Pejns Kemp

BALKANSKI
. KULTOVI .

LUTA
Beograd, 2000

Sadraj

BALKANSKI KULTOVI
Tajna bogumila.

................................ 9
Nemanjii, vraevi i astralna vera
. ..
. . . . . . 13
Demoni lutalice . . . . . . . . . .
.
.....
16
Proroke knjige . . . . . . . . . . . . . . .
. . . 20
.

DREVNA MAGIJA I LEENJE

amanizam na Balkanu. . .

.
... .
. . . . 30
. . . . . . . . . . . . . . 34
Zabranjene knjige
. .
.
..
.38
Kult drveta. .. . .. . .. . . . . . . .. . . . .. . . . . ..... . . .. 42
Svete biljke
45
.

Vraevi i proroci

... .
.

LEKAR I NJEGOVI BOGOVI

Dvanaest vetica. . . . .

. . .. 55
Hirurzi vidari. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Demoni bolesti. . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Leenje sreom i tajnama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
.

...
.

..

. ..

BOLESTI ILEKOVI
Groznica . . . . . . .
Kone bolesti . . .
irevi . . . . . . . . .
Tumori, otoci . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Venerine bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 00
Gangrene i ive rane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 04
Rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 1 05
Ujedi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 0
Putanje krvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 4
Parenje i dimljenje . . . . . . . . . . . : . . . . ; . . . . . . . . . . . 1 1 6
Oblozi i previjanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 8
Hirurki zahvati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 7
.

BALKANSKI
KULTOVI

Opisujui obiaje Slovena, Prokupije navodi podatak

da, i pored toga to su verovali u vrhovnog boga, dugove,
demone i nia boanstva, Sloveni nisu verovali u sudbinu,
niti u mogunost direktnog uticaja na ljudski ivot bilo
koje natprirodne sile. Ne znamo pouzdano ta je Prokopije
ovom neobinom tvrdnjom nameravao da kae, osim,
moda, da u to vreme ideje o predestinaciji, kult sudbine i
kult predaka - radi kojih su stvorene karakteristine cere
monoje koje se odravaju na selu - jednostavno nisu bili
poznati. Ili, da se njihova religija u biti razlikovala od one
koju su negovali Grci. Prokopije dalje kae da, kada bi se

ovek naao u velikoj opasnosti, od bolesti ili od rata, on bi

obeavao poklone bogovima, a ukoliko je situacija bila do
te mere ozbiljna, on bi ih zaista i prinosio, nadajui se da e
na taj nain otkupiti svoj ivot. Ovo jo uvek vai kao
osnovni element narodne profilakse. Pored ovih literarnih
kurioziteta, rana religija Junih Slovena moe se rekon

struisati iskljuivo iz dokumenata kasnijeg datuma, folklo

ra i arheolokih prouavanja koja u ovom sluaju nisu od
velike pomoi.

KOO severnijih ogranaka slovenske rase postoji obim

na dokumentacija o paganskom svetenstvu amanisti
kog tipa i o organizovanom kultu, zasnovanom na teme
ljima animistike magije, te o utvrenom ritualu, kalenda
ru i svetilitima. Nema dokaza koji bi govorili o postojanju
tako visoko razvijenog sistema meu Junim Slovenima, a
tragovi idolopoklonstva do dananjeg dana nisu dobili
konkretniju arheoloku potvrdu. Potpuniji izvetaji Hel
moldusa meu Zapadnim Slovenima, i Nestora meu Ru
sima, opisuju vei broj lokalnih ili plemenskih kultova.
Nije meutim opravdano pretpostaviti postojanje bilo
kakvog uniformnog primitivnog sistema meu svim Slove
nima.
Na jugu, u basenu donjeg Dunava i u Iliriji, tradicija
prve karike u hrianstvo pripisuje Heraklovom vremenu,
a izgleda da tamo nije postojala tako estoka i dugotrajna
opozicija ovom novom kultu, kao to je to bio sluaj u
Rusiji i Severnoj Evropi. U rusiji i Poljskoj dvojna veroispo
vest i pagansko svetenstvo trajali su sve do kasnog Sred
njeg veka. Izmeu jedanaestog i dvanaestog veka uinjeni
su pokuaji da se ponovo uspostavi stara vera na nacional
noj osnovi. Istina je da je u Bugarskoj ustanak protiv Bori
sa Uedanaesti vek) bio pod vodstvom antihriana, ali nije
nam poznato da li je ve postojalo i aktivno svetenstvo,
niti da li je ovaj ustanak predstavljao povratak slovenskih
ili asperukih tendencija. Sve do konanog osnivanja na
cionalne, autonomne bugarske crkve, ak sve do prekretni
ce koj u donosi Sinod od Trnova (sedamnaesti vek) , neod
lunost po pitanju vere bila je oigledna ne samo u naiz
meninim priklanjanjima papi ili patrijarhu, ve i u po
stojanju i aktivnostima brojnih jeretikih sekti, koje ne
samo to su bile tolerisane, ve su i uivale znaajne privile
gije i bile veoma uticaj ne.

Prisustvo ovih sekti, izuzetno gnostikog karaktera,

prethodi ortodoksnim misijama iz desetog veka, i zasluno
je za njihovo povlaenje iz Panonije. Najraniji izvetaji
slovenskih apostola pominj u "triput paganske jeretike" ko
ji su bili strani Slovenima. Ovo se verovatno odnosilo na
onu meavinu pavlinske i euhitske doktrine, koja se, od
etvrtog veka, irila po severnom Balkanu i ostala do da
nanj ih dana meu Nazarenima. Sirijske i jermenske kolo
nije osnovane su u Trakiji tokom sedmog veka u vreme
Konstantina. Jermenski monofiziti i pavlini iveli su u blizi
ni Plovdiva, Sofije, Devola, Rile, Moglene, ustendila itd,
od jedanaestog do trinaestog veka; Dragovici, poznati kao
ekstremni dualisti u jugoistonoj Makedoniji trajali su do
desetog veka, a makedonski kudugeri postojali su sve do
petnaestog veka. Mnoge oo ovih lokalnih sekti ostavile su
tragove o sebi i po imenima mesta.

TAJNA BOGUMILA
Pod razliitim imenima bogumilstvo ili bugarska jeres,
meav ina pavlinskog i masalij anskog uenja, irila se iz
nekog udaljenog centra koji bi mogao biti Ohrid (sudei
po izvetaju Dimitrija Homatijana, Arhibiskupa Ohrida,
1 2 1 7-34.), u Albanij i (verovatno za vreme druge bugarske
okupacije) . Ova veza pustila je duboke korene u Bosni,
neko vreme ugroavala katolika podruja Dalmacije, po
javila se u Hrvatskoj u vreme kada je lokalno plemstvo
prihvatilo Honorija III. U Bugarskoj bogumilstvo je umalo
priznato kao slubena dravna religija u trinaestom veku.
U Rakoj je bogumilstvo iskrslo kao jedna od glavnih briga
prvih lanova dinastije Nemanjia, koji su, po pisanju nji
hovih biografa, spadali u najzagrienije pobornike i bra
nitelje pravoslavne religije, a poznato je da ova jeres nije

bila u potpunosti iskorenjena na toj teritoriji u vreme Ste

fana Duana. Kasnije je ona nala fanatine sledbenike u
Rusiji, gde se njeno uenje zadralo sve do skoranjeg vre
mena.
Nema sumnje da su Katarijanci iz Lombardije i srod
ne sekte iz zapadne i srednje Evrope svoje verzije Svetog
Pisma prepisivale direktno iz balkanskih izvora; ali bugar
ska jeres, kakva se pojavljuje na severnom Balkanu, ima
specifian karakter, koji se moe objasniti jedino lokalnom
modifikacijom jermenskog prototipa. Da li je ona ovde
apsorbovala nehrianski element, ili se spontano razvila u
okviru narodnih verovanja?
Ne moe se iskljuivo nedostatku informacija ili elji
da se po svaku cenu diskredituje jeres pripisati injenica da
se jeretici pominju u vezi sa onim to se smatra narodnim
sujeverjem, magijom i obredima koji prethode hrianstvu.
" ...Zli Manihejci i svi paganski Sloveni treba da se stide jer
tvrde da je avo najstariji boji sin" , kae Jovan Egzarh.
Sinodik od Borila ponavlja anatemu upuenu bogumilu
Jeremiji i ostalima:

"Oni koji u mesecu junu dvadeset etvrtoga dana, na dan

roenja Jovana Krstitelja, izvode magiju i beru bilje, i te noi
izvode misterije kao to su helenski obredi; oni koji kau da je
Satana stvorio sve stvari, i koji sa kumirima prizivaju kiu i
pozdravljaju sve stvari koje izlaze iz zemlje... "

Svi rani dokumenti koji pominju jeretike stvaraju sa

mo konfuziju kada se radi o bogumilima. U kasnijima se
jednostavno tvrdi da ovi jeretici slave avola i uz njegovu
pomo stvaraju udesa.
Ekstremno demokratski karakter ovog pokreta uka
zuje na odziv koji je on imao u klasama koje su zadrale
najvie kontakta sa primitivnom tradicijom. Skoranja ot
kria stavljaju jo vei akcenat na politiki, pre nego na
doktrinarni, uticaj bogumila. Postoji teorija da paterini i

10

bogumili u Bosni trinaestog i etrnaestog veka nisu imali

sopstvenu jeretiku dogmu, ve su pre bili politiki diskre
ditovani lanovi, te stoga otpadnici pravoslavne vere.

Sudei po najranijem izvetaju o jeresi u Bugarskoj

(odgovor Patrijarha Teofilakta Fotijasa bugarskom caru, u
ije je vreme pokret naroito uzeo maha) , ova verovanja
izgleda da odgovaraju onima koja su postojala u Jermeniji
dva veka ranije, a kakva su opisali, na primer, Petar Hegu
menos i ore Monakos. Nije nezanimljiv podatak koji
navodi ovaj drugi, da su pavlinci bili "sujeverni" , te da su
se okretali krstu, koji su inae u ostalim prilikama prokli
njali, radi izleenja od bolesti. Jo 1 2 1 1 . Sinodik od Borila
tvrdi da se jeretici krste, ali ne koriste svetu vodu, jer im to
doktrina njihove sekte strogo zabranjuje.

Malo posle Fotijasa, Kosmas Presbiter do detalja opi

suje irenje arijanske jeresi iz Makedonije, u vreme Petra
Borisa, i uenja svetenika Bogumila. Meu prostim i neo
brazovanim svetom jeres je pustila korena, a najvei deo
ove popovedi u istoj je meri uperen i protiv nesvesnog
pravoslavnog svetenstva i monaha pustinjaka. Ukratko,
bogumili su hulili sve crkvene svetinje, apostolsko naslee
i autoritet hijerarhije, kao i sve crkvene obrede. Naizgled
nenametljivi i trezveni, oni su se u svojim kuama potajno
molili est puta dnevno, koristei samo Oena. Nisu se
smejali, igrali, niti previe govorili, a njihova je trezvenost
bila toliko prekomerna da pisan proklinje sve one koji se
zalau protiv telesnog braka, mesa i vina. Za Boga oni kau
da nije stvoritelj sveta, ve da je avo gospodar ovog sveta,
jer on je nainio zemlju, oveka i on poseduje sve stvari:
sunce, zvezde, vazduh, zemlju, oveka, crkvu, krst, .:.... sve
to postoji oni predaju avolu, i sve to se na zemlji kree,
to die i ne die, oni nazivaju avoljim. Zahvaljujui nje
mu Hrist je pravio udesa, kao i Hristovi sveci, a njegovi
sledbenici su svuda i u svemu. "Jer drei u rukama svete

11

knjige oni ih tumae u neznanju i pretvomosti." Obra

zovanje i bolja sluba svetenika i monaha po Kosmasu su
jedini lek za ovakvo stanje.

Do sada smo ovde opisali: a) fanatino asketske, anti

nomijske sekte, b) narodni pokret koji se suprotstavlja
strogim pravilima pravoslavne vere - tendenciju ka religij
skoj anarhiji. Kosmas kae da je sekta ivela i radila manje
vie u tajnosti, da su njeni obini lanovi vodili sasvim
normalan dnevni ivot, da je ona mogla po"tojati i meu
svetenicima i monasima, a da oni, i ne znaj II o emu se u
stvari radi. Izgleda da je ona pruila mogunost nastajanju
neke vrste feministikog pokreta toga doba. Bogumilska
"crkva" nije nikada bila organizovana, i nikada nije postala
nita vie od antiteze etabliranoj religiji i feudalnom drutvu.

Narodna religija je neodreena, eklektina, a ono to

eli da sauva od bogumilstva nije doktrina, ni dualistiki
koncept, ve podsticaj ka inherentnOj anarhiji, demonolo
giji i legendama. Mogli bismo uzalud traiti puritanske ili
asketske elemente, a mistini je izraen na drugaiji nain,
na primer u iznenadnom pojavljivanju Hezihijasta.

"Dvostruka vera, ili bolje rei mnogostrana vera, vla

da meu njima (bugarskim narodom) . Njihova religija je
meavina svih moguih paganskih i hrianskih uenja,
ispreplitanih u najraznolikiju mreu, kroz koju su niti bo
gumilstva vrsto protkane." Za vanu ulogu koju avo i
demoni igraju li bugarskom folkloru dobrim delom se ima
zahvaliti uticaju bogumilstva." l Svaki kult koji je ikada
cvetao na Balkanu, pa ak i oni koji su ostavili svoje
monumentalne tragove pre slovenske invazije, kultovi he
lenskog i latinskog paganizma, azijatski kultovi kasne pa
ganske imperije, ostavili su svoja obeleja. Ovo bi moralo
vaiti i za astraine kultove Avara, obrede koji su doneli
Bugari, a moda i Kumani, Peenegi, i razna turska pleme
na, koja se pojavljuju i nestaju s vremena na vreme. Pravo-

12

slavna crkva je sama sankcionisala vie paganskih kultova.

a kasnije detaljnija istraivanja otkrivaju koliko je pravo
slavlje svetenike stavljalo pod sumnju. Meutim, ako se
detaljno ispitaju neki manje vani obiaji, za mnogo vei
broj njih nego to bi se oekivalo, ispostavlja se da potiu iz
najranijeg hrianskog perioda, ali su, poto dugo nisu bili
korieni, izjednaeni sa sujeverjem. Ovde spada, na pri
mer, proiavanje hrane i neistih ivotinja, blagosiljanje
svakog izvora, kue, predmeta za domainstvo, egzorcizmi
koji se vre u svakoj prilici u kojoj postoje sumnjive okol
nosti (kao to je iskopavanje iz zemlje starih novia, sudo
va, statua i pronalaenje neobinih stvri uopte) , molitve
za pele, zveri i drvee, pljuvanje protiv uroka za novo
roenu decu, itd. itd

NEMAN]II, VRAEVI
I ASTRALNA VERA
Na ovaj nain narodna religija se utvrdila sa dina
stikim osnivanjem Rake u jedanaestom veku, "a pred
stavljala je meavinu starih paganskih elemenata, isto
njake jeresi i vizantijskog pravoslavlja".z Upravo je pro
iavanje ovakve religije bio apostolski zadatak Stefana
Nemanje i njegovih naslednika - ono je trajalo i u vreme
Stefana Deanskog koji se borio protiv "bezbonika i pa
gana".

U meuvremenu mala zajednica Narentijaca sa a

rom je opravdala svoje ime "pagani" sve do porfirogenevog
doba, pa i kasnije. Sveti Kliment Ohridski pie o oboava
nju drvea, kamenja, i duhova koje se jo uvek otvoreno
praktikovalo. Kult idola ouvao se u Rodopima (moda
poslednji trag religije starih Bugara) j a ivot Sv ora Iver
skog (jedanaesti vek) , hronike Domentijana (dvanaesti do

13

etrnaestog veka) i drugi spisi, pominju politeiste zajedno

sa idolopokloncima i jereticima. Naveu samo neke od,
poznatijih dokumenata: pisma ohridskog Biskupa Teofi
lakta (jedanaesti vek), "rasprava" Kosmasa, koju smo u
tekstu ve citirali, rasprava Joana Rilskog, Propisi metro

polita Jovanovia (sedamnaesti vek) , enciklike (poslanice)

mitropolita Nenadovia u osamnaestom veku, srpsko za
konodavstvo u devetnaestom veku, te itava serija crkve
nih dekreta i konstitucija katolike crkve u Dalmaciji i
Hrvatskoj, od desetog veka do osnivanja Zagreba 1805.

Svi oni, dakle, ukazuju na postojanje i razvitak ovog po

luhrianstva. "Oni su bili hriani", kae Tomas od Salo
ne za davnanje stanovnike severne Hrvatske, "ali var
varski".
Nekih pet stotina godina kasnije, voe reforme srpske
crkve ponovo su doneli, skoro doslovce prepisane zakone
Milutina i Stefana Duana protiv vampira, vraeva i jereti
ka. Dakle, dva reda meu bogumilima, perfekti, ili inicira
ni, i vernici ili "hriani", ukazuju na sutinsku razliku
izmeu narodne religije i teologije, i iznad svega omogu
uj u povratak "seoskom" kultu.
Zrtvena ili priesna gozba, koja predstavlja glavnu
crtu svih veih ceremonija (Slava, Zadunice, Zavetine,
Badnji Dan, proleno slavlje na dan Svetog ora itd.),
ustanovljena je u tesnoj vezi sa crkvenim obredima. Gozbe
u crkvama strogo su kritikovane prilikom nekih kasnijih
poseta srpskim i bugarskim crkvama, a injenica da nisu
'
predstavljale nikakav izuzetak, ve pravilo i obred, nalazi
potvrdu u katolikim protokolima iz obilazaka Istone Bu
garske 1640, gde se kae da, na nekim mestima, ljudi do
nose hral)u i pie u crkvu, i posle liturgije svi se zajedno
goste "kao da ine rtvu", ili tako rei "obredno", "a svete
nici piju vie od svih ostalih". 3

14

Takav je bio obiaj i kasnijih pavlikanaca, koji na

svojim svetitima nisu imali drugoga nametaja do trpeze
koja je sluila potrebama ovakvih obroka. Ali, to je bio
narodni, a ne religiozni obiaj i u vreme regresija jednako
se javljao meu pravim pravoslavcima. Pavlinci izmeu
Nikopolisa i Plovdiva ouvali su "drevni bugarski obiaj
donoenja hrane u kui, gde se svi sakupe na bunoj gozbi
sa igranjem i pevanjem, a to su smatrali rtvenim obre
dom" (pismo katolikog misionara, 1622.) . U dananje
vreme, obredne gozbe odravaju se u crkvenim dvoritima
i na groblju, ali se i dalje smatraju sutinskim delom odre
enih svetkovina koje se poklapaju sa onima u crkvenom
kalendaru, i smatraju se religioznim inom. Ne postoje
dokumenta koja bi pokazala neprekinutu vezu u sloven
skim podrujima sa slinim obredima ranijeg datuma. Na
protiv, oni su se pojavili relativno kasno, i istorijski je
veoma teko pronai korene institucije slavskih gozbi, koji
predstavljaju delom dobrotvorni obrok, kakav je postojao
u ranim hrianskim obredima. U svakom sluaju, njen
karakter i znaenje obnovljeni su u narodnom religijskom
ivotu.

Odreene ideje koje postoje u bogumilskom i pavlin

skom uenj u imaj u izvesnih slinosti sa prethrianskim
shvatanjima, a tiu se demonologije i magije, te moda i
prirode dvojnog boanstva i dvojnosti ljudske due. Ma
salijanstvo, Bazilova doktrina, onakva kakvom je opisuje
Eutimijus, u sutini veoma podsea na reformu hrian
stva na bazi demonologije i animizma, poto uporno istie
obezvreivanje telesnosti, i bavljenje pre svega avoljim
aktivnostima. Pselos takoe pominje kult satanizma u
Trakiji.

"Bogumili kau da demoni lete sami od sebe; neki od

njih uu u oveka i ue ga porocima, vode ga ka zloinima
i zlu, gmiu njegovim telom i pored njega su i na njegovom

15

pogrebu, a zatim ekaju njegovo uskrsnue da bi bili ka

njeni zajedno sa njim. Ne naputaju ga ni kada je na
mukama. Masalijanski jeretici kau da se u svakom ove
ku nalazi demon. Na ovo, to nam se ini osnovnim princi
pom jeresi, pitali smo, zato onda ovek, ako je muen
. demonima, tri do Hrista i kuka? Reeno nam je da avoli
koji ive u Hristu vole krst kao svoje sopstveno delo... a
sjedinjenje Svetog Tela i Krvi naeg Gospoda oni nazivaju
rtvom demona koji su u hramu..."4 i tako dalje u istom
smislu.
Imena nekih od ovih demona su zabeleena, i pojav
ljuju se u egzorcizmima, ali u slinim formulama usmene
tradicije pominjanje neistog je uglavnom nepreporuljivo,
a ona imena demona koja se daju pronai su izmiljena i
nisu satanistika. Izuzeci iz ovog pravila mogu se nai u
kasnijim rukopisima o egzorcizmu koji izgleda da potiu iz
zapadnjake magijske literature.

DEMONI LUTALICE
Verovanje da demoni ulaze u ljude i sve to je ivo i
sve to je mrtvo u stvari pripada folkloru. Oni ulaze u telo
kroz prirodne otvore na njemu, usta, nos, ui, anus itd. kao
i kroz otvorene rane. Lutajui avoli stalno su na oprezu u
potrazi za mestom u kome e iveti i onim ime e se
baviti. Hrana ostavljena na stolu ih privlai, oni ulaze u
nezaputene boce i prazne ae, zavuku se u sve to padne
na zemlju, kau neki, i onaj koji pokupi i pojede avolov
obrok verovatno e ispatati za to. Oni se kriju u odei
male dece dok ih majke kupaju. Nije dobro ostaviti skinu
tu odeu praznom, treba je oko neega obaviti dok se
ponovo ne obue. Odea opsednutog oveka treba da se
istresa, baca ili spalj uje. avoli haraju po veu koji se

16

ostavi n a konopcu z a suenje posle zalaska sunca. Oni se

mogu izvui napolje u vedru vode ili iskopati iz zemlje. Oni
lee u zasedi u hrpama smea, u praini koja se skuplja po
kuama, u iverj u drveta za loenje u dvoritu, pod mlin
skim tokom, na gumnu, u ivici, pod odreenim zloslut
nim drveem. Ako ovek naleti na takvo mesto, posebno
posle smrkavanja, on moe poneti avola sa sobom, poto
se ovaj zalepi za njega. Tako dolazi do mnogih bolesti i
drugih nevolja koje opsedaju seljaka. Drugi duhovi imaju
mo poprimanja razliitih oblija i neki od njih odabiraju
neive predmete koji ih privuku svojom lepotom ili vred
nou, i tako se desi da zavedu na pogrean put bezazlene
lj ude koji kasnije nau ove predmete.
"Ja u se uvui u uho kraljeve keri i opsednuti je",
kae zahvalni avo oveku koji ga je spasao od angrizave
ene. "Zatim se ti moe ponuditi da je izlei, i kada doe,
pozovi me po imenu da mogu znati da si to ti, moj drue, i
ja u zatim izai, a kralj e te nagraditi."5
Lj udi kau daje ovo jedan od naina isceliteljstva, a
sveti uitelji takoe smatraju da su i vetice i oni koji lee i
ine udesa u savezu sa samim avolima. "Oni bacaju ini,
prizivaj ui ime Hrista i svetaca, da ih se ljudi ne bi plaili i
pobegli od njih. Kada bi prizivali imena avolja, niko im ne
bi dolazio." A odakle dolazi njihova mo ili njihova veti
na? Jesu li oni proveli godine u postu i molitvama i mi
losru, i po svojim svetim delima u nagradu od Boga dobili
udesnu mo? Naprotiv, uio ih je sam Belzebub. "One
ene koje nazivaju sebe usceliteljima i daju trave... zovu se
uenicama antihrista, slukinjama avoljim, koje navode
na greh nedune due Ijudi."6

Latinski pisac iz esnaestog veka kae da su "nai

ljudi" (iz Dalmacije) verovali u svakovrsne demone, a po
sebno u vetice, koje zatim do u detalje opisuje. 7

17

avo, manje ili vie satanistiki avo, ponekad je

pridobijao i univerzalne duhove drugih vrsta; i to, to je
posebno indikativno, moda najee u onim oblastima u
kojima je negovano bogumilstvo. I crkva i jeretici vekovi,
ma su razraivali uenje po kome su demoni stanovnici
pakla. Jer kao to knjiga Enohije, Elucidarium (slavenska
verzija) , i druga, posebno bogumilska dela kau, Satanini
aneli pali su kao kia kroz svemir, neki u podzemni svet,
ispod Tiberijskog mora (kosmikog okeana, u kome se
nalaze trideset i tri kita koji dre svet) , neki su ostali na
zemlji i zavukli se u potoke i reke i drvee i pilje (kao prva
deca Adama i Eve) , a neki su ostali da vise ili lebde u
vazduhu. "Oni su postali demoni koji mame ljude, a mo
onih drugih nije dosegla zemlju, ve lebdi kroz vazduh, a
oni su postali aneli i takoe mame ljude. Ali oni nisu isto
to i avoli, jer avoli su crni, vatrom opdjeni", kae ruska
legenda. 8
Sve ovo nema dodirnih taaka sa univerzalnim dina,
mizmom, koji daje mo i ivotnu energiju stvarima samim
po sebi, a to je u osnovi svake magije. Verovatno da se
radi o namernoj kleveti kada se bogumilima pripisuje ma,
gijska praksa. Meutim, bez obzira na to, njihova koncep,
cija svemira ima dominantan magijski element.
Postoje dve glavne kosmogonijske teme koje se po,
javljuju u mitskim pripovedanjima junih Slovena: tema o
podeli elemenata meu svecima, i pria o stvaranju boijeg
sveta i sveta njegovog brata ili pratioca, avola. Prva bi
mogla, ali ne nuno, odraavati neki mnogo stariji teogo,
nijski mit: druga nalazi paralelne elemente u "bogumilskoj"
tradiciji. Vredi citirati krau verziju ove legende (Bosna) ,
jer e nam ona ilustrovati magijska verovanja slina onima
koja se nalaze u osnovi populatne magijske prakse.
Bog, uz pomo avola, dolazi do komada zemlje sa
dna prvobitnog okeana, i od njega on naini kopno. avo,

18

svojoj zavidnosti i zlosti, ubedi Boga da se odmori posle

svojih dela, i dok on lei usnuo, podie ga u svoje ruke i
nosi ga do ruba ostrvskog sveta da bi ga bacio u more.
Meutim, drei Boga u svom naruju, avo, tako hoda,
jui, sa njim obrazuje krst, te Bog moe blagosloviti zemlju,
a blagoslov se iri u svim pravcima kako se oni pribliavaju
vodi. Drugi predmet prie govori o tome kako pela uje
davola govorei da bi Bog mogao zaustaviti irenje kopna
samo kada bi bio dovoljno pametan da upotrebi krst. Iako
je ova pria po svojoj konstrukciji dosta udaljena od stari,
jih prototipova, ona je dobar primer nezavisne, skoro auto,
matske tehnike magijske snage, odnosno delovanja, koja
ak i ne mora biti u potpunosti svojstvena predmetu koji
se koristi. Izvoenje izvestnih pokreta, ili prisustvo odre,
enih simbola, makar i sluajno, dovoljno je da pokrene
stvari.
Odreeni obiaji i obredi, koje smo zapazili irom ita,
ve takozvane patrijarhalne zone, ali koji variraju od mesta
do mesta - kao to je na primer zabrana da se prekrste
noge, koristi desna ili leva ruka za vrenje odreenih ope,
racija, oblai odea u odreenoj boji itd. - (ukratko, sve,
prisutna briga da se sve uini na nain koji odgovara uslo,
vima, u skladu sa nekim unapred utvrenim pravilom) postoje, jer bi se, da ih nema, zla sila mogla nesvesno
aktivirati, ili bi ovek mogao na sebi izvriti neku vrstu
samoprokletstva. Posebna briga se mora povesti kada su u
pitanju deca i domae ivotinje, od kojih se prirodno ne
moe oekivati da shvate vanost ovakvih obiaja, te ih je
nuno spreiti u injenju pogrenih stvari.
"Strah me je ii na etiri strane sveta, i preko cele
zemlje", kae avo u grkom rukopisu (esnaesti vek) kada
silazi da bi uzeo zemlje za stvaranje oveka. Stoga on na,
ini znak krsta svojim skiptrom, govorei: "Istok, Zapad,
Sever, Jug". Tako je sva zemlja stvorena pre Boga.
II

19

PROROKE KNJIGE
Takozvana bogumilska legenda o stvaranju, sa blagim
varijacijama, pojavljuje se u Rusiji, Transilvaniji, Dobrui,
u Rodopima, zapadnoj i junoj Bugarskoj, i na odruju
koje zauzima sredite poluostrva, u Makedoniji, Bosni i
Hercegovini, istonoj Srbiji i "staroj" Srbiji, a verovatno i
na drugim mestima. Naena je i u rukopisima iz dvanae
stog veka, u starim bugarskim, ruskim, srpskim i bosan
skim knjigama. S jedne strane postoje verzije sline onoj iz
Knjige Enohijine, proroka Isaije, i "Tajne Knjige" bogumila.
Sa druge strane, ova legenda nadovezuje se na lanac ko
smogonijskih mitova finsko-ugarskih i uralsko-altajskih
naroda, a tradicionalna verzije poznata u slovenskom fol
kloru vie nalikuje ovom drugom.9
Zanimljivo je pomenuti da jedna starija ruska hronika
pripisuje veoma slinu kosmogoniju Volhima (magi) u Ki
jevu, mnogo pre nego to su se pojavili prvi tragovi bogu
milske apokrifne literature u Rusiji.
Bitna je injenica da se vei deo apokrifne literature
od znaaja za stvaranje novog izvora narodnih legendi na
Balkanu p na primer Baruhova Apokalipsa, Evanelje Sv.
Tome, Palaja, Knjiga proroka Isaije itd. - javlja u sloven
skim verzijama, esto znaajno razliitim od bilo kog poz
natog grkog originala, jo u jedanaestom veku, a moda i
pre bogumilstva. Jeremiji, bogumilu, najee se pripisuje
slovenska verzija Elucidariuma. Ni ovde se ne moe nai
odgovarajui grki prototip. U slovenskim verzijama nije
mogue sa sigurnou utvrditi bilo kakav trag motiva o
sklapanju saveza sa avolom, niti onoga o njegovom po
javljivanju nad prvobitnom vodom u obliju ptice, te dru
gih bitnih detalja.
Tek kada se krene na zapad u Bosnu, moe se sa
sigurnou zaklj uiti da je knjievni oblik prethodio narod-

20

noj prii. Inae je potpuno jasno da su slovenski pisci

srednjeg veka u dobroj meri koristili narodne izvora, bez
svesti o bilo kakvoj nedoslednosti doktrine, a zatim taj
materijal oblikovali po sopstvenom nahoenju. U poetku
je, po ruskom piscu-monah u iz sedamnaestog veka, Sve
moni Bog obitavao u tri odaje viih nebesa. "Tri odaje
krsta", kae on u inokografskom simbolizmu:
"Car bez poetka, nestvoren, neizreciv, neroen, nezaet,
sveopti, nedivljivi, besmrtni i nematerijalni" bio je tamo pre
/Joetka vremena. Svojom milju uinio je da se rodi njegov Sin.
Jer otac nije ni stvoren, ni zaet, a Sin je zaet (roen) ali ne
stvoren. Sveti duh je ne stvoren i ne zaet, ali potie od Oca.
Sin Boji stvorio je svojom Reju i po naredbi svoga svetoga
Oca sva stvorenja na nebu, vidljiva i nevidljiva. Kako je govo
rio tako se sve stvaralo od Svetoga Duha koji je izlazio sa
njegovih mudrih usana... "
To je besprekoran pravoslavni predgovor prii o Bo
jem i avoljem stvaranju. lO
Bugarski monah iz jedanaestog veka (kako ga Jireek
identifikuje) napisao je hroniku sveta koja je sauvana u
srpskom rukopisu. To je rana naturalizacija i adaptacija
razliitih tema. U usta proroka Isaije stavlja se vizija ita
vog sveta, na aneoskom putovanju u sedmu nebesku
sferu. Na Boju zapovest, Isaija je prikupio odabrani narod
bugarski sa severne obale Crnog Mora i odveo ih u zemlju
koja se danas naziva Dobruom, gde se on nastanio i
rairio svoje carstvo. l l
ini se da je ovo delo bogumila, a time se potkrepljuje
reorija po kojoj je sekta teila da postane
nacionalistika
.
partija u srednjevekovnoj Bugarskoj.
Znaajno irenje apokrifnih knjiga prevedenih na slo
venskoserbski i bugarski. nije samo zasluga sekte. S druge
sInne, zna se da je veoma malo vizantijske nauke ili ak
istorije nalo svoj put do 'Ovih jzika. Najvei deo sauva-

21

nih dela govori o astrologiji i magiji, o mineralima i ivoti

njama. Sudei po sauvanoj literaturi iz ranijih vremena,
postojao je veoma istanan ukus za fantastino i magijsko.
"Putovao sam po mnogim zemljama, ali nigde nisam video
toliko vraeva kao u naoj zemlji Bugarskoj, niti toliko
vetica i arobnjaka, kojima ljudi dolaze da bi od njih dobili
lekove", navodi pisac iz sedamnaestog veka. A na drugom
mestu: "Ima ljudi koji priaju: 'Neko me je prokleo pa
nemam potomaka'; 'U mojoj kui postoji neka magija, pa
mi posao ne napreduje'; 'Moja stoka umire zbog neke ma
gije'. Vraevi vam kau: 'Idi na to i to mesto u kui i kopaj,
tamo je magija'. Ili: 'Ta i ta osoba bacila je ini na tebe' ." 1 2
Bogumilskim jereticima, vie nego bilo kojim drugim,
bile su pripisivane spokrifne molitve i dela, kao to je Le
genda o Krstu, koja predstavlja osnovu za molitve i polu
magijske formule, ne samo u starim spisima, ve i, moda
pomalo nekritiki, kod modernih autora. Zakonik Stefana
Duana pominje "Babunsku re" u kontekstu kojim je
izjednauje sa vradbinama, kao to i kasniji ruski kanon
govori o "Bulgarskie basni", u istom smislu. "Babun" je
verovatno bio naziv neke sekte, verovatno bogumilske na
podruju Srbije, iako za to ne postoje vrsti dokazi.
Meu zabranjenim knjigama, od kojih se mogu nai
kopije novijeg datuma, veina ih je bila grkog porekla, ali
bi bilo teko odrediti u kom su periodu njihovi sadraji
modifikovani u skladu sa lokalnim ukusom, ili preli u
narodnu upotrebu. to se tie junih Slovena, u njihovoj
narodnoj tradiciji moe se nai malo toga to direktno
odraava vizantijsku pseudo-nauku.
Kada govorimo o bogumilskim molitvama i vradbi
nama, njima nije bilo mesta u doktrini sekte, koja je svela
sve vrste molitvi na ponavljanje oenaa. Jedna vrsta. slu
be u katarijanskom obredu koju objavljuje Kani (Cu
nitz) , 1 3 koristi poetne stihove Jevanelja Sv. Jovana, bla-

