rebru.
Inervacija- n. subclavius.
M. Serratus anterior
Ovaj mii polazi zupcima sa bonih delova prvih devet rebara, prua se nazad i
zavrava na unutranjoj ivici lopatice.
12

Gornji i srednji deo ovog miia povlae lopaticu napred. Njegovi donji snopovi
obru lopaticu oko uzdune osovine, povlaei njen denji ugao upolje. Zajedno sa m.
rhomboideus- om fiksira medijalnu ivicu lopatice uz kimeni stub, a deluje i kao
snaan udisa.
Inervacija- n. thoracicus longus.

Sl. 5. Miii prednje strane grudnog koa

Sl. 6. Miii bone strane grudnog

koa

5.1. DUBOKI GRUDNI MIII

U duboku grupu spadaju respiratorni miii, ija je glavna uloga da svojom
kontrakcijom reguliu mehaniku disanja- da poveavaju ili smanjuju grdnu duplju. U
ovu grupu spadaju spoljnji i unutranji meurebarni miii( mm. intercostals externi et
interni); zatim popreni grudni mii (m. transversus thoracis) i preaga (diaphragma)najvaniji inspiratorni mii koji u vidu iroke pljosnate ploe razdvaja grudnu od
trbune duplje.

13

Mm. Intercostales
Spoljnji meurebarni miii (mm. intercostaels externi)- ispunjava meurebarne
prostore poev od rebarnih kvrica pa do rebarnih hrskavica. Zadnjim krajevima
spoljnih meurebarnih miia pridodati su podizai rebara (mm. levatores costarum).
Unutranji meurebarni miii (mm. intercostales interni)- ispunjavaju
meurebarne prostore od grudne kosti do rebarnih uglova, odakle se nastavljaju s
membrana intercostalis interna.
Spoljanji i meuhrskaviavi delovi unutranjih meurebarnih miia svojom
kontrakcijom podiu rebra i deluju kao udisai. Mm. intercostals interni svojom
zadnjom polovinom obaraju rebra i deluju kao vrlo slabi izdisai.
Inervacija- nn. intercostals.
M. Transversus thoracis
On je tanak lepezast mii koji se vrhom pripaja na donjem delu zadnje strane
tela grudne kosti, i prua se koso upolje i na gore, zavrava pomou 4-5 jeziaka na
zadnjoj strani druge do este rebarne hrskavice.
Ovaj mii povlai rebarne hrskavice na dole i deluje kao ekspiratorni mii.
Inervacija- nn. intercostales.
Diaphragma
iroki pljosnati mii, koji se nalazi izmeu grudne i trbune duplje. Preaga se
sastoji od velikog broja dvotrbunih miia, koji se svojim meutrbunim tetivama
spajaju i obrazuju tetivno sredite preage (centrum tendineum).
Sastavljena je od tri dela: rebarni deo (pars costalis), slabinski deo (pars
lumbalis) i grudni deo (pars sternalis).
Preaga je glavni inspiratorni mii, koji omoguava preano ili trbuno
disanje. Inervacija- n. phrenicus.

6. MIII VRATA
Miii vrata podeljeni su kimenim stubom na prednje i zadnje. U zadnje vratne
spadaju i gornji delovi lenih miia. Prednji vratni miii rasporeeni su u dva sloja,
povrni i duboki. Svaki od ova dva sloja deli se na medijalnu i lateralnu grupu.
U medijalnu grupu povrnog sloja spadaju 4 podhioidna (mm. infrahyoidei) i 4
nadhioidna (mm. suprahyoidei). Lateralnu grupu povrnih miia vrata predstavlja
samo boni pregiba glave (m. sternocleidomastoideus).

14

U medijalnu grupudubokog sloja spadaju 3 predkimena miia

(prevertebralni miii). Lateralnu grupu ovog sloja predstavljaju 3 skalenska miia
(mm. scaleni).
U vratne miie ulazi i jedan potkoni mii, m. platysma, koji pripada grupi
miminih miia.

