Ketlin Mekgovan

Princ pesnik
Trea knjiga Magdaleninog serijala
Za Lorenca,
da ispuni obeanje
pre pet stotina godina dato.
Za sve vas
koji se obeanja svojih drite
i posveeni ste raanju
zlatnog doba nove renesanse.
Vreme se vraa
Slavimo Boga molei se za as
kada e svi ljudi sveta
doekati u miru uenja ova
i kad muenika vie nee biti.
Molitva Reda Svetog groba
Prolog
Rim, 161. godina nove ere
Rimski imperator Antonin Pije nije bio krvolok.
Bio je uenjak i filozof i nije eleo da ga istorija pamti kao jednog od okrutnih i
netrpeljivih tirana Rima. Ipak, doslovno je do lanaka stajao u krvi hriana. Za ivota,
etiri brata bila su izuzetno lepi deaci. Nakon uasne smrti muenjem i premlaivanjem,
pretvorili su se u bezoblinu masu krvi i mesa. Prizor ga je terao na povraanje, ali nije
smeo da pokae slabost pred graanima.
Uglavnom je bio popustljiv prema dosadnoj manjini koja se nazivala hrianima. tavie,
uivao je u debatama sa obrazovanim i razumnim ljudima. Iako je smatrao da je njihovo
verovanje u mesiju koji je ustao iz mrtvih i koji e ponovo doi, prosto udno i nita vie,
njihove ideje su se zaista zabrinjavajue brzo irile carstvom. Izvestan broj rimskih
plemia otvoreno je preao u hrianstvo, ali njegova vlada je doputala njihovo uee u
hrianskim ritualima. Ova sekta je bila posebno omiljena meu visokorodnim enama.
Naime, u hrianskim obredima i ceremonijama ene su prihvatane kao jednake. U
udnom novom svetu hrianskih misli i obiaja, mogle su postati ak i svetenice.
Rimski svetenici iz Jupiterovih i Saturnovih hramova dizali su veliku larmu zbog toga
to je hrianima dozvoljeno da vreaju bogove svojim smenim konceptom o jednom
bogu. Imperator Pije je obino zanemarivao cviljenje svetenika tako da je ivot u Rimu
proticao u relativnom miru tokom veeg dela njegove vladavine. Tek kada bi se desilo
neto to ugroava ivote Rimljana, neka tragedija ili prirodna katastrofa, hriani bi se

nali u opasnosti. Rimski svetenici i njihove pristalice brzo bi ih okrivili za sve nesree
koje su se zbile. Mora biti da je njihova jednoboaka uvreda istinskim bogovima
Republike izazvala boansku osvetu nad nevinim i pokornim graanima?
Tokom debata je otkrio da postoje dve vrste hriana: fanatici ludakog pogleda, koji su
spremi na poginu kako bi dokazali koliko su poboni, i zaista razumni i saoseajni
sledbenici, posveeni brizi o siromanima i leenju bolesnih vie nego popovanju i
preobraivanju. Ovi drugi su mu se veoma dopadali. Doprinosili su zajednici i bili su
korisni graani. Ti hriani, koje je nazivao milosrdnima, voleli su da pripovedaju o svom
mesiji i njegovoj legendarnoj sposobnosti leenja. esto su citirali njegove mudre izjave
o neophodnosti dobroinstva. Najee su strastveno govorili o moi koju ljubav nosi sa
sobom i o mnogim njenim oblicima. Neki hriani u Rimu su ak tvrdili da vode poreklo
od mesije lino, od njegove dece koja su se nastanila u Evropi. Bili su to ba oni
milosrdni koji su neumorno pomagali nesrene i siromane. Njihov neosporni voa bila
je opinjavajua i zapanjujua plemkinja, gospa Petronela. Stanovnici Rima oboavali su
plamenokosu Petronelu uprkos tome to se otvoreno pridravala hrianskih obiaja, jer
bila je erka i naslednica jedne od najstarijih rimskih porodica. Svoje bogatstvo je
dareljivo koristila za najvie dobro Republike i propovedala iskljuivo o ljubavi i
pratanju. Da su Petronela i milosrdni bili jedina vrsta hriana u Rimu, verovatno da se
ovo uasno krvoprolie nikad ne bi dogodilo.
Meutim, grupa hriana koju je Pije nazivao fanaticima bili su potpuno drugaiji.
Nasuprot milosrdnima, koji su o mesiji govorili toplim, posveenim tonom kao o velikom
duhovnom uitelju Puta ljubavi, fanatici su vritali iskljuivo o jednom jedinom pravom
bogu koji e unititi sva ostala boanstva i sudnjeg dana zavesti strahovladu za nevernike.
Rimljani su bili duboko uvreeni ovakvom vizijom, a fanatici su produbljivali uvredu
uporno tvrdei da ovaj ivot nije bitan, da je vaan samo ivot posle smrti. Takva
filozofija, takvo zastraujue nepotovanje dara ivota koji su bogovi dodelili smrtnicima,
za rimske svetenike i njihove sledbenike predstavljalo je apsolutno svetogre. Kulturi
koja slavi telesna ulna iskustva u nebrojenim duhovnim i graanskim sveanostima ovo
je bilo potpuno neshvatljivo. Fanatici su za veinu Rimljana bili enigma roena iz ludosti,
grupa ljudi koju treba izbegavati i koje se treba plaiti.
Zbog toga su oni izazivali gnev Rimljana ak i kada nije bilo prirodnih nepogoda.
Meutim, kada je u rimskim predgraima izbila epidemija smrtonosnog gripa, Saturnovi
svetenici su istrajavali u tome da e njihovog boga umilostiviti samo krv hriana.
U sreditu ove drame nala se bogata rimska udova, gospa Felicita. Ophrvana tugom, ona
je nakon iznenadne smrti svog voljenog mua prela u hrianstvo i okrenula lea
rimskim bogovima. Pria se da je zbog gubitka poludela od bola shvativi da e morati
sama da podie sedam sinova. Felicitu su tokom alosti posetili i teli hriani. U
ekstremnim shvatanjima fanatika, pronala je snagu i utehu u tome da je bitan samo ivot
nakon smrti. Uteila ju je ideja da se njen mu nalazi na boljem mestu, da e mu se
jednog dana pridruiti i da e zajedno sa decom svi ponovo biti porodica na nebu.
Mada se u njoj razbuktala strast novog obraenika, plemii iz njene okoline se nisu
preterano uznemirili. Svakog dana je provodila sate na kolenima u molitvi, ali veina je
smatrala da ih se to ne tie. Osim toga, dareljivo je poklonila deo muevljevog bogatstva
za izgradnju bolnice i nagovorila starije sinove da radom pomau nemonima. Zbog toga
su Felicitina snana i prelepa deca bila veoma popularna u rimskim predgraima gde su

obitavala. Najmlai, zlatokosi Marcijal, imao je sedam godina, a najstariji, visoki

Januarije, dvadeset.
Felicita i njeni sinovi iveli su u relativnom miru sve dok grip nije prokrstario gradom.
Javljao se na mahove i nasumice, a oni koje bi pogodio retko bi preiveli visoku
temperaturu praenu povraanjem i grevima. Kada je prvoroeni sin Saturnovog
svetenika podlegao bolesti, izbezumljeni ovek je okupio stanovnitvo i pozvao ih da
optue Felicitu i njene sinove zbog toga to su izazvali gnev bogova. Nije bilo sumnje,
Saturn je kaznio svog svetenika kako bi svima stavio do znanja da Rimljani moraju otro
da se suprotstave hrianima koji istinske bogove smatraju zastarelim. Bogovi to nee
vie trpeti, a pogotovo ne Saturn nadmeni i nemilosrdni patrijarh rimskog panteona. Pa
zar nije on sam i sopstvenog sina prodrao zbog neposlunosti?!
Zato su Felicita i sva njena deca dovedeni pred magistrata Publija. Zbog plemenitog
porekla, nisu okovani lancima niti zavezani, ve im je dozvoljeno da dobrovoljno uu u
sud. Felicita je bila zgodna ena, visoka i lepo graena. Imala je gustu tamnu kosu i
dranje kraljice. Pred sudom je stajala ponosno i uspravno, nepokolebana i bez trunke
straha.
Postupak je poeo mirno i u savrenom redu. Iako je magistrat Publije umeo da bude
veoma strog kada ga neko izazove, nije bio udovian poput nekih lokalnih delilaca
pravde. Proitao je optubu protiv Felicite i njenih sinova odmerenim tonom.
Gospo Felicita, danas ste dovedeni sa svojom decom pred ovaj sud pod odreenom
optubom. Graani Rima su zabrinuti da ste razgnevili nae bogove i da ste uvredili
Saturna, velikog boga oca. Saturn se osvetio vaim sugraanima, uzimajui ivote vaih
suseda, ukljuujui i ivote nevine dece. Zakoni nae drave kau: Neprihvatanje bogova
ljuti bogove i remeti ravnoteu univerzuma. Kada se bogovi naljute, krivci koji su
izazvali taj gnev moraju moliti za oprotaj i ponuditi im rtve. Zbog toga zapovedam
vama i vaoj deci da se osam dana molite u Saturnovom hramu i prinosite rtve koje
svetenici zahtevaju kako bi se bog umirio. Prihvatate li ovu pravednu i potenu
presudu?
Felicita je bez rei stajala pred sudom. Njena deca su stajala u redu iza nje, podjednako
tiha.
Ponovio je pitanje, dodavi: Shvatate li da je alternativa smrt? Odbijanje da se umire
bogovi dovodi itavu dravu u opasnost. Prema tome, prineete rtve ili ete umreti!
Izbor je va!
Publije je postajao sve razdraljiviji dok ga je Felicita primoravala da eka, inilo mu se,
beskonano dugo. Kada je postalo jasno da nee progovoriti, magistrat je prasnuo.
Vreate autoritet ovog suda i naroda Rima svojim utanjem! Zahtevam odgovor ili emo
ga batinama izvui iz vas!
Felicita je podigla glavu i pogledala Publija u oi. Kada je konano odgovorila, iz njenih
oiju i glasa izbijalo je vtreno ubeenje.
Ne preti mi, paganine! Duh Jedinog Boga je sa mnom i nadvladae nad bilo kakvim
napadom na mene i moju porodicu, jer On nas moe odvesti na mesto do kojeg ti nikada
nee stii. Neu ui u paganski hram, niti u prinositi rtve tvojim nemonim bogovima!
A ni moja deca! Nikada! Zato ne troi rei na zahteve! Ako e nas kazniti, uini to i
zavri s tim! Ne plaim te se! Moji te se sinovi ne plae! Njihova vera je snana poput
moje i tako e i ostati!
eno, zar se usuuje da dovede ivote svoje dece u opasnost zbog zabludelih ideala?

Njen odgovor je zapanjio Publija. Presuda koju je izrekao ovoj hrianskoj porodici bila
je neoekivano blaga po svim rimskim merilima. Bio je siguran da e odahnuti sa
olakanjem i tiho povesti svoju decu u hram na zajedniku pokoru. Da li je mogue da e
Felicita radije rizikovati ivot itave svoje porodice nego da provede osam dana u hramu?
Nastavio je manje odmerenim tonom. Glas mu je podrhtavao od oka i gneva. Pre nego
to ponovo progovori, budi svesna da ovaj sud ima mo da te najstranije kazni zbog
poinjenih zloina.
Felicita mu je dobacila odgovor svadljivim tonom. Rekla sam ti da mi ne preti, prljavi
paganine! Prazne su ti rei! Ne postoji kazna koja moe promeniti moje miljenje, pa
pritedi dah! Ako ovo znai da mora da me ubije, uini to brzo kako bih stigla do Boga
i ponovo se sastala sa svojim muem! Ako moja deca moraju da umru sa mnom, uinie
to rado, jer znaju da je ono to ih eka posle smrti lepe od bilo ega to se moe zamisliti
na ovoj uasnoj zemlji!
Publije se silno uvredio. Neprirodno je i udovino da majka nudi svoju decu na rtvu.
Kakvog to nastranog boga hriani oboavaju, kakav to bog zahteva da sedmoro dece
umre kako bi zadovoljio svoju krvoednost?
Glas magistrata odzvanjao je sudom. Nesrena eno, ako eli da umre, onda umri, ali
ne povlai svoju decu sa sobom! Poalji ih u hram da bi mogla da ive!
Felicitin vrisak je potresao kamene zidove sudnice. Moja deca e iveti zauvek, ta god
da im uinite! Nemate nikakvu mo nad njima, niti nada mnom!
Izgovorivi neto nepovezano o njenoj bezonosti, Publije je naredio da se Felicita okuje
lancima i poalje u tamnicu. Dok su je izvlaili iz sudnice, doviknula je sinovima: Deco
moja, okrenite se nebu gde vas eka Isus Hrist sa jedinim istinskim Bogom. Budite verni
i hrabri kako bismo svi ponovo bili zajedno na nebu! Ako makar jedan od vas poklekne,
sve je izgubljeno! Nemojte me izneveriti!
Kada je majka uklonjena, magistrat se obratio deci. Dvoje najmlaih su plakali, ali su
pokuavali da se obuzdaju zakopavi brade u grudi. Njihova mala tela su podrhtavala od
jecaja. I Publije je imao sinove i smilovao se na maliane, nevine rtve majinog ludila.
Obratio se Felicitinoj deci kao grupi.
Vaa majka je zabludela ena koja svojim uvredama ugroava ivote i bezbednost
graana Rima. Ne morate da pratite njen primer. Ovaj sud priznaje svakog od vas
pojedinano i obeava blagost i oprotaj. Dovoljno je da se odreknete reiju svoje majke i
pristanete da krenete sa svetenicima u Saturnov hram kako biste se iskupili pred bogom
zbog uvrede koju ste mu naneli. Tada e u dravi ponovo zavladati mir i bie
zaustavljena bolest koja ubija vae nedune susede.
Posmatrao je tihu sedmorku. Najmlai su spustili pogled. Poslednje pitanje je uputio
etvorici najstarijih. Zar ne elite da patnja vaih sugraana prestane? Imate mo da to
spreite. Vai postupci su doveli do bolesti i smrti vaih suseda. Imate priliku da to
ispravite.
Najstariji sin Januarije odgovorio je za sve njih. Bio je slika i prilika svoje majke, i fiziki
i duhovno. Govorio je podjednako vatreno. Staloenim i snanim glasom, izjavio je da bi
radije umro nego zakoraio nogom u paganski hram, i da bi radije poveo svoju brau sa
sobom na nebo nego to bi dopustio da ih pagani iskvare. Zatim je odbranio ast svoje
pobone majke naglasivi poslednju reenicu time to je pljunuo na obuu magistrata
Publija.

Ovaj poslednji in nepotovanja pretvorio je Publijevo srce u kamen. Istog trenutka je

doneo krvniku odluku. Ako je Januarije odluio da umre za svoju majku i njenog
udovinog boga, onda e mu za to biti data i prilika. Dok bude posmatrala jezivu smrt
svog prvoroenog sina, Felicita e moda povui svoje rei i spasiti ostale.
Ne moe se dopustiti da ovakva bezona neposlunost prema Republici i njenim
bogovima proe nekanjeno, naroito ne zbog svedoka na javnom forumu. Krvavi prizor,
koji e druge hriane upozoriti da se uvaju takvih prestupa, nesumnjivo je opravdan i
bie sproveden zarad mira i blagostanja Rima.
Januarija su odvukli na javni forum i okovali na direk za bievanje. Njegova majka i tri
brata dovedeni su dovoljno blizu da ih poprska krv svaki put kada udarac pocepa meso.
Najmlaa deca, koju su Publije i ostali magistrati smatrali rtvama, drana su u zatvoru,
podalje od pogubljenja.
Prvi krvnik je bio krupan ovek. Miii njegovih ruku napinjali su se dok je svom
snagom sputao korba na zatvorenikova lea. Tokom bievanja Januarija, magistrati bi s
vremena na vreme naredili krvniku da stane. Najpre bi pitali optuenog da li eli da
opovrgne iskaz, prihvati kaznu i preivi. Prva tri puta ih je pljunuo. etvrtog je bio na
pragu smrti i nije mogao da odgovori. Zbog toga su se obratili majci.
eno, ovo je tvoje najstarije dete, krv nastala iz sjedinjenja sa tvojim suprugom. Kako
moe da gleda njegovu muku i da ne povue re? Ako prihvati svoju kaznu, on e
moda preiveti, a ostalu decu e sigurno spasiti.
Felicita nije obraala panju na magistrate. Obraala se iskljuivo Januariju, glasnim i
staloenim glasom. Sine moj, zagrli oca od mene, od svih nas dok nas eka na nebeskoj
kapiji! Ne razmiljaj vie o nitavnom ovozemaljskom ivotu! Idi tamo gde te Bog eka,
dete moje!
Nije bilo potrebno jo mnogo udaraca da se okona Januarijev ivot. Krv mu se cedila u
skorele barice dok je bi cepao ono to je ostalo od njegovog tela. Kada je proglaen
mrtvim, krvnik je skinuo okove sa lea i odvukao ga malo dalje, ali dovoljno blizu da ga
Felicita i preostala tri sina vide.
Ovaj stravian prizor ponovio se jo tri puta, poto su Felicitina starija deca odbila da
prihvate presudu suda. Dovedeni su novi krvnici jer je napor potreban da se mladi
prebije na smrt bio prevelik za jednog oveka, bez obzira na to koliko je krupan i snaan.
Do sutona, Felicita je posmatrala kako etiri njena sina biuju do smrti. Zapravo,
ohrabrivala ih je da umru muenikom smru. Nije bilo ni govora o tome da e se
predomisliti, ma koliko da je bio jeziv nain kojim su ubijaju njenu decu. Kao da je sa
smru svakog deteta njena uvrnuta verzija vere dobijala na snazi.
Magistrat Publije se naao pred uasnim izborom. Nije eleo da pogubi mlae deake,
nevine rtve majinog ludila. Ali Felicita kao da je pobeivala u ovoj bici. Nije se slomila
tokom pogubljenja dece, nijednom. Nije bilo suza niti jednog trzaja. Njen prezir prema
sudu i paganskim svetenicima postajao je sve snaniji sa svakom egzekucijom.
Nesumnjivo je luda. Nijedna duevno zdrava majka ne bi podnela ono to se danas ovde
dogodilo. ak su i krvnici bili uasnuti koliko i iscrpljeni zbog onoga to su uinili u ime
boga oca, Saturna i bezbednosti Rima.
Meutim, ako dozvoli preostalim malianima da preive, time e pokazati slabost.
Dokazae da su njena volja i vera snanije od Rima i rimskih bogova.

Tako je dolo do toga da sam imperator Antonin Pije bude pozvan radi konsultacije u ovo
imuno predgrae i da stoji do lanaka u krvi i paradima Felicitinih sinova. Sve ovo je
moglo da se preraste u nerede i magistrat Publije nije eleo krv nevine dece na svojim
rukama ako to nije po volji imperatora. Antonin Pije ni sam nije znao kakvu presudu da
donese u ovom groznom sluaju. Prisetio se neslavnog trenutka od pre nekoliko
pokolenja, kada je rimski prefekt Pontije Pilat naredio da se pogubi Isus Nazareanin,
stvorivi tako muenika oko kojeg je izgraen ovaj nastrani kult. Pije nije eleo da
uzdigne nove muenike koji e oslabiti mo Rima. Takoe, nije eleo ni krv male dece na
svojim rukama. Meutim, nije znao ni kako da to izbegne. Sve je ve otilo predaleko.
Nije bilo sumnje da mu se te veeri nasmeila dobroudna boginja lepote i harmonije,
Venera lino, i podarila mu reenje. Kada je neodoljiva i ljupka gospa Petronela zatraila
prijem kod njega, Pije je prvi put tog dana odahnuo sa olakanjem.
Gospa Petronela nije morala da preklinje imperatora, mada je bila spremna i na to.
Zapanjila se to je izgledalo kao da mu je laknulo da je vidi i to je odmah pristao na njen
plan. Petronela je bila veoma omiljena ena meu senatorima, ali njen status
nepomirljive, iako blage hrianke, mogao je znatno da otea poduhvat. Svojom lepotom
i elegancijom pridobila je mnoge rimske plemie eline volje, ukljuujui i samog
imperatora koji je gajio veliku naklonost prema privlanim enama. Dola je obuena u
jednostavnu haljinu, saivenu od najfinije orijentalne svile. Kosa boje uglaanog bakra
bila je znalaki upletena i protkana vezicama bisera. Oko dugog, nenog vrata nosila je
predivan privezak sa velikim crvenim draguljem u sredini, sa kojeg su visile tri biserne
suze. Mali bro u obliku petla, sa oima od rubina, krasio je na jednom ramen njenu
odoru. Za neupuene, Petronelin nakit je predstavljao obine trice jedne bogataice. Ali
oni koji su joj bili bliski znali su da je drago kamenje simbol njene cenjene porodice. Ovi
rubini i biseri ukazivali su na poreklo od, kako su je nazivali, Kraljice Milosra Marije
Magdalene. Petao je predstavljao simbol druge linije njene loze, njenog prosvetljenog
ukunukundede, ni manje ni vie nego Svetog Petra, prvog apostola Rima. Dobila je ime
po njegovom jedinom detetu, po keri kojoj je data enska verzija imena Petar.
Prema legendi svete porodice, jedina erka Svetog Petra, svetica Petronela iz prvog veka,
udala se za najmlaeg sina svete porodice Jeua-David. Marija Magdalena je u vreme
raspea bila u poodmakloj trudnoi i odmah potom je hrabro prebegla u sigurnost
Aleksandrije. U Egiptu je rodila Isusovog sina, Jeuu-Davida, iji ivot bee silan i
udesan. Pria se da su se Jeua-David i prva Petronela sreli kao deca i odmah postali
nerazdvojni. Venali su se i zaeli naslee iste hrianske snage izrodivi mnogo dece,
koja su potom propovedala Put ljubavi irom Evrope. ene te krvi udavale su se za
mone Rimljane kako bi zatitile lozu. Imale su samo jedan zadatak da ostanu u ivotu i
sauvaju Put ljubavi. Bilo je to njihovo porodino zavetanje, onakvo kakvo je njihov
predak dobio od samog Isusa Hrista.
Sam Isus je Petru dao ime Petrus, to znai kamen, zato to je verovao da je njegov
prijatelj ribar vrst i nepokolebljiv u svojoj posveenosti. On je bio kamen na kojem e
Isus izgraditi snane temelje, jedan od odabranih naslednika koji e se brinuti da uenje o
Putu ne zgasne. Isus je zapovedio Petru da ga se odrekne kako bi izbegao progon i
nastavio da propoveda. Naalost, Petrovo trostruko odricanje Isusa sada je neslavno i
esto se koristi kako dokaz njegovog slabog karaktera. To je samo jedna od mnogih
nepravdi koje su spisatelji izmislili kako bi prilagodili hriansku istoriju svojim
potrebama. Ali Petrovi potomci znaju istinu, seaju se tih dogaaja sa ponosom i gordo

prihvataju petla kao porodian simbol. To to se Petar tri puta odrekao Isusa pre nego to
je petao zakukurikao bio je zahtev njihovog Gospoda. Nasuprot uvredljivoj legendi, Petar
je pokazao snagu izvravajui sveto Isusovo nareenje.
Tane rei koje je Isus uputio Petru te blagoslovene noi u Getsimanskom vrtu, prenosili
su sa kolena na koleno svi Petrovi potomci:
ivi i nastavi da propoveda. Mora istrajati. Samo na taj nain e Put ljubavi preiveti.
One su potom saete u sveti porodini moto.
Ja istrajavam.
Gospa Petronela je bila preostali kamiak hriana i morala je da se suoi sa neprilikama
koje mogu ugroziti Put ljubavi.
Nadala se da e osvetlati obraz svojih najpostojanijih i najmilostivijih predaka pokuajem
da spasi Felicitu i njenu preostalu decu. Meutim, zabrinjavalo je to Pije ima toliko
poverenja u njenu sposobnost da dopre do Felicite i preokrene ovu nezgodu u korist
Rima. Mada je bila odluna da pokua, Petronela je sumnjala u povoljan ishod. I pre
nezamislivog ina nuenja sopstvene dece na rtvu, Felicitin fanatizam bio je legendaran
meu milosrdnim hrianima. Da li e je posluati? Teko je rei. Petronelin rodoslov
meu hrianima bio je toliko prastar da su je mnogi maltene oboavali. Osim toga, u
njenom posedu se nalazila i Libro Rosso, obredna knjiga istinskih uenja i proroanstva
svete porodice. Njen autoritet ne bi osporio nijedan razuman hrianin. Meutim, ena
koja veselo doeka neizrecivo brutalna ubistva svoje dece kao in vere, nije razuman
hrianin.
Pre nego to je zatraila prijem kod imperatora, Petronela se dugo i usrdno molila za
pomo. Molila je Gospoda za snagu i sposobnost da shvati Njegovu volju kroz uenje o
ljubavi. Prizivala je Kraljicu Milosra i zatraila je da je vodi svojom beskrajnom
milou. Protrljala je rubin na privesku i izgovorila poslednju re molitve.
Ja istrajavam, proaputala je naglas, a zatim se pripremila za neizbeno suoavanje.
Dobro vee, sestro.
Po zahtevu imperatora, Petroneli je dozvoljeno da se sastane sa Felicitom u prostorijama
jednog od magistrata. Za gospu njenog statusa bilo je neprikladno da sie u memljivu,
smrdljivu tamnicu u kojoj je Felicita obitavala. Mada je zatvorenici data ista haljina koju
e nositi tokom posete, ona sama je bila prljava, a koa zamrljana skorelom krvlju
sopstvene dece. Petronela se trgla, molei se da joj se uas ne primeti na licu.
Dve ene su se pozdravile na hrianski nain: kao sestre po duhu. Nakon tih formalnosti,
Felicita je sumnjiavo pitala: Zato si dola?
Petronelin pogled je bio postojan, a glas melodian i blag. Dola sam da ti izjavim
sauee zbog gubitka i da ujem postoji li ikakva uteha koju tvoja zajednica moe da
prui u trenutku ove velike alosti. U poetku je delovalo kao da je Felicita ne uje.
Zatim je iznenaeno pogledala elegantnu enu. alosti? Kakve alosti?
Petronela se zapanjila. ena je sigurno izgubila poslednje ostatke razuma nakon onoga
emu je prisustvovala.
Gospo Felicita, svima nam se srce slama zbog smrti vaih divnih deaka.

Felicita je gledala kroz Petronelu, kao da ona uopte nije u prostoriji, ili kao da njeno
prisustvo nije bitno. Polako je odmahnula glavom i odgovorila kao u transu. Slama vam
se srce? Zato sestro? Ja sam danas radosna zato to se moja hrabra deca nisu odrekla
svog Gospoda. Na Gospod Isus Hrist e ih sa dobrodolicom doekati na nebu i slaviti
njihovu snagu i veru. Zar ne shvata? Vreme je za radovanje! Mogu samo da se nadam da
e magistrati sutra narediti da i mi ostali budemo pogubljeni kako bismo svi bili zajedno
na nebu pre nego to sunce zae.
Petronela je proistila grlo kako bi imala vremena da razmisli. Gore je nego to je
oekivala.
Sestro, mada razumem tvoju veru u mo ivota nakon smrti, podsetila bih te da nas je
Isus poduavao da slavimo radost ivota na zemlji. Ovaj ivot je dar od Boga. Tvoja tri
najmlaa sina treba da budu poteena kako bi rasli i iveli na svetu koji je Bog stvorio
za njih.
Bei od mene, Satano!, vrisnula je Felicita glasom tako otrovnim da je Petronelina
glava poletela unazad kao da je primila amar. Ti..., zasipala je pljuvakom smirenu
enu pred sobom dok je besnela: ti stoji preda mnom ukraena rimskim nakitom, udata
za poganog paganina i usuuje se da me osuuje? Neu izdati svog Gospoda ni zbog
ega, kao ni moja deca! Mi smo pravedni i Bog e nas nagraditi zbog hrabrosti!
Nagradie nas zajednikim ivotom na nebu pred licem Gospoda!
Petronela se u sebi pomolila da joj blaena Magdalena da strpljenja i samilosti i pokuala
drugaije. Felicita, tvoja smrt i smrt tvoje dece uklonie mone glasove sa zemlje,
glasove koji mogu da ire naa uenja i obrazuju druge. Zar misli da Bog to eli? Ovi
deaci e odrasti sa saznanjem da su njihova braa umrla zbog svoje vere i zbog toga e
biti snaniji i odluniji da nastave sa propovedanjem naih uenja. Oni moraju istrajati!
Bie heroji Puta! To je ono to Bog eli od njih i od tebe.
Kako se usuuje da mi govori ta Bog eli od mene? Ja ga jasno ujem i On mi govori
da eli da moja deca postanu muenici, a ne heroji. Bog eli da oni budu rtvovani u
Njegovu slavu. Kao to je rekao Avramu da rtvuje Isaka.
Petronela je duboko udahnula i strpljivo objasnila. Da, ali Avram je zaustavljen pre nego
to je ubio svog sina. Gospod ga je stavio na probu kako bi utvrdio njegovu poslunost.
Kada se u nju uverio, poslao je anela milosra Zadakijela da zaustavi ruku kojom je
Avram drao rtveni no. Bog ne eli da njegova deca pate. Felicita, Bog te preklinje da
bude milosrdni aneo koji e zaustaviti ruku krvnika! Molim te, nemoj pobiti preostalu
decu! Ako to uini, ne bira Put ljubavi! Da je Isus danas ovde sa nama, ne bi ti dozvolio
da bude krvnik sopstvenoj deci! U to sam sigurna vie nego u bilo ta na svetu!
Felicita je osmotrila Petronelu plamenim oima. Isus me eka na rajskoj kapiji, eka da
me zagrli i nagradi zbog hrabrosti. Tebe e odbaciti! Tebe koja si se udala za paganina!
Tebe koja ustupa pred svojim neznaboakim susedima!
Volim i potujem svoje susede kao to nas On ui. To nije ustupanje, Felicita. To je Put
ljubavi. To je potovanje blinjeg svog.
To je slabost!
Ako ne prihvatimo svoje blinje, na zemlji nee preostati nijedan hrianin. Na Put
nee preiveti ako ne nauimo kako da ivimo u miru sa drugima. Put nas ui da budemo
strpljivi sa onima koji jo nisu ugledali svetlo. Isus nas ui da moramo opratati onima
koji ga ne vide.

Onda u se moliti da ti On oprosti, sestro! Felicita je proitala poslednju re i time

jasno stavila Petroneli do znanja da vie ne veruje da su sestre. Moliu se da ti Bog
oprosti zbog tvoje slabosti i zle namere sa kojom si me veeras posetila! Samo bi avo
pokuao da me sprei da podnesem ovu rtvu u slavu naeg Gospoda!
Petroneli je ponestalo strpljenja, meutim, vie nije bilo potrebe za tim. Bilo je jasno da
je Felicita preduboko zabrazdila u rtvenu fantaziju da bi bila u stanju da razumno
razmilja. Kako bi mogla da bude bilo ta drugo osim potpuno predana, nakon to je
danas rtvovala etiri deteta za tu ideju?
Petronela se okrenula da poe i tiho izgovorila dok je koraala ka vratima: Ja u se
pomoliti za sve nas, Felicita. Za sve one koji se usuuju da veruju u Put ljubavi.
Svanulo je turobno jutro, sumaglica je skrivala sunce. Saturnovi svetenici objavili su da
je to loe znamenje i pre nego to je stigla vest da grip i dalje hara i da je tokom noi
umrlo jo petoro ljudi. Meu njima je bilo i dvoje dece svetenika.
Imperatoru Antoninu Piju su pre doruka prile voe razgnevljenih svetih ljudi. Bili su
sigurni da je Felicita izazvala ovu nesreu odbijanjem da prizna istinske bogove. Moraju
je naterati da promeni miljenje. Zahtevali su da se njena preostala deca dovedu pred sud
i da joj se zapreti da e jedan po jedan deak biti pogubljen.
Pritisak na imperatora rastao je iz sata u sat, pristiui iz svih oblasti drave kako se irila
legenda o Feliciti i uasu koji je zbog nje zavladao. Najzad je popustio i ponovo sazvao
sud za pogubljenje.
Felicita i njena tri preostala sina nali su se pred magistratom. Izgledala je poput divlje
Medeje, potpuno obuzeta grozniavom fantazijom, pothranjenom krvlju njenih starijih
sinova. Maliani su bili uasnuti. Najmlai je otvoreno plakao dok su mu se plave lokne
lepile za mokre obraze. Pije je pozvao Publija kod sebe i rekao mu da ova deca ne smeju
patiti u smrti. Ako moraju da umru, neka bude. Umree. Ali muenje male dece nee biti
njegova batina.
Jedno po jedno, deca su pozivana pred magistrata. Publije ih je nagovarao svojim
najnenijim glasom da okrenu lea majci i da odu sa svetenicima u hram. Felicita je
pevuila tubalicu sablasnim piskavim glasom, iznova i iznova isti stih. Ne plaite se,
deco! Na nebu vas otac i braa ekaju! Jedno po jedno dete je odmahnulo glavom pred
magistratom, kao da ih je majka hipnotisala nekim inima. Dok je svako od njih
odvoeno ka panju za odsecanje glave, Feliciti je postavljano pitanje da li eli da se
pokaje i spasi decu. Svaki put je odgovarala sablasnim smehom, jezivom parodijom
radosnog klicanja.
Za sat vremena, troje predivne dece, ukljuujui jedno tek neto starije od bebe, izgubilo
je glave pod seivom najotrijeg krvnikovog maa. Obavio je to veto i brzo, pobrinuvi
se da deaci ne osete bol. Meutim, kada je njihova majka dola na red, nije bio tako
blag. Uzeo je sekiru i bila su mu potrebna tri udarca da gospi odsee glavu.
Iste noi, imperator Antonin Pije je pobegao iz tog odvratnog predgraa koje su i sami
bogovi napustili, da nikada vie tamo ne kroi. Uas koji je zbog Felicite zavladao bio je
okonan. Meutim, ostao je ubeen da e ga zauvek progoniti zvuk njenog ludakog
smeha i scena koja ga je pratila dok je poslednje, majuno, zlatokoso dete izdisalo na
panju po njegovom nareenju.
Iscrpljena gospa Petronela sazvala je te veeri sastanak najblie brae, jezgra milosrdnih,
da im prepria stravine dogaaje koji su se tog dana zbili. Bio joj je potreban bar jedan

dobrovoljac koji e preneti poruku do Kalabrije, majstoru/stareini Reda Svetog Groba.

Bio im je potreban njegov mudar savet kako bi preiveli oluju koja se spremala da
zahvati hriane u Rimu.
Objasnila je okupljenima svoj strah da uas koji je pokrenula Felicita tek poinje, da
nagovetava opasnost za hriane irom carstva i da e grozni progoni, koje je iskusila
prethodna generacija, poeti iznova. Sav napredak koji je njena porodica postigla tokom
proteklih stotinu godina da budu prihvaeni kao cenjeni rimski graani i da tako budu u
mogunosti da se brinu o bezbednosti hriana, krv Felicitine dece moe sprati u
trenutku. Fanatici e se hraniti ovim dogaajem i postati glasniji, a Rimljani e satrti
njihov uspon divljatvom roenim iz straha.
Jasnovido je nazirala da su ovi dogaaji pokrenuli neto, neko uasno izvrtanje uenja
njihovog Gospoda, koje e vremenom ojaati i rasti. Ta uasna vizija je plaila Petronelu
snagom svoje tame. Svoju zabrinutost je prenela drugim pripadnicima milosrdnih i svi su
zadrhtali od prizvuka istine koje njeno proroastvo nosi.
Plaim se da e ona koju smo nazivali sestrom postati na najvei protivnik. Oslobodila
je nezaustavljivu silu zla svojim delima. Krv njene dece bie upotrebljena da se promene
istinska uenja naeg Gospoda. A rei ispisane krvlju mogu poticati samo iz tame. Uenja
Puta ljubavi udavie se u krvi nevinih.
Petronela je zadrhtala kada je izgovorila rei koje su nepozvane navirale sa nekog
nepoznatog mesta gde se uva istina o budunosti. Tokom uasnih noi poput ove,
proroka batina enskih lanova njene porodice nije bila dobrodoao dar.
Prvo poglavlje
Vreme se vraa
Postoje oblici sjedinjenja
Vii od drugih,
Snaniji od najsilnijih sila,
I imaju mo koja im je sudbina.
Oni koji tako ive vie nisu razdovojeni.
Postaju jedno, tela ih ne ograniavaju.
Oni koji prepoznaju jedni druge
Spoznaju neizrecivu radost
to je donosi ivot u toj punoi.
Iz Knjige ljubavi, onako kako je sauvano u Libro Rosso
Nisam pesnik.
Ipak, blagosloven sam time da ivim meu najboljima od njih. Meu najveim pesnicima,
najdarovitijim slikarima, najlepim enama... i najvelianstvenijim od svih ljudi. Svi su
me nadahnuli i deo njihove due i sutine obitava u svakom liku koji naslikam.
Mogu samo da se nadam da e moja umetnost biti zapamena kao vid poezije, jer
pokuao sam da je uinim lirikskom, punu skrivenih slojeva i znaenja. Dugo sam se

borio sa milju da je moda u suprotnosti sa zakonom umetnika otkrivanje nadahnua,

simbola i slojeva dela koja stvaramo. No, uitelj Fiino je pronaao dokaze koji seu do
drevnog Egipta da su umetnici o tome pisali u svojim tajnim dnevnicima. Zato u i ja
nastaviti ovu bezvremenu tradiciju.
Poto sam ponizan lan Reda Svetog Groba, sve to slikam, slikam u slavu tih boanskih
uenja. Ona su sr svake figure koju naslikam; ona ulivaju boju, teksturu i oblik mojim
delima. Svako moje umetniko ostvarenje, bez obzira na to ko mu je pokrovitelj i kakva
mu je ovozemaljska svrha, slui uenju Puta ljubavi. Svaki lik je stvoren da prenese
istinu.
Na stranicama koje slede, otkriu tajne svog rada da bi se jednog dana koristile kao
alatka za poduavanje onih koji imaju oi da vide.
Iako nisam pesnik, ovo je ono to jesam. Slikar. Hodoasnik. Pisac.
Pre svega, sluga sam Gospoda i Gospe i njihovog Puta Ljubavi.
Na Uitelj rado ponavlja rei prvog velikog Hrianskog umetnika, blagoslovenog
Nikodima, koji je rekao da e umetnost spasiti svet. Molim se da bude tako i trudiu se
da odigram svoju ulogu, ma kako malu, u tom dostojnom poduhvatu.
Ja istrajavam,
Alesandro di Filipepi
Iz Tajnih memoara Sandra Botielija
Njujork, dananjica
Morin Paskal je paljivo isplanirala svoj boravak u Njujorku. Poto je neuomorno radila
na pripremama za izlazak svoje nove knjige, nadala se da e moi da se poasti sa par sati
blaenog odmora u muzeju Metropoliten. Umetnost je bila njena druga strast, a nadilazi
je samo istorija, zbog ega su njene knjige bogato proete obema. Par sati u jednom od
najuvenijih svetskih muzeja bie melem za njenu duu.
Prolee je blistalo u svoj svojoj slavi tog ranog martovskog jutra, nagradivi odluku da do
muzeja doe dugom etnjom kroz Central park. Morin je oboavala Njujork. Odluila je
da danas u potpunosti uiva u njemu uprkos pretrpanom rasporedu. Koraajui niz Petu
aveniju, skrenula je u Central park. Kraj severne obale jezera nalazila se ogromna
bronzana skulptura iz Alise u zemlji uda, remek-dela Luisa Kerola. udljiva arolija i
lepota ovog umetnikog dela dotakla je dete u njoj. Predstavljala je Alisu na
neroendanskoj zabavi, okruenu prijateljima iz Zemlje uda. Citati iz ove klasine
knjige za decu, najomiljenijeg Morininog dela iz detinjstva, ispisani su ukrug u podnoju
skulpture. Koraajui oko Alisine zabave, proitala je citate iz knjige i pesmu Blablarija.
Nije pronala i svoj omiljeni citat koji je kod kue drala zakaen iznad kompjutera.
Alisa se nasmejala. Nema potrebe ni pokuavati, rekla je; u nemogue stvari ne moe
se verovati.
Koliko mogu da primetim, ti nema dovoljno iskustva, kazala je Kraljica. Kad sam ja
bila u tvojim godinama, vebala sam pola sata dnevno. Da zna da sam ponekad svakog
jutra, jo pre doruka znala da poverujem u est nemoguih stvari.1
1

Prevod Ivane Milankov. Luis Kerol, Alisa u svetu s one strane ogledala, Prosveta i BIGZ, Beograd 1979.

Poput Bele Kraljice, Morin je nauila da poveruje u est nemoguih stvari pre doruka.
Otkako se Destino pojavio u njenom ivotu, broj se znatno poveao. Morin je razmiljala
o tome, nasmeivi se blago dok se divila skulpturi. Njen ivot je parirao Alisinim
fantastinim avanturama. Ona je razumna i obrazovana ena dvadeset prvog veka, ali
upravo je krenula na put u Italiju kako bi je poduavao ovek po imenu Destino, koji
tvrdi da je besmrtan. Ipak, kao i Alisa pre nje, prihvatila je ovu neobinu osobu kao
prirodan deo udnog krajolika koji u poslednje vreme naziva svojim ivotom.
Morin je provela jo nekoliko dragocenih minuta kraj skulpture pre nego to je krenula
nazad ka Petoj aveniji i ulazu u Metropoliten. Nije mogla dugo da ostane poto je morala
da se pripremi za sve dogaaje koji prate izdavanje knjige. Zato e morati da se
usredsredi na jednu oblast muzeja kojoj e posvetiti punu panju, a ne da pokuava da
vidi to vie.
Nakon to je kupila kartu, odluila je da ode do srednjovekovne galerije. Istraivanje o
grofici Matildi Toskanskoj je kod Morin podstaklo oaranost srednjim vekom. tavie,
produen boravak u Francuskoj probudio je kod nje naklonost ka gotskoj umetnosti i
arhitekturi.
Bio je to uzvien izbor. Ne urei, paljivo je prouavala svako umetniko delo. Posebno
su je oduevile neobine drvene skulpture iz Nemake, svojom neuporedivom
umetnikom izradom i finoom. Neka od ovih blaga su je podsetila na iskustvo iz
Francuske koje joj je promenilo ivot i oblikovalo sudbinu. Morin je zadovoljno
uzdahnula, upijajui lepotu, uivajui u kratkom predahu koji joj je umetnost pruila.
Dok je ulazila u drugu po veliini galeriju, kojom dominira gotski lektorijum, neto joj je
privuklo panju na suprotnoj strani prostorije. Mada su se u ovoj galeriji nalazile
uglavnom skulpture, na suprotnom kraju od ulaza bila je izloena i jedna slika. Priavi
da bolje pogleda, Morin je ostala bez daha kada je shvatila da paralizovano stoji pred
najlepim portretom Marije Magdalene u prirodnoj veliini koji je ikada videla.
Notre Dame. Naa Gospa. Moja Gospa. Za Morin nije bilo povratka. Ni sada, niti ikada.
Oi su joj se napunile suzama, kao to se obino deavalo kada se nae pred divnim
likom ove izuzetne ene to je postala njena muza i gospodar. Dok je stajala pred njom,
brzo je shvatila da to nije obina religiozna ikona. Ova Magdalena je sedela na tronu,
velianstveno lepa u tamnocrvenom ogrtau, sa rasputenom zlatnocrvenom kosom. U
jednoj ruci je drala up od alabastera sa kojim je miropomazala Isusa; drugom je neno
obuhvatila raspee u krilu. Okruivali su je aneli koji su trubama oglaavali njenu slavu.
Morin je prila blie i savila kolena kako bi bolje osmotrila donji deo slike. Pred
Magdaleninim stopalima kleala su etiri oveka u blistavo belim ogrtaima. Kapuljae
su im u potpunosti prekrivale lica, imale su tek uzan prorez ispred oiju. Delovali su
pomalo bizarno i poput lanova nekog kulta. Kleee figure su u najboljem sluaju bile
udne, u najgorem zlokobne.
Srce je poelo divlje da joj tue i imala je udan oseaj vreline oko slepoonica. Morin se
to deavalo kada shvati da je neto podsvesno brine, neto to ne sme i ne moe da
zanemari. Ova slika je bitna. Uasno bitna. Prebirala je po seanju u potrazi za pomenom
ovog dela u njenim istraivanjima, ali nieg se nije setila. Dok je pisala knjigu, upoznala
se sa desetinama slika Marije Magdalene u najveim svetskim muzejima. Zapanjila ju je
injenica to se jedno bitno delo nalazilo u Metropolitenu, a da ona za to nije znala.

Morin se sagla da proita natpis. Pisalo je Spinelo di Luka Spineli Barjak Bratstva
Svete Marije Magdalene.
U zvaninom opisu muzeja pokraj slike, pisalo je:
Tokom srednjeg veka, laici su esto pristupali religioznim bratstvima i sastajali se radi
molitve i obavljanja milosrdnih dela. Kukuljice su ih inile anonimnim, u skladu sa
Hristovim uputstvom da dobra dela ne treba initi da bi se za njih primila pohvala. Ovo
izuzetno retko delo naruilo je 1395. godine Bratstvo Svete Marije Magdalene iz mesta
Borgo San Sepolkro i bilo je namenjeno noenju tokom procesije. Predstavljeni su
lanovi bratstva koji klee pred svojom sveticom zatitnicom, o ijoj slavi peva hor
anela. Rukave njihovih ogrtaa ukraava ara u obliku Marijine posude za ulje. Blago
iznurene crte Hristovog lica su moderne. Original se nalazi u Vatikanu. Barjak je
neverovatno dobro ouvan.
Neto nije u redu sa ovim opisom. Morin je to instinktivno oseala. Bio je suvie ist,
suvie podesan za tako tajanstvenu sliku. Mukarci sa kukuljicama oko stopala svoje
svetice nisu bili tek anonimni, delovali su uznemirujue. Kukuljice su bile poput
predstave straha, kao da je skrivanje njihovog identiteta pitanje ivota i smrti. Kad je
pogledala malo bolje, videla je da neki mukarci imaju otvor na zadnjem delu ogrtaa.
Pokajnici. Otvori postoje kako bi mogli da se biuju, da okaju grehe inei pokoru.
Morin je oduvek smatrala da su pokajniki obiaji srednjeg veka pomalo uznemirujui.
Bila je relativno sigurna u to da Bog ne eli da se biujemo u njegovu, ili njenu slavu. S
obzirom na to da je obavila obimno istraivanje o Mariji Magdaleni, Kraljici Milosra i
velikoj uiteljici ljubavi i opratanja, bila je sigurna da ona nikada ne bi odobrila takvu
praksu.
Kompozicija slike je itavu stvar inila jo provokativnijom. inilo se da imitira neke od
poznatijih slika Svetog Trojstva iz rane renesanse. Te slike prikazuju Boga oca na
prestolu, koji u rukama na krilu dri raspee koje predstavlja njegovog sina. Sveti Duh se
obino predstavlja kao golubica i nalazi se iznad svega ostalog. Ova ikona Marije
naslikana je na identian nain, samo to je u ovom sluaju ona na prestolu i dri Isusa,
to je oznaka izuzetnog autoriteta. Znai da figure u kukuljicama oboavaju Mariju
Magdalenu na tronu kao Kraljicu Neba, to je ak i danas jeretiki koncept. U srednjem
veku je takva vrsta oboavanja bila kanjavana smru.
Tu je zatim i udna fraza u okviru opisa: Blago iznurene crte Hristovog lica su moderne.
Original se nalazi u Vatikanu. Vidljiva su i oteenja na barjaku: zakrpa prekriva iseak
tamo gde se nalazilo lice Isusa na raspeu. Navodno, original je uklonjen i odnet u Rim.
Ali zato? Zato bi neko nagrdio retku i izuzetno lepu sliku italijanskog majstora?
Ako je Morin ita nauila tokom svoje potrage za istinom o tajnim aspektima hrianske
istorije, nauila je da nita ne uzima zdravo za gotovo da nikada ne veruje prvom i
najoiglednijem objanjenju, posebno kada je u pitanju simbolian svet istorije umetnosti.
Izvadila je mobilni telefon iz tane i fotografisala sliku u delovima, da je kasnije proui.
Sat na telefonu je surovom neumitnou podsetio da je vreme da izae iz muzeja. Morin
je vratila telefon u tanu, stojei jo neko vreme pred slikom, divei joj se u tiini. Pitanja
koja su joj ve bezbroj puta prolazila kroz um dok je pratila tragove ostavljene unutar
umetnikih dela, ponavljala su se sve snanije.

Kakve prie moe da mi ispria, Gospo? Ko te ovako naslikao i zato? ta si zaista

znaila onima koji su nosili barjak? I najzad, pitanje koje je progonilo Morin svakog
bojeg dana: ta sad eli od mene?
Meutim, danas je Marija Magdalena utala, posmatrajui je sa tihim autoritetom u
oima i zagonetnim izrazom zbog kojeg bi Leonardo da Vini zaplakao od zavisti. Mona
Liza je nita u poreenju sa ovom Magdalenom.
Morin je ponovo proitala zvanini opis i uzdahnula od zaprepaenja. Za oko joj je
zapalo upuivanje na poreklo barjaka: naruilo... Bratstvo Svete Marije Magdalene iz
mesta Borgo San Sepolkro.
Borgo San Sepolkro. To je lako prevesti sa italijanskog. Mesto Svetog Groba.
Morin je bacila pogled na drevni prsten na svom prstu, na prsten iz Jerusalima sa peatom
Marije Magdalene. Simbol Reda Svetog Groba Reda koji je svetu podario Matildu,
Reda koji je sauvao najistija Isusova uenja i Knjigu ljubavi, Reda koji je vodio
majstor Destino Reda u koji e ona ubrzo biti indoktrinisana. Da li je mogue da u
Italiji postoji itav grad posveen Redu Svetog Groba, sa Marijom Magdalenom u
sreditu?
Morin je esto opisivala svoja istraivanja i pisanja kao proces stvaranja kolaa. Postoji
mnogo delia dokaza koji, svaki za sebe, ne znae nita naroito. Ali dok ih slaete po
odreenom redosledu, poinjete da stvarate neto divno i celovito. Morin se izgleda nala
pred sredinjim komadom zapanjujueg mozaika koji sklapa.
Osmotrila je posetioce koji se etkaju kroz galeriju. Samo par ljudi je bacilo povran
pogled na barjak pre nego to bi nastavili dalje. Poelela je da vrisne: Zar ste slepi? Zar
ne znate da ova slika moda nosi u sebi klju za razumevanje istorije, a vi ste samo proli
kraj nje?
Ipak, ni ona sama jo nije bila sigurna. Gde se nalazi Borgo San Sepolkro? Da li
umetnika Spinela i njegovo remek-delo jo neto vezuje za jeretiku kulturu
srednjovekovne Italije? Nakon to sama obavi istraivanje, pozvae strunjake u
Francuskoj i Italiji kako bi saznala ta misle o tome. Prvo e, naravno, pozvati Beranea.
Nakon toliko nedelja razdvojenosti, telo joj je oblila toplina pri pomisli na Berana
Sinklera. Toliko joj je nedostajao. Zatvorila je oi preputajui se slatkim seanjima na
njihov poslednji susret. Zatim je duboko udahnula i stresla se. Na pragu je novih otkria,
bie tako slatko podeliti ih sa Beraneom.
Oprostila se sa umetnikom sjajem srednjovekovne galerije i krenula ka izlazu iz muzeja,
nakratko se zaustavivi u prodavnici da kupi razglednicu sa slikom Magdaleninog
barjaka. Ovo delo se nije ak ni pominjalo u vodiu kroz Metropoliten. Pretraujui irok
izbor knjiga, pronala je samo jednu u kojoj se kratko pominje Spinelo Aretino, umetnik
koji je naslikao barjak. U pasusu se objanjava da je Aretino roen u Arecu. U Toskani.
Toskana. Ako postoj mesto na zemlji koje vrvi od jeretikih tajni iz ranog Srednjeg veka,
to je Toskana. Nasmeila se, sigurna da nije sluajnost to to poseduje kartu za Firencu i
to e sledee nedelje biti na putu ka srcu jeresi.
Nita.
Na internetu nije pronala nita o divnom barjaku Marije Magdalene koji se nalazi u
Metropoliten muzeju. Morala je dobro da se pomui da otkrije neku informaciju na vebsajtu muzeja, ali pronala je samo opis koji je ve proitala.

Dva sata pretraivanja po umetnikim stranama u veze sa Magdalenom nije urodilo

plodom. Ukucala je podatke u gugl, ali nije saznala nita novo, tako da je Morin odluila
da pristupi problemu iz drugog ugla. Pozabavila se detaljima iz opisa: umetnikom i
gradom. Pronala je neke opte informacije o umetniku i Borgo San Sepolkru, koje
kasnije mogu biti od koristi. Neto je i zapisala:
SPINELO ARETINO lino ime Luka, po ocu, takoe slikaru, koji je dobio ime po
svecu ije ime nosi slikarski esnaf. Ime Aretino znai iz Areca. To je provincija u
Toskani. Slikao je uglavnom freske i radio u Firenci u Crkvi Santa Trinita.
Morin je zastala. Spinelo je oslikao Crkvu Santa Trinita, svetu lokaciju Reda Svetog
Groba i jedno od Matildinih uporita. To je znak da je na pravom putu. Mozaik je poeo
da se slae. Nastavila je da ita.
BORGO SAN SEPOLKRO sada se zove Sansepolkro. Osnovali su ga 1000. godine
hodoasnici koji su se vratili iz Svete Zemlje sa neprocenjivim relikvijama i puni
potovanja prema Svetom Grobu. Jedan od tih hodoasnika poznat je pod imenom Sveti
Arkano. U provinciji Areco roen je i majstor freskoslikarstva Pjero dela Franeska.
Morin se promekoljila od zadovoljstva zbog ovog otkria. Bila je u pravu! Postoji itav
grad u Toskani posveen Svetom Grobu. Meutim, jedna reenica je posebno uzbudila:
Jedan od tih hodoasnika poznat je kao Sveti Arkano.
Santo Arcano. Morin se naglas nasmejala. Izgleda da crkva priznaje da je postojao svetac
po imenu Arkano. Nije odlino poznavala latinski, ali znala je dovoljno. Koristila je to
znanje da ita izmeu redova tokom svojih istraivanja. Santo Arcano ne ukazuje na
nepoznatog toskanskog sveca. To znai sveta tajna. Ako sve to prevede na engleski i
razmisli, u ovom opisu zapravo pie, Ovaj grad, nazvan po Svetom Grobu, osnovan je na
temelju Svete Tajne!
Konano joj je krenulo.
Razmiljala je par trenutaka o ovom otkriu, a zatim sainila beleke. Morin je bila
upoznata sa radom Pjera dela Franeske. Najvie je volela njegovu ikonu Magdalene. Za
katedralu u Arecu je naslikao njen snaan i velianstven lik iz kojeg zrae mo i
liderstvo. U ovoj predstavi Magdalene nema nieg pokajnikog. Nije je naslikao ovek
koji veruje u propagandne prie iz estog veka, prema kojima je Magdalena bila grenica
koja se pokajala. Ta freska je stvorena da naglasi liderstvo. Morin je imala uramljenu
kopiju u kancelariji. Prouavala je Pjera dela Franeska tokom istraivanja i uvek ga je
smatrala zanimljivim. Njegove freske iz Areca su pune ivota i pripovedaju jednostavnim
ljudskim jezikom. Kada bi posmatrala njegovu umetnost, oseala bi srodnost sa njim;
Pjero je pripoveda. Naslikao je Legendu o pravom krstu, sa neverovatnim brojem
detalja. Proeo je Dolazak kraljice od Sabe u posetu kralju Solomonu dubokom svetou.
Sva njegova umetnika dela predstavljaju najsvetija uenja Reda Svetog Groba.
itajui o Redu, Morin se setila da mora da organizuje povratak u Evropu. Imala je
zakazane sastanke sa francuskim izdavaem u Parizu kako bi se pripremila za izlazak
svoje knjige u Francuskoj. Odlazak u Pariz nikada joj nije teko padao. Oboavala je taj

grad. Osim toga, njena najbolja prijateljica Tamara Vizdom nagovarala ju je da doe u
posetu. Piter Hili, Morinin roak i duhovni savetnik, trenutno takoe ivi u Parizu.
Nekada je bio otac Piter Hili, ali je prognan iz Vatikana, moda i zauvek. Zbog toga vie
ne nosi sveteniku odoru, niti se predstavlja kao svetenik. Morin je veoma elela da ga
vidi.
Odluila je da odleti u Pariz i obavi ta ima, a da se zatim odveze sa Tami do
Beraneovog zamka Des Pommes Bleues na jugozapadu Francuske, gde ih ekaju njihovi
voljeni. Tami je bila blaeno zaljubljena i verena za nenog orijaa iz Langdoka, Rolana
Gelisa, Beraneovog prijatelja iz detinjstva. Svi su iveli zajedno u divnoj dolini reke Od,
arobnom delu Langdoka gde se nalazio zamak, nedaleko od Arka. Berane, bogati
kotlananin, nasledio je zamak od dede. Izgraen je da bude raskoan tab tajnog
drutva koje titi opasne jeretike tajne. Berane je zajedno sa zamkom nasledio i njegove
tajne.
Prekasno je da ga nazove veeras, ali im ustane kod njega e biti podne, pitae ga da li
eli sa njom od Arka do Firence. Destino joj je poslao pismo kojim je obavetava da je
napustio artr i vratio se u Firencu, naglaavajui to reju zauvek. Pismo je imalo prizvuk
konanosti, kao da ga u Italiji eka smrt. Morin se veoma uznemirila. Destino je
bukvalno bio drevan i njegova smrt je bila neizbena. Meutim, bie teko podneti
gubitak takvog blaga, sada kada je razumela i prihvatila ono to on jeste i neverovatnu
mudrost koju moe da ponudi svetu.
Destino je u pismu napisao da mora da podui Morin mnogo emu tokom ogranienog
vremena i da zbog toga mora odlino poznavati Libro Rosso pre dolaska. Nije imao
vremena da je poduava osnovnim principima reda. Na umu je imao veoma odreene
lekcije i zadatke koji moraju biti izvreni tokom priprema za njihovu zajedniku misiju.
Bio je nedvosmislen u tome da je re o misiji.
Pripremajui se za put u Firencu, Morin je ponovo potvrdila svoju reenost da prostudira
uenja iz Libro Rosso, koja se trenutno nalazila u njenim rukama, poto je Destino svima
obezbedio prevod na dar. Morin, Berane, Tami, Rolan i Piter dobili su engleski prevod
svete crvene knjige koja sadri najvee tajne hrianstva.
Koristila je te svete stranice da napie knjigu Vreme se vraa: legenda o Knjizi ljubavi.
Ali dolo je vreme da ih jo bolje proui i zapamti izvesne delove. Morin se zarekla da e
poeti otpoetka i prei itavu knjigu, prouavajui po nekoliko delova tokom svake noi.
To nije bio posao. Od prvog trenutka kada je saznala za uenja iz Libro Rosso, Morin je
mislila da su to najlepe rei koje je u ivotu proitala. Smatrala je da su apsolutno
istinite i uivala u pisanju knjige o hrabrim duama koje su rizikovale sve kako bi ta
uenja sauvale tokom dve hiljade godina.
Morin se udobno smestila na krevet sa knjigom u krilu. Uenja su se uvek vraala
razumevanju ljubavi kao velikog dara koji smo dobili od Boga. Koliko god da je ta ideja
jednostavna, sa njom je zapoinjala kontroverza. U Knjizi ljubavi, Bog se nikada ne
posmatra kao vladar; on je prosto Na Otac. Bog je Na Otac koji je u savrenom
sjedinjenju sa Naom Majkom. Na prvim stranama nalaze se Morinini omiljeni pasusi:
U poetku stvori Bog nebo i zemlju. Meutim, Bog nije bio sam, nije vladao
univerzumom sam. vladao je sa drubenicom, sa svojom voljenom.
U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove Postanje, Bog ree: Da nainimo oveka po
svojemu obliju, kao to smo mi, obraajui se svojoj drugoj polovini, svojoj supruzi.

Stvaranje je udo koje su u svom najsavrenijem obliku javlja prilikom spajanja mukog i
enskog principa. Zatim Bog ree: Eto, ovek posta kao jedan od Nas.
U knjizi Mojsijevoj pie: I stvori Bog oveka po obliju svojemu, muko i ensko stvori
ih.
Kako bi Bog stvorio enu po svom obliku, ako nije imao enski oblik? Ipak, to je uinio.
Ona se najpre zvala Atiret, to znai Ona Koja Hoda Po Moru. Kasnije je Atiret meu
Jevrejima postala poznata kao Aerat, naa boanska majka, a Bog je postao poznat kao
El, na nebeski otac.
El i Aerat su poeleli da iskuse svoju veliku i svetu ljubav u fizikoj formi i da podele to
blaenstvo sa decom koju e stvoriti. Svaka stvorena dua je deo para, dat joj je blizanac
stvoren od iste sutine. U knjizi Postanja ovo je objanjeno u alegorijskoj prii o tome
kako je Adamova drubenica nainjena od njegovog rebra, odnosno od njegove sutine.
Ona je deo njegovog mesa, njegove kosti i duh njegovog duha.
Tada je Bog rekao: Oni e postati kao jedno telo.
Tako je stvoren hijeros gamos, sveti brak poverenja i svesti koji ujedinjuje dvoje voljenih
u Jedno. To je najsvetiji dar koji smo dobili od oca i majke sa nebesa. Jer, kada se
naemo u branoj odaji, otkrivamo boansko sjedinjenje za koje su El i Aerat poeleli
da sva njihova zemaljska deca iskuse u svetlosti iste radosti i sutini prave ljubavi.
Oni koji imaju ui neka uju.
El i Aerat, i sveto poreklo hijeros gamosa iz Knjige ljubavi onako kako je sauvano u
Libro Rosso.
Otkada je upoznala Beranea, Morin se posvetila razumevanju i iskuavanju hijeros
gamosa u svim njegovim oblicima. Upoznala je ljubav koju je smatrala moguom samo u
bajkama i legendama. Meutim, ova vrsta epskog sjedinjenja, ova sveobuhvatna ljubav
koja hrani, bila je mogua. Ako Morin moe da je iskusi i bude promenjena njome,
sigurno to mogu i svi ostali ljudi. Berane i ona su shvatili da je to deo njihove sudbine:
da pomau drugima da otkriju ljubav kojom su njih dvoje blagosloveni.
Morin je zatvorila knjigu, spremna da zaspi uz viziju Ela i Aerat koji pleu u njenim
snovima.
Meutim, snovi se nisu povinovali njenim eljama.
San je bio izuzetno lucidan i jasan; kompletne sekvence i jasni slike nezvane su je
pohodile u svetu snova. Takvi snovi su inae uvek sadravali bitne poruke za nju ili
tragove koje treba pratiti. Sve do veeras. Ovaj san je bio haotian, pomaman, na trenutak
bi bljesnule slike, zvukovi i emocije i premetali se kroz vreme i prostor. Neke od slika su
delovale povezane sa drugima; druge ne. Meutim, kroz itav san se protezao jedan
konstantan faktor. Bez obzira na sliku i njen okvir, svaka vizija je sadrala jedan element
koji ih sve ujedinjuje.
Vatru.
Vatra gori na gradskom trgu. Smola posuta po drvetu kako bi se bre zapalilo i bolje
gorelo bila je veoma delotvorna. Stotine ljudi je stajalo oko stuba i rtve vezane za njega.

Ili rtava? Znoj se slivao niz lica posmatraa dok je pakao besneo pred njima. U jednom
trenutku gomila bi plakala, u drugom klicala. Dve razliite vatre. Dva razliita grada.
Jedan, pa drugi, pa ponovo prvi. U prvom gradu je ugledala lica u gomili. Ljudi su bili
okirani, uasnuti, alosni. Nije videla rtvu, samo plamen koji je skakao visoko u
sreditu trga, obuhvatajui uasnim zagrljajem ono to je nekada bilo ljudsko bie.
Morin je ugledala lica rasplakanih mukaraca i ena u gomili. Posebno jednog oveka.
Bio je obuen u jednostavnu odeu, moda poput trgovca, ali u dranjem se izdvajao od
ostalih. Stajao je uspravno i uprkos oiglednoj uznemirenosti delovao poput kralja. Dok
je posmatrala kako mu se suza kotrlja niz obraz, osetila je njegovu beskrajnu tugu i
krivicu zbog tragedije koja se deava. U sledeem trenutku se njena panja
usredsredila na prostor gde se nalazio stub. Meutim, sada nije bilo plamena; ugledala
je zaslepljujue belo svetlo koje je suknulo put neba. Nebo je svuda oko njih bilo tamno,
maltene crno. Belo svetlo je na trenutak dobilo odreenu formu pre nego to je izbledelo.
Morin je potom ugledala drugu vatru u drugom gradu i drugu rtvu.
Lica ljudi u gomili bila su ljutita, za razliku od prethodne vizije. Pripadala su
mukarcima, ili su bar samo mukarci stajali neposredno pored gubilita. Ti mukarci su
bili izvor klicanja koje je ula na poetku sna. Ljutita gomila je bacala stvari u vatru,
objekte koje Morin nije prepoznala i besno dovikivali dok su to inili. Skandirali su i
udnu re koju nije razumela. Na trenutak je pomislila da govore nos svinje, ali to joj je
delovalo apsurdno ak i u snu. Ni sada nije videla rtvu dok se plamen uzdizao jo vie
nego u prethodnoj viziji. Meutim, atmosfera je u ovom gradu bila primetno drugaija.
Graani su prezirali rtvu i oni koji su doli da posmatraju pogubljenje eleli su da vide
predmet svoje mrnje kako umire na uasan nain. Haotina situacija je bila na pragu da
se otme kontroli dok se plamen razbuktavao. Kada je Morin osetila da san poinje da
bledi i osetila da je svest budi iz sna, imala je jo jednu viziju uasnog pogubljenja. Na
obodu trga, dovoljno daleko da bude bezbedna, ali dovoljno blizu da je ono emu
prisustvuje zauvek rani, stajala je devojica. Neverovatno krupnim tamnim oima
posmatrala je vatru i besnu gomilu koja je okruuje. Bila je krhko stvorenje, poput
majune ptice. Imala je svega pet ili est godina i bila uasno neuhranjena. Uprkos
krhkom izgledu, dete nije delovalo slabano niti uplaeno. Dugo nakon to se probudila
Morin je pamtila njen pogled u kojem nije bilo straha. U oima joj se ogledao plamen i
Morin je ugledala neto to nije mogla da razabere, ali je znala da joj se ne dopada.
U detetovim oima se naziralo neto uasno, neto veoma slino ludilu.
Bratstvo svetih prikaza
Vatikan, dananjica
Vi ste dozvolili da se ovo desi!
Vritala je Feliciti de Paci na svog deda ujaka dok je bacala knjigu preko stola ka njemu.
Njene guste crne obrve uokvirivale su krupne crne oi koje su bljetale od gneva na
uskom licu. Nije marila to je star, bolestan i slab. Trebao je da se bori. Ali, izneverio ih
je, bedno ih je izneverio kada im je bio najpotrebniji.
Smiri se, draga moja. Otac irolamo de Paci je podigao jednu drhtavu ruku u pokuaju
da dopre do svoje gnevne neake. Voleo je kao erku i igrao veliku ulogu u njenom
odgajanju da postane sive eminencija bratstva sada kada on vie nije fiziki sposoban da
se nosi sa svakodnevnim operacijama. Razuzdana strast koju je gajila prema njihovoj

stvari inila je nezaustavljivom i beskrajno svetom silom. Takoe joj je obezbeivala

preku narav. Dobila je prigodno ime, bila je to boanska inspiracija. Njena majka je
sanjala san o velikoj svetici Feliciti dok je u utrobi nosila svoju jedinu erku. Tokom
trudnoe su nastavile da joj se javljaju vizije blagoslovene svetice dovoljno hrabre da
rtvuje svih svojih sedam sinova kako bi dokazala nepokolebljivost svoje vere. Kada se
ovo dete rodilo desetog juna, svima u porodici De Paci bilo je jasno da je na svet sa
sobom donela sopstveno ime i identitet. Deseti jun je dan svetice Felicite.
U internatu u Velikoj Britaniji usvojila je englesku verziju svog imena, Feliciti. Zadrala
ga je ak i nakon to je izbaena iz nekoliko britanskih ustanova zbog nenormalnog
ponaanja. U ranim tinejderskim godinama poela je da dobija vizije koje su je
apsolutno obuzimale. To se pokazalo veoma problematinim za britanske kole. Vratili
su je u Rim i upisali u manastirsku kolu gde su ljudi bliski njenoj porodici i veri mogli
da prate njen napredak. Kada je utvreno da zaista vidi autentine prikaze, bratstvo je
prihvatilo kao ivu sveticu zatitnicu. Feliciti je postala prava proroica, vizionarka koja
pada na zemlju u ekstazi i gri se dok prima vizije Isusa Hrista i njegove svete Device
Majke. Fanatizam koji okruuje Feliciti i njene vizije rastao je pod budnim okom
ukltrakonzervativnog pokreta tokom prethodne dve godine. Poela je da dobija stigme
tokom trajanja vizija. Rezultat toga je bila izuzetna poseenost sastanaka bratstva kojima
prisustvuje Feliciti. Posmatrati je dok je vizija obuzima bilo je jezivo, ali i mono
iskustvo. U dvorani za sastanke bratstva veeras e se odrati sastanak i Feliciti je imala
nameru da svoje prisustvo uini vrednim panje.
Otac irolamo de Paci je devojci poklonio ukrasnu plou kada se vratila u Italiju, neto
to e je obodriti i ublaiti njen prelazak u surovo okruenje manastira koje e se na kraju
pokazati blagotvornim. Ploa je bila napravljena od drveta sa ugraviranim citatom
blaenog svetog Avgustina o delima svete Felicite. Taj citat je moderna Feliciti ne samo
zapamtila ve primila k srcu kao model sopstvene vere. Iskoristie ga veeras tokom
sastanka.
Divan je prizor pred oima nae vere, majka koja za svoju decu bira preranu smrt,
nasuprot svim naim ljudskim instinktima. Nije sakrila svoje sinove, poslala ih je Bogu.
Znala je da nee umreti, ve zapoeti novi ivot. Nije joj bilo dovoljno da samo gleda,
ona ih je ohrabrivala. Donela je vie plodova svojom hrabrou nego svojom matericom.
Videvi koliko su snani i ona je bila snana: u pobedi svakog od svojih sinova, ona je
bila pobedonosna.
Za porodicu De Paci, sveta Felicita je predstavljala enu izuzetno posveenu veri,
verovatno najveu od hrianskih muenica kada se itava njena rtva uzme u obzir. Tu
veru i sveticinu pravdoljubivost, uz neuporedivu strast delila je i mlada Feliciti. Tokom
svojih osamdeset i neto godina ivota posveenog Crkvi, irolamo de Paci nikada nije
upoznao tako vatreno religioznu osobu kao to je mlada ena koja stoji pred njim. Drhtala
je, nesposobna da kontrolie pravedan gnev zbog uvredljive knjige koja je dovela do ove
svae. Molio je za razumevanje.
ta sam mogao da uinim da to spreim? itava stvar je bila... van moje kontrole,
Feliciti.
Knjiga je leala izmeu njih na stolu. Tihi neprijatelj. Morin Paskal, Vreme se vraa.
Legenda o Knjizi ljubavi.

Mogli ste da je zaustavite dok je bila u vaim rukama.

irolamo de Paci je odmahnuo glavom. Kada je rekla, Mogli ste da je zaustavite, znao
je da je mislila na ubistvo. U prolosti je bio spreman da izda takvo nareenje. Ali, otkrio
je da ne moe nekome da otme ivot u prisustvu Knjige ljubavi. Sigurno ne taj ivot. Ne
nakon to je video otvorenu knjigu i bez sumnje shvatio ta je u pitanju. ta je ona.
Ono emu je prisustvovao te veeri u kripti katedrale artr nije mogao da opie svojoj
neaki, niti bilo kome drugom. Namamio je Morin Paskal u kriptu, obeanjem da e se
nai u prisustvu Knjigu ljubavi, najveeg blaga za bilo koga ko potuje ime Isusa Hrista.
To jevanelje je napisano njegovom rukom, ali uenjaci i teolozi ga ne mogu jednostavno
proitati. Mnogi su pokuavali tokom skoro pet stotina godina koliko se knjiga tajno
nalazila unutar vatikanskih zidina. Napisana je poliglotskim jezicima i ima mnogo
slojeva, ifrovanih uenja kojima su proseni ljudi i tradicionalni hriani zaboravili kako
da pristupe. Knjiga je zakljuana, i kao takva predstavlja jedinstveno blago za koje je
neophodan jedinstven klju kako bi se otkrila uenja koja u sebi sadri.
Taj klju je Morin Paskal.
Svima u Bratstvu svetih prikaza savreno je jasno da je Morin Paskal proroica
neverovatne sposobnosti i jasnoe vizija. Svi su dobro znali da je pronala jevanelje
Marije Magdalene iz Arka uz pomo vizija. Bio je to podvig koji niko drugi nije uspeo da
izvede. ak i u okviru bratstva, gde su odnegovani najvei proroci svih vremena tokom
proteklih osam vekova, niko nije bio ustanju da ue u trag tom blagu. im je dola do tog
otkria u Francuskoj, postalo je kristalno jasno da Morin Paskal eka posebna sudbina.
Tada su shvatili da je ona Iekivana koja takoe ima mo da otkljua tajne Knjige
ljubavi. Ta injenica je razgnevila Feliciti de Paci.
Feliciti je nekoliko puta dovedena u prisustvo Knjige ljubavi. lanovi bratstva bi se svaki
put usrdno molili da ona bude u stanju da otkljua knjigu i otkrije im njen sadraj.
Meutim, knjiga je utala, uprkos Felicitinim sigmama koje su tako snano krvarile u
prisustvu knjige da su morali da je odvedu u bolnicu.
Feliciti de Paci je patila i krvarila tokom svih svojih vizija. Tako je znala da su autentine.
Bog zahteva bol od svojih svetaca kako bi proverio njihovu volju. Svako ko tvrdi da ima
vizije ali ne pati zbog njih, laan je prorok koji nije testiran. Feliciti je ivela za to da
podeli ovo razumevanje sa drugima. Njena misija jeste da govori istinu o svojim uasnim
vizijama Sudnjeg dana i grenicima koji e se kuvati u sopstvenoj krvi ako se ne pokaju.
Sveta Majka je bila veoma odreena kada je u pitanju priroda smrti koja e snai
nevernike i one koji nisu voljni da prinesu najvee rtve kako bi pokazali svoju ljubav
prema Bogu.
Feliciti se zaista rtvovala. Nosila je cilicium, srednjovekovnu koulju koja grebe i dere
kou, ispod svoje iroke odee. Bila je neverovatno mrava i krhka. Vezivala je spravu za
muenje tesno uz kou tako da se nije videla kroz bluzu. Feliciti je uvrek nosila dugake
rukave kako se ne bi videli oiljci od posekotina. Nije seivom doticala svoju kou od
ranih tinejderskih godina, kada je urezivala slike krstova, trnova i eksera u ruke i noge
dok ne prokrvare i dok se ne naprave kraste. Feliciti je znala da su taj taj bol, patnja i
muenitvo najvei dar od Boga i zbog toga nije mogla da istrpi saznanje o milosrdnom
vizionarstvu Morin Paskal. Ta ena je grozota, jeretik i svetogrdnica koja ne zasluuje
dar kojim je Gospod obdario. Koristila ga je za postizanje line koristi, iskoriavala je
veru za zgrtanje novca. Gora je od vavilonske Kurve, zlobnija od Dezabel; ona je zmija
Lilit koja e unititi Raj.

Morin Paskal mora biti zaustavljena. Ako je to mogue izvesti ako je nedostojan ivot
te demonke mogue uspeno ugasiti moda e tada Feliciti moi da ispuni sopstvenu
sudbinu. Ako Bog dozvoljava samo jednoj proroici da otkljua tajne Knjige Ljubavi,
eliminacija nedostojne je neophodna. Dok god je Morin Paskal iva, ta uloga je zauzeta.
Ali, ako ona umre, Feliciti e moi da preuzme mesto koje joj po pravu pripada.
Nastavila je da besni. Samo je ona u stanju da otkljua Knjigu ljubavi i ti si je doveo
tamo da to uini. Da bi jednom za svagda dokazao da ta knjiga nije ono to jeretici tvrde
da jeste. I da bi potom... zauvek zavrio sa njom.
Starac je pronaao neto snage u istini dok se ispravljao u stolici. Ali, knjiga jeste ono
to jeretici tvrde da jeste, moja draga. Sve ono to smo se plaili da moe biti, i mnogo
vie od toga. Naalost, u tome je naa nevolja.
To je dodatan razlog da je se otarasimo.
Feliciti, Bog je odabrao nju. Bez obzira na to da li nam se to dopada ili ne, bez ozbira na
to da li razumemo razloge. Nije bitno. Ako je Bog odabrao nju, mi moramo to da
prihvatimo.
Izgubio si razum zajedno sa verom, Ujae! Izgledalo je kao da e ga Feliciti udariti i
starac se povukao kada se nagnula preko stola. Zar ne shvata? To je test za mene. Bog
eka da pokaem koliko sam dostojna tog mesta tako to u eliminisati varalicu,
uzurpatorku. Veliko je blago biti njegova proroica, govoriti istinu koju mi prenosi Sveta
Devica. Takva istina ne moe potei iz iskvarenih kanala jedne bludnice. Istina e biti
otkrivena preko moje ednosti i patnje i mi emo spasiti grenike koji se pokaju. Oni koji
se ne pokaju umree i biti prognani u pakao, kao to mora biti.
Otac irolamo je bespomono posmatrao svoju neaku. Pokuao je da joj objasni ono to
se desilo u artru, ali nije elela da ga slua. Voe bratstva sada znaju da Morin nikada
nee saraivati sa radikalno ekstremnim krilom crkve tanije, sa krilom koje operie
izvan crkve. Zbog toga je namamljena u kriptu katedrale artr pod lanim izgovorom.
Planirali su da se nagode sa njom, da joj ponude finansijska i druga sredstva kao bi prela
da radi za bratstvo. eleli su da Morin porekne svoju priu, da okrene lea svojim
istraivanjima i porekne otkrie o bitnosti Marije Magdalene. Morin je objavila svoja
otkria pred zadivljenom milionskom publikom, tvrdei da je Magdalena bila, ne samo
Isusova supruga, ve i odabrani naslednik i osniva hrianstva nakon raspea. Istina,
Marija Magdalena je bila apostol nad apostolima, ali ako joj prepuste toliku mo uz
dokaze koje podravaju tu tvrdnju time e unititi autoritet crkve. Akcije koje Morin
preduzima uzdrmale su duge i duboko ukorenjene tradicije katolicizma, ukljuujui
odbijanje da se enama dopusti da budu svetenice. Moda je najkontroverznija njena
tvrdnja da su svetu seksualnost upranjavali ne samo Isus i njegova supruga pred
zakonom, ve da je ova tradicija poznata pod imenom hijeros gamos, kamen temeljac
ranog hrianstva. Za instituciju koja hiljadama godina zahteva zavetovanje na celibat od
svojih svetenika, ideja o svetom seksu krajnje je uvredljiva, ak i bogohulna.
Bratstvo nee bez borbe dozvoliti razbuktavanje amerikog ustanka i to enskog koji
izaziva njihove tradicije. Odluivi da je najdelotvorniji nain naterati Morin da sama
porekne svoju priu, pokrenuli su plan da je ucene kako bi promenila priu. Znali su da
su anse za uspeh male i bili su spremni da je eliminiu ako ne prihvati njihove uslove.
Ali, to je bilo pre nego to je Morin Paskal dovedena u prisustvo Knjige ljubavi, na
svetom tlu kripte u artru, na dan letnje dugodnevice. Pre nego to se knjiga otvorila i
otkrila svoj sadraj, okruivi oca irolama i ostale neverovatnom plavom svetlou,

darujui mu savren oseaj ljubavi, fiziko iskustvo toga kako se Bog oseao na zemlji.
Pre nego to je irolamo de Paci shvatio da je Knjiga ljubavi istinska poruka Gospoda i
da je unitenje jedine ene koja shvata ta je ta knjiga i o emu govori prevelik greh da bi
bio u stanju da ga poini.
Zato si joj dozvolio da ode i ispria ovu priu? Sa prezirom je pokazala ka knjizi
izmeu njih. To nije bio deo plana, ujae. U poslednjih pet stotina godina nije se rodio
ovek niti ena meu naim ljudima, toliko slab kao ti u tom trenutku. Nakon toliko
godina... ahhh! Ispustila je razoaran vrisak, nesposobna da pretoi svoj bes u rei. To
je nazamislivo! Vidi ta je uradila! Njeno bogohuljenje je zarazilo svet i tebe zajedno sa
njim.
Okrutna izjava. Oca irolama de Pacija su morali da iznesu iz kripte na nosilima nakon
susreta Morin Paskal sa Knjigom ljubavi. Te iste noi doiveo je kap od koje se oporavlja
ve dve godine. Mo govora joj se vratila, ali bio je slab i delimino paralizovan. Nije
sumnjao u to da je modani udar kazna od Boga, upozorenje irolamu da ne sme
ugroavati ivot Morin Paskal. Pokuao je to da objasni Feliciti i drugim fanatinim
lanovima bratstva, ali njegovo rasuivanje nija prihvaeno i fanatizam je postao jo
izraeniji.
Te noi su sa njim u kripti bila jo dva lana bratstva, krvnici najtamnijeg reda, odabrani
zbog svog ekstremizma. Obojica su bili predani fanatici, poput Feliciti, i spremni da
eliminiu Morin, ako to bude neophodno radi ouvanja crkvenih tajni kada saznaju koje
su to tajne. Meutim, i njih su izmenili dogaaji koji su se te veeri odvili. Okrutniji od
dvojice je preminuo u snu, nedelju dana kasnije. Srce je prosto prestalo da mu kuca,
uprkos mladosti i fizikom zdravlju. Drugi je i dalje iv, ali jednostavno je prestao da
funkcionie i nije progovorio ni re za dve godine. Trenutno se nalazi u instituciji za
mentalno obolele u vajcarskoj.
Ne, oni koji nisu bili prisutni ne mogu da shvate ta se desilo te veeri.
Ne shvata, Feliciti. Molim te da se mane ove stvari. U pitanju je neto vee... nego to
moe da zamisli. Plaim se za tebe, plaim se da e ti nastradati ako pokua da naudi
Paskalovoj na bilo koji nain. Bog ne eli da ona bude povreena.
Feliciti je pljunula ka svom ujaku, staklastog pogleda tamnih oiju dok je kanalisala gnev
svete Felicite. U nekim momentima svetica je preuzimala svoju imenjakinju i govorila
kroz nju sa nezemaljskom estinom, kao i sada.
Kako se usuuje da mi govori ta Bog eli? reala je drevna Felicita kroz telo
devojke na starca pred sobom. Ja ga jasno ujem. Molim ga za oprotaj zbog tvoje
slabosi i zle namere. Samo avo bi pokuao da me zaustavi pred podnoenjem rtve u
silnu slavu naeg Gospoda!
Otac irolamo de Paci se zavalio na naslon stolice, iscrpljen ovim susretom. Izgledalo je
kao da je njegova neaka ponovo uspostavila kontrolu nad svojim telom, mada su joj oi i
dalje gorele. Feliciti je zgrabila uvredljivu knjigu sa stola i izjurila napolje dok je ujak
slabanim glasom dovikivao za njom.
ta e uiniti, Feliciti?
Okrenula se ga da jo jednom pogleda sa malim, zadovoljnim osmehom na usnama.
Veeras dolazim na sastanak, ujae. Nemoj mi rei da si zaboravio. Ne sumnjam da e
Naa Gospa imati ta da kae o bludnici koja je hulila u ime njenog ednog i svetog
sina. Felicita je pljunula knjigu koju je drala u ruci. Pobrinuu se da bratstvo vrlo
dobro zna ko je neprijatelj.

Tuno je klimnuo, znajui da ne moe nita da uini kako bi zaustavio budue dogaaje.
A zatim? Gde e otii?
U Firencu.
Zato u Firencu?
Zbog Savonarole, rekla je najpre, sigurna da e je ujak razumeti. Najzad, dobio je ime
po tom njihovom zloglasnom pretku. Njegovo puno je irolamo Savonarola de Paci. Ime
kojem je nakon poraza od pre dve godine u potpunosti dorastao.
I zbog toga to je Destino tamo. Zaitala je sa otrovom koji je obino uvala za svoju
crvenokosu, ameriku protivnicu. Destino je neprijatelj bratstva ve vekovima i Feliciti je
ve dugo imala posebnu elju da ga zaustavi. Meutim, ako uniti onu kreaturu od
Paksalove, to e biti uasan udarac za Destina, tako da se pre svega usredsredila na to.
Eliminiui Morin, unitie sve to se Destino nadao da izgradi.
Kada se Feliciti okrenula i odjurila ne gledajui za sobom, otac irolamo je pogledao za
njom uz strah koji nikada ranije nije osetio u svom dugom ivotu prepunom briga.
Neko e uskoro umreti. Uopte nije sumnjao u to. Nije bio siguran ko je u pitanju niti je
u ovom trenutku znao koga bi odabrao da je to u njegovoj moi.
Vila Karei, predgrae Firence, 4. jul 1442. godine
Kozimo de Medii je nestrpljivo koraao tamo-vamo ekajui svog uvaenog gosta.
Dolazak Renea Anujskog u Firencu odvijalo se na nivou dravne posete i lanovi
Senjorije, vea republike, pripremali su se mesecima. Politike pripreme su bile
neophodne: Rene je bio neverovatno popularan u Francuskoj, drao je nekoliko visokih
titula koje svedoe o neverovatnoj moi kojom raspolae kada je to neophodno. Bio je
vojvoda od Provanse i titularni kralj Napulja i Jerusalima teritorija koje bi bilo korisno
imati za saveznike, ako Firentinskoj republici zatreba strana pomo u vreme krize. Kada
su italijanski savezi u pitanju, posebno je bitna vojna mo Napulja.
Mada je imao reputaciju dobroudnog oveka i bio poznat kao Rene Dobri, tu poast
su mu dodelili sunarodnici Francuzi. Firentinci su po prirodi nepoverljivi prema
doljacima, ali posebno su oprezni kada su u pitanju gramzive ruke francuskog plemstva.
injenica da se Napulj nalazi u francuskim rukama muila je mnoge Italijane. Ipak,
Firentinci su znali da je moglo biti gore. Politiki je agresivnija i duhovno restriktivnija
porodica Aragon iz panije koja pokuava da preotme kontrolu nad Napuljem. Kralj
Rene je bar obrazovan i armantan mladi od ukusa i naprednih humanistikih ideja, to
su osobine koje kulturni Firentinci visoko cene. Ipak, postupanje sa plemiem od
mnogobrojnih titula zahtevae vrhunsku diplomatiju i pregovarake tehnike.
O dobrim i loim stranama politikog saveza sa Reneom Dobrim raspravljalo se u
Senjoriji, mada je u isto vreme riznica otvorena kako bi se napravio doek dostojan
Firentinske republike. Kozimo de Medii je posmatrao sve to, ali nije uestvovao u
javnim i politikim mahinacijama. Bio je najmoniji i najuticajniji ovek u Republici, ali
njegovo interesovanje za Renea Anujskog bilo je line prirode i veoma tajno. Bez
obzira na ishod grandioznih politikih mahinacija koje e se odvijati tokom narednih
nedelja, Kozimo je znao da ga Rene nee izneveriti kada mu bude zaista potreban.
Pobrinue se za to na njihovom dananjem sastanku u privatnosti vile Karei, daleko od
radoznalih oiju koje vrebaju unutar gradskih zidina. Mada e se zvanian ulazak i prijem
u Firencu odviti tek za desetak dana, kralj Rene je danas uao u oblast pod firentinskom

upravom po tajnoj misiji i dobro preruen. Za tu posetu nisu znali stanovnici Firence, niti
su znali za sastanak kojem e prisustvovati samo nekoliko odabranih ljudi unutar drevnih
zidova Kozimovog elegantnog utoita.
Roae! Silno me raduje susret sa tobom. Francuski plemi visokog ranga, poznat po
dobrodunosti, srdano je zagrlio Kozima kada su se vrata zatvorila za njim.
Kozimo se iroko nasmeio kada je uo Reneov poznati pozdrav i odmah mu uzvratio.
Moja radost je neuporediva, roae. Hvala ti to si doao.
Da je neki Firentinac posmatrao susret bio pi potpuno pometen. Rene Anujski imao je
najvii kraljevski pedigre; bio je potomak dve najistije kraljevske loze u Evropi,
francuske Anujske dinastije i panske Argonske i nosilac je vie naslednih titula.
Nasuprot njemu, Kozimo de Medii nije bio plemenitog porekla. Dodue bio je jedan od
najbogatijih i najmonijh pripadnika treeg stalea u itavoj Evropi, ali pripadao je
trgovakoj klasi. To to je princ iz uzviene i elitne dinastije nazivao italijanskog bankara
bratom, bila je tajna vrednija od zlata, tajna koja je sve prisutne mogla kotati ivota.
Rene se priseao nedavnog putovanja dok ga je Kozimo uvodio u elegantni studiolo.
Vrata njegove privatne biblioteke bila su otvorena samo za najblie prijatelje i lanove
porodice. Po tradiciji mnogih bogatih firentinskih porodica, ak ni suprugama nije bilo
dozvoljeno da uu u muevljevu linu biblioteku. Kozimo se drao te tradicije, mada je
ve dugo u braku sa enom koju voli i njegove tajne su bile dobro skrivene meu tim
zidovima.
Upravo dolazim iz Sansepolkra. Reeno mi je da si uvrstio svoju vlast nad tom
teritorijom?
Kozimo je klimnuo. Kupio je Borgo Sansepolkro i prikljuio ga firentinskim teritorijama
u Toskani, ali uinio je to novcem svoje porodice. To nije bila strateka politika
kupovina za Firencu, ve lina. Srednjovekovni utvreni grad, osnovan u desetom veku,
predstavljao je sveto mesto za porodicu Medii. Mudraci su tu obitavali ve pet stotina
godina.
Kako je na voljeni Uitelj? Da li je krenuo? pitao je Kozimo.
Fra Franesko je dobro i uskoro e stii. Zapanjujue je koliko se malo promenio od
mog detinjstva.
Kozimo se nasmeio pre nego to je odgovorio; osmeh je njegovo esto ozbiljno i
sardonino licu pretvorio u krajolik mudrosti i razumevanja. Uvek bi se nasmeio pri
pomisli na Uitelja i vreme koje su zajedno proveli. Starac poznat pod imenom Fra
Franesko poduavao je obojicu mukaraca i utisnuo u njih ideju da su roaci veoma
drevne loze i duha. Fra Franesko je bio jedinstven. Blag, ali zastrauju Uitelj drevnog
drutva kojem su se mukarci i ene zavetovali do smrti, uitelj Reda Svetog Groba. Red
i njegova uenja bili su udobno smeteni na samo dan jahanja od Firence unutar zidina
grada sa kojim dele ime i koji se sada nalazi u posedu Mediijevih: Sansepolkro.
Kao to dobro zna, on se nikada ne menja, odvratio je Kozimo. Zahvalan sam ti to si
pristao da doe na ovaj sastanak. Ima mnogo stvari o kojima bi valjalo da
porazgovaramo, moramo da osmislimo mnoge planove.
Kako da odbijem? Ovaj sastanak je zapisan u zvezdama, moramo mu odati duno
potovanje. U pitanju je stvar od velike vanosti za itav Red. Obaviu svoju dunost,
kao to je odlueno. Kada e se dete roditi?