22

goslov i zahvalnicu, oena i dvostruku molitvu - koja

predstavlja ponovljeno izgovaranje oenaa.
Ova dvostruka molitva je posebno karakteristina.
Takav oblik molitve preporuuje se u opasna vremena, na
putovanjima, protiv demona, prilikom prelaenja mostova,
itd, ali se ne javlja u narodnoj, odnosno rairenoj upotrebi.
ena je zaista moan ali, kao i u sluaju bilo koje druge
formule, uobiajeno je da Se on ponovi tri puta, ako se ne
izgovara samo jednom. U stvari, lako je utvrditi da su
lokalne molitve i besmislene vradbine bolje poznate od
rei ove molitve. Bilo bi logino pomisliti da, ukoliko su
bogumiiske formule ikada imale dubljeg uticaja na narod
ne obiaje i miljenje, ova neobina dvostruka molitva se
rakoe mogla zadrati.
Kada se radi o prirodi lj udskog fizikog bia, folklor se
ponovo okree pseudo-bogumilskoj legendi. Ali, pored o
veka od blata i oveka koga je avo napravio, sa Bojim
dahom, i pored ideje o dvojnoj linosti, postoji i veoma
raireno verovanje da je telo nainjeno od zelje, krv od
rvenog Mora, kosti od kamena, kosa od trave, mozak od
oblaka, dah od vetra, misli od hitrosti aneoske, oi od
sunca ili vatre, i tako dalje. Ovakva inverzija skandinav
skog mita slina je altajskom mitolokom ciklusu, ali se
jednako pojavljuje i u apokrifnim priama o Adamu, a iz
njih je izvedena u Slovenskom razumniku (Elucidarium) . 14
Sledea pria moe se, koliko znamo, nai samo u
uoj Bugarskoj i u Makedoniji (osim u Rusiji) :
Poto je oblikovao prvog oveka, Gospod ga je ostavio da
s' sui na suncu i poao po ivotni duh. Tada je avo (kako
Iwu i tatarski narodi) iz zavisti nagrdio ovu figuru, i izbuio
Ila njoj etrdeset i jednu rupu. Tako, kada je Gospod dunuo u
Adamove nozdrve, dah je izaao napolje kroz rupe. on je
llhrao neke trave i zapuio njima etrdeset rupa, a jednu je
ostavio otvorenom. "Zato si", upitao je prvi ovek kada je

23

mogao progovoriti, "ostavio ovu rupu otvorenom?". "Ta rupa

je smrt", odgovorio mu je stvoritelj. Eto zbog ega se umire.
Dua polako izlazi kroz tu rupu. Trave kojima su ostale rupe
bile zapuene, dobre su za leenje. Bog je rekao: "Kada te zaboli
neki deo tela, uberi od ovih trava i izlei se njima. Pij ih, peri se
njima, raskui se njima, umotaj njima svoje rane. "
Prvi je ovek znao te trave; njegovi sinovi su ih znali,
kao i njegovi unuci i njegovi praunuci; ali kasnije, malo po
malo, one su se poele zaboravljati. Ima puno lekovitih
biljki, ali ovek ne zna koje su. Prema rukopisu (iz esnae
stog veka) Bog je, kada je video 41 rupu, izvrnuo oveka
naopake a rane je ostavio iznutra. avo je rekao: "Go
spode, kada ovaj ovek oseti da ga neto boli iznutra, on e
se setiti tebe." Tako je Bog izvrnuo Adama i ostavio rane
iznutra, odakle je i potekla bolest. Satana je bio taj koji je
smislio da se ovek razboli i kuka: ,,0, 01 Milosti. O, Go
spodel" lS
Ovakav navodno bogumilski odnos prema telu i nje
govim manama i bolestima doveo je do ekstremnosti se
ljako shvatanje ga su u leenju jednako kompetenti i
svetenik i lekar. Cak se i u katolikim podrujima svete
nik smatra i izleiteljem i egzorcistom. Treenje svete
nike odore nad bolesnim ili zaaranim omiljeni je metod
leenja u delovima Hrvatske i u Dalmaciji, a puzanje ispod
svetenike mantije olakae eni trudove pri poroaju.
Bogumili su, kako to legenda pokazuje, pripisivali sve
to je materijalno sferi Satane; a telesni bol je za njh, bio ne
toliko kazna ili nesrea, ili demonska osveta, kao to nai
seljaci misle, ve trijumf telesnog i principa zla koji je tele
snom, odnosno telu, svojstven. Njihov metod leenja bio
je zasnovan na principu, pravoslavne posete bolesniku i
egzorcizma, ali, naravno, bez upotrebe svetog ulja ili vodi
ce. Bolest bi se morala zaustaviti strogim postom, i, ukoliko
je ovek u velikoj, smrtnoj opasnosti, odricanjem od svih
24

'maljskih poseda i svih branih veza, potomstva i roaka.

bi zatim bio duhovno krten odnosno iniciran u red
"perfecti" , dodirima ruku. Dugotrajan obren opisan je u
I:lrinskom rukopisu. Poto bi ovek primio utehu, ili op
rost, uitelj bi spustio ruke na njegovu glavu (ili iznad
I:lave, ako je u pitanju bila ena) , i itao bi uvodnu re iz
jovanovog Jevanelja. Svi prisutni bi na odgovarajuim
mestima odgovarali Oenaem, jednom ili dva puta izgo
vorenim, pognutih glava i sklopljenih ruku; ovek koji
t reba da bude iniciran molio bi za blagoslov. On bi zatim
ponavljao zakletve da e iveti savreno istim i asketskim
ivotom, a sakupljeni ljudi bi molili za njegov prijem meu
odabrane. Ovo je bio obred consolamentuma, posle koga
bi inicirana osoba predala sva svoja dobra zajednici, a za
I'im, ukoliko bi preivela, ivela bi u istoi i apstinenciji do
p slednjeg dana.
Posebne zakletve na apstinenciju, istotu, odanost,
milosre ili hodoae davali bi seljaci u bolesti, pa ak i
prilikom priprema za magijski obred. Ovi zaveti nemaju
uvek posebno poboan ili etiki karakter, ve pre sadre
simboliku rtvenu intenciju. Najei zaveti odnose se na
( dreeni post ili sveti dan, na izbegavanje odreene hrane,
ili priznavanje svetosti i nedodirljivosti neke .biljke ili i
votinje. Uglavnom se, prilikom polaganja ovakvog zaveta,
odredi i neka vremenska granica do koje se on ima poto
vati, ali se ponekad deava da .zavet vai do kraja ivota
OI oga koji se zavetovao, a ne retko prenosi se i na lanove
njegovog domainstva, pa ak i na njegove potomke. U
'moj Gori i Kotoru dugo je, postojao obiaj da se po
sveuju mala deca, da bi mogla iveti, te ona mnogo godi
nil nose monaku odeu i pridravaju se makar nekih stro
gih pravila reda, slinih monakim regulama. Ali kada bi
( 'pasnost prola, ovakvo bi se prividno posveenje ukidalo;
II moda je njegov motiv bio pre da se zaplai avo i. otera
z

()n

25

od onih koji nose obeleja odabranih, nego da se ugodi

Gospodu. U katarijanskom obredu (prema bekom ruko
pisu) , ukoliko je tano da je iz Bugarske bio proiren na
zapad, usvojen je tradicionalni obiaj, koji nije bio, koliko
se zna, inspirisan nikakvom pravoslavnom idejom za ci
ljeve ove vrste. Godinji, ili bolje rei sezonski zaveti slo
venskih seljaka takoe su po nameri apatropeini. Apsti
nencija od seksualnog optenja praktikuje se meu junim
Slovenima kao i meu primitivnijim narodima iz sasvim
odreenih razloga. Obiaj koji propisuje apstinenciju pre
izvesnih svetkovina ili postova ponekad se mora najstroe
potovati. Nekada je seksualni ivot bio regulisan u skladu
sa sezonskim radovima, delom zbog ekonomskih razloga,
dok se u redovima vojske jo uvek smatra da koitus utie
na smanjenje borbene gotovosti, iako se u praksi pokazalo
da moe biti upravo suprotno.
Sva uzvienija ili mistina uenja koja se ne tiu ma
terijalnog sveta, a koje su postojale u bogumilskim i srod
nim uenjima, davno su zaboravljena. Narodna religija ni
je ni gnostika, ni dualistika, niti je njena praksa asket
ska, kao to ni njen demonizam generalno nije satanistiki.
Dosadanjim tumaenjm istakli smo bliskosti novijih
verovanja sa uenjima iz ranijih vremena, te smo doli do
zakljuka da je postojala jedinstvena osnova, ime se moe
objasniti i nastanak jeretikih sekti meu junim Sloveni
ma. Materijal koji posedujemo, legende i literatura, navo
de nas da potraimo njihovo poreklo u gnostikim kultovi
ma Bliskog istoka, u Jermeniji i posebno, iranskim izvori
ma, koji su srodni sa tradicijama Centralne Azije. Me
utim, generalni zakljuak morao bi biti da bogumilstvo,
kao i celina narodnog hrianstva, mnogo duguje lokal
nom karakteru drutva u kome se najpre pojavilo kao
egzotini uticaj, jednako kao to narodna tradicija na Bal
kanu mnogo duguje sutinskim idejama bogumilstva. Ni

26

na jednom stepenu kulturnog razvitka ne moe se desiti da

na uticaje" ne izvri uticaj. Zanimljivo poreenje moe

;
se naCL meu nedavno preobraenim primitivnim narodi
.Ila, kao to je to sluaj sa Hauhau religijom Maura ili
I uka sa Fiija. Obe ove doktrine nastale su kao meavina
h rianskih misionarskih legendi, paganskih kultova i no
vih tuaenja obeju religija. Ove dve poslednje jeresi, ako
Ih moem tao nazvati, takoe su dualistike u tendenciji.
Bdo bl zammlJlvo saznati do koje mere ovo vai kao pravilo
kada hriansko uenje pretrpi modifikacije od strane pre
obraenika. 16
se

Fusnote
I)

Dr, agomanov , Zabelei vorhu slavlanske religiozno-etieski le

ndl, II, Duahsttceskoto mlrovozrenie, sb. N.U. vidi str. 257, itd.
) Y: Markovi, Pravoslavno Monatvo i Manastiri u SrednjevekovnoJ'
SrbiJI (1920.), str. 50.
1) Ferrnedin, Acta Bulgariae Ecclesiastica, XVII, XVIII, XXX, itd.
Eutimius Zigabey, PanopIia Dogmatica, Adversus Bogomilos, CXXX,
.
) Veomaairea narodna pa, koju sam ula u Bosni. Reprezenta
livna verzija naI e se u zbrrkama narodnih pria koje navodim
u
daljem tekStu.
(,) Kaanski, Pmjatniki Bolgarsako narodnogo tvorestva (1882) Vasi
IVI, Spomemk (Srpske Kraljevske Akademije), XXXI.
7) L. Mili, Der Zauberteufel ( 1560.) .
ll) J. Porfiriev, Apokrifieskija Skazanija, Sbomik, XVII (1877.)
9) Slinosti iZm
, eu slovenskih, finskih i Centralno-azijskih kultova i
Il1Itologl!e prvi su zazili nauici koji su proua, vai ruske obiaje, a
11, 1 njima P. Jao\)11 pof. Amkov. Ovaj,
drugi daje pre teorije nego
IN O rtJskIpnkaz.' ah postOji dokumentacija u njegovom delu "Jazyestvo .
,
levnaJa
,?I" (1914.), kao I u tekstovima novijeg datuma u asopi
NIma "SIavIa I "Revue des Etudes Slaves". Jo relevantnije teoriJ'e izneo
1(' M. Amaudov u Sb.N.U.iv. ...
10) V. Moulskii, Russki'i Filolog Vestnik, XVII (1887) .
II) L. Stojanovi, "Spomenik'" III (1890), 160-93 str.
12) Kaanovski
g

1)

27

13) U "Beitrage zu den Theologischen Wissenschaften, IV (188 7 ), pod

naslovom: Ein Katharisches Ritual. Videti i kod F.e. Conybearea, "The
key of truth".
14) Slovenska verzija navodi sedam ili osam delova: u grkoj i latinskoj
nikada ih nema vie od etiri, to je simbolian broj oveka.
15) I. Ivanov, Bogumilski knigi i legendi (Sofij a, 1 925) str. 336. Porfi
riev, Apokrifiesldja Skazanija, str. 45 (Skazanie kako sotvori Bog Ada
ma) .
16) Na primer, u "Hibbert Journal" za 1913, Hocart nudi originalnu
teoriju o religiji na Fidiju, u kojoj ima neverovatnih slinosti, ne samo
po temi o dvojnom stvaranju, ve i u detaljima koji opisuju uzrok
Prvoga greha, odnose izmedu Eve i Satane itd. Vie o politikoj i soci
jalnoj podlozi bugarske jeresi videti kod V. N. Zlatarskog: "Istorija bu
garske drave", Tom l , str. 551 itd.

DREVNA MAGIJA
v

I LE CENJE

U pagansko i polupagansko doba, Sloveni s u iveli u

malim, nezavisnim plemenima, da bi kasnije formirali ne
preterano vrste saveze u okviru teritorijalnih granica. Grci
lugo vremena nisu mogli trgovati sa njima upravo zato jer
se oni meu sobom nisu slagali i nisu imali nikakav centralizovani autoritet. Organizovanje sjedinjene drave Rake
poklapa se sa osnivanjem dravnog hriansrva, a pagan
sko carstvo je u Bugarskoj opstalo relativno kratko vreme.
Plemenski religijski kult verovatno je bio produetak
lomainskog, odnosno porodinog kulta, koji je retko bio
I I vezi sa specijalizovanim funkcijama slubenog sveten
sr va. Domainski kult potrajao je do dananjih dana. Gla
va domainstva vri slubu prilikom ceremonijala, a po
mo osobe koja nije lan porodice nije bitna. U ceremoni
jama koje ukljuuju itavo pleme ili selo, glave domain
' t va - plemenske stareine - takoe igraju vanu ulogu.
Ali, oni nemaju potpuni monopol nad svim ritualima, a to
, . vidi u obredima koje izvode .grupe bez nekog posebno
!Kiabranog voe, naroito onim koje vre mladi ljudi ili
I ( )je izvode starije zene isceliteljke. 1

28

29

AMANIZAM NA BALKANU
Ne postoje znaajniji dokazi o postojanju amanizma
na Balkanu, i samo bi se sluajno moglo doi do primera
nekakvog kombinovanja funkcija svetenika, lekara i ma
ga. U seoskim kultovima, ove dunosti su prilagoene od
govarajuim posebnim prilikama, sem ako nisu u domenu
specijalnosti lokalnih mudrih (starijih) ena. ene koje vi
e nemaju menstruaciju, ili udovice, mogu biti odabrane za
vrenje odreenih obreda, ali to je samo privremeno sve
tenstvo. Vidovnjakinja posreduje izmeu pripadnika za
jednike i sveta duhova samo kada se od nje to zatrai.
Mladii koji nemaju fizikih mana mogu uestvovati samo
u nekim ritualnim plesovima. Skoro svaki kult ima sop
stvenog "svetenika". Ispunjenje seoskih "zaveta" i rtvo
vanje svetom drvetu sela vre domaini, a najvii svetenik
u takvoj prilici postaje domain sela za tu godinu. Majka
blizanaca smatra se, kau, izuzetno istom, a sami blizanci
imaju posebne funkcije prilikom odreenih obreda. Pret
postavljam da je ovakvo ureenje karakteristino za seo
ske kultove. Izgleda da je institucija svetenikog monopo
la, bilo od strane hrianske crkve, bilo od strane organizo
vanih paganskih iultova, znaila korenitu drutvenu pro
menu, da su, na taj nain, odreeni narodni obiaji bivali
diskreditovani.
U samoj Rusiji utvreno je da je morala postojati
vrsta veza sa azijskim amanizmom. U celini, karakteristi
ke magijske prakse daju se bolje utvrditi regionalno nego
etnoloki. Razumljiva je, u tom smislu, bliskost ruskih i
zapadnih Slovena sa baltikim i finskim narodima sa seve
ra, dok folklor balkanskih Slovena vie nalikuje folkloru
susednih naroda sa j uga.
30

Tokom vremena, religiozna oseanja nastala su na

ritualu nasleenom od drevnih polumagijskih obreda, a
neposredna magija pojavljuje se uglavnom kao deo medi
cinskog sistema, u kome, meutim, danas prevladava em
pirizam a magija se primenjuje racionalno. Ova distinkcija
izmeu primenjene magije i religije, vraa i svetenika, iz
gleda da je postojala jo od davnina.
Paganski je kult, reklo bi se, priznavao postojanje be
skonanog broja lokalnih i plemenskih boanstava, veza
nih za razne ljudske aktivnosti, kao to je rat, poljopriv
reda, itd, ili boanstava koja su predstavljala personifikaci
je. Nalazimo i podjednako vaan kult drvea, kamenja i
vode u kome su, po nekima, vladali bogovi ili duhovi.
loveni sa istoka nisu se mogli zaklinjati drveem, izvorima
ili kamenjem (ali su svetenici optuenicima davali mo
gunost izbora suenje po lemeu, gvou ili lebu) . Neko
liko ranih hroniara pominje sveto hrastovo drvo. Me
dutim, dok je kult vegetacije, vodenih duhova i, do izvesne
mere, kamenja, na Balkanu zadrao svoj iskonski karakter
i znaaj, te se na rtvovanje drveu ili na drveu, na pri
mer, moe naii u istom onom obliku kakav opisuje Her
bor meu zapadnim Slovenima ili Ibn Rosteh u Rusiji, od
kulta bogova zatitnika, iz drevnog slovenskog panteona,
nije ostalo nita. Ni jedno jedino ime nekog slovenskog
boga nije sa sigurnou rekonstruisano, niti je pronaena
ikakva statua ili slika takvih boanstava.
Sudei po celokupnom do sada prikupljenom materi
jalu, nije nemogue zakljuiti da kompleksni panteizam
drugih Slovena koji je zahtevao etablirano svetenstvo,
nije bio tipian za religijU junih Slovena. Dok je na severu
i zapadu sveteniki kult nadvladao nad starijim religijskim
f( mnama, kod njih se ak i o kultu svetog drveta govorilo
k ao o drevnom narodnom obiaju, a ne kao o jednoj od
31

svetenikih dunosti. Sami svetenici davali su proroan

stva i itali znamenja. A pored vrenja slubi, kojima narod
nije imao pristupa, ili je mogao prisustvovati samo u ulozi
publike, oni su na sebe preuzimali i zadatak da personifiku
ju boanstva, ne bi li zaveli neuki svet. U pisanim izvorima
na Balkanu, postoji bezbroj podataka o "magovima" , ali se
svetenici pominju samo u konvencionalnim izvetajima o
paganstvu, izuzev dokumenata o Bugarima za vreme aspe
rukog perioda.
Dve glavne dunosti svetenstva bile su prinoenje
rtvi i proricanje, i one su, na severu, svetenika mogle
uzdii do poloaja plemenskog voe. Na Balkanu je itanje
znamenja pratilo krvnu rtvu.
Svetenici su meu Istonim i zapadnim Slovenima
bili zasebna kasta, sa posebnim povlasticama. U dugakom
spisku izraza vezanih za svetenstvo i vraeve, u starim
izvorima, kao i u renicima savremenih jezika, nazivi ra
zliitih vrsta svetenika, magova i lekara ukazuju pre na
razliku u metodu i funkciji nego na zasebne profesije. Du
go nakon to su ovakvi svetenici prestali da postoje, na
podruju na kome su iveli juni Sloveni postojali su nazivi
za njihove sasvim odreene funkcije. U dokumentima se
oni nalaze izmeani sa imenima koja predstavljaju grke
kovanice.
Magija verovatno nije bila obian poziv, odnosno za
nimanje, ve je za nju ovek morao imati dara, kao to je
to i danas sluajan. Meu starim Bugarima, na primer,
drugi Simeonov sin odao se magijskim aktivnostima, i mo
gao je sebe pretvoriti u bilo koju zver. 2
Prokopije pominje proricanje svetenika prilikom pri
noenja krvne rtve. Helmoldus kae da su ljudi pribegava
li takvim proroanstvima u svakoj opasnosti. Na svetkovi
nama oni su se okupljali da, bi uli proroanstva i prineli

32

rtve. "Nakon prinoenja rtve, rtvena krv poHvala se po

svetenicima, da bi njihova proroanstva bila istinitija... Jer
miljenje je mnogih da se demon lake oslobaa uz pomo
krvi," a ako istorijski podaci i ne daj u dokaza o ovakvoj
praksi meu junim Slovenima, dovoljno je istai da meu
njima krvna rtva u cilju divinacije postoji i dan danas)

Proricanje uz pomo istopljenog gvoa, voska ili ug

ljevlja u vodi, stavljanja predmeta u vodu, zatim sa pepe
lom ili iznutricama, kao i proricanje po sluajnim znacima i
verovatno ono koje je zahtevalo upotrebu kanapa i voro
va, bili su poznati u ranom srednjem veku i stavljani su u
vezu sa leenjem; leenje bi, stoga, moglo biti jedna od
glavnih funkcija divinacije iz jo davnijih vremena.

U najstarije metode divinacije, svakako, spada pro

ricanje pomou vina i okretanja kolaa. Adam od Breme

na kae: veliki kola bi se okretao po zatvaranju ceremoni
je povodom zimskog solsticija, a svetenik bi uao iza
njega; po tome da li je ili ne njegova senka bila vidljiva
posmatraima, zakljuivalo bi se da li e naredna godina
biti plodna. Vuk je opisao modifikovan oblik ovog obiaja
koji je postojao meu pastirima u Hercegovini, a taj je
metod izgleda do skoro postojao u jugozapadnoj Rusiji.
Sam kola spada u ritual pO!1uda, ili jedenja brana i meda,
d revni obred, povezan sa pomenom mrtvima i zaduni
cama.4
reco, ili onaj koji rtvuje, ne nalazi se tako esto u
dokumentima o prolim vremenima. $, iju je etimologiju
nemogue utvrditi, je izraz koji se najee javlja i u j uno
slovenskim i u ruskim izvorima, sa znaenjem svetenika,
magosa, manteiosa (vidovnjaka, maga) . Volba se javlja u
starobugarskom, u veoma starim dokumentima, u smislu
"magijskih mahinacija". One su, to se moe zakljuiti iz
razliitih, brojnih konteksta, pre svega bile divinacijskog
L
k araktera.
.

VRAEVI I PROROCI
ene su se takoe bavile vradbinama, a kasnije su na
tom polju dobile skoro potpuni monopol. Bugarsko-ruski
rukopis pravi sledeu distinkciju: "Vra je isto to i mag...
volh'vi (proroci) su oni koji izgovaraju vradbine priziva
j ui demone" . Ovome se navodu verovatno ne moe pripi
sati univerzalno znaenje, ali on predstavlja dokaz da su
postojale zasebne funkcije.
Magijske aktivnosti koje se pominju u srednjem veku,
ukljuuju: vraanje i izgovaranje ini i egzorcizamaj ara
nje sa magijskim formulama i bacanje ini, dobrih ili loihj
proricanje budunosti j zavijanje u trave ili vezivanje vo
rova i konaca, i posebno umotavanje u smrdljive trave ili
trave izuzetno jakog mirisa j travarsku magiju i pripremanje
lekovaj proricanje sudbine j divinacij u uz pomo riba, pti
ca, semena, pasulja, voska, vode, vatre itd.j proricanje u
ekstatinom plesu j pretvaranje u ivotinje i letenjej gleda
nje u ivotinjske iznutrice i pleku.
Jedan pasus u bugarskoj Svjatoslav Antologiji glasi:
"Kada vam se dete razboli, obratite se vrau i po detetu
ispiete izvesne bogohulne rei. Takoe, ako neto sanjate,
pohitajte tumau snova. Ako neto iigubite, vidovnjaku.
Ako strepite od neprijatelja, napravite njegovu figuru. . ." 5
U propovedima sv. Hrizostoma pie: "Kada ptice lete,
oni prouavaju njihov let, da li one lete na istok ili na zapad,
desno ili levo. Ako se vrana pojavi i pone graktati, oni
paljivo oslukuju, proriui budunost ili neiju sudbinu ..."
Nema sumnje da je najraniji metod leenja meu
Slovenima spadao u metode magije i proricanje, koliko se
uostalom iz oskudnih izvora moe zakljuiti. Poznavanje
bilja takoe je bilo jedna od magijskih vetina, a magijsko
leenje nastalo je davno pre nego to su se iskustvene
metode proirile meu Slovenima, putem kontakata sa
drugim narodima.

34

Tek u drugoj polovini esnaestog veka (katoliki) bi

skup Bara zabranio je svetenicima da se bave kako profa

nom medicinom, tako i dranjem gostionica,6 iako su fra

njevci u Bosni i Dalmaciji ve imali dugotrajnu tradiciju
hilj ne medicine, a u obalskim gradovima postojale su bol
n ice i apoteke.

U sedamnaestom veku jedan bugarski pisac upozora

vao je ljude da se uvaju "doktora koji otvaraj u ranje,
prodaju lekove i sakupljaju trave i imaj u svoje egrte. Kada
i m bolesnik doe, oni nemaju pojma kakvim lekom da ga
I 'e, te mu stoga jednostavno daju neku travu, a onda on
p 'ni na usta zelenu penu i otruje se i umre." Lekarska
radnja bila je grka i turska institucija. 7
Najraniji izvori i istorijski dokumenti govore nam da
j , medicina vraeva i svetenika bila uglavnom povezana
SiI spoljanjim tretmanima.8
Lekovi se, meutim, ne pominju tako esto. Filakterij
iz ,leda da je bio vie od amuleta, a verovatno je da je
I l motavanje u biljke prethodilo njihovoj upotrebi za spre
manje lekovitih napitaka. Pored velikog broja biljaka koje
Sl ! sluile kao amuleti, a iji je jak miris rasterivao zle
d u hove, i pored praktine upotrebe biljnih melema, bilo je
i mnogo biljaka koje su sejednostavno stavljale na bolesnika,
ili i znad njega, i to ne isklj uivo na samu ranu, ili povrin
'ko zapaljenje, ili na ono mesto koje prouzrokuje bol.
Biljke koje se koriste u magijskoj praksi, poseduju
m isteriozne moi. Dovoljno je njima samo dodirnuti neki
predmet da bi se te moi aktivirale. Postoje biljke koje
ot varaju katanee i brave, one koje svojim dodirom oiv
lj avaju, one koje okamenjuju ako se na njih nagazi, pa ak
I one od ijeg se dodira umire. Zaee Device Marije desilo
" " po legendi, tako to ju je Aneo Gabrijel dotakao stru
kom bosiljka na koji je Gospod dunuo dah iz svojih usta.
Iva se tema ponavlja u ritualnom udaranj u zidova kue
35

strukom bosiljka, za vreme ili posle molitve. Postoji be

skrajan broj narodnih pria sline partenogeneze.
Narodni lekar, koji je u isto vreme i vidovnjak, dodi
ruje pacijenta biljkom, a zatim daje uputstva za eventual
nu dalju upotrebu te biljke. Ovo je bio sluaj i sa alban
skim travarom koji je iveo u blizini Pei, a koji je, kada je
davao trave svojim pacijentima, najpre njima blago dodiri
vao pacijentovu glavu ili ruke, a tek onda davao detaljna
uputstva za pripremu ovakvog ili onakvog eliksira ili leka.
Ovo formalno upoznavanje pacijenta sa biljkom izraava
istu ideju koju u sebi nosi sakupljanje trava ili pripremanje
leka za sasvim odreenu osobu, pri emu se ponekad kori
ste ini ili formule u kojima se nalazi pacijentovo ime, ili se
odabire biljka koja e odgovarati nekim osobinama paci
jenta, kao to su to, na primer, "enske" biljne vrste za
ene, i "muke" za mukarce. Na spisku lekova nalazi se i
elik.i roj jednostavnih sredstava koje po sebi ne mogu
ImatI mkakvog dejstva, ak ni na epidermu. Iz tih razloga,
ako ni zbog ega drugog, narodni travar, za razliku od
modernog lekara, mora sam doi do biljke, i nositi je sa
sobom, ili je na poseban nain ubrati. Na Otoku u Dalma
ciji "doktori" koji su bili najvie na ceni, ili koji su bili pod
zatitom nimfi, prostirali su svoje trave i pravili lekove od
njih - pod starim orahovim drvetom. Doktor mora znati
ime svog pacijenta, koji mu, opet, mora doi lino, ili po
slati nekoliko konaca sa svoje koulje, ili tri vlasti iz svoje
kose. Doktor bi, poto bi izgovorio nekoliko molitvi, stav
ljao biljku na bolesnika. Meutim, ako bi pacijent i poslao
nekog drugog doktoru, biljku je ipak morao primiti na
otvorenom i sam je uneti u kuu, ak i ako bi bio toliko
slab da bi ga ukuani morali izneti na rukama u dvorite.
Posrednik sa svoje strane ne bi ni po koju cenu smeo ui u
neku kuu pre nego to biljku preda pacijentu, inae bi
biljka izgubila svoju mo.9 Obl,aganje travama, dakle,
36

predstavlja samo metod produenog kontakta, koji se ina

e uspostavlja jednostavnim dodirom biljke.
Medicinski, anatomski i botaniki renik junih Slo
vena ima lokalni karakter, i on je u izvesnoj meri nezavi
san; dok su, sa druge strane, mnogi izrazi koji pripadaju
ovoj terminologiji zajedniki ostalim Slovenima i nesloven
skim narodima. Renik je, to je jo vanije, drevan, to se
moe zakljuiti kako po elementima koji su zajedniki i
ostalim Slovenima, tako i po poznatim pisanim izvorima.
Nije teko dokazati da veliki, ako ne i najvei, deo prikaza
nih iskustava, kao i jedan deo magije, - koja nije direktno
I roistekla iz drevnih kultova, ima poluknjiZevnu osnovu. 1 0
Nije, stoga, iznenaujue daje i terminologija vizantijske
medicine doprinela graenju ovog renika. Urbana grka
k ultura irom Balkana ostavila je znaajne tragove u na
r dnoj medicini. Privatne kolekcije recepata koje se jo
uvek mogu nai u gradskim porodicama trgovake klase,
Hpadaju u ovaj red. U dve ovakve kolekcije koje sam ispita
la pominju se grki "doktori" poimenice.
Srednjevekovna srpska i hrvatska medicinska dela ta
k e pokazuju slinosti sa savremenom narodnom medici
I Iom. Ovakve se knjige lako mogu povezati sa grkim izvo
rima, to je opte pravilo, iako ne treba iskljuiti ni mo
gunost da su neke od njih zapisi usmene tradicije, ili da
potiu iz velikog broja drugih izvora, kao to je to sluaj sa
mnogim privatnim sveskama i zbirkama recepata. Odnos
Izmeu uene i narodne medicine postaje jasniji kada se
zvesne odlike svojstvene vizantijskoj medicinskoj praksi
pojave u narodnim obiajima. Ponekad je mogue doi do
p )rekla nekog leka, razmatranjem njegove karakteristine
primene, na primer. Tako su oni tursko-orijentalnog pore
k la karakteristini po tome to se koriste u raskuivanju,
illko je ovaj metod bio poznat i grkoj medicini. Vakcinaci
II izgleda da takoe dolazi iz istonih izvora. Ne bi bilo
37

opravdano tome pridavati toliku vanost da narodna me

dicina nije do te mere i izuzetno precizna u recepturama za
lekove, sve do detalja koji naizgled sami po sebi deluju
besmisleno. U zavisnosti od bolesti ili od biljke koja se za
njeno leenje koristi, odreeni delovi biljke koriste se na
odreene naine po utvrenom redu. Neke biljke moraju
se koristiti u osuenom stanju, neke u sveem, pod poseb
nim okolnostima, i tako dalje.

ZABRANJENE KNJIGE
Poslednji ostaci vizantijske medicine traju do osam
naestog veka - Novakovi daje podatke o jednom medi
cinskom delu, prevedenog sa grkog, 1 778, navodei ga
kao Plutarhovo! ! - a onda poinje naglo da se poveava
broj prevoda nemakih knjiga i domaih knjiga zasnova
nih na nemakoj nauci, koje e kroz neko vreme predstav
ljati celinu srpsko-hrvatske medicinske literature. ! 2
Otprilike u isto to vreme, popularne knjige nemakog
porekla, ukljuujui i modernije knjige o tumaenju snova
i astrologiji i proricanju sudbine, poinju da stiu iz Zagre
ba i Zemuna. Kasnije su se pojavila bolja dela iji su autori
bili domai pisci, ponekad i kvalifikovani lekari, od kojih je
najpoznatiji Pelagi, iji je primerak knjige imala svaka
pismena porodica u Srbiji. Jagi je mnogo kasnije podvu
kao injenicu da su ruske popularne knjige o bilju bile
uglavnom nemakog porekla. Uena medicina svakako
ostavlja svoj beleg u tradiciji, a u Rusiji je relativno rano
dolo do kontakta sa nemakom medicinom.
Na poetku se orijentalna magija poela iriti preko
kontakta sa Grcima. Upravo su grkim elaboriranim ma
gijskim sistemima i bile upuene anateme ranih hrian
skih uitelja u Rusiji i na Balkanu. Iz objanjenja koja se u
raznim prevodima odnose na pasuse koji govore o magij
skoj praksi i sujeverju, mogue je zakljuiti da ih se u to

38

doba jo uvek smatralo helenskim. Dosta rano je naprav

ljena distinkcija izmeu "helenskog"- i "grkog" , pri emu je
ovo prvo korieno u smislu paganskog, a u slovenskim
lelima je prenoeno doslovce. Grka nauka i pseudo-nau
h. predstavljene su u junoslovenskim izvorima prevodima
l Igiavnom iz enciklopedijskih dela, a posebno onih koja
ovore o as trologij i, alhemiji i nauci o dragom kamenju.
ve ovo spadalo je u sferu literature. Tradicionalna nauka
( ) zvezdama i vremenu izgleda da je bila nezavisna. Zasebni
lelovi iz drevnih knjiga nisu razjanjene, ali uporedimo li
v '6 broj tekstova o sujeverju u grkim verzijama i ekviva
I n tne slovenske traktate i kanonske knjige, zapaziemo
1:1 su u ovim drugim one veoma rairene i eksplicitnije
pisane, a nalaze se uz domai renik sa manjim brojem
loeica skvanih po grkom modelu, . i to uglavnom u
pasusLma kOJL se odnose na "zabranjene knjige" } 3
Izvesno je da ne postoje sigurni naini z a istraivanje

II )kalnih verovanja. Izvetaj o narodnoj magiji i medicini

I lo bi nepotpun bez referenci sa njihovim pisanim izvori

l 1 1 a , a ipak ove je nemogue analizirati bez detaljne tekI l Iaine kritike. Ovo su samo neki opti zakljuci.