1. Mm. infrahyoidei:
- m. sternohyoideus,
- m. sternothyroideus,
- m. thyrohyoideus i
- m. omohyoideus.
2. Mm. suprahyoidei:
- m. digastricus,
- m. stylohyoideus,
- m. geniohyoideus i
- m. milohyoideus.
M. Sternocleidomastoideus
Boni pregiba glave pripaja se svojim donjim krajem pomou dve tetive na
prednjoj strani manubrium sterni i na gornjoj strani unutranjeg kraja kljune kosti.
Odatle se prua koso navie i nazad i zavrava na spoljnjoj strani procesusa
mastoideus-a i na gornjoj liniji potiljane kosti (linea nuchae superior).
Pri jednostranoj kontrakciji ovaj mii pregiba glavu na istu stranu, a lice okree
na suprotnu stranu- dovodi glavu u poloaj kao kod krivoijosti (torticolis). Pri
obostranoj kontrakciji on pregiba glavu.
Prevertebralni miii

m. rectus capitis anterior,

m. longus capitis i
m. longus colli.
Mm. Scaleni

m. scalenus anterior, posterior et medius.

Prednji i zadnji vratni miii omoguavaju pokrete glave i vrata, koji su uvek
udrueni. U gornjem i donjem zglobu glave, kao i u spojevima vratnih prljenova,
15

miii vrata vre mnogobrojne veoma precizne i fine pokrete koji se iskljuivo mogu
grupisati oko tri glavne osovine poprene, sagitalne i vertikalne, i podeliti na fleksiju,
ekstenziju, bono savijanje i uvrtanje.

7. MIII GLAVE
Miii glave dele se na povrne i duboke. Povrnu grupu sainjavaju mimini
miii koji svojim tonusom i kontrakcijom reguliu izraz lica odnosno mimiku.
Duboku grupu ine mastikatorni miii, koji pokreu donju vilici vre vakanje.
Mimini miii

- miii pridodati usnom otvoru:

- m. orbicularis oris
- m. buccinator
- m. depressor labii inferioris
- m. depressor anguli oris
- m. mentalis
- m. risorius
- m. levator anguli oris
- m. zygomaticus major et minor
- m. levator labii superioris alaeque nasi
- m. platysma.
- miii pridodati otvoru nosa
- m. nasalis.
- miii pridodati meukapanom otvoru oka
- m. orbicularis oculi
- m. depressor supercilii
- m. corrugator supercilii
- m. procerus
- m. epicranius.
- miii pridodati unom otvoru
- m. auricularis anterior et posterior
- m. auricularis superior.
16

Pored ovih postoje miii koji grade vie otvora ili ulaze u sastav drugih delova
lica: m. occipitofrontalis i m. temporoparietalis.
Mimini miii svojom kontrakcijom reguliu izraz lica oveka, kao i spoljnji
izraz njegovog raspoloenja.
Inervacija- n. facialis.
Mastikatorni miii

- m. temporalis
- m. masseter
- m. pterygoideus medialis et lateralis.
Mastikatorni miii vre pokrete donje vilice u smislu otvaranja i zatvaranja
usta.

Sl. 7. Miii lica

17

8. MIII GORNJEG UDA

Miii gornjeg uda dele se na: ramene, nadlakatne, podlakatne i ane.

8.1. MIII RAMENOG POJASA

Rameni miii povezuju gornji okrajak ramenice sa kostima ramenog pojasa. Sa
bone strane nalazi se deltasti mii m. deltoideus, sa zadnje strane lopatice nadgrebeni
mii m. supraspinatus, i podgrebeni m. infraspinatus i dva obla miia ramena m. teres
major et minor. Sa prednje strane nalazi se podlopatini mii m. subscapularis.
M. Deltoideus
Ovaj mii trouglastog oblika
pripaja se na prednjoj ivici spoljnjeg
okrajka kljune kosti, na spoljnjoj ivici
acromion-a, na lopatinom grebenu
spina scapulae i zavrava se na
spoljnjoj strani ramenice na hrapavom
otisku tuberositas deltoidea. Moe se
pdeliti na tri dela- pars acromialis,

pars clavicularis i pars spinata.

Deltasti mii je snaan
odvodilac (abduktor) ruke. On podie
ruku u stranu samo do horizontale.
Inervacija- n. axilaris.
Sl. 8. Miii ramena i grudnog koa

M. Supraspinatus
Nadgrebeni mii, pripaja se na nadgrebenoj jami lopatice. Idui upolje, on se
suava i zavrava se svojom tetivom na prednjem delu tuberculum majus- a
ramenice.
M. supraspinatus je pomoni odvodilac ruke, koju podie upolje i napred. Pored
toga spreava preterano izvlaenje glave humerusa iz zglobne aice lopatice.
Inervacija- n. suprascapularis.
18