Prikupili smo predskazanja od Mudraca, kao i savet Fra Franeska. Sloili su se da

zvezde jasno ukazuju na 1449. godinu zbog pozicije Marsa u ribama, to e se te godine
desiti. Ako sve bude na odgovarajui nain ureeno, rodie se prvog januara, tako da
moe biti krten pet dana kasnije na Bogojavljenje. Moraemo sve dobro da isplaniramo,
ali kao to zna, neto slino je raeno i ranije. Ovog puta... moramo biti apsolutno tani.
Takvo roenje e mu obezbediti uticaj zvezda koji zadovoljava proroanstvo u
potpunosti. Zbog toga moramo odmah zapoeti sa pripremama, dosta vremena unapred,
kako uspeh ne bi izostao. Moda e nam biti potrebno nekoliko godina da pronaemo
savrenu majku za to dete.
Niko nije bolje poznavao mo drevnog proroanstva intimnije od Renea Anujskog. On
je okrunjeni Princ Pesnik, zlatno dete koje je Red poznao po boanskom roenju i
sudbini. Njegov put je odreen unapred pripadnou odreenoj lozi i po datumu roenja i
on je uinio sve to je bilo u njegovoj moi da ispuni sopstvenu sudbinu. Kada je Kozimo
pomenuo da ovoga puta moraju biti apsolutno tani Rene se blago trgao. To je
primedba koja se tie njegovog roenja. Rodio se dve nedelje prekasno. Mada je pozicija
zvezda u trenutku Reneovog roenja i dalje bila u skladu sa proroanstvom, od najranijih
dana je znao da e biti predmet razoarenja. Da, on jeste jedan od Prineva Pesnika. Ali,
nije dotini Princ Pesnik. Ovaj nesrean aspekt roenja progonio ga je svaki put kada bi
nainio neku greku ili kada ne bi savreno obavio svoje dunosti prema Redu i njegovoj
boaskoj misiji.
Rene je zatvorio oi i u sebi recitovao proroanstvo o Princu Pesniku koje je obojilo
njegov ivot blistavim svetlom i dubokim mrakom od kako su Mudraci predvideli
njegovo roenje:
Sin oveka e odabrati
Kada se vreme vraa za Princa Pesnika.
On koji je dua zemlje i vode
Roen u sloenom carstvu morskog jarca
I blagoslovene loze.
On koji e potopiti uticaj Marsa
I uzdignuti uticaj Venere
Kako bi otelovio pobedu blagosti nad agresijom.
On e nadahnuti srca i umove ljudi
Kako bi osvetlio stazu slube
I pokazao im Put.
To je njegovo zavetanje,
To i da spozna veliku ljubav.
Rene Dobri je pogledao svog starog prijatelja oima punim suza. Kao to zna, nisam
bio savren princ. Zaista sam blagosloven velikom ljubavlju, otac sam devojice roene
na ravnodnevicu koja ispunjava sopstveno proroanstvo. Trudio sam se da izvrim
zadatke koje je Red stavio pred mene kako bih sauvao naa uenja. Ali, moram priznati
da me preputanje titule ne rastuuje. Spavau mnogo bolje kada se deak rodi u
apsolutno savreno vreme kako bi se boiji plan pokrenuo u skladu sa zvezdama. Moda
u tada zaspati zauvek.

Ne govori tako, Rene, grdio ga je stariji Kozimo. Ti si mlad ovek. U ovom ivotu
tebe tek eka slava.
Kralj Rene Anujski je doao u Firencu na zahtev Fra Franeska, poznatog po uzvienoj
tituli Uitelja Reda Svetog Groba, kako bi predao titulu vladajueg Princa Pesnika u
sklopu priprema za dolazak bebe ije je roenje predskazan. Datum sastanka paljivo su
proraunali astrolozi reda poznati kao Mudraci. Nose to ime u ast tri kralja svetenika
koji su predvideli roenje Isusa. Zavetanje Mudraca see hiljadu i petstotina godina u
prolost, do pojavljivanja Betlemske zvezde. Ovi moderni Mudraci su obueni u drevnim
obiajima, upueni u uenja Zoroastera i Kabale i strunjaci za prouavanje Sibilskih
proroanstava. Majstori su egipatskog misticizma, haldejske numerologije, i povrh svega,
poznaju nain na koji planete deluju na sudbinu oveanstva. Mudraci znaju da je
astrologija dar od Boga, koji slui kao skiptar moi a pojaava ga intelekt, duh i slobodna
volja onih koji su dovoljno prosveeni da je pravilno koriste. To je najbolja alatka za
izvrenje Boije volje.
Mudraci su neprestano pazili na pojavljivanje posebne dece za koju je predvieno da e
se pojaviti u ovoj generaciji. U okviru Reda, ivelo se po drevnom motu Vreme se
vraa. Zvezde su ukazivale na to da e tokom narednih decenija doi do spoja veoma
nadarenog i blagoslovenog mukarca i ene. Postoje odreeni ciklusi veliine u istoriji,
predodreeni od strane Boga i preko zvezda, kako bi se aneoske i razvijene due spojile
i popravile stanje u kojem se oveanstvo nalazi. Mudraci, zajedno sa stareinama Reda,
ne ele to da prepuste sudbini niti su to ikada inili. Uz pomo astrologije, mogli su da
se pobrinu da odreena deca budu zaeta u odgovarajue vreme i na bezgrean nain, to
e im doneti boanski blagoslov na roenju i tokom itavog ivota. Uz paljivo i mudro
vostvo, ova nova generacija e izgraditi zlatno doba, dovesti do preporoda oveanstva
kombinacijom drevne mudrosti i progresivne misli, kako bi se ljudski rod uveo u blistav
period mira i napretka. To je boanska vizija jedinstva, vreme kada e svi mukarci i ene
shvatiti ta znai biti anthropos potpuno ostvareni i ispunjeni ljudi kao to je napisano
u Libro Rosso, najsvetijem tekstu Reda.
Libro Rosso, velika crvena knjiga, zatien je tekst koji se u okviru Reda prenosi sa
generacije na generaciju. U sebi sadri savrenu kopiju zapanjujueg jevanelja
napisanog Isusovom rukom, poznatog pod imenom Knjiga ljubavi. Prema legendi Reda,
Isus je ovaj neprocenjiv dokument ostavio Mariji Magdaleni kako bi mogla druge da
poduava kada njega vie ne bude. Mada je originalno jevanelje, napisano rukom
Gospoda lino, izgubljeno tokom istorije, apostol Filip je sainio savrenu kopiju
prepisujui iz prve knjige. Ta kopija se sada nalazi unutar pozlaenih konih korica Libro
Rosso. U svetoj crvenoj knjizi takoe se nalazi istorija Reda, ukljuujui ivote svetaca.
Mnoge od njih priznaje i tradicionalna crkva, ali tu su i drugi koji priaju prie razliite
od onih prihvaenih u Rimu. Najzad, u knjizi se nalazi i serija proroanstava, ukljuujui
proroanstvo o Princu Pesniku. Libro Rosso se nalazi u posedu francuskog dvora ve
vekovima. Trenutno ga uva Rene Dobri kao vladajui princ iz proroanstva.
Rene je proao prstima kroz kosu dok se smetao na jednu od Kozimovih somotom
presvuenih stolica. Duboko je uzdahnuo pre nego to je nastavio. Ah, ovo dete, ovo
dete... to je prokletstvo koliko i blagoslov. Siguran sam da to zna, Kozimo. Nije lako...
iveti po proroanstvu. Mi koji to inimo, moramo uvek imati na umu da nas je odabrao
Bog. To je odgovornost koju nikada ne smemo zanemariti.

Znamenja su ukazivala na to da e sledee dete koje e ispuniti proroanstvo, da e

sledei Princ Pesnik koji e uvesti ljude u novu eru prosvetljenja, biti dete Kozimovog
najstarijeg sina Pjera. Sada moraju da odaberu savrenu Mariju koja e se za njega
udati, doneti dete na svet i odgajiti ga na odgovarajui nain kako bi ga pripremila za
sudbinu koja ga eka.
Tvoje unue mora biti paljivo poduavano. To e initi Uitelj, kao to je i nas
poduavao, ali sa veom panjom. Moramo uiti na svojim grekama.
Kozimo je klimnuo. Veoma emo ceniti bilo kakav savet koji moe da nam ponudi u
vezi sa odgajanjem ovog deteta kako bi ispunilo svoju sudbinu.
Rene je razmiljao o tome dok je prethodnog dana putovao na sever iz Sansepolkra. Kada
mu je Uitelj saoptio da se oekuje da novi Princ Pesnik bude roen u porodici Medii,
znao je da je vreme da preda mantiju koju je nosio toliko godina. Iskreno, laknulo mu je.
Jo je bio mlad ovek, ali ponekad bi se osetio prastaro i iscrpljeno kada bi ga pritisla
odgovornost koju to naslee nosi. Teret je postao suvie teak i Rene e se rado povui.
Mada je blagosloven bogatstvom koje pripada privilegovanima, Rene Anujski je u
ivotu doiveo mnoge tragedije. Jedna ga je muila vie od svih ostalih i progonie ga do
poslednjeg daha, sve dok je na nebu ne zamoli za oprotaj.
Jovanka.
Dok se legenda o njoj iri, od uasnog pogubljenja pre jedanaest godina, postala je
poznata pod mnogim imenima. Ona je Devica iz Orleana, ona je Jovanka Orleanka; ak
se i Englezi krste kada govore o njoj, nazivajui je Doan od Arka i erka Boga, dok
apuu u crkvama o uasnoj grei koju su poinili kada su je pogubili zbog jeresi. Ali, za
kralja Renea Jovanka je bila mnogo vie od toga: bila je njegova sestra u duhu, tienica
njegove porodice, Iekivana, nada itave Francuske... i njegov najvei poraz u ivotu.
To to na kraju nije mogao da je zatiti nije se moglo predvideti; to to nije imao
hrabrosti da to uini bilo je neoprostivo. To je izvor samoprezira koji ga je muio svake
noi od tog uasnog dana u maju 1431. godine kada je Jovanka iva spaljena zbog toga
to uje suvie jasno uje glasove svetaca i anela.
Ako bi Rene bio zaista iskren prema sebi, prema brai iz Reda i Bogu, shvatio bi da ga je
na kraju izdala hrabrost emu je veoma doprineo njegov ego i ljubav prema
ovozemaljskim udobnostima. Krivio je svoju mladost zbog ovog poraza; imao je samo
dvadeset dve godine u to vreme, bio je samo tri godine stariji od Jovanke. Dovoljno mlad
da poklekne pod tako tekim teretom. Nije bio spreman da rizikuje sve to ima, sve to
jeste kako bi pokuao da spasi devojku koju je voleo vie od sestre, aneosko bie u telu
gospe. Znao je da je zaeta i odgajna da bude erka Boga, a ipak je dozvolio da umre ne
uinivi nita kada joj je pomo bila neophodna.
Rene Dobri je sada svakodnevno iveo u paklu koji je sam sebi nametnuo. Ne bi to
nikada poeleo nevinom detetu koje e se roditi kao nosilac ovog uasnog proroanstva.
Proistio je grlo. Reci svom buduem unuetu... da mora imati hrabrost deset hiljada
lavova i da se ne sme plaiti Rima i njegovih pretnji. Aneli i nevini koji ive meu nama
moraju biti zatieni po svaku cenu. Rene je na trenutak zautao priseajui se. Kao to
zna, Mudraci kau da e dok se vreme vraa sve vie aneoskih i posebnih bia doi na
svet. Moramo se pobrinuti za njihovu bezbednost. Tvoj mladi princ e biti roen kako bi
ih vodio. Nikada se ne sme pokolebati, ako zna koja je ispravna odluka. Samo jedan
pogrean korak moe dovesti do propasti najveih Boijih planova. Ja sam to doiveo.

Mada nam Bog daruje obrise sudbine... Rene je zapoeo reenicu, a Kozimo je do kraja
izgovorio jedno od naela uenja Reda, ... takoe nam daje slobodnu volju da ispunimo
ili ne ispunimo tu sudbinu.
Kada je njegov stari prijatelj nastavio, Kozimo je paljivo sluao i pamtio. Video je
duboke bore na Reneovom licu gde su nekada vladali iskljuivo osmeh i umnost. Ali,
nakon jedanaest godina kajanja ostario je brutalno i pre vremena.
Kozimo, poklekao sam pod pritiskom akala iz Rima i njihovih svetenika u Parizu.
Prezirao sam njihovu pokvarenost, prepoznavao je kao ono to jeste i to je oduvek bila,
ali na kraju sam se uplaio njihove moi. Glas mu je pucao dok je govorio, bezbedan u
prisustvu najstarijeg prijatelja i oveka sa kojim su sve podeljene tajne bile svete.
Mogao sam... mogao sam da je spasim. Ja...
Nije bio u stanju da nastavi. Godine krivice i agonije nagrnule su kao poplava. Kralj
Napulja i Jerusalima zario je ruke u ake i otvoreno poeo da jeca. Kozimo je utao i sa
potovanjem ekao da njegov prijatelj, brat u krvi i duhu, prevazie bol i nastavi.
Rene je nakon par minuta podigao glavu, obrizao oi i progovorio. Izneverio sam je,
izneverio sam Red i izneverio sam Boga. Fra Franesko kae da mi je ve oproteno. Ali,
ja to ne prihvatam jer tek treba da oprostim sam sebi. Moe mi pomoi da se iskupim za
svoje promaaje, stari prijatelju, tako to e odgajiti ovo dete da bude istinski Princ
Pesnik iz proroanstva. Neka ui na mojim grekama i neka se zavetuje da ih nee
ponoviti. Moj dar svemu to on moe postati bie silno bogatstvo koje mu ostavljam u
naslee, kao i naa sveta knjiga Libro Rosso, jer ona treba da se nalazi u dostojnim
rukama. elim da je on dobije.
Rene je posegnuo ka svom vratu i otvorio kopu dugakog srebrnog lanca koji mu je
visio pod odeom. Dok je skidao ogrlicu, Kozimo je video da je u pitanju privezak, mali
relikvijar iskovan od srebra. Rene je ustao sa stolice i spustio ga Kozimu u ruku, a zatim
poeo da koraa tamo-vamo po prostoriji dok je objanjavao.
Pripadao je Jovanki, jednostavno je rekao, saekavi da se te rei slegnu pre nego to je
nastavio. Bila je to njena zatitna amajlija koja je prenoena sa kolena na koleno u
okviru Reda i koju je dobila na dan roenja kada je utvreno da je... ko je i ta je. Od
kako je porasla dovoljno da shvati njegovu svrhu, Jovanka ga je uvek nosila. Pao joj je sa
vrata onog dana kada je zarobljena. Kasnije su ga pronali na podu prostorije u kojoj se
oblaila. Lanac je bio pokidan. Sigurno nije znala da se to desilo, poto ne bi krenula bez
njega. Da je nosila relikvijar tvrdim da je ne bi zarobili; bila bi danas ovde sa nama. Pria
se da ima neogranienu zatitnu mo. Bog zna da ga je nosila tokom bitaka koje nije
trebala da preivi, ali ipak je iz njih izlazila kao pobednik i bez ogrebotine.
Rene je priao i spustio svoju aku preko Kozimove. Ovaj privezak ima veliku mo,
Kozimo. Pobrini se da dete to shvati i da ga uvek nosi. titie ga bolje od oklopa. Moda
e mu jednog dana spasiti ivot, kao to je trebao da spasi ivot Device iz Orleana.
Kozimo je krenuo ka lampi da osmotri privezak malo bolje.
Bio je ovalan poput medaljona, ali sa poklopcem koji klizi preko vrha, kao kod majune
kutije. Preko poklopca se nalazio votani peat koji titi i potvruje autentinost
religioznog predmeta. U ovom sluaju, peat je bio tako drevan i propao da je bilo
nemogue utvrditi kako je originalna slika izgledala. Meutim, jo su se videle majune
zvezde rasporeene u krug i utisnute u vosak.
Mada je bila manja od Kozimovog nokta na palcu, kutija je bila bogato i detaljno
izrezbarena i dobro ouvana. Na srebrnom poklopcu nalazila se ispupena ara

minijaturnog raspea. U podnoju krsta, kleala je Marija Magdalena, rasputene duge

kose i grlila stopala svog voljenog. udno, osim toga na rezbariji je postojao jo samo
jedan paljivo izraen element, hram na brdu iza raspea. Stilom je podseao na
grke hramove, na Akropolj u Atini, hram izgraen u slavu enske mudrosti i snage.
Kozimo je okrenuo kutiju da pogleda relikviju. Bila je tako majuna da se jedva videla,
ali bila je tu. Kap smole je drala komadi drveta prilepljenim za centar zlatnog cveta.
Ispod relikvije se nalazio minijaturni komadi papira na kojem je rukom sitnim slovima
ispisano:
V. CROISE
Bila je to skraenica koju je ueni Kozimo poznavao, mada je bila ispisana na drevnom
jeziku francuskih trubadura. Vraie Croise. Pogledao je svog prijatelja. Ovo je komadi
Pravog Krsta. Najsvetija relikvija Reda.
Tako je. Zatitie tvog unuka u svetu koji je najee neprijateljski raspoloen prema
onima koji pokuavaju da ga promene.
Kozimo je zahvalno prihvatio amajliju, svestan toga da Reneove poslednje rei zvue
pomalo poput proroanstva.
Spasie mu ivot, bez obzira na to koliko su odluni oni koji ele da ga ubiju.
Proi e par sati pre nego to ostali stignu na zvanian sastanak Reda. Pretpostavljajui
da e Rene biti melanholian tokom dana, Kozimo je za svog prijatelja isplanirao
razonodu u kojoj e sigurno uivati. Poveo je Renea u obilazak okoline vile Karei,
tokom zlatnog toskanskog popodneva, u pravcu podruma sa jabukama ispod konjunice.
Rene je bio zbunjen ovom destinacijom, ali ga je ipak pratio. Nema sumnje da Kozimo de
Medii uva neto izuzetno u tom podrumu. Rene je bio relativno siguran da nisu jabuke
u pitanju.
Umetnost e spasiti svet, rekao je Kozimo uz smeak i Rene je uzvratio pozdrav. U
okviru Reda se prenosila ta reenica. Veruje se da je izgovorio sveti Nikodim, ovek koji
je stvorio prvo delo hrianske umetnosti. Njegova velianstvena i prelepa skulptura
raspetog Hrista bila je legendarna u itavoj Toskani i bila je trajno izloena u drevnom
gradu Luki. I Nikodim i njegov patron, Dozef iz Aramateje, bili su prisutni tokom
raspea i pomogli su u skidanju Isusovog tela sa krsta. Nakon to je prisustvovao
Velikom Petku, Nikodim je izrezbario prvo raspee u prirodnoj veliini, sliku koja mu
nije izbijala iz uma. Lice Isusa kojeg je izrezbario smatra se tako svetim da se ovo delo
naziva Volto Santo, Sveto Lice.
Na dan prvog Uskrsa, Dozef iz Aramateje, Nikodim i uvaeni umetnik koji e u istoriji
biti poznat pod imenom Sveti Luka, osnovali su Red Svetog Groba. Zavetovali su se da
e sauvati uenja o Putu koja je Isus zapisao sopstvenom rukom u Knjizi ljubavi. Kada
je Isus objavio Mariji Magdaleni svoje uskrsnue te svete nedelje, tri oveka su znala,
van svake sumnje, da je ona odabrani naslednik mesije. Uenja iz Knjige e opstati pod
njenim budnim okom i novoosnovani Red se zavetovao da e titit ovu enu, njenu decu i
njene potomke tokom vremena koje dolazi. Pre svega, zavetovali su se da e tititi
istinska uenja o Putu ljubavi, to je poseban zadatak koji je Isus zadao svojim
sledbenicima. Red je ta uenja esto uvao uz pomo tajnih simbola i ifrovanih poruka u
umetnikim delima i literaturi.

Kao rezultat toga, poput Kozima i svih plemia iz Reda, Rene je bio oduevljen patron
umetnosti. Radovao se trenutku kada e vie vremena moi da posveti umetnosti, muzici
i arhitekturi, a manje politici. Jer, lanovi Reda su koristili jezik umetnosti za prenoenje
istine, te su Kozimo i Rene neprestano traili nove naine da izraze lepotu tajnih uenja
kroz umetnost.
Dok su dva oveka prilazila podrumu, Rene je zastao da oslune duboko melodian zvuk
koji se uo iza vrata. Zbunjeno je pogledao Kozima. Zvuk pevanja? Gaji li ti to arobne
jabuke koje imaju pevaku mo, ovde u divljitima Toskane, Kozimo?
Kozimo se nasmejao. Ne, gajim svojevoljne umetnike koji zaostaju sa izradom
porudbine, a imaju slikarsku mo.
Rene se zapanjio. Kozimo je bio uven kao dobroudan patron, koji dareljivo plaa
umetnike. Ponekad bi izdravao itavu porodicu nekog umetnika i drao pridike drugim
patronima o velikodunosti. Zar ti, od svih patrona? Zakljuao si umetnika u podrum?
Pa, inae to ne radim. Ali, Lipi je izuzetak od pravila.
Rene je ostao bez daha. Lipi? Zakljuao si Fra Filipa Lipija?
Kozimo je samo nonarlantno klimnuo. Tako je. Ne deluje naroito uznemireno zbog
toga, zar ne?
Rene je zapanjeno odmahnuo glavom. Buan glas iz podruma delovao je pozitivno i
uzavrelo to je bilo potpuno neobjanjivo. Potpuno je zapanjujua injenica da taj glas
pripada Filipu Lipiju, najupeatljivijem umetniku Firence. Smatra se da su Lipijeve
freske nadahnute boanskim, te je ak i francuski kralj razmiljao da poalje po njega.
Meutim, Lipi ni za ta na svetu ne bi napustio Firencu i Kozima de Mediija. Ni zbog
kralja Francuske, ni zbog kralja sveta, ni zbog kraljevskog otkupa. Uprkos
ekscentrinosti, Fra Filipo Lipi je nepokolebljivo odan patronu koji ga titi od svih
opasnosti ovog sveta.
Ono to Lipijevu umetnost ini nenadmanom u mnogome zavisi od sposobnosti da
prikae boansku iskru komunicirajui direktno sa njom. Bio je lan onoga to je Kozimo
nazivao armijom anela, elitnom grupom izuzetno nadarenih umetnika koji imaju
talenat da prenesu boansku insiraciju i uenje na platno i mermer. U okviru Reda, zvali
su ih angelicima. Mudraci su predvideli njihov dolazak tokom ove nove ere. Pronalazak
i negovanje ovih umetnika bila je Kozimova strast. Otkrie Lipija smatra se
neverovatnim uspehom, kao i otkrie skulptora poznatog u Firenci po imenu Donatelo.
Obojica su geniji obdareni boanskom inspiracijom zbog ega je obojicu bilo teko
zadiviti bilo kakvom vrstom zemaljskog autoriteta. Aneoski kvaliteti koje su
otelovljavali nisu uvek podrazumevali harmonian ivot na zemlji. Lipi i Donatelo su bili
poznati po tekom temperamentu. Nijedan patron, osim Kozima, nije uspeo uspeno da
sarauje sa njima. Dodue, nijedan patron osim Kozima nije razumeo ta i ko su oni.
Kao lan Reda Svetog Groba, Rene Anujski je to razumeo i bio potpuno oaran. Nije
imao ast da odgaji takav talenat i radi sa umetnicima sline prirode. eleo je da sazna
vie.
Lipi je jedan od predskazanih angelika?
Kozimo je klimnuo. Naravno. Nadam se da u ga poduiti kakvoj takvoj disciplini kako
bi jednog dana mogao da poduava mlae umetnike koji obeavaju a da pritom ne
prenese na njih svoje loe navike.
Kozimo je izvadio klju od vrste gvozdene brave iz depa. U zatoenitvu je radi
sopstvenog dobra i on to zna. Lipija ovek mora tititi od njega samog.

Rene je odmah video da podrum za jabuke nije nikakva memljiva tamnica. Svetlost je
dopirala sa svih strana kroz dobro postavljene svetlarnike, a Lipi je radosno slikao,
okruen svime to bi mogao da poeli dok obavlja dnevne poslove. Umetnik se iskezio
dvojici mukaraca kada su uli i obratio se svom patronu.
Ah, stie u savreno vreme, Kozimo. Vidi ta sam uradio. Dodao sam neke detalje
anelima i veoma paljivo smestio knjigu. Niko nee primetiti.
Kozimo je predstavio Renea Lipiju, ali umetnik je bio suvie usredsreen, potpuno
zadubljen u remek-delo na kojem je radio, da bi pokazao koliko ga dotie injenica to se
kralj Jerusalima i Napulja nalazi pred njim. Nastavio je da ispituje Kozima.
ta misli? Da li da se usudim da obojim korice u crveno? Da to bude prava Libro
Rosso?
U ovom trenutku mi uopte nije bitno da li e je obojiti u ljubiasto sa ruiastim
prugama, Lipi. Bitno je samo da je brzo zavri. Nadbiskup trai tvoju glavu na panju.
Neu jo dugo moi da te titim od njegovog gneva.
Kozimo se okrenuo ka Reneu i objasnio. Lipi je poznat po tome to kasni sa izradom
naruenih dela. Panju mu odvlae vino i ene.
Ah ne, ne! podigao je Lipi ruku. Jedna ena, Kozimo. Ne ene. ena, u jednini.
Postoji samo jedna savrena ena za mene. Stvorio je Bog u osvit vremena od dela mog
bia. Ona je moja srodna dua i da, odvlai mi panju u potpunosti...
Kozimo je nastavio da razgovara sa Reneom dok je Lipi padao sve dublje u ekstazu zbog
svoje jedine prave ljubavi.
U meuvremenu, Lipi kasni sa izradom oltarskog kipa za Santa Anuncijatu. I to za
svetenika koji je ve kivan na njega zbog razuzdanosti. Ako ga ne isporui na vreme,
nadbiskup e povui porudbinu i strpati ga u pravu eliju. Kao to vidi, ja postupam
veoma humano.
Lipi je slegao ramenima i klimnuo, uz naknadnu misao. Jeste. Mada bi mogao da bude
malo dareljiviji sa vinom.
Dosta je bilo. Kozimovo lice je oblio topao osmeh, mada su mu rei bile grube.
Dobijae samo hleb i vodu u mranoj tamnici, ako ne zavri porudbinu, zato prestani
da se ali.
Dok se okretao da izae, Kozimo je doviknuo preko ramena, Naravno da knjiga treba da
bude crvena. U tome je svrha, zar ne?
Lipi mu je namignuo i vratio se poslu, zapevavi skarednu pesmicu o voenju ljubavi na
obalama reka Arno u prolee, dok je meao utomrki pigment kako bi napravio savrenu,
jeretiku crvenu boju za korice knjige i nadbiskupa koji nita ne sumnja.
Firenca, 1448. godine
Od mnogih stvari koje e Lukrecija Tornabuoni de Medii postii sa apsolutnim
savrenstvom, prva je ostajanje u drugom stanju tokom svete ceremonije Bezgrenog
Zaea sa svojim suprugom Pjerom, u prolee 1448. godine.
Izazov sa kojim se suoavao Kozimo de Medii, zajedno sa enskom hijerarhijom unutar
Reda, bio je pronalazak savrene ene iz firentinske porodice koja e u svojoj utrobi
nositi dete proroanstva. To nije prosto bilo pitanje pripadnosti odgovarajuoj lozi, ve
pitanje temperamenta i duhovnog potencijala. Mlada ena koja bude odabrana za majku
ovog posebnog deteta morae da proe rigoroznu obuku iz obiaja Reda. Od kritine je

vanosti da ne prua otpor ponekad ekstremnoj jeresi koju predstavljaju uenja koja se
nalaze u Libro Rosso. Odgovarajua devojka iz prihvatljive porodice prepoznae lepotu i
istinu u uenjima Reda i svoju ulogu nove Marije u osvit novog zlatnog doba. Kao to e
se zlatno dete roditi kao to je predvieno, tako e se i Marija koja e ga roditi pojaviti
kada doe vreme za to.
Lukrecija Tornabuoni je bila oigledan izbor za ulazak u dinastiju Medii kao majka
Princa Pesnika. Oboavana i visoko obrazovana erka iz uzviene firentinske porodice,
Lukrecija je bila uvena po svom brilijantnom intelektu i izuzetnom razumu. Takoe je
bila priznata u literarnim krugovima Firence kao nadaren pesnik, to je bitna karakterna
osobina za majku budueg princa. Najbitnija blagodat ovog ugovorenog braka jeste to to
su Pjero i Lukrecija uspeli ludo da se zaljube jedno u drugo dok pripreme za brak bile u
toku.
Pjero i Lukrecija de Medii su bili skoro pet godina u braku kada je obavljen ritual
zainjanja Princa Pesnika. Venali su se poetkom 1444. godine. Datum venanja su
odabrali Mudraci kako bi brak bio zakljuen pod srenom zvezdom. Godina se smatrala
posebnim blagoslovom poto u sebi sadri broj 444, poznatog u drevnoj numerologiji kao
manifestacija anela. Ovaj spoj je zaista doneo aneoski blagoslov sve brojnijoj
porodici Medii. Tokom mirnog i srenog braka, Pjero i Lukrecija su do sada
blagosloveni sa tri prelepe i zdrave devojice.
Lukrecija i Pjero de Medii su do tanina ispratili obiaj Bezgrenog Zaea, tano onako
kako ih je poduavala Uiteljica hijeros gamosa. Ovaj pristup spoja u branoj odaji bio je
najbitnija sveta tajna u okviru Reda i oboje su proli intenzivnu obuku kada je sveto
sjedinjenje u pitanju. Shvatali su da je Bezgreno Zaee svesno zainjanje eljenog
deteta. Par voljenih ulazi u branu odaju u atmosferi apsolutne ljubavi i poverenja jedno
prema drugom, sa sveu o tome da e obaviti sveti in, iji e rezultat biti dete, ako to
bude volja Boija. Tokom ina spajanja, oboje treba da se pomole za ulazak deteta u telo
ene.
Ceremonija je divna. Sva ula su probuena radi stvaranja nebeskog okruenja na zemlji
u kojem se brana odaja preobraava u sveti prostor. Bele svee bacaju nene senke po
zidovima, a krevet je prekriven najmekim i najfinijim belim platnom i svilom. Soba je
ispunjena vazama punim velikih, belih ljiljana, poto se veruje da njihov miris stimulie
ula. Vekovima su ljiljani bili simbol Bezgrenog zaea i esto se mogu videti na
slikama blaenog trenutka Marijinog zaea, ali niko van Reda ne zna da su oni simbol
hijeros gamosa, rituala svetog sjedinjenja. Miris ljiljana je nebeski miris.
Lukrecija Tornabuoni je te noi dola svom suprugu obuena u svilenu belu haljinu,
porubljenu zlatnim nitima. Zajedno su izgovorili molitvu prizivanja anela kako bi
bezbedno sproveli duu deteta u Lukrecijino telo. Prizivanjem se trai posebno okupljanje
aneoskih bia koja e bdeti nad malom duom, voditi je i tititi kako bi izvrila volju
Boiju tokom vremena koje e provesti na zemlji.
Ispred odaje, muziar je svirao na liri i pevao tihe pesme koje je par ipak mogao da uje
tokom spoja. Te pesme prizivaju aneosko prisustvo putem zvuka, podstiui druga ula
na boanski nain. Oltar je podignut u uglu prostorije i na njega poloena knjiga sa
istinskim uenjima, Libro Rosso. To je najvei dar Renea Anujskog porodici Medii,
dok oekuju predvieni dolazak princa koji e uvesti svet u eru istine i prosvetljenja.
Povratak Libro Rosso u Toskanu znailo je da francuska kraljevska porodica, ukljuujui
Renea roaka kralja Luja XI, prihvata porodicu Medii za naslednike evropske moi. Luj

XI je Pjeru i njegovim potomcima dodelio veno pravo korienja francuskog

kraljevskog simbola ljiljana u okviru grba Mediijevih kao deo ovog dara unutar duhovne
porodice Reda.
Tako je uz divan zvuk aneoske muzike, okruena blaenim mirisom ljiljana u prisustvu
najsvetije knjige, Lukrecija Medii zaela sina u tanom trenutku koje su zvezde odredile
i Mudraci protumaili.
U skladu da Lukrecijinom reputacijom besprekornog izvravanja svakog zadatka koji joj
je poveren, rodila je malog princa zdravog i glasnog, fino oblikovane glave prekrivene
svetlucavom crnom kosom, tano prvog januara 1449. godine. Roditelji su mu nadenuli
ime u ast sveca koji je nadahnuo izgradnju porodine bazilike i bio jedna od
najinspirativnijih linosti u istoriji Reda sveti Lorens. U arhivu Reda se mogu pronai
podaci po kojima je sveti Lorens zaet bezgreno i da je jedan od prvih ljudi koji su nosili
titulu Princa Pesnika. Njegovo ime je bitan nagovetaj njegovog zavetanja: Lorens
potie od latinskog Laurentius, po biljci lovor. Od drevnih vremena u Grkoj i kasnije u
Rimu, lie lovora se koristilo za pravljenje krune u ast velikih pesnika. Tako je nastao
termin pesnik laureat. Veliki pesnici su krunisani lovorovim liem. Na taj nain su
proglaavani pesnicima prinevima.
Zbog toga je ime ovog sveca bilo jedini pravi izbor za ovo blaeno dete. Nosie ime koje
priziva poeziju i mo, hrabrost uprkos izgledima, nezaustavljivu odlunost da ini najvie
dobro po volji Boga. Dobio je ime Lorenco. Ovo blaeno dete Pjera i Lukrecije Medii
ponee to ime sa sobom u budunost na nain koji nisu mogli ni da zamisle onog slavnog
dana kada je prvi put udahnuo.
Lorenco de Medii, veliki Princ Pesnik, stigao je kako je Bog odredio i najavio dolazak
zlatnog doba.
Zamak Des Pommes Bleues
Ark, Francuska, dananjica
Tamara Vizdom se nalazila u kreativnoj pomami. Dobila je inspiraciju za toliko razliitih
filmskih projekata da nije znala odakle da pone. Ve mesecima je radila na skici
dokumentarca o Morininom radu. Meutim, bilo je toliko pravaca u kojima je elela da
povede priu da nije mogla da se odlui za jedan. Pokuavala je da pronae najbolji nain
da predstavi tu priu cininom svetu u kojem ive kako bi drugi razumeli njenu lepotu i
aroliju. Bie to pravi izazov.
Dok je prouavala Libro Rosso tokom proteklih nedelja, Tami je dobila novu ideju.
Destino.
On e sigurno biti najneverovatnija tema za dokumentarac u istoriji snimanja
dokumentaraca. Ali, da li e joj dopustiti da ispria njegovu priu? O emu se zapravo
radi u toj prii? Da li je mogue da je taj mudar i nean ovek uasno unakaenog lica
zaista ono to tvrdi da jeste? Ili je samo ludi stari Italijan sa odlinim oseajem za dramu i
dobrim poznavanjem istorije? Zbog toga e Tamin film biti fantastian, ako uspe da ga
navede da pristane na snimanje. Pustie ga da ispria priu i prepustiti gledaocima da
odlue koliko je Destino iskren ili lud.
Tami je podigla kopiju prevoda Libro Rosso i proitala legendu jo jednom, pravei usput
beleke.

Najtamnijeg dana rtve naeg Gospoda na krstu, i poslednjeg sata muio ga je rimski
centurion koji se zvao Gaj Longin. Taj ovek je sluio Pontija Pilata u kanjavanju naeg
Gospoda Isusa Hrista i uivao u nanoenju bola Boijem sinu. Kao da taj zloin nije
dovoljan za jednog oveka, centurion je probio rebra naeg Gospoda smrtonosnim
kopljem do smrti.
Nebo je potamnelo u trenutku Njegovog odlaska s ovog sveta u sledei. Kau da se u tom
trenutku Otac sa Nebesa obratio ovom centurionu:
Gaju Longine, svojim dananjim delima veoma si uvredio mene i sve ljude dobrog srca.
Kazna e ti biti veno prokletstvo, ali zemaljsko. Lutae zemljom bez utehe u smrti, i
svake veeri kada krene na poinak muie te snovi o tvojim gresima i bolu koji si
naneo. Znaj da e se muiti do kraja vremena, ili dok se ne pokaje na odgovarajui
nain kako bi iskupio svoju mranu duu u ime mog sina Isusa Hrista.
Longin je za ivota bio slep za istinu, inilo se da je u pitanju ovek toliko sadistiki
okrutan da je izvan moi iskupljenja. Meutim, desilo se da je poludeo prilikom izricanja
osude da veno luta zemaljskim paklom. Zato je potraio nau gospu Magdalenu u Galiji
i preklinjao je za oprotaj zbog svojih nedela. U svojoj neogranienoj dobroti i samilosti
ona mu je oprostila i upoznala ga sa uenjima o Putu, kao bilo kojeg novog sledbenika,
bez osude.
Ne zna se ta je bilo sa Gajem Longinom. Nestao je iz rimskih zapisa i zapisa prvih
sledbenika. Ne zna se da li se ikada zaista pokajao i dobio razreenje od presude naeg
Gospoda, ili jo luta zemljom izgubljen i proklet.
Oni koji imaju ui neka uju.
Legenda o centurionu Longinu
Onako kako je sauvana u Libro Rosso
Bila je to stravina legenda, zapanjujua zbog injenice da starac po imenu Destino tvrdi
da je on Longin, svedok odvijanja istorije sveta poslednjih dve hiljade godina. Mada tvrdi
da mu je Marija Magdalena oprostila, samo Boiji oprotaj e ga osloboditi ove uasne
kletve. Postao je Uitelj Reda Svetog Groba onog dana kada se zavetovao Mariji
Magdaleni da e svoj vean ivot posvetiti poduavanju Puta ljubavi. Na taj nain e
okajati grehe i ini to ve dve hiljade godina. Destino govorio o obuavanju Matilde od
Kanose, koja je ivela pre hiljadu godina, kao da je tek prole godine bio njen uitelj. O
blaenoj Magdaleni esto pria glasom punim tihog potovanja.
Tami je sebi neprestano postavljala jedno pitanje: Da li je Destino, kao to tvrdi,
besmrtna dua oveka koji je ubio kopljem Hrista na krstu i kojeg je Bog zbog toga
osudio da zauvek luta zemljom? Ili je ludak sa neverovatnim talentom za propovedanje?
Divota je u tome to je savreno rastrgnuta izmeu te dve krajnosti. Ponekad je bila
apsolutno uverena da je jedno, ali zatim bi uradio ili rekao neto to bi je povuklo u
drugom pravcu.
Poput rimskog centuriona koji je bievao Isusa, Destino ima grozan, cik-cak oiljak
preko lica. Tokom istraivanja Tami je kroz istoriju pratila priu o oveku sa oiljkom.
Pronalazila je podatke o njemu u umetnosti i literaturi tokom mnogih stolea, podatke
koji su u najmanju ruku interesantni, ak iako nisu uverljivi. Naravno, postoje znatno
verovatnija objanjenja od besmrtnosti: oiljci na licima ljudi koji se pominju u
istorijskim dokumentima mogu biti puka sluajnost, ili je u pitanju neka vrsta kulta.

Moda postoji neki ritualan razlog zbog kojeg ljudi koji sebe nazivaju Uiteljima Reda
nanose sami sebi taj oiljak.
Tami je smatrala da, kao filmski stvaraoc, treba da zauzme neutralnu poziciju, da prosto
predstavi gledaocima Destinovu tvrdnju i dopusti im da sami odlue. to je vie
razmiljala o mogunostima, sve se vie uzbuivala. A sada ih je Destino pozvao u
Firencu. Obeao je da e ih upoznati sa najveim tajnama renesanse i priama koje se
kriju iza stvaranja najveih umetnikih dela ljudske istorije, dokazujui jednom za svagda
sve to tvrdi.
Spustila je Libro Rosso i podigla opskurnu knjiicu o Botieliju koju je u devetnaestom
veku izdala Britanska akademija. Pronala je u velikoj biblioteci zamka, spakovanu u
kutiju. Nijedan umetnik nije budio tako snane emocije u njoj kao to je to inio Sandro
Botieli. Orijaka kopija njegovog remek-dela Prolee bila je okaena na ulazu u
Beraneov zamak. Ova Alegorija prolea, sa predivnim duhom ponovnog roenja i
proslavljanjem ivota, uvek bi je inspirisala. Velika boginja ljubavi Venera, obuena u
crvenu odoru blagosilja svet i stoji u centru raskonog vrta gde tri Gracije pleu pored
figure Merkura. Flora, boginja prolea, posula je cvee svuda oko sebe, dok nimfu
Hloridu juri vetar Zefir. Kupidon lepra u vrhu slike, pripremajui se da strelom pogodi
jednu od gracija.
Poela je da ita:
Istoriari umetnosti vode une rasprave o znaenju Botielijevog remek-dela, koje se
tokom renesanse nije zvalo Prolee. Slici je ovo ime najverovatnije dodeljeno tokom
osamnaestog veka kada je dokumentovana pod tim nazivom, mada nije sigurno kada je
prvi put upotrebljen. Postoji vie teorija o poreklu i nameni ovog dela, nego bilo kojeg
drugog umetnikog dela stvorenog tokom renesanse. Prolee je enigma koja svakog
posmatraa poziva da o njegovom znaenju donese lian zakljuak. Zbog toga to nam
Botieli nije ostavio beleke o tome ta ga je inspirisalo, Prolee e ostati jedna od
najveih nereenih misterija sveta umetnosti svih vremena.
Tami je odluila da ostatak poglavlja samo letimino pogleda, ali panju joj je privukla
jedna reenica.
uveni renesansni humanista ovani Piko dela Mirandola je rekao, Onaj ko poseduje
duboko i intelektualno razumevanje razloga za odvajanje Venere od tri Gracije kada
posmatra Botielijev rad, pronai e pravi nain da unapredi svoje razumevanje ove
neuporedive slike, poznate nam pod imenom Le Temps Revient.
Le Temps Revient. Tami je poskoila od uzbuenja i potrala kroz zamak u potrazi za
Rolanom i Beraneom. To to je Botieli, prema savremenicima, nazvao svoje remekdelo imenom Vreme se vraa, predstavlja moda najvaniji i najprevieniji detalj u
istoriji renesansne umetnosti.
Berane Sinkler je drao majuni relikvijar u ruci, prelazei prstima preko lanca.
Opinjavao ga je od trenutka kada ga je dobio na poklon od Destina. U poetku je bio
skeptian, znajui da postoji mnogo tobonjih relikvija Pravog Krsta.
Sa medaljonom je dobio i papir na kojem je Destino napisao:

Ovo je nekada pripadalo najveem Princu Pesniku koji je ikada iveo. Zaduen si da
nasledi njegovo mesto. Budi prijazan i milosrdan i Bog e te nagraditi kao to
proroanstvo obeava.
Berane je bio relativno siguran da je Lorenco de Medii najvei Princ Pesnik o kojem
Destino govori, takozvani otac renesanse. Berane se stideo injenice da ne poznaje
istoriju Lorencovog ivota tako dobro kao to bi valjalo, mada je bio spreman da ui ako
mu Destino to naloi. On je zapravo prouavao ivot oveka kojeg su francuski jeretici
smatrali velikim Princom Pesnikom, Renea Dobrog, naslednika dinastije Anu. Berane
se rodio na Bogojavljanje zbog ega je porodica od njega oekivala da nasledi titulu o
kojoj govori drevno proroanstvo. Njegov brat, Aleksandar Sinkler, ostao je u kotskoj
kako bi nauio sve to moe o naftnim poslovima porodice, a Berane je poslat u
Francusku da ivi sa dedom i pripremi se za potpuno drugaiju sudbinu. U vreme kada je
kupio zamak, njegov deda je osnovao Drutvo Plave jabuke u Langdoku. Imanje i
drutvo posveeni su prouavanju jeretikih uenja i legendi koje opstaju u ovom delu
Francuske. Posebno shvatanju da je Marija Magdalena nakon raspea ovde donela
istinska uenja Isusa Hrista.
Berane je odlino poznavao francusku jeretiku tradiciju, ali bio je poetnik kada je u
pitanju italijanska istorija. Mada je bio svestan toga da je u Italiji bilo katara, tek kada je
Morin otkrila Matildu Toskansku, shvatio je u kolikoj meri tajna uenja potiu iz te
oblasti i opstaju u njoj.
Sada Destino insistira da svi dou u Firencu, poto eli da ih poduava istoriji Reda koja
se tie tog mesta i Lorencovog perioda. Upororavao ih je da je hitnost od najvee
vanosti.
Berane je podigao medaljon do usana i poljubio ga, pomolivi se bogu da uva Morin u
njegovom odsustvu.
Firenca, prolee 1458. godine
Donatelo se ponovo naao u nevolji.
Brilijantan i plodan firentinski vajar, roen kao Donato di Nokolo di Beto Bardi ali
poznat pod imenom Donatelo, za ivota je postigao neverovatnu slavu. U Firenci, pa i
itavoj Italiji nije bilo umetnika koji mu je ravan po umenosti i dostignuima. Dobijao je
brojne porudbine i to je bio znak priznanja njegovoj genijalnosti. Meutim, bez obzira
na nadzemaljski talenat, Donatela je bio glas da je temperamentan i da je sa njim
nemogue saraivati. Kozimo de Medii je voleo i titio Donatela. ak je, u interesu mira
unutar Firentinske republike, upozoravao potencijalne patrone da umetnik ima nemogu
temperament. Medii je esto morao da posreduje izmeu vajara i njegovog trenutnog
patrona kojeg su uvredili Donatelovi ispadi. Ili zbog neeg jo goreg.
Kozimo je prepriavao Donatelovu najskoriju ludoriju mladom Lorencu, koji ga je sluao
irom otvorenih oiju. Legende o ovom umetniku su ga zadivljivale od kako pamti.
Lorenco je najvanije lekcije o vladanju nauio u trenucima poput ovih, upijajui
mudrost svog dede.
Lorenco, to je umetnik nadareniji i blii Bogu, tee mu je da funkcionie u
ovozemaljskom okruenju. Zbog toga mora tititi umetnike od filistinaca koji ele da ih

iskoriste. Bogati Firentinci ele Donatelove skulpture u svojim palatama zbog toga to im
njegova originalna dela obezbeuju presti. Ispod asti mu je da prihvata porudbine
kojima se zadovoljava neija tatina, ali to je neophodno da ne bi uvredio pakosne
lanove uticajnih porodica. Ti ljudi ne razumeju ko su zapravo ovi umetnici, niti zbog
ega su takvi. Ti i ja to shvatamo. Ovi umetnici su naa posebna armija, nai aneli koji
preko svojih dela prenose najistija uenja Boga. Oni su svetenici i pisari naeg Reda,
obezbeuju nam najnovije prevode najstarijeg i najvanijeg jevanelja. Naeg jevanelja.
Kada ih napadnu oni koji nemaju ui da uju i oi da vide, naa je dunost da ih
zatitimo.
Da li je istina da je Donatelo bacio jednu od svojih skulptura sa balkona Sinjorije?
Kozimo se nasmejao. Da, istina je. Uinio je to prole nedelje i zbog toga je sada u
nevolji. Na smrt je uplaio ljude koji su se u tom trenutku nalazili na trgu kada se
skupltura raspala na hiljadu komadia. Voleo bih da sam to video!
Lorenco se nasmejao, ali njegov devetogodinji um je bio beskrajno ljubopitljiv. Nije mu
bilo dovoljno to je znao da je Donatelo sposoban za takve ludorije, eleo je da razume
ta ga podstie na takva dela. Od najranijih dana Lorenca je fasciniralo ponaanje ljudi i
uvek se trudio ga razume. Prouavanje karaktera oveka poput Donatela, sigurno je
odlian nain da neto naui.
Zato je to uradio, deda
Patron je hvalisava budala i tvrdica, objanjavao je Kozimo. Najpre je insistirao da
Donatelo donese bistu u Sinjoriju i popne je uz stepenice. Nakon uspenog otkrivanja,
kada su se svi sloili da je u pitanju jo jedno remek-delo, taj idiot poveo Donija u stranu
i objasnio mu da delo ima mane! Nije ih bilo i svi su to znali. Idiot je pomislio da e
uveriti Donatela da mu rad nije savren i da e na taj nain izbei plaanje ostatka
provizije. Ukratko, eleo je umetniku da uskrati zaslueno zaraen novac.
To je uasno! Zgrozio se Lorenco.
Ne samo to je uasno, ve je u pitanju kraa. Uopte se ne razlikuje od drumskog
razbojnitva, kada neko silom ukrade stvar koja pripada drugom oveku. Umetnike
oduvek iskoriavaju ljudi koji ne razumeju koliko srca i due umetnici ugrauju u svoja
dela. Umetnost je neprocenjiva, Lorenco, uniujemo je svaki puta kada joj prikaimo
monetarnu vrednost. Ali, takav je svet u kojem ivimo i zato moramo predstavljati primer
za druge patrone. Da je Dante danas sa nama, verujem da bi stvorio poseban krug Pakla
za ljude koji varaju umetnike.
Kozimo je video da Lorenco upija sve to mu je upravo rekao. Detetu nita nije
promicalo.
Zato se Donatelo pretvarao da eli da vidi kako skulptura izgleda na suncu, kako bi
prouio mane koje je patron otkrio. Kozimo je zastao na trenutak kako bi se nasmejao
zbog onoga to sledi. Bista je odneta na balkon i Donatelo je pomerio ka ivici, tvrdei da
je tu osvetljenje najbolje... zatim je bacio preko ivice i posmatrao kako se lomi! Tada se
okrenuo prema tom bedniku i rekao, Radije u unititi svoj rad nego ga ostaviti u rukama
nedostojnog oveka poput tebe.
Lorenco se zajedno sa Kozimom nasmejao uvredi koju je Donatelo uputio tom groznom
oveku koji je pokuao da ga prevari.
Naravno, ovek je zahtevao da mu se vrati novac koji u mu isplatiti kako bih zatitio
Donatela i sauvao ga od tamnice u Bargelu. Meutim, suvie brzo stvara neprijatelje.

Nakon to ga danas odbranimo pred veem, posetiemo ga i zamoliti da se neko vreme

lepo ponaa pre nego to uniti banku Medii isplaivanjem silnih odteta.
Lorenco je krenuo sa dedom u etnju ka palati Vekio i Kozimo je nastavio da mu pria o
Donatelovim avanturama i razlozima zbog kojih je njihov dananji zadatak od velike
vanosti. Naime, udruilo se nekoliko besnih Donatelovih patrona i podneli su zajedniku
albu protiv njega, to zahteva diplomatsku intervenciju.
Ne razumem za ta ga optuuju, deda.
Kozimo je paljivo razmiljao o objanjenju. Mada je Lorenco veoma mlad, Kozimo ga
je danas poveo sa sobom kako bi deko uvideo koliko je vano boriti se za istinu, ak i
kada istina nije naroito prihvatljiva. Moda je najbitnije da se za istinu borimo u tim
trenucima. Ovaj sluaj je suvie delikatan za mladu osobu, ali Lorenco je ipak, kao uvek,
Lorenco je shvatao stvari mnogo bolje od prosenog deteta.
Kao to si moda primetio, Donaleo veoma ceni lepe mladie. Inspiriu ga. Tako je
stvorio naeg velianstvenog Davida.
Lorenco je klimnuo. Donatelova bronzana skulptura Davida nalazi se u dvoritu kue
Mediijevih na via Larga. Svi se slau da je u pitanju remek-delo izuzetne lepote i
smelosti, prva potpuno naga skulptura itavog tela izvajana jo od antike.
U Sinjoriji ima ljudi, uskogrudih i pakosnih ljudi, koji ne cene naeg Davida, niti
injenicu da Donatelova inspiracija potie od drugog mukarca. Deko moj, zapamti da
smo odabrali Davida za temu zbog toga to je on plemenit pastir koji pobeuje iskvarene
i mone uprkos loim izgledima. To je ono to danas moramo da uinimo. Da odbranimo
plemenitog od onih koji e iskoristiti svoju mo da bi ga unitili.
Poznatog irom Firence po blagoj naravi, Kozima su voleli i obini ljudi i plemii.
Veina lanova Sinjorije oseala je strahopotovanje prema njegovoj moi i
otroumnosti. Mada je morao da bude strpljiv kada je u pitanju dnevni red u odajama
vea, brzo je preuzeo kontrolu nad prostorijom i podstakao ih da produe ka pitanju koje
ga interesuje. Lorenco je sa strahopotovanjem posmatrao svaki potez svog dede i dobro
zapamtio taj dan.
Svaki od ljudi koji su podneli albu protiv Donatela rekao je ta je imao. Donatelo se nije
pojavio pred veem. Za taj genijalan potez bio je zasluan Kozimo. Znao je da e
njegovo prisustvo pred veem imati katastrofalne posledice. Ljutito je utao dok je sluao
tuioce. Svaki od njih je navodio da Donatelova nemoralnost loe utie na Republiku
Firencu i da se razmee svojom homoseksualnou na nain koji podstie sodomiju.
Znali su da e optuba za nemoralnost verovatno povui za sobom najstroiju kaznu.
Tada je ustao Kozimo i obratio se Sinjoriji. Oekivali su odmeren i inteligentan govor.
Meutim, Kozimo de Medii je tog dana zapanjio lanove vea. Morao je neto da im
stavi do znanja zbog Firence i svog unuka koji e jednog dana vladati umesto Kozima
zbog toga njegova odbrana Donaltela nije smela da bude odmerena.
Kako se usuujete! zatutnjio je Medii, dok je udarao tekom akom po stolu pred
sobom. Kako se usuujete da zauzmete poziciju strunjaka po pitanju koga ovek sme, a
koga ne sme da voli! Kako se usuujte da budete tako arogantni da kaete ta sme, a ta
ne sme da inspirie oveka da stvara umetnost!
U prostoriji je nastala mrtva tiina, a Kozimo je poeo da upire prstom ka pojedinim
ljudima u odaji. Poo. Franesko. Obojica ste veerali u mom domu i divili se skulpturi
Davida koja krasi centar loe. Recite mi, kako ste odreagovali na to umetniko delo?

Prvi ovek, Poo Braolini, bio je saveznik kojeg je Kozimo tog dana podmetnuo u vee.
Posveeni humanista i pokrovitelj umetnika, Poo nije sluajno bio visoko rangiran lan
Reda. Odgovorio je upravo onako kako se od njega oekivalo. Kasnije e Kozimo
objasniti Lorencu svoju strategiju: postavi pitanje u javnosti samo onda kada si siguran da
e na njega dobiti povoljan odgovor.
U pitanju je remek-delo. Nikada nisam video nita savrenije od Davida koji se nalazi u
tvojoj palati, odvratio je Braolini.
Drugi ovek je odgovorio slino, dok je nekoliko lanova vea klimalo glavama. Uprkos
svojim manama, Firentinci su bili vatreni oboavaoci umetnosti. Kozimo je spremno
doekao taj trenutak i nastavio.
Da, Donatelov David je moda premijerno umetniko delo naeg vremena. Od
Praksitela nije viena tako boanska skulptura. Zato vas pitam, ko ste vi, ko sam ja, ko je
bilo ko od nas da dovodi u pitanje inspiraciju ovog umetnika? Ako je Donatelo u stanju
da stvori najuzvienije umetniko delo zato to ga inspirie ljubav, onda je to dar od Boga
koji niko od nas nema pravo da dovede u pitanje. Koga e odabrati za muzu, to nije moja
stvar, niti vaa. Nije na nama da razmiljamo, niti da sudimo o tome kako je odabrao da
voli svoju muzu. Ljubav je ljubav, potie od Boga i sveta je. Nijedan ovek ne moe da
sudi o njoj. Stojim iza te izjave i stojim iza injenice da svakog dana zahvaljujem Bogu
za oveka ija je ljubav tako duboka da stvara umetnost koja je oigledno boanska!
Kozimo je zavrio govor u apsolutnoj tiini. Zar postoji ovek koji bi se raspravljao sa
reitou koja je upravo prizvana u ovoj odaji?
Donatelo je osloboen optube, a Lorenco je dobio jednu od najsnanijih lekcija u ivotu,
zajedno sa mudrom izjavom koja e mu odzvanjati u uima do kraja ivota.
Ljubav je ljubav. Potie od Boga i sveta je. Nijedan ovek ne moe da sudi o njoj.
Lorenco i Kozimo su krenuli ka Donatelovom studiju da obaveste umetnika o pozitivnom
ishodu rasprave. Vrata im nije otvorio temperamentni umetnik, ve smireno i prijateljsko
lice sa kojim se Lorenco ve nekoliko puta susreo i koje mu se veoma dopadalo. Bio je to
Andrea del Verokijo, majstor vajar i uitelj umetnosti i to je mnogo bitnije, kljuan lan
Reda i jedan od umetnika kojima je Kozimo najvie verovao. Verokijo je nekada bio
Donatelov egrt i jedan od retkih koji je doiveo da postane majstor.
Andrea, kakvo divno iznenaenje! Kozimo je zagrlio visokog oveka blagog dranja.
ta te navelo da se vrati tamo gde e te bivi uitelj ponovo muiti?
uo sam to! odzvanjao je Donatelov glas iz susedne prostorije.
To mi je i bila namera, odvratio je Kozimo. Obavesti nas kada poeli da nas
poastvuje svojim prisustvom. Imam porudbinu za tebe, ali mogu da zaposlim Andreu
ako je tebi svejedno.
uli su gunanje i ukanje u susednoj prostoriji. Bez obzira na uasan temperament,
Donatelo je oboavao Kozima i nikada ga ne bi pustio da dugo eka.
Verokijo se okrenuo ka mladiu koji je mrvio pigmente na drugoj strani prostorije. Bio je
prelep. Zlatno lokne padale su mu preko oiju boje ilibara. Delovao je poput mladog
lava. Ustao je i obeenjaki se nasmeio pridolicama. Priao je, naklonio se shvativi da
je u drutvu visoko potovanih ljudi, a zatim pogledao svoje ruke. Cinober. Prljav sam,
ne usuujem se da dotaknem bilo ta, ili bilo koga.

Verokijo ga je predstavio. Kozimo i Lorenco Medii, ovo je Alesandro di Marijano

Filipepi. Zovemo ga Sandro. Uskoro ete sluati o njemu, poto sa apsolutnom
sigurnou tvrdim da nikada u ivotu nisam video takav prirodan telenat kod egrta.
Svestan svog talenta, ali odluan da deluje skromno Sandro je napravio grimasu ka
Lorencu i slegao ramenima. Uzdran, ali neverovatno samouveren gest za jednog
mladia. Lorenco se nasmejao i Sandro mu se odmah veoma dopao, tako da ga je zamolio
da mu pokae pigment koji je upravo napravio od cinobera. Lorenco je odrastao okruen
slikarskim bojama, posmatrajui umetnike koji su bili sastavni deo domainstva
Mediijevih i koje su titili i Kozimo i Pjero. Oduvek je bio opinjen mrvljenjem
minerala i sloenim procesom meanja koji dovodi do stvaranje boje. Upravo je sa
uzbuenjem oekivao da malo zaprlja ruke.
Kozimo je upitno podigao obrve u pravcu Sandra dok su se deaci udaljavali. Verokijo je
tihim glasom objasnio. Izuzetan je. Nikada nisam video nita slino. Ne mislim samo na
njegov talenat, ve i na razumevanje. Prirodno je nadaren.
Da li je jedan od angelika?
Verokijo je klimnuo. Mogao bi da bude angelik kojeg ekamo. Njegove sposobnosti su
natprirodne. Nadnaravne. U poetku u ja raditi sa njim, ali ako sve proe kao to
oekujem, bie mu potrebna bolja poduka. ini mi se da je dostojan Uiteljeve panje.
Kozimo je posmatrao dva deaka zabavljena pravljenjem pigmenta. Lorenco je
zadovoljno mrvio tukom minerale u avanu, dok mu je Sandro objanjavao tehniku. Oko
njih se nazirala aura, poput sudbinske povezanosti koja nije promakla ni Kozimu ni
Verokiju. Deacima je sueno da budu prijatelji. Izgledalo je kao da su se ve sprijateljili.
Ako je ono to ti tvrdi da jeste, preseliu ga u palatu i odgajiti kao lana svoje
porodice.
Razgovor je prekinuo Donatelov buan i dramatian ulazak.
Ah, patronu moj i spasitelji. Reci mi da svom siromanom, poniznom umetniku donosi
vest o osloboenju od firentinskih filistinaca.
Niti si siromaan, zahvaljujui meni, niti si ponizan, zahvaljujui svom talentu.
Odvratio je Kozimo. Ali, jesi slobodan. Da, osloboen si optube i moe nastaviti da
vaja.
Donatelo ga je zagrlio. Hvala ti, hvala ti! Nikada nije postojao bolji, niti voljeniji patron
od Mediija velianstvenog.
Nema na emu, Doni. Ali, mislim da emo se sloiti da primanje porudbina koje slue
neijoj tatini nisu ni u ijem interesu. Osim toga, odluio sam da potpuno zaokupim
tvoje vreme sopstvenom porudbinom. elim da napravi skulpturu Nae Gospe, Kraljice
Milosra.
eli skulpturu Marije Magdalene?
Da. U prirodnoj veliini. Bie to dar za Uitelja od svih nas.
Donatelo je klimnuo. Kakva su mi uputstva?
Nemam nikakva dodatna uputstva, osim da vaja iz srca i unese svoju ljubav prema
Naoj Gospi u skulpturu. Ne tie me se koja e sredstva koristiti i sve umetnike odluke
preputam tebi. Samo se pobrini da bude velianstvena i znamenita, pravi simbol Reda i
svega za ta se zalaemo. Naravno, platiu ti unapred kako ne bi bio u iskuenju da
prihvati druge porudbine, koje e ti samo odvlaiti panju i dovesti do sigurne
katastrofe. Da li smo se dogovorili, Doni?

Umetnik je ponovo zagrlio Kozima. Da, slatki moj pokrovitelju! Izvajau Nau Gospu
kako nikada nije bila izvajana. Prepusti sve meni!
Donatelo je proveo dobar deo godine radei na skulpturi Marije Magdalene. Odluio je
da je napravi od drveta, to je neverovatan poduhvat kada je u pitanju kip u prirodnoj
veliini. Odabrao je belu topolu zbog savitljivosti, ali je pronalazak dovoljno velikog
komada za ispunjenje njegove vizije bio teak zadatak i potrajao je nekoliko meseci.
Radio je u apsolunoj samoi i tajnosti. Niko, ak ni najverniji pomonik, nije smeo da
ue u prostoriju gde je paljivo rezbario figuru svoje Marije Magdalene. Kada bi ga
Kozimo pitao kako napreduje, Donatelo bi se samo nasmeio sa sjajem u oku. Videe,
jednostavno bi rekao.
Konano je doao dan za otkrivanje i Kozimo je pod Donatelovim nadzorom premestio
skulpturu u vilu Karei gde se odravao sastanak reda. Veeras e stii Uitelj i kip e
biti otkriven pred svima. Donatelo je bio razdragan od uzbuenja, ali i pomalo uplaen.
Mada je bio uven po veri u sopstveni talenat, to je bilo vie nego opravdano, ovo je
ipak bila najzahtevnija porudbina koju je u ivotu dobio. Ulio je srce i duu u ovaj
komad i poput svih umetnika Reda, koristio je tehniku po imenu ulivanje kako bi
preneo svoje namere direktno na materijal. Ako se ulivanje obavi kako valja, efekat nije
samo vizuelan, umetnost prenosti umetnikovu emotivnu i duhovnu nameru posmatrau.
To je neto poput umetnike alhemije i mogu ga postii samo majstori poput Donatela,
koji je usavrio ovaj proces.
U svoju skulpturu Marije Magdalene ulio je svu posveenost i ljubav koju prema njoj
gaji. Znao je da e, ako joj se prui prilika, skulptura preneti sutinu svog bia onima koji
je posmatraju. Ali, prvo e morati da prevaziu ono to vide oima, zato to je ova
Magdalena drugaija od bilo ega to je u ivotu stvorio.
Nije zapoeo rad sa eljom da je predstavi na taj nain. Ali, ona je insistirala. Oseao je
to svaki put kada bi akama posegnuo ka drvetu; maltene je vritalo na njega ta eli i
kako eli da izgleda. Donatelo se zavetovao, kao i svaki umetnik Reda pre njega, jo od
Nikodimovog vremena, da e tititi zavetanje Madone Magdalene po svaku cenu.
Upravo to je uinio, stvarajui isto izraajno umetniko delo, sluajui ono to je
Madona zahtevala od njega dok je vajao.
Skup je uz blagoslov otvorio Uitelj Fra Franesko, a zatim izgovorio molitvu Reda
Svetog Groba:
Slavimo Boga i molimo se za dolazak vremena kada e svi ljudi sveta u miru
dobrodolicom doekati nae uenje i kada vie nee biti muenika.
Nakon molitve, Kozimo je odrao kratak govor, posvetivi novo umetniko delo Fra
Franesku, hvalei Donatela zbog portvovanosti i genijalnosti.
Meutim, kao to se Donatelo plaio, u velikoj trpezariji vile Karei nastupila je
apsolutna tiina kada je skulptura otkrivena. Ako su lanovi Reda oekivali da vide
blistavo lepu Kraljicu Milosra, bili su silno razoarani i prilino okirani.
Marija Magdalena koju je Donatelo izrezbario izgledala je krajnje bedno.
Bila je mrava i naga ispod dugake kose koja je maltene potpuno prekrivala i dopirala
joj sve do stopala. Potpuno neverovatno, ali umetnik je prostim, nobojenim drvetom

uspeo savreno da prenese utisak da je Magdalena neoprana, kose slepljene uz glavu. U

oima je imala prazan pogled i bila maltene bez zuba.
Izgleda poput prosjakinje! Proaputao je enski glas.
Kakvo bogohulno ponaanje prema Redu! Zauo se neto glasniji muki apat.
Uitelj Reda Svetog Groba je ustao sa stolice i priao skulpturi. Blago je preao prstima
preko paljivo izrezbarene kose ove uasne, tragine skulpture. Nakon par dugih
trenutaka okrenuo se ka Donatelu.
Savrena je. Ovo je prava umetnost. Hvala ti, sine moj za ovaj neuporediv blagoslov
koji si nam podario.
Donatelo je poeo otvoreno da plae pred Uiteljem. Pritisak koji je oseao itave godine
i potreba da napravi savren kip teko su mu opteretili duu. Znao je da postoji velika
mogunost da ne bude shvaen. Nakon prvih proaputanih komentara, uplaio se da se
upravo to i desilo.
Spasilo ga je dete meu posmatraima. Uz pomo izuzetne inteligencije i osetljivosti
duha, devetogodinji Lorenco de Medii je interpretirao umetnost za one koji nisu imali
oi da vide. Krenuo je ka skulpturi i opinjeno stajao pred njom, nagnuvi malo glavu u
stranu dok je posmatrao Mariju Magdalenu prema kojoj je gajio duboko potovanje.
lanovi reda su posmatrali Lorenca u apsolutnoj tiini. On je njihov Princ Pesnik i
njegovo tumaenje je od presudne vanosti.
Donatelo je stajao najblie skulpturi. Obratio se Lorencu apatom. uje je, zar ne?
Lorenco je klimnuo, ne skidajui pogled sa skulpture. Obiao je i paljivo osmotrio sa
svake strane, sluajui fantomski glas koji niko drugi u prostoriji nije uo. Najzad je stao
i okrenuo se ka skupu. Niz obraz mu je klizila suza.
Ispriaj nam ta vidi i uje, Lorenco. Izgovorio je Uitelj toplim, ohrabrujuim
glasom.
Lorenco je proistio grlo, ne elei da plae pred okupljenim lanovima reda. Najpre je
zastajkivao, ali ubrzo je pronaao ritam.
Ona je... predstavljena kao to je traila da bude predstavljena. Ovakva je zaista. Ne za
mene ili za vas. Za veinu nas ona je najlepa ena koja je ikada ivela; ona je naa
kraljica. Ali, svet je ne vidi na taj nain. Crkva ne eli da je ljudi tako shvate. Nazivaju je
uasnim imenima, priaju lai o onome ta je bila. Oduzeli su joj ivot, ljubav, decu.
Pretvorili je u grenicu. enu koja bi nas sve spasila svojom hrabrou, mudrou i
ljubavlju pretvorili su u prosjakinju.
Magdalena koju je Donatelo izvajao stoji bedna pred vama zato to su to od nje
napravili oni koji nemaju oi da vide i ui da uju. Na nama je da to promenimo, da je
vratimo na presto Kraljice Neba. Da bismo to uradili, moramo zapamtiti kako je drugi
vide, a ne kako je mi vidimo.
Lorenco je guio jecaje dok ga je pobonost obzimala. Sve oi su i dalje bile uperene ka
njemu dok je izgovarao poslednje rei, utvrujui ono to su mnogi od prisutnih ve
znali: Lorenco de Medii se razvija u neverovatnijeg princa nego to je bilo ko od njih
mogao da zamisli.
Mislim... Lorenco je potiskivao suze i pogledao Donatela. Mislim da je ovo najlepe
umetniko delo koje sam ikada video.
Kako bi potkrepio tu izjavu, Donatelo je pao na kolena i zajecao od olakanja. Ulivanje je
uspelo. Njegova umetnost je shvaena. to je najbitnije, njena poruka je preneta.

tab Bratstva Mudraca, Firenca, 6. januar 1459. godine

Majko, kako izgledam?
Borei se da ne zaplae Lukrecija de Medii je pogledala svog sina, koji je upravo
proslavljao deseti roendan. Meutim, bile su to suze radosnice. Ponosno je ispravila
jaknu svog deaka izvezenu zlatnim koncem koja se savreno uklapala sa pantalonama.
Uvek e smatrati da je njen najstariji sin apsolutno savren, mada je nasledio istaknut nos
porodice Tornabuoni i uvenu isturenu donju vilicu Mediijevih. Mada Lorenco nije bio
lepo dete u tradicionalnom smislu te rei, zraio je svetlou koja se nije mogla osporiti.
tavie, bio je uvek ljubazan i maltene nepojmljivo odgovoran za dete svojih godina.
Trenutno ga je morio taj oseaj odgovornosti dok se vrpoljio u raskonom kostimu od
svile i damaska, koji e nositi na dananjoj paradi. Slavilo se Bogojavljanje, dan kada su
tri kralja dola da poklone Isusu u jaslama. U Firenci je Bratstvo Mudraca svake godine
organizovalo odigravanje ovog dogaaja. Velianstvena procesija se kretala ulicama
grada, a zatim bi usledila proslava. Ove godine e biti zaista velianstvena, raskona i
izdana: Kozimo je zahtevao da se obrati panja na detalje. Zbog toga to su Mediijevi
osnivai i voe bratstva, a Lorenco e igrati ulogu mladog kralja po imenu Gaspar.
Ozbiljno je shvatio svoj zadatak, svestan toga da velika odgovornost lei na njegovim
mravim pleima. Znao je da je u pitanju vie od obine uloge u paradi. To su znali i
stanovnici Firence. Ne, ovime Mediijevi objavljuju svetu da se Lorenco priprema da
preuzme uzvieno zvanje Princa Pesnika. Kruna koju danas nosi, veoma je teka. Nema
sumnje da e danima nositi tragove na koi.
U Toskani, bratstva su postala integralni deo drutva, duhovni centar gradova. U nekim
gradovima pre svega u Firenci bratstva su postala izraene sile politike moi i
drutvenog blagostanja. Po tipu bratstva kojem ovek pripada moglo se zakljuiti mnogo
ta o njegovoj porodici, njihovim interesima i kome su odani. Prvo bratstvo osnovano u
Firenci bilo je posveeno arhanelu Rafailu i njegovi lanovi su vrili milosrdna dela
koja se tiu leenja bolesnih. Kasnije su osnovana druga bratstva u ast odreenih
svetaca. Neka od ekstremnijih se temelje na pokajanju i od lanova se zahteva muenje
sopstvenog tela.
Medii su postali saosnivai Bratstva Mudraca kako bi sebi obezbedili nain da otvoreno
i javno izraavaju verovanje u ezoterino, a da pritom ne uvrede katoliku populaciju.
Zbog tajne jeresi, svaki voa porodice Medii jo od Karla Velikog bio je strunjak za
odravanje odreene slike u javnosti. Kozimo je bio lan bar deset bratstava i nedavno je
sebi obezbedio eliju u dominikanskom manastiru San Marko. Povremeno bi odlazio
tamo kako bi meditirao i molio se zajedno sa ostalom braom. Potroio je itavo
bogatstvo podiui nove zgrade oko manstira, a unajmio je i tihog ali brilijantnog Fra
Anelika da oslika itavo zdanje do savrenstva. Katoliko stanovnitvo Firence mu je
bilo veoma zahvalno. to se javnosti tie, Kozimo de Medii je bio predan katolik i
spremno je dokazivao svoju predanost izuzetnom dareljivou.
Meutim, Bogojavljanje nije dan za ozbiljnost i pokajanje. To je dan kada se slavi
dolazak Princa. Kozimo je bogato obdario esnafe i odbore irom grada u ast ovog
dogaaja i to u ime svog unuka. Desetogodinji Lorenco je postao jedan od
najdareljivijih donatora u Firenci. To nije promaklo obinim ljudima kojima je brzo
prirastao za srce.

Lukrecija de Medii je jo jednom namestila Lorencovu draguljima ukraenu krunu i

poljubila ga u elo, pre nego to se okrenula ka njegovom ocu, koji e ga otpratiti do
bogato opremljenog belog drepca dovedenog da nosi kralja Gaspara. Uzdahnula je dok
ga je posmatrala kako odlazi, dok se njegovo ne razvijeno telo povijalo pod teinom
svile. Mada je dete iz boanskog proroanstva, ipak je i dalje njen mali deak.
Lorenco, sine moj, doviknula je za njim. Pokuaj da se zabavi!
U Firenci, gradu poznatom po raskonim, maltene dekadentnim festivalima, nikada nije
prireeno nita slino proslavi Bogojavljanja 1459. godine. Parada Bratstva Mudraca bila
je velianstvena. Kozimo je predvodio na blistavo beloj mazgi kao stari kralj Melhior.
Pratila su ga kola natovarena svilom i kovezima ukraenim draguljima, kao i kamila
dopremljena iz Konstantinopolja na tovarnom brodu. Za njim je ila pratnja sainjena od
pristalica porodice Medii. Svi su bili tajni lanovi Reda. Kozimov najverniji prijatelj,
uveni pisac i humanista Poo Braolini, nalazio se na elu pratnje. Njegov sin Jakopo
Braolini, bio je Lorencovog godita i zbog toga je odabran da u paradi koraa pored
princa. Deaci su bili prijatelji, poduavali su ih isti uveni firentinski uitelji. Jakopo je
bio lepo, zlatokoso dete, tako finih crta lica da su delovale pomalo enstveno. Bio je
gipkog i okretnog tela i delovao kao potpuna suprotnost crnomanjastom, temeljnom
Lorencu.
Jakopo je bio mrzovoljan to uestvuje u paradi kao Lorencov sluga. Da bi ga
odobrovoljili, dali su mu ulogu uvara Maaka i dozvolili mu da eta egzotinog
afrikog servala, zloudnu divlju maku koja izgleda poput malog leoparda.
Hej Lorenco, pogledaj ta moe moja maka! doviknuo je Jakopo ka Lorencu
posednutom na velikog, belog drepca. Naglo je povukao somotski povodac velike
make, prikaen za dragim kamenjen ukraenu ogrlicu. Maka je zareala ali se podigla
na dve zadnje noge. Napravila je par koraka unapred. Jakopo je prsnuo u smeh.
Lorenco se nasmejao kako bi ugodio prijatelju, ali u sebi se zabrinuo zbog toga to maka
trpi fiziku neugodnost kao i uvredu. Pokuao je Jakopu da odvrati panju pokazujui mu
neke ivotinje u paradi, ali bilo je uzalud. Jakopo je pronaao publiku za svoje ludorije sa
servalom i oigledno je uivao u tome. Poeo je da vie, Gledajte! Ja sam Gospodar
Maaka! svaki put kada bi povukao povodac sirote ivotinje.
Lorenco je nastavio u pravcu kojim se parada kree, jaui uspravno i ponosno kao mladi
kralj, i ostavio Jakopa za sobom da izigrava dvorsku budalu. Bio je neosporna zvezda
parade, figura koja je privlaila klicanje Firentinaca. Dok je prolazio, na belom konju
obuen u ukrasno, zlatno odelo mladog kralja, gomile ljudi su prosto eruptirale od
laskanja. Lorenca je ponelo uzbuenje i sveanost trenutka u ovoj prvoj ozbiljnoj ulozi
koju je igrao. Smeio se narodu, svom narodu, zaraznim osmehom po kojem e jednog
dana biti poznat. Mahao je Firentincima i oni su mu mahali zauzvrat, blagosiljali ga i
zasipali ruama.
Velianstven je! vrisnula je ena iz gomile i ostali su poeli da skandiraju: Magnifico!
Magnifico!
Dok je parada stigla do svoje destinacije, manastira San Marko, gde e se odviti scena
roenja Hristovog, Lorenco je ve imao obezbeeno mesto u srcima Firentinaca.
Zauvek e biti poznat pod nadimkom koji predstavlja proroanstvo koliko i hvalu, jer bilo
mu je sueno da ga spektakularno zaslui: Lorenzo il Magnifico.
Lorenco Velianstveni.

Njujork, dananjica
Dvadeset drugog marta, Morin Paskal se probudila uz zvuk pitanja mobilnog telefona.
Upravo je dobila poruku. Slepo je posegnula ka nonom stoiu na kojem je ostavila
izvor te uasne buke. Nije bila zaista ljuta, bez obzira na nedostatak sna. Nema sumnje da
joj poruku alje neko od dragih prijatelja iz Evrope, neko ko eli prvi da je kontaktira
ovog posebnog dana, ali se malko preraunao kada je vremenska razlika u pitanju. Uzela
je telefon i proitala poruku:
SREAN ROENDAN. IMAM POKLON ZA TEBE.
Morin se uspravila u krevetu. Protrljala je oi i upitala se ko je poslao poruku; nije
prepoznala broj. Poruka je zaista stigla iz Evrope; broj je bio italijanski.
Morin se oteturala do male kuhinje da napravi kafu. Prvo kafein; stvari se moraju raditi
po utvrenom redu. Sanjivo je pretraivala kuhinjske elemente. Za poetak su joj
potrebna tamna, prena zrna, mlin i francuska presa. Bila je sigurna da e sve te stvari
pronai ovde.
Morin se nasmeila dok je razmiljala o tome. Mogla je da se kladi u ivot da e Berane
uvek imati pri ruci dve stvari: odlinu kafu i jo bolje vino. Bila je u pravu. Prethodne
veeri je bacila pogled na mali, ali izvrstan odabir vina u ugraenom hladnjaku pored
trpezarije. Nije se iznenadila kada je ugledala boce iz nekoliko privatnih vinarija u
Langdoku. Otmene i ograniene berbe koje se pod normalnim okolnostima uopte ne
izvoze. Meutim, vlasnik ove kolekcije nije prosena muterija.
Berane je kupio ovaj stan na Petoj aveniji pre vie godina i to zbog izuzetne lokacije:
ulaz zgrade gleda na ulaz u Metropoliten muzej. Poto je posveen poznavalac umetnosti,
voli da kupuje nekretnine koje se nalaze u blizini velianstvenih muzeja irom sveta.
Poseduje stanove na rue de Rivoli, preko puta Luvra i u Madridu, iza oka od Pradoa.
Meutim, Berae je gajio posebnu strast prema Metropolitenu. Retko je stizao da ode do
Njujorka, tako da je oduevljeno predao kljueve svojoj voljenoj Morin koja ih je
podjednako rado prihvatila. Njena karijera autora podrazumevala je redovne dolaske u
Njujork i ovaj stan je predstavljao savreno mestae koje moe da nazove domom.
Morin je otvorila vreicu uvozne italijanske kafe koju je pronala u ormanu i udahnula
bogat miris. Samo je miris kafe bio dovoljan da joj probudi ula i da pone da razmilja
malo jasnije. Da li je poruku poslao njen duhovni mentor, zagonetni uitelj Destino? Od
kako se vratio u Firencu, naginjao je misterioznim porukama i tajanstvenom ponaanju.
Stavila je vodu da provri i zgrabila mobilni telefon. Pritisnula je dugme za odgovor i
poslala poruku.
HVALA. KO JE TO?
Zatim je uzela daljinski upravlja i ukljuila jutarnji program nacionalne televizije. U
toku je bila uobiajena ponuda pop kulture i dnevnih novosti. Sluala je dok je pravila
kafu. Na trenutak joj je panju odvukao tra oko kojeg su se uzbudile sve ene u studiju.
Supermodel i lanica visokog drutva, Vitorija Buondelmonti danas e objaviti vest zbog
koje bale svi tabloidi. Italijanska kraljica modne piste majka je dvogodinjeg deaka,
kojeg je do sada skrivala od novinara. Ime oca je predmet spekulacija od najranijih dana

njene trudnoe. Vitorija je nepopustljivo odbijala da otkrije ko je u pitanju. Imala je itav

niz veza pre roenja sina i uta tampa je do u nedogled prevakavala pitanje oinstva,
objavljujui Vitorijine fotografije sa mukarcima sa kojima je izlazila: poznati fudbaler,
rokenrol ikona, voza relija, grki milioner, naftni tajkun i izvesni Firentinac, njena
simpatija iz detinjstva.
Vitorija Buondelmonti e pripadnicima tampe sutra otkriti identitet detetovog oca. Ne
zna se zato se odluila na taj korak. Morin je prebacivala kanale da vidi da li se dogaa
neto interesantnije ili bitnije na svetu. Meutim, otkrila je da su Vitorija i njeno dete
glavna tema svih jutarnjih programa. Iskljuila je televizor uz negodovanje.
Zaboravila je na Vitorijinu dramu sa oinstvom kada je mobilni telefon zazvonio
obavestivi Morin da je dobila odgovor.
PRIJATELJ SAM DESTINA I BERANEA. VIDEEMO SE VEERAS.
Sve udnovatije i udnovatije, izgovorila je naglas. Morin je ovih dana esto citirala
Luisa Kerola, zato to se oseala kao da je pala kroz zeiju rupu i da se moda nikada
nee vratiti u realnost. inilo se da realnost pripada prolosti. Nije bila sigurna da e se
ikada navii na nadrealne staze kojima se njen ivot uputio.
Putovanje je zapoelo pre par godina kada je Morin upoznala Beranea Sinklera.
Predstavio joj je udesan svet jeretika i toka istorije kojim je upravljao iz svog predakog
doma na jugozapadu Francuske. ivot joj se okrenuo naglavce kada je otkrila drevni
rukopis u francuskom selu Ark, legendarno jevanelje napisano rukom Marije
Magdalene. Mada su drugi traili ovaj rukopis skoro dve hiljade godina, mnogi veruju da
je njena sudbina bila da ga pronae. Unutar sveta tajne hrianske istorije koji se otvarao
pred Morin dok je zaranjala sve dublje u tkanja evropskih tajnih drutava, nalazi se serija
proroanstva koja su generacijama prenoena sa kolena na koleno. Proroanstvo o
Iekivanoj govori o eni koja e ponovo otkriti istinita, neizmenjena uenja Isusa i
njegovih potomaka i podeliti to saznanje sa svetom kada bude vreme za to.
Morin je Iekivana.
Vrtoglavo, snano i esto opasno iskustvo. Otkria jevanelja iz Arka navelo je Morin da
napie meunarodni bestseler o zavetanju Marije Magdalene. Ovaj zapanjuju rukopis
navodi da je Magdalena zapravo bila udata za Isusa i da je rodila njegovu decu. Meutim,
najvanije otkrie u tekstu ne govori o krvnom, ve o duhovnom zavetanju. Jevanelje
iz Arka, jevanelje Marije Magdalene tvrdi da je ona izabrani naslednik Isusa, apostol
kojem je poverio svoja sveta uenja. Pre smrti na krstu, Isus je Mariji Magdaleni dao
rukopis koji je nazvao Knjiga ljubavi.
Podatak da je Isus sopstvenom rukom napisao jevanelje bilo je najkontroverznije otkrie
na koje je Morin ikada naila. Kako je mogue da je Isus napisao knjigu u kojoj su
njegova uenja zapisana njegovom rukom, a da niko nikada ne sazna za to? Dok je
istraivala ovo pitanje, Morin je otkrila da je Knjiga ljubavi toliko kontroverzna, toliko
zapanjujua da su istinu o njoj uvali u tajnosti oni koji su je potovali, kao i oni koji su
je prezirali. U potrazi za knjigom zaronila je u zapise inkvizicije i duboko u istoriju
Francuske i Italije. Morin je otkrila da tajno drutvo po imenu Red Svetog Groba titi
Knjigu ljubavi i one koji su se zakleli da e uvati izgubljeno jevanelje Isusa Hrista i
poduavati po njemu. Otkrie ovog senovitog Reda koji postoji i danas odvelo je do
otkria Matilde od Kanose, toskanske grofice koja je ivela u jedanaestom veku.

Matilda je bila dete ovog tajnog zavetanja. Roena na prolenu ravnodnevicu, kao
Iekivana iz proroanstva, posedovala je iste proroke moi i vizije koje progone Morin
od detinjstva. Matilda je odgajana u skladu sa jeretikim uenjima Knjige ljubavi. Bila je
posveeni uvar kopije ovog jevanelja koju je u prvom veku sainio apostol Filip i
doneo ga u Italiju. Matildi i potonjim generacijama italijanskih jeretika, jevanelje je
poznato pod imenom Libro Rosso Crvena knjiga. Libro Rosso takoe sadri seriju
proroanstava koja su izrekle ene iz ove loze, kao i prie o njihovim ivotima i
dokumente kojima se potvruje pripadnost lozi. Libro Rosso, sa duhovnim uenjima o
ljubavi i proroanstvima koja se tiu istorije oveanstva, sa sauvanim dinastikim
podacima o lozi potomaka Isusa Hrisa, bez sumnje je najvrednija knjiga u ljudskoj
istoriji. Matilda je imala u svom posedu i koristila je da promeni svet.
Dok je Morin istraivala ivot Matilde iz Toskane, vie puta joj se uinilo da su se stopile
u jednu osobu. Oseala je Matildin bol i radost i posmatrala njen ivot sa ivopisnim
detaljima dok je pisala. inilo joj se da pie sopstvene memoare, priseajui se intimnih
trenutaka svoje najdublje ljubavi i najbliih prijateljstava, razumevajui Matildine
najprivatnije tenje i strahove. Njihova svest i seanja nekako su se stopila i postala jedno
dok je Morin pisala.
Nije joj bio prvi put da iskusi takav oseaj. Morin je imala isto stimulativno, ali
uznemirujue oseanje dok je pisala o Mariji Magdaleni u svojoj prvoj knjizi. Dok je
posmatrala prvi vek kroz Magdalenine oi, maltene je poludela. Nije se bavila
grandioznom tvrdnjom da je bila Marija Magdalena u prethodnom ivotu. Ne, iskusila je
neto znatno dugaije, neki udan ali u isto vreme udesan dar pripovedanja koji se ve
hiljadama godina prenosi sa kolena na koleno meu enama njene porodice. Smatrala je
da je u pitanju neka vrsta kolektivne svesti, genetskog pamenja zapisanog unutar DNK
ena sa kojima je imala ast da bude u srodstvu. Bila su to seanja koja ona moe da
dosegne. Kao takva, predstavljala su neto uzvieno na jedninstven nain. inila su
prolazak vremena nebitnim, kao da se svim razdobljima moe pristupiti u isto vreme, kao
da se sva deavaju odjednom.
Bilo je to pravo udo. Meutim, bilo je u njemu neke uasne lepote i zastraujue
odgovornosti. Nije mogla da proklinje to iskustvo, poto je bilo dato od Boga, ali je
provela protekle etiri godine pokuavajui da ga razume. Morin se ustruavala da
razgovara o tome sa bilo kim osim sa Beraneom, poto je samo on to savreno razumeo
kao i sve ostalo to ima bilo kakve veze sa Morin. Na taj nain je otkrila da je on njena
srodna dua, druga polovina njenog srca i due, da komuniciraju sa lakoom kojoj se
neprestano udila i koju je veoma cenila. Berane je postao njeno utoite u svetu koji
nije razumeo njen dar i zbog toga eleo da ga uniti.
Matilda od Kanose je opsedala Morin tokom protekle dve godine, najpre dok je Morin
itala autobiografiju kontroverzne grofice, a potom dok je pisala svoju najnoviju knjigu u
ast ove izuzetne ene. Vreme se vraa: zavetanje Knjige ljubavi u kojoj opisuje njene
avanture i dostignua. Danas, na dan njenog roendana, organizovano je zvanino
putanje u prodaju izdanja za Severnu Ameriku, to je dovelo Morin u Njujork. Veeras
e se odrati zabava u ast Matilde i Morin u Klaustaru, srednjovekovnom odeljenju
Metropoliten muzeja.
Severnim delom Menhetna, sa velianstvenim pogledom na reku Hadson, gospodario je
prizor Klaustra, elegantne sestre Metropoliten muzeja umetnosti. Zapanjujua postavka

umetnosti i arhitekture iz srednjovekovne Evrope, izloena je u velianstvenoj i

jedinstvenoj zgradi, izgraenoj od autentinih arhitektonskih elemenata uvezenih ih
srednjovekovnih Francuskih manastira. Mada su mnoga blaga izloena meu skoro pet
hiljada predmeta u Klaustaru, nenadmanu atrakciju predstavljaju tapiserije sa
jednorozima. Sedam velianstvenih primeraka, stvorenih u Flandriji tokom perioda
renesanse, oslikavaju detalje prie o odlunom lovu i brutalnom ubistvu divnog
jednoroga.
Morin je videla replike ovih tapiserija u Francuskoj, kada se prvi put susrela sa
zagonetnim duhovnim uiteljem Destinom u tabu Reda Svetog Groba. Za Red, jednorog
je simbol istih uenja Isusa Hrista koja su njegovi potomci prenosili sa kolena na koleno
preko Knjige ljubavi. Serija tapiserija Ubistvo jednoroga predstavlja neku vrstu
udbenika za Red, posebno lepo uenje runo istkano vunenim nitima kako bi ilustrovalo
uasnu tragediju koja se deava kada se ista lepota uniti, a istina izgubi. U vreme kada
je pisanje istine prostim jezikom predstavljalo jeres i vodilo u sigurnu smrt, Red je
pronaao druge naine komunikacije preko simbola i tajni za one koji imaju oi da vide
i ui da uju. Ubistvo jednoroga predstavlja unitenje autentinih uenja o Isus i Putu
ljubavi, ispriano uz pomo simbola.
Morin je neko vreme razgledala neverovatne tapiserije pre nego to je preuzela svoju
zvaninu dunost poasnog gosta na zabavi.
Kada je izdava doao po nju i vratio je u stvarnost podsetivi je na dunost koju veeras
mora da obavi, razmiljala je o tome koliko je serija neprocenjiva. Prelepe tapiserije su
tragian podsetnik da ivimo u stvarnosti gde se ljubav ne potuje koliko bi trebalo i gde
ljudi ubijaju jednoroge.
Morin je osetila pred sobom, pre nego to je ugledala. Ta udna intuicija je postala deo
njenog ivota i mnogo puta je spasila iz opasnih situracija. Zadrhtala je dok je potpisivala
knjigu strasnom itaocu i odmah znala da e se ubrzo desiti neto znaajno.
Red ljudi koji su ekali da im Morin potpie knjige vijugao je kroz Klaustar i prelepe
vrtove pune biljnog i ivotinjskog sveta poput onog predstavljenog na tapiserijama. Iza
reda je ugledala enu koja se razlikovala od svih ostalih.
Visoka preko sto osamdeset santimetara i to bez tanunih tikli od deset santimetara, ena
je izgledala fantatino, kao reinkarnacija boginje. Koraala je uz gracioznost i autoritet
osobe koja zna da e itav svet zastati i zuriti u nju dok se pribliava. Uvek je tako bilo i
uvek e tako biti. Blistava crna kosa padala joj je do struka i savreno uokvirivala lice.
Maije oi boje ilibara zurile su u Morin bez treptanja dok se pribliavala preko
prostorije.
Morin je ostala bez daha kada je prepoznala trenutnu miljenicu medija. Vitorija
Buondelmonti je kraljevskim korakom klizila pored obinih ljudi iskolaenih oiju, koji
su u redu ekali Morinin potpis. Svi su je prepoznali i nekoliko ljudi se usudilo da je
fotografie. Vitorija ih je ignorisala i kitnjastim pokretom predala Morin veliku utu
kovertu. Italijanski akcenat je curio kao med sa njenih usta.
Srean roendan. Morin. Evo poklona koji sam ti obeala. Ali, preporuujem ti da ga
otvori kasnije kada ostane sama.
Morin je videla da je koverta zatvorena vrstom trakom. Nije mogla da je otvori bez noa
ili makaza, mada je bila silno radoznala. Postavila je pitanje nadahnuto porukom: Znai
ti si prijateljica Destina i Beranea?