Kada se govori o junoslovenskim knjigama, to su

I lsnijeg datuma, oigledniji je njihov narodni karakter. Ili
(' moda bolje rei da se razvijala popularna medicinska
I I 'fatura, koja je jedan svoj deo direktno izvodila iz tradi
dj a zatim se, pogotovo kada je re o leenju molitvama i
'HZ fcizmu, sve vie udaljavala od utvrenih modela.
"

Teko je zakljuiti do koje mere ove knjige predstav

Ijllj l l izvore narodne "nauke", a u kojoj jednostavno zapi
l iJU ono to je ve postojalo u obiajima. Luiev Herbal
1 746.) , rukopis od pedeset pet strana na latinskom i
h rvnrskom, na primer, izgleda da spada u ovo drugo. Sa
"I l ige strane, oni koji su umeli pisati esto su zapisivali i
"III f'l Inije" savete svetenika i uenih doktora. I katoliko i
pl llvoslavno svetenstvo uestvovalo je u ovoj razmeni i

39

ouvanju znanja. Jedan savremenik ovako je kritikovao

knjigu o travama dalmatinskog redovnika iz osamnaestog
veka: "lo restai molto edificato per non dir scandolezzato,
che il nostro Frate sapesse qualche rimedio per i mali Cel
teci (che i Morlacchi assolutamente non lo fanno, perche
mali simili non si sono disseminati nella Nazione) e certe
applicazioni delle noci moscate alle parti vergognose delle
Donne per le cura degli efetti Isterici... " 1 4
Veliki broj medicinskih recepata moe se nai zapisan
na marginama i praznim stranicama svih vrsta starih knji
ga, to ukazuje na injenicu da su oni skupljani iz svih
moguih usmenih i pisanih izvora. Oni koji su ih zapisivali,
bili su najee hodoasnici ili putujui svetenici. Dobar
primer zapisivanja moe se nai u zbirci slovenskih traktata iz
sedamnaestog veka, koja se nalazi u Britanskom muzeju, a u
koju je uvreno i pismo svetenika na hodoau po Istoku.
U ovom pismu on svome bratstvu alje dva nova recepta
za pravljenje dobrog mastila i pet medicinskih recepata.
Prepisivanje ili prevoenje dela koja su vie filozof
skog karaktera u ovo vreme poinje opadati. Umesto njih,
nekoliko narodnih zbirki iz kasnog osamnaestog i devet
naestog veka kopira italijansku i nemaku medicinu tog
doba, kakVa je bila poznata na istoku. Zanimljivo je po
smatrati kako se kroz vekove modifikuju primitivne i polu
pravoslavne molitve za bolesne i egzorcizmi, da bi se ko
nano pojavile isklj uivo kao rituali narodnog karaktera.
Anatemisane knjige iz srednjeg veka nisu uvek bile anti
pravoslavnog karaktera, ve svedoe o procesu prilago
avanja koji je zapoeo u to doba. Nije uopte poznato do
koje je mere u ovom razvoju bio prisutan uticaj kasnije
zapadne magije, od koje se on u biti mnogo ne razlikuje, ali
mislimo da je kulturna izolovanost istonih plemena Ju
nih Slovena dovoljno jak razlog da se ova mogunost sma
tra sekundarnom. Naprotiv, dolo se do otkria da su dal
matinski i hrvatski doprinosi ovoj literaturi srodni sa deli-

ma koja vode poeklo iz glavnih centara junoslovenske i

grko-orijentalne magije, a koji se nalaze dalje na istoku.
Ovde je nemogue pronai ikakvog traga neijoj linoj
spekulaciji, a jo manje eventualnom izvanrednom majsto
ru pseudo-nauke. Pisani izvori samo su uzgredni. Vetina
komplikovanih formula ovde nije nikada bila poznata. Di
jagramske i slikovne formule su retke, a na njima se uvek
nalaze razliite predstave krsta, te nekih stereotipnih zna
kova i simbola, kao to je to Solomonov znak itd. Od sve
magije koja se nalazi u pisanim delima, samo je jedan
manji deo postao tradicija, ukoliko, a takva mogunost
postoji, i on nije potekao iz usmenih predanja. Nejasno je
da li su u neko vreme u prolosti, due i koherentnije
molitve koje se daju nai u rukopisima, a od kojih neke
llose nepogreivi peat lokalnog karaktera, bile rairenije i
poznatije. Meutim, u dananje vreme, izvesno je da se
retko moe nai kompleksna formula, ili ak samo neto
sloenija, a skoro nikome nije poznata neka verzija koja
s:ldri vie od jednog ili dva inioca karakteristina za od
H()varajue pisane primerke, a poto je poznato da su ove
knj ige postojale od desetog veka na ovamo, mogue je da
' u , za due molitve, svetenici i drugi koji su ih recitovali
k oristili i oslanjali se na svoje knjige. Rani zapisi o ovim
( )bl icima znaajni su po upadljivoj univerzalnoj slinosti.
N 'ma sumnje da je sporadian posao prepisivanja zapoeo
1 1 : \ Balkanu. Veina ranog ruskog i j unoslovenskog mate1 ijala ovog reda ima uniforman karakter, koji se ne moZe
I \: li u drugim oblastima folklora ili narodne knjievnosti.
l ( ) je znaajnija injenica da magijski recepti i oblici egzor
(' i zama za koje se najpre smatralo da potiu iz pravoslavlja,
I l isu nepoznati katolikim zemljama. Kada se radi o magijk i m vradbinama, one su upadljivo uniformne. Na Balka1 \ \ 1 je orijentalno poreklo dobro poznatih legendi dobilo
l l< )v i akcenat posle prodora mohamedanske kulture.

40

41

KULT DRVETA
Pravoslavlje Slovena u poetku je imalo crte ekstrem
nog asketizma. U svakom sluaju, hrianska kultura, kao
takva, nije nudila novi materijal ili osnovu za metode lee
nja, ve e praktikovala samo posete bolesniku, molitve i
priest. I
Kakav god da je prethrianski sistem bio, on je zvani
no proglaavan ostatkom paganizma, i nikada nije posmatran
u potpunosti, nezavisno od svojih primitivnih koncepcija.
Da rezimiramo rezultate istraivanja - vidovnjaci i
svetenici starog vremena koristili su biljke jakog mirisa za
spoljanju i unutranju upotrebu; tela i produkte ivotinja,
ptica, gmizavaca i riba; lekove i napitke u cilju izazivanja
sna, intoksikacije ili abortusa; stimulative i otrove. Svaka
ko je bila poznata i upotreba izvesnih minerala, a posebno
odreenih maginih kamenova i nekih pigmenata. Tome
treba dodati i svetinje vezane za odreeni kult, a posebno
proizvode rtvenih ponuda, i, sve do danas, veliki broj onih
materijalnih objekata odnosno predmeta koji, u dubokom
potovanju prostog oveka prema svim stvarima koje mu
slue, poprimaju snagu i skoro simbolizam svetinje. Sve
stvari i iva bia tretiraju se sa potovanjem, i nije udno
to su neki od njih izabrani za oboavanje, ili kao predmeti,
odnosno bia koja imaju svoj kult.
Kult hrastovog drveta ne znai da se hrast nee kori
stiti za ogrev. Zbog potovanja drveta vinje greh je paliti
ga ili ak odsecati mu grane; tisa je mona i ne sme se
paliti, ali se sme odsecati njeno granje ili se od njenog
drveta mogu praviti korisni predmeti, sudovi, drke, kutije,
koare, kao i krstovi i amuleti, koji su posebno bezbedni i
donose sreu. Glog se koristi u magijske svrhe, kao to je
upokojavanje vampira, preporuuje se za pravljenje drve
nog orua zbog svojih maginih svojstava, ali prema sa42

mom drvetu gaji se strahopotovanje i ne sme se podsecati

ili posei ili iupati iz zemlje. Skoro svuda se kalemijenje
grane voaka na divlje drvo, posebno na divlje kruke i
vinje, smtra plemenitim inom, jednom vrstom milosrd
nog dela. Cula sam za seljaka koji kalemi voke radi iskup
ljenja grehova. Tamo gde se ritualni - poljoprivredni ka
lendar potuje u skladu sa tradicijom, svako kalemljenje
rezervisano je za posebne dane, ponekad sa specijalnom
lokalnom etiologijom. Pojedinci ponekad obeleavaju ro
enje deteta ili ivotinje oploujui drvo na ovaj nain. 16
Stalno sam nailazila, li udaljenim i izolovanim mesti
ma, na sluajeve oplemenjivanje divljeg drvea, bez ikak
vog vidljivog ekonomskog razloga. Mada znam da je u
ovakvoj praksi prisutan i sentimentalan element, ipak se
pitam da li se neko stvarno kultno znaenje nalazi u poza
dini ovog podarivanja nove vitalnosti drveu. Meutim,
ova mogunost izgleda da do sada nije dovoljno razmatra
na, a ja sama jo uvek nemam dovoljno podataka da bih
mogla formulisati teoriju.
Potovanje stvari uopte je neto to je priroeno
seljaku. Dokle god je tako, bilo koji predmet, koliko god da
je on uobiajen i prost, moe po potrebi posluiti u magij
ske svrhe, iako sam po sebi nije svetinja. Meutim, dok je
lista nultnih biljaka i ivotinja veoma duga, odgovarajua
lista prokletih stvari koje ovek nikako ne bi smeo dotai,
laleko je manjeg obima.
Treba pri svemu ovome imati na umu da inventar
/'\ 'oskog domainstva (misli se na ono koje jo uvek nema
kontakta sa urbanom sredinom) nije preterano veliki, a u
planinama i u unutranjosti Dalmacije u takvom se inven
I aru esto ne nalaze ak ni one najosnovnije stvari potreb
I) za odravanje veoma jednostavnog i skromnog naina
ivota. U takvim uslovima, orua i artefakti zadrali su
poneto od svog primitivnog znaenja. U ekstremnim slu

43

caJevlma, urednost domainstva i pospremanje pravi je

mali ritual; svaki predmet ima odreeno mesto kada nije u
upotrebi, njime se paljivo rukuje, i odlae se u posebnom
poloaj u koji se mora potovati. Metla, sito, lcpatica za
brano, korito za meenje, lanci kotla koji visi nad og
njitem, tikva, itd., svi ovi predmeti imali su svoje ritualne
asocijacije u svakom narodu.

Nije mogue razmrsiti poznavanje fizikih svojstava

supstanci od njihovog znaenja u legendi ili kultu, a bilo bi
i jednako nemogue doi do odgovora na pitanje da li neki
predmet, koji se koristi u divinaciji, ili alatka; koja uiva
posebno potovanje, kao to je to sito ili sekira, ima izvesnu
mo koja je njemu direktno pripisana, ili tu mo dobija kroz
analognu asocijacij u sa nekom drugom kategorijom ideja.

Postojanje parne kupelji utvreno je u veoma ranom

periodu kod Istonih i Severnih Slovena, ali je zanimljivo
da je posle slovenske invazije, rimsko kupatilo potpuno
nestalo na severu Balkanskog poluostrva, iako su javna
kupatila bila poznata i Avarima. U dananje vreme, tursko
kupatilo je ogranieno na specifino kulturno podruje, na
kome je bio koncentrisan skoranji azij atski uticaj . Kako se
ovaj uticaj sada povlai, ova izvrsna institucija takoe po
inje padati u zaborav. Meutim, kupanje i upotreba pare
u cilj u znojenja, koja je sada univerzalna meu Junim
Slovenima, trljanje i masaa, manje ili vie simboliko pra
nje i kupanje, kao i nametanje polomljenih kostiju udova
i oblaganje rana, spadaju u najstarije ritualne prakse koje
postoje meu njima. Arheoloka nalazita svedoe o zace
ljivanju rana i fraktura, ali mi nita ne znamo o praistorij
skoj trepanaciji meu Junim Slovenima - jedinim evrop
skim narodima, uz Albance i neke Kavkaane, koji su ovu
praksu nastavili do skora.

Ponude i z3.veti, ritualne predstave i praksa povezana

sa kultovima plodnosti, bili su osnova mistikog leenja.

44

Hidroterapija podrazumeva i oboavanje vodenih duhova,

i, meu Litvancima, oboavanje personifikovanog elemen
ra vode. Niederle ovoj listi dodaje i upotrebu ulja ili masti
koji su sluili ouvanju snage i zdravlja, 1 7 kao i izvestan
broj istonjakih zaina, poznatih u drevna vremena.

SVETE BILJKE
Biljke koje su ule u upotrebu u istorijsko vreme, dale
svoj
doprinos botanikoj mitologiji, i uivaju sopstveni
su
simbolizam, ba kao to i dogledi, upaljai, petrolej , vozovi,
vatreno oruje i mnogi drugi darovi materijalne civilizacije
skorijeg datuma, dobijaj u svoje mesto u modernom folklo
ru, a u nekim sluajevima poprimaj u ak i magijsko-religij
liku ulogu. Vatreno oruje je postalo predmet posebne le
g 'nde; upaljai se ponekad koriste za paljenje ritualne vatre,
dok su ibice u ovakve svrhe univerzalno obezvreene, itd.
Penica, koja se u srednjem veku gajila samo na veo
ma ogranienom podruju, i ija upotreba na poetku de
v tnaestog veka jo uvek nije bila rairena u unutranjosti
" rbije, ima univerzalni ritualni znaaj , delom zahvalj ujui i
vom mestu u hrianskom sakramentu. Istovremeno, pro
l l, koje je mnogo starijeg datuma, tu nema nikakvog zna
l njao Pasulj , masline i, iznad svega, vino (odnosno loza) ,
k oj i su uli u upotrebu nakon prvog kontakta sa medite
I I I n kom kulturom, sa sobom su doneli i asocijacije koje su
pri hvaene i dalje proirene, dok je medovina, koju su
'loveni poeli koristiti dosta kasno, izala iz svakodnevne
I l potrebe, ostavljajui svoje tragove u terapiji i ritualu. Za
l l k uruz, meutim, nisu vezana posebna religiozna verova
l ljn, uprkos njegovom znaaju u seoskoj ekonomiji.
Medicina i divinacija bile su oduvek veoma elastine
I I pri lwatanju inovacija. Kamfor (poznat starogrkoj medi
\ il li) , ricinusovo ulje, kinin, vazelin i slini preparati i leko.

45

vi, esto se koriste ali gube bitku sa sredstvima korienim

u tradicionalnim metodima leenja. Duvan (esnaesti vek)
i krompir (osamnaesti vek) imaju svoje znaajno mesto u
MATERIA MEDICA, kao to je to sluaj i sa izvesnim
metalima i bazama, u nekim sluajevima poznatim vizan
tijskoj medicini, ali uglavnom rairenim zahvaljujui tur
skom uticaju, a u koje spadaju: iva, cinober, stipsa, sulfat
bakra, grafit, antimon, itd.
Bojenje kose je mera koja se preduzima protiv "urok
ljivog oka". Sujeverje prati svaku radnju povezanu sa toa
letom, u smislu da postoji utvreno pravilo kad i kako se
koristi odreeni kozmetiki preparat. Ovi obiaji mnogo su
raireniji meu muhamedanskom populacijom,' a od njih
je, na primer, depilacija propisana i muhamedanskim zako
nom. Ovde se takoe smatra da kana ima medicinska
svojstva. Kod jake groznice (uglavnom tifusnog karaktera)
kana se prokljua u vodi, pusti se da se ohladi, a zatim joj
se doda sok od nekih dvadesetak glavica belog luka. Takva
se meavina ponovo zagreje, a zatim se stavlja na dlanove i
tabane, na potpuno isti nain kao pri bojenju, da bi "izvukla
temperaturu". Ovaj recept korien je i meu narodima
koji su bili u bliskom kontaktu sa islamskom kulturom, a
po analogiji, umesto kane, upotrebljavan je kinin u prahu.
S druge strane, neke biljke imaju polureligiozno zna
enje, a da ne predstavljaju nikakvu ekonomsku vrednost,
a samo neke od njih koriste se u medicini u mistikom
smislu. Druge, pak, imaju mistiku vrednost, a nemaju ili
su izgubile medicinsku vrednost. Tako, na primer, SEM
PERVIVIUM TECT, u umadiji nema drugog znaaja sem
da donosi sreu, a njena medicinska upotreba praktino je
ograniena na Dalmaciju. Iris je bila sveta biljka pre nego
to su njena hemijska svojstva postala poznata; njena ret
ka upotreba moe se locirati prema pisanim izvorima.
46

-----

Poreklo danas veoma rairene upotrebe raznih mie

rala i pigmenata nije mogue tano utvrditi. Izgleda J e l
tu znaajnu ulogu imala trgovina sa orijentom, delo zbo
toga to se velik broj tih materija redovno pojavljUj e po
turskim imenima, i zbog njihovog kasnijeg uvrtav anp u
pisane recepte.
Upotreba kozmetike bila je uobiajena u starih Slove
na. U dananje vreme mazanje pigmenata na koz u ogra
nieno je na urbanizovana podruja i muhamedanske cen
tre; tu su, na primer, i crnjenje zuba i oboljenja na usna
eso posledice potrebe, ka za lice iji su sastoj ci ZlV
i antlmon, a ne SimptomI sIftllSa, kao vsto se to p oneka
misli. Meutim, tonici i losioni redovno se koriste za ulep avanje koe i kose, a u junoj Srbiji, u dolini Lima i dru
gim krajevima, a posebno meu albanskim ivljem, koa
boji kanom ili orahovinom, i to uglavnom deci. U IJ e' l
mast koje su stari Sloveni mazali po telu, mogue Cll
zatite od hladnoe ili uboda insekata, moda su lln l l
ritualnu uotrebu - a injeica je da ,,tije' masti za
, u stanjU da otknjem tacne sastoj
postoje. NlSam btla
ovakvog ulja, ali sam, mada ne iz sasvim pouzdanih zvora,
xula da ulje od konoplje ima veze sa tim. Crtanje ugljenom
po licu protiv urokljivog oka, maskiranje lica da bi se z: a
rala bolest ili nesrea, zacrnjivanje i ranjavanje ic u za 0.
sri i tako dalje, spadaju u istu ovu grupu obiaja. U boleSti,
znak zdravlja ili amuleta moe se napraviti iznad koe , k a
na primer, "Solomonov peat". Ovoobjanjava i
izvesnih obeleavanja i upiranja prstom iscelitelj a th me l
jllma, bez ostavljanja ikakvog stvarnog znaka. Stari
ni su, takoe, oblagali svoja tela sokovima smrdlj ivih, bllJ
i smeem, a moglo bi biti da slini metodi leenja
,
uemonije kojom se isteruju zli duhovi, ili se od njih b ant.
Meu katolicima u Bosni, tetovirani ukrasi, koji lma
I I I nejasan profilaktiki cilj, prave se u velikom broj U raz -

da

f.
t
:

la

?
1l:aer;r
Sl?
ponu

47

nolikih geometrijskih oblika; ponekad se prostiru ak od

nadlanice pa sve do ramena i grudiju . Lini ukras jo uvek
ima mistiko znaenj e, a mogue je da bi analiza ovih
crtea otkrila neku stariju direktnu vezu. Prirodno, am uleti
imaju tenju ka ukrasnoj funkciji - korali za zdravlje, krs
tovi od svetog drveta, novii i medalje, obojene perle,
mali talismani od srebra, cvee koje se nosi u kosi, naruk
vice od ive koju nose muslimani u Bosni, kao i fini i
skupoceni amuleti kasnijeg datuma. Takoe, svaki deo
odee ima svoju simboliku i praktinu vrednost u ritualnoj
magiji. Pojas neveste ili majke simbolizuje plodnost. U isto
noj MakedOniji pojas zbog toga tka tako da predstavlja dugu.
Rezimirajmo: Meu Junim Slovenima i drugim naro
dima koji ive na Balkanskom poluostrvu, danas postoji
veoma razvijena medicinska praksa, koja je, iako veoma
slina narodnoj medicini i verovanjima drugih naroda, du
e zadrala svoj stvarni socijalni znaaj, i koja, kao to
istraivanja pokazuj u, jo uvek postoji i cveta u izolovani
jim krajevima. Ona svakako veoma duguje i poluuenoj
orijentalnOj i srednjo-vekovnoj medicini.
Izvesno je da u ovom sistemu ne postoji konzisten
tnost u Jeenju bolesti, jer se koriste svi mogui metodi i
lekovi. Cak i ako seljak pozove uenog lekara, on e vero
vatno, u isto vreme, pokuati i sa molitvom i inima. ak
je verovatnije da e najpre pokuati sa ovim drugim. Istra
ujui razliite tretmane jedne iste bolesti, naili smo i na
sluajeve u kojima se koriste potpuno suprotni tretmani,
pri emu je njihov izbor pitanje ukusa ili jednostavnosti
primene. "Podjednako moe biti dobar", kau seljaci.
"Oena proitan naopake, ili doza ricinusovog ulja."
Dok druge oblasti materijalne kulture znaajno vari
raju unutar jednog podruja, i mogue ih je klasifikovati u
potpuno zasebne tipove, medicinska praksa je skoro ho
mogena, isti recepti stalno se pojavljuju. Ipak, neki od njih
48

su ogranieni na odreene delove tog podruja. Na primer,

trepanacija je bila poznata samo u Crnoj Gori. Sivenje
rana uz pomo mrava takoe je bila specijalnost Crnogora
ca i Salmatinaca sa juga, kao i upotreba ive, olova, arseni
ka itd. Biljna farmakopeja varira u zavisnosti od lokalne
flore, ali se ni za jedno podruje ili kulturu ne moe izdvoji
ti neki zaseban karakteristini nain upotrebe biljaka. Iz
tog razloga mora se zakljuiti da je irenje narodne medici
ne trajalo vekovima, potpomognuto migracijama i putnici
ma, a u manjoj meri i popularnim knjigama. Treba napo
menuti i to, da se novouvedeni lek ili metod leenja retko
proveravao: on bi se, jednostavno, uvrstio u lokalnu prak
su i eventualno modifikovao u skladu sa ve postojeim
idejama ili sredstvima koja se nalaze nadohvat ruke. Ovo
se oituje i u indiskriminiranoj upotrebi simbola i svetinja
svih moguih vera, pri emu se uopte ne obraa panja na
njihovo strano poreklo. Mnogo je tee uvesti novi princip
higijene ako se on protivi obiaju ili uverenju. Ovo se
odnosi na sredine u kojima se red u kui, nain ishrane,
standardi istoe i dnevne navike dre potpuno van do
maaja susednih elemenata tokom generacija, a posebno
SLI ouvani oni najkonzervativniji obiaji koji se tiu mate
rinstva i odnosa prema deci. Lokalna nonja, na primer,
moze odluivati o tome da li e se sklapati brakovi sa
devojkama i mladiima iz drugih sela, kao i koja e to sela
biti. Devojina odea se moe smatrati neprikladnom u
sLlsednoj zajednici, ili se devojka, na primer, zbog lepe ode
e koja se nosi u nekom drugom selu, moe odluiti da
( dade izabere mua. U vezi sa tim (ne)prihvatanjem obi
Xaja i obeleja suseda, naveu primer Vojvodine. Njenu
populaciju ine Srbi, Bugari, Hrvati, Makedonci, Crnogor
' i , Maari, Nemci, Rumuni i Ukrajinci, i promene nacio
nalnih drutvenih obeleja tamo je otilo veoma daleko.
I pak, domainske razlike su, jo veoma upadljive - u ova
ko meovitim zajednicama moe se ve po rasporedu zgra49

da ili optem izgledu kue utvrditi kojoj nacionalnosti od

reeno domainstvo pripada.
to se tie progresa u narodnoj medicini, mogu opisa
ti sluaj jednog narodnog hirurga koji je tu skoro izbacio iz
upotrebe zastarele lekarske instrumente nasleene od svog
dede, i naruio vei broj najmodernijih hirurkih noeva i
zubarskog pribora preko nekog ilustrovanog kataloga. Ne
znam da li je on tom prilikom zamenio i svoje primitivne
hirurke teorije modernim, meutim njegova praksa se sa
stoji iz vaenja zuba, putanja krvi i, kako on kae, iako ja to
ne mogu dokazati, operacija u sluaju internih oboljenja.
Izgleda da narodna medicina ne tei da generalizuje
principe empirijske prakse. Izvesni metodi koji u njoj na
staju po analogiji sa uenom medicinom, degeneriu se u
neku vrstu sugestivne ili imitativne magije. Vakcinacija,
koja predstavlja sutinu prihvaenog empirizma, koristi se
u veoma ogranienom smislu, ali je mogue da je iz nje
proisteklo leenje po principu "klin se klinom izbija".
Predrasuda nije sutina narodne medicine. Naprotiv:
"Sto ljudi, sto udi". Glavna karakteristika ovog "sistema"
je da u njemu ima veoma malo, ili nema uopte, optih ili
nepromenijivih zakona. "Ovo je siguran lek", "to je prove
reno sredstvo", samo su kliei pisanih knjiga i arlatana, a
nikako stav koji su spremni da usvoje seljaci, koji nikada
mnogo ne oekuju, i koji e strpljivo pokuati sa desetina
ma razliitih recepata, koji su za njih jednako razumni i
jednako nesigurni.
Seoska mudra starica, ponosna to moda poseduje
tek deli vie znanja od ostalih, ili jedan porodini recept,
koji joj, ako je siromana, moe doneti nekakvih sredstava
za ivot, ponekad se obavije velom misterije i upotrebi
omiljeni klie: "Ako ovo ne pomogne, onda nita nee".
To nije toliko hvalisanje koliko mera predostronosti i pri
znanje sopstvene nemoi.
50

Fusnote
\) Seoski obredi takoe ukazuju na samostalni razvitak. Nije istina da
su samo nehrianski elementi doivljavali ponovni procvat nakon pada
srednjevekovno<Y carstva. Narodna religija se u to vreme dalje razvijala
i rrilagoavala. Narodna religja - il poneka? narodna verzija prema
.
obhclma kOJI su cvetah pod oKnlje
religiji, kao i prema drustvemm
feudalne crkve - mora da je pustila nove Izdanke mnogo ramje. Lokalm
oblici seoskih kultova su, izgleda, relativno skorijeg aatuma, i sadre
vie od pukih ostataka drevnog paganizrna. Slava je, recimo, tipian
primer domainskog, odnosno porodinog obreda, za koji nije potrebno
specijalno svetenstvo. Ona je postala moda i glavni element religioz
nog ivota junoslovenskih pravoslavnih zajednica, a teko je odumrla
kod grupa druge veroispovesti. Ona predstavlja obdu, nasalu .F
neobinim okolnostima, strogo domamskog kulta IJe su vestemcke
dunosti odreene njihovom svekodnevnom drutvenom funkCijom i
tatusom. Slian litvanski obred takoe je biO, po tradiciji, striktno
porodina stvar. Slava u sebi sadri ideje i ceremonijalne elemente koje
nalazimo i u najranijim izvetajima o sl?venskim obiajif!1a, a koji su
pripadali prethrianskom penodu - ah, po drugim svoJim crta!Da I
ge neralnom obliku, kakav nam je danas poznat, ona veoma nahkuje
liturgiji, pa je mogue da je i nastala iz davnanFh priyih sveto.vina,
ili imitacija liturgije, moda u vreme dok su hnam lOS uvek bh rna:
njina, a zatim je kao institucija ojaala u uslOVima turske okupaCIje. Jos
uvek postoji tendencija da se sve ono emu se ne moe nai traga u
rkvenoj instituciji, proglaava prehripskim po poreklu. U vak.m
sluaju, prolost nije uvek "okamenjena . Dokle god se za neki oblcaj
k ae da je jo iv, odnosno dokle god se neki obiaj upranjava aktivno
- on, razumljivo, nije puki relikt prolosti, ve vitalni faktor aktuelnog
ivota i psihologije. Narodna religija je mnogo sloenija i bogatija nego
to to moe pokazati prosta rekonstrukcija primitivnih kultova. Od stro
gosti lokalne crkvene organizacije zavisi klika e razlika postojati .u
vrenju obreda u odnosu na standardnu hnansku praksu, I do kOj
mere e se na nehrianski deo tradicije gledati kao na element kOJI
nije u potpunosti u skladu sa zvaninom verom. Preputen samom ebi,
narodni duh stvara meavinu razlii!i elemenata, pretvraluI )e u
j dinstveni zakon. Izvesno je da oblcaj, poseb ? rehglO:m .oblcal, ne
nastaje kao direktan i neposredan odgovor na flztcko o,!cruzenj. ilo
davanje zahtevima vladajue klase, na primer, ne Izrazava se IskljuclvO
na ekonomskom planu. Ali, postoji tendencija da se pokuaju piilago
diti institucije - pa ak i one oje uprvljaju zajednicom .- materijalnim
okolnostima. Zato su svi seoski kultovI do te mere prezasIem domman
I nim interesom za obezbeivanje ivotnih potreba i zatitu od bolesti.
l) Luitprandus Episc. Cremonensis, OPERA, III, 2 9.

l) Procopius, III, 13, 14 itd. Helmoldus, Chron . Slavorum, I, 5 2 , itd.

hietrnarus, Chronicon, I, 3.

'I

51

A. lIiev, Bulgarski Zadunici, Nadeda, 1. Takoe, Vestnik Slov.

Filologie a Staroitnosti, II.

4)

5 ) D. Smirnov, I, 229.
6) Farlatti, Illyricum Sacrum, V, str. 265 .
7) Vide Kaanovski.

LEKAR I NJEGOVI

8) Neki od najpoznatijih oblika spoljanjih tretmana bili su u poznija

vremena veoma raireni. Uporedimo, na primer, rukopis iz etrnaestog
veka, u kome stoji: "Ona poinje da umotava dete u obloge, i da ga
umiruje pljujui na zemlju, terajui na ovaj nain demona ... ", i verziju
"Korrnaje" iz osamnaestog veka: "ako neki ovek umotava vorove ili
korenje oko svoga vrata... ili stavlja lonac sa vatrom i vodom na svoj
stomak ili trlja stomak da ga ne bi boleo... "

"BOGOVI"

9) J. Lovreti, Otok (u Slavoniji) narodni ivot i obiaji, Zb. VII.

1 0) Od naunih dela koja se cave egzorcizmima, a sa osvrtom na juno

slovenske izvore, kao i na neslovenske izvore, pogledati V. J. Mansikka,
uber Russiche Zauberforrneln. Ja u se ovde pozabaviti tim temama
samo u pogledu njihovog odnosa sa savremenim idejama. Njihova kri
tika studija poinje sa V. Jagi (Starine) kao i Tihonravovim Pamjat
niki Otrenoi russkoi Iiteratury.
I I) Novakovi, Bibliografija: Zaharijevi, Georgije, Zercalo suprue
stva, to est Plutarha Herina slovo o Dolnosti.

1 2) Prvo moderno medicinsko delo preveo je na srpski jedan Srbin iz

Vojvodine, 1 76 . godine, a radi se o nemakoj verziji A. A. Codet de
Vaux. Dr A. Sevi daje izvetaj o medicinskoj literaturi devetnaestog
veka u Srpskom medicinskom arhivu, od januara 193 0 .
1 3) Tipian spisak ovakvih izraza moe se izvui iz Apostolskih kanona
koji nose ime Jgvana Egzarha iz Bugarske: ...Ostrolog... Ostronomija ...
Zemlemerija ... Carovnik... Gromnik... Molnija... Myslenik...
1 4) Lovri, Osservazioni ( 1 776 .), str. 21 4 .

1 5) Funkcije pravoslavnog svetenika, kao iscelitelja i egzorciste, upo

treba svetog ulja ili vode, polaganje krsta, relikvija i knjiga itd, saeti su
u beleci u Goarovom Euchologionu, str. 7 50 .

16) Na Rakljanskom Polju postoji bor za koji kau da je izrastao iz grane

koju je u zemlju posadila Carica Milica kada je roen car Lazar. J.
Pani, "Iz prirode", str. 5 2. Ovakav nain komemoracije nije naravno
nepoznat ni u drugim krajevima sveta.
1 7)
52

L. Niederle, Slovenske Staroitnosti, I, str.

1 27.

Neki ovek iao umom i na jednom proplanku na

iao na vatru na ijem se aru pekla riba. Pojeo je ribu,

nakon ega su mu ui poele zvoniti od udne buke i

nepoznatih glasova, za koje je shvatio da su glasovi biljaka,
ivotinja i kamenja. Tako je on, sluajui, postepeno na
uio koje bolesti moe svaka od njih leiti, i vrativi se u
svoje selo, postao je uspean iscelitelj. Vile su esto po
k uavale da ugroze njegov ivot i muile su ga jer se ume
ao u njihov posao, ali je on imao dovoljno razuma da ih
izbegne. Veliki deo znanja ovog oveka zapamen je i pre
noen sa kolena na koleno, i na taj nain zapoela je
I radicija medicinske vetine. 1
U ovoj tipinoj prii, dobro poznatoj u raznim krajevi
ma, empirijska medicina shvaena je kao sutinsko poz
navanje ivotinja, biljki i kamenja, te njihovih lekovitih
svojstava. Nema tu nikakvih misterioznih elemenata, izu
zev udesnog otkria vetina poznatih samo natprirodnim
hiima, koja su moda . u bliem kontakru sa prirodom od
( )veka; i shvatanja da su i biljke i ivotinje i kamenje
podjednako ivi, i da poseduju manje ili vie osetljiv i sve53

stan duh. Postoji vrsto verovanje da: "Svaka bolest ima

svoju lekovitu biljku, samo to nama nisu poznate sve
lekovite biljke."
U stvari, ne postoji samo jedan medicinski sistem, ve
veliki broj razliitih "kola". Poznat je sluaj jedne siro
mane starice, kojoj je bogati paa savetovao da se bavi
medicinom da bi zaraivala za ivot, poto vie nije bila u
stanju da radi, i pokazao joj je kako da impresionira svoje
pacijente mrmljajui besmislice. On sam se, posle mnogo
godina razboleo, i niko mu nije mogao pomoi, sve dok, na
kraju, njegovi roaci nisu pozvali istu tu staricu, koja je u
meuvremenu postala uvena po svom poznavanju medi
cine i uspehu u leenju. Paa je ozdravio i upitao je: "Koju
si mi to travu dala?" "Pa, gospodine, istinu govorei, ubrala
sam je na tvojoj kapiji, kada sam dolazila." "Kako si dola
do svog izvrsnog poznavanja medicine?" "Ali, gospodine,
pa vi ste me nauili kako da izigravam ljude!"
Ova narodna pria s druge strane, ukazuje na moral,
istaknut u izreci po kojoj niko ne bi trebalo da trai ili daje
savet ukoliko sam u njega ne veruje. Dakle, apsolutno je
neophodno verovati u lek i lekara. U stvari, nijedan narod
ni lekar koji dri do sebe, nee oitati vradbinu, ili ak
preporuiti lek, ukoliko sumnja da ga nisu pozvali u dobroj
veri, i to ne samo zato to je neija skepsa uvreda za njega,
ve zato to je u tom sluaju opasno i za doktora i za
skeptika da se igraju sa magijskim silama. Ovo verovanje bi
trebalo da vai i za obrnut sluaj, pa bi, po tome, na urok
ljivo oko bio imun onaj koji u njega ne veruje dovoljno. Da
li je tako, ja ne znam pouzdano ...
Bio jednom jedan ovek, uven u narodu, koji je,
zahvaljujui prijateljstvu sa Smru, postao najpoznatiji le
kar na svetu. Jer Smrt se sa njim sporazumela da, ako je
vidi kraj nogu pacijenta, on slobodno moe predvideti i
obeati izleenje, i tada, pretvarajui se da ga lei i dajui
54

mu neku travu, moe traiti naknadu za svoj rad. Ali uko

liko vidi da se Smrt nalazi kraj glave pacijenta ' to je onda
znak da je njegova postelja odista samrtnika, i da tu nema
vie nikakvog posla za njega. Tako se jednom. desi da neki
bogata poalje po ovog ,,lekara" , ali kada an doe vidi
kak? Smrt sto kraj zglavlja bolesnika. "Ko Sam ja d crv
u OClma Boga. , - rece lekar. "Ja mogu tek l11alo uiniti uz
njegovu pomo, ali protiv njegove volje ja niti bih hteo niti
bih n;ogao ita uinit . ko je tak da po BOjoj volji ti
moras umreti,. onda tl msta ne moze pomoi. Ako je po
Bojoj volji d ti preiv, oda e nai eakvog leka za
tebe. Kohko Ja znam l kohko vldlm, tvoJ oJ bolesti nema
leka. Ona je fatalna. Ali, ako Bog eli drugaije s tobom e
biti u redu." Meutim, samrtnik ga pone moliti i moliti i
obeavati mu velike stvari, te doktor odlui da uini se
to je u njegov! oi. Najpre, o orenu SVog pacijenta,
all Smrt poskoCl l opet stade kraj njegove glave. Doktor
nastvi da ov k? oree pacijenta, t na kraj u, iscrpevi
.
.
. SmrtL, LZiecl ga, Jer
ona ostavl sVOJU rtvu i ode. 2
strpljenje

DVANAEST VETICL\
Bio opet, drugi jedan ovek, koga su jo kao dete
nimfe odvel: u planine i izlile mu grozniu, inicirajui ga
, drus v . ?olno tl ovo a dogaaj a Su
I I svoJe
zanimljive.