M. Infraspinatus
Podgrebeni mii je trouglastog oblika i svojom bazom se pripaja na fossa
infraspinata scapulae, dok je vrhom pripojen za sredinji deo tuberculum majus
humeri.
Ovaj mii je u funkciji spoljanjeg rotatora.
Inervacija- n. suprascapularis.
M. Teres minor
Njegovi pripoji su na spoljanjoj ivici lopatice i na zadnjem delu tuberculusa
majus-a.
Zajedno sa m. infraspinatus- om uestvuje u pokretima spoljanje rotacije.
Inervacija- n. axilaris.
M. Teres major
Polazi sa donjeg dela spoljne ivice lopatice i zavrava se na crista tuberculi

minoris.
Uestvuje u pokretima addukcije i unutranje rotacije nadlakta.
Inervacija- n. subscapularis.
M. Subscapularis
Ovaj snani mii zauzima regiju izmeu fossa subscapularis i tubercum minus
humerusa.
Podlopatini mii je glavni unutranji rotator ruke u svim poloajima.
Inervacija- n. subscapularis.
Miii ramenog pojasa predstavljaju sloen pokretaki sistem. Retko koji pokret
u ramenom zglobu moe biti rezultat kontrakcije samo jednig miia, ve su to
sinergistiki pokreti miinih grupa. Tako u pokretu podizanja ruke napred (fleksija
nadlakta), uestvuje prednji deo m. deltoideusa, i kljuni deo m. pectoralis major-a, a
uz pomo m.supraspinatus-a, m. corracobrachialis-a i obeju glava m. biceps brachii-a.
Podizanje ruke unazad (ekstenzija nadlakta) vre zadnji deo m. deltoideusa i
duga glava m. triceps brachii-a.
Podizanje ruke u stranu (abdukcija nadlakta) do horizontale vri m. deltoideus
uz pomo m. suprspinatus-a i duge glave m. biceps brachii-a.

19

Uvrtanje ruke (unutanja rotacija) radi m. subscapularis uz pomo m. latissimus

dorsi-a, m. pectoralis major-a i teres major-a.
Izvrtanje ruke (spoljanja rotacija) uglavnom vri m. infraspinatus.

Sl. 9. Miii lopatine regije

Sl. 10. Ostali miii pokretai ramenog

pojasa

8.2. MIII NADLAKTA

Miii nadlakta podeljeni su na prednju i zadnju grupu. Prednjoj grupi pripadaju
tri miia dvoglavi mii nadlakta (m. biceps brachii), kljunasto-ramenini mii (m.
coracobrachialis) i nadlakatni mii (m. brachialis). Zadnju grupu ini troglavi mii
nadlakta (m. triceps brachii).
M. Biceps brachii
Ovaj mii se sastoji iz duge (caput longum) i kratke (caput breve) glave.
Duga glava polazi sa tuberculum supraglenoidale, dok kratka glava ima gornji pripoj
na processus coracoideus lopatice. Zajedniki donji pripoj je na tuberositas radii

20

humerusa.
M. biceps brachii radi pokrete fleksije i supinacije podlakta, i uestvuje u
pokretima nadlakta u smeru fleksije i abdukcije.
Inervacija- n. musculocutaneus.
M. Coracobrachialis
Pripaja se na procesus coracoideus i sputa se na dole do srednje i unutranje
strane ramenice.
Uestvuje u pokretima fleksije nadlakta i podlakta, kao i unutranje rotacije
nadlakta.
Inervacija- n. musculocutaneus.
M. Brachialis
Polazi sa prednje strane donje polovine ramenice i zavrava se na tuberositas

ulnae.
Dejstvo ispoljava kroz fleksiju podlakta, i dovodi ruku u povoljan poloaj za
dejstvo m. biceps brachii- a.
Inervacija- n. musculocutaneus.
M. Triceps brachii
Ovaj mii ser sastoji iz tri glave- duga (caput longum), spoljna (caput laterale)
i unutranja (caput mediale). Njegova duga glava polazi sa tuberculum infraglenoidale,
dok ostale dve kreu sa zadnje strane ramenice. Zajedniki distalni pripoj je na
olecranon humerusa.
Ovaj mii je glavni oprua podlakta, dok duga glava uestvuje i u pokretima
nadlakta.
Inervacija- n. radialis.

21

Sl. 11. Miii prednje strane nadlakta

Sl.12. Miii zadnje strane nadlakta

Sl. 13. Ostali miii nadlakta

22

Sl. 14. i 15. Miii nadlakta krvnim sudovima i nervima

8.3. MIII PODLAKTA

Miii podlakta se dele u tri grupe- prednju, zadnju i spoljanju. Prednjoj grupi
pripada osam miia od kojih su dva pronatori podlakta, a ostali fleksori ruja i prstiju.
Spoljna grupa se sastoji od po dva ekstenzora i supinatora podlakta, dok se u zadnjoj
grupi nalazi osam miia i svi uestvuju u pokretima ekstenzije ruja i prstiju ake.