Naravno. Poznajem ih veoma dobro. Ovaj dar e im biti interesantan koliko i tebi.
Mahnula je svojom dugom, elegantnom rukom ka redu. estitam ti na uspehu. Berane
mi je rekao da si ti... prava. Frknula je na tu re, kao da je skeptina, pre nego to se
okrenula da izae. Buona sera i buon compleanno, dobacila je preko ramena dok je
koraala ka vratima bez okretanja.
Koverta je dva muna sata prosto vritala na Morin da je otvori, ali morala je da ostane tu
gde je i da razgovara sa itaocima. Nije bilo mogue ne biti rastrojen zbog onoga to se u
njoj nalazi. Vitorija nije bila srdana niti iskrena u svojim roendanskim eljama. Ipak,
tvrdila je da joj je Berane, najvea ljubav Morininog ivota, prijatelj. Kao i Destino, njen
poverljivi uitelj.
Kada je potpisala poslednju knjigu, Morin je jurnula ka taksiju koji e je vratiti u stan na
Petoj aveniji. Otvorila je kovertu makazama za nokte koje je pronala u tani. Paljivo je
izvadila neto to je delovalo poput preklopljenog asopisa. Otvorila ih je i otkrila da je u
pitanju sutranje izdanje britanskog tabloida, sudei po datumu. Naslov je bio ispisan
ogromnim slovima:
Vitorija objavljuje: otac mog deteta je Sinkler, naslednik naftnog carstva!
Ostatak korice prekrivala je fotografija Vitorije u naruju Beranea Sinklera.
To je la, Morin.
Morin se trudila da ne zaplae preko transatlatske veze dok je Beraneu objanjavala
duboko potresne dogaaje sa svog roendana. Sve je porekao.
Poznajem Vitoriju, ali nisam spavao sa njom. Moda nee poverovati, ali nemam
nikakvu elju da to uinim. Volim tebe. elim da budem sa tobom.
Morin je uzdahnula, potiskujui suze. Sada je tako. Ali, dugo smo bili razdvojeni...
Bili smo razdvojeni zbog toga to si ti to traila. Dao sam ti prostora i ekao te.
Morin to nije mogla da porekne. Ona je bila tvrdoglava i drala Beranea na odstojanju u
ranim danima njihove veze. U to vreme se plaila snane spone koja se meu njima
stvara. Bili su razdvojeni skoro godinu dana.
Vreme se savreno uklapa kada je godite deteta u pitanju, nastavila je. Deak je zaet
u vreme kada smo bili razdvojeni.
Berane se brecnuo snanije nego to je poeleo. Zaslepeo ga je stres nakon Vitorijinog
otkria i jo se oporavljao. Spremna si da me osudi zbog ovoga, mada ti nedvosmisleno
govorim da mi Vitorija nita ne znai i da mi nikada nee znaiti. Za mene, ti si jedina
ena na svetu. Ti si ljubav mog ivota. Moje srce i dua.
A fotografije na naslovnoj strani Novosti iz sveta? I Dejli mejla?
Berane je odvratio uz naglaeno strpljenje. Prvo, to je ista fotografija, drugo, grlim je.
Ne vodim ljubav sa njom. Fotografisani smo u Kanu pred pet stotina ljudi. Bio sam tamo
sa bratom. Producirali smo nezavistan film o kotskom mistinom nasleu. Vitorija je
takoe bila tamo; nae porodice se dobro poznaju. Ona je iz loze.
ta je ona?
Zar nisi znala? Vitorija je princeza loze. Njena majka je austrijska baronesa iz dinastije
Habzburg. Baronesa mi je obezbedila ulaz u austrijski dravni muzej kada sam istraivao

Koplje sudbine. Njen otac je iz drevne i veoma bogate porodice Buondelmonti, poreklom
iz Toskane. Vitorija i ja se kreemo istim ezoterinim i druvenim krugovima Evrope.
Objanjenje je samo pogoralo stvari. Veoma ih je pogoralo. Ne samo to je Vitorija
jedna od najlepih ena na svetu, ve je ima zapanjujue i plemenito naslee. Obe strane
njene porodice pripadaju lozi koja vodi poreklo od sjedinjenja Isusa i Marije Magdalene.
Nimalo sluajno, ove porodice ukljuujui Sinklerove pripadaju grupi najbogatijih i
najuticajnijh porodica na svetu. Berane i Vitorija imaju mnogo dodirnih taaka. Zbog
toga se Morin osetila kao obian autsajder.
Vitorija tvrdi da poznaje Destina. Stomak joj se stegao pri pomisli da ova ena prisvaja
i Morininog voljenog uitalja.
Mogue. Nisam znao za Destina kada sam je poslednji put video, tako da ne mogu da
tvrdim. Morin, sluaj me. Nisam imao nikakav kontakt sa Vitorijom od kako smo
fotografisani, to pred nas stavlja par bitnih pitanja.
Na primer?
Zato lae? Zato se toliko potrudila da ti se lino obrati? Berane je zastao na trenutak
i Morin je ula njegovo teko disanje dok je razmiljao. Zatim je nastavio.
Ne znam odgovor, ali kunem se, otkriu ga to pre. ao mi je to si uvuena u ovo.
Potrebno mi je da mi veruje. Volim te. Neu dozvoliti da se bilo ta isprei izmeu nas i
molim se da ni ti to ne dozvoli.
Okej. Proaputala je Morin. Bila je iscrpljena i povreena zbog nedavnih dogaaja i
morala je da razmisli. Narednog popodneva u avionu, muie sebe tokom itavog leta
preko Atlantika razliitim scenarijima u kojima ljubav njenog ivota preplie svoje noge
sa nemogue dugakim nogama najseksipilnije svetske manekenke.
tab Bratstva Svetih Prikaza
Vatikan, dananjica
Feliciti de Paci je krgutala zubima dok je zarivala naotren ekser u dlan. Sada je ve
obilno krvario, zbog ega e imati suvu krastu koja e joj veeras biti potrebna. Kada su
stigme u pitanju, tajming je najbitniji. Potrebno je nekoliko sati da se napravi krasta, tako
da rana moe ponovo da prokrvari kada strgne krastu tokom javnog nastupa. Za sat
vremena e moi da zavije levu ruku i zapone proces probijanja desne ruke.
Feliciti je prve tragove stigme ugledala u koli u Engleskoj. Dobijala je vizije sve
redovnije i padala na zemju u ekstazi kada bi Sveti Duh preuzeo njeno telo. Meutim,
upravnica nije bila niti uverena, niti zabavljena Felistitinim histerinim napadima, kako je
to nazivala. Tek kada su je poslali kod psihologa i zapretili joj da e biti izbaena iz
kole, pojavile su se stigme.
Onog dana kada je krv poela da joj se pojavljuje na dlanovima, Feliciti je zaplakala od
radosti. Najzad ima opipljiv dokaz da je roena da bude instrument Boga. Sada e svi
morati da joj poveruju; kako bi mogli da poreknu? Stigme su vidljive.
Ipak, kada ih je Feliciti pokazala svojim drugovima iz razreda, upravnici i psihologu, svi
su je posmatrali sa meavinom saaljenja i uasa. Niko nije bio u stanju da vidi njene
stigme.
Feliciti je najpre bila potpuno skrhana, plakala je dok nije poela da se gui od siline besa
i razoarenja. Kako je Bog mogao da je izda? Kako je mogue da tako jasno vidi
Hristove rane na svojim rukama, a da ih drugi ne vide?

U najmranijem trenutku najgore noi svog ivota, Feliciti je shvatila. Oko nje se
uglavnom nalaze bezboni ljudi; svakako nisu nadareni svetim vidom kao ona. Naravno
da ne vide viziju neeg svetog to je Gospod Isus Hrist podario njoj lino. To je njen dar,
neto to deli samo sa svojim spasiocem. Ali, morae nekako da dosegne ove obine
ljude ako eli da zauzme mesto Gospodovog posebnog deteta. Tada je shvatila ta mora
da uini.
Mora da pomogne neukim masama da vide krvave rane koje otri, gvozdeni ekseri
nanose, kako vie ne bi sumnjali.
Poela je to da radi iste noi u kupatilu svoje spavaonice. Nije imala ekser, tako da je
ukrala seivo iz ileta jedne od svojih cimerki. ilet nije bio dobar izbor, poto je bio
neophodan pravi umetniki rad kako bi se stvorila rupa koja izgledao kao rupa od eksera,
ali uspela je to pristojno da obavi. Na alost, onesvestila se pri prvom pokuaju. To je
dovelo do izbacivanja iz kole i brzog povratka porodici u Italiju.
Sada je usavrila tehniku. Nakon deset godina prakse, usavrila je apsolutno. Kada bi se
pojavila pred gomilom koja dolazi da je vidi, strast bi se izlivala iz nje i privlaila panju
svih prisutnih bez izuzetka. Kada bi progovorila svojim glasom, bila je harizmatina i
uverljiva. Fanatina, da, ali bilo je teko skrenuti pogled sa nje ako verujete da se Boga
treba plaiti i da imate ogranieno vreme da obezbedite spasenje. Ali, kada bi bila u
kontaktu direktno sa Svetim Duhom, tek tada bi zapoela prava drama. Drama po kojoj je
postala poznata irom Rima i zbog koje su se pred vratima bratstva stvarali redovi, satima
pre poetka sastanka. Kada bi dola u kontakt sa Svetim Duhom Feliciti bi pala na zemlju
strahovito se grei, tada bi se stigme otvorile na njenim dlanovima i poele da krvare.
Nekada bi kroz nju govorio glas svete Felicite, izlivajui se u nekoj vrsti ekstatine
obuzetosti.
Neki lanovi bratstva su o njoj govorili kao o svetici Feliciti, uvereni da je ova mala
proroica istinski glasonoa Boga.
Feliciti je postala strunjak za sve ono to prvlai panju ljudi posmatraa i mogla je da
ovlada gomilom za svega par minuta. Tano je znala kako da napravi iskrzane rupe u
mesu kako bi bezboni najzad razumeli koliko ona pati kada dobija vizije. Za Feliciti je
ova patnja bila najbitnija. Biti boija proroica znai biti muenica, biti u stanju stalne
agonije i pokajanja. Samo putem muenja tela, apsolutne ednosti i apsolutne
posveenosti fizikom iskustvu patnje, osoba moe biti sigurna da su njene vizije
istinske.
Ljudi moraju da shvate koliko je bol neophodan da bi se jasno uo glas Boga.
Pariz, dananjica
Morin se sastala sa Tami u svom hotelu u Parizu, u majunoj gostionici koja je bila njen
dom u francuskoj prestonici. Volela je ovaj hotel, smeten u jednu od zgrada na istonom
obodu dvorskog kompleksa Luvra. Izgleda arobno, nema turista i nalazi se na nekoliko
minuta etnje od maltene svega do ega joj je stalo.
Poto je prozor bio otvoren, delovalo je kao da e gargojli sa oblinje crkve svakog
trenutka uskoiti u sobu. Svaki je imao jedinstvenu linost, neki su bili svirepi, neki
komini. Svi su joj bili prijatelji. Oseala se zatieno dok spava pod njihovim budnim
okom. Uliica koja odvaja dve zgrade, tako je uska da je skoro mogla da posegne rukom i
dotakne svoje gotske uvare. To je najvie volela kod soba na ovoj strani hotela.

Sela je na krevet kada je tog popodneva stigla i kroz prozor posmatrala proljeni pljusak
u Parizu. ekala je Tami koja se u susednoj sobi oblaila.
Kada bi padala kia, gargojli bi bljuvali vodu. Morin se divila genijalnosti
srednjovekovnog arhitekte koji je stvorio gargojle, ne da bi bili dekoracija, ve deo
odvodnog sistema. Cevi su se sputale sa krova, prolazile kroz tela gargojla i zavravale
se u njihovim ustima. Saznala je da francuska re gargojl ima isti koren kao gargouille,
to znai gua.
Prepala se kada je zaula kucanje i ustala da pusti Tami u sobu.
Tami je stezala fasciklu u ruci kada je graciozno zakoraila kroz vrata. Njena duga, crna
kosa bila je vezana u rep. Danas je bila obuena neformalno, u farmerke i belu majicu na
kojoj je crnim slovima pisalo Jeres zapoinje sa NJOM. Dve ene su bile potpuno
razliite: Tamara Vizdom, velianstvena lepotica maslinaste koe, drska, otvorena i ila;
Morin, svetloputa i crvenokosa, naprasita na svoj irski nain, ali rezervisana u
izraavanju. Meutim, bile su sestre najvieg reda u duhu i spajala ih je velika ljubav
prema radu i jedne prema drugoj.
eli li da prvo popriamo o Beraneu? Tami nije bila od onih koji se prenemau i
izbegavaju sukob. Imam svoje miljenje o tome.
Sigurna sam da je tako, i pretpostavljam da je u skladu sa njegovim miljenjem.
Tami i Rolan su iveli u zamku sa Beraneom i doivljavali jedni druge kao lanove
porodice. Ona se zatitniki odnosila prema Beraneu, a on je bio izuzetno dareljiv
prema njoj, finansijski i duhovno. Retko se deavalo da ga ne brani i Morin to sada nije ni
oekivala od nje.
Prekini. On te voli. Samo tebe. Potpuno, veni i apsolutno. Zna to. Bog vas je stvorio
jedno za drugo. Zna i to. Pa ta ako je spavao sa Vitorijom dok ste bili razdvojeni? On je
zdrav, odrastao mukarac. Deava se.
Morin je na trenutak razmiljala o tome. Da, ali... u to vreme je ve bio zaljubljen u
mene. Da se to desilo pre nego to smo se upoznali, lako bih to prihvatila. Ali, ve je bio
siguran da smo srodne due i vie puta mi rekao da sam jedina ena koju e ikada
poeleti. Izgleda da je zaboravio da pomene izuzetak koji se odnosi na italijanske
supermodele.
Povredila si ga Morin, sea li se? Insistirala si da se razdvojite. Bio je slomljen nakon
toga.
Aha. Toliko slomljen da je napravio dete Vitoriji tokom tih par meseci kako bi se uteio.
Sigurno je u pitanju neki evropski obiaj koji mi nije poznat.
Tami je delovala iznervirano. Pogreio je. Posledica te greke je dete, ali ono nije krivo
zbog toga.
Morin je odmahnula glavom, Naravno da nije. Ako je beba Beraneova, mora da
preuzme odgovornost i da mu bude otac.
ta e ti uraditi?
Morin je ponovo odmahnula glavom. To zavisi od toga ta e Berane uraditi. On porie
da je spavao sa Vitorijom, ali ja mu ne verujem. Dobro ga poznajem i znam kada me lae.
Vie bih volela da bude iskren i prizna greku. Kad smo ve kod toga, zato bi Vitorija
lagala?
ali se? Mogla bih da nabrojim milion razloga zbog kojih bi lagala.
Morin je odmahnula glavom. Ona je naslednica sa obe strane i ima uspenu i odlino
plaenu karijeru. Nju ne motivie novac. Da si je samo videla... Ne mogu to da objasnim

Tami, ali veoma udno me pogledala kada mi je predala kovertu. Ne ba pakosno, ali bio
je to pogled ene odlune da obavi svoju misiju. U tom trenutku, njen jedini cilj je bio da
me povredi. Zato bi inae odabrala moj roendan i veoma javno mesto?
Kuka, brecnula se Tami. ao mi je to si morala to da istrpi. Ali, u pravu si. Sve je
paljivo isplanirala. Meni se ini da je ljubomora u pitanju. Mnoge pripadnice visokog
drutva te preziru zbog toga to si im preotela Beranea ispred nosa. Nemoj to da shvata
lino.
Trudim se... Morin je zastala usred reenice zato to je primetila udan izraz Taminog
lica. Bez rei, Tami je prola pored Morin i ula u kupatilo, zatvorivi vrata za sobom.
ula je kako Tami povraa, iznenada i veoma silovito. Nakon par trenutaka, Morin je
zabrinuto pokucala.
Jesi li dobro?
ula je vodu iz esme, a zatim je Tami izala, mokrog lica.
ta ono kau babske prie? to ti je vie muka, vea je verovatnoa da e biti deak? Ili
Devojica? Ne mogu da se setim.
Morin je vrisnula i zagrlila prijateljicu.
Zato mi nisi rekla!
Uinilo mi se da nije ba najbolje vreme za to. Pomislila sam da ne eli da uje re
beba u ovom trenutku. Ali... evo ipak ti govorim.
Dve ene su se ponovo nale u toplom zagrljaju. Morin je zasipala Tami pitanjima, na
koje je ona strpljivo odgovarala. Da, Rolan i ona su presreni mada je trudnoa
neplanirana i neoekivana. Da, Berane zna i rekli su mu da joj ne kae, to ga je muilo,
ali Tami je elela lino da joj saopti. Da, Tami maltene sve vreme osea muninu i nada
se da e se oseati bolje kada ue u drugo tromeseje.
Da, planiraju da se venaju tokom ranog leta, pre nego to Tamin stomak suvie poraste
da bi mogla da obue odgovarajuu haljinu.
Morin je ostavila Tami u hotelu da malo odspava i krenula u tenju po kii uz ulicu
Rivoli. Prola je pored Luvra i radnje sa suvenirima na putu ka svetim, knjigama
ispunjenim hodnicima knjiare Galinjani. Galinjani je 1801. godine osnovao prvu
knjiaru na Kontinentu koja prodaje knjige na engleskom. Morin je apsolutno oboavala
od svoje prve posete Parizu dok je jo bila tinejderka. Ovde je esto pronalazila pravo
blago na stranicama posveenim uvenim evropljanima, nailazei na retke dragulje koji
se nisu mogli pronai u amerikim knjiarama.
Dok je prilazila knjiari, Morin je zastala ispustivi nehotian vrisak. U izlogu
najelegantnije knjiare u kontinentalnoj Evropi nalazilo se britansko izdanje njene
poslednje knjige, Vreme se vraa. Njen roman se nalazio na polici pored Sabranih dela
Aleksandra Dime sa komentarima. Ispod je bilo poloeno remek-delo romantine
knjievnosti, Orkanski visovi, od Emili Bronte. Nadajui se da e kia sakriti neoekivane
suze, stajala je pred izlogom jo par trenutaka kako bi upila itavu sliku. Na istoj polici sa
Dimom i Bronte, u ovoj knjiari... pa, vie od toga nije mogla da trai. Sanjala je da
postane pisac od kako je prvi put uestvovala na takmienju kao dete. Ovo je savreno
ostvarenje tog sna. Dima je jedan od njenih knjievnih heroja; Morin je otrila svoje pero
itajui o avanturama DArtanjana i musketara i sudbinama Grofa od Monte Krista i
nesrenog oveka sa gvozdenom maskom. Emili Bronte bi joj s vremena na vreme
naterala suze na oi, kao i mnogim mladim enama od kako je njen klasian roman prvi

put objavljen. Morin je ak zapamtila odreene delove srceparajue prie o Hitklifu i

Keti, pitajui se da li takva besmrtna, epska strast moe postojati u modernom svetu u
kojem ivimo.
Nikada nee saznati koliko ga volim... zato to je on ja, vie nego ja sama. Od ega god
su nae due sainjene, njegova i moja su iste... On je uvek, uvek u mojim mislima ne
kao izvor zadovoljstva... ve kao deo mog bia... Progoni me, mui me do ludila... samo
me nemoj ostaviti u ovom ponoru gde te ne mogu nai!... Ne mogu iveti bez svog ivota!
Ne mogu iveti bez svoje due!
Tako lepo, a tako srceparajue. Zato ljubav uvek ide ruku pod ruku sa bolom? Zato
tragine ljubavi pamtimo i uvamo u sebi vie od ostalih? Sudbina ukletih ljubavnika
odzvanja u najdubljim delovima naeg duha.
Morin je na trenutak ugledala viziju aristokratskog lica Beranea Sinklera, praenu
nestalnim saznanjem neeg iz prolosti i obeanjem neeg svetog i venog.
Od ega god su nae due sainjene, njegova i moja su iste.
Da, iste su, proaputala je samoj sebi. U ovom trenutku, samo je u to bila sigurna. Bez
obzira na to ta je Berane moda uinio u prolosti, oseala je itavim srcem i duom da
je voli i da ona voli njega. Ovo e za nju biti teko iskuenje, znala je to: da li joj je
ljubav bitnija od onoga sa ime e se suoiti pod bljetavim sjajem ovog novog skandala?
Zatvorila je kiobran i okrenula lice ka nebu, dopustivi kii da je oblije.. Ponekad u
ivotu nastupi trenutak kada mora da se prepusti moi neeg to je vee od nae
ograniene ovenosti. Bog ima plan. U svojoj ljubavi i milosti, davao je Morin znake da
se nalazi na pravom putu. Danas je jedan od tih dana i ovo je jedan od tih trenutaka kada
je odrava samo vera u stvari koje su jo nepoznate i nije ih mogue saznati.
Hvala ti, proaputala je ka nebu, dok se sunev zrak probijao kroz oblake. Moda je u
pitanju samo igranje svetlosti, ali uinilo joj se da je zrak osvetilo njenu koricu njene
knjige o ljubavi, u izlogu knjiare na pariskoj ulici.
Zamak Des Pommes Bleues,
Ark, Francuska, dananjica
Koplje sudbine.
Legendarno oruje centuriona Longina, kojim je probio rebra raspetog Hrista. Berane
Sinkler je posvetio deo svoje biblioteke ovom predmetu, poto je bio opsednut njime od
tinejderskih godina. Posedovao je svaku knjigu na tu temu, na brojnim jezicima. Bio je
uesnik istraivakih timova koji utvruju autentinost predmeta za koje se tvrdi da su
deo koplja. Napravio je i izloio brojne replike.
Bila je to jedna od najuvenijih legendi hrianske istorije i sada je imao priliku da sazna
istinu direktno sa izvora. Destino je mogao da mu ispria ta se desilo sa Kopljem
sudbine. Ali, da li e odati tu tajnu nakon toliko vremena?
Koplje je tokom istorije postalo predmet brojnih potraga, poput potrage za Svetim gralom
i Zavetnim kovegom. Meutim, veruje se da koplje ima veliku mo negativnog uticaja.
Neki ak priaju da ga je zaposeo zli demon. Bez obzira da li je tako ili ne, voe

militantnih pokreta irom sveta ude za njim verujui da e im vlasnitvo nad ovim
orujem doneti pobedu u bitkama. Po legendi, Karlo Veliki je nosio koplje kao talisman u
vie od etrdeset bitaka, sve dok ga najvei od svih evropskih careva nije ispustio na
bojnom polju tokom etrdest osme arke. Nestalo mu je pod nogama tokom borbe prsa u
prsa. Poraz je bio katastrofalan. Karlo Veliki je poginuo u toj bici. Njegova sudbina je
doprinela legendarnom statusu ovog predmeta. Sada se smatra da posedovanje Koplja
sudbine obezbeuje neograniene broj pobeda, pa ak i osvajanje sveta. Ali, njegov
gubitak je fatalan po sudbinu oveka kojem je iskliznuo iz ruku.
Adolf Hitler je silno eleo koplje i predano pokuavao da ga nabavi za naciste. uvena je
pria o tome kako ga je prvi put ugledao kada je posetio carsku palatu Hofburg u Austriji.
Hitler je bio bukvalno opinjen, osetivi da gubi svest dok je mo koplja posezala ka
njemu. Pria se da je tada rekao, Imao sam oseaj da sam ga drao pred sobom u nekim
prohujalim vekovima. Da je bio moj talisman moi i da sam drao sudbinu sveta u svojim
rukama.
Nakon tog iskustva, Adolf Hitler je postao opsednut Kopljem sudbine. Bio je uveren da
mu je koplje neophodno kako bi uspeo u svom cilju da osvoji svet. Neki priaju da mu je
nabavljanje koplja bila najvea lina fiksacija. im se Austrija nala pod nacistikom
kontrolom, 1938. godine, Hitler je zahtevao da se koplje donese u Nirmberg. Dok su
saveznici napredovali kroz Evropu, premesio je koplje u podzemni bunker posebno
izgraen da ga zatiti kao i ostatak kolekcije. Amerikanci su 1945. godine preuzeli
kontrolu nad bunkerom i konfiskovali Koplje sudbine. Za dva sata, Hitler je bio mrtav.
Ameriki komandant, general Dord Paton postao je uveren da je mo koplja stvarna.
Prouavao ga je, pratio njegovu sudbinu kroz istoriju i pripovedao prie o njemu. tavie,
pisao je poeziju na tu temu. Meutim, Koplje sudbine je, zajedno sa ostatkom Hofburg
kolekcije kasnije vraeno u austrijski muzej, gde je i ostalo.
Pre desetak godina, Berane Sinkler je bio deo tima koji je u Beu pricenjivao starost i
autentinost Koplja sudbine iz Hofburg kolekcije. Istraivanje je finansirala majka
Vitorije Buondelmonti, baronesa Fon Habzburg. Takoe je obezbedila Beraneu i svojoj
erci ulazak u tim. Tada su se upoznali; zapravo Berane i Vitorija su postali prilino
bliski tokom tog leta u Austriji. Uprkos razlici od dvadeset godina izmeu mlade lepotice
i kotskog milionera, Vitorijina porodica je bila vie nego voljna da ugovori venanje. Za
tajno drutvo, bili su par iz snova, spoj najbogatijih i najistijih loza, spoj koji e spreiti
irenje najbolje uvanih tajni Evrope. Osim toga, postojala je stvarna kompatibilnost
izmeu Beranea i Vitorije, bar naizgled. Ona je bila zadubljena u istraivanje, delili su
strast prema religioznim artefaktima i njihovoj potencijalnoj primeni na istoriju pojedinih
porodica.
Nastala je prava drama oko rezultata naunih testova, poto je utvreno da je Hofburg
koplje nije dovoljno staro da bude autentino oruje centuriona Longina. Metal nije
mogao biti iskovan pre sedmog veka. Baronesa je bila razoarana vie od svih. To to su
Habsburzi posedovali koplje stotinama godina smatrala je pitanjem asti. Berane se
seao da je i Vitorija prilino emotivno primila vest o rezultatu istraivanja; plakala je
kada je utvreno da je Hofburko koplje u najgorem sluaju lano, a u najboljem replika.
Kada je projekat zavren, Berane se vratio u Francusku, a Vitorija u Italiju. Nije eleo da
nastavi vezu sa devojkom, poto je u to vreme bila duplo mlaa od njega. Sa
interesovanjem je posmatrao kako je karijera u modnoj industriji katapultira na naslovne

strane asopisa irom sveta, ali nije je ponovo video sve do susreta u Kanu pre skoro tri
godine.
Razmiljao je o tom susretu kada je zazvonio telefon.
Kakvu to igru doavola igra, Vitorija? brecnuo se kada je prepoznao broj telefona.
Pokuavao je da je dobije satima nakon uasnog telefonskog razgovora sa Morin, i
zatrpavao je porukama.
Ne igram nikakvu igru. Istina je. Dante je tvoj sin.
Nisam idiot. Datum se ne poklapa. Roen je prvog januara, pre dve godine. Mi smo
poslednji put bili zajedno u maju prethodne godine. U Kanu. Dobar pokuaj, ali ne uklapa
se. To znai da si ve bila trudna kada si me zavela.
Apsolutno ne uznemirena, Vitorija se zakikotala. Zavela? Ma hajde, Berane. Zvui
kao da je u pitanju bila strategija, kao da sam morala da se pomuim. Kao da je bilo
teko. Meu nama oduvek postoji hemija. Ne pretvaraj se da nije tako.
Prestani da izbegava pitanje. Dante je roen prerano da bi bio moj sin.
U pravu si to se tie jednog. Dante je roen prerano. Poroaj je bio prevremen. Imam
potvrdu iz bolnice na kojoj pie da je imao samo dva kilograma. Ali, pravi dokaz e
dobiti kada ga bude video, Berane. Svaka osoba sa zdravim oima odmah e videti da
krv Sinklerovih tee venama ovog deteta. titila sam te od istine dok god sam mogla. Ali,
on raste i poinje da postavlja pitanja o svom ocu. Vreme je da sazna. Vreme je da on
sazna.
Zato mi onda nisi to saoptila na civilizovan nain? Zato si uvukla Morin u itavu
priu? Ima li ikakvu ideju o tome ta si joj uradila?
Vitorija je frknula. Ona je razlog zbog kojeg sam to uradila na ovaj nain. Uinila sam ti
uslugu. Ona nije prava ena za tebe, Berane. Ona nije poput nas. Nije roena za ivot i
svet koji mi delimo. Mi smo isti. Pripadamo jedno drugom. Zatim je dodala maznim
glasom. Sigurna sam da se sea kako smo se dobro provodili. Moja porodica te
oboava i uvek su se nadali da emo se venati. Nema razloga da ne pokuamo da
odgajimo Dantea zajedno.
Postoji veoma dobar razlog. Ja sam zaljubljen u nekog drugog. Bez obzira na to ta ti
misli o njoj, nikada je se neu odrei. Vitorija, ako je Dante moj sin, prihvatiu
odgovornost za njega. Ali, morae to da dokae. elim DNK test i elim da se obavi
van Italije.
Zato?
Iz istog razloga zbog kojeg ti eli da ga obavi u Italiji. Rezultati testova se mogu
kupiti. U Italiji, tvoja porodica moe da kupi bilo ta.
Ne moram da kupujem rezultate. Znam da je Dante tvoj sin i dokazau to. Kada to
uinim, Berane, ta onda? Da li ti je palo napamet da nae dete spaja sve tri svete loze
usebi? Habsburg, Buondelmonti, Sinkler. U ovom trenutku, na sin ima najplavlju krv u
Evropi.
Berane je na trenutak ostao bez rei zbog potencijalnih implikacija. Sledee pitanje je
postavio veoma paljivo. O emu to govori? Da li si ovo uradila namerno? Da li si
elela da stvori dete koje u sebi nosi kombinaciju krvi sve tri loze?
Prestani da se pretvara da nisi uivao u tome. Nisi se alio tokom zaea. Razmisli,
Berane, razmisli. Dante je veoma posebno dete. Prelep je i brilijantan. On je princ.
Saekala je par trenutaka pre nego to mu je saoptila finalnu vest. Zapravo, on je Princ
Pesnik. Zato sam mu dala ime Dante, po naem velikom toskanskom pesniku. Proveri

potu, Berane. Poslala sam ti neto fedeksom iz Njujorka. Nazovi me kada to pogleda.
Berane je retko ostajao bez teksta, ali Vitorija ga je zapanjila ovom veu. Progovorila je
medenim glasom koji su italijanski mediji oboavali. Zna ta to znai, zar ne dragi?
Princ Pesnik koji je sin Princa Pesnika?
Nije saekala da odgovori. Sada izvini, moram da nahranim naeg sina. Moda ga uje
kako piti u pozadini. Moda izgleda kao Sinkler, ali kada je temperament u pitanju, to je
nasledio od Buondelmontijevih. Pravi je princ od glave do pete.
Berane je sedeo u radnoj sobi sa svojim najbliim prijateljem Rolanom Gelisom. Rolan
je voleo Beranea kao brata, ali bio je oigledno ljut na njega dok je rukom ogoreno
trljao elo. Znai, povrh svega to se deava, slagao si Morin.
Berane je slabano klimnuo glavom. Boe, ovo mu ba nije trebalo.
Zato?
Zato? Zato to je volim izvan moi rasuivanja i uasavam se mogunosti da je
izgubim. Znao sam da se datumi ne poklapaju i da je dete roeno prerano da bi bilo moje.
Poto sam bio siguran da e me DNK test to dokazati, odluio sam da je najbolja
strategija da joj kaem da nikada nisam spavao sa Vitorijom. Morin to ne mora da zna,
ako se ne moe dokazati. Samo bi nepotrebno patila. Osim toga, sada je naa veza na
vrstim nogama i vie je nikada neu prevatiri. Nikada.
Ali, ti jesi spavao sa Vitorijom.
Jesam. Ako... ako govori istinu o tome da se Dante prevremeno rodio, mogao bi da bude
moj. Kae da lii na mene, ali jo nisam video fotografije. Nema sumnje da ih Vitorija
uva kako bi ih iskoristila da manipulie tampu. Samo Bog zna kada e se i gde
pojaviti.
Rolan je prodorno pogledao prijatelja dok je pokazivao ka stolu. A sada... moramo da se
pozabavimo ovim.
Pred njima je bio izloen sadraj Vitorijine fedeks poiljke. Sadrao je izvod iz matine
knjige roenih sa upisanom teinom deteta, toboe zbog prevremenog roenja i
astroloku kartu bebe sa analizom. Berane se zgrio kada je ugledao naslov: Podaci o
roenju deteta po imenu Dante Buondelmonti Sinkler.
Dva mukarca su ponovo proitala sadraj. Po drevnom proroanstvu Reda, astroloke
kvalifikacije Princa Pesnika glase:
On koji je dua zemlje i vode
Roen u sloenom carstvu morskog jarca
I blagoslovene loze.
On koji e potopiti uticaj Marsa
I uzdignuti uticaj Venere
Kako bi otelovio pobedu blagosti nad agresijom.
Prema ovom dokumentu, ako se moe verovati Vitoriji, Dante ispunjava sve to pie u
proroanstvu, ba kao i Berane. Roen je u znaku Jarca, morskog jarca, i njegova
astroloka karta predstavlja meavinu zemljanih i vodenih elemenata. Planeta Mars je
potopljena u vodeni znak Riba, a Venera je bila u uzdignutoj poziciji u vreme
Danteovog roenja. Roen je prvog januara, kao najvei od svih prineva pesnika
Lorenco Medii.

Berane, ne moram da ti govorim koliko je situacija ozbiljna. Ti si sluga Grala. Ne

moe ovo da zanemari, ma koliko te to kotalo.
Berane Sinkler je snudeno klimnuo glavom. Ni u kom sluaju nije smeo da zanemari
dete svoje krvi. Ali, ako se ispostavi da je Dante njegov sin i da astroloka karta tano
odraava poziciju planeta u trenutku njegovog roenja, stvari e se iskomplikovati na
neoekivan nain. Berane Sinkler nije samo naslednik velike naftne kompanije; on je
naslednik mone duhovne tradicije koja potie od Isusa i Marije Magdalene i grana se u
nekoliko uvenih prodica iz evropske istorije. Berane je apsolutno posveen uenjima
loze i zavetovao se da e ivotom tititi i braniti te tradicije kada je poloio zakletvu
viteza Grala pod vostvom svog dede. Zakletvu je poloio u ovom zamku dok je kleao
pokraj Rolana kada su obojica bili tek tinejderi.
Ako je Dante dete proroanstva, Berane mora aktivno da uestvuje u podizanju deaka
kako bi ispuni zavet. Njegovo uee je moralan i duhovni imperativ.
Da li je mogue da se od njega trai da rtvuje sopstvenu sreu kako bi postupio
ispravno? U ovom trenutku nije siguran ta je ispravno. Meutim, grenje stomaka mu je
ukazalo na uasnu mogunost: vrlo je mogue da je njegova dunost da se oeni
Vitorijom i odgaji Dantea, kako bi dete ispunilo svoju dunost kao Princ Pesnik.
U igri je bilo jo neto o emu jo nisu razgovarali element kojeg je Vitorija oigledno
bila svesna i kojeg se Berane plaio vie od svega ostalog. Proroanstvo o Princu
Pesniku ima jo jedan deo, dodatno predvianje o tome kako sudbina sveta lei na
ramenima ovog deaka i Beranea Sinklera.
Berane nije imao vremena da razmilja o toj uasnoj mogunosti, poto mu je zazvonio
telefon. Odmah je prepoznao broj svog porodinog sedita u kotskoj i podigao slualicu.
Distrikt Mare
Pariz, dananjica
Bio je to papir koji je Destino najvie voleo da koristi, sa ispupenim arama u obliku
slova A&E u ast Aerat i Ela. Na njemu se nalazila udna poruka, neto poput
zagonetke. Uitelj je na nakrabao pitanje
Da li si mudar kao Solomon?
Ako jesi, eka te Zlatno doba. Doite svi u Firencu, kada je prolee u jeku.
Doite svi, napisao je. Piter nije sumnjao da e se njegova roaka Morin i svi njeni
prijatelji iz velike avanture u koju se njihov ivot pretvorio, odazvati Destinovom pozivu.
Morin je imala jasnu i centralnu ulogu, kao i Berane. Imali su mnogo toga da istrae,
zajedno i odvojeno, kada su njihove sudbine u pitanju. Oboje su deca proroanstva u
modernom svetu; svako od njih ima silnu elju da otkrije istinu i poboljta stanje u kojem
se oveanstvo nalazi. Tami i Rolan dele tu strast i njih etvoro su postali dinamina sila
koja zajedno istrauje.
Meutim, Piter i dalje nije bio siguran gde je njegovo mesto u ovoj avanturi.
Destino se, na svoj duboko intuitivan nain, sledeom reenicom obratio Piteru lino.
Znajui da e mu biti potrebno dodatno ohrabrenje da se prikljui okupljanju.

Pitere, doi, koraaj stopama Lorenca Velianstvenog i vidi kuda e te ta staza odvesti.
Zaista, kuda e ga ta staza odvesti?
ivot mu se drastino promenio tokom protekle dve godine i jo se nalazio u stanju
neizvesnosti. Nakon itavog ivota posveenog radu u crkvi i uenjima jezuita, Piter je
sada izbeglica iz Vatikana. Dve godine ranije, on i mali tim italijanskih kardinala ukrali
su jevanelje Marije Magdalene iz Arka i to iz trezora sopstvene crkve. Plaili su se da e
silnici iz Rima pokuati da diskredituju ovo jevanelje ili, to je jo gore, da ga unite.
Piter je bio prisutan kada je otkriveno i prvi ga je preveo. Znao je da je autentino i znao
je ta u njemu pie. tavie, znao je ta je Morin morala da istrpi kako bi otkrila
jevanelje i prenela itavom svetu poruku ljubavi i oprotaja. Sve dok je u fiziki u stanju
da to sprei, nije mogao da stoji po strani i dopusti da se stvar zataka. Zbog toga se
zakleo da e tititi istinu po svaku cenu, kao i svi koji su mu se pridruili.
Kotalo ga je.
Piter je zbog krae proveo osamnaest meseci u francuskom zatvoru. Njegovi sauesnici u
zloinu, znatno stariji ljudi koje je Piter veoma potovao, osueni su na est meseci
zatvora; Piter je pristao da bude glavni optueni kako bi spasio ostale. Kazna je najpre
bila znatno stroija. Meutim, nastupili su pregovori, moda ak i blaga ucena, kako bi se
kazna smanjila. Piter je znao mnoge tajne Vatikana. Mada je crkva bila odluna u tome
da ga natera da plati za svoj zloin, nije se usuivala da ga gurne preko ivice. to je
najvanije od svega, jevanelje Marije Magdalene nalazi se na sigurnom, pod zatitom
belgijske porodice povezane sa Redom ve hiljadu godina.
Od kako je izaao iz zatvora, Piter je proveo est meseci pomaui Morin i Beraneu sa
istraivanjem. I dalje su bili u potrazi za istinom o izgubljenim uenjima Isusa Hrista.
Bacio se na zadatak, izigravajui psa-uvara dok se Morin pripremala za izdavanje svoje
nove kontroverzne knjige. Nasmeio se kada se setio svoje roake, koja mu je bila poput
sestre. Ponekad je tako naivna. Da li je stvarno verovala da e izdati knjigu u kojoj za
koju tvrdi da sadri tajna Isusova uenja i da nee osetiti posledice? Voleo je tu njenu
osobinu: toliko je posveena govorenju istine da joj druga opcija nikada ne pada napamet.
Morin nije u stanju da shvati zato neko ta uenja smatra opasnim ili uvredljivim. To su
prelepe lekcije o ljubavi, veri i zajednici. Zato bi neko te ideje smatrao kodljivim?
Zaista, zato? Ali, Piter je vei deo ivota proveo kao svetenik i duboko u sebi je oseao
odgovor na nain koji Morin nije u stanju da shvati: zato to te ideje dovode u pitanje
uspostavljene vrednosti. One mogu biti zemljotres koji e raskomadati carstvo staro dve
hiljade godina, zasnovano na novcu, moi, politici, sujeverju i egocentrizmu. Morinin rad
ugroava sve koji su deo takvih insitucija institucija poput Vatikana.
Morin je zbog toga bila u opasnosti mnogo vie nego to je bila svesna. Piter je otkrio
devetnaest pretnji smru u proteklih est meseci. Za veinu se ispostavilo da su lane, ali
bilo je par onih koje su zavreivale dalju istragu.
Laknulo mu je kada je saznao da se vraa i bio je srean to e verovatno ii zajedno u
Firencu. Ako Berane i Piter budu sve vreme sa njom, lake e je uvati. Mada u ovom
trenutku najvea opasnost potie iz Sjedinjenih Drava, Morin nikada nee biti bezbedna
u Italiji i to su svi znali.
Pitar je pustio vesti CNN-a na engleskom. Nije obraao mnogo panje na vesti dok nije
uo kako komentator izgovara ime Sinkler. Podigao je pogled i ugledao kako oveka sa
lisicama na rukama izvode iz otmene poslovne zgrade.

Teka nedelja za porodicu Sinkler iz kotske, objavio je spiker. Aleksandar Sinkler,

predsednik Naftne kompanije Sinkler, uhapen je danas u Velikoj Britaniji pod optubom
za korupciju. Ovu vest smo upravo saznali i trenutno nemamo mnogo podataka o
njegovoj navodnoj kriminalnoj aktivnosti. Nastaviemo da vas obavetavamo. Stariji
brat, Berane Sinkler, jue se naao u neobranom grou kada je italijanski supermodel,
Vitorija Buondelmonti objavila da je on otac njenog deteta.
Piter na trenutak nije bio u stanju da se pokrene; bio je potpuno oamuen. Berane je
oboavao Morin, dao bi svoj ivot za nju. Ili se bar Piteru tako inilo. Posvetio je ivot
celibatu i nije uvek razumeo mukarce kada su sline stvari u pitanju. Za par trenutaka
ve je drao mobilni telefon u rukama, ali nije uspeo da dobije Morin. Pokuao je da
nazove Beranea, ali dobio je glasovnu potu.
Ponovo je podigao Destinovu pozivnicu, razmiljajui o pitanju, Da li si mudar kao
Solomon? Istog trenutka je pomislio NE. U ovakvim trenucima nije znao ta da uini i
kako da pomogne ljudima koje voli. Svetenstvo ga nije pripremilo za bavljenje mnogim
komplikovanim problemima, ukljuujui veze i seksualnost.
Meutim, Piter je takoe znao je svako Destinovo pitanje, zapravo trik pitanje.
Bratstvo Svetih Prikaza
Vatikan, dananjica
Sveta Devica Majkla je dozvolila svom jedinom detetu da umre u stravinim mukama!
Uradila je to zbog svih vas!
Vritala je Feliciti ka gomili okupljenoj u sali za sastanke Bratstva. Veeras je bilo vie
ljudi nego ikada ranije. Bilo je toliko zainteresovanih da je Bratstvo moralo neke ljude da
odbije iz straha da e doi vatrogasci i zabraniti sastanak. Ispruila je ruku i pokazala ka
skupu. Ko bi od vas uinio to isto? Ko bi patio u ime Boga?
Nije bilo vremena za odgovor. Dok je Feliciti vritala poslednje pitanje, oi su poele da
joj se izvru. Svi su utali i ekali da vide ta e se desiti. To su doli da vide dramu
tokom koje njeno telo posedaju sveci i Sveti Duh.
Feliciti je poela da mrmlja udne rei, neku vrstu grubih besmislica.
Pria na jezicima! doviknuo je neko iz gomile, ali ostali su ga odmah uutkali, ekajui
razvoj dogaaja. U silnom iekivanju spektakla, niko nije primetio da je to izgovorila
sestra Ursula, stara monahinja odgovorna za obnovu Bratstva Svetih Prikaza. Uz Feliciti,
ona je uskrsla organizaciju nakon to se pokazalo da je irolamo de Paci nesposoban za
to zbog bolesti. Sestra Ursula se brinula o Feliciti od kako se devojka vratila u Italiju.
titila je i paljivo pratila njene vizije ve deset godina. Igrala je kljunu ulogu tokom
javnih nastupa. Usmeravala je gomilu u odgovarajuem emotivnom pravcu. I drugi
lanovi bratstva bili su strateki rasporeeni po prostoriji zbog istog cilja.
Feliciti je zareala iz dubine grla, a zatim vrisnula tako srceparajuim glasom prepunim
agonije, da su prozori zazveali.
Moja deca! ponovo je zacvilela. Uzbuenje je naglo poelo da raste u dvorani. Evo
razloga njihovog dolaska. Sveta Felicita govori kroz telo koje je odabrala za prenos svoje
poruke.
Moja deca nisu umrla uzalud! Darovala sam decu Bogu kao rtvu u njegovo sveto ime.
Svi su patili i krvarili kako bi bili dostojni asti da postanu muenici u ime Isusa Hrista!
Pala je na kolena, cvilei i upajui kosu sa glave dok je nastavljala sa tiradom.

Ima li ovde majki? Plaete li zbog mene?

Zauo se amor i povici iz gomile Da! Naravno! i Bog te blagoslovio!
Ne inite to! zaurlala je ka njima. Bila sam radosna onog dana kada su moja hrabra
deca radije patila nego se odrekla Boga. Poput Device Majke pre mene, bila sam ushiena
zbog smrti svojih sinova. Moja deca e iveti zauvek!
Ponovo je zakolutala oima i pala na zemlju. Lea su joj se izvila, a rukama je poela
snano da udara betonski pod. Stigme su se otvorile. Ljudi zadahtali kada su kapljice krvi
poprskale one koji stoje najblie. Kada su udarici uminuli, kroz nju je govorio drugi glas.
Svi morate zapoeti sa pripremama. Ne razmiljajte vie o ovozemaljskom ivotu koji
nije od znaaja! Zagrobni ivot je velianstveniji od bilo ega to moete da zamislite na
ovoj uasnoj zemlji.
Ovo je glas Svetog Duha, doviknula je sestra Ursula. Hvalite Boga zbog ovog
blagoslova. Zahvalite Bogu na ovoj svetici koja pati zbog nas!
Masa joj se prikljuila, ponesena pomamnom atmosferom koja prati svetu Felicitu. Poeli
su da uzvikuju, Hvala Bogu! Hvala njegovim svecima!
Feliciti se prevrnula na bok, iscrpljena i krvava, ali je i dalje propovedala udnim reeim
glasom.
Moete sebi obezbediti mesto na nebu, ali morate pokazati Gospodu da ste dostojni.
Morate braniti njena i njegovu svetu istinu. Primie nagradu svi koji se budu borili da
poraze zlo i unite bogohulnike. Postoji veliko zlo koje preti da uniti nae svete obiaje,
jeres koja mora biti zaustavljena...
Crpela je poslednje atome snage pre nego to se onesvesti i potone u tamu. Pre nego to
joj je glava klonula, uspela je da proapue, Zaustavite bogohulnika. Zaustavite bludnike
koji ire lai o ednosti naeg Gospoda. Morate... zaustaviti...
Feliciti se onesvestila pre nego to je uspela da zavri reenicu. Dobro uvebani lanovi
bratstva, doneli su nosila i izneli je kroz pomamu i uzbuenje koje je strujalo prostorijom.
Sestra Ursula je ugrabila trenutak i doepala se mikrofona na podijumu.
Moja brao i sestre, nemojte otii a da ne razumete upozorenje koje nam je uputio Sveti
Duh! Veliko svetogre nam preti, zlo, demon lai i prevare koji mora biti uniten.
Na to je grupa dobrovoljaca iz bratstva poela da deli letke svim prisutnim ljudima, dok
je sestra Ursula nastavila da urla u mikrofon povrh graje.
Molim vas da proitate ove informacije i da ne sedite skrtenih ruku! Vae mesto u Raju
zavisi od toga. Spreite Satanu da iri lai! Pomozite nam da skrimo avola!
Sastajaemo se ovde svake veeri tokom itave nedelje i razgovarati o planu akcije.
Prisutni lanovi su pohlepno razgrabili letke, motivisani da pronau put do Raja.
Na listiima je krupnim slovima pisala zapovest Zaustavite svetogre!
Ispod se nalazila fotografija nove knjige Morin Paskal, Vreme se vraa, kao i fotografija
same bludnice.
Karei, prolee 1463. godine
Sunce je grejalo kamenje vile Karei bojom zlata dok je Lukrecija Tornabuoni de Medii
posmatrala svog starijeg sina kako odlazi na konju. Stajala je kraj prozora dok nije
odjahao van vidokruga. Blistava crna kosa vijorila je za njim. Kao da osea majin
pogled, Lorenco se okrenuo u sedlu, mahnuo ka kui i osmehnuo se, pre nego to je
laganim kasom uao u umu. U etrnaestoj godini, Lorenco je izrastao u lepog mladia.

Bio je visok, atletski graen i neverovatno armantan. U sebi je spajao retku kombinaciju
brilijantnog uma i dobrog srca. Lukrecija je strogo vodila rauna o njegovom
obrazovanju kako bi te osobine bile zatiene i kako bi se dalje razvijale.
Postala je duboko pobona ena. Mada, po sopstvenim reima, Nije bila dosadna.
Pisala je molitvenu poeziju koja izvire iz srca i due, jer bila je duboko zahvalna Gospodu
zbog darova kojima je blagoslovio njenu porodicu. Svojom otmenom rukom je izvezla
citat iz 127 Psalma, koji krasi spavau sobu koju Lukrecija sada deli sa svojim suprugom
Pjerom.
Evo nasledstva od Gospodina: deca, porod je dar od njega.
Zaista je tako, i nju je Bog obilno nagradio. Imala je petoro napredne dece: tri erke,
Mariju, Bjanku i Naninu. Svaka sve lepa i pametnija od sledee. I dva izvanredna
deaka. Lorenco je bio stariji i vie je liio na nju po pitanju izgleda i intelekta. Lukrecija
Tornabuoni nije bila lepa ena, meutim, krasila je otmenost i prisustvo duha koje
nadilazi plitke ideale o fizikom savrenstvu. Na alost, Lorencu je prenela
najnepovoljniju porodinu crtu: lopatast nos sa spljotenim grebenom, to ih je liilo ula
mirisa i nade da e ikada lepo pevati. Ali, takoe je nasledio neke od njenih najboljih
karakteristika, ukljuujui visinu, kraljevsko dranje i izvanredno otar um zbog ega je
bila jedan od najvetijih matrijarha u Firenci. Intelekturalno, Lorencu nije bilo premca
meu ostalom decom. Njegova ljubav prema uenju bila je nepravaziena, lingvistike
sposobnosti maltene natprirodne, sposobnost pamenja i shvatanja najsloenijih lekcija
zapanjujue. Njegov prvi uitelj, uveni intelektualac entile Beci, jednom prilikom je
izjavio ne postoji dovoljno superlativa kojima se Lorenco moe opisati kao uenjak.
Poput svoje majke, Lorenco je posedovao neverovatnu harizmu koja je nadvladavala
njegove fizike nedostatke. Lice mu je oblivala apsolutno oaravajua ivahnost roena
iz iste strasti prema ivotu. Bio je neizmerno omiljen meu inae veoma cininim
graanima Firence. Sa ljubavlju su ga nazivali na princ. ak i u ovako mladom dobu,
Lorenco je ve obavio vie vanih diplomatskih misija za porodicu i firentinsku dravu.
Mama, gde ide Lorenco? Zauo se glas sa dovratka. Lukrecija se okrenula i nasmeila.
Njen sin ulijano, etiri godine mlai od Lorenca, bio je veoma mrzovoljan. Suze su mu
navirale iz krupnih smeih oiju.
Kraljevski konjuar je doao u kuu da saopti Lorencu kako je njegov razmaen konj
nemiran i da nee da jede ni iz ije ruke, osim ruke svog gospodara. Lorenco je otiao da
nahrani ivotinju i da je malo proveba.
Rekao je da e me danas voditi na jahanje. Durio se ulijano. Obeao je! Zato me
nije poveo?
Sigurna sam da e se vratiti po tebe, ako je obeao. Lorenco nikada ne kri svoja
obeanja. Govorila je istinu. Na Lorenca se ovek mogao u potpunosti osloniti i nikada
ne bi prekrio obeanje, pogotovo obeanje dato mlaem bratu kojeg je bezuslovno
oboavao.
Lukrecija je sa ljubavlju razbaruila tamne lokne mlaeg deaka. ulijano je nasledio
fizike blagoslove kojih je Lorenco bio lien. Bio je prelepo dete, obdareno ljupkom,
mada osetljivom prirodom. Ipak, u privatnosti njihovih odaja Pjero je esto govorio,
Bog je znao ta radi kada nam je podario Lorenca za princa. Lorenco je stvoren za tu
svrhu. ulijano jednostavno ne nosi u sebi sposobnost liderstva. Suvie je meka srca.

Paljivo e posmatrati ulijana kako bi otkrili da li je naklonjen crkvi. To bi

Mediijevima savreno odgovaralo na vie nivoa. Mada je Lukrecija bila kljuni
donosilac odluka u najmonijoj porodici Firence, ona je takoe bila posveena majka
koja eli da njena deca pronau sreu u svetu koji je najee veoma surov. Nee naterati
ulijana da pristupi crkvi. Pustie ga da sam donese tu odluku, ako ga taj poziv zanima.
To je privilegija drugoroenog sina, neoptereenog velikim proroanstvom koje bi mu
visilo nad glavom. ulijano e imati znatno veu kontrolu nad svojom sudbinom, nego
njegov stariji brat. Lukrecija je videla Lorenca jasnije nego to je to njegov otac bio u
stanju i to je ponekad plailo. Nazirala je neno srce ispod oseaja odgovornosti; shvatala
je da se ispod monog princa nalazi istinski osetljiv pesnik. Bog ima plan za Lorenca, ali
Lukrecija se plaila za njegovu sreu. Da li e biti u stanju da odigra ulogu glave
porodice Medii, bankara, politiara i dravnika a da u isto vreme pronae mir i lino
zadovoljstvo?
Povrh svega toga ekala ga je druga odgovornost. Odgovornost o kojoj su govorili samo
najpoverljiviji lanovi unutranjeg kruga: Bog je odabrao Lorenca da ispuni zastraujue
sveto proroanstvo. To da je on Princ Pesnik nije se dovodilo u sumnju od dana njegovog
savrenog zaea i roenja u januaru pod znakom jarca, sa Marsom potopljenim u
Ribama, kao to su Mudraci naglasili. Lorenco se nalazio u procesu potpune
indoktrinacije. Kozimo de Medii, legendarna glava porodice i Lorencov deda, odmah je
pokrenuo sprovoenje plana.
ak i u tako mladom dobu, teina sudbinske predodreenosti poela je da optereuje
Lorencova ramena. Kozimo je umirao, a njegov naslednik Pjero takoe nije bio najboljeg
zdravlja. Zaista, nikada nije bio posebno dobrog zdravlja, zbog ega je dobio nadimak
Gihtini Pjero.
Lukrecija je uzdahnula dok je izvodila ulijana iz prostorije. ulijano nikada nee znati
koliko je srean to je roen uz sve privilegije, a tako malo odgovornosti. Ali, to se ne
moe rei za Lorenca. Siroti moj princ. Pogledala je kroz prozor ka mestu na kojem ga je
poslednji put videla. Uivaj u slobodi, sine moj. Pre nego to te stvarnost o tome ko si i
svemu to mora da postigne u potpunosti ne proguta.
Okrenula se ka ulijanu i uzela ga za ruku. Hajde, maleni. Vreme je da poziramo
Sandru kako bi zavrio svoju divnu liku. Bez vrpoljenja, ovaj put!
Lorenco de Medii je blago pritisnuo petama svog konja Morela i naterao ga u lagan
galop. Nikada nije utirao niti bievao konje. Duboko ih je potovao, a pria se da je
imao sposobnost da komunicira sa njima. Kozimov lekar i astrolog, Marsilio Fiino,
pripisivao je taj talenat Lorencovoj astrolokoj karti. Roen je pod zemljanim znakom
Jarca. Fiino je rekao da taj znak u kombinaciji sa ostalim povoljnim okolnostima
astroloke karte obezbeuje Lorencu neverovatnu blagonaklonost prema ivotinjama, i
dodao da e se ivotinje na neverovatne naine uklopiti u njegovu sudbinu.
Lorenco je bio posebno naklonjen konjima, a oni su mu uzvraali ljubav. Konji
Mediijevih su njitali i rzali kada bi osetili da se Lorenco pribliava tali. Njegov
omiljeni jahai konj Morelo, odbijao je da jede ovas iz bilo ije ruke osim Lorencove ako
oseti prisustvo mladog gospodara u porodinom seoskom imanju ovde u vili Karei.
Ujahavi na Morelovim leima u umu, Lorenco je krenuo stazom koju je dobro
poznavao. Obeao je mlaem bratu da e ga ovog popodneva povesti na jahanje, tako da
ne sme dugo da se zadri. Znao je da e slomiti srce svom bratu ako ne odri obeanje, a

to ne bi mogao da podnese. ulijano ga je oboavao i Lorenco mu nee dati razlog da

promeni miljenje. Meutim, bilo mu je potrebno da neko vreme bude sam, da jae na
suncu i oseti njegove tople zrake u kosi. Da oslukuje zvuke prolea koje se budi u umi.
U tajnosti je komponovao sonet tom godinjem dobu i eleo je da uiva u njemu pre nego
to ga zavri. Prolee, doba novih poetaka, vreme obeanja. Firentinci sa dolaskom
prolea slave poetak nove godine. Njihov kalendar poinje dvadeset petog marta, na
Blagovesti. Proslava tog praznika je za tri dana i Lorenco e do tada zavriti sonet.
Kakav je to zvuk?
Neno je povukao uzde kako bi zaustavio Morela i oslunuo. Evo ga ponovo. Vetar je
doneo zvuk koji nikada nije uo na ovom mestu. Lorenco se ukoio na sedlu, potpuno
pripravan. Ovo nije zemlja Mediijevih. Mada se ovde najee oseao bezbedno,
njegova mona i bogata porodica ima mnoge neprijatelje. Mora je da bude paljiv.
Ponovo je uo zvuk definitnivno je ovek u pitanju meutim, opustio se dok je sluao.
Zvuk je tih i tuan, a ne pretei. Polako je pokrenuo Morela ka buci i zastao kada je uo
otar udah.
Najlepe stvorenje koje je ikada video sedelo je na liu i posmatralo ga.
Njegovog godita, moda malo mlaa, devojka je izgledala poput nimfi koje mu je
Sandro nacrtao kada su priali o grkim legendama koje obojica veoma vole. Prefinjeno
srcoliko lice, nenih crta i savrenih usana u obliku Kupidonovog luka, uokvireno je
oblakom uvojaka kestenjaste boje sa ponekim pramenom bakarne boje. Bilo je lia u toj
kosi i odea joj je bila razbaruena, ali bilo je oigledno da je nova i skupa, uprkos
trenutnom stanju. Devojicine oi bile su prepune suza to je naglaavalo njihovu smeu
boju. Lorenco e kasnije otkriti da im se boja menja u odnosu na njeno raspoloenje.
Ponekad su boje ilibara, a ponekad svetlo zelene poput arlfije. U tom trenutku,
predstavljala je izvanrednu tajnu.
Zato plaete?
Pomerila je ruke kako bi mu pokazala da neto dri, neto to je lepralo i gugutalo,
razbacujui belo perje unaokolo.
Golub? Uhvatili ste goluba?
Nisam ga uhvatila, brecnula se, iznenadivi ga brzim prelazom sa tuge na gnev.
Spasila sam ga. Upao je u zamku, gore na drvetu. Ali, povreen je. ini mi se da mu je
krilo slomljeno.
Lorenco je odmeravao ovu vatrenu umsku nimfu dok je ustajala, privijajui goluba uz
krhko telo i prinosila mu ga da bolje pogleda. Kasnije e saoptiti ocu informaciju o tome
da se ptica upetljala u zamku lovokradice. U ovom trenutku je imao hitniji problem.
Graciozno je sjahao, spustio ruku na pticu koja se koprcala i neno je pomazio po vratu.
, majuni stvore. U redu je.
Na devojicino iznenaenje, ptica se smirila i dopustila Lorencu da je pomazi.
Lorenco de Medii, izgovorila je nimfa sa blagom strahopotovanjem u svom lirskom
glasu.
uo je svoje ime na njenim usnama i to je bio najlepi zvuk koji je u ivotu spoznao.
Da, odvratio je nekarakteristino stidljivim glasom. Imate prednost, vi znate ko sam
ja, ali ja vas ne poznajem.
Svi u Firenci znaju ko ste vi. Videla sam vas tokom parade Mudraca, jahali ste ovog
istog konja. Zastala je na trenutak pre nego to je postavila pitanje, Hoete li me
uhapsiti zato to sam bez dozvole ula na vae imanje? Delovala je iskreno.

Lorenco je spreio glasan smeh i ozbiljnim glasom rekao, Zar svi u Firenci misle da sam
tiranin?
O, ne! Nisam tako mislila. Samo sam... oh, izvinte Lorenco. Svi u Firenci misle da ste...
velianstveni. Samo, otac mi uvek govori da ostanem na naem imanju, ali uma je
mnogo interesantnija. Ponekad doem ovamo kada niko ne gleda i...
Prekinuo je njen pokuaj da ublai svoju oiglednu nelagodnost.
Da li biste me prosvetili po pitanju imena svog oca?
Zovem se Donati. Lukrecija Donati. Blago se naklonila, onglirajui sa golubicom u
rukama. Bilo je savreno jasno da je u pitanju devojka izvanrednog odgoja.
Ah. Donati. Mogao je to da pretpostavi po kvalitetu njene odee. Imanje Donatijevih
podjednako je imanju Mediijevih, ak ga nadilazi po koliini korisnih jutara. Donatijevi
su neto najblie kraljevskoj porodici u Toskani. Njihovo slavno naslee moe se pratiti
sve do drevnog Rima. uveni toskanski pesnik Dante oenio se devojkom iz porodice
Donati, dodajui jo jedan ukras tom ve uzvienom porodinom imenu.
Vae velianstvo. Lorenco se duboko naklonio i nasmeio. Poto pripadate
najuvenijoj aristokratskoj porodici u ovom delu Italije, ini se da bi obian Medii
doiveo neuspeh u pokuaju da vas uhapsi. Koliko god da to eli. Umesto toga, vaa
kazna e biti da mi predate goluba.
Ali... ta ete uraditi sa njim? Neete ga valjda pojesti?
Naravno da ga neu pojesti! Gospode, zar imate tako loe miljenje o meni? Odneu ga
Fiinu. To je jedan od mojih uitelja, ali on je i doktor. Majstor mnogih vetina. Ako iko
moe da izlei slomljeno krilo, to je Fiino. ivi odmah iza grebena u Montevekiju, iza
nae kue.
Lukrecija ga je neko vreme paljivo posmatrala pre nego to je izgovorila bespogovornim
tonom, Idem sa vama. Najzad, ja sam se pomuila i pala sa drveta kako bih ga spasila.
Zasluujem da poem. Osim toga, danas mi je roendan i bilo bi strano okrutno od vas
da mi to uskratite.
Lorenco se ponovo nasmejao ovom vatrenom, arobnom biu. Gospodarice Lukrecija
Donati, sumnjam da u ikada imati snage da vam uskratim bilo ta. Niste se valjda
povredili kada ste pali sa drveta?
Nisam se povredila ni priblino tome koliko e me majka povrediti kada vidi ta sam
uradila sa novom haljinom. Otresla je prljavtinu i lie i ispravila se. Lorenco je krenuo
u inspekciju, iskoristivi ovaj izgovor da je obie i dobro osmotri svaki santimetar njene
lepote.
Mislim da ste ovog puta imali sree, primetio je glumei krajnju ozbiljnost. Nita se
nije pocepalo, a prljavtina moe da se oisti. Zatim je dodao vedrijim tonom, Ako
Mona Donati pita, recite joj da je va nespretni sused Lorenco de Medii pao sa konja i
da ste mu priskoili upomo. Ja u svom ocu rei to isto i svi e vas zasuti poklonima za
roendan!
Sada je doao red na Lukreciju da se nasmeje. Ukazale su se fine jamice. Odlian plan
Lorenco, ali zaboravili ste na jednu stvar. Vae jahake sposobnosti su legendarne. Niko
vam nee poverovati da ste pali sa konja posebno da ste pali sa tog konja. Ne, moram
prihvatiti odgovornost za ono to sam uradila. Osim toga, ne umem da laem. Iskrenost
mi bolje pristaje.
Znai da ste plemenita ena u svakom smislu te rei. Umete li da jaete?

Zabacila je kestenjastu kosu i podigla bradu. Naravno da umem da jaem. Zar mislite da
u itavoj Firenci samo vaa porodica odgaja obrazovane erke? Meutim, golub je
ponovo zaleprao u njenim rukama, tako da je uzdahnula. Moda e to ipak ii neto
tee dok drim naeg malog prijatelja u rukama.
Lorenco je brzo smislio reenje. Pomogao je Lukreciji da se popne na Morela, koji je
odluio da sarauje. Zatim je uzjahao iza nje, drei je za ramena kako bi je umirio dok je
stezala goluba uz grudi. Zajedno su polako jahali na prolenom suncu, delujui upravo
onako kako od osvita civilizacije deluju tinejderi uhvaeni u stisak prve ljubavi.
Marsilio Fiino je potajno paljivo posmatrao Lorenca dok je pregledao pticu. Bio je
zaduen za deakov intelektualan i filozofski razvoj od ranog detinjstva. Poznavao je i
voleo ovog deaka kao sopstvenog sina. Nikada ga nije video toliko razdraganog i
samosvesnog, kao u prisustvu naslednice Donatijevih. Bar je u pitanju devojka vredna
njega, a ne neka seljanica iz Pistoje. Sa druge strane, ovaj spoj povlai za sobom
odreene komplikacije. Kao e Donati reagovati kada uje da se njegova miljenica
zabavlja u umi sa naslednikom Mediijevih? Mada je Lorencova porodica jedna od
najbogatijih i najuticajnijih porodica u Firenci, oni nemaju plemike krvi. Za italijansku
elitu, Mediijevi su obini trgovci koji su se obogatili, dok Donatijevi pripadaju drevnoj
lozi o kojoj se ispredaju prie. Trgovaka klasa nasuprot aristokratije: teko je zamisliti
da e Donati odobriti bilo ta osim prijateljstva. Moda ak ni to.
Krilo je slomljeno, ali viao sam i gore stvari, objavio je Fiino nenim glasom.
Lukreciji se lice razvedrilo nakon ove objave.
Moete li ga spasiti? Moete li ga izleiti?
Nada koja je zraila sa njenog lica bila je zarazna. Fiina je smekala njena toplota.
Nasmeio se uprkos sebi.
Samo Bog moe da odlui da li e stvorenje biti spaeno, draga moja. Ali, uiniemo
sve to nam ljudska vetina dozvoljava i saekati da vidimo ta e se potom desiti.
Lorenco, pridri ga na trenutak dok odem po pribor.
Fiino je predao goluba mladiu, koji ga je paljivo prihvatio, neno mu gugutajui.
Pogidao je glavu i sreo Lukrecijin pogled. Oi su joj ponovo bile pune suza. Odmah je
poeo da je uverava.
Bie sve u redu sa njim, znam da hoe. Uitelj e mu pomoi, a vi i ja... mi emo se
zajedno moliti za njegovo ozdravljenje.
Fiino se vratio sa dva mala tapa i pamunim trakama i privezao ptici krilo za telo.
Lorenco je drao goluba dok je uitelj radio, a Lukrecija je obojicu zadivljeno
posmatrala.
Zadrau ga kod sebe, ali neko e morati da ga hrani, objanjavao je Fiino glumei
iznerviranost. Nemam vremena da glumim negovateljicu ovoj ptici, tako da ete vas
dvoje morati da se pobrinete za to.
Lorenco je pogledao Lukreciju koja je sveano klimnula. Dolaziu svakog dana, ako
budem mogla. Njen otac je dane provodio u Firenci, a majka je bila veoma popustljiva
prema svojoj smeloj erci kada su na seoskom imanju. Lukrecija je skoro svakog dana
mogla da doe, dok god ne ostane suvie dugo zbog ega bi se njena porodica zabrinula.
I ja u dolaziti, obeao je Lorenco. ekau Lukreciju na granici njenog imanja i
dovoditi je na Morelu.

Fiino je klimnuo i progunao. Dobro. A sada idite, ovaj starac ima puno posla.
Prevodim neto veoma vano za tvog dedu, a njegova bolest nije umanjila njegovu
legendarnu nestrpljivost. Nemojte vie upadati u nevolje, bar do sutra.
Lorenco je uzeo Lukreciju za ruku i otpratio je do vrata. Ovuda, proaputao je.
Gde idemo?
. Videe.
Poveo je niz vijugavu, zaraslu stazu, odgurujui u stranu niske grane koje su se pruale
kako bi zaklonile pogled. Meutim, Lorenco je mogao ovaj put da pree zatvorenih oiju.
To mu je bilo najomiljenije mesto na svetu i tako e ostati do kraja njegovog ivota.
Skrenuli su za poslednju okuku i pred njima se naao otvor u zidu.
Kakvo je ovo mesto?
Nali su se na obodu velikog, zatvorenog, krunog vrta. U sreditu prepletenog cvea
nalazio se hram izgraen u grkom stilu: kupola koju dre stubovi. U centru se nalazio
kip Kupidona na stubu. Na stubu je bio urezan moto Amor vincit omnia.
Ljubav sve pobeuje, preveo je Lorenco. Vergilije. Mislim, on je to rekao. I... jo
neto. Ali, hram je izgradio veliki Alberti.
To je paganski hram! uzviknula je Lukrecija okirano.
Da li je zaista tako? nasmejao se Lorenco. Doi ovamo.
Poveo je poveo u stranu ka kamenom oltaru. Na njemu se nalazilo zapanjujue raspee
od mermera.
Napravio ga je majstor Verokijo. Hriansko je, zar ne.
Neverovatno je, izgovorila je Lukrecija sa strahopotovanjem. Ali... ne razumem ga.
Lorenco se nasmeio. Bilo je apsolutno zabranjeno dovesti ovamo nekoga ko nije
upoznat sa uenjima Reda, ali eleo je da podeli ovo arobno mesto sa njom. Instinktivno
je znao da e ga Lukrecija zavoleti, kao i on i da ona na neki nain pripada ovde. Ona je
deo ovog mesta, kao i on. Znao je to od prvog trenutka kada je ugledao. Pripadala je
svakom mestu koje on voli, Lukrecijino mesto je kraj njega.
Fiino me nauio da mudrost antike i uenja naeg Gospoda mogu i treba da postoje
zajedno u harmoniji. Da sva boanska znanja potiu iz istog izvora i da ih treba zajedno
slaviti kako bismo postali bolji ljudi. Antropos. To je grka re. Znai postati najbolje
mogue ljudsko bie. Neto slino znai re humanitas na latinskom. Moj deda je
posvetio itav ivot ovom verovanju i ja se nadam da u uiniti to isto.
Lukrecija se zakikotala. Moj deda kae da je to jeres.
Moj deda bi mu odvratio da je to harmonija. Dolazim ovde da se molim, tako da je u
pitanju veoma sveto mesto. Zato sam te doveo ovamo. Da se pomolimo za goluba.
Pomislio sam da je to... primereno.
Lukrecija se divila lepoj skulptukri pred sobom. Prela je rukom po hladnom mermernom
podnoju krsta i u visinu dokle god je mogla da dosegne, a zatim je vratila unazad. Poela
je da govori, ali iznenada je obuzela stidljivost. Lorenco, koji e do kraja ivota biti u
stanju da prati njena raspoloenja, odmah je primetio da neto nije u redu. ta ti je?
Pogledala je bolno lepo lice Naeg Gospoda koje je majstor izvajao i zatim proaputala,
Sanjala sam ovo.
ta si sanjala?
Ovo raspee. Jasno se seam. Kia pada i ja sve posmatram kroz kiu. Sanjala sam taj
san tri puta, koliko se seam.

Lorenco je na trenutak udno posmatrao i nije odmah odgovorio. Poi sa mnom najzad
jerekao. Poveo je kroz bunje preplavljeno mirisom belih rua do drugom oltara na koji
je postavljen mermerni kip ene. Na njenoj ispruenoj stajao je golub.
Prelepa je, izustila je Lukrecija. Ko je to?
Marija Magdalena. Naa Gospa, Kraljica Milosra.
Lukrecija je duboko udahnula. I nju sam sanjala!
Sanjala si nau Gospu Magdalenu? doao je red na Lorenca da se zaudi.
Sveano je klimnula glavom i upitala, Da li je to loe?
Ne, nasmejao se Lorenco. Mislim da je to veoma, veoma dobro!
Lorenco je ponovo uzeo za ruku i klekao pred kip, pokazujui joj da uradi to isto.
Lukrecija je posluala, ne putajui njegovu ruku. Nije razumela ovu udnu meavinu
paganskih i hrianskih simbola, ali je ipak bila oarana ovim mestom. Oseala je
aroliju, harmoniju o kojoj je Lorenco govorio. Ako on dolazi tu da se moli, to sigurno
nije loe mesto.
Lorenco, hoe li me nauiti ta sve ovo znai?
Nasmeio se i klimnuo. Izgovori molitvu sa mnom. Najpre emo zahvaliti Gospodu to
je potedeo naeg goluba do sada. Zatim... Zastao je na trenutak, poto ga je stid
nadvladao. Kada je nastavio, rei su mu nagrnule pre nego to je uspeo da ih zaustavi.
Zatim emo zahvaliti Bogu to nas je spojio.
Rado u se zahvaliti zbog obe stvari. Posebno u zahvaliti Bogu zbog toga to me toliko
voli da nas je spojio za moj roendan.
Lukrecija Donati je predivno pocrvenela i stegla mu ruku, a zatim spustila pogled u
molitvi. Lorenco je uinio to isto. U tom trenutku sunce je obasjalo mermer, osvetljujui
kip pred njima. U daljini, oboje su uli gugutanje goluba.
Lukrecija Donati je odrala re. Skoro svakog dana je pronalazila nain da se sastane sa
Lorencom na obodu porodinog imanja i jae sa njim na Morelu do Fiinove kue.
Paljivo su hranili goluba rukom. Delovao je kao da se fino oporavlja pod njihovom
briljivom negom. Svakog dana bi odlazili u tajni vrt koji su Mediijevi zvali Hram
ljubavi.
Svakog dana, Lorenco bi sa njom podelio neku od lekcija svog klasinog obrazovanja.
Lukrecija je bila sposoban i eljan uenik. Pamtila je sve to bi joj Lorenco govorio i
postavljala mnoga pitanja.
Jednog dana ga je iznenadila udnim zahtevom.
Lorenco, elim da me poduava grkom jeziku.
eli da naui grki? Stvarno? Zato?
Da, stvarno. Stekla sam dobro obrazovanje za jednu devojicu i videe da sam marljiv
uenik, izgovorila je nagnuvi nadmeno glavu. Lorenco je pomislio da je to najlepi
pokret koji je u ivotu video. Nastavila je, elim da ga nauim zato to mi se dopada i
zato to elim da znam sve to ti voli. elim da ih iskusim i podelim sa tobom. Hoe li
me nauiti grki, Lorenco?
Nauiu te ta god ti srce poeli. Poeemo sutra nakon posete naem pernatom
prijatelju.
Lorenco je sutradan spremio poklon. Umotao je grki bukvar crvenom trakom od svile.
Nagraen je Lukrecijinim blistavim osmehom sa jamicama i njenim zaraznim
uzbuenjem. Lekcije su zapoele i Lorenco je otkrio da je ona zaista neverovatan uenik.

Krajem etvrte nedelje, Lorenco je Lukreciji predao pismo ispisano na pergamentu

grkim slovima.
ta je ovo?
Dananja lekcija. elim da prevede ovo pitanje i da odgovori na njega. Na grkom,
naravno.
Lukrecija je nabrala elo i usredsredila se. Marljivo je uila, ali prolo je tek nekoliko
nedelja. Pogreila je kod nekih slova, ali Lorenco je neno ispravio. Najzad je shvatila ta
na pergamentu pie i ciknula od ushienja.
Pisalo je Mogu li da te poljubim?
Odgovorila je na grkom, jednom reju koju je dobro poznavala, Nai.
Da.
Krajem tree nedelje, Fiino ih je obavestio da je golub ozdravio i da mogu da ga puste u
divljinu. Lorenco i Lukrecija su bili apsolutno razdragani od uzbuenja zbog ovog
uspeha. Imitirali su svoj prvi susret. Lukrecija je jahaha ispred Lorenca, privijajui
goluba uz grudi, a Lorenco je drao u naruju. Morelo ih je odveo do oboda ume. Sjahali
su. Lorenco je neno odvezao platnene trake sa ptice dok ga je Lukrecija drala. tapii
su otpali, a golub je zaleprao krilom, obraajui im se gugutanjem.
Zahvaljuje nam se, primetio je Lorenco sa udom.
Lukrecija je pomazila pticu po vratu, sa suzama u oima. Zbogom, mali moj prijatelju.
Nedostajae mi. Suze su kapnule na izleeno krilo. Kada je podigla pogled, videla je da
su Lorencove oi takoe pune suza.
Jesi li spremna? proaputao je.
Lukrecija je klimnula i zajedno su podigli goluba u vazduh. Zaleprao je par puta,
protegao krilo, ponovo zagugutao i odleteo u oblaku belog perja. Posmatrali su kako leti,
pomalo nesigurno u poetku, ali zatim sve snanije i pravilnije. Najzad je sleteo na granu
i ponovo zagugutao.
Lorenco, pogledaj! Sleteo je na drvo lovora!
Lorenco je zapanjeno odmahnuo glavom, zbog golubovog izbora grane i zbog
Lukrecijinog otroumnog opaanja simbolizma. Drvo lovora je njegov lini amblem,
poto re laurel2 i latinska verzija njegovog imena Laurentius, imaju isti koren.
Odaje ti poast zato to si mu spasio ivot.
Lorenco se okrenuo ka prelepoj devojci koja stoji pred njim. Ti si ga spasila. U tom
golubu ima mnogo tvog duha. Obuhvatio je njenu bradu rukom i neno je poljubio.
Zatim je zastao i ispravio se.
Upravo sam neto smislio.
ta? pitala je. Ostala je bez daha kao i svaki put kada bi je poljubio.
Razmiljao sam o tome kako da te zovem. Moja majka se zove Lukrecija i ne dopada mi
se da te zovem tako. Ali, golub je reio stvar. Zvau te Kolumbina. Moja golubice.
To je najlepe ime koje sam ikad ula, proaputala je.
Ovog puta, ona je poljubila njega, podigavi se na prste ka njegovim usnama. U tom
trenutku u umi, dok je prolee pupilo i ivot se raao svuda oko njih, prvi put su jedno
drugom govorili o ljubavi. Ta ljubav e opstati tokom njihovih burnih ivota i esto
veoma tekih prepreka koje im je Bog postavljao na put.
Bila je to ljubav koja postoji veno. Od osvita vremena do kraja sveta.
2

Laurel lovor.

O slici Skromna Bogorodica, koja se takoe zove i Velianstvena Bogorodica.

Madona Lukrecija je od mene naruila portret svoje porodice, kao dar u ast
dvadesetogodinjice braka sa Pjerom.
Naslikao sam je kao Bogorodicu. Koju Bogorodicu? Da li je bitno? Zar nisu sve one
jedna osoba? Vena majka, naa gospa od milosra i skromnosti. Ipak, ovo je proslava
materinstva na nain koji devica ne moe postii. Zbog toga je ova Bogorodica zapravo
naa gospa Lukrecija predstavljena kao Magdalena. Ona pie Magnifikat, himnu Bogu,
zato to je Lukrecija velika pesnikinja, a legende se ispredaju o Magdaleninom pisanju.
Obojio sam Bogorodicinu kosu u zlatnu boju, kako bi svet saznao za brilijantnost ene
koja je inspirisala ovo delo.
Dobro je imati Mediijeve za patrone!
Naslikao sam Lorenca kao jednog od anela koji okruuju Nau Gospu. Dri mastionicu
u ruci. Naslikao sam ga zato to je Princ Pesnik i od njega e krenuti nova inspiracija.
Napravio sam skicu Lorencovog profila tokom jedne od lekcija kada nije znao da ga
posmatram. Posmatrao je Uitelja dok nam je priao legendu o centurionu Longinu.
eleo sam da uhvatim Lorencom izraz u trenutku predanosti, kako bi energija tog
trenutka bila ulivena u delo. Osim toga, najlepe izgleda iz profila.
Aneo sa likom ulijana pomae u dranju knjige i upire pogled u brata u potrazi za
vostvom. To e uvek biti ulijanova uloga: uvek e pomagati Lorencu i uvek e se
ugledati na njega. Ako bude mudar, uie na njegovom primeru. ulijano ima lice
anela i zbog toga sam ga predstavio u punom portretu. Nije bio lak zadatak umiriti ga
dovoljno dugo da uhvatim njegov izraz iz tog ugla. Uspeo sam uz pomo podmiivanja i
madone Lukrecije. On je u dobu kada je za deake veoma neprirodno da budu mirni.
Marija, najstarija sestra Medii, poloila je ruke na svoju voljenu brau kao da ih titi.
Takva je njena divna priroda. Dva anela koji dre krunu iznad Bogorodicine glave, to
su druge dve erke, Nanina i Bjanka. Prvo unue Pjera i Lukrecije predstavlja svu zlatnu
decu napredne Medii loze. Ruka deteta je poloena na re Skromnost. Prema Libro
Rosso, to je velika vrlina, suprotna gordosti i oholosti. Madona Lukrecija je smatrala da
je to najbitnija poruka za njenu decu u ovom trenutku. Biti zaista velianstven voa znai
poznavati skromnost.
Dete dri nar. Kao to nas je uitelj poduavao, a Fiino potvrdio prouavajui
shvatanja starih Grka, nar je simbol neraskidive brane veze. Simbol je braka koji se ne
moe unititi. Jer, one koje je Bog spojio, neka nijedan ovek ne rastavi.
Brak Pjera i Lukrecije jeste najvri brak koji sam ikada imao prilike da posmatram.
Oni zaista koraaju stopama naeg Gospoda i Gospe.
Bilo mi je istinsko zadovoljstvo da naslikam madonu Lukreciju kao nau voljenu
Magdalenu. Dopustio sam sebi slobodu sa bojama kako bih ublaio njen izgled i
predstavio Lukreciju de Medii onako kako deluje onima koji je duboko potuju: ona
blista, ona je zlatna, ona je savrena.
U pozadini sam naslikao podzemni potok koji tee direktno u vilu Karei, u taj dom
najveih uenja i utoite za one koji ele da otvore oi i ui ka velikim istinama. Potok
izvire iz ene od loze kao arterija ivota i lepote za sve koji imaju oi da vide i ui da
uju.
Ja istrajavam,

Alesandro di Filipepi, poznat kao Botieli

IZ TAJNIH MEMOARA SANDRA BOTIELIJA
Montevekijo, 1463. godine
Tokom boravka u vili Karei, Lorenco je vodio Lukreciju sa sobom do Fiinovog
oblinjeg utoita u Montevekiju. Kozimo je izgradio tu malu vilu, kako bi posluila
Fiinu za sredite Platonske Akademije. Akademija je napredovala pod Fiinovom
upravom i postala solidna obrazovna ustanova za njihove firentinske kolege koje ele da
prouavaju klasiku u oputenim okolnostima gde se odvija pravi dijalog. Pesnici, filozofi,
arhitekte, umetnici i uenjaci okupljali su se u Fiinovom utoitu svaki put kada bi
najavio odravanje sastanka u akademiji. Izmeu sastanaka, Fiino je koristio
Montevekijo kao kolu za Lorenca, a ponekad i Sandra, kada nije egrtovao u Firenci kod
Verokija. Na Kozimovo insistiranje, Sandro je provodio sve vie vremena u vili Karei,
poto je stari Medii eleo da Sandro naui Fra Filipovu tehniku umetnikog ulivanja.
Mada je Sandro napredovao ka novim nivoima umetnikog dostignua, Kozimo je
smatrao da je dolo pravo vreme da se umetnik pozabavi klasinim obrazovanjem.
Lukrecija Donati, koju su sada svi zvali Kolumbina, uverila je svoje roditelje da esto
odlazi u Karei kako bi uila vez od madone Lukrecije, zajedno sa njenim erkama.
Mona Lukrecija je bila uvena po svojoj vetini i nasledica Donatijevih je mogla da se
ponosi tako slavnom uiteljicom. Njeni roditelji su bili suvie zaokupljeni svojim
drutvenim statusom u gradu da bi previe brinuli o tome gde im se erka nalazi. Dok god
su uvereni da provodi vreme u primerenim enskim aktivnostima sa drugim uticajnim i
uvaenim damama, ostavie je na miru.
Lorenco, Sandro i Kolumbina su postali pravo trojstvo. esto su zajedno provodili vreme
pre i posle lekcija. Sandro je oboavao Kolumbinu kao i svi, inilo se i neprestano
skicirao njeno lice kako bi te skice koristio za razliite madone na kojima je radio u
studiju. Fiinov otpor prema Kolumbini se odavno istopio pod zracima njene
brilijantnosti i zainteresovanosti na asovima. Bila je pre svega talentovana za uenje
jezika. Budila je ono najbolje u Lorencu, koji je uio sa neverovatnim arom kako bi je
zadivio. Na ast mu slui to to je uvek ohrabrivao devojku i ponosio se njenim
uspesima, kojih je bilo sve vie.
Fiino je rado govorio Kolumbini da bi vladala svetom da je roena kao mukarac tako
britkog uma i smelog duha. Ipak, kao jedan od Lorencovih nezvaninih uvara, paljivo
je vodio rauna o tome da ne ohrabri prerastanje njihovog odnosa u vie od platonske
veze. Nazivao ih je Apolom i Artemidom, stavljajui time naglasak na vezu brata i sestre,
para koji simbolino donosi svetlost Firenci preko mukog sunca i enskog meseca.
Nadao se da e im to neprestano naglaavanje pomoi u budunosti, kada budu morali da
se suoe sa surovom realnou ugovorenih brakova i politikih saveza koji ekaju decu iz
imunih firentinskih porodica. Ako pronau radost u ulozi brata i sestre u duhu, moda ta
energija moe da se kanalie u njihov zajedniki rad na ostvarivanju ciljeva Reda. Nije ni
najmanje sumnjao da e Kolumbina privatiti te ciljeve sa izuzetnom revnou, kada sa
njima bude upoznata.
Jakopo Braolini bi ponekad prisustvovao predavanjima. Lorenco je poznavao Jakopa od
ranog detinjstva. Takmiili su se u vitekim borbama na ponijima, rvali u blatu

pretvarajui se da su vitezovi koji se bore u Krstakom ratu i pri tom koristili metle
umesto koplja. Marirali su zajedno u paradama. Jakopo je bio Gospodar Maaka u
povorci Mudraca kada su oba deaka imala po deset godina. Nastavio je da razvija zloban
smisao za humor i neutaivu potrebu za panjom i u tinejderskim godinama.
Ponekad bi rekao neto zaista smeno, ali ponekad je bio prosto dosadan. Sandro je jedva
bio u stanju da ga tolerie, ali Lorenco ga je cenio kao brata u duhu i branio ga od
Sandrovih aoka. Ne samo to je Jakopo bio jedan od njegovih najstarijih prijatelja, ve
je deakov otac, Poo, bio najvii lan Reda, nakon Kozima. Ova injenica inila ga je
lanom porodice, a Lorenco je bio silno zatitniki nastrojen prema svim aspektima
porodice.
Kolumbina je bila ljubazna prema svima. Uprkos tome to se Jakopo neprestano egaio i
uvek imao spremnu alu ili nestaluk na tu raun, bila je slaba prema njemu. udeo je za
panjom, ali posedovao je brilijantan um i bio sposoban za pronicljiv razgovor. Jednom
je ubacio malu abu u mastionicu i prasnuo u smeh kada se siroto stvorenje najzad
oslobodilo, ostavljajui za sobom mrlje u obliku abe preko veoma vanog prevoda
uitelja Fiina. Ali, Jakopo je bio savreno ozbiljan kada bi raspravljali o slavi Firence i
evropskoj istoriji. Braolinijevi su bili stara i plemenita firencinska porodica i Jakopo je
bio ponosan na svoje naslee.
Meutim, njegovo prisustvo je menjalo odnos snaga u trojstvu, zbog ega se Sandro silno
nervirao. To se posebno ispoljilo kada je Fiino drao predavanje o Vergilijevim
Ekologama.
Ljubav sve pobeuje; predajmo se ljubavi. Citirao je Fiino najuveniji Vergilijev stih i
zamolio uenike da ga protumae. Kolumbina je objasnila da je ljubav najvei izvor moi
u univerzumu. Lorenco se, naravno, sloio sa njom i razmotrio kontrast izmeu osvajanja
i predaje. Meutim, Jakopu se to nije dopalo i poeo je da izvre rei.
Ljubav pobeuje sve budale; ne predajmo se niemu, naalio se.
inilo se da je mladi Braolini danas posebno raspoloen da remeti nastavu, kao da su
mu lekcije o ljubavi trn u oku. Fiino se neko vreme rvao sa njim, ali onda je odluio da
nema ivaca za deakove budalatine. ekala ga je gomila prevoda za Kozima. Zbog
toga je prekinuo as ranije i poeo da pie kada je Jakopo izjurio napolje ne osvrui se i
bez pozrava.
Meutim, Lorenca se nije mogao tako lako reiti. Proganjao je Fiina da povede
Kolumbinu na upoznavanje sa Uiteljem Reda Svetog Groba kako bi dobila odobrenje.
Fiino je znao da je to neizbeno, ali poto je Kozimo svakog dana postajao sve slabiji,
nije imao vremena za bilo ta drugo osim zavravanja prevoda drevnih rukopisa za svog
patrona i poduavanje Lorenca. Kozimo je otvorio biblioteku Mediijevih uenjacima
Firence. Prvi put je neka privatna biblioteka otvorena za javnost. eleo je da je obogati
novim rukopisima, prevodima retkih grkih dokumenata otkrivenih tokom mnogih misija
koje su Mediijevi preduzimali na Bliskom istoku. Fiino je morao da zavri te prevode
za Kozima. Podrazumevalo se da Kozimo eli da ih vidi i proita, pre nego to napusti
ovaj svet.
Lorenco je imao as astrologije pre katastrovalne lekcije o Vergiliju i to ga je navelo da
zamoli Fiina da proui aspekte svoje Lorencove astroloke karte u kombinaciji sa
Kolumbininom. Fiino je dobroduno gunao, ali dok je to inio, ipak je uzeo sa police
dragocenu efemeridu, dar od Kozima. Listao je ogromnu enciklopediju u kojoj se nalazi

detaljan razmetaj planeta, beleio gde su se nebeska tela nalzila u trenutku roenja oba
deteta. krabajui i analizirajui brojeve neko vreme, najzad je bio spreman za izjavu.
Fiino je proistio grlo i uozbiljio se. Astrologija je bila njegova strast i njegova uroena
estina se pojaavala kada bi o njoj govorio. Kao ovek od integriteta, znao je da mora
govoriti istinu o svojim zakljucima, bez obzira na lino ustruavanje da to uini.
Ovde vidim neto... jedinstveno. Vaa ljubav e se vremenom pojaavati i trajati...
veno. To je boanska ljubav. Dar od Boga. Bog vas je stvorio jedno za drugo. Nijedan
ovek niti ena nee to moi da vam oduzme.
Lorenco je impulsivno posegnuo za Kolumbininom rukom i poljubio njene divne,
dugake prste. To sam mogao i sam da ti kaem, bez pomoi zvezda.
Kolumbina se nasmeila, a zatim uozbiljila i okrenula ka Fiinu. Saoptili ste nam divne
vesti. Izgovorili ste rei o Bogu, o boanskoj ljubavi koja traje zauvek. Ali, uinili ste to
tunim glasom. Zbog ega, uitelju?
Fiino je posegao rukom i dotakao je prstom po bradi, podigavi joj glavu kao vajar koji
se sprema za rad, pre nego to je kolebljivo nastavio. Zbog toga, drago dete, to vau
ljubav ne podravaju okolnosti u kojima ste oboje roeni. Suoiete se sa mnogim
izazovima tokom ivota. Lorencova sudbina... zastao je i pogledao jednu od svojih
krabotina na papiru, a zatim vrhom prsta razmazao mastilo po papiru. Drugi e donositi
odluke umesto tebe.
Lorencova razdraganost je nestala dok je sa novom tugom posmatrao svoju ljubav.
Moj otac, izgovorila je Kolumbina jednostavno.
Tako je. Ipak... molim vas da zapamtite jedno: one koje je Bog spojio... nijedan ovek
ne moe da rastavi.
Teka srca, Marsilio Fiino je posmatrao svoje voljene uenike kako odlaze. Znao je
mnogo vie nego to je upravo preneo mladim ljubavnicima. Ali, bio je mudar ovek i
znao je da se deava neto krupnije od njegovog obrazovanja i iskustva. Postoji samo
jedan ovek koji sada moe da im pomogne, jedini ovek koji zaista zasluuje naslov
Uitelja.
Ficino je uzeo svoj lagani ogrta i krenuo u potragu za Fra Franeskom.
Marsilio Fiino nije morao dugo da trai Uitelja, poto je Fra Franesko imao svoje krilo
u Montevekiju i retko je izlazio izvan vrtova, gde je napravio elegantan lavirint od
kamenja za poploavanje. Fra Franesko je koristio lavirint kao alatku za molivu i esto
je drao predavanja u njemu. Meutim, danas je bio u svojoj radnoj sobi, kao da je
predosetio Fiinov dolazak.
Kako je mogue da nismo znali za malu Donatijevu? Fra Franesko nije postavio ovo
pitanje prekornim glasom, to nije bilo u njegovoj prirodi. Bilo je to iskreno, radoznalo
pitanje.
Ipak, Fiino se sekirao zbog toga. Zato mu ranije nije palo napamet da pogleda
astroloke karte? Zvezde su bile veoma jasne.
Donatijevi su tradicionalisti, odvratio je. Ne dele naa verovanja i nee sa
dobrodolicom doekati nae uenje. vrsto se dre katolicizma i smatrae da je ono to
mi radimo ozbiljno odstupanje od vere.
teta, sa obzirom na to da je njihova erka verovatno Iekivana. Da li smo sigurni da se
na njih ne moe uticati da promene miljenje?