?
vanaest vesttca l Jedan covek zute brade, njihov pratilac,
po noi su ga odveli u neku planinu, visoku do oblaka u
k )joj su vtice i duhvi drali sastanke. Svi Su ga pozda
It ko vlmskog raIJa; "N aa ra, a kOtan ljudima!
I I es bl, l dokt r l poagacy IJudlma . Naucile su ga svim
?
I l' i \ vama l lek
la, ah u ga obav:zale da nikada za svoje
I lsluge ne trazl ViSe od Jednog grosa. Naredne noi pred
st :l vljen je drugoj druini duhova, koja mu je Podarila vrbov
55

prut, govorei mu da, ako mu ponestane trava, samo neka

pokupi malo pepela sa majinog ognjita, i neka stoji nad
njim, te da ga tri puta dotakne vrbovim prutom, i nimfe e
smesta doi k njemu i doneti mu sve to mu je potrebno.
Oni su ga takoe nauili u ovoj molitvi Sv. Antonu: Anto
bono bniparto. Anto santo velepanto. Anto sigo preporigo.
Ante mange cerepange. Anto silo soparilo. Anto tale dividale.
Anto lemi natilemi. Anto pana di/ovana. Anto saku karasaku.
Anto vanem ustiamem). I jo mnogim drugim stvarima.
Tree noi "dobri duhovi" su se podelili u dva reda,
skinuli dete do gole koe i naloili mu da tri puta proe
izmeu redova, pri tom ga udaraj ui vrbovim prutovima,
da bi ga groznica zauvek napustila. Zatim su mu dali mali
prut da raspusti skup. On je njime zamahnuo na etiri
strane sveta, i veci i vile su se rasprili u raznim pravcima
da bi nanosili tetu ljudima, dok je on otiao kui da lei
ljude od bolova koje im ovi izazivaju. Jo tri naredne godi
ne on je nastavio da lei u postelji, iako je bio potpuno
zdrav, ali nije nita ni jeo ni pio, izuzev onoga to su mu
nou donosili duhovi)
Prenela sam ovu priu skoro doslovno, radi mnogo
brojnih i izmeanih detalja. "Vetice" su ovde ekvivalentne
"vilama". Implikacija da i blagonakloni i zli duhovi prou
zrokuju bolest, ali i vladaju leenjem, dakako je univerzal
na. Ne daje se nikakvo objanjenje zbog ega bi oni otkri
vali svoje tajne, izuzev onoga po kome oni s vremena na
vreme odaberu nekoliko ljudskih pratilaca koji im se do
padnu. Postoji li ovde nekakvo seanje na kult duha priro
de, u kome su ljudi inicijacijom, slinoj inicijaciji dananjih
primitivnih naroda, sklapali savez sa ovim biima, zadobi
jali njihovo pokroviteljstvo, a k tome i ne samo specifino
znanje, vemi izvesnu mo? Kada je bolest prouzrokovana
zlim delanjem neke osobe, kao to je esto sluaj, bilo da se
radi o ljudskom vecu, vili ili duhu, onaj koji je izazvao
56

bolest trebalo bi da zna i lek z a nju; i zaista, samo onaj koji

je bacio ini moe ih i ukloniti. Sudije su, u srednjem veku,
nareivale vecima i veticama, koji su bivali optueni, da
uklone ini baene na lj ude, jer su samo oni mogli znati
kako se to radi. Slavljenje personifikacije kuge nije samo
plod straha, ve i verovanja da je u njenim rukama i mo
da kugu ukloni, odnosno zaustavi. Personifikacije bolesti i
poasti u neku ruku su i pokrovitelji njihovog leenja. S
vremena na vreme, neka od ovih "bia" e preneti svoje
znanje ljudskim prijateljima. Roena u subotu, "boja-de
ca" Kuge, ne samo da su bezbedna od njene zle volje, ve
pored toga imaju i izvesne sposobnosti leenja.
Samo onaj koga je odabrao savet nimfi moe postati
prijatelj vila. Kada ovek oseti ovaj nagon, on poinje da
izbegava ljudsko drutvo, luta po celu no po umi, pria
sam sa sobom, i iznenada, stoga to ga vode vile, postaje
nalik ludaku. Konano on dolazi u kontakt sa nimfama i
zaklinje im se na prijateljstvo. Ukoliko ga najstarija od njih
prihvati, odnosno, ukoliko ona vidi da je on spreman da se
dri svojih zaveta, dozvolie mu da nastavi. Jedna e mu
vila pokazati sve lekovite biljke, druga e ga nauiti kako
da priprema svoje lekove, i kome da ih da a kome ne. Posle
svega toga doputeno mu je da se pridrui vilama u plesu,
koji je, kao i ljudski, mahnit, kruni ples sa pevanjem i
pljeskanjem rukama. Odabrani vilenjak, koji je nauio sve
njihove tajne, moe sa vilama slobodno razgovarati, a u
slavu njegovog pristupa redu, prireuje se orgija. Takva je
I radicija najbolje ouvana u Bosni, Hercegovini i Crnoj
ori. Savez sa SAMOVILOM pominje se u popularnom
obliku egzorcizma, u kome se VILA ili GORSKA MAJKA
p ziva na venanje, i trai se od nje da bude KUMICA ili
"sestra". Jedan od najpoznatijih ovakvih egzorcizama je
onaj koji izgovara majka deteta koje ne moe spavati ili
pati od difterije. U suton, majka sa detetom u naruju stoji
57

na kunom pragu i alje pla, nesanicu ili bolest vili, kao

gostu pa venanju svog sina, ili na poklon j itd., itd.
Cesto se kae da samo oni koji su bili teko bolesni ili
ih je ujela zmija mogu stei sposobnosti leenja drugih
ljudi. Ovo je posebno sluaj sa ljudima koji su imali delirij
ske groznice ili su dugo vremena bili bez svesti. Lokalni
etnograf koji je zabeleio ovo verovanje kae da bolesna
osoba "pada kao u nekakav trans, ekstrazu i postaje nadah
nuta (vetrovita) ... Zdrav ovek ne moe biti lekar (vraalc) ".4
Veruje se da, pored duhova, i ivotinje poseduju spe
cijalno znanje o biljkama. Preporuuje se da se ova i
njenica koristi na razliite naine.
Ako vidite da se kornjaa gnezdi i gradi malu ogradu
oko jaja, ona e, kada se vrati u gnezdo, otvoriti ogradu uz
pomo Biljke koja sve otvara, i tako moete otkriti ovu
dragocenu biljku i koristiti je. Mnogi su lekovi sluajno
otkriveni, mada ne bi bilo poteno rei da je seljaku nepoz
nat eksperimentalni metod. Narodni lekar koga sam upoz
nala u Dalmacini ispriao mi je kako je video jednog stari
jeg oveka kako priprema neki melem, ali nije saznao koje
biljke za njega koristi. Posle toga, on sam je pokuao sa vie
slinih biljki dok nije pogodio jednu koja je davala zadovo
ljavajue rezultate.
U stvari, jedna od ozbiljnih mana narodne medicine
je to to je ona u celosti eksperimentalne prirode, i lekari se
esto ne libe da isprobavaju svaku novu stvar za koju im se
uini da bi mogla delovati lekovito. Ovakve eksperimente
ponekad podstiu snovi, a ponekad glasine. Jedan mi je
mudar ovek tako rekao: "Cuo sam da je smrvljena kora
nekog drveta dobra za kosu, ali ne znam koje je to drvo.
Treba isprobati sa mnogim drveem da bi se saznalo koje je
ono pravo" (Pe) . Jedan pisac kae da je zatraio od svoje
majke da mu sakupi to vie vradbina i podataka o lekovi
tim travama iz sela u kome je ivela. Ona mu je na to
58

odgovorila: "Moemo ih mi sakupljati dokle god ti volja, ali

ih nikada neemo sakupiti sve. Jer, im neko sanja o ovoj
ili onoj travi ili vradbini, on e je iskuati narednog dana,
te se broj vradbina nikada ne moe iscrpiti, ve se samo
sve vie i vie gomila".
U narodnoj poeziji esto se pominje leenje rana i
bolesti, lekara (eim, medik, vra, vidar, doktor), uglav
nom sa mora, pri emu se misli na italijanskog lekara, iz
gradova na Jadranskom moru. Tu su jo i lekovi, ispiranje i
oblaganje, abortusi i trovanja, itd., dok su uspavljujua
sredstva, otrovi, lekovite trave i vilinski napici i natprirod
ni lekovi uobiajen materijal u romantinoj prozi ili ude
snim ivotima lokalnih svetaca.
Lekar, u smislu doktora medicine, koji nema veze sa
vraem ili magom, pominje se prvi put tek 804. godine
nove ere, u spisu u kome se pominje izvesni "jevrejski ili
slovenski lekar". 5
Iz srednjeg veka podaci su takoe oskudni. Psellos
belei dasu sirijski i jermenski lekari u njegovo doba slati u
Trakij u da bi se pozabavili kugom, dok se u vezi sa bolnica
ma takoe pominju ueni lekari. Nije nam poznato nita o
njihovim metodima ili vetini. Pravna dokumenta i raspra
ve koje su voene meu lekarima u dravama J unih Slo
vena, dotiu se tek privatnih svaa po pitanju naknade za
leenje bolesti ili rana. Uobiajeni izrazi su: "izdaci za leko
ve - ili tretman - i troenje vremena", a mnogo ree se
nalazi re doktor.

HIR URZI VIDARI

Dokumenta su, dakle, suvie oskudna da bi nam pru
ila detaljnije informacije o lekarima ili klinikoj praksi,
koja bi ukazala na bilo kakvu zanimljivost lokalnog karak
tera. Meutim, u osamnaestom i ranom devetnaestom ve59

ku nastalo je sasvim dovoljno materijala u ovom predme

tu, i pominju se ak i imena mnogih doktora. Iz ovih
izvetaja moemo naslutiti da je narodna medicina, koja je
tada, izuzev nekoliko stranaca na proputovanju kroz ove
krajeve i uenih doktora iz gradova kao to su Raguza i
Zagreb, predstavljala celinu znanja kojim je stanovnitvo
raspolagalo, imala u dobroj meri istovetan karakter kakav
joj se pripisuje u dananje vreme. Jo u davna vremena,
vojna hirurgija je procvetala upravo na osnovama narodne
medicine. Sluba u ruskoj i austrijskoj vojsci otvorila je jo
jedan kanal za infiltraciju nekih metoda uene medicine, a
iz te generacije, mnogi mukarci koji su u vojsci bili u
sanitetskim jedinicama, po povratku u svoja sela postajali
su "doktori", donosei nove ideje i praksu, kao na primer
injekcije, kako intravenozne tako i potkone, uvodei no
vu fazu imitativnih metoda, koje bi kroz neki vremenski
period eventualno istiskivale stariju tradiciju.
Vuk Karadi kae: "U leenju spoljanjih povreda
Crnogorci su veoma veti... Naravno, nemajui bilo kak
vog naunog znanja, i lekarskih instrumenata, oni esto
poalju oveka na onaj svet, a moda bi takvoga evropski
ueni lekar uspeo bar spasti smrti, pa makar ga i ostavio
sakatog. Ipak, usuujem se da kaem, da su oni mnoge
ljude u potpunosti izleili, kojima bi evropski lekari zasi
gurno spasili ivot, ali bi ih ostavili bogalj ima. Oni svoje
meleme za rane sami spravljaju od maslinovog ulja, od
kozjeg loja i voska, a sakupljaju i lekovito bilje. Meutim,
nijedan Crnogorac ne radi to da bi zaraivao za ivot. I
iako svako u ovim krajevima mora imati nekakvog znanja
o iscelivanju rana, ipak postoje i neki pojedinci koji se
smatraju majstorima u ovoj ve tini, i najee se to znanje
prenosi sa oca na sina. U vreme borbe Srba za osloboenje,
ovakvi su prirodni doktori leili ranjenike." Vuk nastavlja
opisujui praksu da se ranjenom oveku da onoliko rakije
60

koliko god on moe popiti, da bi bio nekoliko dana manje

ili vie pijan i neosetljiv, i da bi mu za to vreme seoski vidar
pregledao rane, izvadio metke ili izvrio neku operaciju
ukoliko je ona neophodna, a da pri tom pacijent ne daje
nikakvog znaka da je u bolu. 6
Vuk Vrevi, opet, otprilike iz ovog perioda, donosi
opis crnogorskog vidara koji prua prvu pomo mladiu
koji je zadobio teku ranu na grudima. Doktor najpre sipa
oko dva i po litra iste jake rakije na ranu, a zatim kotrlja
oveka, prevre ga gore-dole i puta da krv i rakija iscure,
kao to se ini kada se isti bure. Ovakva se operacija
ponavlja nekoliko puta, sve dok ne pone cureti samo
rakija bez traga krvi. Posle ovog, prilino grubog tretmana,
rana se privremeno zamotava, a tek uvee doktor nanosi
svoje meleme uz pomo pera. Pre nego to e to uiniti, on
pita ranjenika ta e piti za vreme oporavka - rakiju ili
vino - a zatim jo jednom ispira ranu alkoholom za koji se
ovaj odlui. On potom objanjava da je telo podeljeno na
/.lornju i donju "komoru", i ukoliko gornja nije oiena od
krvi, ona e se unutra zgruati, nee moi da kola i tako e
o!Tovati bolesnika. Izbor dezinfekcionog sredstva (alkoho
la, rakije ili vina) koje e odgovarati onome to ovek pije,
I ez sumnje se vri da bi se izbeglo meanje vina i rakije u
organizmu, a to je i primer koji ilustruje ideje o strukturi
ljudskog tela.7
Izvetaji oba Vuka, kao i brojnih drugih pisaca, puni
su hvale za seoske hirurge u svakom pogledu, dok ih malo
ima rei u korist drugih narodnih doktora i vraeva. Mata
vulj, koji je u drugoj polovini prolog veka bio veran hro
n iar seoskog ivota, ima drugaiju priu. "Ne bi bilo toliko
l )galja, slepaca, opavaca i deformisanih ljudi u Dalmaci
j i , da nije 'empirika', koji pogoravaju bolesti, a posebno
rane, svojim udesnim melemima, te ljudi postaju nespo
( bn i za rad i spadaju na prosjaki tap ... Hiljade sveteni, '

61

ka, zemljoposednika, trgovaca, i drugih boljih ili loijih

ljudi (u manjim mestima) skoili bi u odbranu seoskih
Eskulapa. Oni bi nabrojali kao dokaz hiljade primera kako
je ovaj ili onaj seoski Eskulap izleio Pavla i petra, kada je
doktor ve 'digao ruke od njega'."
Dr Prajndlberger, iz Sarajeva, pregledao je pacijente
koje su leili seoski hirurzi, a koji su patili od bolesti oiju, i
njegove otre kritike objavljene su 1 91 3.8 U dananje vre
me samouki operater (hirurg) retko je u stanju da uopte
vri praksu.
Moglo bi se pretpostaviti da je racionalna terapija
karakteristina za tretman povreda i nezgoda iji su nepo
sredni simptomi i uzroci oigledni, kao to su to rane i
frakture; meutim, nezgode se mogu pripisati i natprirod
nim uticajima, a njihovo sporo izleenje raznim misterioz
nim uzrocima. Dugogodinji obiaj moe prerasti i sujever
je, te se mistina sredstva mogu pridruiti praktinim me
todama leenja. Spaljivanje ireva nije nimalo neuobiaje
no, ali u Dalmacini postoji vradbina pri kojoj se plameni
jezici dre blizu ira, tako da se moe osetiti vrelina, dok se
izgovara tekst vradbine. Jedan albanski doktor koji prime
njuje iskljuivo empiriju u svojoj praksi dao mi je prepis za
pravljenje melema za rane, od masti ovce (enke) . Poto
sam znala za nekoliko ovakvih preparata koji ne zahtevaju
iskljuivo mast ovce, upitala sam ga da li se moe upotrebi
ti i mast ovna, mislei da je to potpuno svejedno. Ne,
rekao mi je on jasno i glasno, mast enke ovce svakako je
najdelotvornija, a ako ne ovce, onda enke koze. On sam
nije nikada koristio mast ovna, ali ako nema druge i ona
moe posluiti. Ovo je tipian sluaj prenoenja tradicije u
obliku u kome je ona verovatno i nastala igrom sluaja.
Akumulacija ovakvih analogija, i zamena lekova po arbi
trarnom principu slinosti, stalno proirenju obim narodne
medicine.
62

U narodnoj hirurgiji, vie nego u bilo kojoj drugoj

grani medicine, oituje se vanost imitativnih praktinih
metoda, uticaj indirektnog kontakta sa uenom medici
nom. Tako je potrebno ispitati puls i pregledati urin, to
moe ui u dijagnozu zaaranosti od strane urokljivog oka,
ali i za autentinije zdravstvene poremeaje. Hirurgija obi
luje i primerima lokalne inventivnosti i individualne veti
ne, to ilustruje i Hovorka, opisujui pojas za povezivanje
preloma. 9
Upravo su u junoj Dalmaciji sakupljeni neki od na
jinteresantnijih podataka o narodnoj hirurgiji, a tamo ona
i dalje cveta. Ovde, u Dalmaciji, jo uvek se primenjuju
stariji metodi italijanske kole; terminologija ukazuje na
jasan uticaj uene medicine, a izumi isto lokalnog karak
tera oigledno idu ovim pravcem.
Opis narodne hirurgije koji daje dr Ulek Jo uvek je,
trideset godina kasnije, vaei; a vetina hirurga koje on
poimenice pominje ponekad se prenosi i na mlae genera
cije, dok njihova imena ostaju zapamena. 1 0 I dok dr Ulek
konstatuje da je jedan deo prakse izaao iz upotrebe (kao
na primer operacija kod oboljenja konjuktivitisa, kile itd.) ,
ja sam ula za skoranje njihovo postojanje u neposrednoj
blizini Stona.
Ono to generalno vai za ove narodne hirurge je
odsustvo bilo kakvih mistinih pogleda. Tipian ovakav
primer je Pero Ban, seoski doktor u malom selu iznad
ravoze. To je sredovean ovek, izuzetno inteligentan,
k ji za jednog seljaka prilino dobro ita i pie. On nikada
nije nigde putovao, izuzev kada je sluio vojsku, ali puno
zna o svetu iz pria pomoraca i pisama svojih sinova koji
ive u Americi. Svoju vetinu nametanja kostiju nauio je
( ld jednog starijeg hirurga, koji je iveo i umro pre vie od
leset godina u istim brdima, povie Perovog sela. Pero je
p )rpuno iskreno odgovarao, propitujui me zauzvrat o me63

todima koji se primenjuju u praksi uenog lekara, pokazu

jui pritom zauujue dobro poznavanje moderne medi
cine, ako se uzme u obzir kako su male mogunosti da do
jednog izolovanog ribarskog naroda dopru ak i najznaaj
nija nauna otkria, ak i ako se njihova sela, kao to je to
sluaj sa ovim, nalaze tako blizu jednom priblino moder
nom gradu. Uspenost u hirurkoj praksi rezultat je poseb
ne prirodne nadarenosti i dugotrajnog rada, ali u toj nada
renosti nema nieg misterioznog, rekao mi je Pero. Nasta
vio je da mi na zdravim udovima svoga deteta pokazuje
kako bi leio takav i takav sluaj, sa savrenom strunou
prijateljski nastrojenog profesionalca. On je svakako bio
najinteligentniji i najprijatniji od svih narodnih lekara pra
ve seoske tradicije sa kojima sam imala prilike da se upoz
nam. Odbio je ponueni poklon: "Ja ne uzimam poklone
od svojih bolesnih suseda" , rekao je, "a sigurno ga neu
uzeti samo zato to sam vam sve ovo ispriao. Pa nisam vas
ni od ega izleio. Jedino to u od vas zatraiti je da,
ukoliko vam je zaista bilo od koristi ovo to sam vam
ispriao, kaete ljudima moje ime. Ako ste bogati, moete
neto dati franjevcima u gradu." Ovde ja zahvalno ispu
njavam jedan deo svog obeanja. Doznala sam da su nje
govi tretmani sasvim autentini, i da se u odsustvu boljih
doktora svojom vetinom koristio da bi pomogao ljudima.
U ovim krajevima hirurzi se ne plae da ponovo na
meste loe sraslu kost ili delimino zaleenu frakturu. Iako
se priznaje da se fraktura retko moe izleiti bez zadebljava
nja oko pov reenog mesta, ozbiljnom se grekom i neuspe
hom smatra ukoliko udovi, nakon zavrenog tretmana, ne
funkcioniu isto tako dobro kao i pre nastanka preloma.
"Meutim" , kako mi je objasnio jedan od hirurga, "miii"
se umeju vezati u vorove, ili se prikljetiti izmeu kostiju,
jer vi ne moete videti gde se ta tano nalazi, a svako je
graen malo drugaije od drugih ljudi". Seoski doktor sma64

tra sebe nesposobnim da se pozabavi smrskanim fraktura,

ma, ili sekundarnim komplikacijama, ali je u isto vreme
sumnjiav prema uenim doktorima, i smatra da oni pre,
tenduju na znanje kakvo smrtnik ne moe posedovati, i
naglaava da seoski doktori esto uspevaju da izlee ljude
koje nisu mogli izleiti ueni lekari.
Ipak, dva-tri ovakva doktora, koji ive u okolini Du,
brovnika, skoro su prestali da obavljaju svoju praksu zbog
loih rezultata, od kojih je jedan, 1 929. godine, zavrio
smru pacijenta. I dok je veliki broj njih spreman da pomo,
gne kad god moe, i ne trai za to nikakvu naknadu, mno,
go je i onih koji nisu ni toliko veti, ni toliko altruistiki
raspoloeni koliko je to, na primer, Pero Ban.
Narodni doktori danas uglavnom primenjuju svoje
znanje kao sporednu profesiju. Malo je njih, ako ih uopte
i ima, koji u dananje vreme ive iskljuivo od toga. Starica
iz navedene anegdote zaista je uobiajen sluaj, a esto su
takve ene istovremeno i seoske "babice". Drugi, koji mo'
da i i puno znaju, ili im je ak hobi sakupljanje trava i
povremeno vrenje medicinske prakse, smatraju da im je
ispod asti da se time bave za novac. Meu Crnogorcima
starije generacije, na primer, veina ima veliko iskustvo u
vojnoj medicini i pruanju prve pomoi, i isto toliko znanja
o domaoj medicini koliko i bilo koji drugi vraar ili vidar,
ali oni koji se time profesionalno ave najee to ine jer
nisu sposobni za druge poslove. Sepan Mali Crnogorski
sasvim je dobro iveo od sakupljanja trava, pre nego to je
dramatino otkrio svoj identitet.
"Nema tog poziva koji se tako dobro plaa meu
jednostavnim i neobrazovanim svetom kao to je lekarski
poziv;" U svojoj mladti upoznao sam jednog starca koji
je nosio oruje u doba Sepana pana. Onvmi se kleo da je
tavan u kui Vuka Markovia, u kojoj je Sepan bio gost,
bio od kraja do kraja nakrcan vinom, uljem, rakijom, me,
65

dom, mau, vunom i svakovrsnim mesom, a sve su to bili

pokloni koje su bolesnici donosili epanu na poklon. Ta
van je po njegovim reima toliko bio preoptereen da su ga
morali odozdo poduprti dodatnim gredama da se ne bi
sruio..." (Tavan je verovatno predstavljao slabiju struktu
ru sprata ispod samog krova.) Poto je i sam bio boleljiv i
slab, epan i nije mogao nai sebi nekog drugog posla
meu ratobornim Crnogorcima, sve dok nije odluio da se
proglasi Carem. l l
Srela sam nekoliko narodnih lekara koji su utvrdili da
su nauili da se bave hirurgijom samo zahvaljujui isku
stvu. Crnogorski istoriar, govorei o godinama koje su
usledile neposredo posle Krimskog rata, kae: "Svi Kui
nosili su sa sobom meleme i povoje, ali ako bi se desilo da
kod sebe nemaju nikakvog melema, oni bi stavljali lie
raznih biljki na svoje rane, birajui tako one pod kojima se
rana najbolje i najbre zalei. Na taj nain, same su ih
biljke uile koje su od njih najbolje za rane, a iskusniji ljudi
umeli su ih razlikovati i prepoznavati. Za vetoga bi se
reklo da je Taj i Taj imao 'laku ruku' za povijanje ili na
metanje povreda ranjenih ljudi. Meutim, najvetiji je bio
ovek koji je i sam bio esto ranjavan, poto je iz sopstve
nog iskustva nauio koji mu je tretman najbolje poma
gao." 1 2
U starija vremena od oveka se oekivalo da' bude u
stanju da se u najveoj moguoj meri brine sam o sebi, i
mnogi od metoda leenja koje emo navesti, pokazae da
je esto sam pacijent imao da na sebi izvede prilino kom
plikovane operacije.
Izuzev za vrenje operacija, kuni lekar je oduvek bila,
a i danas je, ena. To je uvek bio sluaj u Dalmaciji i Crnoj
Gori, i uvek su ene te koje se sakupljaju oko bolesnike
postelje i dele savete o svim lekovima za koje su ule. 1 3
66

Upravo ene gaje lekovite trave, sakupljaju one koje

rastu u divljini u odreeno doba godine, kao na primer
izmeu dve svetkovine koje se prireuju Gospi; ene su te
koje sakupljaju razne ostatke ili neobine predmete da bi
ih jednog dana upotrebile ako zatreba, a ovde spadaju: krv
praseta koje se pee na Boi, vlasi sa grive prvog drebeta
crne kobile, embrioni od abortusa krava i ovaca, ostaci
magijskih preparata korienih u obredima, sveta voda,
kouljice novoroenadi, odseeni nokti, ulje korpiona,
mrvice sakupljene na Boi, i jo mnogo tota. Ova i
njenica bi se moda mogla dovesti u vezu sa enskim vre
njem apotropeine magije boinih proslava, na primer
(dok postoji kult koji je iskljuivo rezervisan za muke
lanove porodice) , a koje je prirodno nastalo iz njene uloge
negovateljice sopstvene dece. Pored svih moguih ograna
ka ginekologije i pedijatrije, ene uglavnom dre monopol
na polju aranja, vraanja, proricanja i, u dobroj meri,
biljne medicine. Svakako je prava retkost da se jedan mu
karac bavi regularno pravom m.lgijskom vetinom iscelje
nja, koja se naziva BAJANJE. Cak i kada mukarci znaju
ove vradbine, retko ih koriste. Naila sam na ogroman
broj ena koje umeju da bajaju, i to nisu bile samo starice.
Skoro nije bilo one koja ne zna makar najjednostavnije
vrste lekovitih trava, a mnoge su uivale lokalnu reputaci
ju sjajnih poznavalaca medicine ili su bile uvene po svo
jim "lakim rukama".
Meutim, nisam upoznala nijednu enu koja vri ope
racije, izuzev onih bezazlenih, bez krvi, vaenja krajnika,
ienja lakih rana i skidanja skrame sa povrine oka.
Mukarci nametaju kosti, putaju krv, vade strana tela,
amputiraju, operiu kilu, kamen u bubregu itd., a vre i
operacije oiju. Isto je i sa masaom, u kojoj mukarci,
zahvaljujui fizikoj snazi, imaju prednost. Izgleda, meu
tim, da su primitivni metodi vakcinacije poznatiji enama.
67

Ponekad je kompleksni ritual podveden pod muki mono

pol. Od mukaraca sam dobila najvie podataka o zrtve
nim i vatrenim ceremonijama. Ipak, sve to varira od mesta
do mesta, i tu nema pravila. Kada se javi potreba za bilo
kojom vrstom manipulacije, na primer abdomena, onda
uglavnom zene lee zene, dok stare zene izgleda da mogu
leiti bilo koji deo mukog ili enskog tela a da ne povrede
seosko shvatanje moralnosti.
Postoje i muke primalje, ali to nije nikako uobiajen
sluaj, dok opet mnogi mukarci postaju specijalisti za isk
ljuivo enske bolesti, i ja sam nailazila na situacije u koji
ma mukarac, seoski doktor, lei rane na dojkama i sl.
Doktor koji doe u kuu smatra se poasnim gostom,
i pored svoje naknade, ako je zatrai, dobija i sve najbolje
za jelo i pie to u kui postoji. Tokom svojih putovanja
nisam naila na ciganske doktore, iako je mnogo Cigana
koji trguju amuletima i talismanima. Inae, iz lekarskog
poziva nije izuzet nijedan narod ili vera, i u leenju se ne
pravi pitanje povodom razliite veroispovesti. U nekim pri
likama postoje prevodioci koji posreduju izmeu doktora i
pacijenta koji govore razliitim jezicima. Doktor ne mora
uvek i po svaku cenu videti pacijenta, dovoljan je i opis
simptoma, slova njegovog imena i imena njegove majke, ili
deo odee, vlas kose ili nokat. Narodni lekar danas moe
stei mnogobrojnu klijentelu putem potanske korespon
dencije, ali ovo ne vai kao pravilo za pravog seoskog
lekara. Primivi novac preko pote, zajedno sa detaljnim
opisom simptoma, napredni hoda, na primer, pripremie i
poslati odgovarajue vradbine i ini, a travar sueno kore
nje, meleme ili recept za spravljanje potrebnog leka.
Sam narodni lekar, ukljuujui tu i seoske lekare,
ponekad nabavlja svoje lekove iz udaljenih krajeva. Musli
manski seoski lekar, koji se sluajno naao u junoj Dal
maciji, snabdeva se sirovim katranom iz unutranjosti Bo68

sne, svoje postojbine, preko svojih prijatelja koji rade na

eleznici, jer nema poverenja u druge vrste ove supstance.
Seoski lekari koje sam upoznala u staroj Crnoj Gori, trae
od pastira da im donose retke trave koje rastu u planini, a
retke lekove koje nije lako nabaviti, kao to su oni koji
slue za izazivanje abortusa, ljudi iz gradova naruuju iz
okolnih sela. Neku vrstu stalne razmene vre oni koji pose
duju retke "dragocenosti" kao to su: konopac kojim se
obesio samoubica, kouljice embriona i sline stvari.
Ukratko, narodna medicina je jo uvek prilino vitalna,
iako se sada nalazi u krizi, isto vai i za seosku medicinu, a
vreme, trud i novac utroeni na dobijanje ovakve lekarske
pomoi, svedoe nam o jo vrstom verovanju u njene
metode.

DEMONI BOLESTI
Ima narodnih doktora koji su poznati irom zemlje,
kao na primer, uveni Sadik Sadikovi, koji je objavio i
knjigu. Jedan albanski doktor koji ivi u blizini Pei, poznat
je irom Metohije i severne Albanije, a u svoje vreme dobi
jao je pozive i sa Kosova pa ak i iz Skoplja. Postoje porodi
ce koje ve vekovima uivaju ugled kao predstavnici ovog
ogranka medicine, i iji se lanovi i danas njome bave:
Medikovii, Karamanovii, Lelkovii itd.
Iscelitelja karakterie neka posebna tajna, znanje ili
iskustvo, bilo da on primenjuje racionalna sredstva ili a
robnjatvo, ili oboje. Ovo se moe uspeno kombinovati sa
nekim prirodnim talentom: vidovitou, vezom ili prijate
ljstvom sa demonima bolesti, moi razdvajanja due od
tela. Mo se moe stei tako to se izlegne duh zatitnik
(petao posle deset godina izlee jaje, koje treba etrdesetak
dana nositi pod levom mikom da bi se iz njega izlegao
69

mali, posluni duh zatitnik - detalji naravno variraju) , ili

tako to se kaiprstom leve ruke dodirne rog pua na jutro
Zadunica. Kau da na ovaj nain vidovnjaci u Bugarskoj i
istonoj Srbiji "dobijaju" isceliteljski prst, ili bolje rei, eg
zorcistiki prst. Na Zlatiboru ena stavi mali prst leve ruke
na prvog pua u prolee i kae: "Kao to ovaj pu povue
svoje rogove nazad u kuicu, tako neka se i svaka bolest
na dodir ovog mog prsta povue" . Tada ona dobija sposob
nost leenja. tap kojim se razdvoji aba od zmije koja se
spremala da je pojede, poseduje magijske i isceliteljske mo
i. Na Otoku, da bi doktorka (bajalica) imala sree u lee
nju, ona treba da stane zmiji na vrat i da joj kaiprstom
leve ruke pritiska i .snjei glavu sve dok ova ne ugine. l4
Muslimanski Serbetli u Makedoniji sluio je kao kalfa
eiku, postei, molei se i vodei besporoan ivot. Kada bi
zavrio sa uenjem, majstor mu je davao ruku (el vermak) ,
odnosno predavao mu svoju mo. l S
Postoji sasvim otra distinkcija izmeu osoba koje
imaj u udesnu ili magijsku nadarenost za leenje bez leko
va, i onih koji koriste prirodna sredstva.
Ukratko, sa mnogih gledita, za znanje se dri da je
mo. Inae, ne postoji nikakav veo misterije koji obavija
domaeg iscelitelja. Znanje moe stei svako, a tajne se
prenose potomcima ili odabranim sledbenicima. Meutim,
otkriti nekome tajni talenat prave magijske ili misteriozne
prirode, znai preneti, odnosno predati mo, i stoga se to
ini pred samu smrt, ili kada neki stariji doktor odlui da se
iz odreenih razloga povue. Naravno, retko ko moe pri
sustvovati sceni samrtnikove ispovesti. Izuzev kada su u
pitanju zaveti, nije mi poznata nijedna ceremonija ili obred
inicijacije pri kojima se odvija prenoenje znanja ili tradici
je i odgovornosti na drugu osobu, u kojima je doputeno
prisustvo posmatraa. Narodna medicina ima svojih pre
varanata i arlatana i samozvanih vraeva, ali i svoja stroga

70

pravila, kao i visok oseaj odgovornosti prema blinjem i

prema drutvu u celini. Pripadnik starije ovakve samouke
kole nije mogao odoleti da mi ne da neke informacije, ne
zbog slave koju bi mu objavljeno ime moglo doneti, ve
zbog svesti o tome da ono to e mi rei moe biti od
pomoi drugim ljudima. Teko je, meutim, dobiti tane
informacije tamo gde postoji magijski element koji se ne da
zanemariti. Nekoliko puta mi se desilo da, kada bih od
nekoga dobila podatke znaajne za ovu studiju, on najpre
zatrai od mene da se zakunem da njegovu tajnu neu vie
nikome otkriti, ili da je neu otkriti ili upotrebiti u istoj
oblasti (strah od konkurencije) , ili da je neu sama upotre
biti. Zatim, ako ikada to znanje i upotrebim, to mora biti
iskljuivo u sluaju stvarne potrebe, za dobrobit drugih, u
skladu sa tradicionalnim pravilima i bez ikakve naknade.
Ponekad su neki od ovih ljudi zauzvrat traili molitve, a
onima koji su bolje razumeli ime se ja u stvari bavim,
dovoljna je bila i ideja da e se objaviti njihovo ime ili ono
to su me nauili.
Opte je prihvaeno gledite da je otkrivanje tajni
leenja generalno in milosra. Jedan starac, koji mi je dao
recept za dugovenost, objasnio je svoj postupak sledeim
reima: "Jer ja sam u svoje vreme odsekao nekih trideset ili
etrdeset glava. Pustite da sada kad god mogu spasavam
ivote". Muslimani su skloni veoj tajnovitosti, ili makar
prema onima koji ne pripadaju njihovoj veri, ali i oni pre
nose svoje znanje iz sevapa, iz zahvalnosti za uinjenu
uslugu, ili u znak poaSti koju ukazuju specijalnom gostu.
Od mnogih seoskih vraara ili lekarki nemogue je
bilo ta saznati, ili se li najboljem sluaju iz njih moe
izvui oprezno formulisana pria. One se izgovaraju na sve
mogue naine: ili im je svetenik zabranio da ire svoje
sujeverje, ili su prestale sa obavljanjem prakse, ili su zabo
ravile svoju vetinu. One se plae zle sree ili, jo gore,

71

kako kau: "Vi gospoda ne verujete u nae seoske lekove.