23

Miii podlakta imaju svoje proksimalne pripoje uglavnom na medijalnom i

lateralnom epikondilu humerusa, ili na gornjem okrajku ulne. Distalno se zavravaju na
spoljnjoj i prednjoj strani bice (pronatori i supinatori), ili na prednjoj i zadnjoj strani
kostiju doruja ili lanaka prstiju (fleksori i ekstenzori ake i prstiju).

8.3.1. Miii prednje strane podlakta:

m. pronator teres,
m. pronator quadratus
m. flexor carpi radialis,
m. palmaris longus,
m. flexor carpi ulnaris,
m. flexor digitorum superficialis et profundus i
m. flexor policis longus.
Inervacija- n. medianus (m. flexor carpi ulnaris i unutranju polovinu m. flexor
digitorum profundus inervie n. ulnaris).

Sl. 16. Miii podlakta sa prednje strane

Sl. 17. Miii podlakta- prednja strana

24

Sl. 18. Miii podlakta sa zavrnim granama nerava

8.3.2. Spoljna grupa podlakta:

m. brachioradialis,
m. extensor carpi radialis longus et brevis i
m. supinator.
Inervacija- n. radialis.

8.3.3. Miii zadnje grupe podlakta:

m. extensor digitorum,
m. extensor digiti minimi,
m. extensor carpi ulnaris,
m. anconeus,
m. abductor policis longus et brevis,
m. extensor policis longus et brevis i
m. indicis.
Inervacija- n. radialis.

25

Sl. 19. Miii podlakta- zadnja strana

Sl. 20. Miii podlakta- zadnja strana

Sl. 21. Miii podlakta sa tetivama i

nervima

26

Miii podlakta su dobili nazive uglavnom prema svojoj funkciji. Ovi miii
pokreu podlakat u smeru supinacije i pronaije, kao i aku i prste u smeru fleksije i
ekstenzije.

8.4. MIII AKE

Pored tetiva miia fleksora i ekstenzora koji dolaze u predeo ake iz podlakta,
na aci postoji odreen broj miia koji uestvuju u raznim pokretima prstiju. Ti miii
su podeljeni u tri grupe- spoljnu, srednju i unutranju.

8.4.1. Miii spoljne loe- tenara:

m. abductor policis brevis,
m. flexor policis brevis,
m. opponens policis i
m. adduktor policis.
Inervacija- n.medianus i n. ulnaris.

8.4.2. Miii unutranje loe- hipotenara:

m. abductor digiti minimi,
m. flexor digiti minimi brevis,
m. opponens digiti minimi i
m. palmaris brevis.
Inervacija- n. ulnaris.
Miiima srednje grupe ake pripada 4 glistasta (mm. lumbricales) i 7
meukotanih miia (mm. interossei).
Inervacija- dva spoljna glistasta miia oivava n. medianus, a unutranje
glistaste i sve meukotane oivava n. ulnaris.
Miii ake uestvuju u pokretima flesije, ekstenzije, abdukcije, addukcije i
opozicije palca i ostalih prstiju.

27

Sl.22. Miii ake

Sl. 23. Interosealni i lumbrikalni miii ake

28

Sl. 24. Prikaz metakarpalne kosti i falangi prsta sa odgovarajuim miiem i tetivom

9. MIII DONJEG UDA

Miii donjeg uda se dele na miie bedra, miie buta, potkolene i stopalne
miie. U funkcionalom pogledu oni obrazuju proksimalni (bedreni i butni miii) i
distalni(potkoleni i stopalni miii) sistem, koji se povezuju kod zgloba kolena i
meusobno se dopunjuju.

9.1. MIII BEDRA

Bedreni miii povezuju proksimalni okrajak butne kosti sa kostima karlinog
prstena i kostima distalnog dela kimenog stuba. Podeljeni su u dve grupe- unutranju i
spoljanju. Unutranju grupu predstavlja bedreno-slabinski mii m. iliopsoas. Spoljnu
grupu ini vie miia koji su rasporeeni u tri sloja. U povrinskom sloju se nalazi
veliki sedalni mii m. gluteus maximus, i zateza butne fascije m. tensor fasciae late.
U srednjem sloju je srednji sedalni mii m. gluteus medius, dok duboki sloj
sainjavaju mali sedalni mii m. gluteus minimus i grupa miia koji se zovu
pelvitrohanterini miii jer povezuju karlicu sa velikim trohanterom butne kosti.