Fiino se ispravio, iznenaen injenicom da Fra Franesko postavlja to pitanje, a da nije

ak ni upoznao devojku. Uitelj je to primetio i nastavio.
To mi se ini oiglednim, sa obzirom na Lorencovu opsesiju njom. Devojka je rodom iz
plemenite toskanske porodice, stare porodice, porodice sa kojom se Dante orodio. Sve
stare toskanske porodice pripadaju lozi Marsilio, ne zaboravi to. Sve tri velike, svete
dinastije naselile su se u Toskani i Umbriji. To je jedino mesto u Evropi gde se to ikad
desilo. Zato su ove oblasti uzvienije od ostalih.
To su takoe oblasti gde vladaju smrtna neprijateljstva i porodian rivalitet, primetio je
Fiino.
Da, da, naalost to je istina. Ali, mi pokuavamo to da ispravimo udeavanjem brakova
meu lanovima tih porodica. Ko bi pomislio da e se Albici i Medii ikada ujediniti u
istu porodicu putem braka? A tek Paci? Ali, to se deava. Moda moemo da uverimo
Donatijeve da dopuste svojoj erci da se uda za Lorenca.
Fiino je tuno odmahnuo glavom. Moemo da pokuamo, ali ne verujem u uspeh. Ne
zbog smrtnog neprijateljstva. Donatijevi i Medii su mirni susedi, mada lino smatram da
se Donatijevima ne moe verovati. Problem je u njihovom statusu. Ne samo to su
katolici, oni su i elitisti. To je teka kombinacija. Mada su Medii jedna od najbogatijih i
najuticajnijih porodica u Evropi -
I istinska kraljevska porodica ove zemlje, podsetio ga je Fra Franestko na drevnu lozu
porodice, i uzviene okolnosti Lorencovog roenja.
Da, ali aristokrate poput Donatijevih se nee sloiti sa tobom. Sa njihove take gledita,
Mediijevi su trgovci i postoji mnogo slojeva izmeu njih i Donatijevih u hijerarhiji
oveanstva.
Ta devojka. Kae da je takoe inteligentna?
Fiino je klimnuo. Potpuno je ravna Lorencu u svemu, Uitelju. Nikome to neu priznati
osim vama, ali istina je. Nezavisno od njenog horoskopa, vidim da su im due bliznakinje
prema nainu na koji ui i predmetima u kojima se istie. Toliko su slini da me to
ponekad uznemirava. Postoji simetrija, savrenstvo u njihovoj zdruenosti. Ipak... vidim
da im nije sueno da budu zajedno. Takav splet okolnosti me navodi da postavljam
pitanja o Bogu i veri.
Fra Franesko je klimnuo. Poteno, deko moj, poteno. I ja sam, u svom dugom ivotu,
video mnoge stvari koje su me navele da preispitujem volju Boga. Veina se odnosi na
tok ljubavi. Zato su dve due stvorene jedna za drugu, a potom odvojene? U pitanju je
ljubavni razdor, Marsilio. Ljubavni razdor u snu koji nazivamo ivotom. Ali, to ima svoju
svrhu. Svrha je u potrazi za sjedinjenjem. Gospod nas testira da vidi imamo li hrabrosti
da se borimo protiv iluzije i da pronaemo ljubav na kraju sna. Ako to uspemo, san
postaje realnost. Nita nije lepe od toga.
Fiino je klimnuo bez rei. Nikada u ivotu nije bio zaljubljen. Bio je jedinstvena dua,
najsreniji kada je zadubljen u prouavanje i knjige. Nije bio ovek kojem e panju
odvraati ljubavna enja. On jednostavno nije imao potrebu za tim.
Zemaljska ljubav nije za svakog, naravno, nastavio je Fra Franesko. Postoji izvestan
broj angelika, poput tebe, koji na zemlju dolaze sa jedinstvenim ciljem. Ne tee ljubavi
zato to nisu otelovljeni u paru. Ne trai nikoga, zbog toga to ovde nema nikoga za
tebe.
Ja sam srean ovakav kakav sam, Uitelju.

Naravno da si srean! Nai nebeski roditelji ne prave greke i nikada nisu okrutni. Ne bi
te poslali ovde gde nema parnjaka i u isto vreme ti dali uasnu tenju da ga pronae.
Poslali su te samog kako bi se usredsredio na svoj posao, koji je tvoja jedina prava ljubav
i ini te srenim, kao to je i bila namera.
Uitelj se nasmejao dok mu je oiljak ispod brade poskakivao. Zbog toga je tvoja misija
da poduava klasiku i lingvistiku, dok je moj posao da poduavam ljude o ljubavi. to
nas vraa na temu sa kojom smo zapoeli razgovor. ta da radimo po pitanju divne nove
Iekivane u koju je Lorenco zaljubljen? Da li si razgovarao sa Kozimom?
Fiino je odmahnuo glavom. Kozimo je veoma loeg zdravlja i ne elim da ga
optereujem dok ne budemo sigurni da je devojka ono to mislimo da jeste.
U tom sluaju nam je preostalo samo jedno. Dovedi je kod mene to pre kako bismo
jednom za svagda doneli odluku.
Kolumbina se sutradan pridruila Lorencu u Montevekiju i bila prvi put izvedena pred
Uitelja. ula je mnoge prie o njemu, naravno. Lorenco ga je apsolutno oboavao kao
najmudrijeg i najboljeg oveka koji je ikada iveo. Upozorio je Kolumbinu na njegovu
drevnu i smeuranu pojavu, ali nju takve stvari nisu doticale. Bila je ista dua i njen
pogled je prodirao do sutine ljudi, zanemarujui njihov spoljni izgled.
Svi etvoro su proveli etiri sata u sobi za primanje Ficinove kue. Uitelj je posmatrao
kako se Kolumbina ponaa u drutvu Lorenca i Fiina, zainteresovan da vidi da li se
ponaa prirodno. Dok je gledao shvatio je da ne postoji drugi nain da je vidi: lukavstvo
joj je bilo potpuno strano.
Uitelj se nasmeio malom skupu i objavio da je dolo vreme da porazgovara sa
Kolumbinom nasamo. Fiino se pozdravio i odvukao Lorenca sa sobom. Morali su da
obave mnoge pripreme pre sastanka Platonske Akademije sledee nedelje..
Kada su Fiino i Lorenco otili, Fra Franesko je pitao, Draga moja, Lorenco mi ree da
si sanjala raspee i Nau Gospu Magdalenu. Kada je to poelo?
Kolumbina je posluno klimnuo i ispriala mu. To se prvi put desilo prole godine,
tokom noi pre nego to sam upoznala Lorenca. Bila je to no pre mog roendana.
Probudila sam se u suzama i majka se naljutila. Zato plae kad ti je roendan i poetak
prolea? pitala me. Rekla sam joj da sam imala nonu moru, ali nisam joj ispriala ta
sam sanjala. Moja majka je veoma religiozna, poslala bi me u manastir!
Hoe li meni ispriati san?
Naravno. Ne mislim da ete me vi poslati u manastir! Nasmejala se.
Fra Franesko se smejao sa njom. Uveravam te da se to nikada nee desiti.
U tom sluaju, videla sam Naeg Gospoda na krstu. Kia je pljutala. Videla sam Mariju
Magdalenu kod podnoja krsta. Plakala je i ja sam poela da plaem sa njom. Videla sam
i druge ene: Svetu Majku i ostale Marije. Sve su plakale, ali ni sa jednom nisam
saoseala kao sa Magdalenom. Ja... Zastala je na trenutak i pogledala svoje ruke u krilu
oklevajui da razgovara o delu sna zbog kojeg bi mogla zauvek da zavri u manastiru.
Nastavi, draga. Od mene se ne mora plaiti.
Nasmeila mu se blistavim osmehom koji je opinjavao svakog kome bi bio upuen.
Znam to, Uitelju. Znala sam to od trenutka kada sam prela va prag. Ali, naredni deo
sna nije lako objasniti. Oseala sam... u snu sam oseala ta Magdalena osea, kao da sam
ja ona, ali sam u isto vreme znala da nisam ona. Kao da je elela da znam o emu ona

razmilja i ta nosi u srcu, kao da je to na neki nain podelila sa mnom. San je dovoljno
udan sam po sebi, ali ja sam ga sanjala tri puta.
Fra Franesko je klimnuo. To je izuzetan san, mala golubice. Blaen san. Da li si u snu
videla neke rimske vojnike? Njihova lica?
Odmahnula je glavom. Nisam ih videla jasno. Bila sam svesna njih, ali ih nisam videla.
Bila sam uglavnom usredsreena na Magdalenu.
Uitelj je zadovoljno klimnuo. Kolumbina je zaista sanjala isti san o raspeu koji su
sanjale sve Iekivane pre nje. Ako nije videla lice centuriona, jo bolje: nee morati da
joj objanjava zato je lice Gaja Longina mlaa verzija njegovog lica sa uasnim
oiljkom preko levog obraza.
Nije bilo sumnje da je Kolumbina erka svetog proroanstva. Poput svih proroica iz
loze, nije prosto videla Magdalenu, ve je oseala. Kako da je odvoje od roditelja i
obezbede joj odgovarajuu obuku unutar Reda? Kakvu ulogu bi ova devojka mogla da
igra ako ne bude mogla da se uda za Lorenca, to je vrlo verovatno?
Fra Franesko je zagrlio devojku i potom je pustio da provede ostatak popodneva sa
svojim voljenim Lorencom. Smeio se dok su odlazili u vrt, drei se za ruke. Bio je
pravi blagoslov posmatrati ih zajedno. Taj prizor mu je davao nadu i ispunjavao njegovo
drevno srce ljubavlju, uprkos kobnim Marsiliovim predvianjima.
Ljubav sve pobeuje, deco moja, proaputao je za njima. Ljubav sve pobeuje.
DRUGI DEO
udo Jednog
Iskreno, bez Obmane, sigurno i apsolutno...
Ono to je dole odgovara onome to je gore,
Ono to je gore odgovara onome to je dole,
U postizanju uda Jednog...
Otac mu je Sunce. Majka mu je Mesec.
Vetar ga je nosio u stomaku.
Zemlja ga je hranila.
Podie se sa Zemlje na Nebo,
A zatim ponovo sputa na Zemlju,
I prima Mo odozgo i odozdo.
Prema tome, imae Slavu itavog Sveta
I sve to je nejasno postae ti jasno.
To je snana Mo svih Moi
Na taj nain je stvoren svet.
Iz toga e proistei zapanjujue primene,
Jer ovo je Obrazac.
Stoga se zovem Triput Veliki Hermes,
Jer posedujem tri dela mudrosti itavog Sveta.

SMARAGDNA PLOA HERMESA TRISMEGISTOSA

Hotel Antika Tora, okrug Santa Trinita
Firenca, dananjica
Na obali reke Arno lei okrug Santa Trinita, nazvan po Svetom Trojstvu. Tajanstvena i
misteriozna zajednica monaha povezanih sa Redom, izgradila je ovde manastir u desetom
veku, pod patronatom Zigfrida od Luke, legendarnog ukundede Matilde od Kanose.
Monasi ne samo to su podravali Red, ve su neki od njih bili potomci najmonijih
porodica iz loze i bili zakleti lanovi. Ovde su uvana uenja iz Libro Rosso, a svetost
sjedinjenja i istine o Trojstvu smatrala se kamenom temeljcem pravih uenja.
Antike kule prodice anfiljaca ve skoro osam stotina godina uvaju strau na obodu
susedstva po imenu Santa Trinita. Obe kule su restaurirane i uzdiu se sa obe strane
pazarske ulice koja je dobila ime po prezimenu porodice majke Lorenca Mediija, via
Tornabuoni. Jedna kula je pretvorena u muzej mode i glavnu prodavnicu italijanskog
ultraik dizajnera Salvatorea Feragama. U drugoj kuli se nalazi hotel i izvestan broj
privatnih stanova. Na jednom od spratova june kule nalazi se stan Petre anfiljace; stan
koji trenutno slui kao tab Reda Svetog Groba.
Zapanjujue lepa i pomodna plavua Petra, kupila je stan u kuli pokuavajui da se
domogne predakog imanja svoje porodice u Firenci. Upotrebila je novac koji je zaradila
bavei se manekenstvom u Milanu. Sada je imala suvie godina da bi mogla da nastavi
karijeru modela, mada je i dalje bila lepa od veine upola mlaih devojaka koje trenutno
hodaju po pistama. Svet visoke mode se tokom proteklih godina suvie promenio za njen
ukus. Nije razumela nezdrav pritisak na devojke da se izgladnjuju i koriste vetake
stimulanse za ubijanje apetita. Radila je dok god je bila u stanju to da podnosi. Silno se
obradovala kada je Destino telefonirao i rekao joj da eli da se vrati iz Francuske u
Firencu. Nije ga videla par godina, mada su bili u kontaktu poto je bila njegov odani
uenik. Njena porodica je i dalje posedovala neto zemlje nedaleko od Montevekija.
Destino je tamo stanovao i ostavio neke predmete Reda kada je proli put bio u Firenci.
Od kako se vratio u Italiju, najee je odsedao u Montevekiju. Petri se nije dopadalo to
boravi sam u toj staroj kui. Neverovatno je ostario od kako ga je poslednji put videla i
delovao je veoma krhko. Laknulo joj je kada je odluio da odsedne u gradu nakon to
stignu Morin i njeni prijatelji. Treba da im pokae mnoge znamenitosti Reda u Firenci i
bie znatno lake ako svi budu na istom mestu. Petri je bilo drago to e u isto vreme
moi da dri Destina na oku.
Nakon nedavne budalatine koju je izvela Vitorija Buondelmonti, Petra je vie nego ikad
bila zatitiniki nastrojena prema starcu. Pokuala je da stupi u kontakt sa Vitorijom
nakon njenog sramnog ponaanja u Njujorku i melodramatine javne tvrdnje da je
Berane Sinkler otac njenog deteta. Vitorija jo nije uzvratila poziv. Ali, jednom e
morati to da uini. Petra je bila njen mentor na modnoj pisti i u okviru Reda, poto obe
potiu iz drevnih toskanskih porodica sa zajednikim nasleem. Zbog toga su je Vitorijini
udni postupci tokom prethodne nedelje posebno uznemirili.
U meuvremenu, Petra je zatitila Destina od novosti. Njen voljeni uitelj bio je krhkiji
nego ikad. Nije elela da ga nedavni dogaaji okiraju. Destino je sve svoje uenike
voleo kao da su mu deca. Kada bi neko od njih skrenulo sa pravog puta, popout Vitorije,
veoma bi se uznemirio. Petra se plaila da e Vitorijin oigledan pokuaj da uniti

Beraneovu vezu sa Morin, ostaviti duboke posledice. Znala je da ne moe jo dugo da

ga titi, poto e Morin sigurno traiti njegov savet, ak iako Berane to ne uini. Petra e
morati da ga upozori pre nego to se to dogodi, ali elela je najpre da se obrauna sa
Vitorijom.
Destino je stanovao sa Petrom u njenom prostranom stanu, dok su Morin i njeni prijatelji
bili u oblinjem hotelu. Mogli su da odravaju sastanke ili u Petrinoj dnevnoj sobi, ili na
terasi krova kule, sa divnim pogledom na firentinsku katedralu sa jedne i most Vekio sa
druge strane.
Tu na krovu, Destino i Petra, moderne voe Reda Svetog Groba, prvi put su se sastali sa
Morin, Tami, Rolanom i Piterom. Berane je bio upadljivo odsutan. Morao je da odleti u
kotsku i pozabavi se optubama protiv svog brata. Niko se nije uo sa njim ve dvadeset
etiri sata i svi su eljno ekali vesti sa imanja Sinklerovih.
Trenutno je itava grupa bila okupljena na firentinskom suncu. Crkva Svetog Trojstva u
kojoj je isti ovek koji sada sedi pred njima obuavao groficu Matilda pre hiljadu godina
ako je verovati priama prostirala se pod njima.
Kao besprekorna domaica, Petra je svojim gostima obezbedila izbor lokalnog vina i sira.
Skromno se predstavila kao Destinova sekretarica i delovalo je kao da je sasvim
zadovoljna time da ostane u senci. Uprkos tome, njeno prisustvo je bilo mono i svi
prisutni su bili svesni toga.
Destino je otvorio sastanak na isti nain kako je to radio ve dve hiljade godina uz
molitvu Reda:
Slavimo Boga i molimo se za dolazak vremena kada e svi ljudi sveta u miru
dobrodolicom doekati nae uenje i kada vie nee biti muenika.
Zatim je zapoeo predavanje.
Deco moja, potpuno ostvaren mukarac ili ena, antropos, zna ta je njegovo ili njeno
obeanje i uvek svesno radi na njegovom ispunjenju. Manje prosvetljena bia koraaju
zemljom u duhovnom bescilju. Ne shvataju ta je obeanje i zbog toga nisu u stanju da ga
odre. Meutim, svesno ili ne, vi to shvatate i zbog toga ste ovde.
Naa misija jeste da odrimo obeanje, obeanje da emo ponovo uspostaviti zlatno
doba tako to emo svetu vratiti istinska uenja. Put su za nas pripremili Lorenco i
njegova duhovna porodica. Uprkos veliini i lepoti kojom su njihovi ivoti blistali, nisu
uspeli da ispune misiju u potpunosti. Prouiemo Lorencov ivot i uiti iz njegovog
iskustva. Shvatiemo ta je uspelo, a ta nije uspelo i nastaviti rad na ponovnom
uspostavljanju lepote na svetu.
Svi ste doli. To je naim nebeskim roditeljima znak da su njihova deca zahvalna,
posluna i spremna da izvre svoju misiju na zemlji. Siguran sam da se nebesa danas
raduju. Vreme se vraa.
Vreme se vraa, odvratili su svi uglas. Kada je Piter Hili podigao au kako bi
uestvovao u zdravici, shvatio je da ga smee oi Petre anfiljace veoma paljivo
posmatraju.
Piter je otvorio svoj primerak prevoda knjige Libro Rosso i listao je dok nije pronaao
pasus koji mu je Petra rekla da proita. Razmiljao je o njoj na trenutak, o svemu to se
desilo proteklih par dana. Petra anfiljaca je zapanjujua ena. Divno je posmatrati njenu

predanost Destinu. Poto je veinu ivota proveo kao svetenik, nikada nije imao enskog
uitelja.
Petra anfiljaca je bez ikakve sumnje bila uitelj. Moda se predstavila kao Destinova
sekretarica, ali svima je odmah bilo jasno da je ona sila koja stoji iza Reda u novom
milenijumu.
Otvorio je pasus o Solomonu i kraljici od Sabe i poeo da ita
Tako se desilo da je kraljica juga postala poznata pod imenom Kraljica od Sabe,
odnosno, Mudra kraljica Sabanaca. Krteno ime joj je bilo Makeda, to na njenom jeziku
znai lepotica. Bila je kraljica i svetenica, posveena boginji sunca koja je lepotom i
obiljem obasjavala srene Sabance.
Sabanci su bili mudriji od svih drugih naroda na svetu. Shvatali su uticaj zvezda i
svetost brojeva koji potiu od njihovih nebeskih boanstava. Kraljica je osnivala velike
kole u kojima se uila umetnost i arhitektura. Skulptori koji su joj sluili pravili su od
kamena kipove bogova i ljudi izuzetne lepote. Njen narod je bio pismen i posveen
pisanoj rei i uitku pisanja. U njenom saoseajnom kraljevstvu cvetalo je pisanje
poezije i pesama.
Desilo se da je kralj Solomon saznao za postojanje ove neverovatne kraljice, preko rei
proroka koji ga je savetovao ena koja ti je ravna i koja ti u potpunosti odgovara vlada
dalekom junom zemljom. Od nje e mnogo toga nauiti, kao i ona od tebe. Sueno je
da se upoznate. Najpre nije verovao da takva ena postoji, meutim radoznalost ga je
navela da joj poalje poziv u posetu njegovom kraljevstvu na svetoj Sionskoj gori.
Glasnici koji su stigli u Sabu da obaveste vatrenu kraljicu Makedu o Solomonovom
pozivu, otkrili su da je u njenoj zemlji mudrost kralja odavno postala legendarna, kao i
sjaj njegovog dvora. Bila je svesna da on postoji. Proroice su predvidele da e jednog
dana otputovati daleko da pronae kralja sa kojim e obaviti hieros gamos, sveti brak
koji spaja telo sa umom i duhom u inu boanskog sjedinjenja. Rekle su joj da e on biti
blizanac njene due, i da e ona postati njegova sestra-nevesta, dve polovine jedne
celine, potpune samo kada se spoje.
Kraljicu od Sabe, meutim, nije bilo lako osvojiti. elela je da stupi u sveto sjedinjenje
samo sa ovekom kojeg prepozna kao deo svoje due. Dok je njen karavan kamila
prevaljivao dugaak put ka Sionskoj gori, Makada je osmislila niz testova i pitanja koje
e postaviti kralju. Odgovori e joj pomoi da utvrdi da li joj je ravan, da li je blizanac
njene due, da li su stvoreni kao jedno u osvit venosti.
Oni koji imaju ui neka uju..
LEGENDA O SOLOMONU I KRALJICI OD SABE, PRVI DEO
ONAKO KAKO JE SAUVANO U LIBRO ROSSO
Piter je zastao pre nego to je preao na sledei pasus. Poslednja fraza ovog pasusa da li
je blizanac njene due, da li su stvoreni kao jedno u osvit venosti dotakla je neku taku
duboko u njemu. Nikada sebi nije dozvolio da razmilja o konceptu srodne due i
predodreene ljubavi. Poto je bio svetenik, njegova ljubav je pripadala Bogu, Boijem
sinu i njegovoj svetoj majci. Kao veoma mlad zavetovao se na celibat i uvek je potovao
tu zakletvu. Tokom veine ivota, Piter se oseao kao jedan od jedinstvenih ljudi, bez
druge polovine, ljudi koje je Bog stvorio sa odreenom svrhom, kako bi obavili odreen

zadatak. Veoma retko se oseao drugaije. Meutim, u najdubljim ponorima due, kada
bi bio potpuno iskren prema sebi, dogaalo se da na trenutak posumnja. Ti trenuci su bili
kratki, ali ipak su se deavali. Prikrali bi mu se kada bi ugledao srean par kako eta ruku
pod ruku preko Novog mosta u Parizu, ili porodicu kako se igra u parku. U tim trenucima
bi se zapitao da li neto proputa, neki aspekt ivota koji Bog eli da Piter iskusi.
Ali, Bog ne moe eleti i jedno i drugo, zar ne? Ako eli da Piter bude svetenik, znai da
njegova sudbina nije da se zaljubi i osnuje porodicu. Vei deo ivota je verovao u to.
Tokom osamnaest meseci koje je proveo u francuskom zatvoru, otac Piter Hili je imao
dosta vremena za razmiljanje. Jevanelje iz Arka, dokument zbog kojeg je rizikovao
ivot i slobodu, dokazuje da je Isus poznavao ljudsku ljubav i uivao u njoj. Piter je
apsolutno verovao u to ak i dok je bio potpuno predan svom pozivu i katolicizmu.
Naravno, da se muio sa tim konceptom, ali otkrio je nain da ivi sa tom idejom i da ne
pogazi zakletvu. Meutim, uenja iz Libro Rosso, ukljuujui jevanelje koje je napisao
Isus lino, naglaavaju da je glavni razlog ljudskog otelovljenja iskuavanje ljubavi u
svim oblicima, ljudske i boanske, platonske i erotine.
to ih je vie itao, ta uenja su sve jae odjekivala u njegovoj dui.
Tokom protekle etiri godine raspalo se sve to je Piter smatrao istinitim. Da li je on jo
uvek svetenik? Vatikan mu nije oduzeo zvanje, ali nije nosio sveteniki okovratnik od
kako je izaao iz zatvora. Nije imao elju da to ini. U ovom trenutku nije zainteresovan
za propovedanje, posebno u katolinom okruenju. Piter Hili je trenutno ovek bez
ivotnog poziva. Pratio je Morin i ostale ne samo zbog toga to su oni njegova porodica u
krvi i duhu, ve stoga to su njegove kolege u velikom poduhvatu.
Piter je i dalje pokuavao da utvrdi koja je njegova uloga u velikoj misiji o kojoj je
Destino govorio ranije u toku dana. U misiji koju je Petra oigledno prigrlia sa ljubavlju i
estinom. Znao je da je dao obeanje i da je ovde kako bi ga odrao ali u emu se to
obeanje tano sastoji? Nastavie da prouava ono to mu je zadala, zaintrigiran
trenutkom u koji ga ova pria odvodi, sada na prekretnici njegovog uzburkanog ivota.
Makeda, kraljica od Sabe, stigla je na Sionsku goru sa darovima za velikog kralja
Solomona. Dola je bez skrivenih namera, jer bila je ena velike istote i iskrenosti,
nesposobna za pretvaranje i obmanu. Zato je Makeda rekla Solomonu sve to joj je bilo u
srcu i na pameti. im se nala u njegovom prisustvu i pogledala ga u oi, znala je da je
on deo nje, od nastanka vremena do kraja venosti.
Solomona su potpuno osvojile Makedina lepota i pojava, a njena iskrenost ga je
razoruala. Mudrost koju je video u njenim oima, bila je odraz njegove sopstvene. Istog
trenutka je shvatio da su proroci bili u pravu. Evo ene koja mu je jednaka. Zar bi ona
mogla biti drugo, kada je druga polovina njegove due?
Tada su se kraljica od Sabe i kralj Solomon sjedinili u hieros-gamosu, spoju koji
ujedinjuje mladu i mladoenju u duhovnom braku po boanskom zakonu. Boginja
Makede se stopila sa Bogom Solomona u najsvetijem savezu, stopivi muki i enski
princip u jedno potpuno bie. Tim inom sjedinjenja Solomona i kraljice od Sabe, El i
Aerat su se jo jednom spojili u fizikoj formi.
U branoj odaji ostali su itav mesec, na mestu poverenja i svesti, ne dopustivi niemu
da narui njihov savez. Kau da su im tada otkrivene tajne univerzuma. Zajedno su
ustanovili tajne koje e Bog podeliti sa svetom, za one koji imaju ui da uju.

Solomon je inspirisan Makedom, napisao vie od hiljadu pesama, ali nijedna nije tako
velianstvena kao Pesma nad Pesmama, koja u sebi nosi tajnu hieros gamosa i
pronalaska Boga u tom jedinstvu. Mada Makeda nikada nije bila njegova supruga po
zakonu ljudi, bila je njegova jedina supruga po zakonu Boga i prirode, odnosno po
zakonu Ljubavi.
Kada je Makeda krenula sa svete gore Sionske, teka srca je ostavila svog voljenog.
Takva je sudbina mnogih dua bliznakinja u istoriji da se spoje i otkriju najdublje tajne
ljubavi, ali da ih na kraju odvoje njihove sudbine. Moda je najvee iskuenje i tajna
ljubavi u spoznaji da dvoje voljenih ne mogu biti rastavljeni, bez obzira na fizike
okolnosti, vreme ili udaljenost, ivot ili smrt.
Kada se predodreene due ujedine u hieros gamosu, ljubavnici su zauvek duhovno
povezani.
Oni koji imaju ui neka uju.
LEGENDA O SOLOMONU I KRALJICI OD SABE, DRUGI DEO
ONAKO KAKO JE SAUVANO U LIBRO ROSSO
Piter je zatvorio knjigu i ustao. Morao je da razmisli, morao je da proeta. Bilo je mnogo
slojeva unutra prie o Solomonu i kraljici od Sabe dubokih i za njega pomalo
uznemirujuih. Ponukali su ga da dovede u pitanje miljenje o sebi. Setio se Petrinog
usredsreenog pogleda u trenutku kada mu je davala ovaj zadatak. Znala je da mu ovim
stranicama upuuje izazov, znala je da e nakon itanja razmiljati o stvarima na koje se
nikada ranije nije usredsredio. Nema sumnje da je Destino dobro informisao o svim
osobama koje dolaze u Firencu, ali u njegovom sluaju, ipak je u pitanju intuitivan izbor
teksta.
Piter je obuo cipele i odluio da proeta uz obalu reke Arno. Firenca nou izgleda zaista
zapanjujue. Moda e mu to pomoi da se prilagodi.
Piter je gurnuo velika drvena sigurnosna vrata koja odvajaju spoljni svet od privatnih
stanova u Antika Tore. Kada ih je otvorio ugledao je devojku kako tri preko ulice ka
njemu i mae rukama.
Molim vas, pridrite mi vrata!
Ostala je bez daha, ali je uspela da mu se nasmei dok je pridravala vrata da se ne
zatvore. Zaboravila sam kljueve, objasnila je, pokazujui ka magnetnoj bravi na ulazu.
Magneti. Razmagnetiu mi kreditne kartice pa ne mogu da nosim klju u tani. Moram
da ih drim odvojeno. Veoma nezgodno!
Piter je klimnuo, zaokupljen mislima. Laku no, rekao je ljubazno. Mlada dama je
mahnula, ula u zgradu i krenula ka liftu.
Da nije bio toliko rastrojen, Piter bi primetio da je na vratima, tamo gde ih je devojka
dotakla, ostala krvava mrlja.
udesna no u Firenci. Vazduh je bio prepun mirisa kasnog prolea, sa reke je duvao
blag vetar. Tamara i Rolan su sedeli na krovnoj terasi Antika Tore i upijali atmosferu dok
su krovovi Firence oivljavali pod svetlom punog meseca. Ova terasa je bila kao stvorena
za dvoje zaljubljenih koji ele zajedno da provedu tiho vee.

Rolan je proveo proteklih par dana pomaui Tamari sa istraivanjem svih vidova
legende o Longinu. Jo nisu bili sigurni da li da pitaju Destina o tome, ili da saekaju da
sam pokrene temu.
Kakva je etikecija za ponaanje prema oveku koji tvrdi da je star dve hiljade godina?
pitala je Tami.
Rolan se nasmejao. Kao poznavalac tajnog naslea, znao je poneto o dekorumu.
Saekaemo i videti kuda e nas to odvesti. Vie e nam verovati ako ga ne pritiskamo.
Nee valjati ako pomisli da pokuavamo da iscedimo informacije od njega. Pozvao nas je
ovamo sa razlogom. Ne smeta mi da ekam dok se taj razlog ne otkrije.
Misli li da e ga Berane pitati za koplje?
Rolan je razmislio pre nego to je klimnuo. Nadam se da hoe. Znam da osea potrebu
da to uini. Teko e odoleti, ne samo zbog sticanja ezoterinog saznanja.
Ve zbog toga to se trenutno suoava sa sopstvenom sudbinom, zavrila je Tami
Rolanovu misao, to se esto deavalo.
Rolan je klimnuo. Tako je. Uvek sam verovao da je Koplje Sudbine simbol borbe koju
ovek vodi sam sa sobom. Da ono u sebi nosi neku vrstu energije ili vibracije koja
pojaava ono to u srcu osea ovek koji ga poseduje. Dobri ljudi postaju velikani, poput
Karla Velikog. Zli ljudi postaju udovita, poput Hitlera.
Berane je dobar ovek. Mogao bi da postane velikan.
Rolan je klimnuo, ali elo mu se nabralo od tekih misli. Kakav je njegov put do
veliine, Tamara? ta mora da uini? Da li na prvo mesto da postavi svoju i Morininu
sreu? Ili da preuzme odgovornost za malog deaka koji je naizgled roen pod veoma
posebnom zvezdom?
Vilica joj se obesila. Tami je volela Rolana i mada ga je poznavala i razumela, ipak je
uspevao da je okira. Odgajan je u udnom i sloenom svetu evropskih tajnih drutava.
Otac mu je bio voa drutva Plave Jabuke i njegovo brutalno ubistvo je posledica intrige.
Svet u kojem Rolan ivi jeste svet u kojem intrige ne predstavljaju igru, niti prazne
rituale: te tajne predstavljaju pitanje ivota ili smrti i utiu na istoriju i oveanstvo. Kao
urbanoj Amerikanki, ponekad joj je bilo teko da shvati dubinu i opasnosti ovog
sveta. Tokom proteklih godina bila je svedok mnogo ega dok je Morin bila u potrazi za
neprocenjivim izgubljenim jevaneljima. Ipak, svaki novi dan kao da je donosio novu
misteriju. Ponekad je na to gledala kao na uzbudljive trenutke svog novog ivota sa
Rolanom; ponekad bi se oseala osujeeno i uplaeno.
Zamucala je pre nego to je uspela da izgovori pitanje. Nije... nije mogue da smatra da
Berane treba da se oeni Vitorijom?
Rolan je pogledao svojim nenim oima. U njima je bilo bola, ali i razumevanja prema
drevnoj istini koju ona jo nije u potpunosti shvalata.
Tamara, volim te. Berane voli Morin na isti nain, tako da mi se srce cepa dok ovo
govorim. Ali... nisi odgajana u skladu sa drevnim obiajima naeg naroda. Znam da ih
razume i da si nauila da ih voli i prihvata kao svoje. Ali nisi odrasla sluajui legende
o masakriranim roacima, muenicima koji su ubijeni zbog svojih verovanja. U
Langdoku, deci sluaju te prie pred spavanje. Odrasli smo uz legende o Katarskim
voama koji su bili dovoljno hrabri da zakorae u plamen, da pate i umru zbog verovanja
u ljubav Isusa i Marije Magdalene, da rizikuju sve kako bi sauvali uenja o Putu
ljubavi.
Znam sve to. Pobunila se Tami. Ali, ne shvatam kakve veze ima sa ovim sluajem.

Rolan je strpljivo nastavio. Berane je odgajan u Langdoku, kao naslednik ovog

zavetanja. ta se nalazi u centru naih tradicija? Kako su se Berane i Morin upoznali?
ta im je zajedniko?
Tami je poela da shvata. Proroanstva. Odgovorila je.
Da, proroanstva. Proroanstva o Iekivanoj i o Princu Pesniku vodila su nae ljude
dve hiljade godina. Uvek smo iveli u skladu sa njima i odabirali voe na osnovu njih.
Nikada nas nisu izneverila. Tokom detinjstva, Beranea je deda svakog dana podseao da
je on zlatni princ ovog proroanstva. Proroanstvo mu ne izbija iz glave. ivi u strahu da
nee ispuniti svoju sudbinu, da e izneveriti svoj narod. Dodaj tome odgovornost prema
detetu koje je roeno po istom proroanstvu. Postoji jo neto to ne zna...
Tami je sluala, ali pisak mobilnog telefona joj je odvukao panju na trenutak. Progledala
je poruku i proitala je Rolanu.
Destino nam alje poruku preko Pitera. Sastanak je sutra u devet sati ujutru u galeriji
Ufici. Destino e nam priati o Botieliju. ta si ono hteo da kae?
Tami i Rolan su bili toliko zadubljeni u razgovor da nisu primetili mladu enu koja je
sedela nedaleko od njih dreu u rukama neto poput dnevnika putovanja. Nisu videli da
zapisuje svaku njihovu re, niti su primetili da joj sa dlana desne ruke kaplje krv na papir.
Uitelju, da li ste dobro? Pitala je Petra tiho kada je ula u Destinovu sobu. Sedeo je na
krevetu zatvorenih oiju, zadubljen u misli. Nije koristio elektrino svetlo, voleo je svee
i uljane lampe. Insistirao je na tome da ivi jednostavno, uprkos bogatim sledbenicima
koji bi ga rado snabdeli svime to mu je potrebno. Meutim, malo toga mu je bilo
potrebno. Deo pokore koju je sam sebi nametnuo pre toliko godina, bio je asketski ivot.
Uvek se pridravao tog zaveta.
Zbog toga to bi Destino ponekad zaspao nakon molitve, Petra je svako vee proveravala
da li su svee i lampe ugaene.
Ui, draga moja. Nemoj vie brinuti zbog mene. Znam ta dolazi i drago mi je zbog
toga.
Petra se nasmeila u polumraku. Naravno da zna.
Zbog ega vam je drago, Uitelju? Zbog samog deteta? Zbog Drugog Princa?
Destino je polako otvorio oi. Drago mi je zbog ove prilike. Drago mi je zbog testa.
Drago mi je zbog pouke koja moe i mora proistei iz toga.
Ali, Vitorija -
Vitorija igra svoju ulogu, ulogu protivnika, ulogu izazivaa.
Petra je shvatila i odvratila bezoseajnim glasom, Bei od mene, Sotono.
Destino je klimnuo. Sotona, kao to dobro zna, bukvalno znai protivnik. U ovom
sluaju ona je Beraneov lini Sotona. Ali, nemoj misliti da je Vitorija rava. Ona je
skrenula sa pravog puta i njene namere su zle, ali ono to radi je od znaaja za nae ljude.
Nijedan heroj nije dobio lovorov venac ako se nije suoio sa snanim i opasnim
protivnikom. Ako Berane iz ove situacije izae uz razumevanje prave lekcije, bie
dostojan tog venca. Zasluie da postane Lorencov duhovni naslednik.
Ako se to ne desi?
Destinove od starosti bezbojne i sluzave oi, zamaglie se dok je isputao dubog,
isprekidan uzdah. Ako se to ne desi, morau da poivim jo onoliko generacija koliko
bude potrebno da se rodi princ dostojan tog proroanstva.

Berane je nazvao Morin sa aerodroma u Edinburgu da bi je obavestio da kree ka

Firenci privatnim mlaznjakom Sinklerovih. Njegov brat se nakon hapenja naao u nekoj
vrsti zakonske izlovanosti. Poto ga eka suenje po optubi za zaveru, i sa obzirom na to
da je u itavu stvar umeana vlada, zadrali su ga u pritvoru na osnovu posebnih
okolnosti i bez kaucije. Beraneu i dalje nije bilo jasno za ta ga tano optuuju, ali
reenu mu je da nee moi da vidi brata jo tri dana. Nije bilo svrhe da sedi u kotskoj i
nervira se. Pogotovo dok je njegov odnos sa Morin u opasnosti.
Sada je sedeo na njenoj maloj terasi u Antika Tore. Dok je izgovarao priznanje, katedrala
se presijavala iza njega.
Slagao sam te.
Znam.
Berane je klimnuo i pogledao je duboko u oi. Znao je da nee moi da je lae kada se
nae lice u lice sa njom. To prosto nije bilo mogue. Suvie su bliski, suvie povezani.
Ona e svojim prodornim zelenim oima uvek biti u stanju da zaviri u njegovu duu i
drago mu je zbog toga. Shvatio je to dok je bio u kotskoj; ne eli vie nikada u ivotu da
krije neto od nje. eli da postanu sjedinjen par, da izmeu njih ne moe nita da se
isprei. Berane je pojurio u Firencu da bude sa njom, da joj objasni, da je preklinje za
oprotaj.
Ali, nije mu dopustila da preklinje.
Tokom proteklih dana, Morin je takoe neto shvatila. Dok je danas sedela sa Destinom
na terasi, oajniki joj je nedostajao Berane. Bio je sastavni deo ovog divljeg,
nepredvidivog, blagoslovenog putovanja na koje su se zajedno otisnuli. Bez njega se
oseala kao da joj nedostaje jedan ud. Iznova je itala odeljak iz Libro Rosso u kojem se
detaljno opisuje odnos dve due bliznakinje, bia stvorenih od iste sutine, stvorenih
jedno za drugo. Bilo je to najlepe uenje Reda, i ona je shvatila koliko je to uenje
istinito zbog naina na koji je Berane voleo. Nije prosto verovala u to, znala je da to
istina: Berane je njena dua bliznakinja, znala je da su im sudbine prepletene poput
umova i dua. Ako to zna, kako da odbaci taj odnos? Nije bila u stanju to da uini. Bila bi
to uvreda daru ljubavi koji su oboje dobili od Boga.
Morin, nauila si me ta znai voleti. Promenila si me, preobrazila od osobe koja samo
postoji u osobu koja je zaista iva. ao mi je zbog onog to se desilo sa Vitorijom, vie
nego to mogu da objasnim reima. Moram da ti kaem... postoji mogunost da je dete
moje.
Znam i to, rekla je Morin. Ula je u sobu sa terase i uzela kovertu sa toaletnog stoia.
Danas mi je Vitorija poslala ovo.
Berane je otvorio kovertu i pogledao tri fotografije divnog deaka, starog tek neto vie
od dve godine. Berane nije disao dok je pregledao fotografije, jednu po jednu. Sa
tamnom, dugom kosom i plavo-zelenim oima, dete je delovalo kao majuna verzija
Beranea Sinklera.
Nikad ga nisi video, shvatila je Morin dok je posmatrala njegovu neoekivanu i veoma
emotivnu reakciju.
Ne. Re mu je zastala u grlu dok je prvi put posmatrao fotografije svog sina.
ta e uraditi?
Berane je neko vreme utao. Danteove fotografije su u trenutku raznele njegovu
odlunost. Nita nije moglo da ga pripremi za udarac koji je doiveo posmatrajui
savrenu, majuni verziju sebe. Dok je gledao dete na fotografiji u njemu se probudilo

neto slino tuzi. U tom trenutku je shvatio da mu se ivot neizbrisivo promenio. Izgubio
je kontrolu nad njim. Dante mu je sin i nee ga se odrei.
Najzad je progovorio promuklim glasom, On je moj sin Morin pogledaj ga samo. Ne
treba mi DNK test. Imam oi. Osim toga...
Osim toga, ta?
On je dete proroanstva. Ne moram da ti objanjavam ta to znai, ne mogu to da
zanemarim. Postoji jo neto to ne zna.
Morin je pokuala staloeno da doeka objanjenje, meutim, itavo telo joj se treslo.
Svet se ruio oko nje. Bila je sigurna da e vest koju e upravo uti zadati konaan udarac
onome to je preostalo do njenih kula u oblacima.
Proroanstvo. Morin, proroanstvo ima i drugi deo. Retko se citira zato to je u pitanju
dogaaj koji se nikada ranije nije desio. Zove se Drugi Princ. Zastao je na trenutak pre
nego to je poeo da recituje.
Sin oveka e se vratiti
Kao Drugi Princ.
Kada doe vreme i kada se zvezde poravnaju,
Princ Pesnik e biti otac Princa Pesnika
Koji e postati Kralj Kraljeva.
Morin se prestravila. Dobro je poznavala mo proroanstva, poto se u svom ivotu
suoila sa tim. Nije elela da rizikuje i pogreno protumai ono to je upravo ula. Nakon
uasne tiine koja je nastupila meu njima, uspela je da proapue, ta to tano znai,
Berane?
Dok su mu se oi ispunjavale suzama, uzeo je njene ruke u svoje i stegao ih tako vrsto
da se trgla. Nijedan Princ Pesnik nikada nije dobio sina Princa Pesnika. U istoriji naeg
naroda, nikada se nije desilo da otac i sin dele sve karakteristike proroanstva. Zbog toga
Drugi Princ...
Predstavlja Drugi Dolazak. Zavrila je Morin reenicu tupim glasom koji nije
prepoznala kao svoj.
Morin, znam da zvui ludo, ali razmisli o tome ta smo svi zajedno proiveli. Bili smo
svedoci toliko nemoguih dogaaja. Proroanstva nas nikada nisu izneverila. Ako postoji
najmanja mogunost da je Dante... Berane je zastao. Jo nije bio u stanju to naglas da
izgovori, taj koncept ga je veoma uznemiravao.
Zatim je nastavio, Ako je Dante zaista poseban, biu mu potreban. Ne samo da ga
povremeno poseujem ili da mu aljem novac, ve da mu budem pravi otac. Bie mu
neprestano potreban neko ko e ga voditi i kontrolisati ambicije njegove majke.
Morin je osetila goruu knedlu u grlu dok je ponavljala pitanje na koje nije elela da uje
odgovor.
ta e uraditi?
Ispravnu stvar. ao mi je Morin. Tako mi je ao. Ali, moram da budem dostojan
pozicije koju drim. Moram da proem ovaj test. Pustio je suze koje je do tog trenutka
zadravao i glasom koji kao da potie sa nekog drugog mesta izgovorio sledee rei,
Moda naa obaveza da budem plemeniti ima prvenstvo prema obavezi da budemo
sreni.

Morin je ustajala polako, trudei se da shvati kako se blaen trenutak pretvorio u nonu
moru za nekoliko sekundi. Jednog trenutka su potvrdili neumiruu i venu prirodu svoje
ljubavi, sledeeg trenutka Berane je ostavljao kako bi proveo ivot sa Vitorijom i
njihovim detetom.
Uguila je jecaj i okrenula mu lea i istrala na terasu.
Areco, Toskana
21. jul, 1463.
Alesandro di Filipepi je bio veoma zahvalan zbog svog ivota. U osamnaestoj godini je
bio egrt kod najveeg umetnika u Italiji i dokazao da je ravan najveim slikarima u
Firenci. to je jo vanije, porodica Medii ga je praktino usvojila. Dali su mu mnogo
vie od svog imena. iveo je i radio pod krovom Pjera i Lukrecije de Medii i bio stariji
brat Princu Pesniku i mlaem ulijanu. Lorenco i Sandro su postali nerazdvojni. Bili su
neizmerno uzbueni to idu sa Kozimom na hodoae u Sansepolkro, duhovni dom
Reda Svetog Groba. Kozimo je bio veoma slab, ali radovao se zbog svoje ideje da povede
deake. Ovo je verovatno njegov poslednji izlet, poto zbog kostobolje vie nije mogao
da uzjae konja. Jahao je nenu belu mazgu sporog koraka, pored jednako usporenog Fra
Franeska. Tokom ovog putovanja, bili su savreno drutvo jedan drugom. Mada su
deaci udeli za tim da se kreu bre, suvie su potovali Kozima i Uitelja da bi ih
pourivali.
Naravno, datum nije odabran nasumice. Takav je obiaj Reda i onih koji njime
upravljaju. Sutranji dan, dvadeset drugi jul, bio je dan Marije Magdalene. Zvanino
bratstvo koje nosi njeno ime organizovae proslavu. Lorenco i Sandro e uestvovati u
procesiji u ast ene koju obojica duboko potuju kao jednog od svojih duhovnih voa.
Nakon proslave Uitelj e ih nedelju dana intenzivno poduavati u prisustvu velikih
relikvija Reda na kojima je Sansepolkro osnovan.
Ali, to je budunost. Danas su momci sa Kozimom i Fra Franeskom krenuli da se sretnu
sa zvaninim umetnikom rezidencije Reda: sa velikim Pjerom dela Franeskom. Zbog
toga je Sandro oseao zahvalnost i strahopotovanje. Pjero dala Franeska je bio najvei
ivi angelik. Dok je jo bio deak, otkrio ga je lino Fra Franesko. Mudraci su
proedvideli njegovo roenje u udnom i svetom gradiu Sansepolkro. Pjerovoj vetini
fresko-slikarstva nije bilo premca. Upravo je zavravao ciklus fresaka u drevnoj crkvi
San Franesko, domu Reda u Arecu. Sloene slike su od poda do tavanice prekrivale
ogromnu kapelu iza oltara. Oslikao je legendu u Pravom krstu i susretu kralja Solomona i
kraljice od Sabe. Za lanove Reda, ta legenda predstavlja najsvetiju priu od svih pria.
Od sjedinjenja Solomona i kraljice od Sabe najvea uenja u ljudskoj istoriji prenose se
sa kolena na koleno, uenja o ljubavi i mudrosti koja iz korena menjaju shvatanje o
ivotu i svetu. Red propoveda da su mnoga od tajnih uenja koja je Isus podelio sa
svojim sledbenicima, preneta do njega preko Davidove loze iji je izdanak.
Sveti obiaj hijeros gamosa, shvatanje da se Bog nalazi u branoj odaji kada su mukarac
i ena sjedinjeni na mestu ljubavi i razumevanja, moe se pratiti sve do vremena
Solomona i kraljice od Sabe. U Starom zavetu se Pesma nad pesmama, pesma o svetom
sjedinjenju i strasti koja stvara ivot, pripisuje Solomonu.
Uitelj je priao deacima dok su ulazili u crkvu izgraenu u romanskom stilu u ast
svetog Franje Asikog u trinaestom veku.

Mada proroanstvo o Princu Pesniku danas posmatramo kao hrianski koncept, kao
dolazak oveka koji e vaspostaviti i tititi prava Hristova uenja, to nije uvek bilo tako.
Proroanstva su drevna, bezvremena. Potiu od Boga i odnose se na mukarce i ene
irom vremena i prostora koji e doi da obave Boiji posao bez obzira da li su u
pitanju Jevreji, hriani, Muslimani, Hindusi ili pagani. To nije bitno. Solomon i David su
bili Prinevi Pesnici. Razmislite o ovome: David je napisao Psalme, njegov sin Solomon
je napisao hiljade pesama, ukljuujui uzvienu Pesmu nad pesmama i obojica su na neki
nain promenili svet. Isus je bio Princ Pesnik, ali ni u kom sluaju nije bio prvi. Bio je
samo jedan u dugom nizu pesnika i, bez sumnje, najizuzetniji meu njima. Meutim, nije
bio prvi, niti je poslednji. Nasmeio se Lorencu.
Zaustavio je deake, poto su se nali u centru broda. Pogledajte ka oltaru. Zastanite da
pogledate veoma bitnu Pjerovu kreaciju. Pre nego to osmotrite velianstvenost freske,
bacite pogled levo i desno od oltara.
Sa obe strane prostranog oltarskog prostora nalazili su se uski stubovi. Naslikani na
identian nain, kao savreni parnjaci, dinovski portreti Isusa i Marije Magdalene
nalazili su se, prvi sa leve, a drugi sa desne strane. Naslikani su kao ravni jedno drugom,
ali i kao par.
Ovo su portreti dvoje voljenih. Jednakih pod Bogom, zauo se nean muki glas iza
njih.
Pjero dela Franeska, sa etkicom u ruci i umrljan pigmentom, nasmeio se prijazno
deacima dok je objanjavao svoj rad. Nisam ja naslikao originalne portrete Naeg
Gospoda i Nae Gospe. Njih je stvorio drugi stanovnik Areca, veliki slikar koji je bio moj
prethodnik. Zvao se Luka Spinelo. Naalost, njegove freske su propale, ali ja sam ih
restaurirao. Mogu samo da se nadam da se nisam ogreio o njegov rad. Bio je pravi
genije. Uio je od ota. Pjero je klimnuo ka Fra Franesku i nastavio. Moda bi valjalo
da kaem da ga je oto nauio da slika. Sve ostalo je nauio od Uitelja.
Pjero je zastao kako bi pozdravio Kozima sa velikim potovanjem koji dostojnim glave
porodice Medii. Mada je bio stanovnik jugoistone oblasti Toskane, Pjero dela
Franeska je dugo obuavan u Firenci pod Kozimovim patronatom. Mada su Mediijevi
eleli da zadre Pjera u Firenci, znali su da je Uitelju potreban u Arecu i Sansepolkru.
Kao zvanini pisar Reda, treba da ostavi trajna umetnika dela ove svete regije, preko
kojih e uenja biti sauvana.
Tokom naredne nedelje, to e biti deo obuke koju e Sandro i Lorenco primiti. Stei e
bolje razmevanje svega to je Pjero postigao neuporedivom tehnikom pripovedanja preko
fresaka. Areco je probni teren za skrivanje uenja Reda na otvorenom. Firentinci treba
da proire ovaj pristup, da ovaj tip monih, simbolinih remek-dela priblie veoj i
zahtevnijoj publici. Red je preduzimao smele korake kako bi osvojio Firencu uz pomo
Mediijevih i njihove armije umetnika. Ako uspeju da postignu ciljeve u Firenci,
proirie se Italijom i na kraju krenuti ka Rimu.
Sa monim udruivanjem Lorenca i Sandra zapoee revolucija ka zlatnom dobu
umetnosti i obrazovanja. Misija se sastoji u ponovnom uspostavljanju pravih uenja
ranog hrianstva uz pomo epskih umetnikih dela.
Kada postanu suvie umiljeni zbog vanosti ove misije, Fiino je rado podseao svoje
uenike da je nisu oni zapoeli. Oni su blaeni naslednici velikog bogatstva izgraenog
na krvi i rtvama zapanjujuih ena i mukaraca koji su iveli pre njih. Citirao je velikog
uenjaka i vou reda iz dvanaestog veka, Bernarda iz artra:

Zapamtite, mi smo patuljci koji stoje na pleima divova.

Firenca, dananjica
Zapamtite, mi smo patuljci koji stoje na pleima divova.
Piter Hili je esto citirao Bernarda iz artra, rado se seajui velikana koji su iveli pre
nas i dali sve od sebe da mi ne bismo iveli u tami. Ali, citat mu je delovao posebno
primereno dok je stajao pred kipom Kozima Oca Nacije i Lorenca Velianstvenog pored
galerije Ufici.
Piter i Morin su koraali pokraj reke pre nego to su skrenuli ka Uficiju, jednom od
najvelianstvenijih muzeja na svetu. Na prilazu ovom renesansnom blagu postavljeni su
kipovi umetnika koji su oblikovali sudbinu Firence: slikara, pisaca, arhitekata. Proli su
pored Donatela i Leonarda. Na drugom kraju ulaza, pored trga nalazio se kip Kozima.
Delovao je mudro i iznenaujue srdano dok stoji pored svog unuka. Kip Lorenca je bio
podjednako dobro izvajan. Predstavljen je sa rukom poloenom na bistu Minerve, boginje
mudrosti.
Morin je stajala pred kamenim likom Lorenca na pijedestalu i posmatrala ga u tiini.
Poli su joj trnci niz kimu kada je ugledala njegovo lice izvajano sa udnom crtom po
kojoj je bio poznat, sa pljosnatim grebenom nosa. Uprkos tome to se o njemu esto
govorilo kao o runom, Morin se zapanjila zbog njegove lepote. Zraio je neverovatnom
plemenitou, opipljivom ak i u kamenu izvajanom stotinama godina nakon njegove
smrti.
Bez sumnje, bio je velianstven.
Zadrhtala je, mada je sunce bilo na dobrom putu da obezbedi vreli majski dan u Toskani.
Piter je primetio. ta se desilo?
Morin je progutala knedlu, osetivi kako joj ponestaje daha. Izgleda... izgledao kao on.
Mislim, videla sam njegove portrete i nisam imala neku naroitu reakciju. Samo sam
pomislila da udno izgleda. Ali, ovo... ovo je Lorenco. Kao da je zarobljen u kamenu.
Njegova slika i prilika. Savreno.
Morin je bila potpuno opinjena Lorencom i trudila se da uspostavi vlast nad svojim
oseanjima. Ne mogu to da objasnim, ali kada posmatram ovog oveka, oseam da sam
mu apsolutno predana. Krenula bih za njim u bitku protiv avola, ako treba. Ne postoji
nita to ne bih uradila za njega. Ali, to nije jedina vrsta predanosti koju oseam. I on je
predan. Predan svojoj misiji, naravno. Zbog toga su mu mnogi bili odani. Lorenco nikada
od drugih nije traio ono to sam nije spreman da uini. Gledam kip i apsolutno sam
sigurna u to.
On je jedan od divova na ijim ramenima stojimo, dodala je Morin, razmiljajui u tom
trenutku o znaenju oseanja predanosti i dunosti koju oseaju Prinevi Pesnici.
Morin i Piter su uli u Ufici i zakoraili na masivne stepenice koje predstavljaju izazov
ak i za fiziki najspremnije turiste. Svi ostanu bez daha kada stignu do vrha i osoblja
koje pregleda karte.
Morin je primetila jo jednu bistu Lorenca de Mediija sa desne strane, kod ulaza u
galeriju slika. I ova skulptura je predstavljala moan portret velikog oveka. Dok je
stajala pred kipovima Lorenca, imala je udan oseaj kao da posmatra nekog koga je
dobro poznavala. Mada je i ranije dolazila u kontakt sa osobama o kojima je pisala, to se

obino deavalo u snu ili dok je zadubljena u pisanje. Nikada se nije desilo na toliko
visceralan, potpuno svestan nain.
Gledajui lik Lorenca de Mediija, Morin se oseala kao da oplakuje svoju izgubljenu
ljubav.
Primetila je Destina, koji ih je ekao sa Tami i Rolanom. Paljivo je posmatrao. Dao joj
je znak da stane kraj njega i podario joj poluosmeh. Kada ue unutra, razumee
mnogo vie nego ranije. Ovo je muzej umetnosti, ali takoe i biblioteka u kojoj se nalaze
najbitniji tomovi. Zidovi Uficija uvaju neke od najveih tajni ljudske istorije.
Borgo Sansepolkro, Toskana
22. jul, 1463.
Zvanina legenda o osnivanju Sansepolkra pripoveda da su grad osnovala dva sveca.
Santo Egidio je na ovo mesto doao sa Santo Arkanom, koji se 934. godine vratio u
Toskanu iz Svete zemlje. Sa sobom su doneli neprocenjive relikvije iz Svetog Groba i
izgradili prvo molitvite koje e te relikvije tititi. udno i zabaeno mesto za smetanje
vanih relikvija koje svi verni hriani irom Italije treba da potuju.
Da li je zaista tako? Tajna legenda o Sansepolkru ispreda sasvim drugaiju priu da je
ovaj majuni grad smeten na najjunijim brdacima Toskane odabran upravo zbog toga
to je zabaen i to ga je teko pronai. Zbog toga ga je bilo lako tititi i odbraniti. Samo
oni koji znaju za njegovo postojanje i ta se tamo nalazi, znali su kako do njega da dou.
Priroda svetih relikvija donetih iz Jerusalima, nikada nije otkrivena u javnosti.
Ovo je zaista odgovarajue mesto da se saznaju tajne. Lorenco i Sandro su prosto treperili
od energije zbog onoga to ih eka. Nalazili su se u domu Pjera dela Franeska, koji je
upravo pregledao barjak koji e se veeras nositi na elu procesije.
Zar nije velianstvena? Pjero je odmahnuo glavom dok je stajao pred likom Marije
Magdalene u prirodnoj veliini. Velianstvena, lepa i ustoliena. U krilu sa ljubavlju dri
raspee, ali to ni u kom sluaju nije ina taka barjaka. Mislim da je ovo jedno od
najbitnijih umetnikih dela ikad stvorenih. Nau Gospu niko nije uspeo da prikae tako
savreno. Naslikao je veliki Luka Spinelo Aretino za Bratstvo Marije Magdalene, javno
lice Reda ovde u Toskani. esto sedim ispred nje da bih dobio nadahnue. Pogledajte
njeno lice, tako je spokojna a mona. Ova Magdalena nije ponizna! Ne, ovo je portret
kraljice. Nae kraljice.
Da li svi u vaem bratstvu nose ovakve kapuljae? Radoznalo je pitao Lorenco,
posmatrajui mukarce kraj stopala Marije Magdalene. Delovali su poput pokajnika. Red
je veoma jasno nalagao da Magdalena ne treba da se posmatra na taj nain. To je
izmiljotina katolike crkve i tako se umanjuje njen pravi status.
U pitanju je alegorija, brao moja. Vano je da o tome vodi rauna dok slika, Sandro,
objanjavao je Pjero strpljivo. Smireno i odmereno ponaanje inilo je od njega roenog
uitelja. Spinelo, kao svi veliki umetnici, koristi mnoge slojeve simbolizma kako bi naa
poruka bila jasna. Vidite li posude na njihovim rukavima? Podseaju nas na to ko je
zapravo Magdalena. Ona je ena koja je miropomazala Isusa, zato to mu daruje
kraljevstvo i zato to mu je supruga. Ona je uzviena. Ali, mukarci su u kapuljaama
zbog toga to je istina o njoj jo skrivena i njeni sledbenici bi poinili jeres ako bi javno
propovedali svoja uenja.

Vidite kako su im ogrtai na leima otvoreni, kao da e se bievati u inu

samosakaenja? To se odnosti na ono to je Spinelo naslikao sa zadnje strane barjaka.
Poveo je deake okolo da vide suprotnu stranu. Tu se nalazila slika bievanja Hrista
zavezanog za stub. Tukla su ga dva rimska vojnika.
Bievanje je takoe alegorija. Spinelo je veoma delotvorno koristio, a ja se nadam da u
moi da nastavim njegov rad. Stvorio je poruku dok je radio sa Uiteljem. Odluili su da
je bievanje odgovaraju simbol za predstavljanje onoga to se Isusu deava svaki put
kada poreknemo istinu o njegovom ivotu i uenjima. To uvek iznova dovodi do
njegovog muenja. Pravo bievanje Hrista jeste oduzimanje naslea njegovoj porodici,
kao i svega to mogu da poklone svetu.
To se oslikava i na prednjoj strani barjaka u vidu ogrtaa pokajnika. Otvor na leima
obezbeuje prostor za bi i samosakaenje. Znai, povreujemo sebe time to ne odajemo
priznanje ovoj prelepoj kraljici zbog svega to je dola da nas naui. Divna je, zar ne?
Sandro Botieli je sa strahopotovanjem stajao pred Magdalenom u crvenom ogrtau,
obuzet njenom lepotom i bogatim slojevima simbolizma koje su umetnici paljivo
integrisali u svoj rad. Meutim, Pjero jo nije zavrio.
Sandro, vidim da si zadivljen sa take gledita slikara. Zuri u nju sa strahopotovanjem
i pita se zato u tebi pobuuje toliko emocija, nezavisno od njene oigledne lepote. Zna
li zato?
Fra Filipo Lipi i Andrea Verokijo nisu za badava poduavali Sandra. Klimnuo je sa
osmehom i dao ispravan odgovor. Zato to je stvorena uz pomo procesa ulivanja.
Odlino, brate. Zaista je tako. Spinelov pristup ulivanju bio je sasvim poseban. Ako
elite da vae madone i boginje iskau iz dela i priaju prie kao to to ova ini, morate
da nauite tu tehniku. Verovatno nisi zainteresovan da danas uje prvu lekciju?
Svi su se nasmejali, poto su dobro znali odgovor. Lorenco je odluio da krene kako bi
dva umetnika mogla da se prepuste specifinoj prirodi lekcije. On e se sastati sa dedom i
Uiteljem da bi se pripremili za veeranju proslavu.
Tiho pevuenje kovitlalo se kroz tamu dok je sveana procesija zavijala uskim,
kaldrmisanim ulicama Borga Sansepolkra. Mukarci koji su marirali u procesiji nosili su
baklje. Bili su pokriveni ogrtaima od glave do pete, sa odvojenim kapuljaama koje su
im u potpunosti prekrivale glave. Ogrtai su bili od blistavo belog materijala. Na
rukavima su crvenim koncem imali izvezen amblem up od alabastera koji simbolie
njihovu posveenost Mariji Magdaleni i Redu.
Procesija je zavijala gradskim ulicama. U centru parade, dve osobe su nosile velianstven
Spinelov barjak, sa ustolienom Marijom Magdalenom u prirodnoj veliini. Zaista je bila
predstavljena uz svu grandioznost enskog aspekta Boga i kao takvoj su joj klicali dok je
prolazila ulicama.
Madona Magdalena! Madona Magdalena!
Lorenco je posmatrao porocesiju sa dedom. Uprkos mladalakom uzbuenju, ovo je za
njega ipak bila sveana prilika. Kozimo je umirao i Lorenco je znao da je ovo poslednji
znaajan dogaaj kojem e imati priliku da prisustvuje zajedno sa starcem. Zbog toga je
odabrao da ne marira u procesiji sa Sandrom. Nije eleo da ostavi Kozima. eleo je da
podeli ovaj dogaaj sa svojim voljenim dedom i da ga zauvek sauva u seanju.
Lorenca su duboko ganule emocije koje su kolale kroz njega: tuga zbog gubitka koji ga
eka i koji e razbiti njegov svet u milion komadia; i duboka religiozna predanost prema

eni koju nazivaju svojom kraljicom. Te dve stvari su se pretoile u zakletvu koju je
Lorenco te veeri izgovorio pred Kozimom. Suze su mu klizile niz lice dok je posmatrao
pribliavanje procesije. Oi su mu svetlucale dok je naglas izgovarao svoje obeanje.
Neu te izneveriti, deta. Nita me nee zaustaviti. Neu izneveriti naeg Gospoda i nau
Gospu. Neu izneveriti zavetanje Mediijevih.
Kozimo ga je zagrlio i na trenutak privukao blie sebi, shvativi da je ovaj momenat
veoma bitan za obojicu. Znam to, Lorenco. Siguran sam u to vie nego u bilo ta u
ivotu. Nee izneveriti zato to je tvoja sudbina da uspe. Bie spasitelj svih nas. Bie
najvei Princ Pesnik koji je ikada iveo. Ve to jesi.
Barjak se pojavio pred njima i Lorenco je video da Sandro marira direktno iza. Pogledi
su im sreli i Sandro je poeo divlje da gestikulira pokazujui Lorencu da mu se pridrui
tokom ostatka procesije. Lorenco je pogledao dedu i Kozimo se nasmeio.
Idi! Razigrano je gurnuo Lorenca ka Sandru. Idi i pokai predanost prema naoj
Kraljici Milosra time to e marirati u njenoj paradi!
Lorenco mu je uzvratio osmeh i krenuo kroz gomilu ka Sandru kako bi marirao kraj
njega. Kada su krenuli, jedan od nosilaca baklji se pribliio i osvetlio drugu stranu
barjaka. Pogledavi ka Spinelovom remek-delu bievanja Hrista, Lorenco je primetio
neto to ranije nije video. Svetlo je obasjalo lice jednog od rimskih centuriona. Luka
Spinelo je naslikao reckav oiljak preko leve strane ovekovog lica.
Kolumbina.
Bila je moja prva muza. Prva ena koja me nadahnula da je slikam iznova i iznova. Ona
je lepota u svom aktivnom principu sila sa kojom ovek mora da se nosi i koju nikad ne
sme da potceni. Od kako je napunila esnaest godina pa do danas, nikada nisam upoznao
tako snanu enu. ipak... ona je Lepota koliko i Hrabrost. To je snaga koja nije
agresivna, ve potie iz njene dobrote. Kada istorija ovih zlatnih dana bude napisana,
plaim se da Kolumbinino ime nee ui u anale. Poput mnogih ena koje su ivele pre
nje, bie izgubljena u istorijskom ciklusu u kojem ene bivaju nekako naputene. Na taj
nain i na mnoge druge naine, ona nosi uzviene sandale svete neveste, nae Gospe
Magdalene.
Polovinu nae duhovne prirode i zavetanja kao ljudskih bia briu propusti istorije.
Ali, ja neu dopustiti da Kolumbina bude naputena. Naslikao sam je, koristei tehniku
ulivanja, kako bih sauvao njenu jedinstvenu snagu i posveenost naem cilju i naem
princu da bi je svet jednog dana upoznao.
Prema tome, osvanuo je veliki dan ispunjen izvrsnim oseanjem sinhroniciteta kada sam
odabran da naslikam personifikaciju Hrabrosti.
Sudije koje ine veliki Trgovaki Tribunal naruile su slike sedam vrlina kojima e
ukrasiti zidove svoje sudnice. Nadaju se da e ih umetnost inspirisati da mudro sude u
malim i velikim sporovima pripadnika svog zanata. Najpre su svih sedam slika poruili
od Pjera del Polajuola. Mada je sposoban slikar, njegovo ime nagovetava da je
potomak odgajivaa pilia. Ima trenutaka kada posmatram neko njegovo delo i pomislim
da bi nam bilo mnogo bolje da imamo vie piletine na stolu, nego Polajolovih slika.
Neki mogu rei da sam surov. Ipak, sudbina je htela da Pjero od ivine ne bude u stanju
da isporui svih sedam radova. Pozvali su mene po milosti Boga i prodice Medii da
naslikam sedmu vrlinu, onu za koju Pjero nije dobio inspiraciju: Hrabrost

Tako mi je Kolumbina pozirala zvanino i formalno, sedei u pozi koja me nadahnjuje,

sa glavom nagnutom u stranu na dugakom vratu i divnog lica, mudrog izvan svojih
godina, dok razmilja o velikim zadacima koji je ekaju. Kada se nala preda mnom,
shvatio sam da je od najvee vanosti da tano prenesem izuzetnu boju njenih oiju i bio
odluan da u tome uspem. Tog dana, svetlo se odbijalo od njenu haljinu od zlatnog
somota. Oi su joj imale boju ilibara obasjanog suncem. Ipak, kao to se obino deava,
smejali smo se tako esto i tako snano da nisam uvek bio u stanju da drim etkicu
dovoljno staloeno kako bih je slikao.
U ast naeg Reda i velikog Pjera dela Franeska, nabore njene crvene haljine nasliko
sam na slian nain kao to je on uinio na slici Magdalene iz Areca. Izveo sam to
suptilno, tako da su samo oni koji imaju oi da vide razumeli mig, ali mene je to veoma
zabavilo kao i Lorenca.
Lorenco se toliko oduevio slikom Kolumbine da je pretio da e stalno kriti zakone
trgovine kako bi morao da izae pred tribunal i vidi sliku! Rekao sam mu da e biti
jednostavnije da narui od mene delo jo vee lepote.
Ono to je zapoelo kao ala izmeu mene i mog brata u duhu, pretvorilo se u ozbiljnu
diskusiju o tome ta je zapravo idealna slika savrena harmonija izmeu umetnosti i
mudrosti, lepote i energije. Potom smo razmiljali o mogunostima, uzbueni idejama
koje su se razvijale meu nama. Ta diskusija je dovela do najbolje slike koju sam ikada
dotakao etkicom i srcem, do savrene predstave le temps revient...
Ali, to je druga pria, za drugi dan. Pria koja zasluuje da bude ispriana zasebno.
Ja istrajavam,
Alesandro di Filipepi, poznat kao Botieli
IZ TAJNIH MEMOARA SANDRA BOTIELIJA
Galerija Ufici,
Firenca, dananjica
Svi su zajedno prolazili hodnicima Uficija. Destino ih je predvodio svojim udnim,
drevnim korakom, Morin je ila kraj njega, paljivo sluajui. Piter, Tami i Rolan su ih u
stopu pratili. Muzej je bio neverovatan u smislu koliine izuzetnih italijanskih umetnikih
dela sakupljenih na jednom mestu. Radovi su bili izloeni prema epohama, poevi sa
srednjovekovnom galerijom. Na tom mestu posetioce je doekivala ogromna Bogorodica
koju je naslikao imabue. Odatle je lavirint odaja i hodnika vodio do drugih perioda u
umetnosti.
ao mi je to vas pourujem, poto svaki komad u ovom muzeju zasluuje paljivo
razmatranje, rekao je Destino. Meutim, krenuli smo na veoma odreenu destinaciju da
vidimo veoma posebne slike.
Sproveo ih je kroz poslednju prostoriju koja se odnosi na Srednji vek i najzad su stigli do
odaje kojom dominira sedam slinih slika. Svaka predstavlja dinovski portret ustoliene,
velianstveno lepe ene.
Vrline. Morin ih je odmah prepoznala po ikonografiji. Pravda je nosila ma, Vera je
drala putir. Meutim, bilo je oigledno da su est slika izraene u identinom stilu.
Sedma vrlina je odudarala, potpuno razliita u sutini od svojih sestara.

Tami je zvidala dok je razgledala portrete, a potom zapevala pesmicu iz detinjstva. Uh,
Jedna od ovih stvari nije poput ostalih.
est slika je naslikao isti umetnik. Mada su lepe na svoj nain, sedma ih je potpuno
zasenjivala.
Slika Hrabrosti je sijala poput dijamanta Houp postavljenog meu neobraene ahate.
Ovaj umetnik je koristio ive boje i mnogo detalja. U njegovom radu bilo je ari koja je
apstolutno oduzimala dah. Meutim, ono to je zapravo uzdizalo ovu sliku od ostalih, bio
je model. Mlada ena je posedovala neverovatnu kombinaciju nebeske lepote i eline
snage. Izgledala je zapanjujue.
Botielijeva prva narudbina, objasnio je Destino, pokazujui ka slici Hrabrosti. Bio
je odluan da dokae da je njegov rad beskrajno kvalitetniji od rada umetnika koji su
dobijali narudbine irom Firence. Bacio se na posao. Siroti Polajolo. Kada je video
koliko Kolumbina naslikana kao Hrabrost zasenjuje svih est njegovih slika, pao je u
duboku depresiju i nije slikao mesecima.
To je Kolumbina? Morin je bez daha stajala pred njenim likom. Destino je pripremio
priama iz detinjstva Kolumbine i Lorenca. Poeo je sino i pripovedao sve do ranih
jutarnjih sati. Te prie su oarale Morin, kao i injenica da im je Sandro bio poput brata.
Renesansa je oivljavala na potpuno drugaiji nain nego to je zamiljala tako ljudski,
tako stvarno. O zapanjujuim istorijskim likovima lako je razmiljati kao o ikonama,
zaboravljajui pritom da su bili ljudi od krvi i mesa koji su se smejali, voleli i patili.
Destino je na divan i neoekivan nain menjao njen pogled na istoriju.
To je zaista Kolumbina, rekao je Destino. Dok je posmatrao sliku, oi su mu se
napunile suzama. Sandro je uspeo u svom naumu. Uhvatio je njenu sutinu. Mada je
slikao mnogo puta najuvenija verzija vas eka u sledeem salonu najvie mi
nedostaje kada gledam taj portret.
Morin je opinjeno stajala pred Kolumbinom. ena joj se ve obraala. Oseala je kako
klizi sve dublje u stanje tokom kojeg se spaja sa svojim likovima. Poela je da osea ono
to je Kolumbina oseala u vreme kada je Sandro naslikao. Bilo je to divno i bolno
vreme. Oseala je ljubav, ali i snanu glavobolju. Bol koji je Morin nedavno iskusila,
stopio se sa Kolumbininim naporom koji se protezao preko vremena i prostora, kroz
aroliju Botielijeve umetnosti. Morin je znala da je tek poela da nazire sloenost ove
male golubice, neopevane muze najuvenijih mukaraca iz doba renesanse.
Takoe je shvatila da je njena sopstvena sudbina na neki nain prepletena sa lepom i
zagonetnom enom koja je doziva sa platna.
Karei
Leto 1464. godine
Vreme se vraa.
Fra Franesto je tom izjavom zapoeo dananje predavanje Lorencu, Sandru i Kolumbini.
Bio je posebno srean kada predaje svima zajedno. Oseala se harmonija, duh porodice i
zajednice kada bi se ova tri duha okupila na istom mestu. Bilo je divno gledati ljubav
koju oseaju jedno prema drugima. Takoe su izazivali jedno drugo kako to mogu samo
ljudi koji oseaju potpuno meusobno poverenje.
Fiino je bio njihov glavni uitelj. Poduavao ih je grkoj gramatici i nemilosrdno
ispitivao na temu alegorija i Platona. Meutim, svi bi procvetali kada bi Uitelj Reda

Svetog Groba doao da odri predavanje. Tokom tih dana Kolumbina bi obavezno
pronala nain da izae iz kue i nae se sa Lorencom kako bi prisustvovala
predavanjima.
Kao njihov uitelj, Fra Franesko je morao da bude posebno kreativan i smeo kada su na
asu prisutni svo troje. Bio je za njega bio najvei i najradosniji izazov. Zbog toga je za
dananju lekciju izabrao srnu filozofiju Reda.
Deco, sada emo poeti. Recite mi kako glasi fraza, vreme se vraa na jeziku
trubadura.
Le temps revient, ponovio je Lorenco na francuskom. Mada ga nije teno govorio,
nauio ga je prilino dobro itajui trubadursku poeziju i prouavajui ideale dvorske
ljubavi.
Uitelj je klimnuo i proirio temu. Vreme se vraa jeste nae najdragocenije uenje zato
to ima mnogo slojeva. Svaki od tih slojeva primenjuje se na drugaiju vrstu ljubavni. Za
sve nas, to je shvatanje da se zemaljska ljubav na kraju vraa boanskoj ljubavi, a
boanska ljubav se ponovo vraa kako bi nam obezbedila dar zemaljskog ivota. To je
ciklus kroz koji dua prolazi.
Kolumbina i Lorenco su hvatali beleke, ali Sandro je tokom itave lekcije crtao skice.
Tako je uio i pamtio, i na taj nain je izraavao uenja preko slika. Dok je Uitelj
govorio, Sandro je crtao krajolik sa likovima koji se kreu kruno od neba ka zemlji i
nazad.
elite li da vam sada priam o neemu sasvim novom? Fraza Vreme se vraa odnosi
se na seriju inkarnacija, od osvita do kraja vremena, tokom kojih se due inkarniraju u
potrazi za svojom duhovnom porodicom i svojim parom, koji je, kao to pie u Knjizi
ljubavi, blizanac njihove due.
Uitelju, da li smo mi duhovna porodica? pitala je Kolumbina.
Veruje li ti u to, draga moja?
Klimnula je. Volim svoju porodicu za koju me vezuje krv, ali na drugaiji nain. Kada
sam sa Lorencom, Sandrom, uiteljem Fiinom i vama, oseam neto veoma duboko i
lepo. Toliko vas volim, da u srcu znam da smo porodica.
Jedino to je slae od sjedinjenja, jeste ponovno sjedinjenje, citirao je Lorenco
reenicu iz Knjige ljubavi.
Tako je, sine moj. Svakome ko ima srce, jasno je da je to istina kada ste vas dvoje u
pitanju. Jedan od velikih pesnika trubadura napisao je da je ljubav stvorena Ds le dbut
du temps, jusqu la fin du temps. Izgovorite to zajedno sa mnom.
Ponovio je reenicu na francuskom i zatim su je ponavljali dok nisu obladali izgovorom.
Od tog dana, rei nepoznatog trubadura koji je nekada davno pevao o savrenoj ljubavi
prema svojoj gospi, predstavljale su istinu o Lorencovoj i Kolumbininoj vezi:
Od poetka do kraja vremena.
Sandro je kasnije pokazao Kolumbini i Lorencu skice koje je nacrtao tokom predavanja.
Najpre skicu Kolumbinu: blago nagnute glave na divnom, dugom vratu dok razmilja o
lekciji. Paljivo je skicirao njene duge prste obmotane oko pera.
Ve sam te video u toj pozi i pokuao da je nacrtam iz seanja, rekao je Sandro. Kao
umetnik sa okom za lepotu, oboavao je Kolumbinu kao muzu. Zaista, ona im je svima
bila muza; svakog je nadahnjivala drugaijim vidom ljubavi o kojima se poduava u

okviru Reda. Za Lorenca, ona je i eros i agape, nadahnjuje ljubav srca, due i tela. Za
Sandra, ona je muza lepote u svom aktivnom principu, sila koja poput Venere
preobraava sve oko sebe. Ali, ona je takoe njegova sestra u duhu, sutina ljubavi
poznate pod imenom philia. Za Uitelja Reda Svetog Groba, ona je postala posebna muza
po modelu ena iz loze koje su ivele pre nje proroica i spisateljica koje ne samo to
su sauvale prava uenja, ve su im doprinele u novom svetu. Ona je takoe njegova
erka, koja prema tome inspirie ljubav poznatu kao storge.
Uitelj i uenici zajedno dele ljubav koja preobraava svet preko delanja i milosra,
poznatu pod imenom eunoia.
Ti si izvorna muza, Kolumbina. Ti si svima nama sve. Ti si naa Magdalena. Sandro je
poljubio u obraz. Retko je bilo kome otkrivao svoju nenu stranu, ali njegovu umetniku
duu je ganulo dananje predavanje.
Lorenco je maltene zaplakao posmatrajui ih. Uzeo je crte, divei se. Mogu li da ga
zadrim? Prelep je.
Plaim se da ne moe, brate. Sandro mu je oteo crte iz ruke. Bie mi nadahnue za
lica buduih bogorodica i boginja hrabrosti. Ali, uveravam te, naslikau nau Kolumbinu
mnogo puta u ovoj i u drugim pozama.
Karei,
1464. godine
Lorenco, imamo neprijatelja.
Kolumbina je saekala Lorenca tamo gde su se obino nalazili da bi zajedno ili do
Fiinove vile na predavanja. Meutim, im je dojahao na Morelu, odmah je primetio da
je ona van sebe. Lorenco je sjahao i zagrlio je. Zarila je glavu u njegovo rame i poela da
plae.
Ljubavi, ta je bilo? ta se dogodilo?
Poela je da tuca izmeu jecaja. U drugim okolnostima Lorencu bi to bilo veoma slatko,
ali u ovom trenutku je bio potpuno zaokupljen otkrivanjem i eliminisanjem neprijatelja.
Neko je ispriao mom ocu za nas, ne mogu ni da pretpostavim ko.
ta mu je ispriao?
tucanje se nastavilo jo snanije nego ranije. Oh, Lorenco bilo je uasno. Otac me
danas pitao da li sam ti se podala u potpunosti. Moe li da zamisli kako mi je bilo kada
sam ula to pitanje od sopstvenog oca? Reeno mu je da e od mene napraviti kurvu
samo da bi dokazao kolika je mo Mediijevih, samo da bi dokazao da moe imati sve
to poeli.
ta si mu odgovorila?
Rekla sam mu istinu ne! Rekla sam da ti se nisam podala, mada to elim najvie na
svetu. Ali Lorenco, zabranio mi je da se viam sa tobom. Poslae me da ivim u gradu
kako me vie ne bi iskuavao boravak u umi sa tobom. ta da radimo? Ne mogu da
podnesem da budem bez tebe, Sandra i Uitelja...
Zagrlio je i pustio da se isplae, mazei je po kosi kako bi je umirio. U redu je
Kolumbina. Nikada nee ostati bez mene. smisliu neto.
U tom trenutku nije znao ta e tano uraditi. Ali, nije on uzalud Medii.

Lorenco, to ne dolazi u obzir. Pjero de Medii je bio nepokolebljiv. Madona Lukrecija

je posmatrala produetak sukoba. Ne moemo dozvoliti da nam Donatijevi postanu
neprijatelji. Moni su i potovani, ne samo u Firenci ve irom Italije.
Onda mi doputi da se oenim sa njom.
To je nemogue, sine moj. Pjero je bio ogoren. Bio je Medii i kao takav nije voleo da
gubi, ali ovo je poduhvat u kojem je poraz neizbean. Donatijevi na to nikada nee
pristati. Zar misli da nisam postavio to pitanje? Maltene me pljunuo. Za njih, mi smo
obini trgovci i to emo uvek biti. Nee dozvoliti erci da se uda za oveka koji ne nosi
plemenito ime. Uskogrudi su i tradicionalni.
Ona je Iekivana. Navaljivao je Lorenco. Zna ta pie u Libro Rosso. Kada se
Iekivana i Princ Pesnik spoje, promenie svet. Kao Solomon i kraljica od Sabe, otkrie
tajne Boga i oveka. Neumorno e raditi na tome da priblie nebo i zemlju.
Njena porodica ne veruje u to. Ne razumeju ta je u pitanju. Ako bismo pokuali da im
objasnimo, nali bi se na vratima vile Karei sa bakljama zahtevajui nae glave na panju
zbog jeresi. Razmisli, Lorenco, razmisli. Moemo suvie toga da izgubimo, ne samo za
sebe lino. Moramo da zatitimo Red i misiju, pa makar rtvovali svoju sreu.
U tom sluaju od kakve su koristi uenja Reda?
Lorenco! Madona Lukrecija je bila okirana. Nikada u ivotu nije ispoljio nepotovanje
prema njihovim duhovnim tradicijama.
elim odgovor, majko. Ako nas Knjiga ljubavi ui da je Bog stvorio Kolumbinu i mene
jedno za drugo u osvit vremena, i da one koje Bog spoji nijedan ovek ne moe da
rastavi, zato se to ipak deava? Zato smo rastavljeni?
Pjero je pokuao da odgovori. Uenja Naeg Gospoda nam takoe nalau da volimo
svoje susede, a Donatijevi su nai susedi. Zapretili su nam ratom ako ne ispotujemo
njihovu volju i ne drimo te podalje od njihovog deteta. Moramo tako da postupimo.
Lukrecija je pokuala sa blaom taktikom. Lorenco, znam da veruje da je devojka
bliznakinja tvoje due. Mladalaka ljubav moe delovati veoma snano. Ali -
Ne verujem, ve znam da je ona bliznakinja moje due, majko. I ona to zna. I Fra
Franesko to zna. Zbog toga neko mora da mi objasni zato je tokom vremena toliko
pravih ljubavi rastavljeno. Zato sve velike ljubavne prie govore o bolu i rastavljenosti?
Ne elim da moja pria bude takva. elim da ih izmenim. elim da promenim model
univerzuma. Zar nije to ono to treba da uradim? Zar se nisam zbog toga rodio u zlatnom
kavezu proroanstva koje me dri zatvorenim itavog ivota?
Oh, Lorenco! Kako moe to da kae?
Mogu, zato to je to istina, majko.
Sine, ponekad je naa obaveza da budemo plemeniti pre nego da budemo sreni.
Odvratio je Pjero. Odranje mira sa Donatijevima utie na sve porodice u Firenci.
Proveli smo godine pokuavajui da se reimo krvavih sukoba i krvne osvete. Ne
moemo se sada vratiti na taj stupanj. Ako zaratimo, grad e se podeliti i meu
Firentincima e generacijama vladati nesloga i krvoprolie. Obojica znamo da ne smemo
to da dozvolimo.
Uutali su kada su ugledali Kozima na dovratku. Bio je bled kao smrt. Mada ga je od
smrti delilo samo nekoliko dana, kretao se bez pomoi i glas mu je bio snaan. Otpustio
je Pjera i Lukreciju, ljubaznim ali vrstim glasom, navodei da eli nasamo da razgovara
sa unukom. Pokazao je Lorencu da sedne na divan i smestio se kraj njega. Kosti su mu

zakrckale kada je to uinio, ali on to nije primetio. Kao i uvek, Kozimo je bio potpuno
usredsreen na zadatak.
Lorenco, elim da se priseti nekih voa naeg Reda kroz istoriju. Velika Matilda je
tajno bila venana sa papom! Tokom svojih ivota prepunih dogaaja, nikada nisu smeli
javno da budu zajedno. Ali, pronali su nain da neguju svoju ljubav daleko od oiju
sveta.
ta pokuava da kae, deda? Da Kolumbina treba da mi bude ljubavnica, ba kao to
se njen otac plai da e biti?
Govorim ti da e prava ljubav pronai nain, Lorenco. Srce me boli zbog tebe, deko.
Srce mi se slama zbog toga to moda nikada nee doiveti istinsku sreu i zadovoljstvo
jer ne moe da bude sa enom za koju veruje da je Bog stvorio za tebe. Govorim ti da
mora pronai nain da bude sa njom. I ona sa tobom. Mora pronai nain van pravila
koje drutvo stvara. Ta pravila nije stvorio Bog, ve ovek. Crkva. ija e pravila
prihvatiti? Boija ili oveija? Kae da eli da slomi zastarela pravila i stvori nov
model? Uini to. To je deo tvoje sudbine, deko.
Kozimo je zastao na trenutak kako bi doao do daha i razmislio. Danas sam shvatio da ti
nikada nisam ispriao priu o svojoj Magdaleni, prelepoj eni koja je Karlova majka.
Karlo je Kozimov vanbrani sin, roen iz skandalozne veze sa robinjom iz erkezije.
Kozimova supruga, Kontesina, primila je deaka u svoje domainstvo i ponaala se
veoma blagonaklono prema njemu. Odgojen je kao Medii i nosi porodino ime. Nikada
se nije poalila na njega, niti je ikada loe postupala prema njemu. Meutim, u porodici je
vladalo nepisano pravilo da se o njegovom poreklu ne razgovara. injenica da je tamnije
koe i oiju od ostalih deaka, sluila je kao stalan podsetnik da nisu istog porekla.
Ne govorim o tome unutar porodice, poto to uznemirava tvoju baku. Ali, vreme je da
sazna istinu, deko moj. Karlova majka je bila moja najvea radost i moj najvei bol.
Ona je ljubav mog ivota i moj savren par. Ali, ona je robinja iz strane zemlje koju
nikada ne bih mogao da priznam. Reci mi Lorenco, o emu je Bog razmiljao? Zato je
Bog stvorio nekog tako savrenog za mene, a onda nas spreio da budemo zajedno?
Lorenco je bio zapanjen. Mislio je da razume Kozima bolje od svih drugih, a sada je
otkrio da u njegovom ivotu i karakteru postoji mnogo toga o emu nita ne zna.
Upoznao sam je pre mnogo godina dok sam boravio u Luki zbog nekih pregovora. Bila
je robinja u kui branog para iz plemike porodice. Mada je bila najlepe stvorenje koje
sam ikada ugledao, laknulo mi je kada sam shvatio da je gospodar ne primeuje. Danas
mi se ini da je vie voleo mukarce nego ene. Zbog toga se desilo da je mukarac nikad
nije zlostavljao, bar od kako je prodata ovoj porodici. Prema njoj su se lepo i
dobronamerno ponaali. Poto je ve nekoliko godina ivela u Toskani, prilino dobro je
ovladala jezikom. Brzo sam shvatio da nije obina neuka robinja. Nikad ranije se nisam
susreo sa enom koja ima toliku sposobnost uma i duha za uenje. U oima joj se
ogledala radost i mudrost izvan njenih godina i porekla.
Ostao sam u toj kui nedelju dana, ali sam neprestano pronalazio izgovore da se vratim.
Nakon par meseci sam shvatio da sam beznadeno i potpuno zaljubljen. to je jo gore,
shvatio sam da je ova ena bliznakinja moje due, kao to Red propoveda i kao to je
zapisano u Knjizi Ljubavi. Ali kako? Zato? Najzad sam shvatio da ta pitanja nisu bitna.
Bog je doveo ovde i ja sam je pronaao. Na meni je da utvrdim da li mogu ili ne mogu da
budem sa njom. Pravila plemika, politika i sva druga govorila su mi da ne mogu.
Bio sam oenjen Kontesinom. Imao sam decu. Ja sam Kozimo de Medii.