Oni vam nee dobro initi". Ili: " ta vam moe rei jedna
siromana starica? Lekari znaju sve bolje od nas". U takvim
sluajevima, ako istraiva zaista eli da dopre do sutine
stvari, on e morati da se ili sam prijavi kao pacijent, ili e
, umesto sebe poslati nekoga kome moe verovati. Ponekad
su odbijali i da mi prenesu sadraj vradbina, zbog opscenih
rei ili gestova koje one sadre.

LEENJE SREOM

TAJNAMA

Jednom je jedan stari doktor na samrti posao po me

ne. Malo pre toga ja sam ga posetila i razgovarala sa njim.
Drao je moje ruke u svojima dok mi je priao o biljkama
koje je koristio za leenje , a kada je trebalo da mi ispria o
toe ako nameta kosti i slino, pokazivao mi je, i pored
svoJe lzuzetne slabosti, na mojim udovima. Moda je sma
trao da mi na taj nain prenosi svoju mo, jer kada sam ja,
u strahu da ga preterano zamaram, predloila da ponovo
doem kada se bude bolje oseao, on je insistirao da nasta
vi sa zapoetim na svoj nain. ene iz sve tri generacije
njegove porodice ve su kleale na podu i kukale, njemu je
Oigledno bilo veoma stalo da sve to uini, i kao da se
pomalo nadao da e mu taj in doneti oporavak i ozdrav
ljenje, ili, kako mi je njegova ki jednog trenutka apnula,
osloboditi mu duu. (Ova pojedinost za mene je bila izne
naujua, jer ovi ljudi su bili albanski Muslimani i ja nisam
znala da oni dre do istih uverenj a po pitanju samrtnike
ispovedi) . Starac je rekao: "Ako preivim, nauiu te sve
mu to znam i pokazau ti sve. Ali sada ja moram uiniti
to vie mogu, u sluaju da umrem. Zakuni se da e samo
za dobro koristiti ono to ti kaem, da je ne: bih greio pred
Bogom. Moda e ti umeti da mi kae kako da se izleim
n

od ove svoje bolesti i tako e mi jo veom merom uzvrati

ti. Tada u ti ja moi sve bolje da kaem. Ali, u svakom
sluaju, sada ti dajem svoju tajnu".
Drugaiji je sluaj bio sa mojim prijateljem Ramom
Smailom, takoe Albancem, neoekivano strpljivim sarad
nikom. Dok sam lutala sa njim po planinama u blizini Pei,
on je brao razne biljke koje je poznavao i objanjavao mi
kako se koja od njih koristi. Jednog dana mi je rekao: "Ja
odlazim u Aziju. Ako sam ti potreban, vratiu se, ili u ja
doi u tvoju zemlju, ili u ti poslati trave iz Azije. inim to
iz prijateljstva, jer ti si stranac. I ja u biti stranac u Aziji.
Neu nita da kaem bilo kome iz ovih krajeva. Ti ide
uokolo nenaoruana, ali ono to ti ja kaem bie ti oruje ...
Uostalom, ja odlazim, i nije ni vano ta e ti posle toga
raditi". Drugim reima, mogla sam naslediti njegovu prak
su, i, s obzirom da je imao vie neprijatelja nego prijatelja,
nije ga bilo briga ni da li u pobiti itavo stanovnitvo kada
on ode.
Mnogi su ljudi nauili vetinu nametanja kostiju ili
masae gledajui druge kako to rade. Vojni bolniar ili
narodni doktor "feltscher" tipa, jednako je potovan kao i
samouki ili onaj koji svoje znanje nasledi po tradiciji. Jedan
srpski zvanini dokument iz 1 836. pominje izvesnog Gavri
la Savia i njegovu enu "koji su, patei dugo vreme od
rana, nauili raznorodne lekove, leei se sami". U stvari,
svako ko zna neki lek ili aroliju slobodno je sve primeniti,
ali i ovde vai princip, kao i u svim drugim stvarima, da
neki imaju sree a neki ne, i vradbina koju jedan uspeno
koristi, moe doiveti neuspeh ako je neki drugi izgovara.
Stoga izuzetna briga da se potuje monopol u posedovanju
ovakvih tajni ima i materijalnu osnovu, pored one sujever
ne. Znaajno je napomenuti da se umnogome ovo oituje i
u stavu prema svetenicima. On svoj znaaj ima da zahvali
svom poznavanju molitvi, itanju i pisanju, a u mnogo
73

manjoj meri bilo kakvom verovanju u dar Svetoga Duha

koji se prenosi dodirom njegove ruke. U odsustvu sveteni
ka, a kada se ukae potreba za njim, ne postoji nikakva
sumnja da na njegovo mesto moe doi svako ko ume
pristojno da oponaa njegove rei i pokrete prilikom obre
da. Svetenika svetost je privremena, a ne apsolutna.
Ona nije priroena njegovoj linosti, ve je stie kroz kon
takt sa svetim predmetima, ili njihovim posedovanjem.
Svetenika mantija ima mnoge moi, a on sam je vidovit
u momentu davanja priesti. Ali u svakodnevnom ivotu,
po emu se on razlikuje od bilo kod drugog oveka? Stav
dakako varira, ali u dananje vreme ideja o posebnom
znanju tei da nadvlada onu o postojanju posebne moi.
Neki seoski lekari imaju veoma iroko znanje o leko
vima. Hirurzi esto kombinuju biljnu medicinu sa svojim
ostalim vetinama, ali od svih onih koji lee nekoliko bole
sti malo ih je koji koriste vie od desetak, petnaest ra
zliitih lekova, a mnogo je vie onih koji ne koriste vie od
dvaAri, ponekad tvrdei da se njima moe izleiti svaka
bolest. Specijalizacija je uobiajena. Postoje specijalisti za
bolesti koe, za kilu, za rak, za epilepsiju, za tifus, za leenje
rana, katarakta i tako dalje.
Pomenimo i to da ima trava koje su poznate skoro
svakom domainstvu.
Berberi se preteno bave previjanjem rana, vaenjem
metaka, putanjem krvi, leenjem venerinih bolesti i va
enjem zuba - i sve to oni rade i u dananje vreme, - u
staroj Srbiji, junoj Srbiji i na Kosovu, kao i u Bosni i
Hercegovini, pod uslovom da uspeju da izbegnu uplitanje
lokalnih vlasti. Ovi berberi su uglavnom Muslimani, Turci,
Albanci, ponekad i Grci. Upravo se meu njima, u njiho
voj praksi, mogu pronai elementi orijentalne farmacije.
Inae, njihova je praksa u dobroj meri stereotipna, i na
sleuje se. Veina njih jo uvek ima staromodne instru-

74

mente, koji se ponekad nalaze u porodici ve nekoliko

generacija - komplet bronzanih posuda, kravlji rog, kruna
ili etvrtasta britva, kleta za vaenje zuba, iani no za
bradavice, makaze i ileti za brijanje. Sve ovo, uz dodatak
noeva za obrezivanje, predstavlja komplet instrumenata
turske hirurgije u ovim krajevima.
Seoski lekar, s druge strane, retko ima bilo kakvih
posebnih instrumenata, ve koristi obine noeve, otro
kamenje, kristale, trnje, glave eera, igle, novie i sprave
koje moe sam napraviti od drveta. Tu i tamo nae se i
poneka srebrna igla, koja se uva za potrebe akupunkture i
vakcinacije. Za nanoenje melema koristi se perje. Vraar
ili vraara uglavnom se koriste noevima sa crnom drkom,
koji treba da se napravi uz odreeni ritual. Ostatak linog
pribora odabire se meu predmetima za. svakodnevnu upotrebu.
Berberi i putujui doktori imaju utvreni cenovnik
usluga, a to je sluaj i, sa mnogim seoskim specijalistima.
Ako ovek ne moe odmah platiti, od njega se trai da
ostavi zalog. Ovakvi specijalisti mogu privui klijentelu iz
udaljenih krajeva, i poprilino zaraditi, iako u strahu od
restrikcija za koje su, po njihovim reima, odgovorni ueni
lekari i njihova ljubomora. Veina njih nabavlja ili pripre
ma poseban lek za svakog pacijenta; mnogi imaju zalihu
svog standardnog melema ili lekovitog sredstva; neki samo
daju savet i usmene recepte. Na Otoku je postojalo ve
ravanje da e lekar ostati bez zatite vila ako naplauje za
svoje usluge vie od predviene minimalne naknade. Oni
koji puu vradbine, a to su uglavnom muslimanske hode,
takoe imaju fiksne tarife.
Pre nego to su se pojavili kvalifikovani lekari u Srbiji
( 1 8 1 9. prvi) , koji su, sve do osnivanja Medicinskog fakul
teta u Beogradu 1 920, studirali u inostranstvu (a u ranije
vreme bili su to iskljuivo stranci) , vetina leenja bila je u
75

rukama razliitih samoukih doktora, narodnih lekara i pu

tujuih specijalista, kao to su KALIATROI sa Epirusa.
Njihovo je znanje bilo nasleivano sa oca na sina, putovali
su uglavnom u grupama, i to ak sve do Bosne i Srbije.
lanovi ove stare kole mogu se jo uvek susresti na uda
ljenijim mestima na jugu i u Albaniji. U provincijama koje
su bile pod turskom upravom, isti je sistem nastavio da
postoji sve do veoma skoranjeg vremena, uz tu i tamo
ponekog orijentalnog uenog lekara u gradovima.
Pravoslavni manastiri takoe su preuzimali na sebe
brigu o bolesnim ljudima, posebno duevno poremenim,
ali su retko nudili bilo kakav metod leenja, izuzev molitvi
i posta. ak je i u Hrvatskoj i Sloveniji evropska medicina
bila poznata samo u veim gradovima. Prvi kvalifikovani
lekari u Srbiji bili su Grci, Italijani i Austrijanci, koji su
leili Obrenovie i manji broj veoma bogatih osoba. Poet
kom devetnaestog veka, Narodni Sovjet je dodelio poseb
ne diplome i privilegije izvesnim samoukim ljudima, a po
sebno onima koji su u vojsci sluili kao medicinsko osoblje.
Milievi pominje eima Tomu Kostia, sina seoske vra
are, koji je 1 806. postao regularni vojni lekar sa platom.
Sve su to bili narodni lekari. Slubeni arhivi pominj u 1 8 13.
godine nekog Grka iz Smirne u Beogradu, andarma koji je
bio vet u nametanju kostiju, pa je ak zahvaljujui tome
dobio i penziju 1 835 ; izvesnog Savu Jovanovia koji je
primenjivao znanje steeno posmatranjem B. C. Kuniberta
na delu, a ovaj je bio dvorski lekar; biveg slugu grkog
doktora u Smirni, koji se specijalizovao za kone i vene
rine bolesti - svi oni, kao i jo mnogi drugi, imali su
posebnu dozvolu za obavljanje lekarske prakse. Jedna za
konska naredba iz 1 836. utvruje naknadu za doktorsku
vizitu, kao i besplatno leenje siromanih. Lindermajer be
lei tri glavne operacije koje su u ovom periodu vrili na
rodni doktori: amputaciju, lihotomiju i otklanjanje skrame
76

sa povrine oka. Vojna dokumenta svedoe o izuzetno

uspenom, iako grubom tretmanu. Godine 1829. Pirch ka
e da su seoski lekari leili povrede kod kojih bi uena
medicina verovatno donela odluku o amputaciji, a oni su
ih na svoj nain leili tako da ne ostave za sobom nikakvog
traga. Postoje podaci iz 1 824. o nekom monahu Inentiju,
sa podruja Uica, koji je odsecao tumore i otekline na
vratu, a da nijedan njegov pacijent posle toga nije imao
nikakvih problema i svi su umirali tek mnogo kasnije, pri
rodnom smru. Izgleda da su seoski lekari vodili regularne
bolnice ili klinike za leenje sifilistinih pacijenata oko
1836, i da su za to imali poluslubene dozvole. Od mana
stira se zahtevalo da preuzmu brigu o bolesnima i da lee
duevno poremeene "metodima koji su im bili poznati".
Bogati Turci takoe su imali sopstvene lekare, a ovi su
izmeu ostalih dunosti imali i da pripremaju otrove za
njihove neprijatelje. Inae se veina ostalog sveta za po
mo obraala svojim seoskim vraarama i travarima.
Prvi srpski vladari devetnaestog veka i sami su na
stavljali da ih zapoljavaju. Mnogi su lanovi porodice Ob
renovia bili boleljivi, i Miloeva korespondencija svedoi
o tome da je on, iji se domainski ivot malo razlikovao
od ivota njegovih siromanih podanika, esto u pomo
pozivao razne starice i Ciganke radi lekovitog bilja, melema
i vradbina. Za vreme izbijanja dizenterije u Kragujevcu
1 823, savetovano mu je da svome sinu kao profilaktik daje
urin mujaka koze, te pored toga jo i "etiri lubenice i
neko mlado korenje". Njegovoj eni je 1 834. savet starica
preporuio da oteenu slezinu svoga sina lei mlekom i
belim lukom. Milo je 1 837. raspisao potragu za "nekim od
onih Turaka, ako ih jo ima ivih, koji znaju dobro leiti
oi", a u epidemiji kolere devet golih starica imalo mu je
istkati koulju, sedei u tiini kraj ognjita, da bi se ispod te
77

koulje provukao on i njegova porodica, a za njima i celo

kupna svita i vojnici iz line garde . l 6
Meutim, uprkos sopstvenim sujevernim shvatanji
ma, Milo je osnovao nacionalnu sanitarnu i medicinsku
slubu, i ohrabrivao i podsticao rad stranih lekara svim
sredstvima koja su mu bila u moi, pored linog zauzima
nja za one lekare koji su bili u njegovoj slubi. On je prvi
uveo neto to bi se moglo nazvati preventivnim merama
protiv infekcije, donosei stroge zakone i dekrete po pita
nju karantina i izolacije zaraenih podruja. Poslednja epi
demija kuge zabeleena je 1 8 1 4- 1 6, a po Miloevim na
reenjima tampana su i izdata uputstva kako da se postu
pa u sluaju kolere i izbijanja epidemija drugih bolesti.
Tako, dakle, moemo zakljuiti da je narodna medicina
stotinu godina uspevala da odoli konkurenciji moderne
nauke, i da je tek u poslednjih deset, dvadeset godina,
poela pokazivati znake ubrzanog odumiranje.

Fusnote
l)
)

I. Zovko.

Ovu verziju "Prijatelja Smrti" prenosim iz zbirke narodnih pria V.

Cajkanovia.

3) Gl.Z.M. (1890), str. 4 1 6.

4) V. M. Nikoli, "Narodna
XIII.

12)
13)

M. M. Popovi, "Pleme Kui" (Beograd,

1904.), str. 1 08-9.

U ovakvim prilikama smatra se da bolesniku ne treba odbiti nita

od onoga to zatrai, i ako mu se neto posebno jede ili pije, to se mora
po svaku cenu dobaviti. Neki kau da je upravo to stvar koja e ga
izleiti: ili e mu izvesno tetu naneti ako mu se bilo ta odbija. (Neispu
njena elja ove vrste kau da je loa za trudnice, kojima se ne srne odbiti
ono to trae da jedu ili piju.) Potraga za nekim retkim predmetom za
koji bolesnik misli da e ga izleiti, dobro je poznata tema u pesmama i
priama.

14) J. Lovreti.
15) T. orevi, "Iz turskog folklora", Godinjica Nikole upia (1905.),
str. 265 i dalje.
16) O istoriji narodne i uene medicine najpotpuniji izvetaj i mogu se
nai kod T. orevia, "Iz Srbije Kneza Miloa", (1929), koja sadri u

celini njegovo delo: "Medicinske prilike za vreme vlade Kneza Miloa"

(192 1 ) . Pogledajte i: E. Lindermayer, "Serbien, dessen Entwicklung un
Fortschritt in Sanitats-Wesen" (Temivar, 1876) j Vl. orevi, "Isto
ri' a srpskog vojnog saniteta", r (1879) j M. Petrovi, u Naodnoj Enci
k opediji, str. 225 i dalje. O trepanaciji: S. Trojanovi, "Saronjanje u
Crnoj Gori", Delo, X (1896) j "Die trepanation bei d. Serbep", Corre
spondenzblatt d. deut. anthrop. Geselch., No. 2 (1900) j "Saronjanje
kod Srba" (Skoplje, 1922) . O vakcinaciji: B. Stem, "Medizin, Aber
glaube, und Gestlechleben in der Tiirkei" (1903) j T. orevi, "Ka
lemljenje boginja u starije doba", Glasnik Skopskog Uenog Drutva,
V, 2, str. 363-5 j R. Jeremi, "Kalemljenje boginja u starije doba u
Foi", Glasnik Skopskog Uenog Drutva, XI, str. 5j D. Midovi, "Ka
lemljenje boginja u okolini Gnjilana za vreme Turaka", Glasnik Skop.
skog Uenog Drutva, XI, str. 5. O venerinim bolestima: B. Stern, ve
citiranOj V. Mihajlovi, "Istorija polnih bolesti u Srbiji do 1912. godi.
ne", Biblioteka Centralnog Higijenskog Zavoda, No. 7.

lekarstva (u Lunici i Niavi) ," S. E. Z.

5) F. Kos, "Gradivo za zgodovinov Slovencev v srednjem veku"

str. 9.

(1903.), II,

6) Vuk Karadi, "Crna Gora i Boka Kotorska".

7) Vuk Vrevi, "Narodne pripovjesti i presude" (1890.), str. 145-8.
8) Preindiberger, "Prilozi narodnoj medicini", Gl.Z.M. XII, str. 65.
9) O. Hovorka, "Narodna medicina na poluostrvu Peljeac", Gl.Z.M.
XII, str. 1 19.
10) Lilek: Gl.Z.M. V.
l l ) S. Mitrov Ljubia, "Pripovjesti" (Panevo, 1 882.), str. 1 1 2-15.
.

78

79

BOLESTI I LEKOVI

GROZNICA
U optem smislu ovaj pojam obuhvata bolesti koje se
kreu od tifusa do malarije. Pojmovi kao to su groznica,
dobrica, vatra itd, obino se opisuju sluajevi lakih oblika
fibrilnih stanja, dok se oganj, vruica, teka groznica, teka
bolest, velika bolest i sL, koriste za akutne oblike. To je,
uopteno govorei, groznica koja se javlja povremeno, u
naletima, i koja je povezana sa dejstvom vode i obredom
drveta.
U Srbiji, kao i u drugim krajevima, hidroterapija je
jedan od najstarijih postupaka pri leenju groznice, ali su
efekti esto povezani sa prisustvom raznih predmeta u vodi
(gvoe, lanci, nokti, delovi pluga, noevi, vatreno oruje,
vuiji i lisiji rep ili glava i sl. Meu biljkama koje se obino
koriste u ove svrhe, mogu se izdvojiti listovi lenika, topo
le, vrbe, zove, a manje je uobiajena upotreba kore ovog
drvea.
Hladna voda se koristi s podozrenjem u nekim delovi
ma Srbije, stre Srbije i Bosne, iako je ak i u ovim krajevi
ma, a ee u Hrvatskoj i Dalmaciji, njena upotreba u ove
svrhe ve odavno postala pravilo. U Dalmaciji sam zabe
leila sledei recept: hladni oblozi se stavljaju na obrve,

81

slepoonice i stomak, a belance na sirovoj svili na puls.

Dri se stroga dijeta, iskljuuje se bilo kakav alkohol, kao i
meso. Vino i rakija se smatraju najboljim i najpraktinijim
lekovima, ne samo u sluaju prehlada, ve za bilo koju
vrstu groznice, kao i za dizenteriju. U veini sluajeva se
kod bilo koje vrste groznice, znojenja i poveane tempera
ture, uzimaju topli napici. U Homoiju se tifusna groznica
lei oblozima od hladne vode ili sireta. Primenjuje se i
kupanje celog tela u mlakoj vodi u kojoj su pomeane
razliite trave. Posle toga bolesnik sedi pored vatre, prekri
ven toplim pokrivaima. Suvo trljanje celog tela, ili trljanje
pomou vode, ili masti, takoe je jedan od estih lekova.
Lea se, ili mnogo ee arterije na vratu, ruke i vene, pete
i listovi, kao i slepoonice obino trljaju meavinom pute
ra, maslinovog ulja i isitnjenog kinina, ili zainima i sir
etom, smeom od kore vrbinog drveta, isitnjenim belim
lukom sa siretom, borovom smolom, korenom rotkve po
meanim sa siretom, kamforom ili kamforom u masti ili
rakiji. Koriste se i neki od sledeih sastojaka, koje nalazimo
kod Milievia: tri etvrt posude jakog sireta, dva drama
kamfora, pet drama isitnjenog belog luka i pet drama ulja.
Listovi smreke se isitne u avanu i stavljaju se na glavu. U
junim delovima zemlje esto sam viala da se na glavu
stavlja meavina sireta i zaina, a na pete se nanosi debeo
sloj paste od kane, uglavnom u sluajevima nazeba ili groz
nice. Ako se dijagnosticira sunanica, meavina fino isec
kanog belog i crnog luka i maslinovog ulja na tkanini
stavlja se na obrve i celu glavu. Smea od kvasca, sireta ili
tople vode nanosi se na stopala (kod groznice ili gripa) . I
ovi naini su iroko rasprostranjeni. U razliitim varijanta
ma takoe se pojavljuju oblozi od kvasca, sireta ili isecka
nog belog luka, za glavu, ruke i stopala. Isitnjen luk u
siretu stavlja se na stopala, dlanove i obrve, dok se celo
telo pere siretom i vodom. Sledee obloge u navesti sa-

82

mo da bih prikazala razliitost i rasprostranjenost upotre

be. U Crnoj Gori se na slepoonice stavlja ljuska od jajeta,
dok se u Bosni ona dri meu prstima ruke, ili na grlu, a
rep gutera slui u profilaktike svrhe.
U Dalmaciji se koristi kouljica od jegulje. Na ostrvu
Cresu narod obino hvata morske jegulje na plai pored
crkve, izmrvi ih i pomea sa malo bibera, te ovu smesu
stavlja na plavu tkaninu i privruje na stopala. Pelen se
koristi irom Bosne, Crne Gore i Srbije, a verovatno i u
drugim krajevima, kao lek ili oblog. Isitnjena ljutura raka
ili kornjae koristi se u Duvnu. U Srbiji se ponekad ispee
kornjaa, dok se u Crnoj Gori i Srbiji, prema nekim drugim
izvetajima, kornjaa otvara iva, zaini se biberom i tam
janom, te se stavlja na stopala. Krv kornjae se pije ili se
koristi kao oblog. U Makedoniji i nekim drugim krajevima,
uglavnom sam nalazila da se jedu svei rakovi, ili se ostave
da odstoje u rakiji ili ulju, i tek tada se uzimaju protiv
malarije ili gripa. Ali, po svemu sudei, ovaj obiaj nije
iroko rasprostranjen u ovom delu sveta. Krebel spominje
da radnici sa Volge hvataju svee rene rakove i jedu ih
protiv malarije, a posle toga piju mnogo votke. Ja nisam
pronala druge slinosti meu junoslovenskim izvornici
ma. Preporuuje se takoe i korpionovo ulje. Koristi se i
svea krv. Zelena aba se iva raspori i stavlja se na grlo.
Jednako iseeno salo, pomeano sa belim lukom, solju i
pelenom, stavlja se na pete i vene. Komadi iseenog krom
pira sa kafom nanose se na obrve, ili kuvani krompiri, kao i
ulupana jaja sa malo stipse. Kvasac nakvaen siretom i
poprskan isitnjenim semenom vee rotkve, stavlja se na
pete i oblog se redovno menja. Kopriva i listovi Petasites
officinalis stavljaju se na glavu. Kvasac i biber se nanosi na
butine i stopala, ili katran pomean sa au ili medom. I
sledei lekovi su poznati: listovi cvekle 'se stavljaju oko
83

struka i menjaju se ujutru i uvee, tri daha zaredom. Tre,

balo bi piti tri kapi mleka ene koja doji dete, pomeane sa
ivim jajetom. Za najtee oblike groznice koriste se plua
abe nanizana na koni, zatim osuena i isitnjena - tako
spravljen napitak treba odjednom ispiti sa vodom. Tu je i
kipua kaa spravljena od pisanga i duzaka. Vrue kae se
piju kao pomo pri znojenju. umance od jajeta se stavlja
u litar starog vina, jak govei aj mea se sa sokom od
limuna a topla kaa pravi se od rakije, pelina, razlika i
listova kestena. Koristi se i topla kaa od kore vrbe. Mlaa
zelena kora vrbe, takoe u kai, koristi se i kao kupka, i
I
kao napitak.
Meu ostalim lekovima koji se piju trebalo bi izdvoji,
ti: koren Colchicum autumnale u kai i u vrlo malim doza,
ma, u zeca, konjska muva u plelinjem vosku, hlebu ili
rakiji, panska muva u rakiji, i odreena koliina listova i
stabljika biljke Salvia officinalis (kadulja) koja se ostavi da
stoji pod pritiskom u rakiji. Mnoge od ovih biljaka, trebalo
bi naglasiti, mogu da izazovu povraanje ili kao purgativi.
Pilule napravljene od soka Euphorbia verid (mlear) i kreda
u prahu, mogli bi se smatrati za opisanu meavinu. Koren
Mercurialis parvensis jede se sa medom ili se uzima iseckan
u vodi. Uzima se takoe kaa od biljke Veratrum album, ili
etvrt litre rakije pomeano sa mastikom i akom soli. Jede
se i mladi med, ponekad zagrejan. U Hercegovini kuvaju
bubrege i piju izvorsku vodu. Da bi se spreio proliv, Ery,
thraea centaurium se potopi u vodu ili se pomea sa me,
dom.
Nadimljavanje (u svrhu oienja, dezinfekcije) ini
se da potpada pod magijska leenja. U sluaju groznice,
pored uobiajenih sredstava za nadimljavanje (fumigaci,
ju) , u Bosni se koristi zmijska kouljica spaljena iz tri dela,
kao i zeiji zubi. Inula helenium se takoe spaljuje. Sledeim
84

primerima, naalost, nedostaju nazivi trava i biljaka. Trava

se privruje visoko na ruci; kasnije se to mesto dobro
opere i na taj nain se groznica "istera". Groznica se jo lei
i ispijanjem sopstvene mokrae i tako se "ispljuje" iz tela.
Mokraom se i mae i masira celo telo. Komad koe skinut
sa bolesnikovog stopala pije se zajedno sa oljicom vode.
Pravi se kola od pljuvake uzete sa jezika i znoja sa peta i
dlanova bolesnika, te se daje oboleloj ivotinji.
Koriste se i odreeni postupci da bi se spreila infekci
ja, kada se prepozna njena mogunost. Najvanija dezin
fekciona sredstva koriste se za nadimljavanje. U Bosni i
Hercegovini, Makedoniji i jo nekim krajevima, naroito
meu muhamedancima, upotrebljava se koren ovna (Inula
helenium) . Smola, gvoe, beli luk, biljke jakog mirisa, ljud,
ski znoj i izmet efikasni su u leenju groznica, epidemija
kuge i duevnih oboljenja. U Bosni se pale smolasti borovi
i jele u sluajevima epidemije izvan kue. U drugim slu,
ajevima crevne groznice (?) pali se opala kosa pacijentu,
ali taj obiaj predstavlja greh. Nekoliko lekovitih trava
spreavaju infekciju, a najee beli luk i bobice smreke.
Predrasude o uzimanju hrane dok je epidemija u toku, ili
profilaktike mere protiv specifinih bolesti, mogu se po'
klopiti sa obiajima religiozna zakletve i apstinencija. Za,
kletve i apstrinenciju obino preporuuje seoski lekar. Po,
to nije do kraja potvreno da se infekcija prenosi samo
dodirom i u direktnom kontakru sa obolelim, teko je
shvatiti kako uzimanje hrane koja je preostala od bolesni,
ka, ili dranje njegove hrane jednu no pod jastukom, ili
pranje istom vodom kojom se i bolesnik kupao, mogu da
spree zarazu. Takoe, dobro je poznat i obiaj zakopava,
nja upa sa vinom zajedno sa umrlim od tuberkuloze (na
etrdeset dana, godinu dana ili tri godine) , a nakon toga se
isto vino koristi za leenje tuberkuloze. Slini lekovi su bili
korieni i u sluajevima leenja elefantijaze.
85

KONE BOLESTI
Niz akutnih zapaljenja koe i osipa, kao to je crisipe
la, poznati su pod imenima: plamac, oganj, risipela, majasil,
crveni vetar, sklopac, naboljak...
Neki od lekova za ove bolesti se piju ili ujutru ili
uvee (kao to je poznato, lek za ujutru uzima na prazan
stomak) . Pronala sam da postoji lek koji se najee uzi
ma u svim oblastima: dva dela korena kupine mea se sa tri
dela provrele vode i kuva do 1/5 sadraja. Kaa od brljana,
Amica nwntana, koristi se na isti nain ili tamjan sa kore
nom iste biljke; stipsa itd. Svi ovi melemi se najvie koriste
za spoljanju upotrebu.
Sledei lekovi, koji se koriste za crveni vetar, verovat
no spadaju u berberske recepte, ali ih koriste narodni leka
ri u oblasti oko reke Lima. Ti lekovi sadre razne supstance
koje se upotrebljavaju u razliitim meavinama ili posebno.
Litar sireta, jedan dekagram bele gline (vrsta koja se kori
sti za izbeljivanje lica u kozmetici) , pola dekagrama stipse,
dva dekagrama crvene krede koja se koristi za obeleava
nje ovaca, pola glavice belog luka, deset dekagrama galeni
ta (olovni sulfid) , pola dekagrama baruta, kao i komad
crvenog sapunastog kamena {poznatog kao iikardat "dva
brata") . l Ovi sastojci se isitne u avanu i daju vrstu masti.
Slian recept mi je dat i u ovom obliku: dva drama olovne
glei, dva drama sireta, pedeset drama rakije, jedna dra
ma erementa (ovde oznaava metalnu crvenkastoutu
supstancu) i malo maslinovog ulja. Ovu smesu bi trebalo
postepeno meati navedenim redom i stavljati na upaljena
mesta dva ili tri puta dnevno. Treu verziju ovog leka mi je
ponudio narodni lekar koji je poznat u okolini Plava kao
"doktor". Sluajno, taj ovek je bio blizak za lokalnim ho
dama i organizovao je i obrede sa vatrom. Njegov recept
sadri olovnu gle, maslinovo ulje, uvenuo limun i isit-

86

njenu stipsu. Svi sastojci se dobro pomeaju i smesi se doda

malo soka od belog luka. Ove meavine ne treba zagrevati
pri procesu spravljanja.
Sirov katran, ispran u devet sveih voda, polako se
zagreva i, kada omeka, pomea se sa isitvjenim sumporom
i puterom ili sa mau (Crna Gora) . Cesto se upotreb
ljavaju i listovi duvana premazani medom. U Crnoj gori se
preporuuje i stavljanje ovog melema posle unazad izgovo
renog Oenaa.
Meu biljkama koje se upotrebljavaju u ovim sluaje
vima, najpoznatije su Veronica Beccabunga (razgon) i Acan
thus (crni tir) koji se kuva zajedno sa crnim lukom i pe
ninim ostacima u zakiseljenom mleku. Kaa koja se pravi
od cele biljke Helleborus viridis slui i za spoljanju i za
unutranju upotrebu. Kamilina voda se preporuuje u
Dalmaciji. Lappa maior i Petasites officinalis pojavljuju se
esto u kai ili sa kiselim mlekom. Korenje kupine, koje se
polako kuva, takoe se vrlo esto koristi. U upotrebi su
jo: listovi kupine u maslinovom ulju; rakija i barut, ili
sire; kamilica; strugotina; pasta koja se spravlja od pasu
lja; crvenica kuvana u siretu (Dalmacija) . Listovi bre
skve, isitnjeni, a potom peeni na goveoj masti, ili listovi
biljke koja je poznata pod imenom devetosilj. Salo jazavca
ili isitnjene kouljice malih renih jegulja. eramidlija (pra
ak crvene boje, praina od crepa) , isitnjena i pomeana sa
rakijom. Praak napravljen od listova Acer tatarium (Cy
tus) ili pasulj samleven u runom mlinu u "suprotnom
pravcu", tj. okreui mlin sa desne na levu stranu. Smatra
se, u Hercegovini, da je veoma teko leiti plamac, a jo
tee udarac. Ova bolest se lei liem jasenovog drveta
koje se potopi u vodi. Sledei melemi se koriste za leenje
svih rana i konih oboljenja: od komada nesoljene slanine,
brljanovog lia i pregri tamjana napravi se smesa, pa se
pali sa granicama smreke; tu je jo i smola smreke po87

meana sa salom. Ova upotreba sala zajedno sa smolom

smreke, nairoko je poznata. Sve izmet ivotinja ili oveka
koristi se takoe kao melem, a tu spada i svinjski izmet.
Dobar je i jemeni kvasac potopljen u maslinovo ulje.
Bilo bi nemogue dati kratak izvod bajalica koje se
koriste pri leenju crvenog vetra. Sledea bajalica koju u
navesti skoro je otkrivena u Srbiji i dua je od svih koje
sam do sada pronala, ali je dosta tipina. Koristi se pri
dimljenju pacijenta vlanom plevom i siretom.
"Sveti Nikola proe na plavom konju; osedlao ga
plavim sedlom; opasao ga plavim kolanom; okitio ga pala
vim ukrasima; pregazio plavo more; uklonio plavi vetar (tri
puta) . Sveti Nikola proe na crvenom konju; osedlao ga
crvenim sedlom; opasao ga crvenim kolanom; okitio ga
crvenim ukrasima; pregazio crveno more; i odneo crveni
vetar (tri puta) . Sveti Nikola proe na belom konju; ose
dlao ga belim sedlom; opasao ga belim kolanom; okitio ga
belim ukrasima; pregazio belo more; i odneo beli vetar.
Ustuk! Bie! Tebi ovde mesta nema! Odlazi u bujicu gali
lejsku. Gde crkve nema; gde popa nema da poji; gde svea
nema upaljenih; gde slavski kola se ne see; gde stoka ne
mue; gde ovce ne bleje; gde svinje ne groku; gde pedovi
ne kukuriu; gde psi ne laju; gde nema nieg. Okrenuo
sam te, povratio sam te. . Ustuk! Budi ko zemlja. Crveno
crvenilo, prokleta, grubost, ognjena svirepost! (prekida se) ,
pocrveneo (prekid) , budi rumen (prekida se) , izgori kao
vatra. Spalio sam tvoju decu, spalio sam tvoga dedu (ili
majku) , spalio sam oca tvoga i spalio mater tvoju, spalio i
tvog strica, u braku sam spalio tetku tvoju, i ujaka tvoga,
spalio sam tvog uvara, spalio sam ti majku uvarnu, spa
lio sam ti snaju, spalih ti i sestru, spalih ti zeta; poslah ti
svetlo, isprih te, spalih te, spalih te ' potpuno. Popalih ti
porod,lCU ., . . . " 2
88