29

M. Iliopsoas
Sastavljen je od dva miia- m. iliacus i m. psoas major. M. iliacus se pripaja na
unutranjoj bedrenoj jami karline kosti, dok m. psoas major gornje pripoje ima na 1-2
poslednja torakalna i na prva etiri slabinska prljena.
Zajedniki donji pripoj je na malom trohanteru femura (trochanter minor).
Inervacija- n. femoralis i bone grane plexus lumbalis- a.
Ovaj mii je glavni fleksor zgloba kuka. U zglobu kuka on snano flektira
natkolenicu i rotira je upolje, ili savija karlicu i slabinski deo kimenog stuba prema
fiksiranoj nozi.

Sl. 25.Miii bedra

M. Gluteus maximus
Veliki sedalni mii ima gornje pripoje na zadnjoj strani ilijane i na bonoj
strani krsne kosti, pa silazi koso i na dole i zavrava se na ispupenju butne kostituberositas glutea.

30

Inervacija- n. gluteus inferior.

Veliki sedalni mii je glavni ekstenzor i spoljanji rotator nadkolenice. Takoe
njegovi gornji snopovi deluju kao abduktori a donji kao adduktori u zglobu kuka.

Sl. 26. Veliki sedalni mii

M. Tensor fascie late

Mii zateza butne fascije kree od SIAS- a i sputa se spoljanjom stranom
nadkolenice sve do spoljanjeg kondila tibie.
Inervacija- n. gluteus superior.
Ovaj mii uestvuje u pokretima fleksije, abdukcije i unutranje rotacije u
zglobu kuka, kao i u pokretu ekstenzije u zglobu kolena.

31

Sl. 27. Zateza butne fascije

M. Gluteus medius
Ovaj mii polazi sa spoljanje strane ilijane kosti i zavrava se snanom
tetivom na spoljanjoj strani velikog trohantera (trochanter major).
Inervacija- n. gluteus superior.
Glavna funkcija ovog miia je abdukcija u zglobu kuka. Takoe njegovi
prednji snopovi deluju kao unutranji rotatori i feksori a zadnji kao spoljni rotatori i
ekstenzori nadkolenice.
M. Gluteus minimus
Mali sedalni mii polazi sa spoljne strane ilijane kosti ispod mesta pripoja m.
gluteus medius-a, i zavrava se na prednjoj ivici velikog trohantera (trochanter major).
Inervacija i dejstvo ovog miia iste su kao i kod m. gluteus medius-a.

32

Sl. 28. Mali i veliki glutealni mii

Pelvitrohanterini miii
Ovi miii povezuju karlicu
sa velikim trohanterom butne kosti.
U njih se ubrajaju: m. piriformis,
m.
obturatorius
internus
et
externus, m. gemellus superior et
inferior i m. quadratus femoris.
Inervacija- svi miii su
inervisani od strane sakralnog
nervnog
spleta
osim
m.
obturatorius externus- a koji je
inervisan
od
strane
n.
obturatoriusa.
Glavna funkcija ovih miia
je spoljanja rotacija u zglobu kuka.
Sl. 29. Pelvitrohanterini miii

33

9.2. MIII BUTA

Miii buta odnosno miii natkolenice dele se u tri grupe, unutranju, prednju i
zadnju. Miie natkolenice obavija snana fascija- fascia lata, koja je izuzetno
znaajna za normalnu funkciju butnih i bedrenih miia.

9.2.1. Miii prednje grupe

Prednjoj grupi miia natkolenice pripadaju dva miia, terzijski mii (m.
Sartor3.4.1. ius) i etvoroglavi mii buta (m. quadriceps femoris).
M. Sartorius
Ovaj mii ima pripoj na
SIAS- u, odakle se prua koso na dole
i unutra i zavrava se tibii medijalno
od tuberositas tibiae.
Terzijski mii je fleksor,
abduktor
i
spoljanji
rotator
natkolenice u zglobu kuka, kao i
fleksor potkolenice u zglobu kolena.
Inervacija- n. femoralis.

Sl. 30. Terzijski mii

M. Quadriceps femoris
etvoroglavi mii kako mu i ime kae sastoji se od etiri glave:
m. rectus femoris,
m. vastus medialis,
m. vastus lateralis i
m. vastus intermedius.