Zastao je kako bi Lorenco shvatio veliinu ovih otkria, pre nego to je nastavio.
Ali, one koje Bog sastavi, neka nijedan ovek ne rastavi. Zbog toga sam kupio ovu
devojku od porodice iz Luke za tri puta vie novca nego to bih je platio na otvorenom
tritu. Kupio sam joj kuu u Fijasoleu i postala mi je ljubavnica. Tamo se nalazi i dan
danas. Odbio sam da je zovem po robovskom imenu i poeo da joj se obraam imenom
Marija Magdalena, poto je ona moja kraljica Milosra. Kada bi me uasi firentinske
politike pritiskli, pobegao bih svojoj Magdaleni i pronaao utehu.
Ubilo me to sam bebu Karla odveo od nje. Zar ne misli da je elela da podie svog
sina? Ali, takoe je elela ono to je za njega najbolje. Znala je da mu ne moe darovati
vei poklon od toga da ga prepusti naoj porodici. Tako smo moja Magdalena i ja
spoznali veliku bol i patnju, a ipak... Ne bih se ni za ta na svetu odrekao trenutaka koje
sam proveo sa njom. Ona je moja muza i moja najvea ljubav. Jednog dana, kada se
vreme vrati, biemo zajedno na drugaiji nain, ako je to Boija volja i ako e posluiti
naoj misiji.
Lorenco je na trenutak otao bez rei. Grizao je usnu dok je razmiljao o svemu to mu je
Kozimo upravo ispriao, a zatim je pitao, ta bi ti uinio da si na mom mestu, deda?
Kozimo je odgovorio istog trenutka, bez oklevanja. Pronaao bih joj mua.
ta? Lorenco je praktino vrisnuo. Kozimo je delovao iznervirano.
Prekini da razmilja kao deak slomljenog srca i poni da razmilja kao princ. Kao
Medii princ. Mora nadmudriti svog neprijatelja. Mora osmisliti strategiju za godinu
dana unapred dve godine, pet godina. Donatijevi ti nee dozvoliti da via njihovu
erku. Dok god je pod kontrolom oca, on e diktirati svaki njen korak. To je injenica.
Kako da promeni tu injenicu? Tako to e promeniti okolnosti. Kada se uda,
roditeljska kontrola vie nee postojati. Firentinska matrona, posebno matrona sa
drutvenim statusom kakav imaju Donatijevi, moe da bira kako e provoditi svoje
slobodno vreme. Mada vie nee moi da se zabavlja sa tobom u Kareiju, nema razloga
da se ne drui sa plemenitom porodicom anfljaca. Lepa inevra stalno organizuje neke
dobrotvorne dogaaje, to je veoma prihvatljiva razonoda za mlade, udate ene poput
Lukrecije Donati. Zbog toga bi provodila dosta vremena u Antika Tore u Santa Triniti.
Slua li me, deko?
Lorenco je klimnuo. Nije mu se dopalo, ali poelo je da mu se urezuje u pamenje.
Svakog dana je uio kako da razmilja i ponaa se kao Medii.
Te noi, Lorenco je otiao kui, uposlio pero i pretoio svoju tugu u umetnost. Njegova
umetnost bila je poezija. Napisao je prvu skicu pesme koja e postati njegovo najuvenije
delo, Trijumf.
Kako je slatka mladost
Ali brzo prolazi!
Neka se veseli onaj ko je srean
Zato to je sutranjica neizvesna.
Sutranjica je neizvesna.
Kozimo je ve dugo bio bolestan. Kostobolja, veliko prokletstvo koje progoni mukarace
iz porodice Medii ve mnogo generacija, uzimala je danak. Osvojila je njegovo telo
tokom protekle godine, zbog ega se kretao izuzetno teko. Bio je veoma razdraljiv zbog

neugodnosti, ali vie zbog toga to mora jo mnogo stvari da obavi, a ima tako malo
vremena.
Kada je Kozimo shvatio da mu je kraj veoma blizu, okupio je porodicu u vili Karei i
pozdravljao se sa svakim lanom pojedinano izdavajui uputstva. Poo Braolini,
Kozimov najdrai i najverniji prijatelj bio je kljuni lan Reda i zajedno sa Kozimom je
osnovao Platonsku zajednicu u Firenci. Zajedno su proveli nebrojene sate tokom protekle
dve dekade, utiui na firentinsko drutvo da postane uenije, tolerantnije i
blagonaklonije prema umetnicima i umetnosti. Bili su sutinski humanisti i nadahnuli su
stvaranje novog sveta u Toskani. Poo je doao da mu ita istoriju Firence koju je lino
napisao na latinskom.
Pisao sam o tebi i tvom ocu, rekao je Poo. Prvo izdanje u posveti tebi, zato to
predstavlja ivu istoriju Firence. ast mi je i zadovoljstvo to mogu da te nazovem
svojim prijateljem.
Kozimo je spustio svoju aku na Poovu i odgovorio, Zadovoljstvo je moje, zato to si
mi bio odan prijatelj i brilijantan drug u humanizmu i jeresi. Moliu se da nastavi da
ohrabruje prijateljstvo koje se razvija izmeu Jakopa i mog Lorenca. elim da Lorenco u
svom ivotu upozna blagoslov i mo prijateljstva jednog Braolinija.
Poo Braolini je obeao da e paziti na deake i ohrabrivati ih u zajednikom
obrazovanju, kako bi jednog dana predvodili Firencu po humanistikim principima
kojima poduava Red, kao i neoplatonisti. Gubitak Kozima nee biti bolan samo za
Braolinijeve, ve e teko pasti i svim ljudima u firentinskoj zajednici kojima je stalo do
drutvenog i umetnikog napretka. Lorenco e brzo morati da preuzme palicu porodice
Medii ako eli da sauva zavetanje svog dede. Poo se nadao da e se njegov brilijantni
sin Jakopo stajati pokraj Lorenca kada mladi Medii preuzme vodeu ulogu u Firenci.
Braolini je klimnuo Marsiliju Fiinu koji je pokraj vrata ekao da se oprosti sa
Kozimom i povukao se nakon to je poljubio svog umirueg prijatelja u oba obraza,
borei se sa suzama.
Fiino je svakog dana dolazio da ita Kozimu nedavno preveden Corpus Hermeticum,
knjigu egipatske mudrosti koju je starac toliko voleo. Telo ga je izneverilo, ali um nikada;
bio je britkog uma do poslednjeg daha. Nakon itanja, razgovarali bi o Lorencovoj
budunosti i planovima za stapanje uenja drevnog sveta sa lekcijama Reda i njihovom
prenoenju u novo zlatno doba.
Tokom tih poslednjih dana, Kozimo je najvie vremena proveo sa Lorencom. Nekada bi
mu drao ozbiljna predavanja o bankarstvu, politici i planovima Mediijevih za
budunost. Nekada bi Kozimo eleo da mu Lorenco ita svoje najnovije radove. Mada je
bio veoma mlad, njegova poezija je bila lirska i sutastvena. Opravdavao je poetski
aspekt svoje titule. Zaista je sin nadarene majke koja ne samo to mu je prenela talenat,
ve je znala kako da ga neguje kod svog deteta.
Nikad nijedan ovek nije bio ponosniji na svoje dete, nego to sam ja ponosan na tebe,
moj Lorenco, proaputao je Kozimo poslednjeg dana svog ivota. Ve si mi doneo
toliko radosti. Vidim tvoje obeanje. Ali, plaim se da e morati brzo da odraste. Tvom
ocu je neophodno da odmah u celosti postane Medii. On e voditi bankarski deo posla,
ali ti... ti mora da se brine o svemu ostalom, poto on vie nee imati vremena za to.
Radi sa Verokijem, neka kola ostane otvorena, brini se o angelicima. Ve ima
izvanrednu grupu. Umetnost e spasiti svet, deko moj. Uz patronat Mediijevih.

Verokijeva radionica trenutno je bila puna brilijantnih umetnika koji obeavaju. Kozimo i
Pjero su ih otkrili i zaposlili. Sandro je, naravno, bio zvezda umetnikog spiska
Mediijevih, ali bilo je pridolica koje mnogo obeavaju. Mladi Domeniko Girlandajo je
pokazivao veliku vetinu u freskoslikarstvu. Izmeu njega i Sandra se razvio ivahan
rivalitet. Zajedno sa Lipijevim sinom Filipinom, inili su enfants terribles trojku
umetnikog sveta. Pjetro Vanui, kojeg zovu Peruino po gradu roenja, upravo je doveo
nadarene nove umetnike iz Umbrije. U gradu Vini, na jugoistoku, iveo je deak koji
privlai panju; zvao se Leonardo. Lorenco e imati puno posla.
Uzeo je ruku svog dede i vrsto je drei zahvalio se na svemu to je dobio. Nasmeio se
Kozimu tamnim oima punim suza. Deda, zapoeo je guei se od tuge koju je
potiskivao danima. Od svih darova koje sam od tebe dobio imena, uenja, obrazovanja
koje su mi pruili najbolji uitelji, od svega toga zna li ta najvie cenim? Vreme koje
smo nas dvojica proveli zajedno. Nae etnje okolinom vile Karei, nae razgovore o
knjigama, nae itanje poezije. Najvie na svetu volim to to si mi ti deda. To e mi
najvie i nedostajati.
Uz te rei Lorenco je poeo nekontrolisano da plae. Kozimo je privukao svog voljenog
unuka blie, mazei ga po kosi i plaui zajedno sa njim sve dok nije izgubio svest i
preminuo.
Sahrana Kozima de Mediija odvila se na dravnom nivou. Dostojanstvenici iz svih
krajeva Evrope doli su da odaju potu ovom velikom oveku. Svi graani Firence su
izali na ulice tog dana i pratili pogrebnu kolonu koja je krenula od palate Medii niz via
Larga ka San Lorencu. Ljudi su uzvikivali Palle, palle, palle mislei na krugove, ili
lopte, koje krase grb Mediijevih. Sluge u livrejama sa istim grbom, najvile su dolazak
Kozimovog kovega, koji su na ramenima nosili Lorenco i njegov otac zajedno sa jo
nekoliko roaka Mediijevih.
Andrea Verokijo je pozvan da na brzinu osmisli pogrebni spomenik za Kozima de
Mediija. Predstavio je crtee prelepog mozaika od mermera u zvaninim bojama Reda,
crvenoj, beloj i zelenoj na kojem je ispisan jednostavan, ali izuzetan epitaf:
PATER PATRIAE. OTAC NACIJE.
Prvi put od Cicerona, italijanski graanin je dobio zvanino pravo da koristi taj naslov.
Verokijo e zapoeti izgradnju spomenika odmah nakon polaganja Kozima de Mediija
ispod oltara u San Lorencu. Radie sam, poto je njegov stari prijatelj i veliki uitelj
Donatelo, toliko uzrujan zbog gubitka patrona da se zakleo da vie nikad nee raditi.
elim da me sahranite kod Kozimovih stopala, cvileo je itavog dana, padajui na
kolena. Jecao je u bazilici dok je koveg sa posmrtnim ostacima patrona prolazio pored
njega na putu ka konanom odmoritu. Pronai u nain da mu sluim na nebu, da mu
sluim na veke vekova.
Veran svojoj rei, Donatelo vie nikada nije vajao i kao da je izgubio svako interesovanje
prema ivotu. Toliko je bila duboka njegova predanost prema patronu i tuga zbog
njegove smrti. U roku od dve godine nakon Kozimove smrti, prosto je svenuo. U skladu
sa poslednjom eljom, shranjen je pored svog patrona i prijatelja, velikog Kozima de
Mediija, u bazilici San Lorenca.

Karei,
1464. godine
Lorenco je prvi put video deaka na putu od vile Mediijevih ka Fiinovom utoitu u
Montevekiju, ali nije o njemu mnogo razmiljao dok mu je mahao u prolazu. Bio je
ljubazan, naravno. Uvek je bio ljubazan sa slugama. Deak je nesumnjivo sluga, poto
nijedan seljak ne bi bez dozvole uao ovako duboko u privatno imanje Mediijevih.
Primetio je, dodue, da ovaj deak njegovog godita, ili par godina mlai ima lepo lice i
stidljiv osmeh. Meutim, izgleda da ga porodica jo nije zvanino zaposlila. Odea mu je
bila pohabana i oigledno nije dobio livreju koju nose ostale sluge u domainstvu
Mediijevih. Ali, Lorenco danas nije imao vremena da razmiljao o novom konjuaru.
Morao je sa Fiinom da razgovara o brojnim temama, pre svega o uzvienoj poeziji
nepoznatog toskanskog pesnika koju je upravo otkrio.
U Firencu je prethodnog dana stigao glasnik sa rukopisom iz brdskog sela
Montepolicijano. Pismo je napisao Anelo Ambroini hvalei Lorenca i Mediijeve.
Tvrdio je da je njegov otac preminuo u Kozimovoj slubi pre vie godina. Neverovatno
elegantnim stilom pisanja, ovek je naglasio da eli da doe u Firencu i slui porodici kao
to je to inio njegov otac. Dok mada je Lorenco proitao mnoge sline zahteve i
izraavanja besmrtne odanosti prema Mediijevima, ovo pismo ga je zaintrigiralo poput
nijednog drugog. U pismu se nalazila kolekcija pesama, neverovatnog kvaliteta. ovek je
imao odgovarajue ime Anelo. Bilo je jasno da je u pitanju jedan od angelika, bie
natprirodnog talenta u ljudskoj formi. Pisao je na latinskom i na toskanskom dijalektu,
poput Dantea i Bokaa i Lorenca. Davao je uene i tene primedbe na grkom.
Lingvistike i alegorijske, predstavljale su potpuno nov pristup.
Lorenco nikada nije bio toliko uzbuen zbog jednog pisma. Mada su Red i njegova
porodica traili angelike koji e sauvati istinu i lepotu uz pomo umetnosti, nikad se
nisu susreli sa neim zaista izuzetnim na polju literature. Na horizontu se nije nazirao
novi Dante. Sve do sad.
Lorencov dananji cilj jeste da otkrije ko je ovaj angelik iz Montepolicijana, gde je stekao
obrazovanje i kako da dovede u svoju zajednicu. Dok je silazio sa konja i paljivo vadio
novi rukopis iz torbe, zauo je sarkastian glas svog prijatelja iz detinjstva.
Jesi li uio?
Jakopo Braolini je dolazio na Fiinova predavanja kada god je mogao. Meutim, viali
su se znatno ee od kako je njegov otac Poo obeao Kozimu na samrtnikoj postelji
da e podstai prijateljstvo izmeu svog sina i Lorenca. Rivalstvo izmeu dva deaka se
produbilo, poto su obojica bili prirodno talentovani, takmiarskog duha i odgojeni u
domainstvima mukaraca uvenih po akademskoj genijalnosti.
Lorenco se udario dlanom po elu. Zaboravio je da Fiino danas oekuje da mu izrecituju
tekst iz Smaragdne ploe Hermesa Trimegistosa. Mada je Lorenco voleo hermetike
studije, mrzeo je uenje napamet. Bio je toliko rastrojen elegantnom poezijom koja je
sino stigla potom, da je potpuno zaboravio da e iz uitelj danas ispititvati.
Smaragdna ploa je legendarni tekst iz davnina. Veruje se da sadri kodirane tajne
univerzuma, urezane na veliki zeleni kamen rukom boga Hermesa lino. Prema drevnoj
prii, velika piramida iz Gize je izgraena kako bi se u njoj smestila uenja Hermesa. On
je kod Egipana poznat pod imenom Tot. Pria se da tekst ima neverovatnu mo poto se
uvao u Kraljevoj odaji. Originalna ploa je davno izgubljena. Mada je Kozimo poslao

kurire irom sveta u pokuaju da sazna bilo ta, sve je bilo uzalud. Potroio je silno
bogatstvo u potrazi za izgubljenim blagom boga Hermesa.
Pronaao je dokument iz desetog veka u blizini Konstantinopolja, prevod originalnog
teksta na latinski. Jednu od velikih misterija istorije predstavlja pitanje koji je jezik
koristio Hermes kada je urezao tekst na Smaragdnu plou. Verovatno je u pitanju bio
simbolian jezik, drevan i zauvek izgubljen za oveanstvo. Ipak, deo teksta je vekovima
usmeno prenenoen sa kolena na koleno.
Deaci su dobili zadatak da naue latinski prevod usmene tradicije iz desetog veka. Bilo
je divno popodne. Sunce je obasjavalo kaldrmu koja vodi do Fiinove kue. Seli su na
drvenu klupu ispod belih rua koje okruuju narande u saksijama, simbol Mediijevih.
Ovog drvea je bilo svuda po imanju porodice. Danas su narande bile u cvatu i sladak
miris pupoljaka se irio vazduhom poput arolije.
Lorenco se nasmejao. Uh. Nisam uio. Ali, mislim da dovoljno dobro poznajem tekst da
se provuem, a da se Fiino ne mrti suvie. Ti?
Jakopo je poeo da izgovara tekst kako bi video da li Lorenco zaista moe da se nosi sa
dananjom lekcijom.
Tabula Smaragdina. Verum, sine mendacio, certum et verissimum...
Lorenco je brzo preveo. Smaragdna ploa. Iskreno, bez obmane, sigurno i apsolutno...
Dobacio je sledei stih Jakopu. Quod est inferius est sicut quod est superius, et quod est
superius est sicut quod est inferius, ad perpetranda miracula rei unius.
Jakopo se samozadovoljno smeio dok je prevodio. Ono to je dole, odgovara onome
to je gore, ono to je gore odgovara onome to je dole, u postizanju uda Jednog.
Bez oklevanja je izgovorio sledee stihove. Pater eius est Sol. Mater eius est Luna.
Portavit illud Ventus in ventre suo.
Otac mu je Sunce. Majka mu je Mesec. Vetar ga je nosio u stomaku.
Lorenco je zastao, iznenada shvativi da ne moe da se seti sledeeg stiha. Pretraivao je
seanje kako bi pobedio u igri. Zamiljeno je grizao usnu kada se trei glas ukljuio u
igru. Nepoznat glas, glas mlaeg deaka. Obojica su poskoili kada je progovorio iza
njih.
Nutrix eius Terra est. Zemlja ga je hranila.
Lorenco je naglo udahnuo kada je shvatio da glas i besprekoran izgovor latinskog
jezika dopire sa usana pranjavog konjuara pored kojeg je danas proao na putu.
Deak je stidljivo spustio pogled, ali je uspeo da doda, Volim taj stih. Tako je lep.
Podsea nas da nas Zemlja hrani svojom lepotom.
Lorenco je ispruio ruku i predstavio se. Deak je prihvatio ruku i blago je stegao.
Njegove krupne, svetle oi koje su videle vie zla nego to tako mlada osoba treba da
vidi, ispunie se suzama, Znam ko si ti.
Lorenco nije pustio deakovu ruku. Umesto toga je spustio drugu aku na njegovo rame i
dodao, Onda sam u nepovoljnom poloaju, poto ja ne poznajem brata koji stoji preda
mnom i poseduje neverovatan dar poznavanja poezije za tako mladu osobu.
Deak je poeo da jeca i pao na kolena pred Lorenca. Doao sam da ti sluim, Lorenco.
I da uim kod uitelja Fiina, ako me bude primio.
Jakopo Braolini je prevrnuo oima razdraen zbog tolikog ulagivanja. Ustani deko.
On nije ni kralj ni papa, ve samo obian Medii. Uhvatio ga je pod jednu, a Lorenco
pod drugu ruku. Zajedno su neno podigli deaka na noge.
Kako se zove, brate? Odakle dolazi? pitao je Lorenco.

Mladi stranac je sklonio kosu sa lica i obrisao oi, a zatim tiho odvratio.
Anelo. Zovem se Anelo Ambroini i dolazim iz Montepolicijana.
Ah. Vidim da ste se upoznali. Divno. Znai moemo odmah da ponemo. Odlino, poto
veliki Hermes nije voleo da eka.
Marsilio Fiino je u tajnosti posmatrao razgovor pridolice Anela Ambroinija i starijih
uenika. Bio je zadovoljan time to je Lorenco odmah prihvatio deaka i nadao se da e i
Jakopo to uiniti, poto je Anelu bio potreban podstrek podjednako brilijantnih umova.
Bilo je malo onih koji su mogli da se mere sa ovim mladiem. Fiino je ve godinama
posmatrao Anela na Kozimov nagovor. Otac mu je nastradao u krvnoj osveti. Brutalno
je ubijen pred Anelom dok je deak bio vrlo mlad. Ambroinijevi su ve generacijama
odane sluge Mediijevih. Kada je Kozimo bio u progonstvu, a krvavi sukobi besneli u
Firenci, glava porodice Medii je odseo kod Ambroinijevih u Montepolicijanu. Dok je
boravio tamo, posmatrao je stidljivog, ali oigledno talentovanog deaka koji je ve
demonstrirao gorostastan intelekt. Kozimo je sa deakovim ocem razgovarao o
Anelovim sposobnostima i zapanjio se kada je saznao da dete teno govori latinski i
grki. Kao da je Lorencom brat blizanac, roen par godina kasnije u Toskani.
Nakon brutalnog ubistva oca, Anelo je stekao obrazovanje koje mu je Kozimo
obezbedio u tajnosti a Fiino nadgledao. Pre nego to se razboleo, Kozimo je
nameravao da dovede Anela u Firencu, u domainstvo Mediijevih. Okolnosti su se
umeale i brilijantan mladi um je poeo da vene u divljinama Toskane. Kada je Anelo u
oajanju napisao pismo Fiinu, tutor ga je prosledio Lorencu. Fiino nije nita govorio
unapred. eleo je da vidi da li e Lorenco krenuti Kozimovim stopama, kao patron
umetnosti. Da li e od poetka prepoznati talenat angelika? Da li je zaista ravan ako ne i
bolji od svog dede, kada je u pitanju otkrivanje i negovanje talenta?
Fiino je bio oduevljen time to je Lorenco ve u petnaestoj godini sposoban da ispuni
jedinstvenu ulogu kojoj tei. Zaista je polako postajao Princ Pesnik u svakom smislu koji
ta titula podrazumeva.
Lorenco i Jakopo su treptali i zurili u Fiina, shvativi da je sve vreme oekivao Anelov
dolazak. Fiino se nasmeio u uveo ih unutra. Sandro Botieli im se pridruio na
predavanju, klimnuvi glavom Jakopu dok je ulazio i predstavljao se Anelu. Sandro je
znao da e ga svaki trenutak koji provede sa Fiinom uiniti boljim slikarem, poto je na
taj nain sticao pripovedake elemente koje e utkati u svoj rad. Dolazio je na njegova
predavanja kada god je to bilo mogue. Mada Sandro nije bio preterano sklon
arogantnom nasledniku Braolinijevih, zbog elektriciteta koji ispunjava prostoriju oseao
je da dananju lekciju ne sme da propusti.
Hajdemo deaci. Smaragdna ploa nas eka.
Fiino ih je uveo u veliko predsoblje koje je koristio za predavanja. Ponovio je test
pamenja koji su Jakopo i Lorenco ve obavili u vrtu. Mada su oba deaka prola test,
nijedan nije odgovarao teno i brzo kao Anelo Ambroini. Ni kada je u pitanju
pamenje, ni kada je u pitanju razumevanje konteksta.
Ono to je gore takoe je dole, rekao je Fiino. Kako te rei esto izgovaramo na
drugaiji nain?
Lorenco je odmah odgovorio. Na zemlji kao to je i na nebu.
Tano tako, odvratio je Fiino. ta nam to govori o vezi izmeu uenja naeg
Gospoda Isusa Hrista i uenja drevnih naroda?

Da su u uzajamnom odnosu i da nisu odvojena, odvratio je Jakopo. To je bila Fiinova

omiljena teorija i svi uenici su je dobro znali.
I? Fiino je pogledao Anela. Radoznalo je oekivao da vidi da li e se deak upustiti u
raspravu sa ostalima. Mada su Lorenco i Jakopo bili brilijantni, razvili su obrazac
interakcije koji se esto odnosio vie na njihovo meusobno takmienje, nego na lekciju.
Sandro je bio tih uenik i retko je progovarao. Novi intelekt u grupi jeste upravo ono to
je Lorencu potrebno kako bi preao na sledei nivo uenja.
Anelo je gledao ostale i oklevao. Bio je pridolica i najmlai uenik. Takoe je
podreen u drutvenom smislu i nesiguran u svoju poziciju. Lorenco je to osetio i ohrabio
ga.
Slobodno nam reci ta misli, Anelo.
Mislim da nije bitno. Progovorio je tihim, ali vrstim glasom. Ostali uenici i uitelj
okirano su utali, zapanjeni njegovom reitou dok je govorio.
Sva mudrost potie od Boga i jeste istinita. Nije bitno da li potie od Hermesa ili Isusa,
niti ko je prvi izgovorio i na kom jeziku. Zbog toga Smaradgna ploa zapoinje reima
Iskreno, bez Obmane, sigurno i apsolutno. To je priroda svih boanskih zakona.
Da li to znai da je Isus prouavao Smaragdnu plou? ispitivao ga je Fiino. Da je bio
svestan grkih uenja? Da li je to jeres?
Nisam svetenik i ne mogu rei ta je jeres, odgovorio je Anelo. Ali, mogu rei da
nije bitno sa kog izvora potie Isusova mudrost. Nije bitno da li je stekao od heleniskih
filozofa ili od Boga. ista i savrena ivotna istina glasi da smo ovde da stvorimo raj na
zemlji, da savrenstvo neba donesemo na zemlju i da se u tom procesu kao ljudska bia
preobrazimo u neto veliko i prelepo.
Lorenco je nagnuo ka Anelu shvatajui o emu deak govori. Ubacio se. Da postanemo
anhropos. Zatim je objasnio Anelu taj pojam. Potpuni ljudi, to je nae najsavrenije
stanje. Potpuno ostvareni ljudi znaju ko su i ta im je misija na zemlji. Svesno i aktivno
ispunjavaju obeanje Bogu i sebi, i pronalaze druge lanove svoje duhovne porodice i
pomau im da uine to isto.
Antropos je grka re. Znam je, odvratio je Anelo. Ali, ne poznajem kontekst kojem
je koristite.
U tom sluaju, moraemo da te nauimo, rekao je Lorenco. Kao to se ini da ti mora
poduiti nas.
Sandro je utao tokom itavog predavanja. Dodue, Lorenco ga je poznavao bolje od svih
i bilo mu je jasno da umetnik sve vreme skicira. Sandro je okrenuo list kako bi pokazao
crte Anelu. Nacrtao je deaka kao Hermesa koji upire pogled ka nebu. U jednoj ruci
dri palicu kojom vue oblake.
Anelo je pocrveneo zbog lepote crtea. ini mi ast poredei me sa Hermesom.
Crtam ono to vidim, brate. Vidim tvoju brilijantnost. Prosvetljuje nas koji smo dole
istinom koja je gore. Takoe vidim kako stvara gungulu u uspavanoj Firenci! to je,
uzgred, predivan element.
Jakopo braolini je delovao iznervirano zbog svog ovog ulagivanja pridolici, ali je ipak
utao. Medii su poznati po tome to usvajaju zalutale pesnike i filozofe, poput kunih
ljubimaca.
Dobrodoao u nau duhovnu porodicu, brate, rekao je Lorenco, uzevi Lorenca za ruku.
Mlai deak je bio reen da ne zaplae. Meutim, prvi put od oeve smrti, Anelo
Ambroini je osetio neto nalik radosti.

Tokom asa, Marsilio Fiino je osetio sve snanije uzbuenje. Nije prorok, ali imao je
dovoljno iskustva da zna da se u prisustvu ove tri blistave zvezde princa, slikara i
pesnika zaista nalazi na pragu nove ere. Firenca e doiveti preporod, a za njom i itava
Italija, a moda i ostatak sveta.
Fiinu nije promaklo da Jakopo Braolini, mada brilijantan, po sopstvenom izboru stoji
izdvojeno od ove neverovatne trojke. Jakopo, bez obzira na to to je sin izuzetnog oca, ne
deli oseaj porodice koji se ovde razvija. Bio je veoma darovit mladi, ali Fiino ga je
godinama paljivo posmatrao. Primetio je da Jakopov okretni um nije u potpunosti
povezan sa njegovim srcem.
Firenca
1467. godine
Kolumbina je uletela u hodnik sa knedlom u grlu. Njena sestra Konstanca je bez daha
najavila da je tajanstveni Fra Franesto stigao u posetu Donatijevima. ta radi ovde u
kui njenih roditelja? Sigurno nije doao nekim zvaninim poslom Reda? Da se nije neto
dogodilo Lorencu?
Uitelju! inite nam veliku ast. ta vas dovodi u posetu?
Bio sam u komiluku.
Odahnula je kada je shvatila da je starac oputen i toplo mu se nasmeila. Velikan poput
vas ne moe biti dobar laov.
Uzvratio je osmeh i slegao ramenima. A ti si suvie mlada da bi bila tako mudra. Ali,
poto jesi, rei u ti istinu. Da li si znala da kada stoji na mostu Santa Trinita tano u
podne, sunce obasjava centar mosta Vekio? Kakva sluajnost; skoro je podne.
Kolumbina mu je namignula. Dobra Firentinka mora znati takve detalje. Uzeu ogrta,
pa moete da mi pokaete.
Kolumbina i Fra Franesto su etali pokraj reke Arno kroz okrug Lungarni ka mostu
Santa Trinita. Santa Trinita je postala ifra za Red, i odnosi se na najranije dane Reda u
Firenci: tu lanovi odlaze na tajne slube kojima se slave njihova dragocena uenja. Kada
se pomene Santa Trinita, znai da neto valja drati u tajnosti.
Uitelj je neno pristupio osetljivoj temi. uo sam da otac eli da te uda. to pre.
Kolumbina je samo klimnula. Da, ali nikako za Lorenca.
To si oekivala.
Da, Uitelju. Uvek sam znala da mi nee biti dozvoljeno da se udam za Lorenca. Da to
nije... naa sudbina.
Mmm. ta smo te uili o sudbini, dete?
Uili ste me da nas zvezde vode, ali da nas ne prisiljavaju da ih pratimo. Naa slobodna
volja odreuje ishode svih stvari. Bog nam ne namee svoju volju, ve je obznanjuje i
dozvoljava nam da sami odaberemo da li emo je pratiti.
Koja latinska fraza opisuje tu ideju?
Elige magistrum. Odaberi svog gospodara.
Tano i lepo izgovoreno. Ko je tvoj gospodar? Tvoje srce? Lorencova sudbina? Boija
volja? Budunost Firence? Gde je tvoja pozicija u ovoj situaciji?

Kolumbina je posmatrala reku. Podnevno sunce se zaista odbijalo od povrinu vode i

sijalo ka dostojanstvenom mostu Vekio, ba kao to je Fra Franesko rekao. Nikad nije
greio kad su takvi detalji u pitanju.
Bog je za Lorenca odredio sudbinu koja nam je poznata od trenutka njegovog roenja.
Moji roditelji su uvek bili iskreni u svom stavu prema mojoj budunosti. Smatraju da
mogu da se udam samo za pripadnika aristokratske porodice i da Medii moraju da se
dre po strani. Slobodna volja nam slui da odluimo da li moemo da ivimo sa tom
odlukom ili ne. Moramo da odaberemo.
Fra Franesko je odseno klimnuo. Ipak, Lorenco mi prilino ozbiljno pria o tome
da e pobei sa tobom kako bi mogli da se venate. Odabrae ljubav i napustiti svoju
sudbinu. Odbacie sve to ima da bi bio sa tobom.
Ne, nee. Kada bi to ozbiljno mislio, a ne misli ozbiljno, ja mu to ionako ne bih
dozvolila.
Niz lice su joj krenule suze, vrele i nepozvane. Privukla je ogrta preko lica i neko vreme
jecala.
Oh, Uitelju, tako je teko. elim da budem jaka zbog Lorenca, ali kad pomislim na to
da e se oeniti drugom enom, poelim da skoim sa ovog mosta. Sanjamo o tome da
budemo zajedno, da pobegnemo od odgovornosti koje sa sobom nosi naa sudbina, ali
oboje znamo da to nikad ne bismo uradili. On e krenuti stopama Oca nacije, jer on je
Kozimov unuk i princ roen u januaru.
Bog je stvorio obe okolnosti o kojima govori, i one su stoga deo boije volje i
Lorencove sudbine. ime to rezultira kada je njegova priroda u pitanju?
Lukrecija je obrisala lice i sabrala se, uvek spremna da ugodi Uitelju.
Njime upravlja Saturn, planete pokoravanja i rtve, planeta oeva i oinstva. Njegov
prioritet e uvek biti porodica i obaveze koje se odnose na porodicu. Kao Kozimov
naslednik, on mora... da ih izvri, i povrh svega, mora da vlada Firencom. Lorenco e
uvek rtvovati svoju linu sreu kako bi ispunio obaveze. Semper. Uvek.
Tako je, dete moje. Uvek e to initi. Bog je znao ta radi kada je odredio da se Lorenco
rodi tog datuma u to vreme. Dao je Firenci princa koji nee izneveriti svoju sudbinu. Ali,
vidim da nam te takoe podario princezu koja je podjednako hrabra u ispunjenju
svopstvene sudbine.
Nadam se da shvata, u pitanju je tvoja koliko i Lorencova sudbina. Roena si na
ravnodnevicu, kada su Ribe i Ovan na vrhuncu. To je alfa-omega taka zodijaka, poetak
i kraj. Ribe ti daju snanu podsvesnu sposobnost da jasno uje i ima neobino duboka
oseanja. Ovan ti daje snagu, odlunost i neustraivost kako bi obavila svoju misiju, ak i
kada je zadatak neobino teak.
Kolumbina je klimula prihvatajui svoju ulogu u velikoj drami koju pie Bog. Neu ga
izneveriti. Neu izneveriti Firencu i neu izneveriti... naa verovanja. Ponovo je
pogledala u pravcu mosta Santa Trinita i kamene kule porodice anfljaca koje se uzdiu
pokraj manastira i prelepe crkve. Potom je zavrila misao. Sada mi rad u okviru Reda
znai vie od bilo ega drugog. To mi mora biti na prvom mestu. Ali, Uitelju, ima dana
kada me sve ovo veoma mnogo boli.
Znam, draga moja. Znam. Doao sam da ti saoptim poslednje rei koje mi je Kozimo
uputio u vezi sa tobom.
Kolumbina je ostala bez daha. Otac nacije? Pomenuo je mene na samrti?

Tako je, draga moja. Rekao mi je da kaem tebi i Lorencu da nijedan ovek ne moe da
rastavi one koje je Bog sastavio. Mada ne moe da se uda za njega po zakonu ljudi,
slobodna si da ini ta god eli u okviru boijih zakona.
Kolumbina se zaprepastila. Sigurno joj ne predlae da...
Fra Franestko je pogledao u pravcu mosta Santa Trinita. inevra anfljaca ima klju.
Sutra uvee mogu da dovedem Lorenca tamo. Najzad, tajni brakovi predstavljaju neku
vrstu tradicije unutar Reda.
Naravno, govorio je o najpoznatijem tajnom braku, o braku Matilde Toskanske i pape
Grgura VII. Ta legenda je bila dobro poznata u Toskani i jedna od najsvetijih pria Reda.
Kolumbina nije znala ta da kae. Bacila mu se u zagrljaj i poela da plae, obilno se
zahvaljujui.
Nema na emu, draga moja. Ubudue, kada ti bude teko, uvek moe meni da se
obrati. Oboje to moete. Semper. Zapamti: kada je no najtamnija, zvezde se najjasnije
vide.
Santa Trinita
Firenca, 1467. godine
Crkvu koja slui kao tajni tab reda od vremena Matilde Toskanske obasjavala je bleda
svetlost desetak upaljenih svea. Odabrali su da obave ceremoniju tiho u jednoj od malih
bonih kapela sa velianstvenom freskom Isusa koji krunie svoju voljenu Mariju
Magdalenu, kao svoju suprugu i kraljicu. Lorenco i Kolumbina su stajali na sredini,
okrenuti jedno prema drugom, drei se za ruke. Ispred njih je stajao Uitelj i pred sobom
drao otvorenu Libro Rosso, na strani sa prepisom iz Knjige ljubavi. Delovalo je kao da
ita, mada nije morao, poto je due nego to pamti itav tekst znao napamet.
Poto ga je Uitelj na brzinu pouio ceremoniji na putu od Kareija ka Firenci, Lorenco
je recitovao Maksiminusovu pesmu Kolumbini, uz svu svoju ljubav.
Nekad sam te voleo
I danas te volim
Kao to u te ponovo voleti
Vreme se vraa.
Suze su klizile niz Kolumbinino porcelansko lice dok je apatom ponavljala iste rei
Lorencu. ta god se desi kasnije, Bog ih je danas sjedinio.
Kada su zakletve izreene, inevra anfljaca, cenjena uiteljica Reda, poznata kao
Uiteljica hijeros gamosa, poela je da peva francusku trubadursku pesmu o ljubavi koju
je legendarna Matilda ukljuila u ceremoniju svog tajnog venanja sa papom Grgurom
VII. inevrin glas je jasno odzvanjao dok je pevala:
Dugo sam te volela
Nikada te neu zaboraviti...
Bog nas je stvorio jedno za drugo.
Kada je inevra otpevala pesmu, Uitelj je pozvao par da razmeni tradicionalne
svadbene poklone: mala, pozlaena ogledala. inevra je uspela da ih obezbedi na vreme

za poetak ceremonije. Fra Franesko je recitovao jedno od uenja o sjedinjenju dok su to

inili.
U svom odrazu e pronai ono to trai. Kada dvoje postanu Jedno, pronaie Boiji
odraz u oima svog voljenog i tvpj voljeni e se ogledati u tvojim oima.
Uitelj je zakljuio ceremoniju divnim reima iz Knjige ljubavi, koje se takoe nalaze i u
jevanelju po Mateju: Vie niste dvoje, ve jedna dua i jedno telo. Nijedan ovek ne
rastavi one koje je Bog sastavio.
Okrenuo se ka Lorencu. Mladoenja moe sada darovati mladu naskahom, svetim
poljupcem koji spaja due.
Lorenco je jecao dok je grlio Kolumbinu i privlaio je sebi. Trenutak koji je trebao da
bude najradosniji u njihovom ivotu, zapravo je bio ispunjen dubokom tugom. Mada je
znao da e Kolumbina uvek biti nevesta njegovog srca, takoe je znao da e zora doi
prerano i da e ih tada rastaviti surova realnost sudbine za koju su roeni. Njihov brak e
biti punovaan samo u njihovim srcima. Van ove prostorije, nee biti od znaaja. To je
njihova mala, tajna pobuna unutar koje mogu da se dre svoje ljubavi: bez obzira na to
ta im sudbina servira, znae da su tajno sjedinjeni u duhovnu branu zajednicu koju
samo Bog moe da poniti.
Meutim, mladi par je ipak ekalo neto blaenstva. Provee no u Antici Tore, domu
porodice anfljaca, gde e ih Uiteljica hijeros gamosa oboje poduiti, pre nego to
zatvori vrata za sobom kako bi im obezbedila malo privatnosti. anfljace su veoma
bogata i ugledna toskanska porodica, zbog ega Kolumbinini roditelji nisu oklevali da je
puste kada ih je inevra zamolila da Lukrecija prenoi kod nje u legendarnom
porodinom domu. Bila je to pozivnica za kakvom su udeli svi ugledni lanovi drutva i
koju Donatijevi nikada ne bi odbili.
Lorenco i Kolumbina su se spojili te noi, venani u oima Boga i oima jedno drugog,
spajajui svoje due preko tela. Oboje su plakali zbog radosti i ekstaze svoje ljubavi i
kroz suze se zaklinjali da ih nikada nita nee rastaviti.
Libro Rosso jasno govori o uenjima Solomona i kraljice od Sabe: Kada dve
predodreene due konzumiraju hijeros gamos, ljubavnici su zauvek spojeni u duhu.
Galerija Ufici,
Firenca, dananjica
Morin je duboko udahnula kada je ula u veliki salon po imenu Botielijeva soba,
najbitniji deo Ufici kolekcije. Oduzimala je dah, ispunjena najlepim i najuvenijim
slikama renesanse. U sredini prostorije se nalazio kruni otoman na koji su ljudi mogli da
sednu i kontempliraju sa strahopotovanjem.
Zapamtite, danas nismo turisti. Neemo pokuavati da upijemo i shvatimo svaku sliku u
prostoriji. To je uzaludan posao. Svaka pojedina slika zasluuje da se posmatra mnogo
dana, jer ispunjene su znanjem, namerom i emocijama. Mada ete biti u iskuenju da
obiete prostoriju i sve to upijete, molim vas da to ne inite. Obeavam da emo se
vraati i svakog dana nastavljati lekciju sa novom slikom. Takav pristup je bolji. Verujte
mi.
Tami je progutala i unula Morin. Biti u ovoj prostoriji i ne videti sva umetnika dela
koja se unutra nalaze, makar perifernim vidom, bie neka vrsta muenja za sve njih.

U ovoj prostoriji se stie utisak o tome koliko je umetnik bio vet, koliko je bio
posveen. Rekla je Morin. Zapanjujue je koliko je umetnikih dela stvorio tokom
ivota. Deluje nemogue.
To je samo deo onoga to je Sandro stvorio, odvratio je Destino. Bio je plodniji od
veine umetnika koje poznajem. Istinski aneosko bie u telu oveka. Tokom ivota je
naslikao skoro dve stotine slika. Leonardo da Vini je zavrio moda petnaestak. Ali,
prosena osoba smatra da je Loenardo najvei umetnik renesanse! Kriminalno.
Destino je retko iznosio nedvosmilene tvrdnje, tako da su se svi zapanjili kada je na taj
nain omalovaio Leonarda. Naa je dunost da ispravljamo greke istorije. Nedovoljno
shvatanje Botielijeve genijalnosti jeste jedna od njih, rekao je drevni ovek kada je
video da ga gledaju s nevericom. Rei u vam i pokazati jo poneto o tome. Poite
ovamo.
Poveo je grupu pred Botielijevu sliku Blagovesti. U srednjovekovnoj i renesansnoj Italiji
Blagovesti su bile veoma popularna tema za slikanje. Svi su eleli da predstave trenutak
iz jevanelja po Luci kada se aneo Gavrilo pojavljuje pred Devicom Marijom i
obavetava je da e roditi Boijeg Sina.
Na Botielijevom remek-delu Bogorodica je graciozna van moi poimanja elegantna i
snana, ali u isto vreme ispunjena skromnou u trenutku ove boanske objave. Arhanel
Gavrilo, koliko god da je uzvien na nebu, stoji na kolenima pred Marijom ukazujui
poast njenoj lepoti i poloaju.
Stanite ispred slike, evo ovde. Destino ih je odveo do najboljeg mesta na kojem mogu
da osete sutinu slike. Dopustite sebi da osetite mo ovog trenutka. Ne divite se ovom
delu samo oima. Divite mu se svojim srcem i duhom. Neka apue vaoj dui. Slika je
stvorena kako bi sve to inila, za one koji imaju ui da uju.
Svi su stajali pred Blagovestima, doivljavajui delo na novi nain. Destino ih je paljivo
posmatrao, primetivi da su Rolan i Morin istog trenutka doiveli krajnju povezanost.
Krenule su im suze na oi kada je velianstvenosti trenutka koji je Botieli tako savreno
uhvatio poela da ih proima. Tami i Piter nisu mnogo zaostajali. Za dva minuta, svi su
bili u razliitim fazama plakanja.
Umetnost je iskustvo. Kada je stvara aneoska sila, ona prevazilazi vizuelno i ovek
poinje da je osea u utrobi. Zar ne?
Da, proaputala je Morin, jo obuzeta trenutkom predstavljenim na slici pred njom,
trenutkom u kojem ena prihvata neverovatne razmere svog obeanja da donese na svet
spasitelja i onoga to e to znaiti za nju i za oveanstvo.
Dok ste u ovom blaenom stanju, poite paljivo za mnom u sledeu prostoriju.
Izvriemo uporeenje.
Krenuli su kroz Botielijev salon u oblinju Sobu 15. Na suprotnom zidu nalazila se jo
jedna slika koja predstavlja blagovesti. Nesumnjivo lepa, ali veoma drugaije prirode od
Botielijeve.
Sada stanite pred ovu sliku i recite mi ta oseate.
Svi su se divili divnom delu ali nisu bili u stanju da povrate oseaj blaenstva i
povezanosti koji su oseali prema Botielijevoj umetnosti.
Nita ne oseam, rekao je Piter. Intelektualno, vidim da je slika lepa i divim joj se kao
neverovatnom dostignuu, ali ne budi nikakva oseanja u meni.

Ostali su klimnuli. Morin je dodala, Nedostaju joj emocije. Bogorodica je prelepa, ali
deluje kao da je napravljena od mermera. Hladna je i daleka. Ne oseam nita dok je
posmatram.
U ovoj verziji blagovesti, Marija pred sobom na stalku dri knjigu. Poloila je ruku na
nju kao da obeleava dokle je stigla sa itanjem.
Deluje kao da je zabrinuta zbog toga to e zaboraviti gde je stala, kao da je aneo
prekinuo i ona sad eka da ode kako bi nastavila sa itanjem! primetila je Tami.
Takoe nedostaje potovanje prema Naoj Gospi, komentarisao je Roland. ini se da
je Gavrilo znatno snaniji lik od nje, ili kao da su u najmanju ruku jednaki. Ovde Marija
nije centar milosra.
Destino je klimnuo. Osoba ne moe da prenese ono to nikada nije osetila. Umetnik ne
potuje ene i nema emotivan doivljaj prema blagovestima. Mada je naslikana savreno
u tehnikom smislu, nita nas ne ui, ne dotie nas emotivno ni duhovno, niti je u stanju
da nas gane.
Kod Botielija se osea ljubav prema temi i eni na slici, ubacila se Morin.
Sandro je voleo i potovao ene. Bio je strasno posveen proslavi boanskog u
ensvenosti. To se osea u njegovom radu, i zbog toga vas drugi umetnik ostavlja
hladnim.
Ko je drugi umetnik? pitale su Tami i Morin uglas.
Destino je zavrio ono to je zapoeo u prostoriji sa Botielijevim radovima. Pokazao
sam vam umetnost Sandra Botielija i Leonarda da Vinija. Jedan je bio tehniki genije,
drugi majstor angelik. Sada znate u emu je razlika.
Destino ih je vratio nazad u sobu sa Botielijevim radovima i poveo u obilazak,
pokazujui seriju Bogorodica. Sve su naginjale glavu na slian nain, imale porcelansku
kou i oi boje lenika. U staklenoj kutiji u centru prostorije nalazile su se dve male slike
iz ivota starozavetne heroine Dudit. U pitanju je trenutak nakon to je ubila diva
Holoferna koji je terorisao ljude i odsekla mu glavu. Ista prelepa devojka koje je
posluila kao inspiracija za Bogorodicu, bila je model i za neustraivu Dudit.
To je sve Kolumbina? pitala je Morin. Kada je Destino klimnuo, Morin je pitala,
Zato nikad nismo uli za nju? Nadahnula je silna Boitelijeva dela. Ako se paljivo
pogleda, oigledno je bila model za sve ove slike.
Iz dva razloga odvratio je Destino. Prvo, sve u vezi sa naom Kolumbinom bilo je
suvie kontroverzno da bi istorija to zabeleila. I drugo, Botieli je kasnije pronaao
novu, znatno poznatiju muzu koja e zaseniti sve ostale.
Poveo ih je ka verovatno najuvenijoj slici u istoriji umetnosti. Naga boginja lepote stie
na zemlju stojei na koljci dok joj zlatna kosa pluta preko tela. Roenje Venere.
Moji prijatelji, dopustite mi da vam predstavim sestru nau sestru iz prolosti, Simonetu
di Kataneo Vespui. Moete je zvati Bela, kao to smo tada svi inili.
enova
1468. godine
U porodici uvenoj po lepoti enskih lanova, mlada Simoneta Kataneo bila je dragulj u
kruni. Nikada ranije nije roena devojka tako ljupka, tako lepih crta lica i tena. Njenu
kosu su svi komentarisali. U desetoj godini padala joj je do struka u talasima boje kajsije,
gusta i zapanjujue zlataste boje. Nije bila crvena, ali ni plava u tradicionalnom smislu.

Poput svega ostalog kod devojke poznate pod nadimkom La Bella, Lepotica, njene oi
su se povinovale Boijoj naredbi da Simoneta bude neuporedivo lepa od svih drugih
ena na svetu. Bile su maltene providno plave, sa bakarnim pegama i svetlucale jasnim
iskrama njene blagorodne prirode.
Simonetina kaa je bila neobina za jednu Italijanku, bez obzira na to to potie iz drevne
loze. Bila je to boja gustog krema, istakana majunim pegama po stratekim takama
lica i tela. Njena porodica je ove pege nazivala poljupcima anela, jer delovali su poput
ljupkih taaka koje naglaavaju lepotu koju joj je Bog darovao. Bila je visoka ak i kao
dete, vitka i gipkih udova. Kretala se uz gracioznost vrbe na prvom letnjem povetarcu.
Uz fiziko savrenstvo, Simoneta je takoe bila besprekornog karaktera. Nena i duboko
oseajna devojka. Njena majka e dugo prepriavati priu o toma kako je jednog
prolenog popodneva ula svoju erku da plae. Oajniki je traila dok su se Simonetini
jecaji pojaavali. Najzad je pronala kako nekontrolisano rida u ruinjaku, sedei meu
bezbroj pupoljaka. Rue boje zalaska sunca, crvene i narandaste, bile su u cvetu svuda
oko nje, okruene morem sitnih belih cvetova. U vrtu je tog dana bilo leptirova velikih
utih krila sa crnom arom. Lepriali su oko Simonetine glave. Scena je bila idilina i
prelepa. Divna mlada ena svetlucave kose boje kajsije podigla je lice ka suncu.
Nekontrolisano je jecala.
ta nije u redu, dete moje?
Madona Kataneo je potrala ka svojoj erci, zagrlivi je dok se devojino telo trzalo.
Pokuavala je da progovori kroz suze.
Tako je... zar nije divno? Uzviknula je Simoneta, izvukavi se iz majinog zagrljaja da
pokae unaokolo po vrtu. Cvee, leptiri. Bog je sve to stvorio za nas. Da li je ita lepe?
Sigurno smo veoma blagosloveni ako nas Bog toliko voli!
Simoneta je jecala od radosti zbog Boije kreacije i lepote sveta. Do kraja ivota je
oseala istu zahvalnost prema dragocenoj prirodi ivota na zemlji. Ta lepota njenog
unutranjeg bia sijala je poput svetionika koji e jednog dana dotai svet, utiui na
milione ljudi vekovima u budunost. Meutim, tog dana u vrtu doneta je odluka koja e
Simonetu uiniti buduom muzom i predstavnicom renesanse.
Njeni roditelji su prethodne veeri odmeravali svoje opcije kada je u pitanju brak njihove
erke. Ona je lan porodice Kataneo, to je dovoljno da obezbedi dobar brak bilo gde u
Italiji. Izuzetno je lepa to se vea blagodat od novca i dragulja. Lepota je bila neophodna
za brak sa mladiem iz bitne firentnske porodice. Brak sa Firentincem nije bio nimalo lak
zadatak za strankinju; to je bila kultura koja od svojih ena uz obilan miraz i porodine
veze zahteva lepotu, inteligenciju i smisao za humor. Neuglednu devojku je bilo lako
udati u Rimu ili spoljnim oblastima Lombardije ako ima dovoljno novca i dobre veze.
Meutim, to sa Firentinom nije bio sluaj.
Porodica Kataneo imala je kraljevski ugled u starom gradu enovi. Poticali su iz drevne
romanske dinastije, u kojoj su ene igrale tajnu, ali monu ulogu. Bile su uiteljice i
iscelivaice, proroice tajnog zavetanja molitvi i tradicija iz najranijih dana hrianstva.
ene iz ove porodice nosile su simbol koji predstavlja ovo zavetanje izvezen na odei i
ugraviran na nakitu. Bio je to krug zvezda oko sunca u sredini. Simbol Marije
Magdalene. Zove se Magdalenin peat i ene iz Reda Svetog Groba ga koriste ve skoro
hiljadu i pet stotina godina.
Kataneovi su lanovi Reda koji potiu od legendarnih rano hrianskih voa, svetog Petra
i njegovih brojnih unuka po imenu Petronela. Ovaj element porodine loze uticao je na

odluku Kataneovih. Simonetin suprug mora poticati iz Toskane, oblasti u kojoj je Red
najsnaniji. Tanije iz Firence. Naravno, posavetovali su se sa Uiteljem. Mada su svi
razmotrili mogunost da se Simoneta uda za jednog od sinova Medii dinastija, Lorenco
je bio na pragu veridbe, a za ulijana se jo ekalo da li e se odluiti na karijeru u crkvi.
Stoga je odlueno da je za Simonetu najbolji izbor Marko Vespui, naslednik bogate i
plemenite toskanske porodice, blage naravi. Poput nje, bio je pitom i obrazovan.
Bogatstvo i posedi njegove porodice omoguie dobru brigu i zatitu jedinstvenom blagu
Kataneovih. Deca iz ovog braka predstavljae najplemenitiju kombinaciju loza i
verovatno bili lepa i inteligentna.
Onog dana kada je Simontea Kataneo plakala zbog lepote Boije kreacije, njeni roditelji
su odluili da je poalju u Firencu. Tamo e studirati u okrilju Reda i sa Uiteljicom
hijeros gamosa, inevrom anfljacom, pripremajui se za brak sa Markom Vespuijem.
Kataneovi su bili zadovoljni kada su otkrili da Simoneta nee biti potpuno sama tokom
priprema. erka Donatijevih, takoe uvena po lepoti duha i tela, saekae Simonetu kao
bi je pozdravila kao sestru. Uz milost Majke i Oca sa nebesa, devojke e se sprijateljiti
i plemenita erka Kataneovih nee biti usamljena daleko od cvea i leptira koje toliko
voli.
La bella Simoneta.
ak je i njeno ime umetnost, ime koje apuem dok slikam svih ovih godina nakon to
nas je napustila.
Da li u je ikada prikazati onako kako zasluuje? Kao savren i apsolutno ist, a ipak
stvaran i iv primer lepote?
Seam se prvog puta kad sam je ugledao, u Antika Tore, tokom proslave koju je Red
organizovao kako bi joj poeleo dobrodolicu u Firencu. Nisam mogao da diem, niti da
govorim tokom prvih par sati koje sam proveo u njenom prisustvu. Takva nebeska
arolija sigurno nije satkana od krvi i mesa. Nije u pitanju bilo prosto fiziko
savrenstvo, mada je bila savrena i mnogo vie od toga. Ona je prosto sijala, zraila je
boanskom ljupkou. Znao sam da e me progoniti do kraja vremena, sve dok savreno
ne uhvatim njenu sutinu.
Bilo je to traganje bez kraja i konca. Uhvatiti Simonetu postao je cilj koji ne mogu da
postignem i kojem ne prestajem da teim.
Te veeri u zamku porodice anfljaca, video sam je ne kao jedinstveno savrenstvo, ve
kao trojstvo boanske enske sutine koje sam poeo da oboavam. Te arobne veeri
posmatrao sam Simonetu kako plee sa Kolumbinom i inevrom. Skicirao sam ih dok su
se zajedno kretale, zahvalniji nego ikad u ivotu to uz sebe imam alat za crtanje.
Svaka od tri ene je predstavljala po jedan aspekt enskog boanstva, tako sam ih i
predstavio: Simoneta je istota, Kolumbnina lepota, a inevra zadovoljstvo. Zajedno
prestavljaju tri gracije, koje pleu ruku pod ruku poput sestara, predstavljajui ljubav u
njenim zemaljskim oblicima.
Tu no neu zaboraviti dok god ivim. Zavetovao sam se da u ih naslikati zajedno i
uhvatiti magiju kojom nas ove tri ene obasjavaju. Lorenco je bio prisutan, kao i
ulijano. I njih je podjednako opinila lepota koja nas je okruivala. Bili smo duhovna
porodica, zadubljeni u izvrenje zadatka kojem smo posveeni i delirini od zahvalnosti
zbog savrenstva sveta.

Koliko je ta lepota nestalna, koliko prolazna. To je samo jo jedan razlog vie da je

volimo, da joj se divimo i da je slavimo na svaki mogui nain dok je uz nas.
Ja istrajavam,
Alesandro di Filipepi, poznat pod imenom Botieli
IZ TAJNIH MEMOARA SANDRA BOTIELIJA
Galerija Ufici
Firenca, dananjica
Danas neemo gledati Primaveru. Izgovorio je Destino vrstim tonom. Drugi put.
Morin, Piter, Tami i Rolan su se pobunili. Ovde su, u Botielijevom salonu. Jednim
zidom dominira ogromno Botielijevo remek-delo slino muralu opte pozato pod
imenom Primavera, ili Alegorija Prolea. Svi su je toliko voleli da je Berane u zamku
drao repliku iste veliine. Bilo je maltene surovo, moda ak i budalasto, rei im da ne
mogu da je pogledaju. Zar bi to moglo na bilo koji nain da nakodi?
Morate imati duhovnu disciplinu, deco moja. To je najsuroviji zahtev koji u postaviti
pred vas. Treba da mi budete zahvalni.
U Destinovom glasu se oseala blaga nota humora, ali uspeo je da izrazi misao. Ako je
njihovo najvee duhovno iskuenje to to ne mogu izbliza da pogledaju sliku, zaista
imaju zbog ega da budu zahvalni.
Jo ne posedujete sve informacije koje su vam potrebne da cenite ono to Primavera
predstavlja u celini. Uveravam vas da e vam vie znaiti i snanije vas dotai ako budete
saekali. Neke stvari vredi ekati. Ovo je jedna od njih.
Hajde da pogledamo Velianstvenu Madonu, kako bismo ublaili udarac.
Krenuli su za Destinom ka slici koju je Lukrecija Tornabuoni naruila za
dvadesetogodinjicu braka sa Pjerom de Mediijem. Destino im je objanjavao koje je od
njihove dece poziralo za kojeg anela. Svi su paljivo sluali. Sa Morinine leve strane,
santimetar po santimetar, pribliavala se mlada ena, pokuavajui da oslune komentare.
Bila je veoma mlada i upadljiva, kratke tamne kose i krunih oiju kao kod koute. Bila je
izrazito mrava, to je veoma moderno meu mladim Italijanima. Nosila je farmerke i
crnu majicu dugih rukava. Morin je takoe primetila da enanosi crne kone rukavice,
belenicu ili blok za crtanje i olovku. Sigurno studira slikarstvo, pomislila je Morin,
ali vie nije obraala panju na nju poto je sluala Destina.
Destino je odgovarao na Rolanovo pitanje kada je devojka u rukavicama blago potapala
Morin po ramenu. Morin se veoma iznenadila kada je devojka progovorila na izvrsnom
engleskom jeziku sa blagim britanskim akcentom.
ula sam da neki ljudi smatraju da je ovo Marija Magdalena, a ne Devica Marija.
Rekla je devojka.
Morin se nasmeila i neodreeno slegla ramenima. U svakom sluaju ovo je najlepa
Bogorodica koju sam ikad videla, bez obzira na to koja je Marija u pitanju, odvratila je.
Uvek je pazila da se u javnosti ne uputa u kontroverzne razgovore sa strancima. Ova
devojka je delovala bezopasno i verovatno je njena itateljka. Naime, Morin je u prvoj
knjizi koju je napisala na tu temu iznela teoriju da ova Bogorodica zapravo predstavlja
Magdalenu.

Najlepe Bogorodice koje sam ja videla naslikao je Pontormo. To su murali u crkvi

svete Felicite. Da li ste ih ikada videli? brbljala je devojka. Njegova Magdalena nosi
ruiast veo, a ne crven. Zaista izgleda zapanjujue. To je jedna od nekoliko slika na
kojima se kod podnoja krsta nalazi sveta Veronika. Treba da ih pogledate, ako budete
imali vremena. Crkva se nalazi na drugoj obali reke, preko mosta Vekio, nekih desetak
minuta peke odavde.
Morin se zahvalila devojci. Volela je da otkriva nova, lepa umetnika dela. Nema sumnje
da e Destino znati poneto o Pantormovoj slici. Meutim, posebno je zainteresovalo
pominjanje Veronike. Ona igra veoma vanu ulogu u legendama Reda, a ljudi je ipak
esto previaju.
Devojka je iscepala stranu iz belenice i zapisala na njoj adresu crkve svete Felicite.
Pruila je papir ka Morin koja joj se zahvalila.
Nema na emu, zadovoljstvo mi je. Uivajte u poseti Firenci. Izgovorila je ljubazno,
mahnula rukom u rukavici i izala iz prostorije ne pogledavi nijedno Botielijevo delo.
Feliciti su se tresle ruke u rukavicama dok je istravala iz Uficija. Uradila je to, ostvarila
je kontakt sa zlom uzurpatorkom, sa svojom protivnicom. udan je oseaj nai se lice u
lice sa enom koju je smatrala vavilonskom kurvom, videti je kao osobu od krvi i mesa.
Feliciti se razoarala. ta je oekivala? Neto... demonsko? Ne, Morin Paskal je obina,
prosena ena. Samo je boja kose odavala da je u pitanju pripadnica pokvarene loze.
To je trik, zar ne? Satana je vet. Ne bi smestio svoj izdanak u telo demona kojeg je lako
prepoznati, ve bi joj dao lik svakodnevne ene sa kojom bi ljudi mogli da se poistovete.
Na taj nain ona moe da ih namami svojim laima. Feliciti ne sme ni na trenutak
podceniti zlo nerazdvojivo od kuke Morin Paskal. Ona je bogohulnica, Sotonina alatka.
Feliciti je pourila niz stepenice, izala na vrelo toskansko popodne i krenula ka mostu i
Santa Triniti. Nije znala da li e Morin progutati mamac, ali se nadala da hoe. U
meuvremenu, u rektoratu se ovog popodneva odvijao sastanak firentinskog odseka
bratstva. Danas e se glasati po pitanju proglaenja irolama Savonarole za sveca. to se
nje tie, on je najsvetiji monah renesanse i svih ostalih epoha. Feliciti je imala nameru da
kontolie glasanje. Kada je ona prisutna, svi glasaju po njenom primeru. Vreme je da
iskupi sveto ime svog pretka, najveeg reformatora koji je ikad iveo u Italiji.
Feliciti je uzdahnula dok je ubrzavala korak, ispravivi samu sebe. Najveeg reformatora
koji je ikad iveo u Italiji do sad.
Okrug Ognisanti,
Firenca, 1468. godine
Boija ruka je esto vodila poslove Lorenca de Mediija. Kada ovek ivi u harmoniji sa
obeanjem datim Bogu, Fra Franesko je smatrao da se tada prilike javljaju i vrata bez
napora otvaraju. Ova no Lorencovog ivota nee biti izuzetak.
U okrugu Ognisanti, nedaleko od studija Sandra Botielija nalazila se taverna. To je bilo
redovno sastajalite Sandra i Lorenca, utoite gde su dvojica velikih prijatelja mogla da
se opuste i razgovaraju o ivotu i umetnosti u ivoj mada ne naroito otmenoj atmosferi.
Lorenco je vie voleo ovaj restoran nego elegantnije firentinske ustanove u kojima je
njegovo ponaanje neprestano bilo pod politikom i drutvenom lupom. U Taverni nije
bio prvi sin Firence, bio je samo jedan od patrona. Najee prefinjen, Lorenco je imao

grubu crtu usled koje je tajno bio sklon nepristojnom i skarednom. Tome se i preputao
na mestima poput taverne.
Danas je sa njim doao i ulijano, mlai brat kojem je sada bilo petnaest godina. Prvi put
je bio na ovakvom mestu i nema sumnje da e Lukrecija de Medii biti ljuta na Lorenca
kada sazna gde je odveo njenog mezimca. Meutim, Lorenco je smatrao da je njegova
dunost da obezbedi ulijanu sva mogua iskustva. Osim toga, bio je apsolutno bezbedan
sa Lorencom i Sandrom. Bili su visoki, snani u uvaeni. Zajedno su predstavljali
impresivnu kombinaciju kojoj nijedan Firentinac koji ima soli u glavi ne bi stao na put.
Neka gungula za barom privukla je panju sve trojice. Grupa prijatelja nazdravljala je
tamnoputom, zgodnom oveku, doteranom i razmetljivom usled briljivo pomeanog
koktela od alkohola koji je ulio u sebe. Kako je vreme prolazilo, kikot za barom je
postajao sve glasniji, oigledno zbog preterane koliine pia. Paun u sreditu grupe
upravo je pripovedao neku priu, uz iroku gestikulaciju, naglaenu bacanjem novca po
stolu. Na taj nain se razmetao bogatstvom, naklonjenom sudbinom i nedostatkom ukusa.
Lorenco ga je paljivo posmatrao par minuta, prislukujui buran razgovor dok je njegov
brat sluao kako Sandro opisuje svoju najnoviju porudbinu.
Veoma tipina Bogorodica i dete. Nita posebno interesantno, ali veoma unosno.
Dodau poneki zabranjeni element tu i tamo, tek da malo zainim stvari. Na primer,
crvenu knjigu. Zloesto se nasmeio i namignuo ulijanu. Dosadno poboni katolici
koji su je naruili nee ni primetiti razliku.
Nee se usuditi! ulijano je posmatrao Sandra sa strahopotvanjem i oboavao ga
poput boanskog bia. Gutao je svaku njegovu re, a Sandro je preuveliavao detalje
svojih pria kako bi ugodio mladom sluaocu.
Naravno da u se usuditi. Uvek to radim. Oni nemaju pojma, a ja se ludo zabavljam. ta
misli zato oblaim Bogorodice u crvenu odeu? Kada me rad zabavlja, slikam sa vie
strasti i istrajnosti, tako da je to na kraju mnogo bolje za klijenta. Svi dobijaju.
ulijano je unuo Lorenca, koji nije obraao panju na razgovor, a obino bi neizmerno
uivao u konverzaciji o umetnosti i jeresi. Bila je to omiljena kombinacija za sve
pripadnike domainstva Mediijevih. Lorenco ga je uutkao i pitao Sandra. Ko je
razmetljivac za ankom?
Sandro je izvio vrat da bolje pogleda, a zatim napravio grimasu i teatralno zadrhtao i
progunao neto kada je prepoznao dotinog. Monumentalno dosadan Nikola Ardineli.
Bio je nepodnoljiv pre nego to je otiao u trgovaku pustolovinu sa svojim ujakom, ali
sada je potpuno nesnosan. Kako se ponaa, ovek bi pomislio da je jedan od Argonauta i
da je pronaao Zlatno runo.
Hajde da pozovemo naeg pretencioznog Jasona da nam se pridrui.
Sandro je navukao izmuen izraz. Reci mi da se ali, molim te.
Ne alim se. Pozovi ga ovamo.
Shvativi da je Lorenco ozbiljan, Sandro je popustio uz gunanje. Mada su jedan prema
drugom oseali bratsko prijateljstvo, Lorenco je bio njegov princ i patron. Medii mu je
izdao nareenje i on e ga izvriti. Sandro se naklonio uz preterano mahanje rukom.
Kako god vi elite, Magnifiko. Ali, dugovaete mi zbog ovoga.
Sandro je priao gomili. Neki su ga prepoznali i doekali pozdravom, ukljuujui
Ardinelija koji je uzviknuo, Vidi, vidi, pa to je Malo Bure lino!
Sandro je progutao razdraenost, ali ga je brzo ispravio. Mog brata zovu Malo Bure, a
ne mene.

Sandrov brat Antonio, nosio je ovaj nelaskavi nadimak zbog toga to je bio nizak i
zdepast. Mlai od brae Filipepi, Sandro, bio je znatno obdareniji kada je fiziki izgled u
pitanju visok, dobro graen, prefinjenijih crta lica i lepe kose. Takoe je postao uasno
tat i netolerantan prema budalama. Silno se jedio zbog toga to se nadimak Malo Bure,
odnosno Botieli, lepilo i za njega.
Pa, kako si mi Burence? Nikola je suvie energino ispruio ruke kako bi pozdravio
Sandra i ovaj se zgrio.
Jedan od Nikolinih pijanih prijatelja je uzviknuo, Hej, pogledajte mu ruke! Te ruke
slikaju najlepe nimfe! Voleo bih da sam slikar i da mogu da zovem gole ene da mi lee
u studiju pod izgovorom da radim. Kakav divan ivot vodi!
Nisi u stanju ni da zamisli, promrmljao je Sandro.
Nikola Ardineli je bio svestan samo onoga to je njemu bitno. Poskoio je kada mu je
sinula ideja. Sandro, mora naslikati moj nedavni susret sa gusarima sa Barbadosa! Bie
to divna porudbina!
Drugi zemljak mu je uskoio u re, udarivi Nikolu po leima. Da, platie ti novcem
koji je ukrao iz njihovog kovega sa zlatom nakon to je ubio morsko udovite, obljubio
Afroditu i pobedio Posejdona u rvanju!
ovek je ponovo prsnuo u smeh, ali Nikolu je ovolika panja dodatno ohrabrila.
Jo pia za sve! Donesite Burencetu veliko bure! Suvie je ozbiljan!
Sandro se okrenuo ka brai Medii koji su se silno zabavljali i kikotali njegovoj neprilici.
Sevnuo je pogledom ka Lorencu i prevrnuo oima pre nego to se vratio svom zadatku.
Nikola, moj prijatelj eli da uje sve o tvojim avanturama.
Pozovi ga ovamo, ovee!
Vie bi mu odgovaralo da mi odemo do njega.
Dok se okretao da vidi sa kim Sandro sedi, Nikola je otvorio usta da se pobuni
kooperei grudi kao golub koji se predrao tokom pijanog dana. Kada je prepoznao
Lorenca, opustio je perje, ali samo blago.
Ah, shvatam. Braa Medii su suvie fina da se pridrue mojim prijateljima?
Sandro se okrenuo da poe ka svom stolu odvrativi mu tihim glasom.
Da. Zaista jesu.
Nikola Ardineli je bio hvalisavac i razmetljivac, ali ak i naliven vinom, nije bio
kompletna budala. Bio je Firentinac i znao je da prepozna uruen poziv. Pozdravio se sa
prijateljima i priao stolu za kojim su sedeli Mediijevi.
Sandro ih je upoznao. Lorenco je prvi progovorio, poelevi Nikoli toplu dobrodolicu.
Spustio mu je levu ruku na rame, dok su se rukovali desnom. Gledao je Nikolu pravo u
oi dok je govorio. Taj trik je nauio od Kozima. Kada nekog upoznaje dotakni ga sa
obe ruke i uvek budi potpuno usredsreen na osobu sa kojom razgovara, poduavao ga
je deda. Gledaj ga pravo u oi i stavi mu do znanja da slua svaku re koju izgovara,
kao da je najbitnija osoba u gradu u tom trenutku. Uvek ga zovi po imenu. U pitanju je
sitnica, ali time e osvojiti lojalnost oveka za par sekundi.
Lorenco je uvek postupao po ovom savetu. Kao humanista, uvek je postupao iskreno. Sa
punom panjom je sluao graane sa kojima razgovara i tokom tih par minuta oni bi za
njega zaista predstavljali najbitnije osobe u gradu. Otkrio je da kada tako postupa, stie
odanost ljudi, ali i stie veliko znanje o ljudskoj prirodi. Poput kameleona na usijanom
kamenju u brdima Toskane, mogao je da menja boju u zavisnosti od okoline. Kada je u

prefinjenom drutvu uenjaka i pesnika, bio je uenjak i pesnik. U prisustvu ambasadora

postajao je dravnik, sa umetnicima je bio umetnik. Ako je potrebno, mogao je da
nadmai najgore nitkove ponaajui se u datom trenutku razvratno koliko i oni. Zbog toga
su se mukarci iz svih drutvenih slojeva Firence pored Lorenca oseali oputeno. Zbog
toga je u tako mladom dobu ve zasluio nadimak Velianstveni.
Ardineli. asno ime, prijatelju moj. Ima praktino kraljevsko dostojanstvo.
Ime moje porodice jeste jedno od najstarijih i najuvenijih u Toskani. inite mi ast
time to ga prepoznajete.
ast je moja, Nikola. Reci mi neto: planira li zauvek da vodi ivot prepun avantura?
To mi zvui... izvanredno. Molim te, ispriaj nam neke od svojih doivljaja. Ne mogu da
doekam da ujem tvoje zapanjujue prie.
Sandro je utnuo Lorenca ispod stola. Snano. ulijano je priguio smeh tako to je otpio
gutljaj pia. Nikola je uivao u tome to ima publiku pa nije ni primetio, a Lorenco je
ostao usredsreen na svoj plen, dobroduno se smeei.
Nema boljeg ivota za pravog mukarca!
Nikola je nastavio da raspreda priu dok ga Lorenco, koji je u potpunosti drao razgovor
pod kontrolom, nije prekinuo novim pitanjem. Prijatelju, poto potie iz tako uzviene
loze, kako to da tvoj otac ne insistira da se oeni kako bi nastavio porodino ime?
Ah, brak. Nikola je odmahnuo rukom sa omalovaavanjem, pratei taj pogled izrazom
neodobravanja. To me uopte ne interesuje, mada si potpuno u pravu. To je naa
plemenita obaveza. U nekom trenutku u biti primoran na brak i to je to. Ali, vraau se u
Firencu samo koliko da svojoj supruzi napravim sinove, a potom opet odlaziti na more!
Lorenco je zamiljeno klimnuo. Ali, Nikola, ta ako tvoja supruga bude okantno lepa?
Ako bi te boginja ljubavi savrenog tena ekala u krevetu, zar te to ne bi zadralo u
Firenci? Zar te to ne bi spreilo da odlazi na more?
Nikada! Suvie ita poeziju i suvie si mlad, Medii. Mora da zapamti jednu stvar:
ene su sirene, namamljuju mukarce da prekinu svoje avanture. Firentinske ene su
najgore od svih, pune ideja i neprestano torou. Vie mi odgovara brzo i furiozno valjanje
sa robinjom iz erkezije. Jesi li ikada bio sa jednom od njih, Lorenco? Crna kosa i jo
crnje oi, a usne poput nara. Ukusne i divlje. Znaju svoje mesto i ne zamaraju me
brbljanjem! Odveu te u Pizu kada stigne sledei brod sa tovarom robova i pronaiemo
jednu samo za tebe. Zahvaljivae mi, obeavam ti.
Veoma ljubazno od tebe, Nikola.
Ljudima poput nas, Lorenco, neophodno je leganje u krevet sa lepim enama. To je nae
pravo. Ali, u pitanju je kratko zadovoljstvo i lako moe biti nadometeno. Sa druge
strane, more je veno. Oi su mu zaiskrile kao da e se otisnuti u novu rapsodiju. More
predstavlja neuporedivu avanturu od koje me nijedna ena, pa ak ni Afrodita lino, ne
moe odvojiti.
Lorenco mu se nasmeio sa iskrenim i arkim izrazom na licu. Savreno, rekao je,
shvativi da nema opasnosti da e ga Nikola uti, poto se ve upustio u opisivanje
zalaska sunca na Jadranskom moru.
Lorenco se okrenuo ka ulijanu i Sandru. Gospode, apsolutno je savren.
Za par nedelja su objavljene zaruke Lukrecije Donati i Nikole Ardinelija. Donatijevi su
bili veoma zadovoljni to su pronali uzvienog i plemenitog mua za svoju erku.
Dobroduni i dareljivi Lorenco de Medii je svom novom prijatelju kao dar za veridbu

poverio veoma unosnu pomorsku misiju koja e Nikola odmah nakon venanja odvesti
van Firence na skoro godinu dana.
Nikolo je odrao re. Nijedna ena ak ni najpoeljnija ena u Firenci nije ga spreila
da krene u avanturu.
Lorenco je bio u pravu: apsolutno je savren.
Nepodnoljiv je.
To je samo privremeno. I neophodno. Kolumbina, im se venate, gotovo je. On e otii
na brod i ponovo e biti slobodna.
Lukrecija Donati se okrenula od njega kako bi pogledala kroz prozor njihove sobe u
Antika Tore. Bila je besna na Lorenca zbog organizovanja ove veridbe. Mada su
Mediijevi bili poznati po posredovanju prilikom sklapanja brakova irom Firence, nije
oekivala da Lorenco bude toliko ukljuen u sklapanje njenog braka. Kako je bio u stanju
to da uini?
Ali... kako si mogao?
Lorenco joj se pridruio kraj prozora. Posmatrali su manastir Valambrosan i krst svetog
Trojstva kako blista na suncu. Zagrlio je i strpljivo objasnio.
Kako da propustim priliku? Ako ve moram da te delim, moja najvea elja je bila da
pronaem najbolje okolnosti. Suprug koji je stalno odsutan predstavlja savreno reenje.
Bogom dato reenje. Veoma sam zahvalan zbog toga, Kolumbina.
Ali Lorenco, kako u podneti tu no?
Napiemo tvog supruga do iznemoglosti, to nam uopte nee biti teko. Sve e se brzo
zavriti. Ako budemo posebno uspeni, moda se nita nee ni dogoditi. Pokuao sam da
poaljem Nikolu na more i da vas venam preko opunomoenika, ali nije pristao. Nije
potpuno slep. Uinio sam najbolje to sam mogao. Isplovie ve sledeeg dana. ao mi
je, ljubavi ali to se nije moglo izbei.
Onda je najbolje da napije i mene.
Poljubio je u elo. Zar misli da mene to ne ubija? Ugovorio sam brak ene koju volim,
ali sa drugim mukarcem. Doe mi da iupam sebi zube. To je verovatno najgori
zadatak koji sam ikad izvrio, ali morao sam to da uradim, zbog oboje. Treba da budemo
zahvalni Bogu to nam je podario ovu mogunost, to je na na put poslao oveka koji e
zadovoljiti tvoju porodicu i koji nam nee stajati na putu. Osim toga, nije grbavac, niti
zlikovac, samo hvalisavac. uo sam da ti neke ene zavide. Smatraju da je zgodan i
smeo.
Firentinske ene mi sigurno ne zavide zbog Nikole Ardinelija. Lukrecija je prole
prstom preko njegovog nosa, a zatim ga poljubila. Zavide mi zbog tebe.
Besmislica. Nikad neu biti lepo poput Nikole, sa onim njegovim savrenim nosom.
Prestani. Nemogue je da si ljubomoran na njega. Osim toga, ti si najlepi ovek na
svetu.
Dok god ti to misli, briga me za sve ostale.
Lorenco je zastao na trenutak, pre nego to je postavio pitanje uz iskrenu radoznalost,
Da li iko zna? Za nas?
Lukrecija ga je pogledala sa nevericom. Molim te, Lorenco. Brilijantan si ovek, ali
ponekad ti promiu najoiglednije stvari. itav grad zna za nas. Osim sirotog Nikole!
Oboje su se nasmejali, ali Lorenco je ve poeo da razmilja o neem drugom.
To bi moglo da bude dobro, Kolumbina.

Zato?
Sada je on zadirkivao nju. Brilijantna si ena, ali ponekad ti promiu najoiglednije
stvari!
Uozbiljio se i na trenutak ponovo pogledao kroz prozor, ovog puta pravo ka Santa Triniti.
Ako ljudi misle da se tajno sastajemo zato to smo ljubavnici, promai e im nai
opasniji poduhvati.
Antika Tore,
Firenca, dananjica
Zato ovo radi? Petra anfljaca, uvena po svom hladnom strpljenju, trudila se da ne
izgubi kontrolu pred arogantnom lepoticom pred sobom. ta eli, Vitorija?
elim Beranea, odvratila je Vitorija. Uvek sam ga elela. On je moja srodna dua i
volim ga od detinjstva. Zna to veoma dobro.
Ne, ne znam. Petra je odmahnula glavom. Ne verujem u to. Znam te suvie dugo i
suvie dobro. Nisi zaljubljena u njega. Zaljubljena si iskljuivo u svoju karijeru i mo.
Zato je Destino prestao da te poduava.
Ja sam ukazala Destinu na Beranea, brecnula se Vitorija na nju. Ja sam razlog to je
otkrio svog dragocenog Princa Pesnika i onu crvenokosu prokletnicu. Kako mi je
zahvalio za to?
ta zapravo eli, Vitorija? Utedee i meni i sebi vreme i silan trud ako bude
iskrena.
Dante je Beraneov sin i on je Princ Pesnik, zaitala je. elim da moj sin legitimno
nosi oevo ime. On je Drugi Princ, Petra. Drugi Princ. Shvata li ta to znai? Za sve
nas? Za svet?
Petra je klimnula. eli da se Berane oeni tobom.
To je njegova dunost kao Danteovog oca i lika iz proroanstva. elim da Destino
prizna mog sina za Drugog Princa.
Zato ti je bitno da ga Destino prizna?
Zato to je Dante istinski naslednik moi unutar Reda. Predmeti trebaju da pripadnu
njemu kada Destino umre.
Predmeti. To je ono to Vitorija eli.
Petra je sledee pitanje postavila ne pokuavajui da sakrije nevericu u glasu. Misli da
e Destino tebi dati Libro Rosso?
Ona pripada vladajuem Princu Pesniku, odvratila je Vitorija. Takav je zakon Reda.
Petra je na trenutak razmiljala o tome. Vitorija je moda manina, ali nije glupa. Po
zakonu Reda, Destino stvara zakone Reda. Osim toga, Berane je vladajui Princ Pesnik.
Po toj logici, Libro Rosso pripada njemu.
Ali, Dante e biti njegov legitimni naslednik. Sve pripada Danteu, kao Beraneovom
sinu i prvom detetu u dve hiljade godina koje je u potpunosti i savreno ispunilo
proroanstvo.
Zato? Zato ti je ovo toliko bitno da e rizikovati sve kako postigla taj cilj?
Zato? Sada je Vitorija pogledala nju sa nevericom. Jesi li poludela, Petra? Dante e
biti princ najistije krvi u Evropi.
Pa ta? Ovo je dvadeset prvi vek. U Evropi vie nema monarhije.

Zbog toga to se do sada nije rodio niko dovoljno dostojan da je obnovi. Zar ne shvata?
Moj Dante e sve to promeniti. U njemu se spaja sva mo plemenitih loza: Habrzburg,
Buondelmonti, Sinkler. Kada nae bogatstvo i mo budu ujedineni u ovom savrenom
detetu, mom detetu, vladaemo Evropom.
Petra je bila zapanjena. Ovo nije oekivala. Stotinama godina tajna drutva su bila plodno
tlo neodoraenih zavera za obnavljanje monarhije u Evropi. Strategija je uvek
podrazumevala dokazivanje da neki naslednik iz uvene loza predstavlja izgubljenog
kralja koji e ujediniti Evropu kao supersilu. Ali, Vitorijin scenario, mada nategnut,
donosi sa sobom neke jezive mogunosti. Mada Dante verovatno nikad nee sedeti na
opteprihvaenom tronu, mogao bi da ujedini milione dolara i veliku mo u jednom cilju,
ali koji je to cilj? Ko e kontrolisati njegovo postizanje? Mada nije pomenula mesijanski
aspekt velikog plana, njen govor je to nagovetavao. Petra se najeila do kostiju kada je
shvatila da Vitorija nije dovoljno pametna da osmisli ovaj plan sama. Dokle see ova
zavera? Koliko moi i bogatstva se nalazi iza ove uasne ideje?
Vitorija... isprobavajui novu taktiku, Petra je progovorila glasom mentora. Pomozi
mi da shvatima ta eli da postigne. Red nije politika organizacija, ve duhovna. Na
cilj nije svetovna mo.
Kad je Vitorija odgovorila oi su joj fanatino bljesnule. Unitenje crkve jeste na cilj.
Ako se ujedinimo, moemo ga postii. Moemo vratiti uenja iz Libro Rosso na svetlost
dana i pred lice Evrope, jednom za svagda. Moemo da porazimo lai koje ve predugo
vladaju Rimom. To je blagoslovena misija, sestro. Vitorija se namerno obratila Petri na
taj nain, koristei sestrinsku definiciju Reda. Zajedno moemo to da postignemo ti i
ja, Berane i Destino, i Dante. Hajde da pokrenemo novu eru preporoda. Vreme se vraa.
Hajde da zavrimo ono to je Lorenco zapoeo. To je naa misija.
Petra je tuno odmahnula glavom. Kako je Vitorija toliko zastranila? Unitenje crkve
nikad nije bio na cilj. Mi teimo tome da ivimo u miru sa drugim sistemima verovanja,
tome smo oduvek teili. To je Put ljubavi.
Vitorija je zareala od razoarenja. Ti si Uiteljica hijeros gamosa, voa umirue
tradicije, verovatno najmonije tradicije u ljudskoj istoriji. Zar nita nee uiniti dok ta
tradicija umire, Petra? Ja smatram da treba da se borimo za nju. Da obnovimo istinska
uenja i podupremo ih svim bogatstvom i moi u Evropi. Berane i ja emo vladati
zajedno. Dante e biti na naslednik. Zatita Reda e biti na prioritet. Ako Dante u
svojim rukama bude imao Libro Rosso, kao i - Zastala je pre nego to je zavrila
reenicu, ali Petra je dobro poznavala i shvatila je ta je Vitorija htela da kae.
Libro Rosso i ta jo, Vitorija? Koplje sudbine?
Vitorija se uvalila suvie duboko da bi mogla da porekne. Brecnula se. Naravno. Koplje
sudbine je najmonije oruje za sticanje moi na Zemlji. Onog ko nosi pravo koplje, niko
ne moe da pobedi. Moramo da obezbedimo pobedu. Dante mora da je obezbedi.
Petra je duboko udahnula i paljivo odgovorila. Namena koplja nije da se koristi kao
oruje u ratu ili da bi ikada ponovo nanelo bol. To bi bila uasna greka i dovelo bi do
tragedije. Destino se nikad nee rastati od autentinog koplja, ili bar dok ne odabere
naslednika koji je dostojan njegove moi.
Petrine rei nisu padale na plodno tlo. Vitorija se okrenula i razjareno izjurila iz stana.
Zastala je na vratima kako bi izrekla glavnu misao. Destinu je potreban Dante. Redu je
potreban Dante. On je taj naslednik. Ne moete porei njegovu astroloku kartu i ono to
on jeste. Za sve e biti mnogo lake, ako Destino i ti to pre to prihvatite.

Uprkos milosti i diplomatskoj vetini, Petra nije postala voa Reda zbog nedostatka
kime. Odgovorila joj je naglaavajui svaku re jasno i sa punim autoritetom. Seti ko
sam ja, Vitorija. Sama si to malopre rekla. Ja sam Uiteljica hijeros gamosa. Moj je
zadatak i moja sudbina da poduavam ljude o moi ljubavi i da prepoznajem due
bliznakinje. Berane i Morin su blizanci. Pripadaju jedno drugom. One koje je Bog
stvorio, neka nijedan ovek ne rastavi. To je zakon koji stoji iznad svih drugih.
Vitorija je zalupila vrata. Petra je razmiljala o ovoj situaciji. Destino je prestao da
poduava Vitoriju zato to je uvek bila usredsreena na mo, a nikad na ljubav. Ona je
potomak porodice koja je na burnom putu istorije izgubila pravo znaenje postojanja
Reda. To je sasvim jasno u svetlu ove izopaene strategije koju je Vitorija upravo
predstavila. Fanatizam je opasan na bilo kom nivou.
Ali, pitanje deteta ostaje. Dante Buondelmonti Sinkler zaista je Princ Pesnik i zbog toga
njegovo prisustvo i sudbinu nijedan lan reda ne sme zanemariti. Meutim, da li je on
zaista legendarni Drugi Princ, to tek treba da se utvrdi.
Ako jeste, ta onda?
Firenca,
Prolee 1469. godine
Devojka iz porodice Orsini poseduje neto najblie kraljevskom dostojanstvu to imaju
u Rimu. Iz te porodice je potekao itav niz kardinala i nekoliko papa. Bogati su i uticajni.
Donee Mediijevima presti i uticaj kakav nikad ranije nisu imali.
Lukrecija de Medii je znala da se Lorencu ovaj razgovor nee dopasti. Ni njoj se nije
dopadao, ali morali su da ga obave. Upravo se vratila iz Rima, gde je traila
odgovarajuu nevestu za Lorenca. To to su Mediijevi traili nevestu van Firence bilo je
kontroverzno, ali to to su je traili u Rimu bilo je neuveno.
Lukrecija je u godinama nakon udaje istinski postala Medii. Nastavila je sa govorom.
Nije lepa, ali nije ni runa. Nije iz Firence, tako da nije kulturna niti veoma razdraganog
dranja.
Ima li jo koju lou vest, majko? Ako je tako, idem da se napijem sa Sandrom. Kada se
dovoljno umrtvim, vratiu se da ujem ostatak.
Prekini. Razmiljaj o ovome kao o zadatku koji obavlja za Red. To je obian posao,
Lorenco. Nevesta iz plemenite porodice, bliske papstvu, predstavlja sledei korak ka
onome to pokuavamo da stvorimo. Za tebe i za sve nas. Devojka je priplodna kobila.
Njena svrha je da ti podari decu rimske krvi koja e nam osigurati mesto u papskom
krugu. Uz pomo porodice Orsini, uveemo ulijana u sredite tog kruga i dobiti
kardinala iz porodice Medii. Ako Orsinijeva bude plodna, tvoji sinovi e krenuti stazom
koju e ulijano utabati do Rima. Uvek imaj na umu ishod, moj prine.
Lukrecija je zgrabila svog starijeg sina za ramena i zvuno ga poljubila u oba obraza.
Nije ga pustila pre nego to je izgovorila glavnu misao. Lorenco, shvati jedno. Na cilj
je papa iz porodice Medii. Tvoj otac je suvie bolestan da te vodi i da ti objanjava nau
strategiju. Kao matrijarhu porodice Medii, meni je palo u zadatak izvrenje velikog
plana, sve dok ti ne zauzme mesto svog dede i ne zavlada Firencom.
Papa iz porodice Medii, Lorenco. Zamisli samo. Red e dobiti pristup svemu to se u
tajnosti uva u Rimu, svemu to je po pravu nae. Dobiemo mo da izmenimo katoliku
crkvu. Ti e biti ovek koji je to omoguio.

Lorenco je poeo da slua na drugaiji nain. Ne moe da izbegne ugovoren brak, tako da
nije bitno sa kim e se oeniti. Bie mu gnusna svaka ena koja nije Kolumbina. U tom
smislu, bolje da se oeni devojkom koja e pomoi ambicijama njegove porodice i Reda.
Zbog toga je smireno odvratio. Devojka koju ste otac i ti odabrali je sasvim u redu,
majko. Uini sve to je potrebno kako bi se veza ozvaniila. Ali znaj jedno, neu
uestvovati u zvaninom udvaranju. Nikada neu stati pred Boga i proglasiti svoju
odanost bilo kojoj eni koja nije Kolumbina. Venajte nas preko zastupnika. Priredite
kakvu god zabavu smatrate da je potrebno kako bi se ugodilo ovoj rimskoj porodici i
kako bi im se ukazala ast, ali ne terajte me da se zavetujem. Recite Orsinijevima da sam
suvie zauzet dravnim poslovima kako bih uestvovao u ceremoniji, posebno sada dok
je otac teko bolestan. Siguran sam da e razumeti.
Madona Lukrecija je znala da ne sme vie da pritiska Lorenca. Prihvatio je nevestu koju
je odabrala, a to je bio cilj ovog razgovora. Postigla je ono to je bilo neophodno kako bi
se unapredila slava dinastije Medii.
Naravno da e razumeti, sine moj. Odmah u se pobrinuti za sve.
Nakon duge i besane noi, Lorenco je narednog jutra krenuo u potragu za Anelom.
Sandro je ove nedelje bio kod Verokija, radili su na nekim vanim porudbinama, tako da
je Anelo bio luka koja e morati da istrpi ovu oluju. im je upoznao malog pesnika iz
Montepolicijana, odmah su postali nerazdvojni prijatelji. Anelo je bio ljubak koliko i
pametan, lojalan koliko i stidljiv. Bio je u potpunosti odan Lorencu. Zauzvrat, Anelo je
u Lorencu dobio mnogo vie od poverljivog prijatelja; dobio je partnera u pisanju,
pesnika iji talenat i pronicljivost podiu Lorencova dela na vii nivo.
To to nije imao vremena da se ozbiljno bavi pisanjem, predstavljalo je drugu veliku tugu
Lorencovog ivota. Bio je neverovatno nadaren. Kada bi svoje pesme prijavio za neko od
veoma konkurentnih firentinskih takmienja, uvek bi osvajao neku nagradu. Lorenco bi
se uvek prijavljivao pod lanim imenom da ga organizatori ne bi nagraivali samo zato
to je pripadnik porodice Medii. eleo je da se o njegovim pesmama sudi prema
njihovoj vrednosti. Rezultat bi uvek bio isti; bio je izuzetno darovit pesnik.
Meutim od kako je Anelo Ambroini doao u Firencu, niko nije mogao da ga nadmai
u stvaranju savrene fraze i lirskog korienja jezika. Lorenco nije bio ljubomoran
upravo suprotno. Podravao je i negovao sposobnost svog prijatelja. Anelo je
neverovatno brzo postao uven po svom talentu i njegovo ime je bilo poznato irom
Firence. Po tradiciji, najdarovitiji umetnici su dobijali profesionalna imena, koja se
sastoje od linog imena i imena grada iz kojeg potiu. Tako je roeno pesniko ime
Anelo Policijano, to znai Anelo iz Montepolicijana.
Lorenco je pronaao Anela u malom studiju koji mu je obezbedio u svojoj palati na via
Largo. Radio je na prevodu grkog teksta.
Anelo, u agoniji sam. Moram da se venam prostom devojkom iz Rima koja uopte
nije obrazovana. ta da radim?
Anelo se nasmeio. Iskoristi svoj jad za pisanje poezije, kao svi uveni pisci iz
prolosti.
Pokuao sam. itave noi sam se trudio, ali ne mogu sam da prosudim da li je rad dobar
ili sam sebi povlaujem.
U tome je lepota naeg dara, Lorenco, svrha nae umetnosti da izrazimo emocije kroz
poeziju. ak iako tvoj rad nema neku naroitu vrednost, posluio je svrsi time to ti je

pomogao da pregura no. Osim toga, bilo bi dosadno kad bi se poezija koristila samo za
slavljenje prolea, pupoljaka i duga na nebu. Te stvari su lepe, ali ne predstavljaju
umetnost ako nisu sa neim u kontrastu. Neka ti nevesta iz Rima obezbedi kontrast. Kako
se zove?
Lorenco je razmiljao par trenutaka. Zatim je odmahnuo glavom, Ne znam. Nisam
pitao. Lorenco je naglas zastenjao. Osim toga, ba me briga. Anelo, ne mogu da piem
pesmu o eni koja me ne inspirie.
Anelo je bio brilijantan, ali bio je mlad i nikad nije bio zaljubljen. Oigledno. Lorenco je
nastavio, Mogu da piem samo o nekome ko me nadahnjuje. Dok sam razmiljao o
uasnoj patnji koja me spopala, iznenada sam shvatio da e saznanje o mom venanju
mnogo vie povrediti Kolumbinu. Zbog toga sam odluio da napiem pesmu o njoj da bi
uvek znala koliko je volim bez obzira na to kakve nam okolnosti sudbina dodeljuje.
Proitau joj pesmu u pokuaju da ublaim udarac koji e doiveti zbog ove uasne vesti.
Molim te, proitaj je i reci mi ta misli.
Naravno, klimnuo je Anelo i potom proitao Lorencovo najnovije dostignue. utao
je neko vreme, zbog ega je Lorenco poeo da panii od nesigurnosti.
Ne dopada ti se?
Ne, Lorenco. Mislim da je divna. Zapanjujua. Ako ovako pie kada si nesrean, Bog
je oigledno znao ta radi kada ti je podario neugodnu suprugu!
Lorencov barjak.
Mediijevi su odluili da prirede pravi spektakl u ast venanja Lorenca i Klarise Orsini.
Tako raskoan, tako znamenit da e Firentinci o njemu priati sve do sledeeg veka.
Naravno, Lorenco nije eleo da ima ikakve veze sa tim. Bio je strano nesrean zbog
itave ideje ugovorenog braka i moja bratska dunost je bila da ga razveselim i spreim
da upadne u mranu rupu oaja prema kojoj se kretao. Da bismo se zabavili, osmislili
smo tajne naine da ugradimo jeres u turnir.
Odigrae se viteko takmienje i niz igara tokom kojih e mladi gradski plemii odmeriti
svoje snage u borbi, kao u vreme vitezova. Svaki ratnik e nositi odreenu boju i barjak,
kao i naklonost jedne firentinske lepotice. Odlueno je da e zvanina Kraljica Lepote
sedeti na prestolu u raskonoj haljini i predsedavati dogaajima poput boginje Venere
lino. Naravno, kraljica e biti Kolumbina. Ko drugi? Niko u Firenci ne bi osporio njenu
neuporedivu lepotu. Samo je Simoneta mogla da se meri sa njom, ali ona je jo bila nova
u gradu, a bila je i strankinja. I nije pripadala Lorencu.
Meni je palo u zadatak da zajedno sa egrtima iz Verokijevog studija napravim barjak
koji e Lorenco nositi na turniru. Nacrtao sam skicu prema kojoj emo raditi. Kolumbina
mi je posluila kao model za Veneru, a stavio sam i golubicu na sliku zato to je mi tako
zovemo. Lorenco i ja smo odluili da iskoristimo moto Reda Le temps revient na
francuskom jeziku, kao in krajnje jeresi.
Tako e Kolumbina sedeti na prestolu, odakle e krunisati Lorenca ljubiicama koje su
simbol njene porodice od drevnih vremena, zavezanih trakama u bojama koje je Lorenco
odabrao za svoj oklop. Takmiie se u vitekoj borbi ispod barjaka na kojem je naslikan
njen lik i ispisan moto Reda, naglaavajui na taj nain da one koje je Bog spojio,
nijedan ovek ne moe da rastavi. Veoma smela izjava sa obzrom na to da je Kolumbina
sada udata za Nikolu Ardinelija. Zato smo to uinili pod zatitom trubadura,
naglaavajui ideju dvorske ljubavi i ideal savrene lepote.