Bolesti tipa variole kao to su bubuljice, kraste od

bubuljica i rane, mogu biti nazivane izvornim imenima:
kraste, boginje, dobrinjke itd. Mogu se pojaviti kao "velike",
"male", "crne", "vodene". U ovaj niz spadaju i male bogi
nje, ali je leenje pravih malih boginja prilino retko, jer su
smatrane za poseban sluaj, kao nepodobne za leenje. Iz
usmenih i pisanih izvora praktino je nemogue razlikovati
pravu prirodu oboljenja, osim ako se oboljenje ne vidi, ili
se patologija odreene bolesti ne posmatra sa medicinskog
stanovita. Glavni cilj leenja je skoro uvek - spreiti ko
no oboljenje da ode "na srce" ili da se spusti na stomak (u
sluajevima ekcema, herpesa i malih boginja) . Kada se
pojavi unutranji oblik variole, cilj leenja je da se bolest
izbaci na povrinu koe. Crno vino se pije sa krmezorn da
bi se spreilo vraanje boginja ili ponovni osip. Povremeno
se primenjuje i kupanje u toploj vodi, a ree kupanje u
hladnoj. U Hercegovini protiv bolesti koja se naziva velike
kraste, jede se med koji spreava da se ova pojavi na unu
tranjoj strani, dok se na kraste stavlja kiselo mleko ili
ovija vuna sa koje nije skinut mastan sloj. U Vareu se
bubuljice skidaju komadom vrstog papira ili ivicom sre
brnog novia, a ponekad se uzima krv iz miice. U sluaju
slatkih rana (rane nastale od bubuljica na licu) stavlja se
med sa eerom, a deca koja pate od ove bolesti kupaju se
u vodi u koju je potopljeno gnezdo bogomoljke. Za obolje
nje koe glave, u Hrvatskoj se hvata deset malih riba iz
reda sardina koje se kuvaju u vodi. U mnogim krajevima u
irokoj je upotrebi i kaa od rute i endoderma bresta. Ta
koe i ugljenisan ir pomean sa puterom ili kajmakom, ili
mekinje u toploj vodi, ili sapun napravljen od masti jea.
Za blagi osip (impetigo) kod male dece, poznat pod ime
nom krupa, koristi se isitnjen balzam od utog eera i
dosta pigmenta skinutog sa korena biljke Rubia tinctorum.
89

Leenje nekih vrsta krastavih oboljenja se ne razliku

je znaajno jedno od drugog. Takoe je zanimljivo naglasi
ti da se nazivi kao to su ljezde, ljezdine itd., odnose
ponekad na vario lu, a ponekad su istovetni sa imenima
oboljenja tipa skrofula, difterije ili uveanih lezda i otekli
na uopte.
U osipe sa vidnom iritacijom koe, kao to su sugreb,
svrab itd., spadaju i ekcem a ponekad i bolesti pod imeni
ma "svrab" i "uga". Ove bolesti se odnose na stajanje u
vatrenom krugu, ili su njime izazvane. ak i tamo gde
ovakva objanjenja nisu data, leenje nagovetava vezu sa
ovakvim verovanjima. Skoro da je univerzalni lek trljanje
osipa torbicom od kozje dlake, koja se posle toga baca
preko kue, npr. od istoka prema zapadu; ili primena obre
da operacije pod strehom ili blizu ubrita. Kozja dlaka je
povezana sa vetinom leenja i preporuuje se kao zavoj ili
aplikacija u nekim drugim sluajevima. Ali torba naprav
ljena od kozje dlake moe biti zamenjena bilo kojom dru
gom torbom koja takoe ima ista svojstva. U Bosni, upo
treba raznobojnih stvari uopte, vrlo je rasprostranjena, a
reeno mi je da se svrab moe trljati arenom torbom i
bojenom rogozinom. Koze su zdrave ivotinje i retko pate
od bolesti oiju, moda zbog toga to su njihove oi tako
snane, a i njihovo mleko je jae od kravljeg ili ovijeg, te
je to jedino racionalno objanjenje koje mi je bilo po
nueno u vezi sa torbom od kozje dlake. Ali u sluajevima
u kojima sugreb ne podrazumeva koni osip, ve predstav
lja rezultat hodanja po nezdravim mestima, torba moe
posluiti kao i svaki drugi univerzalni lek za osipe, kao to
je, na primer, komad mladine venanice. U ovom sluaju
nekom moe biti reeno da obojene stvari (naroito neto
crveno ili mestimino obojeno) mogu posluiti i u te svrhe.
U lekove spadaju i sapun od katrana i slab rastvor od
brljana, zatim potaa od vode sa crvenim biberom i aplika-

90

cije od crvenog pigmenta (cukurta) . U Vrbniku je mast od

maslinovog ulja, sumpora, pepela i krede, takoe u upotre
bi, kao i kaa od divlje cvekle i sumporne vode koja se piju.
Za ugu, u Duvnu u Bosni i junim krajevima koriste se
stipsa, so, sumpor, potaa, gare, rakija i maslinovo ulje,
sumpor u nafti ili alkoholu, stipsa u vodi, ili samo sumpor.
U Srbiji upotrebljavaju kau od korena kukuruza, urin
pomean sa pepelom, belo vino kuvano sa siretom, solju,
uljem i liem jorgovana. U Hrvatskoj se kupaju u mleku
mlade krave, koja je oteljena u zimu, i to tako da se prvo u
mleku prokuva leska, a onda ono odstoji prko noi izvan
kue (upotrebljava se tri jutra uzastopno) . Cetvrtog dana
se upotrebljava samo kaa od brljana ili emerike, ili urin
sa sumporom, koji se takoe pije. U Hercegovini se kupaju
u zoru u kai od biljke Rhamnus frangula, koja preko noi
treba da odstoji ispod strehe. Upotrebljavaju se jo: urin
priplodnog pastuva; mast peenog vuka; barut i sve mile
ram. Kora i cvat hrasta se koriste za razliite vrste svraba,
za skorbut i kona oboljenja glave, dok se u Sandaku i u
drugim mestima koristi kaa od hrastove kore i prepo
ruuje se za kosu i glavu, kao i za sve vrste elavosti.
Postoji jo i poneka veza izmeu domaih ivotinja i
krastavih i iritantnih osipa. Govei svrab, govei liaj, kozji
kaalj itd., u mnogim mestima su indikovani kao posebna
vrsta svraba ili skorbuta. Postoje konjski, stoni i kozji
svrab. esto sam nailazila na naziv guba, koji se na jugu
koristi da bi se oznaila bolest koja dolazi od koza i drugih
ivotinja. Veruje se da bolest dolazi od ivotinja, ili je one
izazivaju, u sluajevima kada se udari ivotinja. Guba (ko
ja oznaava i lepru) dobija se od koze, ili kao kazna za
odricanje od nekog, a lei se uljem pokupljenim od sala
spaljenog na borovini. Crna uga se dobija od stoke, a lei
se vodom u kojoj se nalazi glavica belog luka i neto baru
ta. Liaj, naziv koji se koristi opisno za suve kraste nalik
91

liaju, uvek je udruen sa crvenilom koe kada dolazi od

stoke. Za leenje se koriste bale iz usta bika ili vola, kao i
svee meso goveeta. U Hercegovini bi pacijenta trebalo
da oblie bik. Viala sam da dete za istu bolest u Srbiji dre
dok ga ne oblie aps. Drugo objanjenje za bolesti ovog
porekla je - slaba ili nezdrava krv. Na Hvaru kau da, ako
bolest ode na glavu, bolesnik gubi razum. Lek je da se
maka presee na pola i da se stavi na bolesnikove pete da
bi mu "izvukla krv iz glave". Takoe, pije se i sok od
spaljenog drveta. U Dalmaciji trljaju kou sokom od limu
na i belanceta, i pokrivaju kraste ljuskama od jajeta koje
stoje na telu dok same ne otpadnu. Na kraste se stavlja i
isitnjena puhara (gljiva) . U upotrebi su i liajevi ili kame
nje na kome liajevi rastu.
Komad samog kamena moe se isitniti i popiti. Vrste
biljaka kao to je Lecidea Geographica, ve su pomenute. U
svakodnevnoj upotrebi je biljka Heliotropium europeum.
Koristi se Majina duica u vidu kae.

IREVI
Gnojni irevi, furunkli i apscesi, ukljuujui one pot
kone, kao i one koji se mogu pojaviti na licu i vratu,
zajedno sa crnim pritom, obino se pojavljuju pod imeni
ma micina, nicina, prit, ir, poganica itd. U Crnoj Gori se
bolesti ovog tipa opisuju kao teki irevi, koji u periodu od
nekoliko sati porastu i postanu crni. To je, uglavnom,
rezultat ishrane pokvarenim mesom, pa ga zbog toga nazi
vaju jo i mesnik. Izaziva velike bolove, a ako ode na glavu
i stomak izaziva i smrt. U Kolainu se, na primer, "lekar"
odmah poziva u takvim sluajevima. On poprska ir baru
tom, a ako je ir na licu, onda prvo savije prsten nainjen
od .tkanine i sipa barut u prsten. Da se ne bi zapalila cela
92

tkanina, zgodno je da se barut zapali krajem od cigarete ili

uarenim ugljem. Kada se izvri kauterizacija na ovaj na
in, i kada pacijent oseti da je meso spaljeno, na mesto na
kojem se nalazi rana stavlja se list duvana namazan me
dom, te se potom vee preko rane. Ovde se ne koristi
nijedna vrsta bajalica, osim ako je kauterizacija prebrzo
izvrena, jer kau da tada nijedno leenje ne pomae. Uop
teno gledajui, crni prit podsea na antraks, ali princip
leenja za sve sline apscese i ireve sastoji se u spaljivanju
ili stavljanju obloge koja ubrzava gnojenje. Ceo ovaj pro
ces je praen kauterizacijom i, ree, otvaranjem ira in
strumentom. U Duvnu (Bosna) , ir se kauterizuje baru
tom kako je prethodno opisano, da bi se potom rana po
prskala stipsom, a vrabac vezao za ranu; kao mera predo
stronosti, pre ovakvog poduhvata jede se med sa belim
lukom.
Med spreava da se bolest ne proiri na srce. Koriste
se jo svea krv make, uni mehur zeca, glava zeca i
njegovo salo, crni petao ili aba (ivi rasporeni) , izmet gu
ske i katran od bora na plavom papiru.
Biljni lekovi se ree koriste. Slovenski i albanski na
rodni lekari u jugoistonim krajevima preporuuju lie ili
napitak od lia biljke Sambucus ebulus (zova) za spoljanju
i za unutranju upotrebu. Koren biljke Lappa communis
kuva se u mleku. Lie brljana stavlja se sa siretom. Za
ireve se upotrebljava i napitak od semena ili unutranjeg
dela kore vrgove (Bolecus agaricus?) . Cela biljka, uklju
ujui i koren, Podagraria(?) isitni se i ostavlja na iru
tokom 24 asa, a posle nje se koristi Betonica officinalis.
Lokalni naziv za Aegopodium je Poganica trava. Ovo je lek
za reumatizam, obino poznat pod imenom poganica, to u
ovom sluaju znai "crni prit".
Barut predstavlja omiljeno sredstvo za leenje: napra
vi se rupa na komadu suvog hleba i ostavi se da lei na
93

apscesu, te se tako zatiti povrina oko ira ili apscesa.

Barut se zatim stavi u rupu od iseenog hleba: i zapali.
Umesto hleba koristi se i neeljana vuna, a ako nije na
licu, ir se uokviri tkaninom ili vunom i zapali se barut koji
se nalazi oko tkanine. Lana kauterizacija ima mimetiku
primenu. Uarenom lopatom mae se iznad apscesa i neo
phodno je da pacijent oseti toplotu na koi. "Lekar" izgo
vara sledee rei: "Prizivam te pridu (iru) , im vatra proe
ne rasti vie. Neka nam pomognu Sveti Bog i Sveta Devica
Marija" .
Kristal, toeilo ili metalni novii se ponekad zagrevaju
i stavljaju direktno na ir. Kristalno kamenje ili tocilo za
grevaju se do usijanja i po njima se pospe sire. Sire se
zatim tako zagrejano nekoliko puta nanosi na ir. Neke
obloge se spravljaju od abe koja se iva raspori i pospe
stipsom, zatim od svinjskih fekalija, ljive koja se prepolovi
i napuni stipsom, lanenog semena koje se kuva u mleku, ili
od komada vrueg mesa ili sirita (buraga) . Za ir na desni
ma jedna Ciganka mi je dala utrobu krastave abe, u kojoj
se nalazilo napola osuena ljiva poprskana crvenim bibe
rom, a sve to se stavlja na obraz. ula sam jedanput paci
jenta u bolnici koji se alio: "Odsekli su mi prst! Da sam
sluao one sumnjive savete, mogao sam da budem izleen
koom krastave abe". Koa krastave abe slui za leenje
gangrene (MaktEdonija) . Crni prit se lei pomou izgnje
enog vrapca. Cula sam da se u Bosni vrapci koriste za
otekline, ali ovo ima, verovatno, i neke veze sa vrapcima
koji se koriste za ljubavne maije. U Kraljama u Hrvatskoj,
pogana (zagnojena rana) lei se ljudskim izmetom, a mici
na (verovatno crni prit) - duvanom, kiselim kupusom i
medom. Za ostale otoke koristi se korpijino ulje ili duvan i
kiseli kupus. Med i kreda u orahovoj ljusci se stavljaju
preko ira. Crni prit na ruci otvra se zlatnom iglom, ili se
ugura u ivu rasporenu abu. Zivi vrabac se izgnjei u

94

avanu i stavlja na ir. Na ir se paljivo stavlja i burag

(sirite) bilo koje ivotinje. Melemi se koriste da bi se za
leila rana nastala posle ira, a za ostale apscese se koristi
peeni luk. Fumigacija biljkom Nigella i medom ili siretom
vri se vrlo blizu ira, a za crni prit posebno se izvodi
fumigacija semenom od koprive. Mnogo drastiniji metod
otvaranja apscesa je nanoenjem isitnjenog stakla. Kada se
apsces u potpunosti zagnoji i kada je rana ve formirana,
"ivo meso" koje moe da nastane lei se skuvamim smok
vama koje se poprskaj u sulfatom bakra ili stipsom. Za ire
ve ili apscese koriste se u ljuski oraha, opiljci bakra, isit
njen sumpor, barut pomeap. sa pljuvakom i drveni ugalj,
ili prepolovijeni testisi psa. Zumance jajeta i so stavljaju se
na apscese u ranoj fazi da bi sazreo, a takoe i med po
mean sa kredom (Crna Gora) . Salo goveda koje se polako
kuva sa solju i lukom, sve dok se ne napravi kaa, koristi se
esto u iste svrhe. Preporuuje se i paljenje neseenim
limunom i lapisom (poludragi kamen) . Takoe, glavica
belog luka, barut i sumpor, prethodno promeani, mogu se
stavljati na ir dok ne sazri (zagnoji se) . U homoljskoj
oblasti se pravi krug oko ira od isitnjenog lapisa, da se
rana ne bi irila. Da bi apsces ili ir otvorili, kuva se laneno
seme u mleku (moe seme od bundeve) , ili vrui napitak
od unutranjeg dela kore bresta. Kada ir pukne, rana se
ispira unutranjim delom kore limuna skuvanom u mleku.
Ljudske fekalije, kravlji izmet... , se takoe koriste, ali mi je
reeno da moraju da budu svei. Barut, pepeo hrasta ili
bresta, katran od bora i stipsa meaju se u jednakim ko
liinama sa pljuvakom i kuvaju: komad plavog papira se
nabode na iglu, mast se stavi preko njega, i sve to zajedno
vee se preko apscesa. Jedna od mogunosti je i da se
namae smola od emerike na plavi papir i pospe sumpo
rom. To se zapali i stavi na ir to je mogue toplije. Sle
dei spisak lekova odnosi se u sluajeve ireva na glavi:
95

ugrejani crveni biber; sirite bika ili ovce; pitomi brljan,

zajedno sa zeijim salom; preni praziluk; svei neslani sir;
iva aba; kiselo mleko; malo peenog brana pomeanog
sa rakijom. Za apscese, kao to je ir na desnima, koristi se
svea biljka Malva rotundifolia (Crna Gora) , maslinovo u
lje, beli sapun, beli luk, ili stipsa. Ove supstance se kuvaju
zajedno, dodajui jednu po jednu navedenim redom (Pe) .
Kaa od kukuruznog brana i maslinovog ulja stavlja se
dok je topla. Lie od biljaka Solanum viola se koristi za
otoke. Za bilo koje gnojno oboljenje koristi se meavina
belog luka, soli, sleza, ivinskog izmeta; ili meavina od
suenih smokava, kvasca, slanine, soli i sapuna; ili vrue
maslinovo ulje i voda, od kojih e ir pui, te se na to
kasnije stavlja melem. Za ranu ili otok na stopalu, za trn
koji je uao u ivo meso itd., - na povreeno mesto se
stavlja topla kaa od izmeta na listu rotkve, ili listovi i
cvetovi od biljaka Sambucus nigella, Rumex, Malva i Nigella,
koji se pomeaju se kukuruznim branom, katranom i sa
lom. Trava od prikojasa (Aegopodium ili Peucedanum?) na
mae se medom i stavi se na ir. Gnoj iz zagnojenog mesta
koristi se za spreavanje irenja bola. Malo gnoj a moe da
se stavi na graniicu ili novi i potom baci. Cir se lei i
komadom sapuna koji je bio korien za umivanje, otrov
nim zmijskim zubom, granicom crnog gloga ili nekim dru
gim lekovitim sredstvom. "Idi, idi, idi, ne ostavljaj traga za
sobom!", izgovarajui ovo bolesnik bi trebalo svaki put da
pljune, i dodirnuvi kamen da zamilja da bolest prelazi na
njega. Ovo se ponavlja tri puta. Za otoke i apscese bi
trebalo uhvatiti krticu. Bolesnik ga postavlja na zemlju iza
sebe i podie ga sa rukama iza lea. Krtica se stavlja u
papirnu kesu ili levak napravljen od presavijenog papira,
sa malom rupom na kraju u levak, zatim sipa vodu koja se
profiltrira i koju potom izruuje u sud. Tom vodom bole
snik pere povreeno mesto (Vrelo) .

96

TUMORI, OTOCI
Terminoloki se retko pravi razlika izmeu otoka i
tumora pa vrlo esto u istu grupu se svrstavaju i krufule,
angina, zauke, oboljenja limfnih sudova uopte, pa ak i
kila (hernija) . Na osnovu recepata za leenje oboljenja ne
moe se sa sigurnou utvrditi priroda bolesti, a ni melemi
nisu strogo odreeni. Ali prema mom iskustvu, nazivi kao
to su otok, gute, lezde, elve, grlobol, vrat itd., mogu u
lokalnoj primeni imati prilino odreeno znaenje koje se
ne moe menjati. Sledei recepti spadaju u one ija je
primena i priroda bolesti na koje se odnose, onoliko jasna
koliko to savremena patologija dozvoljava.
Za guobolju, bolna zapaljenja i otoke (angina) , kori
sti se cela biljka od sarae (Polygonatiuin officinale - ali su
mi takoe dati i nazivi P. multiflorum i P. verticillatum, koji
su se ustalili u oblasti u kojoj sam ja bila) . Naziv saraa je
poznat u Bosni i Srbiji, tamo se ova biljka koristi za leenje
krofula, ali mnogo vie za bolove u grudima i za guobolju.
U Vrelu se upotrebljava napitak spravljen od sveta zove i
lia iste biljke koja slui i kao obloga.
U Vareu se za gute (krofula) orahovo lie kuva u
vodi, list se skuvan stavlja na obolelo mesto, a tenost se
pije. Vrlo esto sam sluala da su orah i njegovo lie
"dobri za krv", "dobri za srce" itd. Kada mi je objanjavala
kako je kupka sa orahovim liem dobra za jaanje udova i
da lei rahitis, ena iz okoline Pei je dodala da orah i
njegovo lie iste krv i drob i da su zdrava hrana, te se
tako i kupka i lek, kao i jezgro oraha, mogu preporuiti u
sluajevima suice (tuberkuloze) . Napitak od malve se pije
u sluaju krofula. Koren biljke Lappa communis (?) zajed
no sa solju, krompirom, ustajalim vrhnjem (pavlakom) i
korenom Petasites officinalis, isitnjeni, izgleda da lie na lek
97

slian onom koji je izazivao gnojenje obinog apscesa. Li

e i kora orahovog drveta se kuvaju, potom se poeere i
nanose spolja; jezgro oraha se jede sa ribljim uljem i me
dom. Orahovo lie i beli luk se peku na puteru, pomeaju
sa sveim izmetom i nanose tri puta na dan. Za oteklo
drelo se isitni konjska repa i pomea sa borovim katranom
"kao i za rane" : Koren biljke Carduus tuberosus, ili Verba
scum thapsus se jede (Plav) . Za krofule se u ovdi kuva
Mentha aquatica, te se tako skuvana biljka nanosi spolja,
dok se tenost pije. Koristi se i kopriva kuvana u sveem
mleku, kao i kiseli kastavac. Zatim jo neoprana vuna
ostriena izmeu zadnjih nogu ovna. Korenovi koprive ko
ji se kuvaju u vinu ili listovi biljke Parietaria officinalis
meaju se sa solju, siretom i medom. Sambucus ehulus i S.
nigra peku se na masti sa divljom tikvom i biljkom Lappa
maior. Drugi recepti sadre med i tamjan, beli luk, pirina
kuvan u mleku. Uz to, koriste se i: napitak od biljke Quer
cus sessiliflora, koren Malve, iseckana konjska repa zajedno
sa kvascem, sok od cvekle sa medom i niadorom. Koren
biljke Iris germanica mea se sa kamforom. Mnogi od ovih
lekova koriste se za otoke uopte. Za tumor ili otok, u
Duvnu se koristi pola litre prvodestilovane rakije, metilal
dehid alkohol i so, i kuvana kotana sr iz kopita mrtvog
konja. Za nateeno lice - isitnjen luk sa solju i pomean sa
kiselim mlekom. Ova kaa se nanosi na tkaninu. Otoci 'i
apscesi koji pucaju na bilo kom delu tela bez nekog od
reenog razloga, lee se smesom od jednakih delova katra
na, loja, meda, soli i voska; ovi sastojci se meaju dok se ne
stvori neka vrsta masti. Slino je i u sluaju oticanja testi
sa: pripremi se kaa od korena Symphytum officinale sa
mlekom i medom, ili flaster od opranog katrana, dok je
upotreba kao i kod rana. Sok od gorkih listova rotkve se
utrljava, kaa od Symhytum-a kuva se sa mlekom i nanosi

98

na tkaninu. Peena jaja popraena niadorom koriste se za

bolove ili otoke, ali i za obnavljanje neprecizno oteene
plodnosti (Pe) . Za bolove pri mokrenju upotreblj v a s
. l
divlja nana ili kaa od isitnjenog i skuvanog luka. LJ1IJan
biljka Scolependrium se utrljava u venerni breg, testise ili
penis. Medi spominje isitnjen koren ovnike (Inula hele
nium?) u iste svrhe.
U Vareu se za zauke ili otoke na vratu koristi crve
nica (crvena zemlja) pomeana sa svetom vodicom. Tom
smesom se napravi krug oko otoka i krst u njemu, te se
ponavlja odgovarajua bajalica. Kod istih simptoma, jed
ena iz Belog Polja dodiruje otok sa tri mala kamena, lh
otricom noa, neotrim delom sekire, tocilom, eljem,
vremenom ili mukalicom; zatim napravi krst preko otoka
otricom sekire govorei: "Pobegni, pobegni, ovo te je pre
seklo", a onda udara sekirom o prag, gde se i obavlja ced
ritual, u sumrak (to se ponavlja tii puta) . Nadalje bajalica
glasi:

Zemlja, zemlja presira

Od Boga tebi ilova
Da poljubi laskolac
Uroka udare
Dobri ljudi dadoe ruak, Klju ne dadosmo.
Oko rane ili apscesa se moe kruiti noem, slaom,
ili kozjim rogom, izgovarajui istovremeno bajalicu: "Cire
vi umnoite se na kamenu ili panju, ali ne na ovome
veku, ni na njegovom telu. Jer ti vide ovu vilu sa kozjim
rogom i noem. Probijau te sve do belih kostiju". Vraara
probada svaki otok noem, kae "zdravo" i odlazi. Za ir
kokoav ona upotrebljava kokoije pero kojim isteruje ir:
"Neka ovo kokoije pero neno obrie ireve, neka oni na
kamen preu, da vie ne bole i ne svrbe, neka na kamenu
ostanu koliko hoe". Posle toga se pero spaljuje iznad

99

trave: "Kad .ovo pero sagori, nek takvi postanu i irevi na

ovom oveku". Beliasti otoci na jeziku ili u unutranjosti
usta (aphthae) koji se nazivaju jaterice, lee se tako to
pacijent sedi pored vatre, pljuje u lopatu i tom lopatom
mea pepeo u vatri. Neko bi trebalo da ga upita: "Koga to
plai?", a on da odgovori: "Gutera" . Sve se ponavlja tri
puta. Otok na bilo kom delu tela lei se i dobro umu
enom smesom od po jedne treine mere ulja, meda i
umanceta, koja se zagreva sve dok ne provri (Travnik) .

VENRINE BOLESTI
Verovatno je tano da su se venerine bolesti rairile
tek u novije vreme, te su sada poznate i u krajevima u
kojima se do skora za njih nije znalo. U nekim krajevima,
naroito tamo gde je razvijena islamska i urbana kultura,
endemine forme sifilisa su uveliko postale poznate pojave.
O ovakvim stvarima se, vie-manje, uti, dok se vidljivi
simptomi polnih bolesti svrstavaju zajedno sa ostalim ko
nim oboljenjima. Zanimljivo je napomenuti da se i ovde
njihovo leenje uglavnom podudara sa leenjem u orijen
talnOj medicini. Sledei recept mi je dao jedan muhameda
nac, "doktor" koji je leio svoje susede koristei knjiicu
turskih recepata, koja je pripadala njegovom pradedi, i u
kojoj se svaki sluaj poklapa sa sluajevima navedenim u
brojnim turskim knjigama recepata starijeg datuma.
"Uzmi jednu dramu karanfila, jednu dramu ive, jed
nu dramu rastike (crni pigment) , dve deke bakarnog sulfa
ta, dve deke gorkog oraha i jednu deku suenog i isit
njenog lia biljke (Asarnm europeaum?) . im se ujutru
probudi, pljuni na ivu i dobro je pomeaj sa pljuvakom.
Onda ta dva sastojka pomeaj sa ostatkom ive, a rastiku
ostavi. Dodaju se jako vinsko sire i sok od limuna. Napra100

vi meavinu i podeli je na sedam jednakih delova u obliku

oraha. Svaki komad se posebno stavi na komad papira i
postavi se u kalajnu iniju, a potom sve zajedno ide u pe.
Bolje je da se dva puta pee.
Kada se pojavi frenga u ustima, trebalo bi izvriti fu
migaciju (dimljenje) , tako da se stavi malo eravice na
tiganj, unutra se baci komad gore pomenute meavine i
pokrije se glava nekom tkaninom. Bez obzira na kom se
delu tela pojavi bolest, moe se izvriti fumigacija istom
meavinom. Ako se bolest pojavi u ustima ili drelu, udie
se dim, sedam dana, svaki dan po jedna od sedam 'pilula'.
Dim se inhalira to je mogue vie. Kada je pilula izgorela,
ostavi lonac sa strane i lezi u krevet. Dobro se pokrij i
umotaj. Radi to stalno u toku sedam noi. Kada prou tri
dana, usta treca isprati. Vodica za ispiranje usta se pravi
treeg dana od dve deke stipse i pola deke bakarnog sulfa
ta. Stipsa se stavi na pare gvoa i dri iznad ara. Kada to
pone da cvri, doda se jo malo i sve se dobro ispri. Kad
se ohladi, treba ga dobro isitniti, kao brano. Pomeaj za
tim smesu sa liem kupine (?) i podeli je na etiri dela u
vodi. Osmog dana se usta time ponovo ispiraju. Bolesnik
mora da bude gladan, da jede samo pokvaen hleb bez soli
i kvasca, nesoljenu supu i svee mleko. Trebalo bi da izbe
gava'sve to je toplo, kiselo ili slano, i ne bi trebalo da ima
polni odnosa sa enom u toku etrnaest dana. Posle etr
naest dana e biti potpuno izleen." 3
. Moja asistentkinja je jednom prilikom bila pozvana u
Ministarstvo zdravlja, jer je jedan ovek ponudio na pro
daju porodinu tajnu - verovatno je bila u pitanju fumiga
cija uz pomo ve. Skupu je trebalo da prisustvuje i dva
naestak ljudi koji bi potvrdili efikasnost leka u njihovim
sluajevima. Zanimljivo je spomenuti da je tajna, sve dok
je taj ovek nije nauio od svoje majke i reio da je proda
101

(a Ministarstvo je lek i odobrilo za javnu upotrebu) uva

na u porodici tokom nekoliko generacija. Njegova majka
je reila da je otkrije i proda tek kada su doli na ivicu
bede.
Berberski recepti poinju ispiranjem usta vodicom od
stipse i ulja iji su glavni sastojci iva i sublimat arsenika.
Meu lekovima koji se piju pronala sam meavinu gorkog
oraha, brana i vode, od koje se prave kuglice veliine
graka. Uzima se jedna dnevno u toku etrdeset dana. Pola
kilograma jema, aka (rukohvat) limuna i vlakno zrelog
kukuruznog klipa, kuva se polako u litri vode sve dok
jeam ne omeka, te se pije odmah im se pojave prvi znaci
gonoreje. U Hercegovini se sifilis u ranom stadijumu lei
malim koliinama smese od dva dela eera i jednog dela
sumpora, emu moe biti dodato i malo bakarnog sulfata;
uzima se sedam j utara ili dok se ne pojave bubuljice na
koi. Rane se zatim lee bakarnim sulfatom i kiselim mle
kom, ili rasolom. Mogu se popraiti solju i vezati listom
kiselog kupusa. Stavlja se i pepeo naivo peenog jea ili
male arke. Pilule sumpora, bakar sulfata, ive, jemenog
brana i soka od limuna, jedu se jednom do tri puta dnev
no, dok se pilule od ive, arsenika, karanfila, jemenog ita
i limunovog soka koriste za fumigaciju. Za fumigaciju se
koriste i piluleod ive, psee dlake, arsenika, jemenog ita
i soka od limuna. Malo karanfilia, bakarnog sulfata i osu
enog belog pseeg izmeta isitni se i pomea, zatim se u
malim koliinama kroz slamku uduva u grlo obolelog; od
mah posle toga se popije aa hladne vode. Ovo se ini
svakog dana, sve dok se bolest ne pojavi na povrini koe.
Tada se upotrebljava isti praak koji je sada pomean sa
kiselim mlekom; ta se kaa ostavi da stoji dvadeset etiri
sata u bakatnom loncu, a nakon toga se utrljava u kou.
Psei izmet se koristi za fumigaciju, a psea krv i meso za
102

profilaksu. Fumigacija samo sa ivom poznata je u mnogim

krajevima, kao i ona sa gorkim orahom, ivom i branom.
Muslimani u Bosni sami prave pilule za fumigaciju. Za istu
svrhu, jedan starac iz Deana pravi kolae - teki su oko
90 gr i imaju po 7,5 cm u preniku i visini; okruglog su
oblika. Na kui ovog iscelitelja, koji ima skoro devedeset
godina, mogu se videti kako vise izme, kaputi, oruje,
jednom reju, karakteristini predmeti albanskih brana, a
ostavljeni su u zalog za vreme leenja. Pilule predstavljaju
meavinu ive i kokoijeg ili guijeg izmeta, koji se meaju
ponekad sa smolom od emerike; to se zatim sui na sun
cu, ili pee na tihoj vatri, na ravnoj cigli ili komadu gvoa.
Smesa se inhalira u toku deset dana, a za to vreme bole
snik mora da dri strogu dijetu, izbegavajui so i meso.
Sledei lek se uzima tri puta dnevno, u toku devet dana, u
svim sluajevima venerinih bolesti: pola litre rakije, neto
krede, stipse, kamfora i kaika maslinovog ulja, pomeaju
se i ostave da se ukisele; ili se devet insekata koji ive na
brestu (strii buba) ispeku u tiganju i isitne, a potom se
piju sa rakijom. Pre nekoliko godina, u kraju oko Smede
reva, jedan arlatan je uspeo da tamonjim seljacima proda
meavinu (napitak) sa ovim insektima i isitnjenim stak
lom.
Stern pominje, da se u Turskoj, u koju ubraja i delove
koji joj danas ne pripadaju, kana koristi zajedno sa antilue
rinim lekovima. Nisam, meutim, otkrila da je ovakav
sluaj zabeleen u tradicionalnoj medicini krajeva koje on
spominje, niti se, koliko ja znam, kana koristi za fumiga
ciju.
Trave se takoe koriste za fumigaciju, kao to je, na
primer, Sedium telephium, ili ona poznata pod imenom fren
ga trava.
1 03

GANGRENE I IVE RANE

Tumori, ir, gangrena, lupus, zagnojene rane itd., se
uglavnom lee kao posebni sluajevi rana.
Zabeleila sam sluaj kada je narodni lekar odsekao
kanceroznu izraslinu sa gornje usne bolesnika i spalio ranu
usijanim gvoem. Zatim je naneo mast, a kada se ir
ponovo pojavio na istom mestu, stavio je na njega komad
arsenika i privezao ranu. Danas je ovaj "doktor" iz Crne
Gore uven po leenju raka putem odsecanja izrasline i
oblaganja rane zelenim smokvama "zajedno sa drugim bi
ljem". Ovaj nain leenja je nauio od nekadanjeg hirur
ga na crnogorskom dvoru, Rusa po poreklu. Dalje irenje
zagnojene rane (iva rana) trebalo bi spreiti zasecanjem u
krug. Sledea mast se posebno koristi u sluaju raka: svei
puter, pelinji vosak, voda, lOj, kao i malo tamjana; smesa
se polako zagreva i dodaje joj se iseckan endoderm biljke
Sambucus nigra - meavina se kuva sve dok se ne dobije
gusta uta masa (Berane) . Takoe, skoro su svugde pozna
ta lekovita svojstva razlika, a koristi se u svim gore pome
nutim sluajevima. Svee lie ili iseckano i sueno stavlja
se na obolelo mesto. Sledei melem koristi se za "divlje
meso": aa belog vina, aa maslinovog i kuglica utog
pelinjeg voska pomeaju se i zagrevaju - oblozi se menjaju
svakih dvadeset etiri sata. U sluaju zagnojene rane, kao i
onih koje mogu biti posledica neke vrste trovanja, narodni
lekar iz okoline Lima preporuuje da se takva rana istrlja
stipsom, potom bi pacijent morao da popije vodu pome
anu sa duvanom i da stavi noge u toplu vodu. Rane se
mogu gnojiti i zbog prisustva malih crvolikih parazita u
krvi, ranjavanja orujem ili zbog neleenog jakog udarca
itd. U tim sluajevima rane se lee parom od vode po
meane sa pepelom brestovog drveta. Bosiljak kuvan i po
tom obloen na ranu takoe unitava crve. U Hercegovini
104

postoje strunjaci koji se bave ovakvim sluajevima i koji

odstranjuju zagnojenu kost koju su napali crvi. Mast koja
se koristi da bi se rana otvorila i da bi se odstranilo trulo
meso i gnoj, sadri sledee sastojke: sr zove, koren kupine,
tamjan, smolu emerike i maslinovo ulje. Sueni cvetovi
biljke po imenu Verbascum poprae se po rani da bi se
otrovali paraziti. Kada rana postane ista i zalei se, na
povreeno mesto se nanosi druga mast koja se pravi od sri
Sacimbusa, pelinjeg voska, maslinovog ulja, smole (eme
rika) , kao i razliitih vrsta bilja. Apscesi se lee prvo sa
navedenom mau; a kada puknu, stavlja se list od bokvi
ce. Sve druge rane lee se drugom navedenom mau, a
stavlja se i koren Verbascum-a zajedno sa maslinovim u
ljem. Protiv parazita koji se mogu nai u ranama koriste se
i: zeleni guter, u jea, enino mleko i isitnjena stipsa,
kao i prah od isitnjene arke sa bakarnim sulfatom. Prepo
ruuje se dijeta u kojoj se izbegavaju riba, alkohol, zeleno
povre i kiselo voe. Rak se takoe lei pileom jetrom
isitnjenom i izmeanom sa eerom, uljem od raka i sokom
od koprive, slanom potaom od vode, jetrom crnog petla,
koja se stavlja na ranu dok pacijent mora da bude u to
plom i da sedi pored vatre. Ako se koriste plua tek ubije
nog jagnjeta, nije neophodno da bolesnik bude utopljen. U
upotrebi su i sok od korena Malva-e (beli slez) kuvan u
vodi i isitnjen koren osuene koprive peen na masti.