34

M. rectus femoris svojom gornjom tetivom se pripaja na spina iliaca anterior

inferior. M. vastus intermedius ima gornji pripoj na prednjoj i spoljanjoj strani tela
butne kosti, m. vastus lateralis polazi sa spoljanje usne hrapave linije ( linea aspera),
dok m. vastus madialis zauzima unutranju usnu linea aspera femoris. Sve etiri glave
se svojim tetivama zavravaju ligamentom patele preko patele na tuberositas

tibiae.
Zajednika kontrakcija sve etiri glave rezultira jakim pokretom ekstenzije u
zglobu kolena. Kontrakcija samo m. rectusa femorisa preko slobodnog gornjeg pripoja
na karlici daje fleksiju u zglobu kuka.
Inervacija- n. femoralis.

Sl. 31. etvoroglavi mii buta

35

9.2.2. Miii zadnje grupe

Zadnju grupu miia natkolenice ine m. biceps femoris, m. semitendinosus i m.
semimembranosus.
M. Biceps femoris
Svojom dugom glavom
(caput longum) kree sa sedalne
kvrge (tuber ishiadicum) a
kratkom (caput breve) sa srednjeg
dela linea aspera femoris, da bi se
zavrile
na
glavici
fibule
(capitulum fibulae).

Sl. 32. Dvoglavi mii buta

M. Semitendinosus
Polazi od sedalne kvrge i sputa se unutranjom stranom natkolenice, da bi se
zavrio na tibii medijalno od tuberositas tibiae.

36

M. Semimembranosus

Gornji pripoj mu je takoe

na tuber ishiadicum, kao i
predhodni sputa se unutranjom
stranom natkolenice, i zavrava se
na
zadnjoj
strani
condilus

medialis tibiae.
Svi miii zadnje loe
natkolenice su dvozglobni miii,
ali su nemoni zbog svojih poloaja
da u isto vreme vre pokrete u oba
zgloba u punoj amplitudi. Osnovna
funkcija ovih miia je fleksija u
zglobu kolena i ekstenzija u zglobu
kuka. Takoe ovi miii uestvuju i
u pokretima rotacije u zglobu kuka
i to kao spoljanji rotator- m.
biceps femoris, a kao unutranji
rotatori m. semitendinosus et

semimembranosus.
Inervacija- n. ishiadicus

Sl. 33. Poluilasti i poluopnasti mii

9.2.3. Miii unutranje grupe

Unutranju grupu sainjavaju m. adductor longus, m. adductor brevis, m.
aductor magnus, m. pectineus i m. gracilis.

37

M. Adductor longus
Vrh ovog miia pripaja se lateralno od preponske simfize, i zavrava se na
srednjem delu linea aspera femoris.
Inervacija- n. obturatorius.
M. Adductor brevis
Kratki privodilac ima gornji pripoj na donjoj strani preponske kosti, a dole se
pripaja na linea aspera femoris.
Inervacija- n. obturatorius.
M. Adductor magnus
Gornji pripoj velikog privodioca je na donjoj strani preponske kosti i na tuber
ishiadicum, a sputa se na dole du cele hrapave linije- linea aspera femoris.
Inervacija- n. obturatorius i n. ishiadicus.
M. Pectineus
Pecten osis pubis na pubinoj i linea pectinea na butnoj kosti su pripoji ovog
miia.
Inervacija- n. obturatorius i n. femoralis.
M. Gracilis
Ovaj mii silazi du unutranje strane natkolenice od preponske kosti i
zavrava se na tuberositas tibiae.
Inervacija- n. obturatorius.
Svih pet miia unutranje strane natkolenice su snani privodioci u zglobu
kuka, a zbog svog povoljnog poloaja prednji delovi deluju i kao fleksori a zadnji kao
ekstenzori natkolenice.
Bedreni i butni miii obrazuju zajedno izuzetno snaan miini sistem, koji
okruuje zglob kuka i regulie njegovu kako statiku, tako i dinamiku. Posebnu ulogu u
tom sistemu zauzimaju biartikularni miii, koji okruuju i zglob kolena, i reguliu
njegove pokrete i njegov odnos prema zglobu kuka.

38

Takoe nije zanemarljiva ni uloga ovih miia kao znaajnih regulatora statike i
dinamike karlice i lumbalnog dela kimenog stuba.

Sl. 34. Miii privodioci natkolenice

Sl. 35. Ostali miii privodioci natkolenice

9.3. MIII POTKOLENICE

Miii pokolenice zauzimaju prostor izmeu kostiju potkolenice, ali ih i
prekrivaju sa zadnje, spoljanje a delimino i sa prednje strane. Oni su meumiinim
prgradama podeljeni na miie prednje, zadnje i spoljanje strane potkolenice.