Na taj nain e Lorenco de Medii doekati svoju nevestu iz Rima.

Ja istrajavam,
Alesandro di Filipepi, poznat pod imenom Botieli
IZ TAJNIH MEMOARA SANDRA BOTIELIJA
Firenca,
Jun 1469. godine
Klarisa Orsini se preko zastupnika udala za Lorenca de Mediija u Rimu. Zamenik je
izgovorio zavet umesto Lorenca, nosei dokument ukraen peatom Mediijevih, koji mu
to omoguava. Dokumente je potpisao i zaveo papin izaslanik lino i venanje je
proglaeno legalnim. Bila je to veoma ista poslovna transakcija. Klarisu je od Rima do
Firence dopratila pratnja dostojna princeze. ulijano de Medii se nalazio meu njima i
silno se trudio da umiri nervoznu nevestu, uputajui se u ljubazan razgovor sa njom
tokom dugog puta na sever.
To nee biti lak zadatak. Klarisa Orsini de Medii, njegova nova sestra, nije naroito
razgovorna ni u najoputenijim okolnostima. U ovom trenutku je bila apsolutno
prestraena. Nije pomagalo to to su neki od Firentinaca u svadbenoj povorci na skaredan
nain hvalili Lorencovu legendarnu vetinu, navodei sva zadovoljstva kojima nevesta
moe unapred da se raduje. Klarisa je bila van sebe od straha i stida. Odbila je da govori
do kraja putovanja.
Svadbeni prijem je odran u palati Mediijevih na via Larga. Nije se tedelo. Meso se
peklo ve danima. Bilo je orijentalnih slatkia i bezbroj buradi vina. Drvee narande,
simbol porodice Medii, posaeno je u saksije od terakote i razmeteno svuda po imanju.
Nevesta je uvedena kroz glavni ulaz u raskonoj haljini od ipke i damasta. Kretala se
veoma polako trudei se da odri na glavi teku kapu sa draguljima koju su joj roditelji
poklonili za ovu priliku. Klarisi je bila uskraena tradicionalna ceremonija, ali Orsinijevi
su odluno zahtevali da se na prijemu pojavi u najboljem izdanju. Firentinci e morati da
prihvate da im je devojka ravna i dostojna toga da bude nevesta jednog Mediija i prva
dama Firence.
Klarisa je bez daha zastala kada je ugledala kip koji dominira sredinjim dvoritem.
Donatelov David je stajao pored Donatelove Judite u svoj svojoj nagosti, dok je ona
Holofernu odsecala glavu. Predstavljali su simbole muke i enske moi u uzvienoj
formi. Sainio ih je jedan od najveih svetskih umetnika, a naruio najlegendarniji
patron.
Lukrecija de Medii je pratila svoju novu snaju ka prijemu, ali sada je zastala zabrinuta
da e se Rimljanka onesvestiti. ta nije u redu, Klarisa?
Klarisa je uasnuto pokazala kipove. Ovi... odvratni likovi! Zato su postavljeni ovde na
dan mog venanja?
Uvek stoje ovde, Klarisa. To su velika umetnika dela, deo kolekcije Mediijevih.
Klarisa je zadrhtala. Delovalo je kao da e zaplakati. Vulgarni su!

Lukrecija je prikupila strpljenje, uhvatila Klarisu vre pod ruku i povukla je ka prijemu.
Moda e se pokazati da je integrisanje konzervativne Rimljanke u slavnu umetniku
kulturu Firence malo tee neko to su svi pretpostavljali.
Klarisu de Medii su poseli meu mlade, udate ene. Takav je bio firentinski obiaj za
neveste tokom svadbenog prijema. Mukarci i ene su sedeli odvojeno. Klarisa je bila
veoma zahvalna to sedi pokraj ljupke plemkinje sa jamicama na obrazima. Predstavili su
je kao Lukreciju Ardineli. Klarisa je morala da primeti da je ena veoma lepa i veoma
ljubazna prema njoj. Dobro je poznavala Lorenca, poto su prijatelji od detinjstva. Bilo bi
dobro imati je za saveznicu, pomislila je Klarisa. Sirota Lukrecija Ardineli udata je za
moreplovca koji esto provodi mnogo meseci na putovanju. Moda e joj ona postati
prva prava prijateljica u Firenci.
Klarisa se usudila da bude optimistina zbog novog prijateljstva sve do trenutka kada je
Lorenco priao njihovom stolu i pozdravio sve ene koje su tu sedele. Mada je bio
izuzetno ljubazan prema svim mladim matronama, sve vreme je gledao Lukreciju
Ardineli i ona njega. Meu njima je postojala maltene opipljiva veza.
Klarisa Orsini de Medii je moda bila mlada i neiskusna, ali nije bila slepa.
Prepoznala je neprijatelja.
Goe sa prijema su pomagale Klarisi da obue spavaicu u svadbenoj odaji, kao to je
obiaj nalagao. Lukrecija Ardineli je bila primetno odsutna. Prisutne ene su je
dobronamerno zadirkivale i eretale o Lorencovoj legendarnoj mukosti, ukajui
Klarisu i podseajui je da je najsrenija ena u Italiji poto se upravo nalazi na pragu
neverovatnog iskustva. Mada bi se devojka roena u Firenci ukljuila u ovu frivolnu
zabavu, ovakvi razgovori su skandalizovali zatienu Orsini princezu. ene su primetile
da je nevesta pocrvenela do take onesvevanja, te su svele komentare na najmanju
moguu meru. Brzo su zavrile i ostavile Rimljanku u sobu, odmahujui glavama dok su
naputale svadbenu odaju Mediijevih.
Kakvo traenje velianstvenog mukarca, proaputala je jedna od njih a ostale su
prsnule u smeh. U godinama koje dolaze, kruie brojne prie o frigidnoj rimskoj nevesti.
To e mnoge Firentinke navesti da ponude Lorencu ono to su znale da sigurno ne dobija
od supruge.
Ostavile su Klarisu da sedi sama na ivici kreveta, kruta od uasa. Udata je za oveka na
kojem joj zavide sve plemkinje u Evropi, a elela je samo da pobegne, to bre moe,
nazad u sigurnost Rima. Mada potie iz jedne od najplementijih i najuvenijih porodica u
Italiji, ipak je samo esnaetogodinja devojka koja se nala pod strahovitim pritiskom,
okruena strancima i kulturom koju ne shvata. Firenca je za nju bila egzotina poput
Afrike ili Dalekog istoka. Sada mora da se suoi sa uasavajuom fizikom realnou
mladia o kojem se govori na mitski nain.
Kada se Lorenco pojavio u odaji, Klarisa je zbog njega jecala od straha.
Priao joj je, iskreno zabrinut. Veeranji dogaaji bi porazno delovali na bilo koga.
Veoma je saoseao sa njom zbog paljivog ispitivanja kojem je bila izloena veeras u
Firenci. Tako je mlada i uvek je bila zatiena od svega. Bie joj potrebno neko vreme da
se navikne.
Jesi li dobro Klarisa? Da li su te veeranji dogaaji suvie uznemirili?

Dok se eliila za ono to dolazi, podigla je bradu uz deli netaknutog rimskog ponosa.
Ne. Ja sam Orsini. Ne plaim se tvojih Firentinaca. Obaviu svoju dunost kao
hrianska supruga, Lorenco. Pred Bogom sam se zaklela da u ti se pokoravati. To u i
initi.
Priao joj je polako i neno, kao to bi priao paunu u umi. Dotakao je Klarisinu kosu i
pokuao da skine nale koje su je okrutno drale skupljenom. Ima divnu kosu, Klarisa.
elim da je vidim sputenu.
Njena ruka je poletela da ga sprei. Nemoj!
Zastao je, brzo povukavi ruku od nje. ta nije u redu?
Srce joj je tuklo kao kod lisice koju su lovaki psi okruili sa svih strana. Pokuavala je
da odloi nesizbeno. Putena kosa je znak razvratnog ponaanja.
Klarisa, ja sam tvoj suprug. Moe da mi pokae sebe bez straha.
Povukla se kada je ponovo posegnuo rukom, kao da je udario.
Lorenco je duboko udahnuo u potrazi za strpljenjem. Polako je objasnio. Zna, neke
ene ovo smatraju pravim zadovoljstvom. Moda e i ti vremenom. Tako treba da bude.
Ako mi prui priliku da ti budem dobar suprug, to e znatno poboljati godine koje emo
zajedno provesti. Moda e ak biti i prijatne.
Klarisa se ponovo uspravila, kime vrste poput elika. Moj ispovednik kae da ena
treba da pati, najpre u branom krevetu a zatim tokom poroaja. To je Evino
prokletstvo.
Lorenco je odluio da njenog ispovednika isprai nazad u Rim sa prvim zracima sunca.
Na veoma brzom konju.
Ne mora da bude tako, Klarisa. Dopusti mi da ti pokaem.
Obavi svoju dunost, muu moj, odvratila je nadmeno. Ja u obaviti svoju. Ali, ne
oekuj da uivam u tome.
Lorenco je zapanjio time to je brzo ustao, okrenuo se i poao ka vratima.
Gde ide?
Neu te uzeti protiv tvoje volje, Klarisa. Venani ili ne, ja sam ovek pristojnog
ponaanja. Ni u kom sluaju neu uzeti enu na silu. Kada me sa dobrodolicom doeka
u branom krevetu, kao svog supruga, vratiu se i obaviti svoju dunost, kao to si rekla.
Uveravam te, za mene je ovo neprijatno koliko i za tebe. Neu dopustiti sopstvenoj
supruzi da me pretvori u silovatelja. Ne nosim takve osobine u sebi.
Klarisu je okirao ovaj grub govor i uplaila se da je uradila neto neoprostivo. Ne
moe otii! Osramotie mene i moju porodicu. Sada je ve vritala. Sutra e doi po
arave i videe da na njima nema krvi. Tvoji e pomisliti da nisam obavila svoju
dunost. Ili... neto jo gore. Mora ostati, a ja.... Ja moram ovo da uradim.
Lorenco je sa enjom pogledao vrata, a zatim uasnutu devicu koja je drhtala na krevetu.
Dopusto je sebi kratku pomisao o uenjima Reda. Knjiga ljubavi naglaava da zaee
deteta bez poverenja i svesti u svadbenoj odaji moe osuditi dete na teak ivot. Nije
eleo svojoj deci da navue tu kletvu na glavu. Mora nekako da dopre do ove ene koju
su mu dodelile sudbina i nedokuiva boija volja.
Duboko je udahnuo pre nego to se strpljivo okrenuo ka njoj. Klekao je pored kreveta i
uzeo je za ruku. Klarisa, mora mi verovati kao mukarcu i kao svom suprugu. Nikada ti
neu nauditi, zakleo sam se da te titim i da ti obezbedim sve to ti je potrebno. Uiniu
sve to i mnogo vie. Ti si sada Medii. lan si moje porodice. Svako dete koje zanemo
voleu srcem i duom. Ti e initi to isto, kao njihova majka. Kunem ti se.

Njene smee oi bile su pune suza, ali bilo je i neke mekoe u njenom izrazu koja se
malopre nije videla.
Pogledaj me Klarisa. Reci mi, ako nita drugo, da e nauiti da mi veruje kao svom
suprugu. Posegnuo je rukom ka njenom licu i nasmeio se, pomazivi je po obrazu.
Obrisao je palcem suze.
Pokuala je da se nasmei. Ja... verujem ti, muu moj. Zatim je posegla ka njegovoj
drugoj ruci i stegla je svom snagom, poelevi da strah napusti njeno telo.
Priao joj je sa nenou i beskrajnim strpljenjem, trudei se da je ne povredi i ne uplai,
molei se da se stvari u budunosti poboljaju, dok koraaju kroz ivot kao suprunici.
Znao je da e je povrediti kada prodre u nju, to e dovesti do krvarenja. To je neophodno
zbog jutarnjeg pregledanja arava. Bio je posebno nean, ali nije bilo naina da je
potedi tog bola. Klarisa se trgla i okrenula glavu od njega, a zatim leala veoma mirno,
vrsto zatvorenih oiju. Zbog sebe i zbog nje, Lorenco se brzo povukao. Bio je u njoj tek
toliko da obaveza konzumiranja braka bude zadovoljena, poto je bio uasnut ovom
okolnostima koliko i njegova nevesta. Pre nego to je otiao, Lorenco je ljubazno pitao da
li je sve u redu. Klimnula je bez rei, trudei se da ne zaplae zbog nepristojnosti onoga
to se upravo desilo. Nije mogla da zamisli kako bilo koja ena to moe smatrati
podnoljivim. Njen ispovednik je bio u pravu. Dunost ene jeste da pati.
Lorenco je duboko udahnuo, obukao pantalone i izaao iz brane odaje ne uputivi joj
vie nijedan pogled, niti re.
Sama u branom krevetu, Klarisa Orsini de Medii, supruga najvelianstvenijeg oveka u
Italiji, dopustila je sebi samo jo jednu pomisao pre nego to je zaspala u suzama: njen
suprug ni u jednom jedinom trenutku nije pokuao da je poljubi.
Lorenco je insistirao da Kolumbina provede no u palati Mediijevih, nakon svadbenog
banketa. Ona je oklevala, ne elei da bude u istoj zgradi u kojoj e on biti primoran da
legne sa drugom enom. Sa enom koja je postala sve to je Kolumbina ikada elela da
bude u ivotu. Meutim, preklinjao je i ona je popustila, kao to se uvek deavalo kada bi
Lorenco insistirao. Nakon none more sa Klarisom, krenuo je pravo u odaju u kojoj je
Kolumbina bila smetena.
Sa estokim oajem se bacio u naruje jedine ene koju e ikada voleti, okrepljen stau
koju je osetio u njoj.
Moja Kolumbina, aputao je dok je ljubio po vratu i zarivao glavu u njenu kosu. A
potom je Lorenco poeo da recituje sveti tekst Pesme nad pesmama. Bila mu je
neophodna uteha njihove tradicije, jedinog utoita pred obavezama koje su ga pritiskale.
Ljubio je du kljune kosti izmeu stihova: Lepa ti si, draga moja, lepa ti si! Oi su ti
kao u golubice. Rei su mu zastale u grlo koliko je bio izgubljen ove uasne noi.
Kolimbina je znala, kao i uvek, koliko odgovornost pritiska srce njenog pesnika. Znala je
da je ono to se desilo u branoj odaji tee palo Lorencu nego Klarisi mnogo tee.
Njeno mesto e uvek biti kraj njenog voljenog, kako bi mu dopustila da izrazi svoja
najdublja oseanja i kako bi imao gde da se skloni. Uivala je u toj ulozi. Odgovorila je
na svetu pesmu, drei Lorenca vrsto uz sebe dok je senzualnim glasom pevala stih koji
govori o proleu i obnavljanju ivota:
Ustani dragi moj i hodi,
Jer gle, zima proe

Minue dadi, otidoe.

Cvijee se vidi po zemlji
Doe vrijeme pjevanju
I glas grliin uje se
U naoj zemlji.
Mazila ga je po kosi dok je izgovarala poslednji stih kroz suze, Moj je dragi moj i ja sam
njegova.
Lorenco je otvoreno jecao dok je milovao tokom jedinog utoita poverenja i svesti koji
e ikada upoznati. Ukradeni sati sa njom, uvek e u isto vreme biti gorki i slatki. Zato je
Bog stvorio savrenu osobu za njega, a nije im dopustio da budu zajedno? To pitanje je
iskuavalo njegovu veru i muilo ga svakog boijeg dana do kraja ivota.
Obuhvatio je njeno lice rukama i gledao je u oi dok je ulazio u nju.
Kada sam sa tobom, prolee je, proaputao je dok su se kretali zajedno u savrenom
ritmu ljubavnika koji su sueni jedno drugom. Ti si moja voljena, Kolumbina. Moja
jedina supruga u oima Boga. Semper. Zauvek.
Vreme za rei je prolo dok su im se meke usne spajale delei dah kao to su delili tela i
due, due koje su spojene od osvita vremena.
Roditeljima Simonete Kataneo zaista bi se dopali prijatelji koji su njihovu dragu erku
doekali u Firenci. Lukrecija Donati, koju oni koji je vole zovu Kolumbina, Mala
Golubica, primila je lepu, stidljivu devojku pod svoje okrilje. Uvela je ljupku Simonetu u
njihovu zajednicu i posmatrala sa osmehom kako mukarci iz Reda padaju pred njene
noge u gomili, im bi ula u prostoriju.
Kolumbina je delila sa Simonetom uenja Reda, onako kako ih je ona poznavala. Prelepa
uenja o ljubavi i zajednici koja su joj ulepala ivot van moi poimanja. Drala je svoju
prijateljicu za ruku tokom svetih lekcija o sjedinjenju koje poduava Uiteljica hijeros
gamosa, inevra anfljaca. Lekcije o dubljoj fizikoj interakciji mukarca i ene, mogle
su da zastrae, pa ak i preneraze delikatnu osobu poput Simonete Kataneo. Bila je
romanino stvorenje, nenog duha i podjednako nenog tela. Jela je malo i retko,
ponekad bi dobila napad kalja, zbog ega bi morala da legne u krevet. Mada je
konzumirala brak sa Markom Vespuijem, Kolumbina i inevra su znale da je samo
jednom dolo do fizikog sjedinjenja ovog para. Simoneta je bila suvie krhkog zdravlja
da bi mogli da rizikuju njen ostanak u drugom stanju. Na svu sreu, njen suprug je bio
nean i strpljiv ovek, spreman da redom poziva sve doktore u Toskani u nadi da e
izleiti Simonetu. Pre svega je bio zabrinut za njeno zdravlje.
Za enu drugaijeg karaktera, prisustvo ene takvog fizikog savrenstva kakva je bila
Simoneta, bilo bi pretee ili u najmanju ruku iritirajue. Meutim, Kolumbina nije
poznavala niti oseala ljubomoru. Tokom svojih lekcija sa Uiteljem, dobro je nauila
sedam uzora smrtonosnih misli. Zavist je bila najgora od svih. Zavist je uvreda prema
Bogu. Oseati zavist znai verovati da nisi stvoren savren, onako kako su majka i otac sa
neba nameravali da te stvore. Oseati zavist znai optuiti Boga da za nekog drugog brine
vie nego za tebe. To nije u prirodi naih roditelja punih ljubavi. Roditelji treba jednako
da vole svu svoju decu. Nai boanski otac i majka upravo to i ine.
Ne, Kolumbina nije oseala ljubomoru prema Simonetinoj lepoti ili panji kojom je
mukarci obasipaju. Dobro je znala ta znai biti objekat snanog divljenja mukaraca.

To nije laka uloga. Lepe ene, bez obzira na svoje vrline, esto su predmet ogovaranja.
Kolumbina bi se brecnula na brojne firentinske matrone kada bi ula kako traare o
vrlinama njene prijateljice. Dvodilo je do besa to to uskogrude i ljubomorne
Firentinke zakljuuju da je Simoneta ljubavnica ulijana de Mediija samo zbog toga to
je odao poast njenoj lepoti tokom vitekih igara. Mukarci iz porodice Medii, kao i svi
mukarci iz Reda, odaju poasti trubadurskim tradicijama koje slave lepotu. Tokom
ulijanove giostre, festivala vitekih igara kojim su proslavili njegovo punoletstvo,
Simoneta je odabrana da predstavlja Kraljicu Lepote, kao to je ranije Kolumbina
izabrana za Lorenca. U pitanju je simbolizam. Na mitskom prestolu e se nai ena koju
firentinski mladii odaberu zato to smatraju da najvernije otelovljuje Veneru.
Od dana kada je Simoneta predstavljena Sandru Botieliju, glasine su postale jo
zlobnije.
Sandro je bio potpun opijen. U agoniji zbog njenog fizikog savrenstva, prestao je da
spava nou. Simoneta je postala njegova jedina muza, model za sve nimfe i boginje koje
je slikao. Tokom itave noi bi crtao njeno lice, trudei se da uhvati konture i aroban
nain na koji njene sjajne zlatne lokne plutaju oko njenog lica. Zamiljao je njeno telo
ispod tekih firentinskih haljina, uveren da je njegovo gipko savreenstvo lepe od bilo
ega to je ikad video. Nije eleo da podstakne skandal, meutim, irom Firence se
ukalo da Simoneta naga pozira Sandru. Neprijatelji Reda su dodatno otrovali glasine,
kitei ih kako bi stvorili legende o orgijama tokom kojih bi Simoneta podavala svoje telo
najpre Sandru, a zatim brai Medii.
Kolumbina je bila zgroena. Glasine su dovodile u iskuenje njenu veru da treba
postupati iskljuivo iz ljubavi: teko je voleti one koji pljuju na tvoju porodicu. lanovi
Reda su, van svake sumnje, bili lanovi njene porodice. Sa njima je imala znatno blii
odnos nego sa krvnim srodinicima. Volela je Simonetu kao sestru i elela da je zatiti od
zajedljive prirode ljubomornih i netrpeljivih. Ipak, Kolumbina je nauila jo jednu od
mnogih lekcija koje e u ivotu nauiti, upravo od ove lepe devojke iz enove.
Nakon to je na trgu ula posebno gnusnu glasinu o Simoneti, Kolumbina je javno
izgrdila dve firentinske devojke koje su je pokrenule. Bila je besna zbog toga to je ljupka
Simoneta stalna meta ogovaranja. Osim toga, Kolumbina je bila posebno osetljiva na
sline neugodnosti, poto je godinama bila rtva onih koji su iza lea aputali o njoj,
nazivajui je titulom koju je nosila iza zatvorenih vrata Firence, Lorencova kurva.
Simoneta je ula priu, koja se irom grada ve pretvarala u legendu i dola da poseti
svoju prijateljicu i zatitnicu.
Pria se da mala golubica ima kande, neno se alila sa svojom prijateljicom.
Kolumbina je zagrlila. Nisam mogla da se obuzdam. Te devojke su otrovne od
ljubomore, sa velikom mrnjom su izrekle neistinu o tebi. Nisam bila u stanju da
dozvolim da to tek tako proe.
Simonetine oi su sijale, ali nije pustila suzu. Mene to uznemirava znatno manje nego
to misli sestro, sigurno manje nego tebe. Znam ta te ene priaju o meni i o tebi. Ali,
to nije bitno. Kao to je Uitelj rekao, svi elementi lepote se na ovom svetu bore da budu
priznati i zatieni. Ne smemo dozvoliti da nas to povredi ili razbesni. Mnogi su nazivali
nau blaenu Magdalenu kurvom, zar ne?
I dalje to ine, odvratila je Kolumbina. injenica da Mariju Magdalenu, koju je
oboavao apostol svih apostola Isus Hrist, smatraju grenicom i prostitutkom, izjedala je
Kolumbinu. Prouavajui ivot madone Magdalene, shvatila je uasnu borbu kroz koju

su uenja o Putu ljubavi prola tokom stolea. Marija Magdalena je postala opasna za
novoustanovljenu crkvu u Rimu u ranim danima hrianstva. Predstavljala je senovitu
stranu hiranstva, niz uenja koja politika strategija i ekonomski ciljevi rimske crkve
nisu podravala. Put ljubavi je ist, poduava se onako kako je zapisan u Knjizi ljubavi i
njenom kasnijem prepisu Libro Rosso i poduavaju ga uglavnom ene.
Kolumbini je dodeljena posebna uloga u organizaciji Reda. Ona je bila novi pisar,
zapisivala je stara proroanstva ena iz Magdalenine loze pod budnim okom Fra
Franeska. Njena odgovornost je bila da ne dopusti da usmena tradicija Reda nestane.
Trenutno je zapisivala priu o francuskoj proroici Jovanki, koja je generaciju ranije
spaljena na lomai zbog jeresi. Kolumbina je oseala posebnu povezanost sa siunom
devicom iz Lorene koju je povremeno sanjala. Ponekad bi je Jovanka posetila u snovima
i priala joj o istini i hrabrosti, ali Kolumbina je o tome priala samo sa Fra Franeskom i
sa Lorencom.
Uz inevru, Kolumbina se razvila u monu i posveenu silu koja se bori za apsolutnu
jeres u Firenci.
Klarisa de Medii je trudna ponovo. Moe li da poveruje u to?
Konstanca Donati, Kolumbinina mlaa sestra, nije mogla da doeka da izgovori vest.
Bila je lepa devojka, ali je volela da traari. Zbog ljubomore prema neuporedivo lepoj
starijoj sestri bila je posebno pakosna.
Kako joj zavidim, uzdahnula je Kolumbina. Pitam se da li ona ceni svoju sreu? Nosi
njegovo ime i budi se u njegovom naruju svaki dan, prirodno kao to sunce izlazi. Da li
ceni... to to raa njegovu decu. Ove poslednje rei su joj zapele u grlu, jer predstavljaju
uasan i privatan bol o kojem nikome nije priala, ponajmanje Lorencu.
Ne zna da li se budi u njegovom naruju. Izgovorila je Konstanca zaverenikim
tonom. Zna ta se pria, zar ne? Njen lini apotekar pravi meavinu koja ini Lorenca
potentnijim. Kada je primoran da spava sa svojom uasnom enom, ona odmah ostane u
drugom stanju. Nakon toga je deset meseci slobodan.
Zaludno ogovaranje, sestro. Lorenco je najplemenitiji mukarac kojeg sam ikad
upoznala. Prema svojoj supruzi se ponaa kao prema kraljici. Ona je majka njegove dece
i zbog toga je duboko potuje.
Oh, naravno da madona Klarisa ima sve to poeli, odvratila je Konstanca dramatino,
a zatim dodala, ali, hladnija je od mermerne ploe iz Karare i zanimljiva koliko i voda
za pranje sudova. Potpuna je suprotnost tebi, a Lorenco se moli na tvom oltaru. Da tako
kaem.
Kolumbina je na trenutak dopustila sebi da se zakikoe, a zatim nastavila svoju prvobitnu
misao. Konstanca teko da je savrena publika, ali bila je vrsto i nepokolebljivo odana,
uprkos sitniavoj prirodi. A Kolumbina je oseala potrebu da govori.
Zna valjda o emu govorim, Stanca? Klarisa ivi u njegovoj kui, na njihovom
branom krevetu se nalazi njegov grb. ta bih dala da znam kakav je to oseaj.
Konstanca je za divno udo sluala. Njen komentar je bio prilino pronicljiv.
Zna li ta je tragino? Sigurna sam da ona tebi zavidi jo vie. Moe li da zamisli
kako je imati tako velianstvenog oveka za supruga i znati da nikad nee biti u stanju
da ga zadovolji na bilo koji nain? Da su mu oi zatvorene i da misli na neku drugu
svaki put kada te dotakne? Kladim se da je nikad ne ljubi.

Kolumbina je prebledela. Konstanca nikad nee razumeti koliko je u pravu, niti zato. Po
tradiciji hijeros gamosa, poljubac se smatra svetom tajnom, podelom svetog daha. To je
in koji spaja dva duha i mea njihovu ivotnu energiju. Poljubac se deli samo sa
voljenim. Sigurna sam da je ne ljubi.
To je pravo muenje za svaku enu udatu za oveka poput Lorenca, pa ak i za tu
bezdunu rimsku Medeju.
Nije ona ba tako loa, zna, Lukrecija je oseala iskrenu simpatiju prema Klarisi.
Najzad i ona je rtva okolnosti, ba kao Lorenco i ona sama. Klarisa je prilino nena
ispod te rimske hladnoe. Mislim da je briga ta Lorenco osea i sa kim deli krevet, dok
god je diskretan i brine se za svoju porodicu. to se toga tie, on je pravi strunjak.
Lorenco kae da je Klarisa najsrenija kada je on ostavi na miru. To i njemu u potpunosti
odgovara.
ta misli o tome to je tako brzo ponovo ostala u drugom stanju? Mora priznati, il
Magnifico je okantno plodan kada je njegova supruga u pitanju. Konstanca je znaajno
pogledala Kolumbinu, koja upadljivo nikad nije ostala u drugom stanju tokom svoje duge
afere sa Lorencom. Konstanca nije znala da isti apotekar pravi podjednako snaan
napitak za nju. Koristila ga je mnogo puta kako bi podstakla krvarenje. Koriste ga otmene
kurtizane u Veneciji, jer ne mogu da dozvole da im trudnoa pokvari posao. Njihova
klijentela, plemii visokog ranga i brojni kardinali, plaaju silan novac da bi njihove
dame ostale lepe i neudate. Kolumbina je pokuala da zanemari ovaj detalj, ideju da je
mnogi posmatraju kao Lorencovu privatnu kurtizanu, bez obzira na to to je izvrsnog
pedigrea. Niko se nije usuivao da otvoreno govori o tome da ne bi izazvao gnev Lorenca
Velianstvenog, ali Kolumbina nije glupa. Znala je ta o njoj priaju oni koji ne vole
Mediijeve. Ipak, nije dozvoljavala da je to mnogo uznemirava. Zaklela se da e veno
pripadati Lorencu i nita joj nije bilo vanije od toga. Neka su prokleti svi ljubomorni i
pakosni Firentinci.
Meutim, tokom ranog jutra, kada bi magla prekrila Arno, a u Firenci vladala tiina pre
uurbanosti koju donosi dan, etala bi kraj reke i plakala zbog nepravednosti takvog
ponaanja.
Svaki put kada bi prokrvarila, Kolumbina se molila da joj Marija Magdalena oprosti to
kri odredbe Reda i plakala zbog gubitka deteta, jer dala bi sve na svetu da moe da ga
rodi.
Nikola se vratio kui sa svoje poslednje ekskurzije. To je uvek bio teak period za
Kolumbinu.
Dok je on na putu, ona je apsolutni gospodar svoje sudbine. Provodila bi najvie vremena
sa inevrom i Simonetom, i sa Uiteljem ako je u gradu, brinui se o poslovima Reda.
Najslae trenutke je provodila sa Lorencom kada bi imao vremena da se sastane sa njom
u Antika Tore. Tu su bili sami u svom svetu, zajedno kao najintimniji prijatelji i
najvatreniji ljubavnici. Pravo blaenstvo.
Ali, kada bi se Nikola vratio iz pomorskih avantura, od nje se oekivalo da bude sa njim
kod kue, kao pristojna supruga. Uasno.
Ove noi, Kolumbina je pomislila da je dovoljno bezbedno da se sastane sa Lorencom,
poto je Nikola odluio da ode u kafanu sa prijateljima kako bi ih uveseljavao svojim
priama o gusarima i izgubljenom blagu. Verovatno e se kroz priu provui poneki
detalj o robinjama i bludnicama iz Konstantinopolja. Takvi detalji joj nisu smetali, niti su

je interesovali, ako to znai da Nikola ne zahteva njenu panju. Fiziku ili emotivnu.
Kada bi odluio da eli da iskoristi prednost svojih branih prava, bio je relativno brz,
zbog ega je Kolumbina bila zahvalana. Dodue, alila je sve svoje sestre na svetu koje
nikad nee upoznati drugaiju vrstu supruga, koje nikad nee saznati ta znai kada te
mukarac voli srcem i duom isto koliko i telom, kao to Lorenco voli nju. Tako mnogo
ena poznaje samo ugovorene brakove sa mukarcima poput Nikole, koji u krevetu
slobodno mogu da imaju obinu rupu, umesto ene od krvi i mesa.
Razmiljala je o tome dok se vraala kui nakon suvie kratke veeri sa Lorencom, o
tome koliko je blagoslovena to ga je pronala i koliko joj je ivot postao bogatiji kroz
uenja Reda. Silno je elela da moe da podeli ova shvatanja o ljubavi i jednakosti sa
enama koje nikada nee doiveti nita slino. Bio je to jedan od ciljeva Reda i
Kolumbinin san dolazak vremena kada e ugovoreni brakovi predstavljati zloin prema
enama i kada enska deca vie nee biti tretirana kao pioni u igri bogatstva i moi svojih
roditelja.
Kada je skrenula za ugao ka svojoj kui naglo je zastala. Gorelo je svetlo u Nikolinoj
radnoj sobi. Zato se vratio kui tako rano? Morae brzo neto da smisli kako bi mu
objasnila svoje odsustvo tokom noi. Znala je da mnogo rizikuje time to se via sa
Lorencom dok je Nikola u gradu, ali bilo je suvie bolno rastati se od voljenog na due
vreme. Uvek je bila spremna da rizikuje. Stisnula je zube i ula u kuu, molei se da je
zaokupljen nekom novom kartom ili planom za putovanje.
Odakle dolazi ovako kasno?
Nikola je ekao. Bio je pijan.
Bila sam kod ena iz anfljaca porodice. Spremale smo se za karneval svetog Dona.
Bilo je toliko posla da nisam primetila da je vreme proletelo. ao mi je, Niko. Treba li ti
neto? Da ti donesem jo vina? Hajde, doneu vino i onda mi ispriaj kako si proveo
vee.
To je obino bilo dovoljno, ali ne veeras. Neto ili neko je prilino uznemirio
Nikolu Ardinelija.
Ti... si... laljivica! zaurlao je Nikola i oamario je tako snano da se Kolumbina
spotakla dok je on nastavljao sa tiradom pratei je preko prostorije. Zar misli da ne
znam gde si bila? Gde ide kada nisam u Firenci? Zar misli da ne znam da izigrava
Mediijevu kurvu kad god ugrabi priliku? Da to ini ve godinama?
Ponovo je oamario. Pala je na zemlju od siline udarca.
Kolumbina se osovila na noge sa izrazom ponosa i prezira. Pogledala je svog supuruga
obrativi mu se sa tihom snagom u glasu, Ne izigravam kurvu za Mediija. Voljno mu
se podajem. Tako je uvek bilo i tako e uvek biti. Lorenco poseduje moje srce, zato ne bi
posedovao i moje telo?
Suprug je posmatrao sa nevericom. Trepnuo je, pokuavajui da rasuuje u pripitom
stanju. Zato... zato to si moja ena.
Upravo si rekao da sam kurva.
Ponaa se kao kurva!
Lukreciji je prvi put sa usana potekla gorina koji je potiskivala godinama. Moda si u
pravu kada je jedna stvar u pitanju. Kurva spava sa mukarcima zato to mora to da ini
zbog sopstvenog opstanka. To je in prazne rutine koji obavlja ena koja nema izbora.
Ako sam bilo ija kurva, onda sam tvoja.

Nikola je na trenutak bio potpuno zapanjen prkosom sa kakvim se ranije nije sreo kod
ene, a kamoli svoje supruge. Zaslepljen gnevom, zamahnuo je i udario je svom snagom
pesnicom u lice. Uasnut zbog onoga to je uinio, istrao je iz prostorije i zatvorio se u
svoju radnu sobu. Kolumbina je ponovo ustala, oprezno dodirujui mesto gde je pesnica
pogodila. Otila je do ogledala u hodniku i pregledala lice. Nikolin udarac e napraviti
tamnu modricu preko jagodine kosti. A sastanak Reda je za samo tri dana.
Kolumbina je tri dana kasnije dola na sastanak Reda u Antika Tore. Od veeri kada je
tukao Nikola je izbegavao, usled meavine krivice, besa i ponienja. To je imalo svoju
pozitivnu stranu, nije morala da trai njegovu dozvolu za odlazak na sastanak.
Uinila je sve to je mogla kako bi prikrila tragove udarca. Trljala je lice ledom i uljem iz
apoteke. Mada se masnica videla znatno manje nego ranije i dalje je preko lica imala
purpurnu senku koju nije mogla da sakrije. Znala je da e Lorenco odmah primetiti i
zahtevati objanjenje. Pripremila je izgovor, ne da bi zatitila Nikolu, ve da bi zatitila
Lorenca. Imao je dovoljno briga i bez njenih muka. Osim toga, smatrala je da se njen
suprug iskreno kaje. Mada je bio hvalisavac, Nikola nije bio zao i Kolumbina je verovala
da je vie nikad nee udariti. Oprostila mu je, poto je to u skladu sa Putem ljubavi.
Uostalom, ubrzo e ponovo otputovati. Bie strpljiva.
Pobrinula se da ue u Tore zajedno sa ostalima kako ne bi morala sa Lorencom privatno
da razgovara. Meutim, Kolumbina je znala da ne moe veno da ga izbegava. Kada je
priao da je pozdravi poljupcem, iznenada je zastao i neno preao kaiprstom preko
njenog lica. Njegovo neno pitanje bilo je varljivo neno.
ta se dogodilo, Kolumbina?
Nije bila u stanju da ga gleda u oi i lae. Spustila je pogled, Nita. Neoprezna istaica
nije osuila pod nakon pranja. Okliznula sam se na mermer. Udarila sam licem o
stepenice.
Lorenco nije nita rekao, samo je istim prstom neno podigao njenu bradu i primorao je
da ga pogleda. Posmatrali su se par trenutaka i Kolumbina je zadrhtala zbog onog to je
videla u njegovim oim. Tokom godina koje su proveli zajedno, nikada se nisu posvaali.
Njihova ljubav je bila tako snana, tako nesebina, da meu njima nije bilo lai i izdaje.
Meutim, sada su Lorencove oi gorele poput uarenog uglja. Pustio je i otiao. Tokom
ostatka veeri je sedeo na drugoj strani prostorije i odbijao da progovori sa njom. Bio je
mrzovoljan i nije esto doprinosio razgovoru. Kada bi govorio, inio je to odsenim
glasom i kratkim frazama. Svima je bilo jasno da je il Magnifico loe raspoloen.
Sastanak je trajao krae nego obino i jedva da je bilo uobiajenog druenja na kraju.
Kada se drutvo razilo, Kolumbina je pogledala ka njemu oiju punih suza. Mrzela je to
ga vidi takvog, a jo vie je mrzela injenicu da je ona to izazvala. Videla je kako mu se
grudi podiu i sputaju u tekom uzdahu dok se kretao ka njoj. Povukao je u kut
prostorije i najzad joj se obratio. Govorio je tiho, maltene apatom to je bilo u potpunoj
suprotnosti sa njegovim grubim reima.
Lukrecija...
Izgovorio je njeno krteno ime i to je bio tei udarac od onog koji je nanela Nikolina
ruka. Od onog dana u umi dok su jo bili deca, uvek joj se obraao po imenu
Kolumbina. ak i u javnosti. Lice mu se izbrazdalo dok je govorio polako, naglaavajui
rei. Nije koristio skraene tonove koji su mu svojstveni.

Mada razumem zato si me slagala, moliu se da se to ne ponovi. Postoji samo par ljudi
kojima u potpunosti verujem i mislim da ne bih podneo ako bi ti prestala da bude jedna
od njih.
Posegnula je ka njemu sa instinktom ljubavnice. Lorenco, molim te...
Veeras nee primiti nenost od Lorenca de Mediija dok se bori sa monim demonima
koji steu obru oko njega. Podigao je ruku, neno ali odluno, kako bi je spreio u
pokuaju da prie blie.
Nisam zavrio. Imam poruku za tvog supruga. Nalaem ti da je prenese od rei do rei.
Reci Nikoli da si veeras bila sa mnom jasno je da on ve zna da smo i dalje zajedno i
reci mu da se ove noi Lorenco zakleo pred Bogom. Reci mu da sam se zakleo da u ga
ubiti golim rukama, ako te ikad ponovo udari.
Antika Tore,
Firenca, dananjica
Morin je plakala dok je Destino pripovedao priu o Lorencu i Kolumbini i njihovoj
stravino bolnoj razdovojenosti. Pozvao je u Petrin stan kako bi proveli neko vreme
zajedno nakon to je video kako se duboko povezala sa Kolumbininim likom u galeriji
Ufici.
Vreme se vraa? pitala ga je. Kolumbina i Lorenco zbog okolnosti nisu mogli da budu
zajedno na tradicionalan nain. Sada se to deava Beraneu i meni. Ciklus se neprestano
ponavlja. Isus i Magdalena, Matilda i Grgur, Lorenco i Kolumbina. Sada Berane i ja
neemo moi da budemo zajedno kao to smo sanjali. Jo jedan par ljudi razdvojenih
okolnostima koje moraju da ispotuju. Da li je ovo moj test?
ta ti misli u emu se sastoji test?
Da li mogu da budem nesebina kao Kolumbina? Da li mogu da prihvatim da je
Beraneova sudbina da bude Princ Pesnik i da odgaji Drugog Princa. Da je to mnogo
bitnije za oveanstvo od nae line sree? Borila se sa suzama. Ali, zato? To je ono
to elim da znam, Uitelju. Zato?
Destino je ovo pitanje uo ve mnogo puta tokom vekova, pitanje na koje nikad nije
direktno odgovarao. Nije na njemu da uenicima prua odgovore koji su im potrebni jer
na taj nain nita nee nauiti i njihova dua nee doiveti trajnu promenu. Moraju sami
da pronau odgovore i naprave izbor. Iznova je trpeo bol posmatrajui kako oni koje voli
ne donose pravu odluku i molio se da se to ne ponovi.
Draga moja, u tome je stvar. Vreme se vraa. Ali, ne mora da se vrati. Izbor postoji.
Morin je zbunjeno odmahnula glavom. Ne razumem.
Destino je objanjavao na svoj mudar nain, trudei se da prenese mudrost ali odluan da
ne daje gotove odgovore. Ako bih morao da odaberem jedan faktor koji je najvie
doprineo propasti naeg velikog plana za renesansu, odabrao bih nasilno odvajanje
Lorenca i Kolumbine.
Morin se okirala. Zaista? To je doprinelo vie nego politika, mo i religija?
Da, zato to su te stvari izazvale njihovu razdvojenost. Da su se Mediijevi odlunije
borili da dopuste Lorencu da se vena iz ljubavi, a ne zbog moi i saveza, svet bi danas
verovatno drugaije izgledao. Da, Donatijevi su se protivili, ali ja verujem da su mogli
biti potkupljeni. Pjero je bio slab, a Kozimo bolestan. Zbog toga nismo insistirali na tom

braku onoliko snano koliko smo mogli. Svi smo krivi za neuspeh. Nismo se zaloili za
mo ljubavi.
Morin je sluala, pokuavajui da razabere okolnosti, koncept i sopstvenu bol i
frustraciju. ta mi zapravo govorite? Da se vreme vraa, ali da ne bi trebalo da se vraa?
Da se vraa zbog toga to iznova inimo pogrean izbor?
Govorim da one koje je Bog spojio, nijedan ovek ne treba da rastavi.
Jutro je bilo vedro i lepo. Tami i Morin su skrenule levo kod mosta Santa Trinita kako bi
etale uz reku Arno. Prei e na drugu obalu preko mosta Vekio, ivopisnog i uvenog
trgovakog mosta i jednog od svima najdraih obeleja Firence.
ene su odluile da proetaju preko reke kako bi posetile crkvu Santa Felicita.
Studentkinja istorije umetnosti je jue u Uficiju ispriala Morin za to zdanje. Morin je
provela skoro itavu no sa Tami. Priale su o njenom razgovoru sa Destinom,
pokuavajui da shvate u emu je poenta. Berane je jue zvao pet puta, ali jo nije
razgovarala sa njim. Pre nego to to uini, Morin je morala tano da zna kakav je plan
akcije. Jo nije bila sasvim sigurna. etnja kraj reke je delovala kao dobar nain da
zapone dan i nastavi razgovor sa Tami.
Kolumbina se zadovoljila time da bude Lorencova ljubavnica, da bude sa njim na bilo
koji nain, bez obzira na sve. Ne znam da li posedujem istu koliinu nesebinosti.
Kolumbina nije morala da se nosi sa nepodnoljivom kukom poput Vitorije. Odvratila
je Tami.
Morin je zastala i pogledala ka zracima sunca koji svetlucaju na vodi, posipajui zlatom
odraz mosta Vekio na reci.
Kolumbina nije morala da se nosi sa Drugim Dolaskom.
Ne mora ni ti.
Kako to misli? Zar ne veruje u proroanstvo?
Tami je slegla ramenima. Verujem u proroanstvo. Ne verujem Vitoriji. Neto je trulo u
dravi Firentinskoj, ali ne mogu tano da utvrdim ta. Prosto imam oseaj.
Prekinule su razgovor dok su se pribliavale svom odreditu. Santa Felicita je druga
crkva po starini u ovoj oblasti. Izgraena je u etvrtom veku i posveena svetici iz Rima
koja je postala muenica u drugom veku. Morin su odvek fascinirale prie o enama
tokom ranih dana postojanja crkve: ako se zagrebe dovoljno duboko ispod povrine
legendi, moe se nauiti mnogo toga. Sluaj svetice Felicite delovao je posebno tragino:
ova majka je izgubila svih sedam sinova u rimskim progonima, pre nego to je i sama
bila pogubljena. Istraie njen ivot detaljnije, ako je inspirite crkva koju e danas
posetiti.
Tokom renesanse, crkva Santa Felicita je bila ukraena delima velikana kao to je Neri di
Bii. Pontormovo Skidanje sa krsta, smatra se jednim od najznaajnijih dela ranog
manirizma. Morin je bila zadivljena injenicom da se toliko bitnih umetnikih dela u
Italiji moe videti u crkvama koje se nalaze irom grada, na svakih par stotina metara.
Svaka crkva u koju bi ula, nalikuje minijaturnom muzeju svetske klase.
Santa Felicita nije bila izuzetak. Pontornova dela krase kapelu koju je projektovao
Brineleski, genije koji je takoe dizajnirao velianstvenu i neuporedivu Firentinsku
katedralu. Prozor je okruivala Pontornova freska, popularna scena blagovesti sa
prelepom Marijom koja sa dobrodolicom prima radosne vesti od anela Gavrila.
Meutim, od svih ostalih se izdvajala freska koja se protee preko itavog zida,

saimajui trenutak sputanja Hristovog tela sa krsta. Pontormova verzija je zaista

jedinstvena; boje su svetle i ive, ene nose tamnoplavu i ruiastu odeu. U stilu ranog
manirizma, imaju dugake i graciozne udove, a likovi se stapaju jedan sa drugim u
udesno lirinom plesu oplakivanja. Marija Magdalena, sa ruiastim velom, dri Isusa
za glavu i ramena, dok joj pomau likovi koje je znatno tee identifikovati. Hristova
majka se onesvestila od tuge. Sveta Veronika je prisutna samo u pozadini, kao posmatra.
ini se da posee jednom rukom da blagoslovi majku, a drugom dri svoj legendarni veo.
Prelepo i dostojno umetniko delo. Ali, nakon to su provele dan okruene Botielijevim
prisustvom, Morin i Tami nisu bile nadahnute koliko bi to bile u nekoj drugoj prilici.
Neko vreme su istraivale crkvu hodajui du broda i divile se ostalim umetnikim i
arhitektonskim delima koja krase zdanje. Tami je koraala ispred Morin i zastala pred
ogromnom slikom na zidu sa desne strane. Na licu joj se ocrtavao uas.
ta se desilo? pitala je Morin dok je prilazila svojoj prijateljici i slici.
Morin, predstavljam ti svetu Felicitu:
Slika je bila velianstvena, tragina i uasavajua. Feliciti se uzdizala poput feniksa iz
glava svojih mrtvih sinova iji su leevi bili razbacana unaokolo u razliitim pozama. Bili
su krvavi i iaeni; nekima su bile odvojene glave od tela. Felicita je stajala usred svega
toga pruajui ruke ka nebu. Njena poza je odavala prkos, a ne tugu. Preko kolena joj je
lealo telo najmlaeg sina, prelepog zlatokosog deaka, oputenog i beivotnog.
Morin je osetila muninu. Tami se uasnula. Meutim, ni jedna ni druga nije bila u stanju
da skrene pogled.
Divna je, zar ne? Obe su poskoile kada su ule engleski akcenat iza sebe. Kada su se
okrenule ugledale su studentkinju iz Uficija. Morin je primetila da i devojka i dalje nosi
kone rukavice, uprkos toplom vremenu. Devojka je samosvesno pogledala svoje ake i
ponudila objanjenje. Ekcem. Zatim je nastavila da opravdava svoju pojavu. Radim
ovde kao dobrovoljac za Bratstvo Svetih Prikaza. Ovde se sastaju pripadnici firentinskog
ogranka. Feliciti je jedna od naih patronesa. Mada nije bila proroica, ula je glas Boga
toliko jasno da je rtvovala svoju decu za njega. Znate li priu o njoj?
Nita osim injenice da je njenih sedam sinova ubijeno pre nje. Ne znam ostatak prie.
Feliciti se upustila u pripovedanje prie o svetoj Feliciti, sa detaljnim opisom toga kako je
svetica podsticala, pa ak i bodrila svoju decu da se rtvuju. Zakljuila je priu citatom
svetog Avgustina:
Divan je prizor pred oima nae vere, majka koja za svoju decu bira preranu smrt,
nasuprot svim naim ljudskim instinktima.
Tami to vie nije mogla da podnese. Ni u najboljim vremenima nije posedovala vetinu
dranja jezika za zubima, tako da se sada dok joj voljeno dete raste u materici, pobunila
itavim svojim duhom. Nesvesno je pokrila stomak rukom, kao da ga titi od uasa
Felicitine prie.
Izvini, ali to o emu govori je na toliko naina pogreno da prosto ne bih znala odakle
da ponem. Nijedna duevno zdrava ena ne bi dopustila da njeno dete pati ili umre.
Nijedna majka ne bi mirno gledala kako pred njom ubijaju sina, ako ima mo da to
sprei. Ne verujem da Bog to od nas oekuje.
Feliciti je suzila kapke kada je otrgla oi sa slike i pogledala Tami. Veruje da zna ta
Bog eli? pitala je tiho.

Verujem da Bog ne eli da dopustimo da naa deca budu povreena ili ubijena. Verujem
da nam je poverio zadatak da budemo majke i zatitnice nevinih. Ne verujem da Bog eli
krv nevinih rtava. Nikad.
Feliciti je odbila da pogleda Tami ili Morin i ponovo se usredsredila na uasan prizor
Felicite obavijene leevima svoje dece. Kada je progovorila, oglasila se udnim ritmom,
mantrom nauenom napamet.
Nije sakrila svoje sinove, poslala ih je Bogu. Znala je da nee umreti, ve zapoeti novi
ivot. Nije joj bilo dovoljno da samo gleda, ona ih je ohrabrivala. Donela je vie plodova
svojom hrabrou nego svojom matericom. Videvi koliko su snani i ona je bila snana:
u pobedi svakog od svojih sinova, ona je bila pobedonosna.
Tami je delovala srdito, a Morin je ostala bez teksta. Da li ova mlada devojka iz dvadeset
prvog veka smatra da je takvo ponaanje ne samo prihvatljivo, ve i uzvieno? Krajnje
neskrupulozno.
Pre nego to su uspele ponovo da progovore, Feliciti se ve okrenula i pola. Preko
ramena je dobacila, Kasnije u toku nedelje ovde e se odrati dogaaj u ast jednog od
najveih firentinskih heroja. Dvadeset treeg maja. To je godinjica smrti brata irolama
Savonarole. Bie prava feta. Ako elite da saznate vie o tome, ispred crkve moete
uzeti flajere. Uivajte u obilasku.
Tami se naslonila na jednu od klupa, drei se obema rukama za stomak, dok je Feliciti
zamicala ka zagraenom delu crkve, koji nije otvoren za javnost. Duboko je izdahnula i
rekla, ini mi se da u povratiti.
Morin je klimnula. Ovaj susret ih je veoma uznemiro. Evo pokazala je prema slici
Felicite okruene masakriranim nevinim rtvama ta nije u redu sa religioznim
fanatizmom. Ovo je savren primer toga kako su uenja o Putu ljubavi zloupotrebljena i
iskrivljena. Prijateljice moja, ovo je na neprijatelj.
Krenule su ka izlazu iz crkve, eljne da se to pre nau pod blagotvornim zracima
firentinskog sunca. Tami je zastala kraj malog stola pored fontane sa svetom vodom na
kojem su stajali crkveni bilteni uz gomilu flajera koje je Feliciti pomenula. Tami je uzela
jedan i naglo udahnula.
Ne, prijateljice moja, obratila se Morin. ini mi se da je ovo bio neprijatelj. Tami je
pokazala ka pravcu u kojem je Feliciti nestala, a zatim dodala flajer Morin. Ispod teksta
sa podacima o komemoraciji u ast muenitva svetog brata Savonarole, nalazila se
fotografija poslenje knjige koju je Morn objavila, Vreme se vraa, ispod koje se nalazila
bestidna komanda Zaustavite bogohuljenje!
Firenca, 1475.godine
Te veeri je u Taverni bilo znatno tie nego obino. Vreme je bilo divno, uveno
firentinsko poveerje kada vazduh miluje kou poput svilenog pokrivaa. Toskanci su
boravak u zatvorenom tokom tako savrene noi smatrali kriminalom. Ipak, za Lorenca
se razuzdano oputanje sa Sandrom svodilo na veoma retke, ukradene trenutke. Sandro je
bio dobro raspoloen nakon dana prepunog dogaaja koji je proveo u studiju sa Andreom
del Verokijem i ostalim umetnicima.

Sandro Botieli je bio u kreativnom usponu: to je vie slikao, to je vie eleo da slika.
Potpuno se posvetio svojoj umetnikoj misiji. Uprkos cinizmu, Sandro je bio ovek
duboke i nepokolebljive vere. Svakog dana, nekada i vie puta na dan, zahvaljivao se
Bogu zbog toga to mu je podario talenat i nain da ga iskoristi. Takoe se zahvaljivao
Bogu zbog postojanja Lorenca i porodice Medii i molio se za njihovu bezbednost kako
bi se misija kombinovanja umetnosti i vere nastavila.
Verokijev studio je bio kola za obuku angelika. Sandro je u njoj predstavljao oi i ui
Mediijevih. Redovno je obavetavao Lorenca o tome kako napreduju lanovi. Neki od
njih su ve bili u slubi Reda, narav ostalih je tek bila na probi.
Domeniko je oigledno najdarovitiji. Osim mene, naravno. Zapoeo je Sandro. Imao je
mnoge pozitivne osobine; skromnost, meutim, nije bila jedna od njih. Ipak, nije
preuveliavao svoj talenat. Po tehnici i uinku nije mu bilo ravnog u Firenci. To niko nije
mogao da ospori. Zbog toga je Lorenco znao da moe da veruje Sandru kada govori o
drugim umetnicima koje su pripremali za ulazak u Red.
Razgovarali su o radu Domenika irlandaja, tamnoputog, zgodnog i tihog porodinog
oveka iz umene firentinske umetnike dinastije.
Njegovoj vetini fresko slikarstva nema ravne. Freske koje slika za porodicu tvoje majke
u Santa Marija Majore apsolutno su zadivljujue. Mora otii da ih vidi u ranoj fazi.
Veoma je inspirativno gledati ga kako radi. Ima lice i dranje anela, to samo poveava
zadovoljstvo koje ovek osea dok ga posmatra kako stvara. Da nije i sam naklonjen
slikarstvu, uzeo bih ga za modela. Ponaa se pomalo kao paun. Tihi paun, ali ipak se
epuri. Dodue, nije nepodnoljiv poput one udne ptiice iz Vinija.
Leonardo?
Sandro je klimnuo i dao znak kelnerici da mu donese jo piva. Aha. Leonardo. Neto
nisam siguran kad je on u pitanju, Lorenco. Mada su mu skice neverovatne, a njegovu
tehniku preciznost je divota gledati. Jo ne znam kako bih ga opisao. On je... izdvojen.
Nije jedan od nas.
Misli da nema dar angelika?
Mislim da nema temperament angelika.
Vrlo esto ga nema ni ti.
Ha, ha. Vrlo smeno. Dobro je to plaa pivo inae te ne bih trpeo. Leonardo je
drugaiji od ostalih, bez sumnje je drugaiji od mene. On je usamljenik. To samo po sebi
nije zloin. Donatelo je bio ludak i usamljenik, a ipak je bio angelik. Razlika postaje
oigledna kada ih posmatra kako stvaraju. Kada Donatelo stoji pred komadom drveta ili
kamena, ovek prosto vidi kako boanstvo struji kroz njega dok ostvaruje poetni kontakt
sa izvorom svoje umetnosti. Sa Fra Lipijem se deava neto slino, kao to zna. Bog
deluje kroz njega dok slika, tako opipljivo da se skoro vidi kako mu izbija iz prstiju. Ali,
pre svega, ja lino znam kakav je to oseaj. To je oseaj koji pokree srce i duu zajedno
sa umom, pre nego to se ulije u ruke.
Leonard to ne radi?
On to ne moe. Posmatrao sam ga. Radi samo od vrata nagore. Takoe ima veoma
visoko miljenje o sebi i ne slua nikoga.
Lorenco se zabrinuo da Sandro suvie lako odbacuje Leonardov talenat zbog sukoba
linosti ili ljubomore. Zbog toga je odvratio, Andrea tvrdi da Leonardo crta tehniki
najsavrenije skice koje je ikad video. Potreban nam je takav talenat, Sandro. Moramo
saraivati sa njim. Takav talenat je Uitelju neophodan za ono to stvaramo.

Ja mogu da stvorim sve to je Fra Franesku potrebno, brecnuo se Sandro na prijatelja.

Nije su mu potrebne usluge nekoga ko ne potuje naeg Gospoda.
ta to znai?
Rekao sam ti. Leonardo nije jedan od nas. Ne moe da pokrene srce kada dobije zadatak
koji se tie naeg Gospoda i nae Gospe. On je iz baptistikog kraja, Lorenco. Ekstremno
baptistikog. Veruje da je Jovan bio pravi mesija.
Nije to rekao tokom razgovora za posao u naem studiju.
Rekao sam da je udan, nisam rekao da je budala. Zna da e ovde imati vie mogunosti
nego bilo gde u Italiji. Takoe zna da ga nikad nee primiti u Esnaf svetog Luke, ako se
tebi ne dopadne.
Esnaf svetog Luke je umetnika enklava koja nadgleda sve velike slikarske porudbine u
Firenci. Ako umetnik eli da se proslavi i dobro ivi bavei se umetnou, mora biti lan
Esnafa. Poto je esnaf povezan sa Redom i Mediijevima, radi lanstva je neophodno biti
u dobrim odnosima i sa jednima i sa drugima.
Ali nee doveka moi tako. Moda je brilijantan, ali nije u stanju brzo i veto da zavri
rad ako mu se tema ne dopada. Radi ve mesecima na skici za Poklonjenje Mudraca.
Mada neprestano dodaje figure to ga nigde ne vodi. Kladim se u svaki florin koji
posedujem da ta skica nikad nee biti obojena. Takav genije nam nije od koristi, Lorenco,
ako ne moe da poslui naoj svrsi. Za mesec dana mogu da naslikam deset puta vie
slika nego to on nacrta skica.
Lorenco je klimnuo. Sandro je hvalio svoju sposobnost na sva usta, ali imao je pravo na
to. Ne samo to je kreativan genije, ve zaista razume uenja Reda i nema mu ravnog u
produktivnosti. Plodniji je od svih umetnika koje je Lorenco u ivotu upoznao. Jedno od
naela Reda jeste stvaranje u slavu Boga i unoenje to vie strasti i odanosti u umetnost.
Leonardo nije proizvoa. Dok ostali prosto izlivaju freske i velike radove kao iz kabla,
on za stolom za skiciranje crta bizarne maine orijake alatke za iskopavanje zemlje, ili
oruje koje moe da raskomada oveka. Moda su te stvari korisne, pa ak i interesantne,
ali ne slue naoj svrsi. tavie, ne interesuju ga uenja Reda i ne slua Andreu kada mu
ovaj prenosi neke tajne.
Sandro je time stekao punu Lorencovu panju, kao to je i pretpostavio. Izuzetno je vano
to to Leonardo nije prihvatao uenja Reda, to je moda potpuno suprotnih shvatanja u
odnosu na istinska uenja. Red nije odgajao ove umetnike samo zbog umetnosti; ve da
bi stvorili grupu boanski nadarenih pisara koji e prenositi sveta uenja na umetnika
dela i tako ih sauvati za budunost.
Misli li da je opasan. Ili da je pijun?
Sandro je odmahnuo glavom. Ne oseam nikakvo lukavstvo sa njegove strane. Ali, to ne
znai da ga nee iskoristiti oni koji ga imaju na pretek. Jednostavno smatram da nema
sposobnost da bude odan tebi ili Redu. Mi njemu nismo prioritet, niti emo to ikad biti.
Lorenco je razmislio o tome i dodao, Jakopo mi kae da je Leonardo najvei umetnik
svih vremena.
Braolini je to rekao? Sandro nije ni pokuao da sakrije prezir. To ba lii na njega.
Njih dvojica su slini. Cerebralni tipovi. Mentalni geniji, potpuno odseeni od svega to
se nalazi izvan njihovih glava.
Znai misli da ne treba da pomaknemo Leonarda na sledei nivo, makar samo da bismo
videli kako e to proi? Pitao je Lorenco. Hteo sam da ga poaljem na privatan
sastanak sa Uiteljem, radi procene.

Sandro je slegao ramenima. Nee koditi da ujemo ta Fra Francisko misli o njemu. Na
itavoj boijoj Zemlji niko bolje od njega ne procenjuje ljude. Ali, ne bih se suvie nadao
kada je Leonardo u pitanju. Da li sam pomenuo da pie obrnuto? Kao odraz u ogledalu?
Mada je u pitanju zanimljiv podvig, koja je svrha tog napora osim da zabavlja masu?
Voleo bih da vidim ta bi se desilo kada bi taj svoj um zaposlio neim drugaijim.
Lorenco je klimnuo, upijajui sve to mu Sandro govori. Uznemirio ga je ovaj izvetaj.
Leonardo da Vini je bio talenat kakav se retko sree, izuzetan genije. Lorenco se nadao
da e ga uvesti u svoju zajednicu. Kad bi se sreli, Lorenco je uvek nalazio da je Leonardo
elegantan, utiv i blagoreiv mladi, neverovatne inteligencije i pronicljivosti. Muilo ga
je saznanje o ovim neoekivanim izazovima. Morae o tome da porazgovara sa Andreom
i Fra Franeskom.
Ah, da. Postoji jo neto to ti nisam rekao. On mrzi ene.
Kako to misli, mrzi ene?
Przire enski rod. Ne podnosi ih. Rekao mi je da ih smatra varalicama i kurvama. Pria
poput oveka koji je bio naputen u kolevci, moda je i bilo tako. Nije upoznao
majinsku ljubav. To je savreno jasno kada shvati da je nesposoban da nacrta
Bogorodicu koja je na bilo koji nain povezana sa svojim detetom. Uopte ne razume
vezu majke i deteta. Izlazi iz prostorije kada je ena model. Zbog toga smatram da nee
biti presrean kada shvati koliko su uenja Reda povezana sa predanou naoj Gospi.
Mada bi uspeo iz njega da iupa par pristojnih slika Jovana Krstitelja, mislim da on ne
bi bio dobar izbor za slikanje portreta naih voljenih Gospi.
Neto se osealo u dranju Leonarda da Vinija, kontrolisana ali veoma opipljiva energija
zraila je iz ovog mladia. Nakon to je proveo nekoliko sati sa njim u studiju, Lorenco je
van svake sumnje znao da je Leonardo angelik. Posedovao je zastrauju talenat.
Razgledajui njegove skice ovek bi bio zaprepaen neverovatnom preciznou sa
kojom je radio. Poput ostalih angelika koje je otkrio Lorenco, ili Kozimo pre njega,
Leonardo je posedovao harizmu koja se nalazi samo kod boanski nadarenih umetnika.
Na prvi pogled, ovaj ovek je posedovao talenat koji obeava, zbog ega oni koji cene
umetnost mogu da se uzbude. Bio je nepogreivo utiv prema Leonardu i Uitelju. Mada
su se Sandro i ostali umetnici alili na Leonardovu oholost, Lorenco ga nije tako doiveo.
inite mi ast, Magnifico, izgovorio je Leonardo toplim naglaskom june Toskane.
elim da stvaram na nain koji e vam ugoditi.
Lorenco se zahvali Leonardu dok su pregledali skice. Upravo su razgovarali o
zloglasnom crteu Poklonjenja Mudraca, zbog kojeg se Sandro alio. Bio je zaista
prepun detalja, ali velianstven, fantastinog obima i protkan sloenom naracijom. Bio je
divan i moan, ali dok ga je Lorenco posmatrao, poeo je da shvata na ta Sandro misli
kada kae da rad nikad nee biti zavren.
Ne dopada vam se, Magnifico?
Leonardo da Vini je bio iskreno zabrinut. Lorenco i dalje nije video ni traak gordosti za
koju ga ostali umetnici optuuju, niti mu je delovalo kao da se Leonardo pravi nevet
pred svojim patronom. Ipak, deavalo se neto to Lorenco nije oseao u prisustvu ostalih
angelika. Sa ostalim angelicima, ak i veoma temperamentnim, lako je komunicirao. Sve
se svodilo na istu strast prema umetnosti i proces prenoenja boanskog u rad kojim su
se svi bavili. Uprkos izuzetnom talentu, kod Leonarda ta strast nije postojala.

Lorenco je zurio u Poklonjenje Mudraca, trudei se srcem i duom da otkrije ta tano

nedostaje ovom crteu. Kao to je Sandro istakao, ne postoji oseaj odnosa izmeu
Bogorodice i njenog deteta. Meutim, jo neto je bilo veoma uznemiravajui, ali
Lorenco nije mogao da utvrdi ta. Leonardo je ekao odgovor. Okrutno je pustiti
umetnika da misli da se njegov rad ne ceni.
Zapravo, Leonardo, veoma mi se dopada. Nain na koji si stepenicama i konjima u
pozadini stvorio perspektivu i rasporedio kraljeve u prvom planu sa obe strane
apsolutno zapanjujue. Zaista velianstveno. Samo... Lorenco je prelazio prstima po
obodu papira dok je razmiljao, a zatim je poskoio kada se posekao na ivicu i pustio krv.
Na trenutak je stavio prst u usta da zaustavi krvarenje i tada mu je sinulo.
Samo... svi ovi likovi su uplaeni. Ovo je jedan od najsvetijih dogaaja u ljudskoj
istoriji. Roenje naeg Gospoda, princa koji e nam pokazati boansku ljubav. Ali, svima
koji su prisutni tom svetom dogaaju dao si izraz straha.
Leonardo je dugo utao pre nego to je odgovorio. Ja to ne smatram strahom, ve
strahopotovanjem.
Lorenco je razmislio pre nego to je odgovorio. Strahopotovanje? Zaista? Pogledaj
figuru kralja Valtazara, pokazao je Lorenco, nadahnut otkriem i izazovom. uurio
se pred malim Isusom. Jasno je u pitanju strah, a ne strahopotovanje. A ovaj ovek iznad
svetog deteta se povlai, kao da je uasnut. ao mi je prijatelju, nemam oseaj da je u
pitanju proslava roenja naeg Gospoda.
Leonardo je slegao ramenima dok su mu se usne pomalo trzale, kao da mu je pribranost
prvi put popustila. Moda je Lorencova iskrena procena dovela do toga da se izleti. U
svakom sluaju upravo to se dogodilo. Kada je odvratio glas mu je bio tih, ali vrst.
Dodue nije mogao da pogleda Lorenca u oi dok je govorio.
Moda ne veruju ba svi ljudi da je roenje Isusa neto to treba proslavljati. Moda
neki smatraju da se tog dogaaja treba plaiti ili ga prezirati. Ako umetnost treba da bude
istinita, tako u je i predstavljati.
Lorenca je iznenadila ova surovo jeretika izjava. Pogledao je Fra Franciska koji je utei
posmatrao ovu veliku dramu koja se tiho odvija pred njim u Verokijevom studiju.
Leonardo, ti ne veruje da je roenje Isusa dogaaj koji treba slaviti? Pitao je Lorenco
mirnim i staloenim glasom. eleo je iskren odgovor, a ne reakciju.
Nije bitno u ta ja verujem, Magnifico. Ti si moj patron. Ako eli figure koje se smee
prilikom roenja Isusa, moj je posao da ti ugodim. Kada prenesem ove likove na platno,
uveravam te da u prilagoditi njihove izraze onome to ti eli.
Bio je to paljiv i brilijantan odgovor. Leonardo nije odgovorio u ta veruje ili ne veruje.
Izbegao je pitanje u potpunosti i odvratio na nain koji zadovoljava patrona.
Lorenco se nasmeio i zahvalio mu, uveravajui Leonarda da je umetnik savrene vetine
i da jedva eka da vidi ta e stvoriti u budunosti. Zatim je pozvao Andreu i Uitelja da
veeras dou u palatu na veeru kako bi raspravljali o Leonardovom problemu.
Andrea del Verokijo je bio nepokolebljivo odan Mediijevima, ali nije imao nameru da
bez borbe izgubi najboljeg crtaa kojeg je ikad obuio.
Leonardo je veoma talentovan, Lorenco. Pravi je genije.
Svestan sam toga. Imam oi, Andrea. Takoe imam ui. Jesi li uo ta je rekao o roenju
naeg Gospoda? Kae da se tog dogaaja treba plaiti i prezirati ga. Moda je genije, ali
na alost nije na genije.

Daj mi jo malo vremena. Radiemo zajedno. Moda mogu da ga...

Ne moe ga pretvoriti u neto to nije. Lorenco se slabano nasmeio oveku kojeg
voli i kojem u potpunosti veruje. ak ni ti prijatelju moj, mada si fantastian uitelj, ne
moe preobraziti oveka koji ne eli da bude preobraen. Nijedan ovek nije postao
velikan koristei samo svoj um. Neophodno je koristiti i srce. Leonardo to nee uiniti,
zato to ne eli.
Andrea je pogledao Fra Franciska koji je obojicu poduavao znaenju ljubavi onako kako
to prenose uenja Isusa Hrista. ta ti misli Uitelju?
Fra Franesko je paljivo odgovorio. ta ja mislim? Ili ta oseam? Na to se sve svodi,
zar ne? Leonardo zna da razmilja, ali ne zna kako da osea. Odabrao je da ostane
izolovan. Mislim da niko ne moe da ga odvrati od tog izbora, poto ga se vrsto dri. U
njegovom srcu se krije velika tama, tama koja potie iz tuge. On nije stvorio, niti izazvao
tu tamu, ali ona je ipak tu.
Mislite li da je on angelik? pitao je Lorenco.
Nesumnjivo, odgovorio je Uitelj i zapanjio oba oveka svojom sigurnou. Nijedan
umetnik, bez obzira na to koliko je teak ovek, nije odbaen ako je roen sa darom
angelika. Da li e ga Fra Franesko zadrati?
Ali, mislim da su ovog anela otetila ljudska iskustva i smatram da se to desilo dok je
bio sasvim mlad. Potrebna je velika ljubav da bi se otvorio i da bi se oslobodila
boanstvenost zarobljena u njegovom duhu. Ne predviam da e se to desiti. Meutim,
najvee molitve nas ue da se oprotaj mora podariti svim ljudima. Zbog toga moramo
dopusti Leonardu da provede jo neko vreme pod Andreinim starateljstvom.
Postupaemo prema njemu sa ljubavlju i tolerancijom, kao to nas Gospod ui svojim
zapovestima i videti da li e to izazvati promenu u njemu.
Ako se to ne dogodi? pitao je Lorenco.
Ako se to ne dogodi, odvratio je Fra Franesko uz osmeh, pronaiemo mu novog
patrona negde u Italiji. Plemenitu porodicu iju naklonost eli i koja e potovati
Mediijve zbog toga to su im prepustili svog najtalentovanijeg mladog umetnika u ime
odanog prijateljstva.
Lorenco je podigao au ka drevnom oveku sa oiljkom na licu. To je pravi genije.
Ispostavilo se da e 1475. godina, veoma bitna za Lorenca. Bog je blagoslovio Toskanu
dolaskom nekoliko dece za koje se smatra da imaju dar angelika, na osnovu porekla i
rasporeda zvezda u momentu njihovog roenja. Astroloka i numeroloka predvianja
Mudraca predskazuju da bi ovo mogla biti uzviena godina. Klarisa je ponovo bila trudna
i trebala je da se porodi u decembru. Mudraci su predviali da je sudbina njenog sina da
prenese misiju Reda u budunost. Lorenco je polagao velike nade u dete koje oekuju,
poto stariji sin, mali Pjero, ve pokazuje znake majinog uticaja. Bio je mrzovoljan i
razmaen, a Lorenco se neprestano svaao sa Klarisom oko njegovog obrazovanja. Bio je
suvie mlad da bi te bitke bile suvie bitne, ali tokom narednih godina Lorenco e morati
da bude vrst kada je pravac Pjerovog obrazovanja u pitanju. Klarisa je elela da ga
poduava iz psaltira, da ui da ita i pie na osnovu posveenih uenja crkve. Lorenco je,
naravno, eleo odmah da ga poalje na predavanja.
Lorencu su najveu roditeljsku radost donosile erke. Starija, nazvana Lukrecija po baki,
bila je veoma ljupka devojica i volela je da peva svom ocu. Meutim, njegovo srce,
radost njegovog ivota, bila je mala Marija Madalena. Madi je bila zrela i nestana,

motala je oca oko svog malog, debeljukastog prsta. Kada bi se Lorenco vratio u palatu
nakon napornog dana, najpre bi nju pokupio u naruje i bacao u vazduh dok ne pone da
cii od zadovoljstva. Madalena je bila posebna, ne samo zbog vesele naravi roena je u
znaku Lava, dvadeset petog jula ve zbog toga to je izleila Lorencovo srce koje se
slomilo nakon gubitka blizanaca. Prethodne godine, Klarisa je rodila dva deaka, ali bili
su siuni i slabi. Poiveli su samo nekoliko dana. Ovaj gubitak ga je skrhao, kao i
Klarisu. Meutim, Madalenino roenje ga je povratilo. Klarisa je imala potpuno suprotnu
reakciju i bila je manje naklonjena Madaleni nego ostaloj deci. Zbog toga je Lorenco jo
vie razmazio Madi.
Ipak, Mediijevima su bili potrebni deaci koji e nastaviti sa izvrenjem velikog plana.
Posebno im je bio potreban jedan deak koji e se posvetiti crkvi. Pjero se nije razvijao u
osobu koja e imati linost, temperament i inteligenciju svog oca. Bio je dovoljno mlad
da se promeni, ali je u tolikoj meri bio pod Klarisinim uticajem da je bilo malo verovatno
da e se to desiti. Lorencu je bio potreban sin Madlenine inteligencije i temperamenta.
Svakog dana se molio za bezbedan poroaj. Molio se i za drugu bebu.
Kolumbina je takoe bila trudna.
Vie se nisu zamajavali sa aradom kada je Nikola u pitanju. Ali, zbog detetovog imena i
budunosti, bilo je neophodno da Nikola Ardineli bude u Firenci dovoljno dugo da
deluje kao da je oplodio svoju suprugu. Zatim ga je Lorenco ponovo poslao na put. Imao
je dogovor sa Nikolom, veoma unosan dogovor za porodicu Ardineli. Zbog toga se
Nikola u javnosti pretvarao da su Kolumbina i on mu i ena i inio sve ostalo to je
Lorenco traio. Pre svega, Lorenco je insistirao da Kolumbina ima apsolutnu slobodu da
ivi kako eli.
Ipak, itava Firenca je brujala o tome da je brak Ardinelijevih obina varka. Pristalice
Mediijevih su to poricale, ali drugi su traarili, istiui razne dokaze prema kojima
Lorenco i madona Ardineli ve godinama ine preljubu. Sandro je zamalo zavrio u
zatvoru zato to je razbio nos jednom oveku u taverni u Ognisantiju, zbog toga to nije
umeo da dri jezik za zubima. Bio je to Nikolin drugar u piu iz momakih dana. Na vest
da je Kolumbina trudna, klipan je uzviknuo, Mediijevih jaja ima svuda po Firenci ali
posebno u Lukreciji Ardineli!
Sandro je u svoju odbranu izjavio da je lajavac zasluio batine. Osim toga, slikar je suvie
rizikovao time to je tako snano udario nekoga. Sandro je dovoljno propatio zbog ovog
prekraja. Sudija, inae pristalica Mediijevih, sloio se da pusti Sandra bez kazne. ak
je izgrdio tuioca zbog pokuaja da ukalja dobro ime madone Ardineli. Zahvalni Sandro
je kasnije za sudiju naslikao divan portret njegove supruge.
Lorencova predanost Kolumbini nikad se nije pokolebala. Silno ga je muilo to to ne
moe da bude sa njom dok oekuje bebu. U poodmakloj trudnoi, Kolumbina je bila
neto najlepe to je ikad video. Lorenco je poslao Sandra da je nacrta poto je eleo da
sauva sliku te zrele lepote. Izgledala je poput ovaploene Venere. Sandro se vratio za
neverovatnim skicama. Lorenco i on su ih satima posmatrali, pokuavajui da odrede
kako da ih uklope u sliku koja e krasiti Lorencovu radnu sobu.
Meutim, roenje brojne blagoslovene dece nije bilo ogranieno samo na Firencu.
Mudraci su se radovali zbog predodreenog roenja deteta u porodici Buonaroti u junoj
Toskani. Buonarotijevi su potomci velike Matilde Toskanske i Red je bdeo nad njima.
Deca roena u ovoj porodici esto su bila na neki nain nadarena. Jedan od Mudraca je
bio Buonaroti. Upravo taj astrolog je izradio astroloku kartu deaka koji je doao na svet

estog marta 1475.godne u blizini Areca. Horoskop ovog deteta bio je tako uzvien da su
Mudraci preporuili da mu se da posebno ime koje e ga od trenutka roenja odrediti kao
angelika. Tako je dete dobilo neobino ime koje podsea na arhanela Mihajla.
Mikelanelo.
Bie interesantno drati deaka na oku. Lorenco je bogato obdario Buonarotijeve kako bi
se preselili u Firencu, gde e Red deaku pruiti obrazovanje i posmatrati ga. Lorenco je
bio veoma uzbuen. Deak koji je dobio ime po najveem od svih arhanela sigurno je
od velike vanosti za budunost Reda.
Le temps revient.
Lorenco i ja smo godinama priali o mogunosti stvaranja velikog remek-dela koje e u
sebi sadrati nama draga uenja i nositi naziv Vreme se vraa. Morae da bude dovoljno
veliko da obuhvati koncept koji smo odredili. Zbog toga je najzad naruio mural koji e
prekrivati vei deo zida njegove radne sobe.
Kolumbinina trudnoa je nadahnula ovu sliku. Bila je neopisivo lepa u svojoj punoi,
predstavljala je samu sutinu majke boginje u cvetu. Dok sam je skicirao, plakao sam
zbog lepote, tako oigledne u stanju iekivanja materinstva. Zbog toga sam Kolumbinu,
kao enski aspekt Boanstva, postavio u centar rada. Nazovite je kako god elite, nije
bitno. Ona je Venera, ona je Aerat, ona je naa majka koja nas vodi i neguje pod kojim
god imenom. Ona je Boanska Lepotica. Obukao sam je u crvenu boju Nae Gospe
Magdalene, izvezenu arama u obliku dijamanta, to je simbol boanskog sjedinjenja. Na
nogama nosi sandale opisane u Pesmi nad pesmama: Kako su lepe noge tvoje u obui,
keri kneevska, tim reima se obraa sveti mladoenja svojoj venoj nevesti.
Naa Gospa nadgleda ciklus tokom kojeg due iskuavaju lepotu ljudske ljubavi pre nego
to se uzdignu ka Boijoj ljubavi, a zatim vrate na zemlju kako bi zapoele ciklus
ispoetka. Njen vrt je raskoan i aroban, ispunjen simbolima porodice Medii i cveem i
biljkama koje rastu u vrtu vile Karei, koji svi toliko volimo. Blagosilja nas desnom
rukom i daje nam znak da obratimo panju na ples tri Gracije. To je ples ivota kojim se
proslavlja zemaljska ljubav u tri oblika: istota, lepota i zadovoljstvo. istota ili ednost,
ne moe opstati nakon to se pojavi prava ljubav. Zbog toga figura Kupidona lebdi iznad
scene i upire strelu u ednost koja e se uskoro pretvoriti u Lepotu i Zadovoljstvo dok se
kree kroz ciklus ljubavi.
Naravno, koristio sam skice inevre, Simonete i Kolumbine koje sam nainio one veeri
dok su zajedno plesale u Antika Tore.
Za ovaj porodian portret iskoristio sam skicu Anela koju sam nacrtao kada je stigao u
Karei, i na kojoj sam ga predstavio kao Hermesa koji izazvao pravo komeanje. Tu
ideju sam iskombinovao sa licem i figurom ulijana Mediija, poto je on lepi model za
boga. Na ovoj slici Merkur/Hermes jeste uzburkao vreme, ali predstavlja sponu izmeu
neba i zemlje. On je otelovljenje svojih uenja sa Smaragdne ploe: ono to je gore
odgovara onome to je dole, kada se svi spojimo da postignemo udo Jednog.
ta je to Jedno? To je stvaranje neba na zemlji preko apsolutnog razumevanja Lepote u
svim njenim oblicima, kroz veo ljubavi. To je Put.
Na desnoj strani slike, nastavio sam da odajem priznanje Hermesovoj Smaragdnoj ploi
dodajui lik vetra, Zefira. Vetar ga je nosio u stomaku, ta alegorija predstavlja udo
ivota, vraanje due na zemlju. Ovde Zefir raa Hloridu, svoju pravu ljubav. Prema
grkim uiteljima, Zefir i Hlorida su due bliznakinje koje je Bog spojio kako bi zajedno

vladale klimom i zbog toga sam ih iskoristio da ilustrujem koncept jednog blizanca koji
raa drugog. Upravo se to u sutini deava kada se dvoje voljenih stretnu. Oni se ponovo
raaju. Kao to Hlorida prelazi iz nebeskog carstva u zemaljsko. Inkarnira se kao Flora,
prikazujui pun ciklus inkarnacije kada zakorai u svoju ulogu potpuno ostvarene
ljudske ene. Flora je anthropos, ona je humanitas, ona je sve to je lepo kod ljudi od
krvi i mesa. Cvee u kecelji dri iznad materice, ime se naglaava plodnost, jer je bujna
od ivota. Baca cvee unaokolo, rasipajui na taj nain radost, preko razumevanja i
proslave lepote u svojoj najuzvienijoj formi.
Naravno, Simoneta mi je bila model za Floru, njena krhka lepota me nadahnula kao i
uvek. Upotrebio sam umetniku slobodu kada je njena figura u pitanju. Predstavio sam
je punijom i vibrantnijom nadajui se da e moja slika stvoriti alhemiju isceliteljske
arolije i podstai nau Belu da zrai na slian nain. Ali, avaj, morala je da se vrati u
krevet nakon par kratkih sati koje je prvela sa mnom. Snaga joj se jo nije vratila, ali
moja nada je vena poput prolea na slici.
Tako sam zavrio remek-delo svog ivota, delo u koje sam ulio svoje srce i duu;
predstavio ljude koje volim i uenja koja potujem. Lorenca nikad nisam video tako
srenog zbog nekog umetnikog dela. Odmah je postavio sliku u svoj studio i rekao mi da
nu niko, pa ak ni Kolumbina, nije podario tako duboko razumevanje prirode Lepote.
Ja istrajavam,
Alesandro di Filipepi, poznat kao Botieli
IZ TAJNIH MEMOARA SANDRA BOTIELIJA
Firenca, dananjica
ta je genijalnost? postavio je Uitelj pitanje dok su pili Kjanti na krovnoj terasi. Da li
je Leonardo genije samo zbog toga to je njegova tehika bolja od tehnike ostalih
umetnika? Da li ga to ini genijalnim? Istina, on je posedovao mentalnu sposobnost koja
se retko sree meu ljudima u bilo kojem trenutku istorije. Moda je to dovoljno da ga
smatramo genijem?
Poto su poetkom nedelje bili suoeni sa izazovom Botieli protiv Leonarda u galeriji
Ufici, niko iz drutva nee progovoriti u zatitu Leonardove genijalnosti. Petra je dodala,
Nijedan ovek nije postao velikan koristei samo svoj um. Neophodno je koristiti i
srce.
Istina. Leonardova dela su sporadina i nezavrena. Nije zavrio veinu radova koje je
zapoeo, a niko ne govori o tom aspektu njegovog karaktera. Da li genije ili velikan
naputa veinu svojih projekata pre nego to ih zavri? Mislim da ne. Leonardo nije bio u
stanju da proizvodi na nivou irlandaja i Botielija. ak ni delimino. Ipak, smatraju ga
genijalnijim od obojice zajedno, smatraju ga najveim umom renesanse. To je jedna od
najznaajnijih nepravdi istorije.
ta se desilo izmeu Leonarda i Lorenca? pitala je Morin.
Destino je nastavio priu. Lorenco je odrao svoje obeanje, kao to je uvek i inio. U
ovom sluaju, odrao je obeanje koje je dao meni i Leonardu. Dozvolio mu je da ostane
u Firenci jo nekoliko godina. Uprkos tome to nikada nije bio naroito produktivan i nije
stvorio nita to Red moe da iskoristi. Na kraju se poneo krajnje nelojalno prema

Lorencu, mada Lorenco nikada nije bio nelojalan prema njemu. Zapravo, Leonardo je
imao mnogo razloga da voli Mediijeve, mada nije imao srca za to.
Postalo je oigledno da Leonardo vie nije dobroudan. ak i Andrea, koji ga je
godinama branio vie nije mogao da tolerie zajedljivost kojom je umetnik redovno
zraio. Dugo je izdrao, ali je 1482. godine postalo oigledno da mora biti udaljen iz
Firence jednom za svagda. Poslali smo ga u Milano, kao dar monoj porodici Sforca.
Zbog toga to je darovao Milanu svog najtalentovanijeg umetnika, Sforce su do kraja
Lorencovog ivota ostali nai saveznici!
Da li se pria tu zavrava?
Destinov pogled se zamutio zbog seanja koje ga veoma uznemirava. Bojim se da nije
tako. Godinama kasnije i apsolutno prekasno, otkrili smo da je Leonardo bio guja u naim
nedrima. Bio je pijun Rima, odavao je Vatikanu tajne Reda. Nikada neu znati ta ga je
motivisalo. Do dana dananjeg nisam saznao li je to uinio zbog novca, inata ili nekog
uvrnutog religioznog uverenja u pokuaju da izazove slom Reda. Moda Leonardova
genijalnost lei u tome da zauvek ostane velika zagonetka.
Leonardo da Vini nam je svima posluio kao velika lekcija. Ja sam insistirao da ga
Lorenco zadri. Da smo ga poslali u Milano im smo otkrili da je opasan, moda se nikad
ne bi desile uasne stvari koje su se ubrzo desile. Moda onaj nitkov Sikstus ne bi dobio
oruje koje mu je bilo neophodno da napadne Mediijeve. Osetio sam da se opratanje u
ovom sluaju pretvorilo u pogrenu procenu. To je lekcija, deco moja. Uvek morate
opratati i odnostiti se prema drugima sa ljubavlju. Ali, to ne znai da treba da drite vuka
meu jaganjcima.
Mada se ponaao izdajniki, Leonardo nije bio glavni izdajnik. Meu nama se nalazio
znatno opasniji verolomnik.
Firenca
Decembar 1475. godine
Klarisa nije mogla da pronae madona Lukreciju i ve je hvatala panika. Porodila se
dovoljno puta da zna da e ova beba uskoro krenuti i da e im biti potrebna babica. Bio je
praznik i mnogi lanovi posluge su dobili slobodnu nedelju, tako da je bilo znatno manje
ljudi koji mogu da joj pomognu sa decom i oko odravanja domainstva. Lorenco je bio
suvie irokogrud prema slugama, zbog ega je uvek ona obavljala vie posla. Retko se
alila zbog toga, znajui da je sudbina supruge da pati, ali u devetom mesecu trudnoe
Klarisa vie nije imala strpljenja.
Znala je da ne sme da ue u Lorencovu radnu sobu. Po firentinskoj tradiciji, enama nije
bio dozvoljen pristup u privatne prostorije mua. Klarisa je ovo pravilo potovala bez
pitanja, sve do danas. Bila joj je potrebna pomo u paninom predporoajnom stanju i
oajniki je elela da pronae Lorenca. Potrala je ka radnoj sobi i otvorila vrata bez
pitanja.
Ukopala se u mestu i prebledela zbog prizora pred sobom: ogromna slika trudne
Lukrecije Donati dominirala je muralom tako ogavnog paganizma da je Klarisa bila
uverena da e svi istog trenutka zavriti u paklu zbog prisustva te grozote u kui.
Lorenco je podigao pogled sa poslovnih knjiga banke Medii iz Liona. Iznenadio se i
zabrinuo kad je ugledao svoju suprugu. Jesi li dobro, Klarisa? Poinje li poroaj?

Klarisa je spustila ruke na svoj nabrekli stomak i klimnula, ali nije skidala pogled sa rada
Sandra Botielija koji je prekrivao zid. Kada je konano progovorila, glas joj je drhtao.
Lorenco, ne elim to u svojoj kui.
Ovo je moja kua, Klarisa. Lorenco se iznervirao, kao to mu se obino deavalo sa
njom, ali nije odreagovao onoliko surovo koliko je bio u stanju. Ovo je moja privatna
radna soba. Ja u odrediti ta e unutra stajati ili nee stajati bez tue pomoi ili gledita.
Dopustio sam ti da ureuje sve ostale delove kue. Ovo je jedini prostor koji
kontroliem u potpunosti. Pusti me da to inim.
Nije poteno, Lorenco! Vritala je na njega, dok je njeno stanje pogoravalo histeriju.
Trai od mene previe. Ne mogu to da podnesem. Okrutno je. Ponosi se svojim
oseajem za pravdu i humanost. Zato te principe nikad ne primenjuje kad sam ja u
pitanju? Tvoja roena supruga.
Bilo je strasti u njenom izlivu besa, emocije koju Lorenco za sve ove godine nikad nije
osetio u njenom ponaanju.
Ne proe nijedan dan da ne osetim agoniju zbog toga to me ne voli. U ovom braku
ima troje ljudi. Od njih, ja sam najmanje vana. Znam to i ivim sa tim. Trudim se da ne
uvenem od stalne zime u kojoj obitavam zbog toga. Pronalazim sunce u svojoj deci.
Naoj deci. Ne traim mnogo, Lorenco. Ali, ako ne ukloni taj uasan paganski komad
nametaja, vraam se u Rim i vodim decu sa sobom. Ukljuujui i tvoju dragocenu
Madalenu.
Lorenca nisu plaile pretnje i prinude, ipak Klarisin govor o pravdi je pogodio metu.
Tokom svih ovih godina, nikad nije razmiljao o njenom bolu. Bila je toliko ravnoduna
u braku da nikad nije pomislio da joj je stalo. Trpela je njihove odnose radi produenja
dinastije Medii na isti nain kao to je prilazila spremanju ruka ili nameanju jastuka:
sve su to zadaci koje supruga treba da ispuni.
Nakon ovog ispada je shvatio da je povreena i da je on povredio. Iskreno se kajao.
ao mi je, Klarisa, odvratio je tiho uz pomalo nenosti.
Suze su krenule nezvane dok je stajala pred svojim suprugom, elei da joj prie, da je
zagrli, da joj prui toplotu i utehu o kojima je sanjala kada je dola u Firencu kao
preplaena strankinja da se uda za stranca. Meutim, izmeu njih je zjapila duboka
provalija; predugo su vodili tihi rat. Najvie to je Lorenco mogao da prui svojoj trudnoj
supruzi dok je stajala pred njim bio je ustupak. Odvratio je nenim, mada ne i toplim
glasom.
Ukloniu sliku ujutru. Laku no, Klarisa.
U najhrabrijem trenutku svog branog ivota, Klarisa je preduzela rizian korak koji je
skupo kotao. Lorenco, za nee... zar mi ne moe uputiti nijednu re ljubavi?
Lorenco je bio iskreno zbunjen. Ljubav, Klarisa? Tokom naeg branog ivota nijednom
te nisam uo da koristi tu re. Dunost, da. Ljubav... nikad. Oprosti mi ako ne poznajem
kontekst tvog zahteva.
Lorenco, ti si moj suprug... i ja... ja te volim.
Lorenco je uzdahnuo osetivi meavinu saaljenja i tuge zbog uloge koju je odigrao u
nesrenim okolnostima Klarisine sudbine. Uprkos svojim manama, nije bila odvratna
ena. Bila je produkt svoje porodice i sudbine. Mada nije nameravao da bude okrutan,
odgovorio je na jedini nain koji su mu emocije dozvoljavale.
U tom sluaju mi je iskreno veoma ao.