RANE
Rane se lee na razliite naine u zavisnosti od toga
da li su od metka, otrog predmeta, itd. Da bi se zaustavilo
krvarenje iz rane, ona se moe vrsto drati prstima ili jako
vezati; poznati su sluajevi kada je narodni lekar uspevao
da zadri krvarenje i iz glavne arterije. Za spreavanje krva1 05

renja koriste se paukove mree, puhara (gljiva koja jo

uvek ima malu ekonomsku i komercijalnu vanost u po_
gledu korienja u ove svrhe) , trulo drvo, duvan, kora od
limuna, pepeo, ugljenisan pamuk ili lan, kao i vunena
odea, so, spaljena i stara koa itd. Sirov katran, sedam ili
devet puta ispran u vodi, polako se kuva sa rakijom i uva
se u skladitu (Bosna i Dalmacija) . Posle vode, za ispiranje
rana najvie je upotrebljavana rakija, zatim urin, a pone
kad se koristi i vino ili hladna infuzija od vrbinog lia. Salo
od zeca, a - kako sam ula u Bosni - i salo od medveda,
imaju iroko rasprostranjenu upotrebu pri leenju i ek
strakciji stranog tela iz organizma. U Hercegovini je obiaj
da se rana nadimi sa kozjim salom, koje se stayi na ar; za
kozje salo se misli da je dobro u sluajevima ekstrakcij e
metaka, trnova itd. Posle prvog ienja, hirurg stavlja
mast, ili pokriva ranu liem lekovitih biljaka, pre zavija
nja. U velikoj veini sluajeva koji su mi. poznati, koriene
su biljke: Veronica officinalis, Betonica officinalis, Plantago,
Erythraea centanum, Symhytum, crna vrba, zatim slanina,
ili katran u nekom obliku. Hajduka trava (Betonica offici
nalis?) se kuva na puteru, vodi i borovoj smoli. Mae se
med na bokviin ili duvanski list (Crna Gora) . Stipsa 'Se
prvo kalcinira, sitni i posipa po rani, ili se koristi isitnjen i
osuen razliak (listovi) i ugljenisan jelenski rog. Starija
rana se lei belancetom pomeanim sa solju, to se nanosi
na tkaninu; ili svinjskim izmetom. Jo se koristi glina po_
meana sa rakijom, grnarska glazura pomeana sa masli
novim uljem, pirina kuvan u siretu, kamfor i rakija na
neseni na sirovu (neeljanu) vunu, senf (od slaice) sa
belancetom, ulje' na listu kiselog kupusa, sok od brlja
novog lista pomean i peen sa slaninom, suena kopriva.
Uzme se po deset drama utog voska, tamjana i belog
sapuna, i tri isitnjene brljanove bobice.

Ovo se polako mea sve dok smesa ne zgusne. Tada je

treba staviti u hladnu vodu, izvaditi i gnjeiti sve dok ne
izae sva voda. Kuvaju se zajedno maslinovo ulje, borova
smola (katran) i iseckana sr zove, i takoe se upotreb
ljavaju kao melem. Sledei recept mi je dao jedan stari
hirurg iz okoline Deana, napominjui da ga je koristio
preko etrdeset godina, te da je u doba dok je jo tu bila
turska vlast, imao u kui i poturice ranjenike: uti pelinji
vosak se zagreva na tihoj vatri dok ne postane mekan, sa
dodatkom maslinovog ulja. Ova meavina bi trebalo da
bude kao krema, a dodaje joj se iseckana sr bilja Sambu
cus, zajedno sa malo tamjana, ili po elji borovog katrana.
Cela smesa treba da bude dobro umeana i mora se jedno
vreme krkati. Ranu bi trebalo prvo oprati to jaom raki
jom. Isti hirurg mi je napomenuo da je za vaenje metaka
ipak najbolje obratiti se berberinu. A jedan Albanac mi je
rekao da ne koristi nita drugo u takvim sluajevima do
stari kozji sir, koji spada u najbolje i najpraktinije meleme
za izvlaenje metka na povrinu. Drugi Albanac, koji je
radio kao narodni lekar - hirurg i veterinar u Vrelu, a
stalno je putovao u Albaniju i Crnu Goru, dao mi je sle
dei recept: ugreje se oko pola litra maslinovog ulja i doda
se komadi borovog katrana (veliine oraha) , ista koliina
tamjana i ovijeg sala i manja kuglica pelinjeg voska. (On
je koristio vie tamjana u svojim receptima nego bilo koji
drugi narodni lekar na kog sam naila.) Ovi sastojci se
jedan po jedan dodaju i kuvaju na vatri; a smesi se dodaju
jo tri trave koje je on nazivao stog, p$smtin, bar i hajl.
Kada masa postane vrsta i kad se pojave loptice na ivici
tiganja u kom se smesa kuva, trebalo bi je premazati preko
iste tkanine, pritisnuti je, kao to se radi pri dobijanju sira,
a zatim je , premestiti u drugi sud - gde se ulupa kaikom,
sve dok se ne stvori pena. Za mene ovo predstavlja primer
koliko muke treba da bi se napravio jedan melem. Kuva1 07

nje, lupanje i pripremanje traju najmanje nekoliko sati; a

ponekad samo kuvanje traje ceo jedan dan i zavri se tek
sledeeg. Ovaj lekar je znao gde raste svaka od trava koje
su mu bile neophodne za pravljenje melema, i mogao je da
se njima redovno snabdeva. Neophodno mu je bilo da
trave budu svee i, iz nekih razloga, eleo je da biljke budu
ve velike, moda zbog toga to nije znao da ih prepozna u
drugom obliku. Iako za leenje stoke postoji ve odreena
tarifa, on nije skoro nikad nita uzimao za svoj trud, osim
dobrovoljnih priloga ili tek toliko da pokrije trokove oko
leenja rane.
U ostale lekove za leenje rana spadaju i listovi ra
zlika, Melissa officinalis i prah od uglja. Za ozbiljnije i vee
rane koristi se sr svinjskih kostiju ili rogovi od stoke po
meani sa belancetom i malo isitnjenog korena biljke Sym
hytum (gavez) . Arum se takoe upotrebljava za rane kao i
za tumore; Helleborns, tj . njegov koren, se ponekad stavlja
u ranu; ljuljak Veronica se, osim za rane, upotrebljava i za
kone bolesti.

U Albaniji, Crnoj Gori i Hercegovini pronala sam da

se i rane i opasne modrive (podlivi) esto lee sredstvom
napravljenim od svee odrane koe ovce. Ovo je, naravno,
irom poznat metod. U Crnoj Gori i u Metohiji, videla sam
da se koa prvo potapa u rakij u, za sluajeve uboja od
padova i ozbiljnih rana, ili za leenje modrica od udarca
konja, i sl. Maskali u Dalmaciji oznaava neku vrstu fla
stera, a u nekim ostrvskim dijalektima ima znaenje vune
(ital. mascalcia) . Putanje krvi u sluajevima modrica vri
lo se pomou pijavica, i jo se uvek preporuuje u nekim
delovima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i jo ponegde. U
sluaju sjevalice, poganice, nastale kao posledica udarca ili
modrice, kada se ne pusti krv dolazi do infekcije. Prvo se
pokua sa pijavicama, a ako taj metod neuspe, stavlja se
mast ili isitnjen koren konjske repe. Za rane i ireve ovog

1 08

porekla na nogama i rukama, izgovara se odgovarajua

bajalica. Uporedo se koristi lie biljke Fracinus excelsior i
ljivinog drveta. Lie se jede ili stavljaju na povreeno
mesto. Za modrice se koristi i ulje od jelena (koji nije stariji
od pet godina) , a koje se dobija iz roga sagorelog na aru.
To se pomea sa rakijom i tamjanom i nanese se na plavi
papir. Isitnjeni suvi listovi biljke Clematis vitalba, ako se
koriste u veim koliinama, mogu da naprave ranu. Ovo je
zabeleio S. Banovi na jadranskoj obali. Ista biljka je poz
nata mnogim seljacima iz razliitih oblasti kao pomo pri
izbegavanju vojne obaveze - tako su mi rekli regruti. Upo
trebljavaju se jo i jednaki delovi tamjana, morske soli i
katrana (borovog) - oni se meaj u zajedno na vatri dok ne
omekaju i nanose se na plavi papir; koristi se i med i
tamjan, ili med pomean sa belancetom, koren aree ko
prive pomean sa solju, riba (Rhodeus amarus) sa solju,
iznutrice tek ubijene ovce ili koze.

Zavoj od svee ivotinjske koe stavlja se na tee po

vrede, da bi se razlila krv iz modrice (podliva) . Ljudski
izmet u urinu ili vodi pije se u iste svrhe. U Crnoj Gori za
teke podlive raspori se ovca i povreeno mesto se pokrije
sveom iznutricom. Primenjuje se takoe i napitak od isit
njene aree koprive i roske. Naila sam i na upotrebu
svee odrane koZe crne make, toplog pepela hrastovog
drveta u vodi i katrana bora. Smola emerike i bora, peli
nji vosak i pola ae sireta kuvaju se polako na vatri, a
doda se i malo tamjana; meavina se kuva dok ne provri, a
zatim se stavi na plavi papir i nanosi na ranu. Opekotine se
hlade vinskim siretom, a nanosi se belance ulupano sa
rakijom. Drugi je recept da se voda prelije preko krede,
zatim se dva dela vode pomeaju sa jednim delom maslino
vog ulja, i to se onda nanese na opekotinu. Parenje je
poznato u sluajevima teih podliva, na jugu i na zapadu
zemlje, a spominje se i u istonim delovima, gde se koriste

1 09

so i luk, ubojni kamen (pigment kojim se markiraju ovce) ,

Lapis haematitis, oksid mangana koji je inae univerzalni
lek. 4 Obino se mangan isitni i pije sa rakijom, mlekom ili
vodom, ali se moe nanositi i spolja, suv ili pomean sa
nekom tenou. U Sandaku i limskoj dolini, na primer,
koriste se oba metoda za leenje modrica (podliva) , a po
mean sa mlekom ili rakijom, mangan takoe moze biti
upotrebljen da sprei krvarenja, pa se preporuuje i za
"enske tegobe", za poveane odlive i haematurie(?) . Zabe
leila sam da je jedna babica iz okoline Berana, prepo
ruivala ovaj kamen u nedostatku mleka kod dojilja.

UJEDI
U prirodi nema mnogo zmija otrovnica, ali se i neo
trovne vrste smatraju donekle opasnim, jer mogu da za
skoe i napadnu oveka. Inae nijedno domainstvo nije
bez brojnih recepata protiv ujeda otrovnica. Najuobiaje
nija prva pomo u takvim sluajevima je: isivanje otrova,
probadanje mesta ujeda, ili vrsto vezivanje povreenog
mesta, ponekad i sa obe strane rane, kao i utrljavanje
baruta. Retko se vri amputacija prstiju na nogama i ruka
ma na licu mesta. Uzimaju se sredstva koja izazivaju po
vraanje, a smatra se da nije preporuljivo spavati neko
vreme posle ujeda. Moe se prepisati i dijeta. Kada se rana
zasee to je mogue dublje, povraanje se izaziva pijenjem
vode u koju je stavljena odree.na koliina duvanaj zatim
se ujed lei kao bilo koja druga oiena rana (Plav) . Ranu
treba rasei i ispustiti to je mogue vie krvi. Potom se
rana podvezuje i oblae isitnjenim belim lukom potop
ljenim u siretu. Povraanje izaziva i ok od biljke Sambu
cus ebulus (Scopolia atropoides?) , moze se jesti i beli luk, sa
rakijom i vinom. Vri se i kauterizacija, paljenjem trulog
1 10

drveta ili baruta preko rane. Posle ispiranja rane (koja je

prethodno spaljena ili otvorena) slanom morskom vodom,
pa zatim brljanom i siretom, iscedi se sok od divljih smo
kava i luka i nanese. U Vrbniku ujedeni ne sme da zaspi
dvadeset etiri sataj rana se probui korenom strika-(?) i
veze. U Crnoj Gori sam zabeleila sledei recept: etiri ili
pet dakova razliitog bilja u cvetu, to je mogue vie
vrsta, kuva se u vodi dok bilje ne omeka. Vodu bi trebalo
menjati osam puta. Na kraju se bilje procedi i kuva pono
vo sve dok se koliina ne smanji na polovinu. Tri etvrt
kilograma borovog katrana i jedna etvrtina kilograma
pelinjeg voska se dodaju u tenost, te se to kuva dok ne
ostanu dve treine celokupne koliine i dok masa ne dobi
je izgled meda. Nanosi se dok je jo toplOj upotrebljava se
za modrice (podlive) , udarce, ireve i sl.-Druge biljke, koje
se koriste za meleme, meaju se medom ili se koriste same.
To su: Sonchus oleraceus, Teucrum pollium, Trifolium pra
tense, Inule sqarosa, Prachypodium, Sambucus ebulus. Kori
ste se jo: kreda i sumpor j gujina trava isitnjenaj kuvani
topli jeamj salo jelena. Isitnjen koren Sambucus-a i smre
ke pije se po nekoliko kapi tog soka. Glava zmije koja je
ujela, vee se ili priije za ranu - ispod koe (Bosna) . Svee
ljudsko seme (sperma) koristi se samo u izolovanim delovi
ma Srbije. Klasian recept za zmijsko ulje, ili korpijino ulje
(protiv uj eda korpije) , moe se pronai skoro svugde, ali
je ipak karakteristiniji za izolovanije seoske zajednice. i
va zmija, ili korpija, stavlja se u staklenu posudu, do vrha
se naspe rakije, pa se posuda zatvori. Ubrzo e zmija ispu
stiti sav otrov u tenost. Negde, ujedeni bui ranu sre
brnom iglom, potom je pokrije tkaninom natopljenom u
ulje. U Crnoj Gori korpija se stavlja u staklenu posudu sa
maslinovim uljem i posuda se hermetiki zaepi, ostavlja
da odstoji na suncu sve dok se korpija ne raspadne; to je
ulje starije, to je bolje. Sok od biljke SerTljJervivum tectorum
111

se takoe koristi protiv ujeda korpije. Kad je u pitanju

ujed zmije na ruci ili stopalu, kopa se rupa u zemlji i rana se
prekrije zemljom - ostavi se da tako stoji sat ili vie. Isti
postupak se primenjuje i za ujed pauka koji ivi na zemlji,
ali ne i za ujed "vazdunog pauka" . Negde se za ranu se
vezuju kosti kojima se pripisuje magijsko dejstvo, kao i
razno kamenje; smatra se i da ukrasne are sa zmijske glave
imaju lekovito dejstvo. Mlada granica lenika se presee na
Svetog ora, posle zalaska sunca, i koristi se za trljanje rane
kao za pravljenje magijskog kruga oko nje. Negde, opet,
vra uzima granicu drena, stavi je u uplju trsku, tako da
jedan kraj izae napolje, i tim krajem crta krug oko rane:

"Ovo drvo to uniti zmiju,

Nek na drvo ode ujed
Gde moje ruke prolaze
Otrov odlazi
Tu bolest silazi
Nek ide zemlja zemlji
Nek ode otrov sa koe ovog oveka
Bog prokle zmiju
Ti koja puzi na stomaku, ide bez nogu
Nosi avola u repu
Bog nek potvrdi
Da e te moja ruka satrti
Smirie se za avolom svojim
I stadom njegovim
Ujediniu te s bolom
Oboje umrite u ruci mojoj
Pre no to stigne do praga
Taj avo u tvom repu nek nestane
Pomou ruke moje i. Boje volje
Bolestan ovek nek ozdravi "
(Otok, 5. bibliografija) .

1 12

Prizivanje avola spada u uobiajeno verovanje da

zmija nosi otrov, neki kau "vraga", u svom repu, ili da on
izlazi na rep kada zmija ugine. Veliki broj bajalica vezanih
za zmijski ujed sauvane su, manje-vie u oteenom obli
ku, u srednjevekovnlm rukopisima, i to u onima koji su
pisani u stavu sv. Pavla, ili se odnose na legendu o iscelje
nju na ostrvu Patmosu.
Ujed psa i ujedni drugih ivotinja, takoe se saniraju
povezivanjem rane, kauterizacijom, izazivanjem povraa
nja, ali dva za to najkarakreristinija metoda su: putanje
krvi i upotreba panske muice. Univerzalna prva pomo
je nanoenje na ranu izgrickanih polovina pasulja ili gra
ka, zajedno sa pljuvakom. Meutim, strah od prenoenja
besnila (bijes) podrazumeva mnogo komplikovanije meto
de. Veruje se da nije svaka osoba podlonasamo besnilu,
ve da i ugriz zdrave ivotinje moe da bude fatalan. Imuni
tet je u nekim sluajevima potvren ako se ovek rodi
istog dana kada i ivotinja o kojoj je re. Ujed neke zveri se
jasno razlikuje od ujeda zmije ili ujeda nekog insekta (jad,
otrov) . Krv se najee puta iz vene koja se nalazi ispod
jezika, a ree iz vene na vratu ili slepoonicama.
panska muica je irom poznata kao lek protiv ujeda
psa, kao i protiv gonoreje. Muica se pije cela u rakiji, ili se
jede u komadu hleba, ili se, seena i isitnjena, koristi kao
sastojak za druge lekove. Ovaj lek je dugo opstao u narod
noj medicini, te prikupljanje i primena muice, iako ne
uvek ba panske, postaju lini monopol. Izvesni Nikola
Simonovi iz jednog zaseoka na pet kilometara udaljenog
od puta Pe-Berane, sakuplja neke "zelene muice" po
drveu na kojem se roje, u noi na Sv. Jovana, te ih obino
poklanja onima kojima su neophodne. Kae da ih sam lovi
u sumrak, i objanjava da to mora da se uradi na sasvim
odreen nain. Uz to mi je dato i objanjenje da lek, ako
pas koji je izazvao ranu nije besan, moe izazvati jake bolo
ve, povraanje i bolest. U sluaju besnila, muice se uzima1 13

ju sa rakijom, dok se u sluaju gonoreje isitne sa oraiem

i pomeaju sa vodom. U drugim mestima, pak, neke starice
hvataju muice, ali nije abeleeno da se primenj uju bajali
ce ili bilo kakvi obredi. Cesto se pije i semenje ika, sirovo
ili isitnjeno i kuvano u vodi. Upotrebljavaju se i sve vrste
luka, univerzalnog leka. Na primer, beli luk sa biljkom
Ruta graveolens i solju, ili luk sa medom i siretom, koji je
odlian melem za rane. Bele vai iz ruinih pupoljaka jedu
se u hlebu. Izrataji sa biljke Verbascum thapsus, isitnjeni ili
u prahu, predstavljaju takoe efikasan leko Ako je latinsko
ime biljke ispravno, zanimljivo je da mi je jedan narodni
lekar, koga sam srela u limskoj oblasti, pomenuo istu biljku
kao odlian lek sa antitoksinim dejstvom - a poznato mi
je da se koristi i za krofule. Ujed oveka se lei belim
lukom, slaninom i borovim katranom koji je ispran tri
puta. Ujed vuka se spaljuje smolom dobijenom iz drveta
emerike (luevina) ali se pretpostavlja da ovaj lek nema
dejstva u sluaju ujeda bilo koje druge ivotinje ili bia, te
ni za jednu drugu vrstu rana.

PUTANJE KRVI
Putanje krvi je nekad bio, a u nekim krajevima je jo
uvek, posao berberina. Za to oni uglavnom imaju posebne
instrumente (mah instrument za seenje sa kratkom otri
com koja se nalazi na nekoj vrsti opruge) , ili cihndrian
instrument - neter (sa zavrtnjem) , koje koriste irom Bli
skog Istoka doktori stare kole. Narodni lekar je takoe
praktikovao, i jo uvek praktikuje, putanje krvi, ali on
koristi i mali otar no, brija ili pijavice. Krv se isputa iz
slepoonica, s potiljka, temena, ispod jezika i, mnogo ree,
iz otvora na nozi ili ruci. Putanje krvi uz pomo kupica
zabeleeno je u mestima koja su imala dodira sa savreme
nom medicinom. U "operaciji" putanja krvi koristi se i rog
1 14

neke ivotinje, mali bakarni lonac ili aa. Praktikuje se i

suvo putanje krvi kupicama, kao i pravljenje krsta i dub
ljeg reza na koi. Kada ir naraste, zaseca se noem, a krv
se puta u au ili upalj rog. Pri upotrebi roga, operator
onaj ui deo zapui voskom ili prstom. Kod suvog putanja
krvi kupicama, vazduh se moe zadimiti paljenjem komada
odee ili malog fitilja u kupici. Kupica se stavlja na plua ili
stomak. Bilo bi vredno istraiti, do poslednjeg detalja, prili
ke (obiaje) putanja krvi, i moda prikupiti takve detalje
iz svih krajeva, te bi na taj nain bila objanjena verovanja
koja su vezana za krv. Sledei primeri se mogu smatrati
znaajnim samo u najoptijem smislu. Pijavice se stavljaju
na slepoonice, u sluaju glavobolje, bolova u uima, o
trih bolova u grudima i stomaku (probadi) , prehlade, bolo
va u leima itd. Upotrebljavaju se jo i u sluajevima kad
treba odstraniti krv iz modrica i podliva, za otoke na vratu,
difteriju(?) , otoke na leima i grudima, za bolove u grudi
ma koji idu zajedno prate groznicu. Krv se puta i, zaseca
njem vene ispod jezika, u sluajevima glavobolja, besnila i
ujeda psa, uticu, prehlade i glavobolje posle teih nazeba.
Zarez se pravi i na zatiljku, s tim da se to mesto prethodno
obrije. U sluaju ujeda psa krv se puta sa vrata i potiljka.
Venska krv se puta iz ruke ili noge u sluaju skoro svake
bolesti koja je povezana sa nedovoljno zdravom krvlju,
ukljuujui tu i glavobolje. Rez se pravi na udubljenju kod
lakta, a krv se isputa u oljicu ili au. U levau, prilikom
uzimanja krvi sa nekog mesta na glavi, vezuje se vrat, a
ako se krv uzima iz ruke vezuje se vrpca iznad lakta. Kada
otekne stomak, posle tee groznice, smatra se da je to
oboljenje slezine ili jetre. U zavisnosti na kojoj je strani tela
oboljenje, lekar pravi rez na levoj ili desnoj resici na uvetu i
isputaju po neoliko kapi krvi. Otok se lei stavljanjem
obloga od borovbg katrana namazanog na hleb, a bole
stnik pije napitak spravljen od trava, kao to su Artemisia,
Malva i Manubium.
1 15

PARENJE I DIMLJENJE
Znojenje moe biti izazvano kupanjem u vruoj vodi,
fumigacijom i parenjem. Uobiajeno je da se parenje obav
lja tako to se usijano gvoe, ili usijan kamen, baci u
veliki lonac vode nad kojim bolesnik sedi ili je nagnut nad
njim. Ovaj, verovatno drevan, a inae nepraktian, nain
zagrevanja vode i u terapeutske svrhe, danas se upotreb
ljava uglavnom za spravljanje erbeta i toplih alkoholnih
pia. Ovako se nekad zagrevala velika koliina vode, kada
je bilo nemogue zagrejati je nad vatrom, ili kada je posuda
sa vodom bila od drveta, ali je stvar u tome da se parenje u
sluaju bolesti obavlja na ovaj nain i danas, kada vie
nema potrebe za takvim postupkom. Moda je razlog u
tome to su "doktori" koji preporuuju parenja, uglavnom
iz neurbanih sredina, a veinom iz planinskih krajeva. Me
utim, ovo sam viala u gradovima, na primer u Pei. U
sluaju hemoroida ili konstipacije, bolesnik seda na dasku
postavljenu izmeu dve stolice - na kojoj je iskruena rupa
ispod koje se stavi bakarni tiganj sa vodom.
Parenje se obino primenjuje zajedno sa masaom i
trljanjem kod artritisa, bolova u miiima itd., za koje se
esto smatra da su vetiija rabota ili napad malignog obo
ljenja. Otuda moda za reumatizam naziv poganica, kako
sam ponekad ula.
U Hercegovini, na primer, kopaju dubok rov i pale
veliku vatru u njoj (ovaj postupak se jo koristi u Srbiji,
kao i u jugozapadnim krajevima) . Kada se vatra ugasi,
stavlja se nekoliko vrsta biljaka na topao pepeo (npr. Co
nium maculatum, Helleborus niger?) i pusti se da se dobro
ugreju. Tada bolesnik legne u rov i krije se. Jedan od
moguih metoda je i sipanje kipue vode preko slame, na
koju bolesnik legne i pokrije se. Za irom rasprostranjenu
opasnu bolest hronini artritis - koja se 'pripisuje dvama

1 16

demonima, demoni Kuk i Kost - iskopa se tupa i zapali

vatra iznad nje, te se dva kilograma razliitih ivotinjskih
kostiju kalcinuje na vatri. Kipua voda se pospe preko
pepela, pacijent se spusti nag u rupu, prvo prekriven biljem
i liem, a zatim ebetom, te se ostavi da tako lei nekoliko
sati. Dodaju se i pijavice ne bi li se isterali demoni. Za
bolove u krstima stavljaju se ugrejane cigle i kamenje, dok
se za prehlade kamen umota u tkaninu i staVlj a na grlo; isti
postupak koristi se i u sluajevima diferije, pleuritisa i sl.
Parenje vodom u koju je stavljeno semenjem rai, izaziva
poveano znojenje i mokrenje, te se takoe primenjuje i
kod leenja nefritisa.
Fumigacija se smatra zatitom od zaranih prehlada,
vetica, vetiijeg ujeda i uroka. Onaj na koga je baen
urok trebalo bi da izvri fumigaciju sa neim to pripada
osobi koja je bacila urok na njega; u sluaju s trave, fumiga
cija se vri delom tela neke ivotinje, nekom stvari ili pred
metom koji je pripadao onome ko je bacio urok. Pro
naeno je da se bolesnik moe kaditi i neim to njemu
samom pripada; takoe, solju koja se izmoli od osobe koja
je bacila urok (na dete) , te se so rastvori u vodi i rastvorom
se namae (deija) obrva. Meu biljkama koj e se koriste za
kaenje nalaze se jo i: suncokret, Ruta graveolens, bor,
Inula helenium, Mandragora officinalis, Parietarja officinalis,
Aristolochia (rotunda) , mokra pleva i druge . Za leenje
dalaka (otok na stomaku) Milievi navodi sledei postu
pak: tiganj sa arom prenosi se od ognjita do ubrita i
ostavlja se kod nogu bolesnika koji tu sedi. On inhalira
dim od trava, slame, belog luka, izmeta peradi i granice sa
metle (skinuta sa donjeg dela za ienje) . Tada iscelitelj
postavlja ruku na oteklinu, te izgovara bajalicu: "ta e
jadan tu ... " Za oboljenje oiju, ili "ako je crv u oku" , kae
nje se vri semenjem biljke Hyoscyamus niger. Protiv dizen
terije, u Srbiji se bolesnik kadi izmetom i tamj anom. Za istu
1 17

bolest koristi se i parenje ugrejanim siretom koje se prospe

preko uarenog uglja; isti lek je i za konstipaciju. U ovim
sluajevima bolesnik sedi na dasci sa otvorom kroz koji
dim moe da ue u anus. Za bolove u stomaku, koliku, i
sL, kadi se travama sv. Jovana, koje se prikupljaju na dan
kada se vri obred, magijski i medicinski. To su sledee
biljke: balzam, karanfili, izatkinja itd., koje, izmeu osta
log, izazivaju i povraanje. Cilibarom se kadi u sluajevima
utice. Kaenje se praktikuje i kao pomo eni pri po
roaju, pogotovo za bre izlaenje ploda. Kaenje barutom
se koristi protiv krvarenja iz uiju. Za bolove u uima iscep
ka se papir i potopi u vosak, koji se zatim stavlja u unu
upljinu; na kraju se ostavi dui deo papira i zapali se tako
da dim ue u unu duplju.
o

OBLOZI I PREVI] ANJE

Kao to se kone bolesti lee po ugledu na saniranje
rana, tako i otri bolovi u grudima, ili stomaku, miini
reumatini i akutni interni bolovi, mogu biti leeni kao
udarci i podlivi. Tako da se moe rei da karakteristina
terapija u ovim sluajevima podrazumeva upotrebu obloga
i putanja krvi. U Dalmaciji za veliki broj ovakvih obolje
nja koriste se flasteri napravljeni od smole i katrana, kao i
kod modrica. Kvadrela se spali i zajedno sa siretom nanosi
na telo; ako je bol u glavi nanosi se na stopala, verovatno
da bi povukla krv iz glave. Upotrebljava se i med namazan
na list duvana. Stavljanje koe i krzna, kao i vlani oblozi,
primena rashlaenog lia i trljanja uljem, jesu postupci pri
leenju, teih povreda. Leenje bolova u grudima, groznica
koje su povezane sa tuberkulozom, i sL, podrazumeva zno
jenje koje se izaziva pijenjem vrueg ulja i vina, dok se u
isto vreme stavlja vrue peeno jaje na, lea. Kod .slinih