9.3.1. Prednja grupa miia potkolenice

Ovoj grupi miia pripadaju etiri miia i to: m. tibialis anterior, m. peroneus
tertius, m. extensor hallucis longus i m. extensor digitorum longus.

39

M. Tibialis anterior
Ovaj mii polazi sa lateralne strane
tibiae, prua se ka unutranjoj ivici stopala, i
zavrava se na unutranjoj strani os
naviculare, i na bazi os metatarsalne I.
M. tibialis anterior je dorzalni
fleksor, adduktor i supinator stopala (pokret
inverzije stopala). Kada kontrakciju
ispoljava preko gornjeg pripoja, on savija
potkolenicu napred i unutra.

Sl. 36. Prednji golenjani mii

M. Extensor hallucis longus

On se pripaja na unutrajoj strani
fibule i zavrava se dole na distalnoj falangi
palca.
M. extensor hallucis longus oprua
lanke palca i podie stopalo

Sl. 37. Dugi oprua palca i trei

linjani mii

40

M. Extensor digitorum longus

Gornji pripoj mu je na unutranjoj strani
fibule i pralazi preko membrana interosea
cruris, sputa se na dole i zavrava se na
zadnjoj strani lanaka 2-5 prsta. esto se od
ovog miia odvaja m. peroneus tertius, koji se
prua ka spoljanjoj ivici stopala, i zavrava se
na os metatarsale V.
Svojom kontrakcijom ovaj mii oprua
etiri poslednja prsta, i uestvuje u pokretima
dorzalne fleksije i pronacije stopala.
Inervacija- svi miii prednje grupe
inervisani su od strane n. peroneus profundusa.

Sl. 38. Dugi oprua prstiju

9.3.2. Zadnja grupa miia potkolenice

Miii zadnje grupe potkolenice rasporeeni su u dva sloja. U povrinskom
sloju se nalazi troglavi mii lista- m. triceps surae, dok duboki sloj ine m. popliteus,
m. tibialis posterior, m. flexor digitorum longus i m. flexor hallucis longus.
M. Triceps surae
Sastoji se od tri glave- m. gastrocnemius medialis et lateralis i m. soleus.
Gastroknemiusi polaze sa unutranjeg odnosno spoljanjeg kondila femura, a m. soleus
ima gornji pripoj na linea m. solei na tibii. Sve tri glave se zavravaju zajednikom
tetivom (ahilova tetiva) na zadnjoj strani calcaneus- a (tuber calcanaei).

41

Ovaj mii je najjai plantarni fleksor, a

deluje i kao supinator stopala. Kada je
slobodan gornji pripoj m. gastrocnemius
medialis et lateralis-a, njihovom kontrakcijom
dolazi do fleksije u zglobu kolena. Pod
dejstvom celog miia vri se propinjanje na
prste pri emu svojom snagom ovaj mii
podie celo telo.
Inervacija- n. tibialis.

Sl. 39. Troglavi mii lista

M. Popliteus
Zatkoleni mii polazi od spoljanje
strane lateralnog kondila os femoris i zavrava
se na zadnjoj strani tibie.
Ovaj mii je slab spoljanji rotator
potkolenice.
Inervacija- n. tibialis.

Sl. 40. Zatkoleni mii

42

M. Tibialis posterior
Gornji pripoj ovog miia je na zadnjoj
strani tibije i fibule, silazi na dole i napred i
zrakasto se iri na kosti noja.
Ovaj mii je plantarni fleksor i
supinator stopala, izajedno sa m. peroneus
longus- om odrava uzduni i popreni svod
stopala.
Inervacija- n. Tibialis

Sl. 41. Zadnji golenjani mii

M. Flexor hallucis longus

Dugi pregiba palca je mii koji polazi
sa zadnje strane fibule i zavrava se na
distalnom lanku palca.
Uestvuje u pokretima plantarne fleksije
i supinacije stopala, ali je njegova glavna
funkcija odvajanje palca od podloge pri hodu.
Inervacija- n. tibialis.

Sl. 42. Dugaki pregiba palca

43

M. Flexor digitorum longus

Polazi sa zadnje strane tibije i
tavrava se na distalnim falagama palca 25 prsta.
Ovaj mii flektira tree falange
prstiju prema drugim i uestvuje u
pokretima plantarne fleksije i supinacije
stopala.
Inervacija- n. tibialis.