Istrala je iz radne sobe plaui i vratila se nazad u glavni deo kue. Tu je naletela na
madonu Lukreciju koja je odvela u krevet da eka babicu.
Sledeeg dana, Lorenco je iz palate na via Larga uklonio Sandrovo remek-delo Vreme se
vraa. Dao je da mu se stavi novi ram i pretvorio ga u naslon raskonog komada
nametaja koji je odluio da pokloni za venanje svom roaku Lorencu di Pjerfranesku.
Drugi Lorenco je voleo klasiku i sigurno e ceniti mitske elemente dela. Lorenco je
zamolio Sandra da ga na neki nain personalizuje, kao da je delo zaista napravio za
Pjerfraneskovu stranu porodice. Poto je odreena vrsta maa njihov porodini simbol,
Sandro je prosto dodao opasa sa maem oko Hermesovog struka.
Lorenco di Pjerfranestko je bio presrean zbog ovog grandioznog poklona svog
uvaenog roaka.
Lorenco de Medii je, sa druge strane, bio skrhan zbog gubitka najveeg umetnikog dela
koje je Sandro Botieli ikada stvorio. Teilo ga je samo to to je Klarisa jedanaestog
decembra rodila zdravog deaka. Dali su mu ime ovani.
Kolumbina je rodila sina u drutvu svoje sestre Konstance i inevre anfljace. Nikola je
bio na putu.
Detetov bioloki otac nije mogao da doe.
Kolumbina je plakala zbog bolova tokom poroaja, ali je plakala jo jae kasnije te noi
dok je privijala deaka uz sebe. Imao je savren nos i fine crte. Izgledao je maltene kao
muka verzija nje. Na sreu, dete nije roeno sa izbaenom vilicom Mediijevih ili
uvenim nosem porodice Tornabuuoni. Nee biti obeleen kao kopile Lorencove kurve
zbog zlosreno nasleenih crta lica. Kolumbina je bila zahvalna to je poteen toga.
Ipak, dok ga je posmatrala, poelela je da na njemu prepozna bar neku Lorencovu crtu.
Firenca,
April 1476.godine
inevra anfljaca je sedela kraj prozora i zurila negde u pravcu reke Arno. Dan je bio
olujan, mraan i sumoran, oseala je vlagu u kostima. Nije ustala kada je Kolumbina ula.
Dve ene su bile suvie bliske za takve formalnosti i obe su razumele raspoloenje one
druge kao to je est sluaj kod ena koje dele mnoge tajne i podjednako su sposobne.
Kolumina nije pozdravila svoju prijateljicu reima, samo je poljubila u obraz i sela na
sedite preko puta, sa istim pogledom na reku.
inevra je konano podigla pogled. Oi su joj bile crvene i nadute. Nije se iznenadila
kada je shvatila da Kolumbina izgleda slino.
I ti to vidi, rekla je jednostavno.
Kolumbina je klimnula i briznula u pla. Zarila je glavu u ake na trenutak, dok su joj
snane emocije potresale telo. Tek potom je pokuala da progovori.
Toliko je bolesna, inevra. Zna to, ali ne pria o tome. Zato nikome nije rekla da
umire? Zar ljudi to ne vide?
Obe ene su odvojeno otile u kuu Vespuijevih kako bi posetile Simonetu. Proteklih
par dana bila je vezana za krevet. Kaljala je sve jai i iskaljavala krv. Meutim, inilo
se kao da njena porodica ne primeuje da je Simoneta teko bolesna. Ponaali su se kao
da je u pitanju obina prehlada, to se moe oekivati poto je ena slabe konstitucije.

Dobro to krije. Simoneta je tako lepa da senke na licu ine njenu kou providnom. Ne
deluje kao da ima groznicu, ve to istie neverovatnu boju njenih oiju.
Kolumbina je klimnula. Ne znam ta da radim sa Sandrom. Kad smo ve kod toga, ne
znam ta da radim sa Lorencom i ulijanom. Silno e se uzrujati, kao i svi mi. Ali, nas
dve smo bar spremne na to. Ve godinama posmatramo kako je smrt prati, kako se
primie sve blie i blie naoj ljupkoj devojci. Ali, mukarci su potpuno nespremni.
Znaju da je krhka, ali mislim da jo nisu prihvatili injenicu da emo je izgubiti.
I to uskoro. Zadrhtala je inevra.
Kada, pitam se? Moram da je zagrlim jo jednom. Moram da joj kaem koliko je volim i
da emo zauvek biti sestre u duhu.
Predlaem da to odmah uini, Kolumbina. Videla sam je danas i mislim da joj nije
ostalo mnogo vremena. Valjalo bi da poalje poruku Lorencu i ulijanu. I oni e eleti
da je vide.
Kolumbina je prebledela. Gospode, oni uopte nisu ovde. Otputovali su poslom u Pizu.
Obojica. Vratie se za par dana. Poslau kurira im se vrate u Firencu. Misli li... zar
emo je tako brzo izgubiti? Oh, molim te, ne reci to.
inevra je obino svima bila oslonac, ali sada je poela da jeca. Simoneta joj je bila
poput mlae sestre i silno je zavolela tokom godina. Snano e ih uzdrmati njen gubitak,
posumnjae sve ono u ta veruju. Zato im je Bog podario takvu lepotu, samo da bi je
prerano uzeo?
Kurir kojeg je Kolumbina htela da poalje Lorencu i ulijanu, najzad je odjahao sve do
Pize sa porukom od koje je strahovala: Simoneta Kataneo de Vespui preminula je
iznenada tog istog dana, 26. aprila 1476. godine.
Niko nije imao priliku da se oprosti sa njom.
Lorenco i ulijano su te noi zajedno krenuli u dugu etnju kako bi razgovarali o
Simoneti i podelili tugu zbog mlade ene koja ih je dirnula svojom istotom i ljupkou.
Svi su je silno voleli; postala je zvanina mlaa sestra itavog Reda.
Dvadeset esti april e zauvek ostati dan tuge na svetu, ulijano. Moramo joj odavati
potu na taj dan.
ulijano je klimnuo i pokazao ka nebu. Vidi li onu zvezdu, svetliju od ostalih? Da li je
to Venera?
Moda, odvratio je Lorenco. Moda je naa Simoneta sada sa Bogom i svetlo njene
due se spojilo sa tom zvezdom stvarajui neto lepo i blistavo kakva je ona bila za
ivota.
Nikad neu imati tvoj dar za poeziju, brate. Mogu samo da kaem da sam je voleo i da
e mi nedostajati. Moliu se da bude okruena istom lepotom i milou koju je donela
nama.
Lorenco se nasmeio svom mlaem bratu. Ko kae da nisi pesnik?
Vrativi se u svoju sobu te noi, Lorenco je oplakivao gubitak njihove divne sestrice. Kao
to ga je Anelo uvek podsticao, iskoristio je bol kao nadahnue za pesmu koja e postati
omiljena pesma naroda Toskane, O Chiara Stella, O voljena zvezdo.
Simoneta sada pripada nebu.
Sahrana Simonete Kataneo de Vespui, bio je raskoan i veoma tuan dogaaj. Od kue
do crkve u Ognisantiju njen koveg su nosili mukarci koji su je voleli, iz

porodicaVespui i Medii. Hiljade Firentinaca je izalo na ulicu da je oplakuju. Moda je

prisustvo velikog broja ljudi na sahrani pokazatelj toga da su na kraju njenog suvie
kratkog ivota, stanovnici Firence ipak shvatili da su izgubili jedinstveno blago.
Marko Vespui je oplakivao, ali se brzo ponovo oenio. Njegova nova nevesta je bila
runjikava, ali snana ena sa kojom je mogao pohotno da se pari i ostavlja potomstvo.
Dok je jedne veeri pio u taverni, uli su ga kako govori, Boginje treba oboavati, ali ih
ne treba eniti. Simoneta nije bila za mene. Pripadala je svetu. U krajnjem sluaju,
pripadala je Bogu i on je pozvao da se vrati kui, poto su bez nje nebesa nepotpuna.
La Bela Simoneta.
Bila je najdivnije stvorenje koje sam ikad video. Bila je muza trubadura savrena,
nedodirljiva, boanska.
Ljudi priaju da sam bio zaljubljen u nju. Naravno da sam bio zaljubljen u nju. Kao i svi
ostali ljudi iz Reda. Simoneta je otelovljavala ljubav i svi koji su je poznavali oseali su
tu ljubav. Meutim, u pitanju nije bilo neto jednostavno poput Erosa. Nije to bila fizika
potreba za posedovanjem neeg tako izuzetno lepog. Simoneta nas je ganula dublje od
toga. Uz nju smo shvatali prirodu enskog aspekta Boga na zemlji. Srcem i duom
iskreno verujem da je Simoneta bila istinska inkarnacija Venere. Tako sam je i naslikao.
U Lorencovom vrtu se nalazi kip iz drevnog Rima. Zove se Venera Medii. Ovo nago
savrenstvo desnom rukom delimino prekriva grudi, a levom najintimniji deo svoje
enstvenosti. Koristio sam taj kip kao model za Simonetino telo, ali ostalo je njeno:
zlatna kosa, koa boje krema, oi sa pegama boje bakra. Uzdie se iz mora u koljci. To
su simboli Aerat, nae majke na nebu koja je Lepota i koju Grci nazivaju Afroditom, a
Rimljani Venerom.
Sa leve strane, Zefir i Hlorida joj udahnjuju ivot, pomaui joj da se ovaploti dok se
kree sa neba ka zemlji. Okruena je pravim zlatom, to gledaoca podsea da Prava
Lepota, koja je takoe i Ljubav, nema cenu.
Sa desne strane joj prilazi ena obuena u crveni ogrta posut cveem. To je Kolumbina,
koja predstavlja sestru koja e je tititi od surovosti ovog sveta. Mada Kolumbina zna da
je prelepa u svojoj nagosti, ona takoe zna da svet to nee razumeti i da e je zlostavljati
zbog toga. Zato eli da je zakloni od oiju sveta koji je ne zasluuje.
Ogrnuo sam Kolumbinu Lorencovim simbolom, liem lovora, a u rukama dri buket
karanfila3. To cvee predstavlja igru rei, poto u sebi sadri koren rei inkarnacija.
Delom Roenje Venere ne odajem poast samo Simoneti, ve i divnom sestrinstvu koje
bitie unutar Reda i predstavlja personifikaciju ljubavi.
Traio sam da budem sahranjen pokraj njenih nogu, kao to je Donatelo traio da
provede venost uz Kozima. Podneu taj zahtev Marku Vespuiju u pismenoj formi kako
bih dokazao da mislim ozbiljno. Ne smnjam da e ak i njene kosti biti lepe i da e me
veno inspirisati.
Zaista je bila, Nenadmana.
Ja istrajavam,
Alesandro di Filipepi, poznat kao Botieli
IZ TAJNIH MEMOARA SANDRA BOTIELIJA
3

Carnation kranfil.

Firenca, dananjica
Sve je sreeno, Berane. Doi sutra u dva sata po podne u palatu Vekijo, obavestila ga
je Viktorija preko mobilnog telefona. Venaemo se u Sala Rossa. Crvenoj sobi. To je
nekad bila spavaa soba Kozima de Mediija. Tu je zaeo svoju decu. Ba primereno, zar
ne?
Vitorija, zato toliko uri? Zato moramo to da obavimo sutra? Treba mi vremena.
Zaboga, brat mi je u zatvoru, a itava porodica u haosu.
Ve sam ti rekla, Berane. Ovo je venanje u optini. Samo ti i ja. Potreban mi je dokaz
tvoje predanosti naem sinu i njegovoj sudbini. Niko drugi ne mora da zna. Jo. Kasnije u
toku godine emo organizovati venanje o kojem e itav svet priati. U Toskani je divno
u oktobru.
Vitorija, molim te. Potrebno mi je -
Nije ga sluala. Neu ti dopustiti da me isplati niti da pokua da mi uzme sina. Mi
idemo u paketu, Berane i dobie nas oboje. Treba da bude zahvalan zbog toga. Zna li
koliko mukaraca bi ubilo da se oeni sa mnom?
Pokuao je sa drugaijom taktikom. Vitorija, elim da te vidim veeras pre venanja.
Voleo bih da porazgovaramo. Mogu li da doem do tebe? Posle deset?
Vitorija je bila oduevljena onim to podrazumeva noni sastanak sa Beraneom u
njenom stanu. Najzad se predomislio, kao to je i pretpostavila. Mukarci se uvek
predomisle. Uvek.
Vreme se vraa. Omiljena fraza jeretika, zar ne? Njihov gnusni moto koji potie iz
vremena pre antihristovog izmetka Lorenca de Mediija i njegove preljubnike kurve.
Njen ujak, otac irolamo, u prolosti nije mogao da izgovori ime Medii, a da mu rei ne
zastanu u grlu. Toliko se gnuao onoga to je ta porodica ostavila u zavetanje njemu i
njegovim precima. Jedan od razloga zbog kojih je njegov imenjak irolamo Savonarola
osnovao sveto bratstvo pre svih ovih godina u Firenci jeste borba protiv jeretikog
naslea.
Siuni dominikanski fratar doao je u Firencu 1490. godine, pomalo ironino, na poziv
Lorenca de Mediija. U istoriji je nejasno zato je Lorenco sa dobrodolicom doekao
vatrenog propovednika, postavivi ga za upravnika manastira San Marko, utoita
voljenog Kozima de Mediija. Savonaroline propovedi protiv greha i frivolnosti okirale
su Firentince. Nisu navikli da neko priziva boiji gnev da se slije na njih, kao to je to
Savonarola inio. Lorenco je zaalio zbog ove odluke im je Savonarola proglasio
Mediijeve tiranima i poeo da propoveda o svim ravim stranama umetnosti.
Bogorodica je naslikana kao skupa kurva, vritao je, uzevi Botielija na zub zbog
raskono lepe Bogorodice od Magnifikata. Pojaae ovu kampanju uvenom lomaom
tatine, parodijom raskonih festivala po kojima je Firenca bila poznata. U Savonarolinoj
Firenci, festival se sastojao od kucanja na vrata i zahtevanja da se predmeti koji
podstiu tatinu lukskuzna roba bilo koje vrste doniraju za veliku vatru koja e biti
zapaljena na trgu isped Sinjorije. Meutim, pravo blago za Savonaroline sledbenike, koje
su graani prizvali Pjaoni to znai balavci bila je umetnost i literatura. Najvie su
voleli da podstaknu plamen Savonaroline vatre slikama i poezijom. Ovi instrumenti jeresi

morali su biti istrebljeni po svaku cenu. irolamo Savonarola je struno unitio stotine
umetnikih dela koja bi danas vredela bezbrojne milione.
Dobro smo se otarasili tog smea, pomislila je Feliciti. Kako stvari stoje, suvie toga je
preivelo.
Poto je njen ujak izgubio veru, Feliciti je morala da povede sveti rat protiv svetogra
koje je pre pet stotina godina zapoeo Medii. Ona e nastaviti Savonarolin posao. Dolazi
nova renesansa, to je sigurno. Ali, nee se ponovo roditi Lorencova jeres preko knjiga
one bogohulne vetice Paskalove. Bie to uskrsnue silnih Savonarolinih napora da oisti
Firencu od grena. Ona e vaspostaviti lomae tatine, poevi od komemoracije koju
bratstvo odrava ove nedelje u ast godinjice Savonaroline smrti.
Poto je dobila dozvolu da upali lomau u dvoritu iza Santa Felicite, pozvala je lanove
bratstva da sakupe predmete koji slue tatini, posebno knjige koje se smatraju jeretikim
i bogohulnim i da ih bace u plamen. Ona e obezbediti primerke svih knjiga koje je
Morin Paskal ikad izdala. Na engleskom i italijanskom jeziku.
U meuvremenu, amerika kampanja se odlino odvijala. lanovi bratstva iz Italije
mobilisali su sestrinsku organizaciju u Sjedinjenim Dravama kako bi napali Morin
Paskal online na svakom moguem forumu. Neki su bili plaeni za to, a drugi su prosto
bili verni sledbenici spremni da uine sve to mogu kako bi suzbili blasfemiju koju je
stvorila. Brzo i delotvorno su proirili glasine protiv Morin stvorene u Rimu glasine
koje su nadahnule pretnje smru. Te pretnje su bile lag na torti, zavrni detalj. Kada su
mediji objavili priu o tome, tim bratstva je preko interneta proneo glasinu da je sve to
izmislio Morinin izdava kako bi joj obezbedio publicitet i simpatije italaca. Predivno
pakostan krug delotvorno je suzbijao reputaciju Paskalove. To je samo poetak. Mnogo
toga tek sledi.
Nakon svog nedavnog susreta sa bogohulnicomi njenom pratnjom, Feliciti je bila
odlunija nego ikad da pojaa kampanju protiv njihove bezbonosti. Na alost, Antika
Tore u kojoj su stanovali, bila je maltene neprobojna. Jo je bila u fazi formulisanja
drugog dela plana, odnosno sredstava kojima e trajno eliminisati bogohuljenje tako to
e eliminisati bogohulnicu.
Vreme se vraa? Pomislila je. Itekako se vraa.
Bratstvo Svetih Prikaza
Vatikan, dananjica
Otac irolamo de Paci vrio je poslednje pripreme za odlazak u Firencu. Bio je umoran,
tako umoran. eleo je da ostane u svetom, sunanom Rimu do kraja svojih dana.
Meutim, morao je da se pozabavi hitnim pitanjem u Toskani. Znao je mnogo toga i vie
nije mogao besposleno da sedi.
Morae da se pobrine za Feliciti, ali to mu u ovom trenutku nije prioritet. Saznao je da e
biti preduzeta odreena akcija za eliminisanje problema Buondelmonti. Morae da bude u
Firenci kako bi se nosio sa posledicama. Bratstvo Svetih Prikaza postoji ve skoro pet
stotina godina. Mada mu je javna svrha prouavanje i velianje vizija Svete Device
Marije, zapravo ima dublju, tajnu svrhu. Bratstvo je postalo izdvojen element koji operie
unutar Vatikana, element koji sam odreuje kako e zatiti crkvu. Kada se opazi
postojanje pretnje, ta pretnja se sistematski eliminie.

Pre udara, irolamo de Paci je bio najdelotvorniji i najnemilosrdniji voa bratstva u

ovom veku. Nekada je bez napora potpisivao smrtne presude neprijateljima crkve. Zatita
vere predstavlja neophodnu, svetu misiju koje se nee odrei. Mada je i dalje strastno
verovao u crkvu, promenili su ga dogaaji iz prethodne tri godine. Vie nije mogao tako
brzo i lako nekome da odzume ivot. Zbog toga je dolo do prekida dobrih odnosa
izmeu njega i Feliciti, odnosno izmeu oca irolama i ostatka Bratstva. Kada je
utvreno da je bio suvie mek prema Morin Paskal tokom debakla sa Knjigom ljubavi,
manje vie je penzionisan.
I dalje je bio dostojanstven starac, dostojan potovanja, ali vie nije donosio operativne
odluke u okviru Bratstva. Ipak, nove voe Bratstva u Rimu obratile su mu se radi hitnih
konsultacija po pitanju Vitorije Buondelmonti. Otac irolamo je bio strunjak za loze
Reda i njihove tajne. Da li veruje da je Vitorija Buondelmonti opasna po crkvu? ta eli
da postigne ovim javnim istupanjima o svom detetu? Zato je oinstvo tako vano?
Ilegalna obavetajna sluba je utvrdila da ena predstavlja pretnju, ali nisu shvatali
nijanse njene zavere.
Izvetaj irolama de Pacija izazvao je ogorenje. Izgleda da je organizovana zavera na
visokom nivou, u koju je umeano nekoliko plemenitih evropskih porodica. Ujedili su se
iza ovog deteta za koje tvrde da prestavlja mesiju moda ak i Drugi Dolazak Hrista
to predstavlja oiglednu pretnju za crkvu. Pretnja je znatna poto te porodice imaju
pristup mnogim tajanama koje se tiu porekla hrianstva. Takoe poseduju svete
relikvije od neprocenjive vrednosti. Bratstvo ve stotinama godina pokuava da se
domogne Koplja sudbine i Libro Rosso. ele da spree dokazivanje njihove autentinosti
i irenje saznanja o njima van okvira tajnih drutava. Libro Rosso je dokaz koji najvie
moe da oteti autoritet crkve, dok Koplje sudbine u sebi sadri mo pobede nad bilo
kakvom opozicijom. Oba predmeta su neprocenjive vrednosti i za njih se vredi boriti, bez
obzira na kolateralnu tetu.
Boundelmonti pretnja je stvarna i zbog toga je neophodno da se Vitorija i njeno dete
uklone sa ahovske table. Bratstvo prati i posmatra Vitoriju od kako je objavila ko je otac
njenog sina. Kada je obavetajna sluba saznala da se Vitorija noas sastaje sa
Beraneom Sinklerom, plan je pokrenut.
Ubie sve tri muve jednim udarcem.
irolamo de Paci nee izdati nareenje da se ubiju Berane, Vitorija i dete. Ti dani su za
njega prolost. Meutim, znao je da e meu voama Bratstva uvek postojati neko ko je
spreman da uini sve to je potrebno kako bi se status quo odrao, a pretnja eliminisala.
Najzad, Bratstvo je privlailo takve ljude: najfanatinije, samozvane Hristove vojnike,
koji e preduzeti svaku akciju koja po njihovom miljenju titi crkvu.
Vitorija Buondelmonti je otila predaleko. Zbog toga mora umreti, zajedno sa sinom i
njegovim ocem. U to nije sumnjao, niti je to mogao da sprei.
Smatrali su ih zlim trojstvom koje preti da ugrozi crkvu i zbog toga su morali biti
uniteni.
Firenca, 1477. godine
Lorenco je teko uzdahnuo i otpio jo jedan gutljaj jakog vina iz elegantnog pehara na
stolu, pazei da ne prospe tenost po zvaninim dokumentima koji su mu trenutno

obuzimali svu panju. Ovaj pergament je predstavljao najizazovniju diplomatsku

zagonetku sa kojom se u ivotu suoio.
Kao glava banke Medii, najprofitabilnije i najmonije bankarske institucije na svetu,
Lorenco je esto dobijao rizine i neobine zahteve za zajam. Najee su poticali od
monih linosti: kraljeva, kardinala ili uticajnih trgovaca koji znaju kako da rukuju vlau
koju dre u rukama. Posmatrajui svog dedu kako se velianstveno nosi sa ovim
problemima, Lorenco je dobro nauio lekciju. Takoe je dosta toga nauio posmatrajui
svog oca kako kvari pregovore i stvara opasne neprijatelje ravo postupajui prema
takvim zahtevima. Lorenco je znao da je kod tih pregovora najbitnije odrati ravnoteu.
Zahtev Franeska dela Rovere, bio je najtei zahtev koji je ikad razmatrao.
Franesko dela Rovera nije imao nijednu kraljevsku crtu. Bio je krupan ovek, prost,
maltene bez zuba i gojazan poput ljudi koji sebi suvie udovoljavaju. Njegov govor se
nije mogao nazvati elokventnim, uprkos injenici da je stekao dobro obrazovanje. Poput
svih Dela Roverovih bio je prepreden, manipulant, preterano ambiciozan i potpuno
sebian. Ove osobine su ih uzdigle iz siromanog ribarskog sela iz kojeg potiu, do
uzvienog mesta koje trenutno zauzimaju u rimskom drutvu. Niko iz klana Dela
Roverovih nije se uzdigao tako visoko kao nabusit, neprijatan i krajnje narcistiki
raspoloen Franesko.
Zapravo, vie nije nosio ime Franesko dela Rovera. Od 1471. godine, bio je poznat kao
papa Sikst IV.
Tokom uspinjanja na presto svetog Petra, Sikst je podmiivao, trampio, varao i obeavao
du itavog lavirinta rimske politike. Najveu korist je ostvarila njegova porodica,
posebno roaci njegove sestre, porodica Rijarijo. Tokom prvih par meseci nakon sticanja
titule pape, Sikst IV je estorici svojih neaka dodelio tutulu kardinala. Tada je skovana
fraza koja e se koristiti vekovima kasnije da opie praksu nagraivanja nedostojnih
lanova porodice poloajima za koje su neki drugi ljudi znatno podesniji. Od italijanske
rei za neaka nipote razvila se re nipotisimo. Nepotizam.
Jedan od tih neaka prouzrokovao je nepriliku u kojoj se Lorenco trenutno nalazi. Ime
irolama Rijarija izazivalo je mnoge zlobne osmehe. Mada je bio priznat za lana
brojnog legla Sikstovih neaka, irolamo je zapravo bio vanbraan sin pape lino. Za
razliku od ostalih Rijarija, koji su bili armantni i kulturni, mada prilino razmetljivi,
irolamo je bio drzak i prost. Osim toga, bio je korpulentan poput svog ujaka pape. U
Rimu se esto ukalo o tome da su irolamov izgled i osobine dokaz da jabuka ne pada
daleko od drveta.
Izmeu ostalog, zbog toga to je sauvala skandaloznu tajnu i tvrdila da je irolamo njen
sin, Sikst je mnogo dugovao svojoj sestri. Zato je nemilice inio usluge svojim neacima.
Sada je iskrivljena i esto prljava porodina politika Dela Roverovih i porodice Rijarijo
stigla do Lorencovog praga. Bili su mu odvratni ti ljudi i njihova korupcija, ali oni su
sada bili najmonija porodica u Rimu. Lorenco je iao u Vatikan na ceremoniju
postavljanja Seksta na presto, kako bi izrazio svoj potovanje i utvrdio poloaj
Mediijevih kao glavnih bankara Kurije. Tako je bilo ve tri generacije, od kako je
njegov pradeda irolamo prvi put izvrio uticaj na papsku politiku odobrivi kredit crkvi.
Papa Sikst je zagrlio Lorenca, poeleo mu dobrodolicu i uverio ga da je poloaj
Mediijevih u Rimu snaan kao i uvek.
Lorenco je eleo da tako i ostane. Poslovi sa crkvom inili su kamen temeljac profita
Mediijevih. Takoe su ojaavali njihovu poziciju u drugim delovima Evrope.

Lorenco je razmiljao o svim tim faktorima gledajui zahtev pape koji je glasnik jutros
doneo iz Rima. Papa Sikst IV je traio zajam od etrdeset hiljada dukata ogromna suma
u ime svog takozvanog neaka irolama. Bila je to neka vrsta zajma za nekretnine.
Naime, preduzimljivi irolamo je eleo da kupi grad Imolu i time povea svoj posed.
Novac nije predstavljao problem. Banka je lako mogla da isplati zajam iju e otplatu
garantovati papski autoritet. U tom smislu nije bilo rizika. Komplikaciju je predstavljala
lokacija Imole i nestabilna, agresivna priroda samog irolama. Imola se nalazi na
stratekoj poziciji, nedaleko od Bolonje, znai izmeu Firence i bogate regije EmilijaRomanja. Savrena baza za proirenje teritorije, ako ovek eli da zapone osvajanje. Iz
onoga to je Lorenco znao o irolamu Rijariju, osvajanje je bilo upravo ono to on eli.
tavie, najprometniji put koji povezuje Firencu sa severom Italije prolazi kroz Imolu i
gospodar grada e ga u potpunosti kontrolisati.
U sutini, ako Lorenco odobri zajam irolamu Rijariju, ugrozie okolinu Firence koja je
pod njegovom zatitom. Ugrozie svoju Firencu. To je neto to nikad ne bi uradio, ak
ni ako bi mu Kurija zapretila.
Lorenco je odbio zajam. Poslao je glasnika u Rim sa paljivo sastavljenim pismom u
kojem navodi da je banka Medii trenutno u procesu sprovoenja strukturalnih promena i
da se zbog toga zajmovi na tako velike sume trenutno ne odobravaju. Odugovlaio je i svi
su to znali ukljuujui papu Siksta IV.
Rim, 1477. godine
Kako se usuuje taj trgovac, sin kostobolnog idiota i firentinske kurve!
Urlao je Papa Sikst od besa kada je dobio odgovor. Oborio je iniju sa voem pa su se
groe i trenje rasuli svuda po stolu dok je divljaki mahao rukama. Kako se usuuje
da me odbije!
irolamo Rijarijo je bio mrzovoljan. Uzeo je jedan grozd i uvreeno ga bacio. elim
Imolu. Potrebna mi je Imola!
Znam to, nezahvalnie, brecnuo se papa. Zar ne vidi da radim na tome? Medii nisu
jedini bankari u Italiji. Poalji poruku Pacijevima. Oni su uvek sreni kada mogu da
pokupe Lorencove mrvice.
Pacijevi, ije prezime na toskanskom dijalektu znai ludaci, bili su rivalska bankarska
porodica iz Firence koja gaji duboku ljubomoru prema monopolu Mediijevih. Nema
sumnje da e zgrabiti priliku da se uvuku u papski krug. Bila je to porodica nitkova,
zavidnih i pohlepnih. Savreno su odgovarali Sekstovim trenutnim potrebama.
Dobro, onda u dovesti Pacijeve, progunao je irolamo piskavim glasom. Ali, to nije
dovoljno. elim da Lorenco bude kanjem zbog toga to me uvredio... hm, to te uvredio.
Kako se taj Medii usuuje da postavi sebe iznad vae Svetosti?
Zaista, kako se usuuje, obratio se Sikst sam sebi kada je irolamo izaao. Papa je
paljivo razmiljao o ovoj situaciji. Sve bi bilo jednostavnije da je Medii prosto ustupio i
odigrao igru po planu. Ali, ovakav razvoj dogaaja ima svoje prednosti. Lorenco je
suvie moan irom Evrope, uiva isto potovanje i uvaavanje kao i njegov deda
Kozimo. Otvaranje njihovih banaka u enevi, kao i pregovori za otvaranje u Londonu,
dokazuju da njihovo bogatstvo postaje ozbiljno problematino. To nije najgore od svega.
Tu je i velika tajna koja ih titi irom kontinenta. Kraljevske veze koje se proteu od
Pariza do Jerusalima i Konstantinopolja. Kralj Francuske smatra Lorenca roakom, i

dozvolio je prokletom trgovcu iz Firence da koristi kraljevski ljiljan na porodinom grbu.

Na taj nain je francuski kralj dokazao svoju venu odanost Mediijevima. Ali zato?
Papa Sikst IV je znao zato. Pobrinuo se da sazna zato. Nijedan ovek se ne moe popeti
na najmoniji presto na svetu, ako nije majstor za stvaranje obavetajne mree.
Papa Sikst je imao pijune unutar Reda Svetog Groba.
U velikoj movari porodinih zavada i ekstremne ljubomore koje pomrauju firentinsku
istoriju, nije bilo ni teko ni skupo pronai nekog ko e se okrenuti protiv Mediijevih.
Sikst e saznanje o njihovoj jeresi iskoristiti kao krajnje oruje kada za to doe vreme i
kada mu to bude donelo najveu korist. Unitie Lorenca i u isto vreme postii znatno
bitniji cilj: bacie arogantnu, nezavisnu Republiku Firencu na kolena i prikljuiti je
papskoj dravi. To e biti najvee dostignue u istoriji papstva. Firenca e predstavljati
blistavi dragulj u papskoj tijari. Posedovae je i Medii nee moi da ga zaustavi.
Tano je znao odakle da pone. Udarie Lorenca tamo gde ga najvie boli, tek da mu
privue panju i da ga podseti u ijim rukama se nalazi prava mo u Italiji.
Firenca, 1477.godine
Anelo Policijano je bio bez daha kada je uleteo kroz vrata radne sobe.
Lorenco. Glasnik. Sekst... pokuava da zauzme Sansepolkro.
Lorenco je uveo prijatelja unutra, spustio mu ruku na rame i pokuao da ga odvede do
stolice. Sedi, Anelo. Dii. A sada mi sve polako ispriaj.
Anelo je klimnuo. Glasnik je doao iz Sansepolkra. Papa je poslao vojsku na Cita di
Kastelo. Ekskomunicirao je Nikolu Vitelija zbog jeresi i objavio svoju nameru da ga
zameni svojim ovekom. Tvrdi da je to sada papska svojina.
Ne eli on Citu di Kastelo, izgovorio je Lorenco ono to je oigledno. Ne eli ni da se
svaa sa Vitelijem. Sveti se meni i sveti se Firenci zbog mene.
Grad Cita di Kastelo, mada strateki bitan, nalazi se na junoj granici Toskane i bitan je
Lorencu iz sasvim drugog razloga: on predstavlja najbliu predstrau Sansepolkru. Sikst
je upozoravao Mediijeve i pretio Redu. Nije se usudio da napadne Sansepolkro direktno,
jer se taj grad nalazi u posedu Firence. To bi bila objava rata. Ali, napad na najbliu
predstrau i uvreda zapovednika te oblasti koji je saveznik Mediijevih, predstavljao je
veoma proraunat napad.
ta e uraditi?
Lorenco nije morao dugo da razmilja o tome. Ako Sekst eli da objavi rat ovoj oblasti,
neka tako i bude. Firenca nee dozvoliti nasilnitvo na svojoj teritoriji, niti na teritoriji
svojih saveznika. Uverie vee da izglasa odbranu Vitelija i grada Cita di Kastelo. Za
poetak e pokrenuti vojsku od est hiljada Firentinaca.
Uprkos velikom naporu Lorenca i Firentine da odbrane Vitelija, grad Cita di Kastelo je
ipak pao papi u ruke. Poraeni Nikola Viteli je doekan u Firenci kao heroj, to je
papstvo smatralo inom objave rata. Ali, to vie nije bitno. Lorenco i Firentina nisu mogli
vie nita da uine kako bi ublaili uzavrelu mrnju pape Siksta IV. Lorenco de Medii
mu je postao opsesija. Arogantni bankar iz Firence nastavio je da se razmee svojim
bogatstvom i moi na nain koji je uverio Siksta da je u pitanju namerna i obnovljena
uvreda protiv njegove svete osobe i ugledne porodice.

Zavada izmeu Firence i Rima pretvorila se u nepremostiv ponor kada je jedan od

papinih neaka iznenada preminuo. Pjero Rijarijo, nadbiskup Firence, predstavljao je
poslednje uporite Dela Roverovih u republici. Njegova smrt je bila okantna i zadala je
neoekivan udarac planovima pape Siksta IV. Pre nego to je Rim uspeo da se umea u
poslove Firence, Lorenco je zatraio da se za novog nadbiskupa postavi Klarisin brat,
Rinaldo Orsini. Sve se odigralo tako brzo da se Orsini naao u posedu titule pre nego to
je ova namera objavljena.
Papa je bio smrtno uvreen zbog toga to nije konsultovan. U znak odmazde, postavio je
svog oveka, Franeska Salvijatija, za nadbiskupa Pize. Meutim, unosni primorski grad
Piza bio je Firentinsko uporite i prema zakonima republike papa nije mogao da utie na
njihove poslove bez saglasnosti Sinjorije. Vee je odbilo saglasnost, a papi je jasno
stavljeno do znanja da Franesko Salvijati nee u skorije vreme postati nadbiskup Pize.
tavie, Sinjorija je donela dekret po kojem se papinom oveku zabranjuje ulazak na
Firentinsku teritoriju.
Lorenco je time dobio jo jednog veoma opasnog neprijatelja. Poto mu je uskraena
pozicija nadbiskupa Pize i mogunost da verno slui papi Sikstu, Franesko Salvijati se
krkao u sopstvenom sosu u Rimu. Onaj skorojevi Medii je ovog puta zaista preterao.
Sigurno moe neto da se uini kako bi bio kanjen zbog ovog bezobrazluka.
Meutim, Lorenco je smatrao da nije uinio dovoljno. Nakon papskog napada na njegov
voljeni Sansepolkro, sinulo mu je da papa zna kako funkcionie Red. Pronalazak
izdajnika koji iz Firence alje informacije u Rim, postala je jedna od mnogih stavki na
Lorencovom dnevnom redu. Meutim, prvo i pre svega mora zatititi svoju republiku i
njenu demokratiju od novih papskih upada. Sazvao je sastanak vodeih ljudi iz Milana i
Venecije i predloio im osnivanje dominantnog Severnog Saveza. Potpisan je ugovor i
poruka je bila jasna: italijanske republike sa severa Firenca, Milano i Venecija
zajedno e se braniti protiv papske tiranije. Ova poruka je imala podtekst koji nije
izmakao papi Sikstu IV: Lorenco de Medii je evropskim vladarima znatno bitniji od
njega.
Pacijevi su bili jedna od najstarijih porodica u Firenci i jedna od najbogatijih. Obogatili
su se bavei se bankarenjem, kao i Medii. Meutim, nisu imali uspeha u korienju tog
bogatstva za stvaranje politike moi i drutvenog uticaja. Bili su uveni rasipnici. Troili
su neverovatne sume na izgradnju spomenika koji veliaju slavu njihove porodice.
Predstavljali su pravi kontrast uspenom modelu Mediijevih, koji su investirali u
Firentinsku zajednicu na nain koji nadahnjuje graanski ponos, podstie ekonomiju i
titi umetnost.
Glava porodice, Jakopo de Paci, nije voleo Mediijeve, mada je poznavao i Kozima i
Pjera i nikad nije bio u zavadi sa njima. Nije bilo svrhe. Bolje je biti saveznik
Mediijevih nego njihov neprijatelj. Jakopo nije bio preterano ambiciozan ovek; niti je
eleo da poveava bogatstvo Pacijevih, dok god mu je ugodno. Bio je ozloglaen kockar i
troio je silnu energiju na taj hobi.
Kada je u Firencu stigao njegov neak Franesko de Paci sa izvetajem iz rimske banke,
stari Jakopo nije bio zainteresovan za njegovo bulanjenje o zbacivanju Mediijevih.
Smatrao je to besmislicom roenom u Franeskovom mladom i neiskusnom umu.

Ujae, zar ne shvata? Mlai ovek se uzvrpoljio i neobuzdano koraao tamo-amo po

prostoriji. Moemo da svrgnemo Mediijeve jednom za svagda. Da oslobodimo Firencu
od Lorenca Tiranina.
Jakopo je slegao ramenima. Lorenco nije tiranin i ti to dobro zna. Graani Firence ga
ne smatraju tiraninom. Uzaludno je baviti se time, Franesko. I veoma opasno. Naa
banka je preuzela Sikstove poslove, zadovoljan sam time.
Kad je to uo, Franesko je prebledeo. Ja sam preuzeo Sikstove poslove! Ja sam to
uinio zato to ja boravim u Rimu i znam ta se tamo zbiva. Znam ta Sikst eli. eli da
okona postojanje Mediijevih. Ovo je najbolja prilika koju emo ikad imati.
Prilika za ta?
Da ubijemo Lorenca.
Jakopo je ispljunuo vino koje je upravo prineo usnama.
eli da ubije Lorenca de Mediija? To je ludilo. ak i da nije, ak i kada bih makar na
trenutak razmiljao o tome to neu uiniti on ima brata. Ako ubije Lorenca,
ulijano e ga naslediti, kao i naklonost graana Firence. Ljudi sigurno nee podrati
tebe.
Ubiemo obojicu. Pobrinuemo se za pretnju koju predstavljaju Mediijevi.
Neu vie da sluam o tome u svojoj kui. Vrati se u Rim, Franesko. Takvim zaverama
nije mesto u naoj republici.
Naa porodica nee posedovati mo u ovoj dravi dok god njom vladaju Mediijevi.
Katolici smo, naa je dunost da branimo papu. Lorenco je uvredio Svetog Oca. On je
jeretik koji vrea Kuriju na svakom koraku i spreava zakonitog biskupa Pize da zauzme
svoj poloaj duebrinika u Toskani.
Jakopo je ustao da isprati svog neaka do vrata. uo je sve to je bio u stanju danas da
uje. Osim toga, ekala ga je partija u omiljenoj gostionici u Oltrarnu.
Sauvaj te licemerne govore za nekoga ko te ne poznaje od roenja, Franesko. Neu
podrati zaveru za ubistvo. Ne zbog toga to volim Mediijeve, ve zbog toga to je takva
zavera osuena na propast. Ne govori mi vie o tome, a ja u se pretvarati da mi nita nisi
ni pomenuo.
Ali, ujae -
Odlazi! Jakopo je izgurao neaka kroz vrata i zalupio ih. Nadao se da je to poslednji
put da slua o besmislenoj ideji udara protiv Mediijevih.
Privatne odaje pape Siksta IV
Rim, 1477. godine
an Batisti da Monteseku je bilo neprijatno. Za poetak, bio je krupan ovek a sedeo je
na maloj stolici, zbog ega je bio primoran da svakih par minuta premeta svoje
pozamano telo, a da pritom ne padne sa sedita.
Monteseko je bio prekaljen ratnik, plaenik koji poznaje samo bitke i krv. Vei deo
ivota je proveo u slubi Kuriji. Od kako se Sikst IV naao na tronu, nasledio je potrebe
porodice Dela Rovere. Poslednjih par godina je proveo u slubi balavog i zahtevnog
papinog neaka irolama. Trenutno je gospodar Imole i nikome ne dozvoljava da to na
trenutak zaboravi. Taj gospodar mu je trenutno probijao ui svojom kuknjavom.
Moja vladavina Imolom ne vredi ni piljiva boba dok god je Lorenco iv! Protivi mi se
na svakom koraku; zbog njega niko u Romanji ne eli da posluje sa mnom.

Monteseki je utao. Kao kondotijere, vojni zapovednik, dobro je znao da je nabolja

strategija odrediti poziciju svakog oveka u prostoriji pre nego to progovori. Za ta je
ovek spreman da umre? Za ta je spreman da ubije? Dok ne sazna odgovore na ta
pitanja, nije sigurno govoriti. Pogledao je preostalu dvojicu prisutnih u malom
predstoblju ispred Sikstovog privatnog stana. Tu je bio, Franesko Salvijati, odbaen
nadbiskup Pize. Monteseki se nije iznenadio to je ovaj licemer u sebi ne nosi ni trunku
svetosti. Salvijatijeve sitne oi, suvie blizu jedno drugog iznad kukastog nosa i istaknute
vilice, inile su da izgleda poput glodara. Kada bi govorio, njegov izgled bi neprestano
odvlaio panju.
Narod Firence e ustati protiv Medii tirana ako ih mi povedemo! Oslobodiemo ih od
Lorenca i njegovih hordi! estio se glodar.
Monteseki je bio vojnik, ali nije bio neznalica. Znao je da ljudi vole Lorenca i da su mu
jo u detinjstvu dali nadimak Velianstveni. Mediijevi su uvek znali kako da postupaju
prema obinim ljudima i dareljivo su poklanjali novac u dobrotvorne svrhe. O kakvim
hordama govori Salvijati? Hordama umetnika? Filozofa? Pesnika? Glodar je i dalje
bulaznio. Iznerviravi se, Monteseko ga je najzad prekinuo.
uvajte se ratovanja protiv itave Firence. To je... prostrana i nemirna oblast za
neupuene. A niko nije upueniji od Lorenca Mediija.
Salvijati je zgaeno naborao nos, zbog ega je vie nego ikada nalikovao glodaru.
Usuuje se da mi pridikuje o stanju u Firenci? Ja sam nadbiskup Pize! Toskanac!
Poznajem Firencu bolje nego to bilo koji ovek poznaje Rim i govorim u ime ljudi kada
tvrdim da e nas prihvatiti kao oslobodioce ako unitimo Mediijeve.
Monteseko je klimnuo, ali nije nita rekao. Saekae da budu uvedeni u papine odaje na
sastanak sa Sikstom. Na kraju krajeva, on je papin plaenik i izvrie volju Kurije. Ako
mu Sikst naloi da ubije Lorenca, on e to i uraditi. Ali, sa obzirom na to kakav je
karakter ljudi koji e stei mo ako Mediijevi budu uniteni... pa, neka je Bog u pomoi
Firentincima.
Tri oveka su uvedena u papine odaje. Monteseko je bio veoma zadovoljan to moe da
protegne noge i sedne na udobniju i svakako iru tapaciranu klupu. irolamo Rijarijo je
seo na stolicu najbliu svom ujaku sa uobiajenim mrzovoljnim stavom, dok je nadbiskup
Salvijati seo preko puta Monteseka. Papa Sikst IV je sedeo za pozlaenim stolom,
otvarajui nar koji je jeo tokom itavog razgovora, pljuckajui semenke u srebrnu iniju
izmeu reenica.
Gospodo, hajde da se pozabavimo pitanjem Firence. Monteseko, veoma mi je stalo do
toga da pronaemo nain da... kako da kaem... neutraliemo uasnu pretnju koju opaki
jeretik Lorenco de Medii predstavlja za mene i svetu kancelariju.
Dok mu je sok nara curio niz bradu, okrenuo se ka Salvijatiju. Nadbiskupe, ta imate da
kaete na tu temu?
Sveti Oe, postoji samo jedan nain da se neutralie porodica Medii. Treba ubiti oba
brata.
Papa Sikst IV je ispustio nar i dramatino se udario po grudima otvorenom akom. Ne
mogu da odobrin ubistvo, nadbiskupe. To ne dolikuje mojoj svetoj slubi. Mada je
Lorenco uasan zlikovac, a itava porodica jeretika, ne mogu da zahtevam njihovu smrt.
Traim samo da doe do promene u vlasti Firence.
Uspravivi se u stolici, irolamo se ubacio svojim piskavim tonom. Naravno, ujae.
Shvatamo da nam ne govori da ubijemo Lorenca. Zar ne, gospodo? Saekao je da svi

klimnu glavom pre nego to je nastavio. Mi te samo pitamo ako bi se neto slino
sluajno dogodilo tokom promene vlasti u Firenci da li bi osobe koje su direktno
umeane u smrt Mediijevih dobile tvoj oprost?
Papa Sikst IV je pogledao mlau verziju sebe sa izrazom apsolutnog gaenja, kao da eli
da baci ostatak nara ka irolamu Rijariju.
Ti si budala. Insistiram da vie ne progovori ni re o tome u prisustvu moje svete
osobe. Okrenuo se ka Saalvijatiju i Monteseku. Gospodo, jasno ste me uli. Kao
naslednik prestola svetog Petra, ja ni u kom sluaju ne mogu da odobrim ubistvo. Rekao
sam da samo da bi sveta majka crkva bila veoma zadovoljna ako bi porodica Medii bila
svrgnuta sa vlasti. Monteseko, imam apsolutnu veru u tvoje sposobnosti. Znam da e
obaviti ovaj zadatak i preputam ti odluku o nainu na koji e to uiniti. Obezbediu ti
trupe koje e ti moda biti neophodne za ovaj poduhvat. To je sve. Izaite napolje.
Oinuo je irolama pogledom. Svi!
Tri zaverenika su prela u stan nadbiskupa Salvijatija kako bi zapoeli planiranje napada
na Mediijeve. Najpre su se sva trojica sloila da su u papinim odajama ula istu stvar:
ubite Lorenca i sve druge lanove porodice ako morate, ali ta krv ne sme da vodi do vrata
Vatikana.
Monteseko je krenuo u Romanju kako bi poeo da okuplja trupe za napad na Firencu u
sluaju da Salvijati nije dobro procenio oduevljenu podrku graana republike prema
hladnokrvnom ubistvu njihovog voljenog princa. U elji da proceni oveka kojeg e ubiti,
Monteseko e odneti Lorencu pismo od irolama Rijarija, kojim mu gospodar Imole
prua ruku prijateljstva i oprotaja. To e kondotijeriju obezbediti priliku da vidi Lorenca
u njegovom domu, da proceni karakter svoje mete i izvidi potencijalne slabosti.
Lorenco je sa lanovima porodice Orsini prebivao u svojoj vili Kafaolo, poto je jedan
od Klarisine brae iznenada preminuo. Uprkos tmurnom rasporoenju u domainstvu,
Lorenco je sa dobrodolicom doekao neoekivanog gosta i bio veoma ljubazan i
gostoljubiv domain. Pozvao je Monteseka da im se pridrui za veerom. Upustili su se u
dug i interesantan razgovor o vojnoj istoriji. Lorenco se ponaao veoma prirodno:
njegovo interesovanje za ljudsku prirodu predstavljalo je jednu od najboljih osobina
pesnika i princa. itavog ivota je verovao da mu svako ljudsko bie koje upozna prua
priliku da naui neto jedinstveno posmatrajui svet kroz tue oi. Poput svog dede,
sakupljao je ljude i njihova iskustva.
Monteseka je potpuno iznenadila neoekivana reakcija Lorenca de Mediija. Nije lako
armirati prekaljene vojnike koji ubijaju za novac. Meutim, firentinski princ je bio
drugaiji od svih ljudi sa kojima se ikad sreo. Niko od takozvanih svetih ljudi koji rade za
Kuriju nije zraio takvom elegancijom, milou i besprekornom gostoljubivou. Tokom
veeri koju je proveo u Kafaolu, Monteseko je posmatrao Lorenca kako se igra sa
decom, ispoljava naklonost prema bratu i tretira majku sa istom ljubavlju i potovanjem.
Pri tom upavlja itavim domainstvom sa brojnim gostima i slugama, naizgled bez
napora. Tokom itave veeri, kondotijere je morao sebe da podsea da mu je ovaj ovek
neprijatelj. Njegova slabost je njegova porodica. U svom okruenju ne nosi oruje,
oputen je i komotan. Jasno je da e njega i njegovog stidljivog, ljubaznog brata ulijana
najlake ubiti unutar lane bezbednosti njihovog doma. Veeras je shvatio da lako moe
da unese oruje u kuu.

Uprkos kovanju zavere, Monteseko nije mogao da potisne oseanje dubokog aljenja to
je odabran da ubije ovakvog oveka. Lorenco je imao smisla za humor, bio je pristupaan
i zanimljiv sagovornik. Kada je govorio o graanima Firence u njegovom glasu se nije
oseao prekor ve iskrena briga pa ak i ljubav. Ukratko, bio je dostojan nadimka koji
nosi.
Lorenco je bio velianstven.
Monteseko je bio vojnik i plaenik. Ta kombinacija pokornosti i materijalizma odrala ga
je tokom nekarakteristinog stanja alosti zbog planiranog ubistva Lorenca. Morao je da
nastavi i uradi ono to mu je papa naloio. Morao je da srui firentinsku vladu. To se
moglo postii samo eliminacijom Lorenca de Mediija i njegovog brata.
U domainstvu Pacijevih odran je niz sastanaka kojima je prisustvovao stari patrijarh
Jakopo. Nastavio je da se opire ideji ubistva zbog line koristi za svoju porodicu, dok ga
Montesko nije ubedio da je papa blagoslovio poduhvat. Tu injenicu je podravalo
prisustvo trupa koje su se kretale ka Firenci kako bi uguile nemire koji e sigurno izbiti
u ranoj fazi haosa, nakon izvrenja udara na republiku.
Jakopo de Paci je najzad popustio i prikljuio se zaverenicima. Mada nije bio oduevljen
idejom ubistva, bio je dovoljno oportunistiki nastrojen da podri zaveru ako je papa
odobrio. Smrt Lorenca i ulijana omoguie porodici Paci da preuzmu vei deo
najbitnijih bankarskih poslova u Italiji. Na taj nain e postati prva porodica Firence pod
vidom oslobodioca. Jakopo je ak dopustio svom neaku Franesku da ga uveri kako
zasluuju taj naziv. Kad narod Firence bude osloboen, ljudi e shvatiti da su se do tada
nalazili pod despotskom izmom.
Jakopo je predloio prvi od nekoliko propalih planova za ubistvo brae Medii. Smatrao
je da e se ubistvo u Rimu delotvornije sprovesti i da nee izazvati veliku pobunu na
ulicama Firence. Takoe, ako se braa razdvoje i koriste dva tima ubica, manja je ansa
da e im jedan od njih izmai. Na alost, Lorenco je odbijao sve pozive da doe u Rim.
Imao je suvie posla kod kue da bi putovao na jug do mesta koje smatra krajnje
dosadnim.
Nakon propasti plana o zasebnim ubistvima, Monteseko je ostalima preneo svoje
opaanje da su Mediijevi potpuno nezatieni na domaoj teritoriji i preporuio da se
oba brata ubiju istovremeno tokom neke od grandioznih proslava u jednoj od njihovih
vila. Poto je iz linog iskustva znao sve o Lorencovoj gostoljubivosti, preporuio je
kovanje plana usled kojeg e Mediijevi morati da budu domaini velikom broju ljudi.
Plan je ponovo potekao od nekada nevoljnog Jakopa de Pacija. Predloio je da pozovu
papinog najmlaeg neaka, sedamnaestogodinjeg Rafaela Rijarija u Firencu, kako bi
proslavili njegovo postavljenje za kardinala. Bilo je besmisleno dodeliti titulu tako
mladoj osobi, ali izgleda da je bilo nemogue biti neak Siksta IV a ne biti kardinal.
Rafaelo je studirao u Pizi, tako da se ve nalazio u Toskani. Takoe je bio suvie mlad i
nevin da shvati da ga koriste kao mamac u smrtnosnoj zamci. Najmlai Rijarije je drage
volje doao u Firencu, ubuen to se nalazi u centru panje. Kada se udobno smestio u
domu Jakopa de Pacija, poslao je pismo Lorencu de Mediiju.
Po svom obiaju, Lorenco je odmah pozvao Rafaela u vilu u Fijesoleu, u kojoj je boravio
sa ulijanom. Zavera je dola na svoje mesto. Zaverenici su jo samo morali da utvrde
nain ubistva: arsenik ili bode u srce?

Fijesole, vila Mediijevih

1478. godine
Lorenco je bio zabrinut zbog svog brata. ulijano se udno ponaao i prvi put u ivotu
nije eleo da mu se poveri. Preklinjao je Lorenca da doe u Fijesole, obeavajui da e
mu sve objasniti kada se nau u vili, daleko od traeva Firence. Meutim, ulijano mu za
sada jo nita nije rekao. tavie, nestao je u zoru bez rei. Javio se samo konjuaru koji
mu je pripremio konja.
Lorenco e strpljivo saekati dan, dva i uivati u miru i neuporedivom pogledu na
Firencu sa velianstvenom katedralom u daljini. Kozimo je bio glavni finansijer tog
arhitektonskog remek-dela kojem su se divili plemii iz itave Evrope. Poput svih velikih
umetnika dela koja se nalaze u centru grada i deo su Kozimove vizije, izgradnju
masivnih bronzanih vrata krstionice, proirenje katedrale i izgradnju neprevaziene
kupola, jedne od najveih i najviih kupola ikad izgraenih, pokrenuo je i bar delimino
finansirao novac Mediijevih.
Lorenco je zadovoljno ostavio Klarisu i decu u gradu sa svojom majkom i poveo Anela
da mu pravi drutvo. Moda e imati vremena da prorade njegove najnovije pesme.
Lorencova poezija je dosta trpela u poslednje vreme zbog sloene politike koju je bio
primoran da vodi i udeo je da se usredsredi na umetnost. Mada se nadao da e uspeti da
dovede Kolumbinu u Fijesole, makar na jedan dan, nije uspeo u tome. Oajno mu je
nedostajala, ali ovih dana je postalo maltene nemogue odvui je iz Firence. Brinula se o
sinu i predano radila sa Uiteljem, koji je sada iveo u centru grada, blizu nje.
Osetio bi knedlu u grlu svaki put kada bi pomislio na tamnookog deaka koji sada ima
skoro tri godine i koji je prema svemu sudei veoma inteligentan. Lorenco nikad nije
imao vremena da razmilja o velikoj tuzi koja ispunjava njegov lini ivot, ali ona je
poput sumaglice prekrivala njegovo inae veoma privilegovano postojanje.
Krenuo je u potragu za Anelom kada je zauo neku gungulu u ali. Ljudi su vikali, a
konji njitali.
Lorenco je potrao ka guvi. Srce mu je zastalo kada je ugledao dva konjuara i nekog
nepoznatog oveka kako iznose apsolutno nepokretnog ulijana na nosilima.
ta se dogodilo? zaurlao je.
Pao je sa konja, odvratio je neznanac koji se predstavio kao majordom susednog
imanja. Bio sam u obilasku kada sam ga pronaao. Die, nita nije slomljeno, ali izgleda
da je vrlo snano udario glavu, poto je sve vreme u nesvesti. Pozvao sam seoskog
doktora, mada sam pretpostavio da ete pozvati svog lekara.
Lorenco je poeo da izvikuje nareenja da se poalje po najboljeg doktora u Firenci, da se
poalje poruka njegovoj majci i da se kua pripremi kako bi ulijanu bilo to udobnije.
Lorenco je smestio brata u krevet, seo kraj njega, brisao mu glavu vlanom krpom i
neno mu se obraao. ulijano je poeo da se mekolji, stenjui od bola dok mu se svest
vraala.
ulijano, jesi li ovde? zadirkivao je Lorenco neno svog brata, kada je video da mu se
kapci pomeraju. Mada je imao dvadest pet godine, ulijano e uvek biti njegov mali brat.
Hmm... pao sam. Jahao sam brzo... a nije jo svanulo. Oh, kako me boli glava!
ulijano je pritisnuo glavu akama i promekoljio se u krevetu.
ta te jo boli?

Noga. Leva. Na nju sam pao. Sada ve potpuno svestan, ulijano je posegnuo rukom i
opipao levu butinu sve do kolena. Mogu da je savijem. Mislim da noga nije slomljena
ali sam je gadno izvrnuo.
Znai da nee jahati bar nekoliko dana. Najbolje da se udobno smesti. Poto sada
nema ta pametnije da radi, moda e mi ispriati zato se ponaa tako udno.
Fjoreta, odvratio je ulijano jednostavno.
Ah. ena. Lorenco je ve pomislio na to, ali morao je da se uveri. Mada su ga oboavale
sve devojke u Firenci, ulijano nije bio posebno zainteresovan ni za jednu od njih i
opirao se pokuajima da ga oene. Kao drugoroeni sin bio je blagosloven svim
privilegijama i nijednom obavezom. ulijano je mogao slobodno da se zabavlja, to je i
inio. Vodio je bezbrian ivotu u poreenju sa Lorencom. Ipak, nisu zavideli jedan
drugom. Oba brata su ivela ivotom za koji su stvorena i bili su zadovoljni.
Fjoreta Gorini. ivi gore na brdu. erka je pastira, Lorenco. Siromani su. Nije
obrazovana. Nikad neu moi da budem sa njom. Ali, ljupka je van moi poimanja.
Nevina, divna... poput anela. Ima oi boje ilibara... Na trenutak je odlutao, a Lorenco
nije znao da li se to desilo zbog pada ili je ulijano stvarno u kanama prave ljubavi.
Najpre sam pomislio da je u pitanju neto prolazno. Ali, nije. Kada nisam sa njom ne
mogu da razmiljam ni o emu drugom. Meutim, jo mi je gore nakon to se vidim sa
njom. ulijano je pokuao da se uspravi dok je priao o svojim oseanjima, ali snane
bratove ruke su ga vratile na krevet. Oh, Lorenco nikad nisam u potpunosti razumeo tvoj
odnos sa Kolumbinom, ali sada razumem. ao mi je to ti nisu dozvolili da se oeni sa
njom, brate moj.
Lorenco je klimnuo, iznenaen suzama koje su ga zapekle u oima dok mu je brat prvi
put priao o svojoj pravoj ljubavi.
Zna li onaj oseaj, Lorenco, nakon to si bio sa enom koju voli? Jo je osea na
svom telu, prisutna je u svakoj pori. Osea njenu kou na svojoj i njenu svilenkstu
mekou pod sobom... Zatvorio je oi na trenutak, izgubljen u aroliji ljubavi. Zatim je
nastavio.
To je Fjoreta. Doao sam ovde... doveo sam tebe ovamo... zato to je trudna. Dete je
moje. Sino su poeli trudovi. Izjahao sam sa prvim svetlom da vidim da li se bezbedno
porodila. Lorenco, odmah mora poslati nekog do nje. Molim te. Moram da znam da li je
sa njom sve u redu i da li mi se dete rodilo.
Doktor je stigao u trenutku kada je ulijano zavravao svoju ispovest. Lorenco je uveo
lekara i rekao bratu dok je izlazio, Poslau nekog po vesti koje te zanimaju, dragi brate.
Pokuaj da odspava malo i nemoj muiti doktora.
Lorenco je tano znao koga e poslati, ali prvo je morao neto da obavi.
Gorinijevi su iveli u malom i skromnom, ali divno i sa ljubavlju odravanom domu.
Paljivo posaeno poroleno cvee upijalo je poslednje zrake popodnevnog sunca.
Lorencov posao je potrajao malo due nego to je oekivao. Meutim, bio je zadovoljan
zato to je uspeo da pronae ono to je traio.
U vrtu se igrala desetogodinja devojica. Nasmeila se Lorencu kada je sjahao.
Da li je tvoj konj dobar? Bila je dovoljno smela da mu se obrati.
Posebno je dobar ako ga pomazi po nosu. Lorenco se nasmeio devojici. Evo, uhvati
uzde i pomazi ga neno ba tu. Zove se Argo.

Nene i osetljive grae poput majune ptice, crnokosa devojica je paljivo prila Argu.
Posegla je akom ka svilenkastoj gubici drepca, dok ga je Lorenco smirivao. Nakon par
trenutaka, skrenula je svoje tamne oi ka Lorencu.
Jesi li doao da vidi bebu?
Lorenco je klimnuo. Da li se ve rodila?
Devojica se nasmeila, uzbuena to moe sa nekim o tome da razgovara. Rodio se
jutros. Videla sam ga samo na trenutak. Bio je krvav i lepljiv, ali snano je zaplakao i
majka je rekla da je to dobro. Fjoreta sada spava, zato sam izala napolje.
Prepao ih je zvuk otvaranja vrata. Starija ena je dozivala devojicu otrim glasom,
ema! Sa kim to razgovara...? ena je utihnula kada je ugledala lice posetioca.
Najuveniji ovek u Firenci, stajao je u njenom vrtu.
Il Magnifiko... Obrisala je ruke o kecelju prekivenu krvlju od poroaja ali se nije
pomakla od dovratka. Delovala je suvie zapanjeno. Ja... oh! Da li ste doli da vidite
bebu?
Lorenco nije bio siguran na ta tano misli. Doao sam da vidim Fijoretu i da joj kaem
da je moj brat voli. Izjahao je jutros da bi bio sa njom, ali je pao sa konja.
ena je podigla ruke ka licu i jedva prozborila, Da li je -
Bie sve u redu sa njim, madona Gorini. Sav je u modricama i jako je udario glavu, ali
izgleda da se lepo oporavlja. Nita nije slomio. Ali, veoma je uznemiren jer ne zna kako
su Fjoreta i dete.
ena je zaustila da progovori, ali odmah je briznula u pla. Dotrala je do Lorenca koji je
stajao kraj Arga. Oh, Magnifiko, molim vas oprostite mi. Ja... ja sam rekla Fjoreti da va
brat ne moe da doe. Da njemu sigurno nije stalo do sirote pastirice i njenog kopileta.
Nisam elela da devojka oekuje da e Mediijeve biti briga za nekog poput nas...
Lorenco je obmotao Argove uzde oko stuba ograde i spustio ruku na rame Fjoretine
majke kako bi je umirio. Naravno da mu je stalo. Kao i svima nama.
ena je poela jo jae da plae. Kada sam vas videla kako stojite tu, pomislila sam...
Gospode, doao je da uzme bebu Fjoreti. Ti bi je ubilo. Poroaj je bio teak... Veoma je
slaba.
Lorenco se okirao. Nije mu palo napamet da bi mogla da bude u opasnosti nakon
poroaja. Molim? Da li je sve u redu sa njom?
Izgubila je dosta krvi, beba je velika. Vi Mediijevi ste visoki, a moja Fjoreta je krhke
grae... Lorenco se na trenutak prisetio vesti o Kolumbininom poroaju pre tri godine. I
njena beba je bila suvie velika za majin telesni sklop. Nedeljama je bio smrtno uplaen
da se Kolumbina nee oporaviti.
Dva doktora se trenutno nalaze u naem domu u Fijesoleu. Odmah u vam poslati
obojicu. Da li mogu da razgovaram sa njom? Mogu li da vidim bebu?
Madona Gorini je klimnula , nervozno obisala ruke o kecelju i uvela Lorenca
Velianstvenog u majunu pastirsku kolibu u kojoj je ivela sa svoje dve voljene erke.
Lorenco je posegao ka siunom zmotuljku i glasno se nasmejao kada su mu smestili
odoje na ruke. Pljunuti ulijano! Srekovi. Dobio je najbolje to krv Mediijevih
moe da ponudi, a izbegao najgore. Lorenco je uvek o sebi govorio kao o runom
Mediiju, a o ulijanu kao o lepom. Beba je definitivno bila Medii snane crte,
dugaak nos, tamne prodorne oi, svetlucava tamna kosa.
Prekinuo ga je slabaan glas iz susedne sobe.

ulijano?
Glas je bio veoma slab i umoran. I pun nade.
Lorenco je pogledao madonu Gorini. Uzela je bebu i pokazala mu da moe da ue u sobu
kod Lorete.
ao mi je to u vas razoarati. Lorenco se nasmeio kad je uao u prostoriju. Ovo je
verovatno jedina ena u Firenci koja e se razoarati to je Lorenco de Medii uao u
njenu spavau sobu.
Oh! Fjoreta je pokuala da se pridigne. Lorenco! Ja... Odustala je. Bila je suvie
slaba. Lorenco je priao ivici kreveta i klekao pored.
Odmaraj se, sestro. Nasmeio se, a ona ga je udno pogledala. Mada je bila veoma
bleda i slaba od poroaja, Lorenco je shvatio zato je njegov brat toliko obuzet ovom
devojkom. Bila je lepa na apsolutno ist nain. Imala je kou poput mleka, a njena kosa,
sada vezana u rep, bila je veoma duga i sjajna. Meutim, oi su mu prikovale panju.
ulijano je bio u pravu, bile su boje ilibara sa Baltinog mora. Krupne i jasnog pogleda.
A sada je zurila u njega tim oima.
Sestra..., proaputala je. Volela bih to da budem.
Ve to jesi, odvratio je Lorenco, neno, mazei je po ruci. Ti si majka ulijanogov
sina, Fjoreta. Znai da si lan porodice. Osim toga, moj brat te voli.
Ali, nije doao.
Poao je. Lorenco je ispriao ta se dogodilo jutros, uveravajui Fjoretu da e se
ulijano oporaviti. Veoma se zabrinula zbog njegove povrede.
Kad je pogledala Lorenca, oi boje ambera bile su pune suza. On je moj ivot. Moje
srce, moja dua, sve to jesam. To je ulijano. Toliko ga volim. Volela bih da nije
Medii. Ne mrzite me zbog toga, Magnifiko. Da je obian ovek, poput mene, mogli bi
da budemo zajedno. Mogli bi da se venamo i gajimo dete... moda i vie dece. Zastala
je poto su je suze savladale. Znam da to nije mogue.
Lorenca su oi zapekle. Dobro je poznavao taj oseaj. Oseaj da je bolje umreti nego biti
odvojen od jedine osobe koja je tvoje sunce, mesec i zvezde. Bez nje nema svetla. Nema
ivota.
Fjoreta, ulijano ti je poslao poklon. Izvoli.
Lorenco je izvadio teku, somotsku kesu iz depa dubleta i predao je iscrpljenoj devojci.
Pomogao joj je da se pridigne na jednu ruku kako bi odvezala ukur. ilibar se rasuo po
vunenom pokrivau.
Fjoreta je bez daha podigla poklon rukom. Lani je bio izraen od ilibrskih perlica i
bisera besprekorne lepote. Ogrlica za kraljicu. Vredna itavo bogatstvo.
ulijano mi je rekao da ima oi boje ilibara i da biseri simboliu tvoju venu lepotu,
poput lepote boginje Afrodite, i da je njegova ljubav prema tebi dublja od mora.
Fjoreta je zaplakala kao da joj se srce slama i privila ogrlicu uz grudi.
Lorenco je nastavio. To je njegovo obeanje tebi, obeanje ljubavi, obeanje kojeg se
nee odrei. I ja u ti neto obeati. Ti si moja sestra, tvoje dete volim kao sopstveno.
Smiri se sestrice, ti e zauvek biti deo porodice Medii.
Kao da naglaava Lorencovu zakletvu, beba kojoj e dati ime ulio, zaplakala je za
majkom, eljna veere.
Kad se vratio, Lorenco je shvatio da madona Lukrecija de Medii u vili ve vrsto dri
stvari u svojim rukama. Kvocala je oko ulijana, svoje bebe. Meutim, Lorenco je

primetio premor na njenom licu. Uprkos svojoj snazi, bila je ena mekog srca kada je
njena porodica u pitanju. Sada je vie nego ikad brinula zbog svojih sinova.
Tvoja deca su jo mala, Lorenco, obratila se svom starijem sinu. Poznaje prirodan
strah roditelja dok su deca nejaka. Ali, nemoj misliti da vremenom stvari postaju bolje,
sine moj. Jo je tee kada deca odrastu. Svet prema njima tada postaje jo suroviji i
roditelji se sve vie plae. Oduvek sam najvie elela da moja deca budu bezbedna i
srena. Ipak, ak i najposveenijm roditeljima je teko da obezbede te dve stvari.
Lorenco je bio zadovoljan zbog toga to njegova majka govori o zdravlju i dobrobiti
dece. Ba o tome je eleo da porazgovara sa njom i ovaj uvod mu je dobro doao.
Majko, znam da si mi obezbedila sve to je bilo u tvojoj moi, i da mi nisi dala samo
ono to nije bilo u tvojoj moi da da... Nije morao da zavri misao. Njegova majka je
dobro znala u kakvoj agoniji Lorenco ivi zbog toga to je odvojen od Kolumbine. Sve u
svemu, razvio je kompatibilan odnos sa Klarisom. Ona je veoma sposobna supruga i
dobra majka. Ali, Lukrecija de Medii je znala da su ona i njen mu osudili svog starijeg
sina na ivot bez ljubavi kada su mu ugovorili taj brak.
Pokuavam da ti kaem da ima priliku da obezbedi tu sreu za ulijana. Pusti ga da se
oeni Fjoretom. Hajde da je primimo u porodicu i odgajimo malog ulija kao Mediija.
On to i jeste.
Lukrecija se trgla. Kad su joj ispriali za pastiricu i novoroeno kopile, nije bila silno
iznenaena. Mukarci iz dobrostojeih porodica esto bi se povaljali u senu sa ponekom
seljanicom. Zbog toga je provincija bila prepuna dece bez imena. ak je i Kozimo dobio
kopile sa robinjom. To dete je odgajano kao Medii. Kozimova ena Kontesina ga je
prihvatila, zbog ega je Lukrecija svoju svekrvu esto zvala svetom Kontesinom.
Lorenco, drage volje u odgajiti dete u naoj porodici. On je ulijanove krvi. Ali, nema
potrebe da se zbog toga oeni devojkom. Usvojiemo ga, obrazovati i pobrinuti se za sve
njegove potrebe.
Ne razume, majko, brecnuo se Lorenco, grublje nego to je nameravao. Duboko
ukorenjen bes zbog sopstvene prolosti, lagano se uvlaio u razgovor. On je voli. To nije
neka devojka sa kojom se jednog dana povaljao u polju dok je bio u lovu. Ona nije kurva.
Vole se. Zar ne bi bilo divno da se bar jednom neko u ovoj porodici vena iz ljubavi? Da
ispuni ideale i verovanja koja su nam toliko draga?
Uinio sam sve to ste eleli. Oenio sam se enom koju ste za mene odabrali i
obezbedio naslednike porodici i Redu. ulijano ne mora to da radi.
On je odreen za svetenika, Lorenco!
Zaista? Majko, on ima dvadeset pet godina i jo se nije zavetovao zato to ne eli. Osim
toga, nee moi da dobije poziciju u okviru crkve, dok god se Sikst nalazi na prestolu
svetog Petra. Moda je vreme da budemo realni. Pusti ulijana da ivi na nain koji e ga
usreiti. Neka bar jednom od nas to ne bude uskraeno.
Madona Lukrecija je ostala bez teksta. Lorenco je retko podizao glas u prisustvu svoje
majke koju je oboavao. Kada je to ipak inio, ostavljao je utisak. Nakon to je rekao ta
je imao, morao je da pobegne dalje od okrutne atmosfere vile. Ostavio je majku da
razmisli o onome toje rekao i izaao da se proeta pod zvezdama Fijesole.
Dok je etao, Lorenco se setio da je sutra domain veere u ast papinog neaka i lanova
porodice Paci. Morae da poalje glasnika u Firencu i da je otkae. ulijano bar nekoliko
dana nee biti u stanju da prima posetioce.

an Batista de Monteseko je imao glavobolju, bio utuen i veoma loe raspoloen.

Proveo je itavo prethodno vee opijajui se u taverni u okrugu Ognisanti. Nadao se da e
na taj nain utopiti oklevanje zbog onog to mora da uradi u Firenci. Na nain svojstven
vojnicima, bacio se na razonodu koja e mu odvratiti panju na preterivanje u piu i
uivanje u drutvu lakih ena.
Kao da mu se Bog smejao u lice. inilo se da svi u taverni, od starca koji sedi u oku do
drske devojke koja je za njega zadigla suknju na spratu, imaju poneku priu o Lorencu
Mediiju. Svaka pria je govorila o velianstvenoj velikodunosti: Lorenco nikad nije
traio da mu moj otac vrati zajam, Lorenco je obnovio nau crkvu kada je krov propao, il
Magnifiko je osnovao bratstva koja siromanim deacima iz naeg okruga obezbeuju
dobro kolovanje, Mediijevi su zasluni za to to je Firenca najlepi grad u Evropi. I
tako satima. Mukarci su ga oboavali, a ene padale u nesvest kad ga vide. Sve to mu se
gadilo. I bacalo ga u depresiju.
Kakve je loe karte dobio, kakva uasna sudbina mu je dodeljena time to mora da ubije
takvog oveka! Zato ba njegova ruka mora da zarije bode u srce oveka kojeg ljudi
nazivaju svojim princem? oveka koji je po svemu sudei u to se Monteseko i lino
uverio zaista plemenit i dareljiv sluga naroda?
Ko ga je odabrao? Ko eli da ubije ovog princa? Debeo, gadan i arogantan sin ribara koji
se uz pomo manipulacije doepao prestola svetog Petra i njegove jo deblji i gnusnije
kopile. Ogoren, besan glodar koji misli da ima titulu nadbiskupa i smatra da ga to ini
imunim od zakona Boga i ljudi, nikogovi od bankara koji ima vie ambicije nego
razuma. Te linosti svojim liderstvom treba da zastupaju neto plemenito i sveto.
Liderstvo je neto to svaki vojnik trai beskompromisne i neustraive ljude koji imaju
sposobnost da nadahnu druge. Lorenco de Medii je posedovao sve te kvalitete. Ali, nisu
ih imali ni papa Sikst IV, ni bilo ko iz njegove pratnje. Niko od njih nikada nee biti voa
koji nadahnjuje ljude. Sposobni su samo da manipuliu putem straha.
Dok se no vukla, a Monteseko tonuo sve dublje u au, zapoeo je razgovor kojeg se
nije ba najbolje seao sada na surovom dnevnom svetlu dok ga glava boli kao da ga je
konji izudarao. Starac iz oka ga je pozvao da prie. udan lik drevnog izgleda, sedeo je
sam itave noi kao da neto eka. Monteseko se doteturao do njegovog stola i seo
upitavi ga, Jesi li ti vojnik?
Starac se nasmeio i klimnuo: leva strana lica mu se pri tom nabrala, imao je veliki
oiljak preko obraza.
To deluje kao oiljak iz bitke, stare.
U pravu si, prijatelju. Vodio sam uasne bitke sa sobom i svojom saveu, ba kao i ti
sada.
Monteseko je bio pijan, ali je bio dovoljno svestan da se zaprepasti.
Kako zna o emu ja razmiljam, drevnie?
Zato to sam drevan. Zato to znam kako izgleda vojnik kojeg neto mui. Pita se da li
si mudro odabrao, zar ne? Da li si na pravoj strani? Zapamti, ratnie, mada si vojnik i
slua nareenja, Bog ti je podario um, srce i savest kako donostio odluke po pitanju
ivota i smrti. Na kraju, jedina prava bitka se vodi izmeu tebe i tvoje due. Mudro biraj
stranu, prijatelju. Mudro biraj.
Ja sam plaenik. Za mene postoji samo jedna strana. To je strana na kojoj se nalazi
novac.

Zaista? ta e ti doneti novac ako ga dobije, a pritom izgubi duu? Ili ako pogine u
pokuaju?
Rat je rizian posao. Mogunost pogibije neodvojiv je deo tog posla.
Da, ali ovog puta izgledi nisu na tvojoj strani, prijatelju. Ovu bitku ne moe dobiti. Na
pogrenoj si strani. Tvoj suparnik je snaniji nego to moe da pojmi.
Suvie pijan da bi bio diskretan, Monteseko se rvao sa svojim demonima. Udario je
akom o sto. Moj poslodavac je papa lino! Borim se na strani crkve! Zar iko moe biti
snaniji?
Starac je odmahnuo glavom ka vojniku kojeg razdire dilema i uzdahnuo. Iskrzan i drevan
uzdah oveka koji je suvie esto posmatrao ovu bitku.
Suparnik ti je Bog. Ne moe dobiti ovu bitku, vojnie, zato to ti je protivnik ovek
koji je pod zatitom Boga.
Monteseko je uo dovoljno. Promekoljio se od uznemirenosti zbog onog to mu je starac
rekao. Nasmejao mu se u lice dok je ustajao. Bog? Pretpostavljam da e mi sada rei da
je Lorenco de Medii jedan od arhanela!
Dok je kondotijere okretao lea drevnom strancu sa oiljkom na licu, uinilo mu se da
uje kako starac izgovara za njim, Ne zna koliko si u pravu.
Narednog jutra u kui Monteseko je u drutvu Jakopa de Pacija i njegovog dosadnog
neaka, posmatrao besno, pacoliko lice nadbiskupa Salvijatija.
Mediijevi su nam ponovo izmakli. Proklet da je ulijano i njegova nesposobnost da
jae kao ovek! eleo sam da obojica veeras budu mrtvi!
Monteseko se setio starca iz taverne. Moda je Bog jue gurnuo ulijana de Mediija sa
konja kako bi izbegao ubistvo. Odmahnuo je glavom kako bi odagnao tu pomisao, ali je
zastenjao od bola.
Treba nam novi plan, oglasio se Franesko de Paci. I dalje mislim da Rafaelo Rijarijo
treba da bude mamac. Lorenco je slab prema studentima voli da im puni ui Platonovim
glupostima a ovaj je papin neak. Poslaemo Lorencu novo pismo od Rafaela, kojim ga
obavetava da eli da vidi umetniku kolekciju palate Medii. Rafaelo treba da slui
svoju prvu misu u nedelju, tako da moemo da predloimo banket u njegovu ast, to e
se podudariti sa velikom misom sledee nedelje.
Monteseko je shvatio da eli da udari Franeska de Pacija posred lica. Progovorio je to
je smirenije mogao, Sledee nedelje je Uskrs. Zar e ubiti brau Medii na dan
uskrsnua Naeg Gospoda?
Nadbiskup Salvijati se brecnuo, Obavljam Boiji posao, oslobaamo Firencu od tirana i
titimo svetu crkvu. Odabiranje svetog dana za obavljanje tog zadatka donee nam Boiju
pomo u ispunjenju naih ciljeva.
Jakopo de Paci je pogledao Monteseka preko prostorije, vrstim i hotiminim pogledom.
Dva oveka su se dovoljno dugo gledala u oi da shvate da se ovaj plan ne dopada ni
jednom ni drugom. Nisu se za to prijavili. Situacija je svakog dana postajala sve gora.
Nedelju dana kasnije, zaverenicu su se ponovo nali u palati De Pacijevih i ponovo su bili
ogoreni. Franesko de Paci je otiao u palatu Medii na via Larga, da proveri kako stoje
stvari sa banketom u ast mladog kardinala. Odluili su se za otrov, i to za arsenik zato
to najbre deluje. Zbog toga je morao da porazgovara sa madonom Lukrecijom de
Medii o rasporedu za sedenje. Lorencovu suprugu Klarisu nisu konsultovali kada su

zabave u pitanju. Njeni rimski obiaji nikada ne bi bili sa dobrodolicom doekani u

Firenci. Ona je vie volela da se bavi onim poslovima koji se odnose na njenu decu. Zbog
toga je Lorencova sposobna i gostoljubiva majka organizovala zabave Mediijevih.
Franesko je dizao larmu oko protokola i rasporeda za sedenje. U razgovoru sa
Lukrecijom insistirao je na tome da Monteseko sedi pokraj Lorenca, poto je toliko
oduevljen njim. A nadbiskup Salvijati je eleo sa ulijanom da razgovara o crkvenim
pitanjima jer je znao da je mladi veoma obaveten o tome. Naravno, majka porodice
Medii nije shvatala da Franesko postavlja svoje ubice obojica e nositi arsenik
pored njenih voljenih sinova i njihovih pehara sa vinom.
Meutim, madona Lukrecija ga je zapanjila izjavom da ulijano nee prisustvovati
banketu naredne veeri.
Noga ga i dalje boli, a dobio je i upalu oka koja je izgleda zarazna, poto je preneo
malom Pjeru. Zato smatram da je najbolje da ostane u krevetu jo jedan dan.
Franestko de Paci se potrudio da sakrije paniku. Zavera e uspeti samo ako oba Mediija
budu ubijena iste noi.
Ali... zamucao je, pokuavajui na brzinu da razmisli, mladi kardinal eli da ga
upozna i razoarae se ako ga ne vidi na banketu.
Lukrecija de Medii se nasmeila. ulijano je tako simpatian i armantan da je prirodno
to e se mnogi razoarati ako ne bude prisutan. Ali, istini za volju, pomalo je sujetan i
nikako nije eleo da se pojavi na banketu sa upaljenim okom. Nadala se da e udovoljiti
Franesku svojim odgovorom.
Kardinal e imati priliku da se vidi sa ulijanom na Velikoj misi. Sigurno nee
propustiti uskrnju slubu, poto ima zbog ega da bude zahvalan i iskreno eli da
proslavi uskrsnue Naeg Gospoda. Meutim, nema sumnje da e se odmah nakon toga
vratiti u palatu, iscrpljen i bolan, poto od nesree nije izlazio iz kreveta.
Franesko de Paci je prestao da slua. Sve se ponovo promenilo. Postoji smo jedna stvar
koju mogu da uine; put je jasan. Morae da ubiju brau Medii narednog jutra u
katedrali, tokom Uskrnje mise.
Ti si potpuno lud. Lud. Montesekovi povici su potresali palatu Paci. Ne elim da
imam ita sa tim. Otili ste predaleko. Neu dodati svetogre svojim gresima. Neu ubiti
oveka bilo kog oveka za vreme mise. U katedrali. Tokom Uskrnje nedelje. ujete
li vi sebe? Zar u vama nema vie ni trunke pristojnosti?
Salvijati je nabrao svoj glodarski nos. Kako se usuuje da nam se obraa na taj nain?
Nemamo izbora. ini se kao da nas Bog navodi. Moramo se pokoriti njegovoj volji.
Jakopo de Paci je bio umoran. Suvie je star da se bavi slinim poduhvatima i itava stvar
mu se vie nije dopadala. Monteseko je u pravu. Otili ste predaleko.
Franesko de Paci je bio maltene histerian. Ne razume. Ovo nam je prilika!
Monteseko, rekao si da su trupe iz Imole i okolnih oblasti Romanje krenule i da e biti
pod zidovima Firence sutra u vreme kada se misa zavrava. Moramo tempirati itavu
stvar tako da vojska moe odmah da nam priskoi u pomo. Ti e srediti Lorenca u
bazilici, a ja u se pobrinuti za ulijana.
Jakopo de Paci je trepnuo ka neaku kao da ga vidi prvi put u ivotu. Ti? Ti e
rukovati bodeom koji e prekratiti ivot ulijanu de Mediiju?
Naravno. Odvratio je Franesko kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Proglasie

me za heroja, za jednog od hrabrih ljudi koji su se uhvatili u kotac sa Mediijevima i

oslobodili Firencu tih tirana.
Blagi Boe, pomislio je Jakopo i odmahnuo glavom. Franesko je stvarno lud.
U tom trenutku, svaki od etvorice ljudi umeanih u takozvanu Zaveru Paci, bio je
primoran da donese odluku. Za Franeska de Pacija i nadbiskupa Salvijatija, zaslepljenih
pohlepom, zaviu i neobuzdanom ambicijom, postojao je samo jedan pravac akcije. Bili
su odluni da ubiju Mediijeve. Bili su ak uzbueni to e to uiniti na Uskrs. Mada
Salvijati nee rukovati bodeom, imao je svoju ulogu. Kada bude dobio znak iz katedrale,
umarirae u Sinjoriju i preuzeti vladu. Pomoie mu jedan od zaverenika koji e dati
znak da se trupe puste u grad i ui zajedno sa nadbiskupom da zahteva kontrolu nad
Sinjorijom. Pratie ih Montesekovi plaenici, spremni da ubiju bilo kog lana vea koji
pokua da ih zaustavi. Ovo je revolucija. Ovo je rat. Ljudi e ginuti. Tako to ide.
Ali, za an Batistu de Monteseka, zavera se nepovratno pretvorila u neto svetogrdno i
sumanuto. Traio je nain da se izvue. ak i pre susreta sa starcem u taverni, znao je da
je na pogrenoj strani. Nije eleo da ubije Lorenca Mediija. Njegova ruka nee prekratiti
tako plemenit ivot. Zapravo, u tom trenutku je pomislio da bi valjalo da ubije Franeska
de Pacija i nadbiskupa Salvijatija i tako obezbedi sigurnost brae Medii bar na neko
vreme. Kasnije e imati mnogo razloga da ali zbog toga to to nije uinio.
Ja sam sa ovim zavrio. Monteseko je zgaeno pogledao ostalu trojicu. Jakopo, ini
mi se da je ovo i za tebe previe, ali ti si ovek i mora doneti sopstvenu odluku. to se
vas dvojice tie pljunuo je na zemlju pripremajui se da krene biete dobro drutvo
jedan drugom u paklu. Pozdravite mi avola i recite mu da stiem odmah za vama.
Pre nego to je bilo ko uspeo da protestvuje, Monteseko je izaao iz kue i otiao iz
Firence. Nije se okrenuo nijednom dok je galopirao najveom brzinom nazad u Romanju.
Jakopo Braolini je pao u nemilost.
Nekada je bio partner Lorenca de Mediija u hermetizmu i jeresi, ali izrastaio je u
zgodnog, samopovladivog i potpuno korumpiranog oveka. Muila ga je sopstvena
nesigurnost i izjedala zavist zbog zlatnog i slavnog ivota Lorenca de Mediija, kao
najpotovanijeg i najvoljenijeg oveka u Firenci. Mladi Braolini je nasledio otar razum
um svog oca, ali ne i njegovu plemenitost. Bio je genije, ali genije najopasnije vrste
ovek potpuno odseen od svog srca. Mada je bio sposoban za neverovatne intelektualne
uzlete, nije imao elju da koristi svoj um za ono to mu nije zabavno. Krao je novac od
oca kako bi isplatio kockarske dugove, prodavao je nakit svoje majke i krao miraz svojih
sestara kako bi se ispetljao iz nevolja u kojim se konstantno nalazio. Sam je sebi nadenuo
titulu Najveeg hedoniste u Firenci i prireivao divlje orgije tokom kojih je zadovoljavao
najmranije gradske elemente neobuzdanim i esto nezamislivim zadovoljstvima. Bio je
spreman da pokua sve, da preduzme svaki rizik i esto je govorio da svakog dana poini
svih sedam smrtnih grehova. Kada mu je Franesko de Paci predloio da se prikljui
zbacivanju vlade u Firenci, obradovao se mogunostima koje uee u poduhvatu
podrazumeva.
Kakvu u korist imati od toga? Tako je glasilo njegovo prvo pitanje u bilo kojim
okolnostima. Franesko de Paci je Braoliniju najpre ponudio besmislenu sumu novca
kako bi mu privukao panju. Zatim je dodao par podsticaja za koje je znao da e
zagolicati matu mladog hedoniste: kua na selu, robinje iz erkezije device, naravno
i druga blaga koja e podii njegovoj tatini.

Meutim, Braolini je bio neverovatan narcista i nije bio glup. Postavio je kljuno
pitanje.
Zato ja? Nisam vet ratnik niti politiar. Ja sam uenjak po zanatu i hedonista po
navikama. Ma sam drao samo jednom, na Lorencovom turniru i tad mi je sluio za
ukras. Zato elite da vodim ovu pobunu sa vama?
Zbog Reda Svetog Groba, izgovorio je Franesko de Paci, gledajui svoj plen direktno
u oi.
Braolini je prastao da se smeka. Boe, kako je mrzeo Red i sve koji imaju bilo kakve
veze sa tim. Na samu pomen bi mu pripala muka.
Shvatam. Poto je Lorenco Princ Pesnik, zlatan deko licemernog Reda, znate da neu
aliti zbog njegove smrti, pogodio je Braolini. Nije pominjao ono to mu je u ovom
trenutku bilo najbitnije: jedva je ekao da vidi kako se ona kuka koju zovu Kolumbina
baca u Arno od tuge zbog Lorencovog ubistva. To je vredelo znatno vie od novca koji su
mu obeali.
Franesko je klimnuo. Da, znam. Ali, postoje jo neki razlozi. Osim toga, ako nam
pomogne u budunosti te eka vee bogatstvo nego to si sanjao. Papa je lino traio
tvoju pomo.
Ah, konano smo stigli do sutine. Platni spisak pape trebao je da mu obezbedi budunost
poploanu zlatom.
ta papa hoe od mene?
Obavetenja. eli da doe u Rim i ispria mu sve to zna o Redu i Mediijevima kao
njegovim voama. eli relikvije ili dokumenta koje tvoj otac uva, a tiu se Reda i bilo
kakvu knjigu ili papir koje je Kozimo dao tvom ocu.
Braolininijev otac Poo je bio Kozimov najblii prijatelj i saveznik. Bio je bitan lan
reda. Zapravo, porodica Braolini je generacijama bila povezana sa Redom Svetog
Groba. Jakopo je odgajan u skladu sa njihovim svetim tradicijama. Dok su bili deca,
proveo je neko vreme sa Lorencom na asovima kod Uitelja. Meutim, uvek se
razlikovao, nikada nije uspeo da se usredsredi tokom predavanja o ljubavi i zajednitvu,
niti da ih shvati. Meutim, upravo ta tema predstavlja sredinji deo sadraja Libro Rosso.
Nije pomagalo ni to to su ga konstantno uporeivali sa Lorencom i Sandrom, odlinim
uenicima i posveenim upuenicima. Braolini je bio ljubomoran na Lorencovu
poziciju i Sandrov talenat, poto ni jedno ni drugo nije posediovao u podjednakoj meri. U
prolosti je eleo da bude slikar. Meutim, proveo je neko vreme u radionici i pokazalo
se da mu ne ide gnjeenje minerala i meanje pigmenta.
Kada se Lukrecija Donati koju su svi iz Reda zvali Kolumbina pojavila u zajednici i
prikljuila Redu u esnaestoj godini, neto je krcnulo u Braolinijevom uvrnutom umu.
Bila je najlepe stvorenje koje je ikad ugledao. Kada bi posmatrao Kolumbinu, verovao
bi u uenja Reda o boanstvenosti ena. Meutim, njegovo oboavanje je bilo kratkog
veka. Shvatio je da ona pripada Lorencu. Bila je to samo jo jedna privilegija koju
Lorenco poseduje, a koja se nalazi van Braolinijevog domaaja. Njegova zavist i mrnja
su tinjale. Braolini je otiao u kuu Donatijevih i obavestio Kolumbininog oca da e
trgovac Medii pretvoriti njegovu plemenitu erku u ljubavnicu, ako to ve nije uinio.
Zbog toga su Donatijevi zabranili Lorencu bilo kakav kontakt sa njihovom erkom.
Kasnije e obavestiti Nikolu Ardinelija o vezi Kolumbine i Lorenca Mediija.
Isprovocirao ga je izmiljenim detaljima koji su besnog mua doveli do toga da prebije
svoju suprugu.