1 18

oboljenja i za zapaljenja, pleuritis i meurebarnu neuralgi

ju, upotrebljava se vru pepeo koji se malo rashladi vo
dom, umota u tkaninu i stavlja na grudi. Druga vrsta
obloga za grudi pravi se od fino istucanog duvana, meda,
tamjana, soli i prvo-destilovane rakije; sastojci se pome
aju i stave se na plavi papir. Kvasac, sire i beli luk iz
meaju se i peku zajedno - to se nanosi na ake, stopala i
glavu, a u sluaju prehlade i groznice obloga se stalno
menja. Za pleuritis Lovri spominje obloge od tople cigle
koja se umota u tkaninu i stavlja na grudi. Ovaj lek je jo
uvek omiljen. Kad otrih bolova u krstima, ramena se tr
ljaju medom, ili se na krsta stavlja vrua opeka dok bole
snik lei na stomaku.
Otri bolovi, probadanja, mogu se leiti i "nevidlji
vim" i "mimetikim" postupcima. Na primer, snano se
pritisne no na zemlju, potom se skloni i lizne se zemlja
koja je ostala na otrici, dok se u isto vreme govori:
"Nou, skidam zemlju sa tebe jezikom svojim
Tako u moda biti zdrav kao to sam nekad bio
Moja bolest doe od noa
Moda e Bog dati da sada proe. "
Kod ovakvih bajalica uobiava se i ovlano zabadanje
noa u pravcu gde se bol nalazi.
Sledei primeri obloga za grudi, bolove u leima, i sL,
moda e potpunije ilustrovati analogije; u veini sluaje
va njihova upotreba ni na koji nain nije ograniena na
samo jedno oboljenje. Ulje iz jelenskog roga Oelena ne
starijeg od pet godina) zagreje se sa rakijom i nanese na
plavi papir, ili se plavi papir nabode na iglu i preko njega se
prespe maslinovo ulje ili slanina. Koristi se i borov katran
koji se omeka zajedno sa rakijom i stavi na plavi papir; ili
so i sire. Zajedno se kuvaju glavica kupusa i dva luka, a
dodaje im se i omekano salo brava, ili se kuvaju jaja u
1 19

ljusci i meaju se sa tamjanom i solju. Koristi se i sire sa

borovom smolom, ili plavi papir potopljen u rakiju i po
prskan tamj anom.
Upala slezine i tumor lienis mogu se ponekad leiti
kao i apscesi ili tumori, na primer spaljivanjem sa laPis
infernalis, ali su mnogo ei oni lekovi koje smo naveli u
prethodnom pasusu. Ispee se kola od jemenog brana, i
dok je jo topao presee se na pola, namae medom, pospe
tamjanom i nanosi na otok. Semenje pelena, koje se neko
vreme ostavi da odstoji u kvascu i masti, nanosi se kao
kaa, dok se sok od lubenice pije. Sire i isitnjeni biber
takoe lee tumor. Otok bi trebalo trljati, svako jutro u
toku petnaest dana, sa opranim salom i malo kamfora.
Glavni sastojci obloga (flastera) su ponovo katran, smola,
salo i tamjan. Jedan deo leenj<;l. podrazumeva i terapiju
trljanjem, masaom, pritiscima i pri tome bi se mogao pri
meniti poloaj pacijenta koji hoda na rukama i nogama,
dok mu na usta izlazi pljuvaka. Oblozi za nefritis, elefanti
jazu, itd., ini se da spadaju u istu grupu. Tako u Duvnu
(Bosna) , u sluaju vodene bolesti, upotrebljavaju izgnje
ene bobice aria, koje se zagreju u dobrom vinu, te se
koriste kao sastojak za pripremanje dva kolaa koji se ve
zuju s obe strane abdomena. Isti oblog se stavlja nekoliko
puta, a bolesnik bi trebalo da se proisti.
Kardalgija, ka.tar creva, kolika i sL, ine niz ozbiljnih
poremeaja koji su grubo svrstani pod nazive kao to su:
strunja, strupa, eludac, pupak; razvio se, pomerio, svrg
nuo, smasio; eludac, pupak, trbuh, itd. Prva dva sa lisfe
ovih naziva nalazimo jo u ranim rukopisima Qedanaesti i
dvanaesti vek) u potpuno istom znaenju, a oznaavali su
vrstu internog akutnog napada. Etimoloki su srodni, tj.
izvedeni iz znaenja "truljenje", "izazvati truljeD.je" , "pok
vari.ti", te su bez sumnje od glagola izvedene rei. Za neke
organe se kae da su "pomereni" , "sputeni" ili "otkaeni"
1 20

u znaenju da neka unutarnja pomeranja pojedinih orga

na ili utrobe mogu izazvati bol. Mehaniki postupci pri
leenju, tako, podrazumevaju pomeranje ili vraanje odre
enih organa na svoje mesto (graditi trbuh, namestiti pu
pak, saviti, itd.) .
Previjanje je obino posao ena. Uglavnom ene po
mau i trudnicama pri poroaju, ili, posle njega, pa na
metaju i sputenu matericu. Zavoji su, najee, naprav
ljeni od nekoliko metara vrsto tkanog materijala, koji se
vezuje vrlo jako; povezi poinju nisko ispod lea, a pone
kad zavravaju iznad pupka. U Srbiji, danas kada se sve
vie ograniava broj dece, vre se pobaaji dugim i iscrp
ljujuim masaama; neke babice posle toga stavljaju zavo
je, ili u sluajevima izmeu dva nastavka operacije". Ovo
je, praktino, jedina pomo posle abortusa. U Bosni sam
zabeleila neke zanimljive obiaje. Kao mera predostrono
sti u toku trudnoe, u sluajevima kada je ena pre toga
imala spontani pobaaj, ena bi trebalo da ode do vodenice
i da sa nje skine dugaku travu ili tricu, te da se njome
povee (opae) i da vodi rauna da sledeih etrdeset dana
ne prelazi preko potoka. Ili bi trebalo da napravi prsten od
kopita uginulog konja i da ga nosi vezanog uz struk i
pripijenog uz kou.
Kad nekome "spadne stomak", sirovo meso (uglav
nom govedina) se izlupa dok ne postane meko i stavlja se
na donji deo stomaka. Za hronine sluajeve, izmet od
perati se umuti u ravnom kolau koji se vru stalno stavlja
na prepone. "Izmet izvlai bol i otok iz utrobe, a stomak se
vraa na svoje mesto, jer ne trpi izmet". Jedna ena je
kupala bolesnika u toploj vodi, masirala mu telo uljem sve
dok se stomak ne vrati na svoje mesto, a potom vezivala da
ne bi ponovo spao. Ako se koristi meso, trebalo bi ga prvo
dobro izlupati i dugo kuvati sa rakijom i travama - na
primer, biljkama Curcum ih Balsamit... Govedina je u op121

toj upotrebi u ovakvim receptima. Pronala sam da je pri

menjuju u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni. Govedina se
takoe upotrebljava i u sluajevima kada se nekome po
meri stomak kao posledica kakvog istegnua, ali i iz .bilo
kog drugog razloga. Kada se pronae tumor na stomaku,
izmrvi se hleb i skuva sa medom i vodom, za kau.
Da bi se stomak vratio na svoje mesto, koriste se jo
dva metoda. Prvi podrazumeva nekoliko postupaka. Ko
mad hleba se stavi na pupak, te se fitilj, svea ili ibice
zabodu u njega i zapale. Hleb se prekrije aom, nekom
posudom ili oljicom. Posuda se tako pripije na kou da ju
je veoma teko skinuti. Praksa se razlikuje od jednog do
drugog sluaja: neki ga uklanjaju na silu, dok ga drugi
puste da sam otpadne. Jedna od mogunosti je da se masi
ra stomak rukama i skupi na jedno mesto ispod posude.
Drugi metod podrazumeva jednu vrstu bajanja, a
upotrebljava se u jugoistonim delovima zemlje. olja ili
neka posuda se okrene i stavi na ravnu iniju sa kipuom
vodom. Ako se sva voda u iniji skupi ispod posude, to je
znak da se stomak zaista pomerio, ili da e se bolesnik
oporaviti. Molitve i bajalice su uglavnom udruene sa od
reenim obredom, kao to je na primer: ,,0, Vodo! Bogom
te zaklinjem, zemljom i nebom te zaklinjem, ako je neto
loe sa njegovim stomakom, vrati ga na njegovo mesto" ponavlja se tri puta. Naravno, bolesnika treba pominjati
po imetu ili misliti na njega. Ponekad se preporuuje vodena
pena iz vodenice, ili neka od "svetih" vodenih struja, i sl.
Meu predmetima koji se koriste za leenje putem
izvlaenja krvi iz pupka, mogu se nai: kafene oljice, bo
kali sa uskim grlom napunjeni toplom vodom, pa ak i
metalni tanjir ispod kojeg se pee hleb. Kada se stavlja
vru sud, nita drugo nije potrebno. Narodni lekar iz Le
vaa masira stomak dok arterije u njemu ne ponu snano
da pulsiraju. Mali sud se zagreva na vatri da bi se potom

122

pljesnuo na stomak. Lekari takoe stavljaju i kupice na

meso, savijajui ih tako da budu okrenute u pravcu u koji
bi stomak trebalo da se vrati. im se uklone kupice, savije
se tkanina i njome se podvee odreeni organ, kako bi se
zadrao na svom mestu, te se zavee i ceo donji deo stoma
ka. U zapadnim krajevima bolesnik se ostavi da lei pored
vatre dok ne provri voda. Lekar tri puta dune u kupicu i
uroni je u kipuu vodu. Ona se zatim stavlja na bolesnikov
stomak, preko odee. Lekar masira mesto oko kupice i
nameta ga. Isti postupak se ponavlja nekoliko puta sve
dok se organ ne vrati na svoje prirodno mesto. Na kraju se
stavlja flaster od katrana na plavom papiru. Karavlasi u
Bosni lee sline poremeaje meajui prvo malo zemlje
uzete sa praga u posudi sa vodom, u koju zatim bacaju est
komadia ugljevlja, te odmah pokriju posudu da para ne bi
izala. Izgovara se bajalica zajedno sa ovim obredom: "Koli
ko dana u nedelji toliko ugljevlja u ovoj iniji. im se
ugljevlje u ovoj vodi ugasi, nek i bolest ovog X, koji ovu
vodu popije, odmah nestane". Pravi se tri puta krst nad
posudom i tek tada se voda popije. Negde, pak, lekar dodi
ruje bolesnikov stomak, a potom i zemlju, otricom noa,
izgovarajui bajalicu, i konano zabija no u zemlju. No se
ostavlja u zemlji dok bolesnik ne zaspi. Nije bez slinosti i
obred koji se odrava na Otoku, u Slavoniji, za prestanak
bolova (prosadi, saije) . Lekar uzima oljicu punu pepela
, koji utrlja u zemlju, pored toga stavi no i sve pokrije
poklopcem. Zatim okree oljicu naopake ispod poklop
ca, pa noem bocka bolesnika oko mesta gde ga boli, i
potom lupka oljicom preko odee, govorei: "Odlazite,
sanije, proboe vas" . Tri puta se izgovara Oena i Sveta
Marijo. Ako se posle ovog obreda pokae da je pepeo
napukao ili se rasprio, to bi trebalo da bude znak da je u
pitanju ista bolest.

1 23

Trei neobian ritual pri vraanju unutranjih organa

na svoje mesto je zaista vrlo zanimljiv. U Kraljama lekari
trljaju vene i arterije leve ruke, u pravcu od ake ka laktu.
U Vareu (Bosna) , lekar napipava arteriju na leima, uzi
ma je izmeu palca i kaiprsta, te prati pravac krvi u krv
nim sudovima sve do pazuha. U drugim krajevima snano
se trlja mesto izmeu palca i kaiprsta leve ruke, ili se
masiraju miii ispod leve lopatice. Ponovo lekar svojim
palcem i kaiprst()m uzima bolesnikov palac i kaiprst leve
ruke i pritiska ih na gore to je mogue jae. Ako bolesnik
nije u stanju da izdri pritisak, to bi trebalo da bude znak
da boluje od strunje. U Srbiji lekar tipka mesto ispod
pazuha. Lekar masira arterije, poevi od donjeg dela palca
i, pratei unutranju stranu ruke sve do bicepsa. Kad napi
pa mesto na kojem krvni sudovi su iskoili i napravili
vori, snano ga stisne prstima, dok asistent jako privr
uje tkaninu na tom mestu. Potom bolesnik mora da lei
na levoj ruci, sve dok mu ruka ne utrne. Zavoj se tada
malo olabavi, te bolesnik opet lee u isti poloaj. Nije ba
najjasnije kakva je veza uspostavljena izmeu pomeranja
unutranjih organa i krvnih sudova. Orijentalni obiaj na
pipavanja pulsa izmeu palca i prsta prihvaen je i u na
rodnoj medicini, a najee ga primenjuju, kako sam pri
metila, lekari u Bosni i Dalmaciji. Muslimanski iscelitelj u
Bosni, na primer, koji je pola narodni a pola ueni lekar, u
ovakvim sluajevima koristi pisane recepte, gde se obja
njava da se na levoj ruci moe osetiti pulsiranje iz stomaka
(mahina) , koji on objanjava kao prirodni mehanizam od
kog potie sva snaga. Pulsiranje aorte je, naravno, vrlo
bitno pri dijagnostikovanj u internih poremeaja. U Avice
ninoj sistematizaciji, venesekcija je podudarna sa leenjem
bazilik sistema (?) U sluajevima poremeaja jetre i slezine,
na primer vena koja se nalazi izmeu srednjeg i domalog
prsta, moe biti seena leve i izmeu palca i kaiprsta desne

1 24

ruke. Slino se smatralo korisnim i u sluajevima bolova

jetre i poremeaja dijafragme, kao i za ekstrakciju na arteri
ji s unutranje strane ake. Oni koji su bolje upoznati sa
srednjevekovnom medicinom mogli bi da prate trag daljim
analogijama, i da odrede koja dalje veza postoji izmeu
pronalaenja krvnih sudova za leenje bolova u stomaku,
te koliko je ovaj metod izveden iz prakse koja je potekla od
podraaj nog metoda. O pravoj venesekciji u slinim slu
ajevima nemam potrebnog znanja, niti sam ikada ula za
neki takav primer.
Luksacija, masae itd., primenjuju se kod artritisa,
reumatizma, miinih i neuralginih bolova, ukoenosti".
U sluaju simptoma ozbiljnih prehlada, ukoenosti, i onog
to seljak ponekad opisuje kao "uvoravanje" miia, lekar
uzima kraj "vora" izmeu dva prsta i povlai kou i meso
sve dok otok ne spadne. Ako je bol u leima, bolesnik lei
na zemlji a lekar, ili uglavnom neko dete, gazi i gnjei
bolesno mesto golom petom. Kada je maser temeljan, tak
va masaa traje i vie od jednog sata. Kod ukoenosti, koja
je uglavnom posledica prehlade, legne se na stomak, maser
trlja sve od obrva preko vrata i potiljka, ramena, ruku,
trupa, nogu, do peta. Kod bolova u krstima i lumbalnom
delu, pacijent lei lica okrenutog ka prostirci, sa nogama
ispod grede (da se ne pomeraju) . Lekar, koji u ovom slu
aju treba da je snane grae, sada na pod i postavi paci
jenta izmeu k61ena, pa ga polako podie na gore, zajedno
sa prostirkom. Zatim poinje da ga ljulja sa jedne na drugu
stranu, i kada bolesnik najmanje oekuje, istee mu celo
telo, sve dok se ne uje da je neto iznutra puklo. Za
nateklu u koristi se isti postupak, samo to se pacijentu
veu ruke iza glave, ili visi ruku obeenih za merdevine.
Lekar ga vue nadole teinom svog tela i istee ga tako to
se okai rukama za njegova stopala. D'AH Astra obja
njava da uzrok izvesnim bolovima u leima moe biti pre -

1 25

terano istezanje ili zaglavljivanje mesa meu kostima. U

tom sluaju se bolesnik okrene da lei na stomaku. Lekar
mu stavlja jednu ruku na vrat, a drugu na stranjicu, zatim
poinje da mu povlai meso na povreenom mestu zubi
ma, "kao pas"; na kraju se stavlja oblog od katrana s ohe
strane lea. Iako moe biti bolno, drastino istezanje je
efikasno za leenje artritisa. Jedan drugi postupak se koristi
kod unutranjih povreda, i vredno ga je spomenuti. Paci
jent legne na stomak, dok lekar masira krvne sudove na
vratu, rukama, nogama i leima. Zatim se bolesnik okree
na lea i malo savije noge u kolenima kako bi mu se
opustili stomani miii. Doktor masira stomak i nameta
odreeni organ na njegovo mesto. Kada je organ vraen,
preko pupka se stavlja omota od mekanog materijala, koji
se zatim uvrsti kamenom teine pet do est funti. Posle
nekog vremena, kamen se ukloni a bolesnik se povee
velikim komadom materijala, koji je uiven koncem. Ka
men se ponovo stavi na isto mesto i tu ostavi neko vreme.
Kod pomeranja unutranjih organa, ili bolova, karak
teristina je masaa koja se izvodi prstima obe ruke, od
pupka na gore i nadole, pritiskom obe strane abdomena ka
sredini stomaka. Meu mastima koje se smatraju najpo
godnijim (u takvim sluajevima ?) , posle maslinovog
ulja, mogu se nai razliite meavine ulja sa kamforom,
biberom, petrolejom, slanom vodom, siretom i rakijom.
Sledee kaa se nanosi na pupak i preko nje se previje
zavoj: voda, mleko, rakija, kunica, petoprst i malo brana
ispeenog na tiganju. Osoba koja priprema kau trebalo bi
za to vreme da izgovara "Sveta Marijo", prvo tri puta,
potom dva pa jedan put, kao kaa se koristi vrua palenta,
zatim jo dva i tri puta ponavlja istu molitvu. U Dalmaciji,
Bosni, Hercegovini, i jo ponegde. Na istoj teritoriji mnogo
se koristi i ulje od ruzmarina kao mast ili kao lek koji se
pije, uglavnom sa eerom. Petrolej se takoe pije, dok se,
-

1 26

sudei po nekim izvorima, mnoge lekovite trave koje slue

kao diuretici, upotrebljavaju i kao uobiajeni purgativi.
Za sluaj sputenog stomaka (strunja) , greva, ili jaku
podnadutost, u tom regionu koristi se parenje. Lekari, ta
koe, trljaju taj deo stomaka uljem, masirajui levo i desno
od pupka, a potom na dole. Neke od trave potopljene u
vodu, koje se koriste u sluajevima konstipacije i hemoroi
da, mogle bi biti Sa/via, Agrostis, Parietaria officinalis i Urtica.
Parenje crvenim kristalom potopljenim u vodu upotreb
ljava se kao lek za prehlade, dok se parenje dimom sireta
na usijanoj metalnoj podlozi koristi za bolove u uhu.

HIRURKI ZAHVATI
Slomljene kosti, razliite vrste iaenja i uganua,
lee specijalisti, iji se metodi mogu podvesti pod "racio
nalnu" terapiju. Ti ljudi su obino i neka vrsta veterinara.
Njihovi metodi se mnogo ne razlikuju. Prelomi i uganua
se nametaju postepenim masiranjem i izvlaenjem po
vreenog dela tela. Ako su u pitanju velike kosti, butna ili
one iz ramenog pojasa, neki od njih primenj uju i operacije.
U sluaju slomljenog rebra nisam naila ni na jedan drugi
postupak osim na parenje, trljanje, povezivanje, kao i na
noenje gipsa. N ajvei deo lekara, moda ak i svi, potope
prelom ili uganue u vruu ili slanu vodu, ili ga dre iznad
pare. Kada trljaju povreeno mesto koriste mast, vodu,
slanu vodu, ulje, zagrejano ulje i sl. Nametanje kostiju
spada u dugotrajan posao, dok je metod koji se primenjuje
eksperimentalan. Narodni lekari ne oklevaju da ponovo
slome loe nameten prelom i ponove nametanje kostiju.
Parenje, fumigacija i upotreba soli, koji se uobiavaj u kao
priprema pred finalno nametanje preloma, slue da bi se
omekalo tkivo u oblasti preloma. Ugled uspenih lekara

1 27

vezan je za prie o udesnim izleenjima slomljenih kostiju,

ali se ne mogu sve ba doslovno shvatiti. Najiskreniji hirur
zi priznaj u da komplikovanije zahvate vie i ne nastoje da
spoje kosti onako kako su bile pre preloma. Hipertrofija je
zapaen sluaj. I sama sam viala sluajeve u kojima je
lekar nalazio da je prelom previe komplikovan da bi se
preduzimala bilo kakva intervencija - tada se ruke ili noge
samo napare i poveu krznom, te se ostave da same zara
stu. Oedan od tih sluajeva odnosio se na teak prelom
nadlaktice i podlaktice usled pada sa stene) . Lekari nastoje
da se prelom spoji bez komplikacija, ali ne garantuju mno
go vie. Retko se deava da narodni lekar dozvoli da spaja
nje kosti iskomplikuje sepsa. Rane se uglavnom lee, a ako
se primete znaci zapaljenja, odmah se intervenie. Mora se
priznati da teina preloma ima najvie veze sa izleenjem.
U sluaj u preloma ruke hirurg postupa na sledei nain:
prvo potopi ruku u toplu vodu u kojoj je rastvorena so
(naglaavam da i puder borne kiseline moe da poslui u
iste svrhe kao i so) , potom je masira odozgo na dole sa obe
ruke, stalno je drei potopljenu u mlakoj vodi. Postupak
se ponavlja izvesno vreme dok tkivo ne omeka. Zatim
doktor seda preko puta pacijenta i poinje polako, sa obe
ake, da mu istee ruku u svom pravcu. S vremena na
vreme proverava i uporeuje stanje preloma sa kosti na
zdravoj ruci, zagledajui i napipavajui. Ponekad pomo
nik dri pacijenta otpozadi za ramena. im se lekaru uini
da je kost dobro nametena, nanosi se flaster (vrsta gipsa)
od masti, tamjana, ulja i soli koji su pomeani sa belance
tom i fino iseckanim korenom biljke sodula (Symhytum) .
Preko toga se stavljaju etiri udlage ije bi ivice trebalo
skoro da se dodiruju, te se vrsto vezuju zavojem koji ih
spaja i dri na jednom mestu. Flaster i zavoji se s vremena
na vreme menjaju, a im se primete prvi znaci upale, lee
se slanom vodom i masaom. Hirurzi koriste instrumente

128

koji su im pogodni za rukovanje: jabuka se stavlja pod

pazuhom. U Crnoj Gori sam zapazila da u sluaju preloma
stavljaju zavoj potopljen u slanu vodu. Mnogi poznati hi
rurzi Albanci ne koriste nita osim parenja povreenog
mesta za vreme operacije (upotrebljavaju vodu u koju je
baen usijan kamen) , dok za povijanje koriste sirovu i
neopranu oviju vunu, a ne stavljaju udlage niti bilo ta
drugo. U Crnoj Gori i Hercegovini sam pronala da se
koriste listovi mlade koprive potopljeni u toplu vodu, te da
se prelom ruke ili noge dri potopljen u istoj vodi. Kada je
prelom nameten, stavlja se neeljana vuna, a preko nje
se postave udlage. U Srbiji se pravi kaa od trica i nanosi se
na vunenu tkaninu, pa zatim na povredu pre nametanja
udlaga. Ne ca uvek, ali primetila sam da se upotrebljavaju
losioni i melemi posle nametanja preloma, za koje se zna
da omoguavaju zdravo zarastanje. Najvaniji sastojak koji
se koristi pri prelomima je belance ili neki od ranije nave
denih sastojaka, koji se upotrebljavaju za pravljenje flaste
ra. Jedan od ranijih izvetaja iz srpskih rukopisa, kae da se
polomljene kosti na nogama i rukama prekrivaju slojem
krede. Ovaj podatak je zanimljiv jer se nalazi i u uputstvu
za spravljanje flastera, gipsova i obloga u zapadnjakom
nainu leenja (Pariz) . Postupak nije nepoznat ni u dana
nje vreme. Na jugu sam ula da mogu da poslue i gipsovi
koji se prave od mulja ili gline, dok se u Crnoj Gori gips
pravi od isitnjenog drvenog uglja. Izgleda da se i konjska
dlaka pojavljuje kao sastojak za pravljenje gipsa, kao i
belance i seme od konoplje. Premaz se pravi i od semena
lana, belanceta i isitnjene stipse. Takoe bi trebalo napo
menuti da se i reumatizam i kila lee renim muljem; mulj
se ostavi da se osui na suncu, te se nosi kao gips. Ovaj
postupak sam videla u Crnoj Gori i Bosni, pored potoka i
reka. Peena jaja i zemlja se fino isitne i koriste kao gips u
sluaju preloma. Posle uklanjanja udlaga stavlja se na pre1 29

lom isitnjen Symphytum (gavez) skuvan na mleku; ostavlja

se da stoji na prelomu dvadeset etiri sata. U iste svrhe
koristi se i Malva (slez) kuvan na mleku crne steone krave.
Druga vrsta melema se priprema od est fino ulupanih
belanaca, pomeanih sa stipsom i solju; ovaj melem se
stavlja ispod zavoja od vune u sluaju preloma ili iaenja.
Priprema se i gips od soli pomean sa kvascem, ili isit
njenim gavewm.
Druge operacije, kojima bi trebalo posvetiti panju,
odnose se na amputacije, transplantacije, skidanje naslaga
sa one jabuice, odstranjivanje kamena iz beike, kao i na
operacije hernije i hemoroida. Operacije na oku su jo
uvek uobiajene. Neke druge hirurke zahvate zabeleila
sam u Plavu. Tamo sam se susrela sa jednim hirurgom koji
mi je opisao operaciju kamenca (podsea na jednu opera
ciju Gidonian sekte - Guidonian - opisanom kod Prein
dibergera) ; priao mi je o tome kako je njegov otac operi
sao kamen u bubregu pomou tankog noa. Detalji ovog
hirurkog zahvata nisu najjasniji, dok ovek koji danas vri
operacije bubrega stavlja samo tople obloge. Nisam ak ni
sigurna da li je bilo u pitanju oboljenje bubrega ili neto
drugo. Jo uvek se mogu pronai detalji o nekim ozbiljnim
operacijama, ili ih pamte neki ljudi, meutim, ovi opisi
nemaju dovoljno korisnih elemenata. Moe se pretpostavi
ti jedino da su se obavljale sline operacije, i da se jo
ponegde mogu sresti, moda u Albaniji - iz koje su potekli
mnogi od ovih narodnih obiaja i postali poznati i meu
J unim Slovenima.
Trepanacija (buenje) se koristila u Dalmaciji i Crnoj
Gori, sve do poetka ovog veka, a moda i kasnije. Sluaje
vi koji su leeni na ovaj nain pripadali su grupi tekih
oteenja glave, glavoboljama i utici. Obiaj putanja krvi
na temenu ili vrhu glave jo uvek se primenjuje u ovom
obliku (kao i kod trepanacije) : ili + , u oblasti sagitalnog

130

ava na lobanji. Trepanacija je bila uobiajen postupak u

Crnoj Gori u osamnaestom i poetkom devetnaestog veka,
sve dok nije zabranjena zakonom iz 1856. Kao i za veinu
ozbiljnih operacija, pacijent se opijao rakijom, ili ga je dra
lo nekoliko ljudi. Lekar je koristio i no, zakrivljeni no,
malu kuku, olju u koju je hvatao krv, nazubljen cilindar,
srebrnu kaiku, pero ili komad vune da bi spreio komade
kosti da upadaju u lobanjsku upljinu. Da bi se zatitila
upljina, koristio se prsten iseen od osuene tikve, dok se
av pravio svilenim koncem. Drala se dijeta neko vreme, a
zabeleeno je i da je jedan te isti pacijent bio nt;koliko puta
podvrgnut istoj operaciji u toku svog ivota. Zene i mladi
ljudi (ispod etrnaest godina) , kao i stariji ljudi, vrlo su
retko, ili nisu nikada, bili
. podvrgnuti ovakvom hirurkom
zahvatu.
U svim ovim operacijama upotrebljava se instrumen
tarium najprimitivnije vrste. Kompletan pribor hirurga
berberina od pre dvadeset godina sainjavali su: dva para
grubo napravljenih kleta, tanka kleta za ekstrakciju zuba
(koja su se esto lomila i bila popravljena icom ili kana
pom) , kukasti instrument sa dugakom drkom, komad
bakarne ice sa vorom na jednom kraju (sluio je za ispi
tivanje) , mali zakrivljeni no, kaoi obini noevi i brijai iz
njegovog arsenala. Sa takvim instrumentima vadio je met
ke, otvarao rane, putao krv, vadio kamen iz ui i vrio
neke manje amputacije. U Crnoj Gori, hirurg koji je obav
ljao trepanaciju (otvaranje lobanje) koristio je trepin (in
strument za otvaranje lobanje) , koji su pravili metalski
radnici iz tog kraja, a mogli su se nai u raznim veliinama.
Srebrne igle su se koristile za probadanje, tetovau i ubriz
gavanje, kao i rogovi. Masti su se nanosile na pera, papir;
prakovi su se proputali kroz slamice i stabljike biljaka,
kao i kroz papirne fieke. Mere za lekove su se ponekad
odreivale prema veliini orahove ili lenikove ljuske. Ud-

131

lage se prave od bilo kog svetlog drveta; zailje se na kraje

vima, ali se ne moraju obavezno mirglati na ivicama. Za
zavoje se vie koristi vuna nego pamuk, ali i lan noa da
poslui. Za vezivanje se koristi, kao najpraktiniji, deo tka
nine, koji je obino u obliku komada sa haljine. Za skida
nje skrame sa oka koristi se eer u kristalu, otar kamen,
ili crveni svileni konac. Kao improvizovan klistir viala
sam grubu, uplju stabljiku.

Fusnote
1) Slian recept zamenjuje plavi pigment crvenim, kiselo mleko koristi
se umesto sireta, izostavlja se beli luk, a smanjuje koliina crne sup
stance; pije se u sluaju "belog vetra" (ekcem) , a slui za spoljanju
upotrebu pri oboljenju testisa, te se u takvim sluajevima nanosi u
obliku obloga.

2)
3)
4)

S.E.Z. XIX, v. bibliografiju.

V. str.

236.

Ubojiti kamen je, izmeu ostalog, i arobni kamen koji slui za

leenje. I magian, kao i obian, kamen koristi se kao lek kada se preko
njih prelije voda.

132

Registar latinskih naziva bilj aka

Acanthus . . . . . . .
Achillea millefolium .
Aegopodium . . . . . .
Amica montana . . . .
Asarum europeaum . .
Betonica officinalis . .
Clematis vitalba . . . .
Colchicum autumnale
Conium maculatum .
Erythraea centaurium .
Euphorbia verid . . . .
Fraxinus excelsior . . .
Helleborus niger . . . .
Helleborus odorus . . .
Hyoscyamus niger . . .
Inula helenium . . . .
Iris germanica . . . . .
Melissa officinalis . . .
Mentha aquatica . . .
Nigella sativa . . . . .
Parietaria officinalis . .

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

. . . . . . . . . . Crni tir
. . . . . . Hajduka trava
. . . . . . Poganica trava
. . . . . . Branka, amika
. . . . . . . . . Kopitnjak
. Betunika, ranilist, ranjak
. . . . . . . . . Divlja loza
. Mrazovnk, jesenji kaun
. . . . Kukuta, mije zelje
. . . . . . . . . . . Kiica
. . . . . . Mleika, mlear
Jasen (praslovenski naziv)
. . . . . . . . Glavobolka
. . . . . . . . . . Kukurek
. . . . . . Bunika, zubnjak
Oman, ovnak, veliko zelje
. . . . . Perunika, bogia
. . . . . . . . . Matinjak
. . . . . . Konjski bosiljak
. . . . . . . . Makov brk
. . Drenak, mrtva kopriva
133

Plantago maior . . . . .
Polygonatium officinale
Rubia tinctorum
Rumex acetosa .
Ruta graveolens
Salvia officinalis
Sambucus nigra
Sambucus ebulus .
Sempervivum tectorum
Symphytum officinale
Trifolium pratense .
Veratrum album . .
Verbascum . . . . .
Veronica officinalis .

. . . . Bokvica
.
. . . Saraa
Bro (praslovenska re)
. . . Kiselica
Ruta, rutvica
. . . Kadulja
. . . . Zova
. . . . Burjan, avtika
uvarkua, uzludobra
. . Gavez
Detelina
emerika
Divizma, jagorac
. . . . . . Razgon

. . .
.

Bibliografij a

Adamovi, L. Bilnogeografske formacije zagorskih krajeva Dalmacije, Bo

sne, Hercegovine i Crne Gore (Rad Jugoslovenske Akademije,

1912-13).

Adamovi, L. Die Pftanzenwelt Dalmatiens (191 1).

Adamovi, L . Die Pftanzenwelt der Adrialander (1929) .
Adamovi, L. Flora Jugoistone Srbije (Rad, 1908-1 1).
Adamovi, L . O Nazivima biljaka (Brankovo Kolo, 1899) .
Adi, S.M. Lekovite Biljke u Jugoslaviji (1930).
Arambain, J. Ujeki rjenik (Split, 1 9 1 2) .
Ardalac, V. Basne (iz Bukovice) , lb. XVII, pp. 357-64.
Ardalac, V. Bukovica, Narodni ivot i obiaji, Zb. IV, V, VII.
Balarin, N. Gatanje na Grudi, lb. III.
Banovi, S. O nekim biljkama dvije ljekarue, lb. XXVI.
Banovi, S. Pet tezacl<ih ljekarija od bolesti zuba, lb. XXVIII.
Barui, F. Flora nae narodne pjesme (kolski Vjesnik, 1899, VI) . .
Bassanovi, Materiali za etnografija na BUgarija, Lomskija Okrug Otdelt
Narod, medicina i medicinska sueverija, Sb. N.U. V.
Batut, J. Graa za medicinsku tenninologiju (1887) .
Batut, J. Knjiga o Zdravlju.
Biljan, M. Gatanja (Gospi u Hrvatskoj) , lb. XIX.
Biljan, M. Narodni lekari (vrai) (Gospi) , lb. XIII.
Borani, D. akovac1.a ljekarua, lb. XX.
Brati, T. Ljekarua iz Skadra, 1 843, Gl. l.M. XII.

134

135

Pavi, B. Strava i uroci (Venac, XVI) .

Pavlovi, LM. illOt i obiaji naroda u Kragujevac"koj Jasenici u umadiji,
S.E.z. XXII.
Peo, Lj. Obiaji i verovanja iz Bosne, S.E.Z. XXXII.
Petkov, S., Vatev, S., Javasev, A., Stamboliev, S. Materiali po narod,
Medicina II BUgarija, Sb. N.U. XXI.
Petrovi, A. Narodno bajanje u nekim selima u Kragujellakoj Jasenici
(Glasnik Etnografskog Muzeja, VII, pp. 84-90).
Petrovi, A. Skopska Crna Gora (Lekari) , S.E.Z. VII.
Petrovi, S. Lekollite bilje (Srpski Arhiv za .oCelokupno Lekarstvo,
XXVI) .
Pichler, A. Prilozi poznalIanju narodnih imena biljaka u HercegolIini (Mo
star, 1 905).
Plemanov, T . Materiali po narod, Medicina, Sb. N.U. IV.
Radulovi, J. Iz narodne medicine u okolini Podgorice (Glasnik Etnograf
skog Muzeja, VII, 1933) .
apkarev, Po narod, medicina i njenata nomenklatura II Makedonija
(Sb.N.U. X) .
Sasel, J. Leenje razliitih bolesti (Glas, Zgodovinskog Drutva v Mariboru, XVI) .
Schlosser, Flora Groatica (Zagreb, 1869) .
Skari, D. Vrake (UpoIIO Polje u Lei) , Zb. XXIII.
Steiner, K. Bosanska Narodna Medicina, Gl. Z.M. XV.
Stem, B. Medizin, Aberglaube und Geschlechtsleben in der Tiirkei. 2. vols.
(Berlin, 1903) .
ulek, V. Imenik Bilja (Zagreb, 1879) .
)ruhelka, G. Die Heilkunde nach IIOlkstiimlicher Ueberlieferung mit Au
sziigen an einer alten Handschrift {Wissenschaftliche Mitteilungen
aus Bosnien und Hercegowina, Il, 1894} .
Truhelka, G. Narodna Medicina u Bosni, Gl. Z.M. I.
Udziela, M. Ein Beitrag zu Volksthierheilkunde in Bosnien (Materyaly an
tropologiczno--archeologiczne i etnograficze, I, 1896).
Vatev, S. BUgarski medicinski renik (Medicina, 1894) .
Vatev,S. Uputstva za skupljenje grae iz narodne medicine (translated in
Narodno 'ZdralIlje, 1900) (Bulgarian, Sb. N.U. XV), 1898.
Velji, orevi, Stefanovi, Buevi, Obiaji i verovanja iz Istone Srbi
je, S.E.Z. XXXII.
de Visiani, R. Flora Dalmatica (1842) .
Vuksen, 0.0. Jedan zbornik narodnih lijekova iz Boke (Glas. Etnograf
skog Muzeja, IV 1926) .

138

Vuksen, 0.0. Jedan zbornik narodnih lijekova iz prologa llijeka (Glas.

Etnografskog Muzeja, III, 1926).
i, I. Vrbnik na Otoku Krku, Zb. XV, VII, etc.
Zovko, I. Narodna Demonologija, Gl. Z.M. IV.
Zovko, I. Narodna jela i pia. Bolesti i lijekol!i.. . po Bosni i HercelIini, Zb. I.
Zovko, I. Nekoliko narodnih ljekolIa, Gl. Z.M. ( 1889-90) .
Zovko, I. Vjerovanja iz Herceg-Bosne, Zb. IV, VI.
ulji, M. Narodna Medicina u Vareu (Bosna) , Zb. XI.

Skraenice
S.E.Z. Srpski Etnografski Zbornik.
Zb. Zbornik za narodni illOt i Obiaji Junih Slavena.
Sb. N.U. Sbornik na Narodno Umot\lOTenie.
Gl. Z.M. Glasnik Zemaljskog Muzeja u SarajellU.
Other material for folk-medicine may be found in the above publica
tions, and other journals mentioned in the text and notes.

1 39