Sl. 43. Dugaki pregiba prstiju

9.3.4. Miii spoljanje grupe potkolenice

Spoljanju grupu miia potkolenice grade dva miia m. peroneus longus et
brevis.
M. Peroneus longus
Gornji pripoj ovog miia je na capitulum fibulae, odakle se sputa do os
metatarsale I i na os cuneiforme mediale.

44

M. Peroneus brevis
Njegov gornji pripoj je na
lateralnoj strani fibule i silazi na dole i
pripaja se na os metatarsale V.
Oba miia izvode pokret everzije
stopala (udrueni pokret plantarne
fleksije,
abdukcije
i
pronacije
stopala), dok m. peroneus longus
uestvuje i u samom pokretu plantarne
fleksije stopala.
Inervacijasuperficialis.

n.

peroneus

Sl. 44. Peronealna grupa miia

9.4. MIII STOPALA

Miii stopala podeljeni su u dve grupe- plantarnu i dorzalnu. Plantarni miii su
rasporeeni u tri grupe- unutrnju, srednju i spoljanju. Uloga ovih miia je da
odravaju svod stopala, za razliku od miia ake, koji pokreu prste u svim pravcima.
Njihova uloga u tom smislu je znaajna samo kod hoda, jer su ovi miii neophodni za
odvajanje stopala od podloge.

9.4.1. Dorzalni miii stopala

Na dorzalnoj strani stopala ispod fascia dorsalis pedis nalaze se dva miia m.
extensor digitorum brevis- kratki oprua prstiju, i m. extensor hallucis brevis- kratki
oprua palca.
Inervacija- n. peroneus profundus.

45

9.4.2. Plantarni miii stopala

Unutranja grupa plantarnih miia
U ovoj grupi nalaze se tri miia pokretaa palca, koji svojom kontrakcijom
odravaju i uzduni svod stopala:
- m. abductor hallucis (odvodilac palca),
- m. flexor hallucis brevis (kratki pregiba palca) i
- m. adductor hallucis (privodilac palca).
Inervacija- n. plantaris medialis et lateralis.
Srednja grupa plantarnih miia
Srednja grupa miia je rasporeena u tri sloja- povrinski sloj m. flexor
digitorum brevis (kratki pregiba prstiju), srednji sloj m. quadratus plantae (etvrtasti
mii stopala) i mm. lumbricales (glistasti miii) i duboki sloj mm. interosei
(meukotani miii).
Inervacija- n. plantaris medialis et lateralis.
Spoljanja grupa plantarnih miia
Ovu grupu ine dva slabo razvijena miia pokretaa malog prsta koji su
inervisani od strane n. plantaris longus- a, m. abductor digiti minimi (odvodilac malog
prsta) i m. flexor digiti minimi brevis (kratki pregiba malog prsta).
Miii potkolenice i stopala deluju ka jedinstven sistem u funkciji pokretaa
stopala i prstiju. Svojom zajednikom kontrakcijom omoguavaju izvoenje pokreta u
gornjem i donjem skonom zglobu u svim pravcima, kao i pokrete u malim
zglobovima prstiju.
Veliku ulogu imaju i kao stabilizatori stopala jer odravaju popreni i uzduni
svod stopala, pa ni pod velikim optereenjima ne dozvoljavaju poremeaje statike i
dinamike tela.

46

Sl. 45. Miii stopala

Sl. 46. Miii stopala

Sl. 47. Miii stopala

Sl. 48. Miii stopala

47

LITERATURA

Anatomija oveka

Marjan
S.Bokovi;
Medicinska
knjiga
Beograd Zagreb (1989)

Anatomija i fiziologija za I
razred medicinske kole

Dr
Aleksandar
Stajkovac, dr Mihajlo
Baji,
dr
Srboljub
ivanovi i dr Ivan
Anelkovi; Zavod za
udbenike i nastavna
sredstva Beograd (1994)

Osnovi masae- praktikum

za II razred Medicinske
kole

Dr Zvezdana Mileti,
Sinia Zori; Zavod za
udbenike i nastavna
sredstva- Beograd (2005)

Procena
glava

snage

miia-

Dr Slobodan V. Nikoli;
GrafosvetBeograd
(2003)

Procena
noga

snage

miia-

Mr sci med Slobodan V.

Nikoli;
GrafosvetBeograd (2001)

Procena
ruka

snage

miia-

Dr sci med Slobodan V.

Nikoli;
GrafosvetBeograd (2001)

48