Jedne noi, nakon to se dobro napio, ekao je Kolumbinu ispred Antika Tore. Ona je
nova princeza Reda, njihova dragocena Iekivana, Uiteljev zlatni ak. Ali, on je znao
ta je ona zaista. Ona je Lorencova kurva. U to vreme, Lorenco je bio u diplomatskoj
misiji u Milanu, pa se Braoliniju uinilo loginim da e Kolumbini biti potrebna
zamena. Zgradio je kad je ula u uliicu koja odvaja Antika Tore od Santa Trinita i stavio
joj ruku na usta pre nego to je uspela da vrisne. Ugrizla ga je do krvi. I to nije bilo sve.
Slatka, siuna Kolumbina je bila pravi borac. Skinula je bro sa ogrtaa i zarila mu iglu
duboko u meso. Braolini je vrisnuo tako snano da su lanovi porodice anfljaca izleteli
iz kule i spasili Kolumbinu.
Braolini joj je pretio, ucenjivao je i isprobao svaku drugu poganu ideju koja mu je pala
napamet, ne bi li je uutkao. Uzalud. Kolumbina je, poput glasa istine, zahtevala da
Jakopo plati za ovaj napad i odbila da mu dozvoli da prebaci krivicu na nju. Ona nee biti
rtva njegovih lai, niti e mu dozvoliti da to uini nekoj drugoj eni. Ne samo da je
okaljao dobro ime Braolinijevih, ve je prekrio svako mogue pravilo Reda. Za
njegovog oca, to je predstavljalo najvei zloin. Jakopo je proteran iz porodice i lien
nasledstva.
Svaki trenutak bola koji je Jakopo Braolini u ivotu doiveo, potekao je od Lorenca de
Mediija, njegove male kurve i njihovog dragocenog Reda.
Na trenutak je razmiljao o srei koja ga je snala. Da li je mogue? Da li mu nude
basnoslovnu sumu da uniti Lorenca i Red?
Kakve su papine namere? pitao je De Pacija. Da li e ih proglasiti jereticima?
To bi bilo divno. Moda e spaliti Lorenca na lomai kao onu ludu francusku kuku o
kojoj uvek truaju. Moda e spaliti i Lorencovu kurvu, a on e gledati. Predloie to
papi. Naglasie Kolumbininu ulogu jeretika i brakolomnice kada bude informisao
Njegovu Svetost o zloinima koje Red redovno ini protiv crkve.
Nije na meni da govorim o tome ta e Sveti Otac uiniti sa informacijama, odvratio je
De Paci. Ali, pretpostavljam da je njegova najvea elja da uniti jeres u svim njenim
oblicima.
Kao i moja, Franesko. Smatraj me svojim partnerom i porui papi da pripremi ugodan
smetaj, a ja u mu obezbediti sve dokaze koje eli. Moda i vie nego to je oekivao!
Jakopo Braolini se neoekivano pojavio u palati Medii na via Larga, odmah nakon
tajnog sastanka sa Franeskom de Pacijem.
Mada je Lorenco bio svestan Braolinijeve neobuzdane reputacije i mada nikada nee
zaboraviti ta je uinio Kolumbini, pristao je da vidi prijatelja iz detinjstva u svom
studiju, radi starih porodinih veza. Meutim, pitao se koliko dugo e razgovarati, pre
nego to mu Braolini zatrai novac.
Lorenco, stari prijatelju. Braolini ga je zagrlio i poljubio u oba obraza pre nego to je
nastavio. Doao sam da se iskupim zbog svega to sam uinio u prolosti. Prolo je
mnogo godina od kako sam se prema Kolumbini poneo na neoprostiv nain. Lino bih je
zamolio za oprotaj, poto me ta no progoni sve ove godine, ali znam da ne eli da me
vidi. Nadao sam se da e joj ti saoptiti koliko mi je ao. Uveravam te da sam se
promenio.
Lorenco je milostivo klimnuo. Izvinjenje je delovalo iskreno. Saekae da vidi kuda vodi
ovaj razgovor i tek tada doneti sud. utao je i pustio Braolinija da govori.

Znam da se pita zato sam doao. Pretpostavljam da eka da zatraim zajam od tebe.
Ako to misli, nisi u pravu. Doao sam da zatraim tvoj oprotaj. I da ti dam poklon.
Braolini je iz tane izvadio divno povezanu knjigu i sveano je predao Lorencu.
Istorija Firence. Napisao je moj otac, Poo Braolini. Kao to zna, napisana je na
latinskom. Meutim, nadahnut lepotom toskanskog jezika, preveo sam celu knjigu na na
dijalekat. Radio sam na tome godinama. Posvetio sam ovu toskansku verziju tebi, zbog
toga to podstie upotrebu naeg jezika i zbog toga to si ti sada deo istorije Firence
koliko i tvoj deda.
Lorenco se zapanjio. Nije oekivao takav velianstven dar od ozloglaenog pripadnika
firentinskog plemstva. Lorenco je listao prelepu knjigu, remek-delo istorije i prevoda.
Moda jo postoji nada za Braolinija. Uprkos rasipnom ivotu, jo je sposoban za
neverovatne akademske podvige. Dodao je tekstu nekoliko pasusa o Lorencovim
postignuima.
Lorenco mu se zahvalio i izneo nekoliko flaa svog najboljeg vina. Dva oveka su pila
itave noi, priseajui se kako su se dobro provodili u detinjstvu. Lorenco se opustio dok
su razgovarali o Platonu i prvim Fiinovim predavanjima i smejali se svojim
nestalucima. Bio je do te mere uveren da Braolini iskreno pokuava da se promeni, da
je svog prijatelja iz detinjstva obavestio o planovima Reda za budunost.
Uprkos godinama koje je proveo bavei se firentinskom politikom, Lorenco je uvek bio
spreman da vidi ono najbolje u ljudima. Nije bio skeptian po prirodi. Verovao je da
svaki ovek zasluuje priliku da se iskupi za grehe iz prolosti i ublai svoje postupke u
budunosti. Tu osobinu je podsticalo njegovo duhovno obrazovanje, ali ona je oduvek
bila deo njegove linosti. Takav je sainjen. injenica da je plemenit i spreman da oprosti
inila ga je velikim ovekom. Takoe ga je inila ranjivim.
Jakopo Braolini je odrao re koju je dao zaverenicima. Obezbedio je Sikstu IV vie
dokaza o jeresi Lorenca de Mediija, nego to je papa ikad sanjao. Savreno je osmislio
plan o poseti Lorencu. Odlino ga je poznavao i znao je da e ga odueviti knjigom. Plan
je upalio, kad se malo opustio Lorenco mu je otkrio raznorazne tajne. Sve to je Braolini
znao o Redu, potvrdio je tim razgovorom. Jo je malo doterao izvetaj, kad ga je
podnosio papi Sikstu, koliko da ga uini vrednijim. Zatim je zahtevao duplu sumu kao
nagradu za savren dokaz o jeresi protiv Mediija i njihovih pristalica. Kurija se naalila
sa njim, isplativi mu novac u komadima srebra.
Braolini se vrsto obavezao da e tokom atentata juriati na Sinjoriju sa Salvijatijem,
nadbiskupom Pize. Bie to dramatian nastup i on e uivati u tome da igra jednu od
glavnih uloga. Maltene se nadao da e biti otpora kako bi mogao da ubije nekog lana
vea u okviru spektakla. Nikad nije zario ma u telo oveka; bie to novo i uzbudljivo
iskustvo i on mu se veoma se radovao.
Nakon to se Braolini obavezao da e pomoi, Franesko de Paci je morao da pronae
jo par atentatora. Gubitak Monteseka predstavljao je veliki udarac, ali ne i nepremostivu
prepreku. Konsultovao je Salvijatija i nadbiskup je osmislio reenje. Nije bilo savreno,
ali bolje ita nego nita. Nadbiskup je pronaao dva svetenika koji su voljni maltene
uzbueni mogunou da ubiju Lorenca de Mediija. Prvi se zvao Antonio Mafei.
Otracan oveuljak je roen u Volteri, delu Firentinske teritorije koja je prola kroz
graanski rat. Krvav ustanak je doveo do pokolja skoro polovine stanovnitva. Mafei je
izgubio majku i sestre kada su pljakai doli u grad. Pljakai su bili plaenici porodice

Medii i bili su unajmljeni da ugue ustanak poto je firentinska vojska bila rasporeena
na drugim delovima granice. Mada nije Lorencova krivica to se ispostavilo da su
plaenici obini razbojnici i kriminalci, njega su krivili zbog razaranja Voltere. Lorenco
je nakon krvoprolia mnogo puta posetio Volteru, nudei nadoknadu ljudima. Potroio je
ogromnu koliinu linog bogatstva na obnovu grada i pomo preostalim graanima.
Krivica ga je teko pritiskala; Lorenco je esto imao none more o Volteri. U itavoj
svojoj politikoj karijeri, najvie je alio zbog te odluke.
Meutim, za mladog svetenika Antonija Mafeija, Lorenco de Medii je predstavljao
zlikovca najvieg reda. Ako bi uestvovao u njegovom ubistvu, postao bi heroj Voltere.
Sloio se da upotrebi bode, bez druge nadoknade osim papinog oprosta, nakon to delo
bude obavljeno.
Pridruie mu se drugi svetenik, ovek koji duguje veliku sumu novca porodinoj banci
Pacijevih i koji je traio nain da ga isplati. Stefano da Banjone se sloio da pomogne
Mafeiju u sluaju da za savlaivanje Lorenca bude potrebno vie od jednog oveka. Poto
je uskrnja misa veoma sveana prilika, oekivalo se da e Lorenco biti obuen u skladu
sa tim. Sveana odea je u Firenci podrazumevala i ma za pojasom. Lorenco je bio atleta
i sportista i nije nosio ma za ukras. Znao je da ga koristi. Zbog toga je plan
podrazumevao da ga dva svetenika napadnu od pozadi, kako ne bi uspeo da izvue
oruje iz korica.
Zajedno sa nadbiskupom, dva svetenika su osmislila fantastian plan koji e im
obezbediti uspeh. Znak za napad na brau Medii bie trenutak kada se hostija podigne
na oltar tokom pripreme za priee. Ne samo to je to znak koji se ne moe promaiti,
poto ga najavljuje zvonjava zvona, ve e poboni Firentinci u tom trenutku spustiti
pogled u molitvi. Atentatori e imati priliku da napadnu pre nego to ih neko spazi. Dva
bodea zarivena u grlo Lorenca de Mediija, garantovae uspeh poduhvata.
To to dva svetenika i nadbiskup u slubi pape planiraju ubistvo dva brata tokom
uskrnje nedelje dok se sveta hostija podie na oltar bazilike nije bocnulo savest
nijednog od zaverenika.
Niti je bilo kome od umeanih delovalo ironino to to je profesionalni ubica jedini ovek
koji je osudio zaveru kao potpuno dijabolinu i odustao od nje kao smatrajui je
apsolutnim zlom.
Palata Medii, Firenca
25. april, 1478. godine
Lorenco se iroko osmehnuo kada je ulijano dohramao do njegove radne sobe.
On ivi! On hoda! Lorenco je ustao i nagnuo se ka bratu, prihvativi ga u medvei
zagrljaj. Kako se osea?
Znatno bolje. Bolno. Bilo mi je teko da siem niz stepenice. Morau jo dosta da se
leim, pre nego to se u potpunosti oporavim, ali na dobrom sam putu.
ulijano je uutao na trenutak i Lorenco je video da mu oi neprirodno sijaju, jo crvene
od upale. Veoma zabrinut, spustio je ruku na elo svog brata. Ima li groznicu? Da li te
oi bole od upale?
ulijano se nasmejao odgurnuvi bratovu ruku dok je sedao na tapaciran divan koji se
nekada nalazio ispod Botielijevog remek-dela, Vreme se vraa. Ne, ne. Dobro sam. To
sam doao da ti kaem brate. Upravo dolazim iz kapele gde sam tokom proteklog sata

molio pred Libro Rosso, kao to si me posavetovao da uinim. Oslukivao sam i aneli su
mi se obratili. Rekli su mi da se oenim Fjoretom, da odaberem svoju jedinu pravu
ljubav. Da priznam svoje dete i da ga odgajim.
Lorenco je osetio knedlu u grlu. Bilo mu je potrebno par trenutaka da progovori. Srean
sam to to ujem. Verujem da si ispravno protumaio glas anela. ta bi drugo aneli
rekli, nego da ljubav sve pobeuje?
Jo nisi uo ono najbolje! Nee verovati, desilo se pravo udo. Majka... se ne protivi!
ekala me ispred kapele i rekla mi da je pretraivala svoje srce i da eli da budem srean.
Moe li da poveruje u to? Oeniu se Fjoretom!
Lorenco je vrsto zagrlio mlaeg brata. Na trenutak su ponovo postali deca. Nevini i
sreni, igrali su uloge zatitniki nastrojenog starijeg brata i ljupke, razmaene bebe.
Kada se povukao od ulijana, Lorencu su oi bile pune suza.
Srean sam zbog vas dvoje. Mogu samo da zamislim kako e se Fjoreta oseati kada joj
kae.
Odluio sam da je zaprosim sutra, ako mi oi budu bolje. Bie to uskrnje iznenaenje.
Odjahau u Fijasole ujutru i iznenaditi nju i svog sina.
Ne ide na misu sutra? Dolazi mladi kardinal, a on je papin neak. eleo je da te vidi,
poto nee prisustvovati banketu sutra uvee.
ulijano je razmiljao par trenutaka. Moda u ii na misu, pa nakon toga odjahati u
Fijasole. Zavisi od toga kako se budem oseao. Nisam siguran kako e moja noga
odreagovati na koraanje do katedrale i nazad; moda nakon toga neu moi da jaem.
Idem da stavim obloge koje mi je doktor prepisao za oi, kako bih moga da proslavim
najblaeniji Uskrs svog ivota!
Firenca,
Uskrnja nedelja, 1478. godine
Katedrala je poela da se puni satima ranije, poto su Firentinci zauzimali mesta za
sluanje velike mise na uskrnju nedelju. Prvi redovi su bili rezervisani za vladajuu elitu
kojoj su Mediijevi pripadali. Lorenco e sedeti u prvom redu, ispred oltara. Doi e sa
nabliim prijateljima i bratom, a ne sa porodicom, poto je misa u centru Firence dravna
sveanost. Njegova majka, supruga i deca prisustvovae zasebnoj slubi u bazilici San
Lorenca.
Franesko de Paci je posmatrao Lorenca kako ulazi u katedralu sa Anelom Policijanom.
Potraio je pogledom ulijana i ve poeo da panii poto nije ugledao visoku priliku
mlaeg brata Medii. De Paci je priao Lorencu koji ga je obavestio da ulijana noga
danas suvie boli tako da je odluio da etnja do katedrale nije dobra ideja.
Franesko de Paci je pretrao nekoliko blokova od katedrale niz via Larga do palate
Medii, gde ga je primila madona Lukrecija koja se spremala da krene na lokalnu slubu
sa svojim unucima. Pomalo bez daha, De Paci je obavestio da je mladi kardinal Rijarije
pitao za ulijana i da jo ima vremena da stigne na misu ako ne eli da uvredi papinu
porodicu. Lukrecija mu je dozvolila da razgovara sa ulijanom. Njen sin je odrastao
ovek i savreno je sposoban da donosi odluke.
Franesko de Paci je dobro poznavao karakter ulijana de Mediija. Kao i svi u Firenci.
Bio je poznat po ljupkoj prirodi i besprekornim manirima. De Paci je ciljao na tu osobinu,
navaljujui na ulijana.

Kardinal je najmlai od mone brae. Siguran je da mu ti moe dati neprocenjive

savete o tome kako da ispuni oekivanja svoje uzviene porodice. Ne sumnjam da e
papa u budunosti blagorodnije posmatrati Lorenca, ako njegovom omiljenom neaku
dopusti ovu malu audijenciju. Samo par minuta nakon mise i za tren oka e se nai
nazad u krevetu.
ulijano je uzdahnuo. Noga mu je danas zaista bila u znatno boljem stanju i mogao je da
proeta do katedrale. Dodue hramajui. Ali, nadao se da e stii do Fijesolea rano, poto
je bio silno uzbuen zbog Fjorete i deteta. Meutim, ako je ono to Franesko tvrdi istina,
ako papin neak eli da razgovara sa njim, onda treba da ode na misu. Lorencu e biti od
velike koristi ako stekne saveznika u papinoj porodici. Najzad, ima zbog ega da bude
zahvalan. Sat vremena na kolenima u ast uskrsnua Naeg Gospoda, bilo je najmanje to
moe da uini. Zapravo je oseao krivicu zbog proputanja slube. Moda je Bog poslao
Franeska de Pacija da danas povede ulijana u crkvu!
tavie, dok se oblaio ulijano se setio da je danas dvadeset esti april. Njihova draga
Simoneta je preminula pre tano dve godine. ta je ono Lorenco rekao? Dvadeset esti
april e zauvek biti dan tuge na svetu za nas? Otii e na misu da se pomoli za
Simonetinu dui i za porodice Kataneo i Vespui, koje je i danas oplakuju.
Brzo se obukao i malo se iznenadio to ga je Franesko vrsto zagrlio oko struka kad je
izaao iz svojih odaja, uskliknuvi od radosti to se mlai Medii osea dovoljno dobro
da danas krene sa njim. ulijano nije znao da Franesko zapravo proverava da li je
Medii poneo oruje ili oklop. Meutim, poto se tako brzo obukao i nije eleo
nepotrebno da optereuje bolno telo, ulijano je odluio da se uzdri od sveane odee i
ostavi oruje kod kue. Lorenco e ga nositi i predstavljati porodicu kao i uvek.
ulijano je odhramao niz via Larga ka velianstvenoj bazilici, ija je fasada od ruiastog
i zelenog mermera blistala na suncu. Velianstvena kupola od crvene cigle predstavljala
je privlaan prizor i dobrodolicom je doekivala sve Firentince koji su danas doli na
bogosluenje.
Uli su u katedralu, ali bilo je kasno i prazna mesta oko Lorenca ve su bila popunjena.
ulijano e morati da sedne na neto dalje. Brat ga je ugledao i upitno podigao obrvu.
ulijano je samo slegao ramenima i pokazao ka De Paciju. Lorenco se nasmeio i
mahnuo mu kao da govori objasnie mi kasnije i okrenuo se da zauzme mesto.
Namestio je ma i korice tako da mu stoje preko krila tokom mise i ne udaraju u klupe.
Dok je to inio, Lorenco je primetio da iza njega sede dva svetenika. Nije ih prepoznao,
ali se ljubazno nasmeio i poeleo im srean Uskrs pre nego to se okrenuo. Rekao je
Anelu da papin neak, novi kardinal Rijarije, deluje veoma mlado i nervozno na svom
mestu kraj oltara. Nema sumnje da nikada nije prisustvovao velikoj misi unutar tako
prostranog mesta kao to je njihova Santa Marija del Fjori.
ulijano je krenuo za Franeskom de Pacijem ka severnoj strani katedrale blizu hora i
seo kraj njega. Trudio se da se usredsredi na slubu, ali uglavnoj je razmiljao o Fjoreti.
Kad se zaulo zvono koje najavljuje iznoenje hostije, pobono je spustio pogled, kao i
veina lanova kongregacije.
Spremajui se da zapone molitvu u ast Gospoda kojeg je toliko voleo, ulijano de
Medii nije spazio bode. Franesko de Paci je zamahnuo voen adrenalinom i zario prvi
udrac u vrat mlaeg Mediija takvom snagom da mu je rasporio vrat.

Franeska de Pacija je obuzela e za krvlju. Nastavio je da zamahuje ka ulijanu de

Mediiju to jae moe, stenjui od napora. U silnoj pomami je zasekao sopstvenu butinu
mislei da je ulijanova.
U katedrali je nastupio pravi haos i vritanje dok je krv zasipala kongregaciju na severnoj
strani. Ljudi su poeli da bee. Dva svetenika su u isto vreme napala Lorenca, ali
Antonio Mafei je nainio taktiku greku. Dok je izvlaio bode iz rukava jednom
rukom, uhvatio je Lorenca za rame drugom.
Lorenco de Medii je imao reflekse poput munje, za ta su zaslune godine provedene u
lovu i vebi. Skoio je istog trenutka kada ga je ruka dotakla, zbog ega je udarac koji je
zadao Mafei bio znatno slabiji. Mada je zasekao Lorenca po vratu, rana nije bila
smrtonosna. rtva je imala vremena da izvue ma i odbrani se, pre nego to je drugi
napada uspeo da zada udarac. Za Anela Policijana je nastupio trenutak u kojem je jasno
video sve to je ikada postigao i sve to je mogao da postigne. Njegov otac, najbitniji
izvor ljubavi i mudrosti u njegovom ivotu, ubijen je pred njegovim oima dok je bio
sasvim mali. Dvadeset godina kasnije, Lorencu de Mediiju, njegovom sadanjem
najveem izvoru ljubavi i mudrosti, na slian nain je zapretio ubica sa noem u rukama.
Ovog puta, Anelo e se umeati.
Nije bio krupan ovek, niti je kao pesnik imao atletsku grau i fiziku snagu, ali Anelo
Policijano je imao neto drugo odlunost. Udario je jednog od napadaa desnom
rukom, dovoljno snano da ga obori, a zatim zgrabio Lorenca za ruku i povukao ga u
bezbednost. Dva svetenika, zbunjena i uasnuta zbog brze reakcije Lorenca i Anela,
okrenula su se i pobegla iz katedrale pre nego to je bilo ko uspeo da ih zaustavi.
Hajde! urlao je Anelo kroz itav taj haos na Lorenca, koji je sada ve obilno krvario iz
rane na vratu i nije bio u stanju da uini bilo ta drugo osim da se povinuje. Lorenca je
pratnja brzo izvela kroz velika bronzana vrata sakristije, zalupivi ih za sobom kako bi
spreila eventualne napadae da ih prate. Lorenco je u prvom trenutku bio oamuen, ali
tada mu je uas stegao srce elinim stiskom i poeo je da vriti dozivajui svog brata.
Da li si video ulijana? pitao je Anela oajnim glasom. Meutim, Lorencovi prijatelji
nisu imali odgovor. Njegov mlai brat je sedeo iza njih, sa leve strane, predaleko da bi
videli ta se sa njim deava u onom haosu dok je napad trajao i dok su pokuavali da
zatite il Magnifika. Do tog trenutka nikom nije palo na pamet da bi ulijano mogao biti
meta. Ko bi eleo da ubije apolitinog, dobroudnog ulijana? To nema nikakvog smisla.
Lorencova verna pratnja se usredsredila na svog vou. Njegov mladi prijatelj Antonio
Ridolfi isisao mu je ranu na vratu. Ako su napadai zaista umeni, vrh bodea je bio
otrovan. Ridolfi e rado popiti otrov ako to znai da e spasiti Velianstvenog. Jednog
dna, Firenca e mu biti zahvalna zbog rtve.
ulijano! Lorenco je bio slab od gubitka krvi i Anelo je pokuavao da ga smiri
obmotavajui mu vrat svojim ogrtaem. Da li je bezbedan? Lorenco je bio izbezumljen
i eleo je da zna ta je sa njegovim bratom.
Jedan od dugododinjih pristalica Mediijevih, Zigimondo Stufa popeo se uz merdevine
ka mestu za hor kako bi bolje osmotrio haos koji je pretvorio uskrnju nedelju u
krvoprolie. Neko je vrisnuo da se kupola rui i ljudi su gazili jedni preko drugih kako bi
izali iz bazilike. Zigimondu je bio potreban itav minut pretraivanja pre nego to je
ugledao uasan prozor koji e ga progoniti u nonim morama do kraja ivota.
ulijano de Medii, maltene neprepoznatljiv u lokvi sopstvene krvi, leao je beivotno u
severnom hodniku. Bio je raskomadan, uboden devetnaest puta estokim udarcima.

Nije bilo vremena za oplakivanje. Niko nije znao ko su napadai, niti koliko ih ima.
Moraju da odvedu Lorenca na sigurno. Ako Lorenco sazna da ulijano lei masakriran
na podu katedrale, nikad ga nee odvui odatle. Zigimondo je rekao da ne vidi ulijana i
tako dao Leonardu lanu nadu da mu je brat pobegao. Ova la je slomila Zigimondovo
srce, ali to je bio jedini nain da navede Lorenca da napusti baziliku i vrati se u
bezbednost palate Medii to pre.
Kasnije e Zigimondo tvrditi da nije lagao kada je rekao da ne vidi ulijana u katedrali.
U tom uasnom trenutku, nije bio u stanju da prepozna groznu masu krvi i mesa na podu
kao svog najboljeg prijatelja iz detinjstva i partnera sa vitekih takmienja. Ta masa
sigurno nije ulijano de Medii. To prosto nije mogue.
Druga faza zavere Paci pokrenuta je kada su nadbiskup Salvijati i Braolini krenuli ka
Sinjoriji pripremajui se za dravni udar. Prikljuio im se odred nemilosrdnih plaenika
iz Perue. Pribliavanje ove bande vojnika nakostreilo je kosu na glavi lanova vea,
bez obzira na to to ih predvodi nadbiskup. Trenutni gonfaloniere, glavni zapovednik
republike, bio je vrst i neustraiv ovek po imenu ezare Petrui. Petrui je ruao u
trenutku kada su nadbiskup i njegova brigada stigli, zahtevajui audijenciju. Razumni
Petrui im je dopustio da uu, ali je odvojio nadbiskupa Salvijatija i Braolinija od bande
zlikovaca iz Perue, zahtevajui da ova poasna straa saeka u oblinjoj prostoriji.
Nadbiskup nije znao da je soba u kojoj su plaenici zamoljeni da saekaju zapravo veto
preruena tamnica. Nisu mogli da izau iz nje, ako ih lan Sinjorije ne pusti.
Nadbiskup je obavestio Petruija da ima poruku od pape. Izgovarao je neke besmislice o
oslobaanju Firence, ali nervi su ga izdali i poeo je da zaplie jezikom. Petruiju je bilo
dosta svega. Rei poput zbacivanja i tirana bile su dovoljne da shvati kako se neto
kuva. Osim toga, na trgu je vladala pometnja i ve su se uli zvuci haosa na ulicama.
Doviknuo je gardistima Sinjorije da uu i dok je to inio, poludeli Braolini ga je napao
izvukavi ma suvie polako.
Krupan ovek i umean ratnik, Petrui se nije zamajavao sa orujem. Zgrabio je
Braolinija za kosu i oborio ga na zemlju za par trenutaka. Gardisti su nagrnuli u sobu i
preuzeli ga, usput dobro oinuvi nadbiskupa Pize, koji je takoe uhapen.
Neka zazvoni vacca! uzviknuo je Petrui.
Vacca je bilo ogromno zvono u kuli Sinjorije. Dali su mu nadimak krava zbog udnog,
dubokog mukanja koje se ulo dok zvono zvoni. Taj zvuk je bio veoma bitan za sve
Firentince. Vacca je zvonila samo kada u gradu zavlada kriza. To je poziv na red, i
dovodi sve graane republike pred Sinjoriju kako bi saznali ta se deava.
Dok je vacca zvonila, jahai u livrejama porodice Paci dojahali su na trg uzvikujui,
Sloboda! Smrt za tirane iz Medii porodice! U ime naroda Firence! U ime naroda!
Ako su se zaverenici nadali da e im graani Firence prii, silno su se i opasno
razoarali. Vest da je Franesko de Paci poinio brutalno ubistvo ulijana de Pacija,
irila se poput umskog poara kroz grad. Dok su pomonici Pacijevih ujahivali na trg
urlajui o slobodi, graani Firence su se slivali na trg, odgovarajui im povicima, Palle!
Palle! Palle! U ime ljubavi prema Mediijevima! Jahai su kamenovani dok je gomila
postajala sve nemirnija. irila se priao ulijanovom ubistvu, dok su detalji dobijali
preteranu dimenziju.
Iseen je na stotinu komadia! Delovi njegovog tela razbacani su po oltaru! Onaj De
Paci olo mu je iskopao oi i isekao nos!

Gnusno klanje voljenog ulijana de Mediija danas nee proi nekanjeno u Firenci.
Gardisti iz vea ve su pobili plaenike iz Perue, odsekli im glave i nabili ih na koeve u
znak upozorenja onima koji poele da zaprete miru ove civilizovane republike. Prvi
zvanini zavernik koji je nastradao bio je oamueni Braolini. Nije oekivao da e se
dravni udar, kraj vladavine Mediijevih i Lorencovog ivota odvijati na ovaj nain.
Poeo je da brblja, obeavajui podatke o ostalim zaverenicima ako ga potede. Petrui je
sluao manje od minuta pre nego to su ga prekinuli vestima o ubistvu ulijana de
Mediija na oltaru za vreme velike mise. Pljunuo je Braolinija i klimnuo gardistima.
Kaznite ga za primer drugima. Neka bude vredno spomena.
U tren oka, gardisti su pronali vrst konopac i zavezali jedan kraj oko poprene grede na
prozoru. Drugi kraj se istog trenutka naao oko Braolinijevog vrata. Izbacili su ga kroz
prozor ne ekajui da vide kako mu telo udara u fasadu palate Vekio i lomi vrat i zube u
jednom potezu. Ostavljen je da visi sa prozora za primer. Meutim, bio je tek prvi.
Zatim su zgrabili nadbiskupa Pize. Vritao je, otimao se i pozivao na zatitu pape sve dok
mu jedan od gardista nije slomio vilicu kako bi ga utiao. Zatim su ga na isti nain poslali
da se pridrui Braoliniju. Meutim, nije preminuo brzo. Spore i mune detalje njegove
smrti kasnije e opistai Anelo Policijano. Dok se nadbiskup divlje njihao na konopcu,
udarajui u beivotno telo Jakopa Braolinija, njegov poslenji in za ivota bilo je
zarivanje zuba u meso mrtvaca kraj sebe. Prava je misterija zato je to uinio. O tom
jezivom inu Firentinci su spekulisali godinama. Ljudi us uglavnom smatrali da je
nadbiskup verovao da e se tim inom spasiti. Ako je to zaista bio njegov plan, propao je
kao i svi ostali.
Gomila je zahtevala krv De Pacijevih i talas ljudi je krenuo ka njihovoj palati. Tamo se
krio Franesko de Paci, ali ne naroito delotvorno. Obilno je krvario iz rane na butini.
Lako su pratili krvav trag i pronali ga kako se krije ispod kreveta. Gomila ga je skinula
do koe i vukla ulicama, predavi ga Sinjoriji kako bi se pridruio svojim kolegama
zaverenicima u pogubljenju po kratkom postupku. Poput onih koji su mu prethodili,
Franesko de Paci je ostavljen da visi sa prozora vea, na improvizovanoj ali delotvornoj
omi.
Dok je masa divljala i glasine se irile, graani Firence su zahtevali da znaju da li je
njihov voljeni Lorenco Velianstveni jo iv. Stotine ljudi je mariralo ulicama ka palati
Medii uzvikujui Magnifiko! Magnifiko! Gomila je navirala, zahtevajui dokaz da je
Lorenco iv.
Unutar doma Mediijevih, na brzinu je isplanirano da se Klarisa i deca to bre i tie
sklone iz Firence u jednu od vila. Lorenco nije eleo da njegova porodica bude u gradu
tokom haosa koji e se nastaviti sve dok ne bude otkrivena istina o onome to se desilo
ovog uansog dana. Molio se da njegova majka pristane da krene sa njima, ali je znao da
ona to nee uiniti. Lukrecija je bila u oku, nesposobna da progovori od trenutka kada je
ula vest da je njen ulijano brutalno ubijen.
Nakon to je urno sproveden kroz vrata palate, Lorencov lini lekar je paljivo
pregledao ranu na vratu.
Bog te zaista uva, Lorenco, rekao je doktor odmahujui glavom. Nikako ne bi mogao
da preivi direktan udarac u vrat. Ali, pogledaj ovo.
Doktor je podigao srebrni lani koji je izvadio iz rane. I dalje zakaen za njega, mada
potpuno prekriven krvlju, nalazio se relikvijar sa komadiem Istinskog krsta koji je
Lorenco kao dete dobio na poklon. Poeo je da ga nosi kada je porastao dovoljno da ume

da ceni ovaj neprocenjiv dar kralja Renea Anujskog, koji je nekada pripadao Jovanki
Orleanki.
No je zasekao lani, zbog ega je seivo skrenulo i zaseklo vrat iznad arterije. Ovaj
privezak ti je spasio ivot.
Firenca je bila u haosu. Izbila je pobuna i mete dok su graani reagovali na protivrene
glasine koje su kolale naelektrisanim vazduhom Toskane. Stotine ljudi su okruile palatu
na via Larga, zahtevajui da znaju da li je Lorenco iv ili mrtav.
Anelo je preuzeo ulogu veze izmeu palate i ulice. Izvestio je graane Firence da se o
Lorencu brine doktor i zamolio ih da se mole za njegov oporavak. Meutim, tokom
popodneva gomila je narasla i vie nije mogao da ih umiri. eleli su vide Lorenca.
Zahtevali su da vide Lorenca.
Dok mu je doktor zavijao vrat, Kolumbina i Fra Franesko su uli u sobu. Kada ga je
uledala, Kolumbina je pala na kolena pred Lorencom, uzela ga za ruku i poela da jeca.
Oh, Lorenco, hvala Bogu. Hvala Bogu to si iv.
Mazio je po kosi i kroz suze upitao, Zna li za ulijana?
Klimnula je ali nije progovorila, skrhana tugom zbog ulijanove smrti i olakanjem zbog
Lorencovog spasenja.
Lorenco je sledee pitanje uputio Uitelju. Kako da sve ovo pomirim sa uenjima Reda?
Gde je Bog bio danas kada je moj brat otiao na bogosluenje, da proslavi uskrnue Isusa
Hrista i da se zahvali na njegovom postojanju? Zato mi je oduzet moj prelep i nevin
brat?
Fra Franesko je video vie tragedije i nasilja nego to jedna dua ikada treba da doivi.
Neno je spustio ruku na Lorencovo rame. Sine moj, mogu ti rei samo jedno: lako je
imati vere onog dana kada ti sve ide naruku. Teko je verovati onog dana kada si okruen
tragedijom. Ne mogu ti rei zato Gospod nije spasio ulijana, ali jasno je da je boanska
ruka spasila tebe. Umesto da proklinje Boga zbog onoga to nije uinio, zahvali mu se
zbog onog to jeste uinio. Ja sam zahvalan zbog toga to madona Lukrecija danas ne
oplakuje oba sina. Kao i vei deo Firence, kako se ini.
Lorenco je klimnuo, a zatim proaputao, Zahvalan sam zbog toga to sam preiveo,
Uitelju. Ali... bie mi potrebno neko vreme da primenim uenja o ljubavi prema ljudima
koji su mi ovo uinili.
Ali, to je upravo ono to mora odmah uiniti, Lorenco. Ljudima je bilo potrebno hiljadu
etristo godina da otkriju istinska uenja Isusa Hrista i da unite Put ljubavi. Nee uspeti
to da popravi za svog ivota. Meutim, moe dati primer naim ljudima i odrediti kurs
za budunost tako to e im predati poruku mira.
Kolumbina ga je pogledala i stegla za ruku. Graani se plae da ti se neto dogodilo i
napolju trenutno vlada zakon rulje. Nevini Firentinci stradaju, moda e biti jo
krvoprolia. Ali, oni te vole Lorenco i uradie ono to bude traio. Obrati im se i oni e
te sluati.
Lorenco je klimnuo. Neuspeno je pokuao da ustane. Vrtelo mu se u glavi zbog gubitka
krvi i oka. Kolumbina, Uitelj i doktor su mu pomogli da ponovo pokua i pridrali ga
dok nije uspostavio ravnoteu. Anelo je uleteo u prostoriju bez daha, objavivi da je
masa sve nemirnija i da se otima kontroli. Rekao im je da ide po Lorencovu izjavu i
doao je da je saini.

Lino u je izgovoriti, Anelo. Ali, moda e morati da ponavlja moje rei ako se ne
budem uo od buke.
Pogledajte, Lorenco je iv!
Masa ljudi pred palatom ekala je da Anelo obezbedi nove informacije. Tada se otvorio
prozor na drugom spratu, levo od glavnog ulaza, i na njemu se pojavio Lorenco. Vrat mu
je bio dramatino previjen, a odea natopljena krvlju; lice mu je bilo bledo od oka. Iz
daljine se videlo da je il Magnifiko teko povreen u napadu. Svi ljudi u masi naglo su
uzdahnuli dok su posmatrali Lorenca kako se bori da ostane na nogama i progovori.
Anelo je stajao kraj njega. Meutim, ljudi nisu videli da ga Kolumbina i doktor
podupiru od pozadi da ne bi pao.
Moja brao i sestre graani. Lorenco je prikupio svu snagu kako bi se uo, dok su
Firentinci utiavali jedni druge, pokuavajui da ga uju. Danas je poinjen uasan
zloin. Naneta je uvreda Bogu, oiljak republici i zloin prema mojoj porodici. Kao to
neki od vas znaju, moj brat ulijano... je mrtav. On je... ubijen u katedrali tokom mise, na
ovaj najsvetiji od svih dana.
Gomila je eruptirala u izlivu besa nakon ove zvanine objave o ubistvu ulijana de
Mediija. Lorenca je snaga izdavala tako da je nastavio nakon veoma kratke pauze,
primoravajui masu da se utia i da ga saslua.
Ali, mi smo civilizovani ljudi. Kao takvi, ne smemo poveati broj zloina koji su
poinjeni na dananji dan. Nas, Republiku Firencu, graani irom Evrope posmatraju kao
voe progresivne i nezavisne drave, poznate po svojoj kulturi, uenju i zakonima. Stoga
moramo nastaviti da dajemo primer drugima, doputajui da pravosudni sistem deluje i
dovede poinioce pred lice pravde.
Na re pravda ponovo je nastupilo urlanje, a zatim je Lorenco nastavio. Dopustite mi
da neto naglasim. Ne moemo pravdu traiti na ulicama, bez obzira na to koliku potrebu
oseamo da ispravimo nanete nepravde. To nije nain na koji civilizovana republika
funkcionie. Naa sloboda potie od nae predanosti pravde. Ostanimo slobodni tako to
emo ostati pravedni.
Mada moja porodica ceni va izlivu ljubavi i odanosti vie nego to rei mogu da izraze,
preklinjemo vas da ne preduzimate odmazdu u pokuaju da dokaete tu odanost. Oni od
vas koji su poznavali mog brata znaju da je bio ljubazan i blag ovek. Prezirao je nasilje i
ne bi eleo da se u njegovo ime sprovodi krvoprolie.
Pre svega, molim vas da se tokom ovih tekih iskuenja drite duha zajednice. Da
brinete jedni o drugima. Da cenite svaki dragoceni trenutak koji provodite sa svojom
porodicom...
Lorenco se guio u suzama. Surova realnost o gubitku brata sustigla ga je dok je govorio.
Morao je da skrati govor. Ovo je jedina bitna poruka koju u ovom trenutku mogu da
vam prenesem. Volite jedni druge. Hvala vam. Hvala vam za vau odanost i podrku.
Masa je naglo udahnula kada je Lorenco pao na Anela. Odneli su ga u krevet dok su
graani Firence klicali, pevajui Il Magnifico i Palle, palle, palle, po ulicama.
Naklonost prema Lorencu i njegovoj porodici nikad nije bila vea. Papa Sikst, lanovi
njegove porodice i pristalice pokazali su se kao kriminalci. Graani Republike Firence
stajae iza bukvalno svake odluke koju Lorenco donese. Tradicionalna vea su ukinuta ili
jednostavno postala zastarela nakon to je sazvano vee od deset pristalica Mediijevih
kao vanredna mera tokom burnog perioda koji je usledio nakon masakra u katedrali.

Mada je to vee trebalo da predstavlja privremenu meru, postalo je vladajua sila u gradu
koja dobija mandat od Mediijevih.
Narednih deset godina, Firenca je pripadala Lorencu. Postao je najmoniji ovek u
Evropi mada nikad nije imao zvaninu titulu.
U jednom od mnogih obrta sudbine koji su se dogodili tokom istorije porodice Medii,
Fjoreta Gorini je umrla usled groznice i gubitka krvi istog jutra kada je ulijano ubijen u
katedrali. Na sreu, nikad nije saznala za masakr. Poslednja poruka koju je dobila od
ulijana govorila je o ljubavi i nadi. Obavestio je da je njegova porodica pristala na brak.
Zaspala je ubrzo nakon to je primila pismo, sanjajui o divnom ivotu koji e proiveti
kao ulijanova supruga i majka njegove dece. Nikad se nije probudila iz tog sna.
Da je ulijano tog jutra otiao u Fijesole, stigao bi na na vreme da uhvati svoju voljenu
za ruku u trenutku dok se vraa Bogu.
Sada su oboje na nebu, uzeti istog dana.
Lorenco de Medii je usvojio bebu ulija, uz dozvolu i blagoslov Fjoretine porodice. Od
tog dana, Gorinijevi su smatrani lanovima porodice Medii i nikada im nita nije
nedostajalo. Beba ulijano je odgajan zajedno sa Lorencovim omiljenim sinom
ovanijem i dva deaka su postala bliska poput blizanaca. Zajedno su se igrali, zajedno
uili i podsticali jedan drugog. Zavravali su reenice jedan drugom i govorili sopstvenim
jezikom. Poput mnogih pravih blizanaca, bili su potpuno suprotnih karaktera: ovani je
bio nasmejan i ljubak, a ulio ozbiljan i mrzovoljan. Mada je Lorenco uvek tretirao
ulija sa istom ljubavlju koju je ukazivao sopstvenoj deci, deak je gajio uroen prezir
prema svetu koji ga je liio biolokih roditelja. Polubrat, kojem je nadenuo nadimak io,
esto je imao zadatak da ga oraspoloi.
Sudbine ova dva deaka bile su prepletene kao da su delili istu matericu.
Crkva je hibridno udovite.
Vekovima je tradicija u umetnosti zahtevala da se crkva predstavlja na takav nain.
Najee kao minotaur, stvorenje koje je ivelo u centru lavirinta na Kritu i prodiralo
nevine. Ta legenda opisuje crkvu, zar ne? Tajanstveni tip hibridnog udovita ija je
jedna polovina uasna, a za drugu polovinu je mogue iskupljenje; jedna polovina je
zasnovana na istini, a druga na laima. Hibrid ljubavi i mrnje, dobrote i pohlepe. Ovo
udovite ivi u sreditu neprobojne tvrave i hrani se krvlju nevinih.
Svoje hibridno udovite sam nacrtao kao kentaura. Bedan je i glup, poto predstavlja
Siksta i leglo uasnih stvorenja koja izvravaju plan za klanje nevinih tokom Uskrnje
nedelje. Beznadeno stee svoje oruje, mada ve zna da ga je izneverilo. Uhvaen je.
Istina se saznala.
Kentaura sa lakoom kontrolie ruka velike Palade Atene, koja predstavlja boginju vene
mudrosti. Na taj nain potvrujem da e ona pobediti, jer predstavlja istinu. Obukao sam
je u haljinu koja je u potpunosti prekrivena simbolima porodice Medii Lorencovim
spojenim venanim prstenovima. Takoe sam je obavio lovorovim liem. Svima koji
imaju oi da vide, jasno je da je mudra i mona boginja naklonjena naem Lorencu.
Neka uvek bude tako. Naslikao sam ovu sliku kao zatitni talisman za njega i itavu
porodicu Medii.
Ja istrajavam,

Alesandro di Filipepi, poznat kao Botieli

IZ TAJNIH MEMOARA SANDRA BOTIELIJA
Firenca, dananjica
Papa Sikst IV je ekskomunicirao Lorenca ubrzo nakon ubistva ulijana u katedrali.
Destino je drao predavanje svima koji su se te veeri okupili u Petrinoj dnevnoj sobi. Tu
su bili Morin i Piter, Rolan i Tami i Petra.
Koji je razlog ekskomunikacije? eleo je Piter da zna.
Preivljavanje. Smejte se, molim vas. Zaista je komino. Ali, istina je. Sikst se toliko
razgnevio zbog toga to se Lorenco usudio da preivi atentat, da ga je ekskomunicirao
zbog preivljavanja. Poto graani Firence nisu priznali ovaj in anatemisanja il
Magnifika, Sikst je ekskomunicirao itavu Republiku Firencu.
Molim? uzviknuli su svi u glas.
Kao bivi svetenik koji je radio unutar Vatikana, Piter je dodao, Ne moe se
ekskomunicirati itav grad! Pogotovo zbog jednog graanina!
Da, znam da je apsurdno, ali sve to je taj papa inio potpuno je neverovatno. Osim
toga, uvek se izvlaio. Poto je papin autoritet takav kakav jeste i poto je papa
nepogreiv, mogao je da ini ta god eli. To je i radio. Zbog toga je Lorenco postao
opsednut eliminacijom apsolutnog autoriteta pape i neprestano je traio naine da
destabilizuje strukturu katolike crkve.
ta se dogodilo? pitao je Rolan. Da li su graani Firence prihvatili svoju
ekskomunikaciju?
Naravno da nisu. Za Firentince, Sikst je bio kriminalac i prosenom graaninu apsolutno
nije bilo bitno ono to papa radi ili govori. Vee Sinjorije je poslalo papi pismo u kojem
navodi da e radije slediti Lorenca nego njega. Kakva krajnja uvreda! Voleo bih da sam
video Sikstovo lice kada je proitao pismo.
Pria o ulijanu i Fjoreti je tako tuna, rekla je Tami. Ipak, ima neke poetike u tome
to su umrli istog dana.
Bili su due bliznakinje, naravno, odvratila je Petra. Zajedno su napustili ovaj svet i
uopte ne sumnjam da su se odmah ponovo sastali na nebu i postali jedno.
Piter je analizirao materijal iz Libro Rosso koji se odnosi na ideju da svaka dua ima
svoju duu bliznakinju. Tema ga je oaravala, zbunjivala i onespokojavala.
Znai, svi ljudi imaju srodne due? itajui legendu o Solomonu i kraljici od Sabe u
Libro Rosso, neprestano sam nailazio na izraz blizanac moje due. Da li su sve due
bliznakinje?
Petra ga je na trenutak paljivo posmatrala sa blagim osmenom na usnama. Odgovorila je
mekim glasom kakav jo nisu uli. Da, Pitere. Sve due su bliznakinje i imaju savenog
parnjaka. Sve. Meutim, ne inkarniramo se u svakom ivotu zajedno. To zavisi od nae
misije. Sandro Botieli je savren primer. Sandro je jedinstvena dua. Nije doao na svet
da bi pronaao svoju duu bliznakinju, poto je bio u potpunosti posveen svojoj misiji.
Sandrova prava ljubav i autentina strast bilo je stvaranje. Zbog toga je bio tako plodan
umetnik. Tako stvari stoje sa mnogim velikim angelicima: Donatelom, Sandrom,
Mikelanelom.

Predanost ljubavi prema drugoj osobi, veoma je specifian zadatak. Za neke od nas, to
jeste deo nae misije ili ak sama misija. Za druge, to je neto to im odvlai panju.
Meutim, lepota je u tome to oni koji ele da pronau svoju srodnu duu, ine to zato to
ona postoji. Oni koji to ne ele, ne ine to zato to to nije njihova misija. Destino e vam
rei da je Sandro bio jedan od najzadovoljnijih ljudi koje je ikad upoznao, a bio je sam.
To mu se dopadalo, zato to nije doputao da se bilo ta isprei izmeu njega i
umetnosti.
Ne razumem u potpunosti. Sandro nije imao srodnu duu? Mislio sam da svi imaju
srodnu duu. Piter je i dalje pokuavao da pronikne u ovaj koncept.
Angelike nije lako razumeti, zar ne? pitao je Destino. Ipak, istina je. Svi imaju duu
bliznakinju, pa tako i Sandro. Meutim, ta osoba nije ivela tokom renesanse, poto je
bilo neophodno da Sandro usmeri svu ljubav i strast prema umetnosti.
Ali, mora razumeti neto veoma bitno, nastavila je Petra, On jeste oseao stranu
udnju koju osea osoba koja nekog trai. Zbog toga to je njegova dua bliznakinja
odabrala da ostane u kraljevstvu angelika i da mu pomae odozgo. Svaki put kada bi
radio crpeo bi energiju svoje druge polovine i njegova srodna dua bi u tom trenutku bila
sa njim. Zbog toga je imao tako izuzetan uinak radio je kao dvoje ljudi, jedna osoba
dole i jedna gore, kako bi postigao udo jednog! Zato je oseao ekstazu dok slika, to je
opet dovodilo do neverovatnog uinka. Nije oseao udnju niti usamljenost. Takav bol
postoji samo kada se srodne due inkarniraju u isto vreme, ali ne mogu da budu zajedno;
tada postoji snana elja da se pronau.
Piter je oarano posmatrao. Bila je divna: brilijantna, snana, potpuno svesna sebe i svog
okruenja. Dok je posmatrao pitao se, Da li je ona jedan od angelika? Da li je toliko
posveena svojoj misiji da se nikada nee dopustiti sebi da oseti ljudsku ljubav?
Morin je bila veoma zainteresovana za ovu temu, razmiljajui o raznim prijateljima koji
su i dalje sami i nesreni. Drugim reima, osoba koja je usamljena zapravo osea da na
svetu postoji neko stvoren samo za nju?
Upravo tako. Bog je ljubav, Morin. Ne bi dopustio da se inkarniramo u bolu, da
oseamo usamljenost i potrebu za partnerom kojeg nikad neemo pronai.
Piter je pokazao ka Rolanu i Tami. Verujem da su njih dvoje roeni da budu zajedno.
Ali, da li su prosto imali sree? Da li su neki ljudi blagosloveniji od drugih? Da li svi
imaju mogunost da iskuse ovaj tip blaenstva?
Petra je duboko udahnula i ispravila se, pripremajui se da odgovori. Bila je roeni
uitelj. Piter se dvadeset godina bavio poduavanjem i mogao je da prepozna taj dar kod
drugih.
Svima je sueno da pronau srodnu duu, kao to je svima sueno da postignu svoju
najviu sudbinu. Ali, ne inimo to uvek. Ove dve stvari su povezane. Evo ta to znai.
Beskorisno je poi u namernu potragu za srodnom duom, zato to njega ili nju ne
moemo pronai na taj nain. Postoji samo jedan nain da se pronae srodna dua tako
to emo najpre pronai sebe.
Rei u ti neto o sebi. Nastavila je Petra lekciju. U ovom ivotu jo nisam iskusila
blagoslov boanske ljubavi, ali verujem da me to eka. Znam to preko poduavanja
lekcija o hijeros gamosu. inei ih lako razumljivim za one koji su pronali svoje
voljene, i za one koji nisu, stvaram stazu koja e moju duu bliznakinju dovesti na moja
vrata. Da sam ostala u modnoj industriji, to nije bio moj pravi ivotni poziv, verovatno
bih ostala sama ili zavrila sa nekim ko mi nije srodna dua.

Piter je neko vreme razmiljao o tome. To su za njega bile potpuno nove ideje. Strane, ali
uzbudljive. Hoe li ga prepoznati im ga ugleda? Da li e to biti ljubav na prvi
pogled?
Veo prekriva ta pitanja, Pitere, odgovorio je Destino. esto jedan partner mnogo
ranije prepozna drugog.
Dok su se spremali da krenu na spavanje, Petra je prila Tami i pitala, Mogu li da
spustim ruke na tvoj stomak? elim da pokuam da osetim bebu.
Naravno, odvratila je Tami. Ali, suvie je rano za to.
Nije rano za Petru, rekao je Destino.
Petra se nagla napred, neno spustila ruke na Tamin stomak i zatvorila oi. Blago
pomerajui dlanove, zastala bi i duboko udahnula, a zatim nastavila da ih pomera.
Ponavljala je postupak par minuta pre nego to je otvorila oi. Blago je odmahnula
glavom, kao da pokuava da razbistri misli i da se vrati u sadanje vreme.
Toplo se nasmeila Tami i jednostavno rekla, Serafina.
Serafina?
Petra je klimnula. Devojica je. Da li si znala?
Tami je odmahnula glavom i uzbueno pogledala Rolana.
Rekao sam ti da je devojica! uzviknuo je.
Tako je. Zlatna devojica. Angelik. Ona je jedan od serafima, blistavih anela koji
okruuju presto nae majke i oca na nebu. Re serafim znai vatren. Ako ste dobro
prouili Libro Rosso, znaete da je to pravo ime kraljice od Sabe. Makeda, vatrena. Jer
ona je jedan od serafima koji su doli da ive na zemlji kako bi promenili svet zajedno sa
svojom srodnom duom. Kao to e ovo dete uiniti.
Da li mi ti to govori da je moja beba reinkarnacija kraljice od Sabe?
Petra se nasmejala. Tako neto. U svakom sluaju, u pitanju je slina energija. Na
italijanskom jeziku, enski aneo ovog reda zove se serafina i veoma je blaeno bie.
Serafina... Tami se nasmeila Petri dok je prislanjala ruke na stomak. A zatim su joj
potekle suze radosnice.
Dok je Petra ispraala ostale, zaustavila je Pitera na vratima.
Za ostale je ovaj razgovor o srodnim duama zabavan, ali ne i koristan. Ve su pronali
jedni druge. Ali, ini mi se da je za tebe bio bitniji. Ako eli da nastavimo, bolje da
uzmemo flau vina.
Piter se nasmejao. Kako da odbijem takvu ponudu?
Nadala sam se da nee moi, odvratila je Petra.
Morin je izala na krovnu terasu i upijala panoramsku lepotu krovova Firence koji su je
okruivali. Zastala je kad je ugledala figuru u uglu. Bio je okrenut leima dok je
posmatrao katedralu, ali nije morala da mu vidi lice kako bi znala ko je. Topli povetarac
je mrsio njegove tamne lokne, a iroka ramena ispod koulje sputala su se u savreno
izvajana lea i struk.
Zdravo. Samo joj je to palo na pamet kad mu je prila od pozadi i prela rukom preko
njegovih lea.

Gospode Boe! uzviknuo je iznenaeno poto nije uo da prilazi. Morin je najpre bila
zbunjena zbog toga to se otro povukao od nje. Pogledala ga je i trepnula, odmahujui
glavom. ovek pred njom bio je maltene identina kopija Beranea. Ali...
Ti nisi Berane, izgovorila je postieno. ao mi je...
ovek se nasmejao. Neka ti ne bude ao. To mi se deava itavog ivota. Ja sam
Aleksandar Sinkler, Beraneov brat. Ti si sigurno Morin.
Morin je jo bila u oku. Kao da ste blizanci.
Berane je stariji dve godine, ali ljudi su nas oduvek meali. Kao deca smo esto igrali
tu igru, sve dok Berane nije shvatio da uvek izvlai deblji kraj.
Zna li da si ovde?
Sad zna, izgovorio je poznat glas, dok je Berane izlazio na terasu.
Optuba je bila lairana, potpuno izmiljena, objanjavao je Aleksandar svom bratu.
Morin ih je ostavila da razgovaraju u privatnosti na terasi, nakon Aleksovog iznenadnog
pojavljivanja. Berane je silno eleo da razgovara sa njom, ali njegov brat se potpuno
neoekivano pojavio. Iscrpljena, Morinje legla u krevet obeavajui da e ujutru
dorukovati sa njim. Morala je da se naspava pre nego to donese bitnu odluku povodom
svoje budunosti.
Jasno je da se optuba nee odrati. Zbog toga su me tako brzo i pustili. Na osnovu
onoga to imaju nisam smeo da budem uhapen i oni to dobro znaju. Sada samo moramo
da utvrdimo ko je odgovoran za stvaranje tog haosa. Ko to ima mo da sredi moje
hapenje.
I zbog ega. Berane je paljivo sluao, pokuavajui da sklopi kockice. Aleksandar je
predsednik Naftne kompanije Sinkler, ali nije ni iz daleka tako kontroverzna figura kao
Berane. Mada je uticajan u drutvenim i industrijskim krugovima, nema obiaj da stvara
neprijatelje. Hapenje jednog od vodeih britanskih biznismena nije nimalo lak zadatak;
potrebni su vrsti dokazi, kojih oigledno nema.
Ima li iakakvu ideju ta je motiv, Aleks? Neko je eleo da te ukloni sa puta, makar i
privremeno. Ko?
Aleksandar je spustio pogled ka svojim cipelama na trenutak. Bilo je jasno da mu je
neprijatno. Mislim da znam u emu je stvar, zato sam i doao ovamo. Ne samo da bih se
video sa tobom, ve i da bih raistio stvari sa Vitorijom.
Sa Vitorijom? Ne razumem.
Aleks se promekoljio pre nego to mu je izletelo. Vitorija i ja smo spavali zajedno pre
tri godine. U martu, nakon zabave u Milanu. Tano etrdeset nedelja pre nego to je
Dante roen. Dva meseca pre nego to je zavela tebe.
ta to govori?
Govorim da je Dante zaista Sinkler, ali nije tvoj sin. On je moj sin. Vitorija je u Kanu
ve bila u drugom mesecu trudnoe. Mislim da te zavela zato to je htela da te natera da
se oeni njom i prihvati Dantea kao svog naslednika.
Ali, ti si takoe Sinkler.
Da, ali nisam Berane Sinkler. Ti si glamurozan, tajanstven ovek, a ne ja. Ja sam
dosadan biznismen. Uvek je bila zaluena tobom. Znam da sam joj bio samo zamena za
tebe. Naravno, ti si i ezoterian naslednik, zar ne? Princ Pesnik.

Berane je seo dok ga je oblivala realnost onoga to je upravo uo. Ako Dante nije
njegov sin, to sve menja. Dete je Sinkler i Princ Pesnik, ali nije naslednik uznemirujueg
dela proroanstva.
Ali, beba je... roena prerano. Mogao bi da bude moj.
Nije roen prerano. Bio je mrav. Vitorija je model. Izgladnjivala se i puila tokom
trudnoe. Dante je bio sitan i bolestan kad se rodio, ali nije roen prerano.
Kako zna sve to?
Nisam idiot i umem da sabiram. im se Dante rodio znao sam da je moj, ali Vitorija mi
nije uzvraala pozive. Mislim da je ona sredila da me uhapse.
Ne razumem.
Aleksandar je strpljivo objanjavao. Uhapen sam onog dana kada je objavila da si ti
Danteov otac. Vitorija je znala da u te odmah nazvati i rei ti istinu, zato je osmislila
plan kako da me brzo ukloni iz igre. Ne sumnjam da je njena porodica povukla sve
mogue veze kako bi joj to omoguila. Savreno su sposobni za to.
Berane je klimnuo. Ali nisu pretpostavili da e biti osloboen tako brzo. Svakako ne
pre sutra u dva sata po podne. Berane je pomislio na sudbinu koja ga je ekala u
Crvenoj sobi palate Sinjorije i zadrhtao.
Oigledno. Doao sam ovamo zato to sam znao da si ti tu i da Vitorija sigurno nije
daleko. Jesi li se video sa njom?
Ne, odvratio je Berane. Bombardovala me zahtevima za vianje, ali uspeo sam to da
odloim. Bilo mi je potrebno par dana da osmislilm strategiju. Ali, treba da se vidim sa
njom veeras.
Gde?
Ima stan neto nie, na via Tornabuoni.
Aleksandar se zavereniki osmehnuo svom bratu. Da li bi ti smetalo da ja odem umesto
tebe?
Nimalo. ta planira da uini?
Aleksandar je oklevao na trenutak. Znam da je ludo nakon svega to se desilo, ali pitau
je da se uda za mene.
ta? Jesi li poludeo? Ta ena je otrovna. Smrtonosna.
Aleksandar je odmahnuo glavom. Ne, Berane, ne verujem u to, ak i nakon svega to
mi je uinila. Mislim da je izgubljena i mislim da su joj roditelji isprali mozak. Ona je na
neki nain rtva ludila tajnog drutva koje nam je dobro poznato.
Aleksandar nije delio Beraneovu strast niti posveenost jeretikom nasleu njihove
porodice. Tako je bilo oduvek. Aleks je posmatrao kako Beranea svakog leta odvode u
Francusku na obuku koju nije razumeno niti dobijao. Berane je bio zlatno dete, Princ
Pesnik. Aleks je bio obian deak. Mada nikad nije krivio svog brata zbog toga to su se
prema njemu odnosili sa manje panje, to je ipak ostavilo neizbrisiv utisak na Aleksa.
Vitorija je majka mog sina. elim da budem deo njegovog ivota, najbolji nain da to
izvedem, da se pobrinem da dobije najbolje obrazovanje i vaspitanje, jeste da se oenim
Vitorijom. elim da ga zatitim od ludila i obezbedim mu normalan ivot. Osim toga,
mada e tebi to zvuati bolesno, ja sam potpuno zaluen njom. Oduvek. Moglo bi da mi
se desi neto mnogo gore od enidbe najlepom enom na svetu.
Berane je dobrih sat vremena pokuavao da odgovori svog brata od te ideje, ali uzalud.
Uleteo je u Vitorijinu mreu i nije mu bilo pomoi. Koliko puta je gledao kako inae
brilijantni mukarci gube glavu zbog fizike lepote neke ene? Razumeo je da su u igri i

neki drugi elementi. Moda Berane nije nikad u potpunosti shvatao dubinu ljubomore
svog brata. Moda je za Aleksa ovo nain da se osveti porodici. Njegov sin je princ
najplavlje krvi u Evropi. Moda je enidba sa Vitorijom i vaspitavanje Dantea nona
mora za Beranea, ali za Aleksa to predstavlja ostvaren san.
Berane je dao Aleksu adresu i vreme sastanka. Aleksandar e se umesto njega u
jedanaest sati uvee pojaviti pred Vitorijom i iznenaditi je.
Berane Sinkler je zagrlio brata i poeleo mu sreu. Ali, dok je Aleksandar odlazio, nije
mogao da se otme pomisli da je to veoma loa ideja.
Morin je imala glavobolju i bila iscrpljena od viednevne nesanice i nemira. Bila je
suvie nemirna da se istinski odmori. Spavala je u kratkim intervalima i esto se budila.
Oduvek je imala je veoma ivopisne snove. Mnogi od njih su bili proroki i vodili ka
zapanjujuim otkriima u njenom ivotu. Na taj nain je pronalazila blagoslov ak i u
prokletstvu nemirnih snova.
inilo se da ni ovo vee nee biti izuzetak.
Oh! Morin je jeknula i sela na krevet. Prela je prstima preko lica i pogledala na sat.
Bilo je deset i pedeset minuta uvee. U krevetu je tek sat vremena. Mobilni telefon je bio
na stoiu kraj nje. Zgrabila ga je i okrenula Beranea.
Javio se nakon prvog zvona, uzbuen to ga je nazvala. Ali, nije bilo vremena za duge
razgovore.
Nona mora. Berane, neto nije u redu sa Vitorijom.
Zato? ta si videla?
Vatru. Nekakvu eksploziju. Najpre sam pomislila da si ti u pitanju. Videla sam ga sa
lea. Ali, kada se okrenuo shvatila sam da je Aleksandar sa njom.
Misli da se deava u ovom trenutku? Ovde? U Firenci?
San je bio veoma intenzivan, nosio je u sebi neku hitnost kakvu Morin nikad ranije nije
iskusila. Da. Nazovi ih. Odmah. Moramo da ga upozorimo. I Vitoriju. Ima li broj?
Berane je potvrdno odgovorio i odmah okrenuo Aleksa. Ponadao se kada je telefon
zazvonio, ali dobio je govornu potu. Poslao je Aleksu SMS, nadajui se da e se poruka
bre probiti do njega. esto je teko dobiti vezu sa mobilnim telefonom iza debelih,
kamenih zidova drevnih evropskih zgrada, kakva je palata Tornabuoni.
Zatim je pokuao da dobije Vitoriju. Meutim, ona je bila ozloglaena po tome to podie
slualicu samo kada eli nekog da nazove, ali nikad nije nije odgovarala na pozive.
Okrenuo je njen broj, ali odmah je prebaen na govornu potu.
Dante, izgovorio je Berane iznenada, shvativi da je i deak u opasnosti.
Nazvao je Morin. Idem tamo. To je samo par blokova odavde. Moram da doem do
njih. Nikad nije sumnjao u njene vizije. Verovao je u njih prirodno kao to mu je
prirodan instinkt nalagao da spasi brata i neaka. Morin jo nije znala za Aleksa i
Vitoriju, to njen san ini jezivo preciznim.
Bio je na vratima pre nego to je spustio slualicu.
Berane Sinkler je proao pored elegantnih radnji, preao ulicu kod stare crkve sa
ogromnim grbom Mediijevih i potrao ka via Tornabuoni. Stara palata, koja je nekad
bila dom majke Lorenca de Mediija, sada je bila u procesu pretvaranja u ekskluzivnu
stambenu zgradu. Radovi su jo bili u toku. Zavrena je samo aica luksuznih stanova.
Vitorija Buondelmonti je prva kupila kompleks, kao investiciju za budunost. Retko je

odsedala u njemu zato to je buka usled radova bila stravina. Meutim, tu joj je ipak bilo
zgodnije i imala je vie privatnosti nego u hotelu. Vitorija je ivela za panju paparaca,
ali volela je da ih kontrolie. Bilo je trenutaka, posebno kada je sa Danteom, kada bi
poelela da pobegne od slave i postanje nevidljiva. To je ispriala Beraneu dok mu je
opisivala zgradu i davala uputstva kako da pronae ulaz koji se sa ulice nije video. Zbog
toga je tano znao gde da skrene kada je proao kraj prvog niza skela.
Nije uspeo da prie blie. Eksplozija se prolomila kroz no i obasjala Firencu gasovitim
utim sjajem dok su krhotine padale po Beraneu Sinkleru.
Firenca, 1486. godine
Lorenco je bio u biblioteci vile Karei. Radio je na prilino zakuastom sonetu kada je
ula Klarisa. Uzdahnuo je, nadajui se da to nije uionio suvie glasno i skinuo naoare.
im je video izraz lica svoje supruge, shvatio je da ga eka borba.
Klarisa mu se obratila na svoj zvanini rimski nain, od kojeg je retko odstupala, ak i
nakon sedamnaest godina braka i sedmoro dece.
Lorenco, da li se slae da sam savestna ena i posveena majka naoj deci?
Znao je da je u pitanju zamka, tako da je odmah preao na star. Naravno, Klarisa. O
emu se radi?
Pusti me da zavrim, Lorenco. Nije u pitanju ono to misli.
Lorenco je zautao i pustio je da nastavi.
Ne, odavno sam nauila da ivim sa Lukrecijinom aveti u spavaoj sobi. To je rana koja
nikad nee zaceliti, ali vie ne krvari. Ne mogu ak ni da je mrzim. Ona te voli. Kao i sve
ostale ene. Nisam dola da razgovaram o njoj...
Klarisa je oklevala, zbog ega se Lorenco iznenada uznemirio. ta je toliko opasno da se
Klarisa ustee da nane temu? Pokuao je da bude strpljiv. O emu si dola da
razgovara?
Klarisa je otro udahnula i najzad izustila, O Anelu.
Lorenco je pomislio da nije dobro uo. O Anelu? Mom Anelu?
Nevoljno je podstakao njenu reenost. Da, on jeste tvoj Anelo i neka tako bude. Ne
mogu ti odreivati koga e smatrati prijateljem. Ali, mogu da odreujem ko e
obrazovati moju decu i iveti u mom domu. Neu dozvoliti da taj ovek puni glave moje
dece jeretikim idejama. Danas me je naa mala Magdalena obavestila da je dobila ime
po Isusovoj supruzi.
Lorenco je slegao ramenima. To je tano.
Nije tano. Dobila je ime po mojoj majci, pobonoj i plemenitoj eni, besprekorne riske
krvi. Moja majka je dobila ime po svetici Mariji Magdaleni, grenici koja se pokajala,
kakvom je sveta crkva priznaje.
Zato si pokrenula ovo pitanje Klarisa? Zato si ga pokrenula sada?
Zato to ne elim da moja deca budu poduavana na taj nain. Ako ti eli da se igra sa
svojim tajnim misijama i jeresi Lorenco, ne mogu da te spreim. Ali, neu dozvoliti da
moja deca budu deo toga.
Istopilo se ono to je preostalo od Lorencovog strpljenja. To su i moja deca, osim ako
nisi neto sakrila od mene, brecnuo se.
Lorenco! Kako se usuuje. Ova uvreda je zaprepastila. Lorenco je retko bio okrutan,
ali ponekad je iskuavala njegovo strpljenje.

Moja deca naa deca nee biti bogohulnici.

To nije bogohuljenje. Bogohuljenje je prizivanje Boijeg imena uzalud. Ovo je jeres.
Ako e me ve optuivati, bar pogodi pravu optubu.
Neu dozvoliti da taj ovek poduava deake jeresi. ovani je odreen za crkvenu
slubu!
Tako je. Ali, da li je odreen ta slubu u tvojoj ili mojoj crkvi?
Ozbiljna sam. elim da Anelo ode iz nae kue.
Preteruje, draga moja.
Ni najmanje. Lorenco, zar misli da se za tebe ne plaim? Zar ne zna da se molim za
tvoju besmrtnu duu? Molim se da ne ode u pakao.
Lorenco je uzdahnuo, duboko i muno.
Zakasnila si Klarisa. Ja sam ve u paklu.
Bitka izmeu Klarise de Medii i Anela Policijana nastavila je da besni. Podsticao je
Lorencov najstariji sin Pjero, koji nije naroito voleo svog uitelja. Anelo nije imao
strpljenja sa njim i primoravao ga je da ui. Pjeru je majka suvie ugaala i bio je lenj.
Nije eleo da zapne i alio se majci zbog pravih i izmiljenih uvreda kako bi se izvukao
sa asova.
Poto mu je dosadilo Klarisino kvocanje, Lorenco je pronaao kompromis. Premestio je
Anela u vilu koju je Klarisa retko poseivala i dopustio da vie ne poduava Pjera.
Anelu je laknulo, poto je odgovornost za Pjerovo obrazovanje neugodan posao. Mada
je Lorenco bio svestan nedostataka svog najstarijeg sina, Pjero je ipak bio naslednik
Mediijevih. Anelo je bio samo delimino iskren kada je u pitanju deakova apsolutna
beskorisnost.
Meutim, Lorenco nee dugo morati da intervenie u ovoj svai. Klarisa de Medii se
razbolela poetkom naredne godine. Slabila je veoma brzo i najzad poela da iskaljava
krv. Preminula je iznenada u trideset etvrtoj godini. Lorenco je bio na zapadnoj granici
Toskane kada je preminula i ostao je tamo tokom njene sahrane. Ipak, uprkos tunim
godinama koje su zajedno proveli, u svom dnevniku je napisao da ga je njena smrt
potresla. Uprkos tome to mu nije bila odgovarajua supruga i drubenica, bila je
posveena majka njegove dece. Tugovao je zbog njene smrti, to je u velikoj meri bila
posledica krivice zbog toga to joj nije pruio srean ivot.
Lorenco je potom vratio Anela u Karei, kako bi se usredsredio na obrazovanje
ovanija i ulija. Uz bukvalno najbolje uitelje na svetu Anela, Fiina i Uitelja
sticali su upravo onakvo obrazovanje kakvo je Lorenco eleo. Blizanci, kako ih je
Lorenco nazivao, nisu bili jedini uenici. Usvojio je jo jednog trinaestogodinjeg deaka,
vrlo posebnog angelika kojeg su on i Red posmatrali od roenja. Mikelanelo Buonaroti
je u tako ranom dobu izrastao u najneverovatniji talenat koji su ikada videli. Zbog toga je
odreeno da bude odgajan kao Medii.
Mikelanelo se kolebljivo prikljuio Lorencovoj porodici. Bio je bolno stidljiv, ali buni
Medii potomci su ga doekali dobrodolicom, tako da se brzo uklopio. Starije devojice
su ga oboavale i stalno su ga dvorile, a mlae su mu dosaivale zahtevima da im crta
konje i cvee. Kada bi seli da obeduju, Mikelanelo je sedeo desno od Lorenca. Prema
njemu su se od prvog trenutka ponaali kao prema sinu i bratu.
Izuzetan je uenik, obavestio je Anelo Lorenca. U svim oblastima. Fiino ga
poduava hebrejskom jeziku i Starom zavetu i deko fantastino napreduje. Ima dar za

jezike i doslovno pamti skoro sve prie koje uje. Uitelj je oduevljen Mikelanelovim
razumevanjem duhovnih pitanja. Kae da je roen sa uroenim znanjem o ovim
uenjima. Znao ih je pre prvih predavanja. Kao da je zaista inkarnacija arhanela
Mihajla.
Moda i jeste, odvratio je Lorenco. Nije se alio.
Lorenco je pronaao Mikelanela kako crta u vrtu. Zastao je i na trenutak posmatrao kako
deak podie mali kip. Delovao je poput tridesetak santimetara visokog i veoma starog
kipa neke svetice. Podigao bi ga ka svetlu, okrenuo, spustio i zatim crtao. Ponovo bi ga
podigao, pogledao mu lice izbliza i nastavio da crta.
Ko je tvoja muza, deko? pitao je Lorenco i pokazao ka kipu.
Mikelanelo je bio iznenaen to ga vidi. Dobro jutro, Magnifiko. Ovo je kip svete
Modeste i predstavlja veliko blago moje porodice. Nekad je pripadao grofici Matildi
Toskanskoj.
Lorenco je bio zadivljen. Mogu li da ga pogledam?
Naravno.
Lorenco je podigao kip i osmotrio ga. Shvatio je zato je Mikelanelo bio usredsreen na
njeno lice. Bilo je prelepo. Crte su bile tako nene i ljupke; prenostile su mudrost i veliku
tugu.
ta crta?
Oplakivanje Hrista. Verokijo nam je zadao taj zadatak. Ja nisam eleo da nacrtam
tradicionalno oplakivanje, ve ono koje slavi Red. Pogledajte...
Mikelanelo je pokazao Lorencu crte. Prelepa Devica Marija, koju je nacrtao prema liku
Modeste, sedela je sa Isusom preko krila u klasinom stilu Oplakivanja. Meutim, neto
je bilo drugaije. Delo je posedovalo eleganciju i tugu kakve Lorenco nikada nije video.
Divno je, sine moj. Njeno lice je savreno. Ipak... suvie je mlada da bude Isusova
majka, zar ne?
Tako je, Magnifiko. Ali, to je zbog toga to ovo nije majka Marija. Ovo je Marija
Magdalena. Nacrtao sam Oplakivanje koje predstavlja tugu nae Kraljice Milosra za
njenim izgubljenim voljenim. Njen bol je na bol; bol ljubavi koja pati zbog razdvajanja,
onako kako ga osea veina ljudi na zemlji. Predstaviu taj oseaj preko novog naina
tumaenja prie. Jednog dana bih voleo da je izvajam iz kamena i oivim.
Oi su mu svetlucale dok je govorio. Takvo nadahnue bi bilo neverovatno ak i za
odraslog oveka sa godinama iskustva i obrazovanja. Meutim, sa usana
trinaestogodinjeg deaka bilo je potpuno neoekivano. I apsolutno boansko.
Hvala ti, Mikelanelo. Hvala ti. Jednostavno je odgovorio Lorenco.
Firenca, dananjica
Noni vazduh je bio svilenkast i meseina se odbijala od crvene ploice kupole katedrale.
Petra i Piter su pijuckali Brunelo, udubljeni u razgovor.
Jesi li i dalje svetenik, Pitere?
Iznenaen ovim direktnim pitanjem, Piter je oklevao, a zatim spustio au. Hmm.
Oklevam zbog toga to ovo jo nisam izgovorio naglas, ni sebi, ni bilo kome. Nisam vie
svetenik. Vie ne verujem u ono zbog ega sam poloio zavet. Mada sam posveeniji

hrianin nego to sam ikad bio, vie nisam katolik. U najmanju ruku vie se ne
pridravam slepo katolikih uenja. elim da postavim mnoga pitanja svojoj crkvi.
Dok si bio svetenik, da li si ikad dovodio u pitanje svoj poziv?
Misli, da li sam bio usamljen? Kao da neto proputam zbog toga to nisam u vezi sa
drugom osobom? Da budem iskren, da. Bio sam usamljen. Ali, odbijao sam da
razmiljam o tome i pripisivao sam tu sumnju avolu.
Da li si ikad bio u iskuenju?
Ne. Piter je odmahnuo glavom. Nije da mu se nisu pruale prilike. Imao ih je bezbroj.
Piter je veoma zgodan ovek tamne kose i tamnoplavih oiju. Bio je svetenik oko kojeg
su se studentkinje uvek otimale. Ako ve mora da ui grki ili latinski, najbolje da ide
na predavanja koja dri otac Piter. Nikad to nisam uzimao u obzir. Posedujem snanu
samodisciplinu i kada se neemu posvetim, posvetim se do kraja.
Pohvalna i retka osobina, rekla je Petra. Ali, poto vie nisi svetenik...
Da li sam u iskuenju? pitao je blago zajedljivo.
Odgovorila je slinim tonom. Da.
Klimnuo je, gledajui je preko ae za vino. Ve zna odgovor.
Njene krupne smee oi iznenada su zasvetlucale. Ja... znala sam pre nego to si doao i
to se potvrdilo kada si proao kroz vrata. Oboje smo uitelji koji su bili primorani da
napuste svoja zanimanja i pronau sebe uz pomo Puta ljubavi. Bilo je i drugih znakova.
Nasmejala se pomalo nervozno i uz uenje. Bog ima smisla za humor i daje nam
signale poto zna da esto spavamo. Ti si lingvista. Zna da je ime Petra, enska verzija
imena Piter. Znai... da sam ja enska verzija tebe.
Nasmeio se. Znam i to mi je ve palo na pamet. Razmiljam o tome od kako sam stigao
u Firencu. Da budem iskren, prilino me muilo.
Posegnula je i uzela ga za ruku. Nema razloga za urbu, Pitere. Za tebe je sve ovo
prilino novo i oekujem da ima raznorazne sumnje.
Ali, ja uopte ne sumnjam. Zapanjio je kada je odgovorio sa apsolutnom sigurnou.
Ni najmanje. Jevanelje iz Arka i Knjiga ljubavi su me naveli da shvatim da postoji
drugi nain i znam da je to nain koji je Isus poduavao. To je Put ljubavi. To je Boiji
nain, razlog zbog kojeg postojimo. Moram to bolje da ga razumem kako bih mogao da
poduavam taj novi nain u novom svetu.
Rado u te poduavati, kako bismo mogli zajedno da uimo druge u buduem svetu.
Srean sam to me poduava. Ali, morae da bude strpljiva sa mnom. Ne zbog toga
to sam uzdran, ve zbog toga to sam neiskusan. Nemam lino iskustvo u odnosu sa
enom.
Znai da u morati da ti obezbedim to iskustvo, rekla je i primakla mu se. Najzad, ja
sam Uiteljica hijeros gamosa.
Meutim, dok se primicala Piteru, krovnu terasu je osvetlila eksplozija u neposrednoj
blizini.
Eksplozija u palati Tornabuoni potresla je itavu Firencu. Uzrok ovog traginog incidenta
dugo e biti predmet istrage. Otkriveno je da je gasovod preseen prethodnog dana tokom
graevinskih radova, to je dovelo do curenja gasa. Jedina srea u ovoj uasnoj tragediti
jeste to to je veina stanova bila prazna.
Supermodel Vitorija Buondelmonti i njen prijatelj koji je doao u posetu, povreeni su u
eksploziji. Najpre se mislilo da je u pitanju Berane Sinkler, ali se ispostavilo da je to

zapravo bio Aleksandar Sinkler, predsednik Naftne kompanije Sinkler. Oboje se nalaze u
bolnici i u kritinom su stanju.
Mada je Beranea kr skoro potpuno zatrpao, uspeo je delimino da se skloni uskoivi u
ulaz oblinje palate. Zadobio je lake povrede i blagi potres mozga, ali brzo su ga pustili
iz bolnice pravo u zagrljaj Morin Paskal.
udnom igrom sudbine, bolnica u kojoj su zavrile sve rtve eksplozije nalazila se u vili
Karei, u kojoj su Kozimo i Lorenco proveli svoje ivote. Sada je renovirana i u nju je
smetena ova ustanova.
Dete, Dante Buondelmonti Sinkler, nije bilo u zgradi u vreme eksplozije. Bio je
razdraljiv zbog buke od graevinskih radova i dadilja ga je par sati pre tragedije odvela
u posetu baki i deki u njihovu vilu nedaleko od Fijesolea.
Karei,
April 1492. godine
Sitan dominikanski fratar irolamo Savonarola postao je veoma problematian. Otvoreno
je proklinjao Lorenca sa propovedaonice, nazivajui ga tiraninom i predviao da e se
gnev Boga sruiti na njega.
Savonarola je stigao dve godine ranije. Lorenco ga je pozvao u Firencu i udobno smestio
u prelep manastir San Marko, obnovljen i ukraen za ivota i pod budnim okom Kozima,
Oca nacije. Kada je Lorenco doneo odluku da pozove Savonarolu, znao je da mnogo toga
rizikuje. Monah je bio uven po nasilnom stilu propovedanja dok besni protiv frivolnosti
i korupcije. Bio je ruan poput trola, ali zraio je harizmom im bi otvorio usta. ak i oni
koji su prezirali i njega i njegove poruke, esto bi opinjeno sluali Savonarolu dok
govori i ne bi bili u stanju da odvrate panju.
Lorenca su prijatelji humanisti uverili da Savonaroli treba dopustiti da doe u Firencu iz
dva razloga: prvo zbog toga to je siuni monah svoju najvatreniju grdnju uvao za
korumpirano papstvo; znai imali su zajednikog neprijatelja. Mada im je sadanji papa,
koji je nasledio Siksta, bio saveznik, bilo je neophodno sprovesti mnoge reforme u Rimu.
Ako budu u stanju da kontroliu Savonarolu, ili bar da utiu na njega, postae delotvorna
alatka za sprovoenje tih reformi. Drugo Lorenco nije tiranin. Ne eli da se van Firence
pria da nije primio Savonarolu zbog toga to se plai njegove poruke. Ako sa
dobrodolicom doeka kontroverznog dominikanca, bie u stanju paljivo da prati poruke
kao i osobu koja ih izgovara. A moda e moi da kontrolie i jedno i drugo.
Lorenco de Medii bi verovatno uspeno reio problem sa Savonarolom, da nije poeo
naglo da slabi usled bolesti. Patio je od kostobolje koja je pogaala sve muke lanove
porodice Medii i koja je ubila njegovog oca i dedu. Lorenco je imao samo etrdeset tri
godine i nadao se e poiveti koliko i Kozimo, ako bude vodio o rauna o tome ta jede i
ako se bude leio. Osim toga, nije se usuivao da umre u ovom trenutku. Pjero je bio
prevelika budala i nije bio u stanju da upravlja carstvom Mediijevih. Sa druge strane,
ovani najmlai kardinal u istoriji imao je samo etrnaest godina i nije bio spreman
da preuzme vostvo.
Ali, Lorenco nije imao dovoljno energije i duha da se nosi sa Savonarolom, zbog ega su
se otrovne propovedi nastavile i eskalirale.
Besan i uznemiren, Aneo se vratio iz katedrale, gde je Savonarola tog jutra govorio pred
masom. Moramo ga zaustaviti, Lorenco. Sada izigrava proroka. Mada nas dvojica

znamo da izmilja proroanstva za koja zna da moe da ih ispuni, proseni graani

Firence to ne shvataju. Ako Savonarola kae da e sutra osvanuti novi dan, njegovi
idiotski sledbenici e ustati i klicanjem pozdraviti dolazak novog dana govorei, Fra
irolamo je bio u pravu! Zaista je osvanuo novi dan!
Lorenco je bio iscrpljen i leao je u krevetu. Bio je u Montekatini termama, poto mu je
to pomagalo za kostobolju. Meutim, put kroz Toskanu je bio tako bolan da maltene nije
vredelo truda.
Pusti ga da besni, Anelo. Nije me briga.
Treba da se zabrine. Predvia tvoju smrt.
Zaista?
Da. Kae da e se to desiti uskoro. Kae da je Bog ljut na tebe, da e ti se stanje
iznenada pogorati i da e umreti iznenada.
Nemam nameru da umrem, Anelo. Dokazaemo da je Savonarola laov, jednom
zauvek.
Nadam se, Magnifiko. Nadam se.
Lorencu se stanje pogoralo. Kao kod Kozima, bol bi postao tako snaan ako bi ustao, da
je bio prikovan za krevet. Meutim, definitivno nije umirao. U to su bili sigurni svi
lekari. Ipak, isprobali su sve mogue lekove za kostobolju, ukljuujui bizarnu meavinu
izmrvljenih bisera i svinjskog izmeta, prokuvanu u zainjenom vinu. Bila je tako
odvratna da je Lorenco izjavio da e radije imati kostobolju.
Tokom dana koje je provodio vezan za krevet u vili Karei, Lorencu su drutvo pravili
oni koje je najvie voleo. Anelo i Fiino su mu itali; ovani i ulio su zajedno vebali
grki i latinski. Devojice su ga zasipale ljubavlju. Mikelanelo bi doao i samo sedeo,
zadovoljan to se nalazi kraj oveka kojeg voli kao oca. Ponekad bi crtao; ponekad bi
postavljao pitanja o ivotu, umetnosti i Redu. Predstavljao je dobrodolo drutvo za
Lorenca koji mu se obraao sa sine moj.
Kolumbina je dolazila to je ee mogla, poseujui Lorenca i Uitelja u isto vreme.
Poljubila bi Lorenca u elo i pevala mu, ili bi ga prosto drala za ruku dok spava. Sve
vreme se usrdno molila Bogu da izlei njenog princa kako bi mogli da nastave svoju
misiju zajedno i kako bi imala priliku da ga voli to due.
Sandro je dolazio sa novim skicama za sliku. Njegove posete bi najvie oraspoloile
Lorenca. Sandro je lake od bilo koga mogao da nasmeje svog prijatelja, maltene bez
napora.
Jedne veeri u aprilu, Sandro se vratio u Firencu sa Kolumbinom, ostavivi Lorenca sa
porodicom i Anelom. Do kraja ivota, Kolumbina e se pitati ta bi se desilo da je
Sandro ostao. Znala je samo jedno: nijedno od njih dvoje nikad ne bi dopustilo
Savonaroli da sam ue u Lorencovu sobu.
U Anelovu odbranu treba rei da nije bio spreman za tu situaciju. Sitni fratar je doao
potpuno nenajavljeno. Niko nije oekivao da otvori vrata vile Karei i ugleda irolama
Savonarolu. Monah je doputovao sa tri druga monaha iz San Marka. Anelo je poznavao
jednog od njih. To je verovatno bio deo plana. Zato to je poznavao jednog od brae, brzo
ih je uveo unutra i pristao na njihove zateve bre nego to bi valjalo.
elim da vidim Lorenca, izgovorio je Savonarola jednostavno svojim promuklim
glasom. Daleko od drame propovedaonice, nije delovao tako zastraujue. Bio je nizak i

blago povijenih ramena. Anelo je pomislio da bi se na ulici verovatno saalio na njega i

spustio mu nekoliko novia u au.
Zato?
Zato to sam uo da umire.
Ne umire. Bolestan je, ali Kozimo je iveo mnogo godina u tom stanju. I Lorenco e
iveti.
Usuuje se da kae da poznaje volju Boga?
Ti se usuuje na to svake nedelje u katedrali.
Ja sam boija alatka. Na meni je da to inim, a ne na tebi, pesnie. Nisam doao kao tvoj
ili Lorencov neprijatelj. Doao sam da pokaem svoju i Boiju blagost i da mu ponudim
utehu u ovim mranim vremenima.
Anelo je razmiljao o tome na trenutak, dok su fratri iz Savonaroline pratnje mrmljali u
znak slaganja kako su doli da podare utehu i prue ruku mira patrijarhu Mediijevih.
Verujem da e hteti da me vidi, rekao je Saavonarola. Pitaj ga i videemo ta e rei.
Anelo je klimnuo. Ako je Lorenco budan, najbolje je da tako postupi. Um
Velianstvenog Lorenca je sasvim bistar, mada ga telo izdaje. Ako se osea dovoljno
snano, moda e mu ovaj susret biti interesantan.
Kada je uao u sobu, Anelo je pronaao Lorenca budnog i nemirnog. ta se deava,
Anelo? Oseam neki nemir u kui.
Moglo bi tako da se kae. Ima posetioca. Neoekivanog posetioca. irolamo
Savonarola.
Zaista? Lorenco je zapoeo bolan proces pridizanja u krevetu. Uvedi ga onda. Silno
elim da mu dokaem da ne umirem. Oh, Anelo, donesi nam i malo vina, molim te.
Moramo monahu ukazati gostoprimstvo.
elim da se vidim sa njim nasamo. Insistirao je Savonarola. elim sa njim privatno da
razgovaram o neemu to se tie njegove due. Svedok e biti samo Bog.
Anelo je odveo monaha u Lorencovu sobu i zatvorio vrata za njim. Ako je Lorenco bio
zabrinut zbog toga to e biti sam sa Savonarolom, nije to pokazao.
Nema bilo svedoka koji mogu da ispriaju ta se te noi desilo u sobi, ba kao to je
Savonarola i zahtevao. Bar niko nije bio svestan toga da svedoci postoje. Studenti istorije
e raspravljati o tim dogaajima narednih pet stotina godina. Meutim, oni ne poseduju
jednu vitalnu informaciju.
Trinaestogodinji Mikelanelo, Lorencov aneo, tiho je crtao u oblinjoj odaji, odvojenoj
zavesom. Niko nije znao da je on tu.
Ali, uo je sve.
irolamo Savonarola je izjurio iz vile Mediijevih u Kareiju. Usput je dao znak brai da
ga prate. Preko ramena se brecnuo na Anela, Bolje pozovi doktora. I sve ostale koji
ele da se pozdrave. Rekao sam ti da umire. Budala si to mi nisi poverovao.
Dok je urno koraao ka konjima koji ekaju, niko nije primetio da nosi pehar za vino
pod odeom, pehar sa Lorencovim simbolom u vidu tri prepletene burme.
Lorenco je imao greve. Stenjao je od bola, nekontrolisano se tresao i nije bio u stanju da
progovori.

Mikelanelo je ve krenuo po doktora koji je iveo u vili i bio smeten u odaju neto
dalje niz hodnik od Lorencove sobe. Deak je drhtei saekao da onaj uasni ovek izae
iz sobe, a zatim je potrao koliko su ga noge nosile.
Doktor je dao sedativ pacijentu kako bi zaustavio greve i Lorenco je zaspao. Disao je
teko, ali ravnomerno. Ipak, prognoza je bila okantna: Lorenco je zaista umirao.
Anelo je poslao glasnika po Kolumbinu i Sandra. U poruci je pisalo, Ne ekajte do
svitanja. Nisu eleli da poine istu greku kao sa Simonetom, sa kojom niko nije uspeo
da se oprosti. Na alost, nije bilo dovoljno vremena da pozovu Uitelja. On vie nikad
nee videti Lorenca ivog.
Lorenco se probudio, slab i iscrpljen, neto pre jutra. Pozvao je jedno po jedno dete, kako
bi im preneo poruke za budunost. Tako je postupio i prema Mikelanelu, ponaajui se
prema njemu kao prema svojoj krvi. Mikelanelo nikad u javnosti nee govorili o tom
danu, osim da izjavi sledee: Lorenco de Medii je pre svega bio moj otac i do smrti e
me progoniti glas irolama Savonarole.
Blizancima, ovaniju i uliju, Lorenco se obratio zajedno. Njihove sudbine su
prepletene i sasvim je primereno da zajedno uju Lorencova uputstva. Zajedno, deaci su
se zakleli ocu bez straha i trecanja da e ispuniti njegove elje u ime Reda. Nisu
uzalud Medii.
Zakletve izreene u toj spavaoj sobi, jednog dana e promeniti istoriju itavog zapadnog
sveta.
Kada se pozdravio sa deacima koji su u suzama izali iz sobe, u odaju su uli Anelo,
Sandro i Kolumbina.
Vi ste jedini ljudi na svetu kojima verujem. Jedini ljudi koji znaju sve. elim da mi se
svi zakunete da ete nastaviti sa naim radom. Ne znam da li me ludi fratar otrovao ili ne.
Ne mogu to da dokaem. Ali, pili smo iz onih aa tamo, tako da moemo... Lorenco je
pokazao ka stolu, ali odmah je primetio da se na njemu nalazi samo jedan pehar i potonuo
je nazad na krevet.
Sandro je udario rukom o sto, a Anelu je pripala muka. Zauvek e kriviti sebe to je
dozvolio da se ovo desi.
Protiviu mu se do smrti, Lorenco, reao je Sandro.
Lorenco je klimnuo. Budi mudar, brate moj. Nasmeio se slabano. Budi Medii
kakvim sam te stvorio.
Kolumbina nije elela da razgovara o Savonaroli niti osveti. Bilo je jasno da Lorenco
umire. elela je samo da provede te poslednje minute sa njim u miru i da mu kae koliko
ga voli. Pre nego to su Sandro i Anelo otili, svi su se uhvatili za ruke i zajedno
izgovorili molitvu Reda.
Slavimo Boga i molimo se za dolazak vremena
kada e svi ljudi sveta u miru dobrodolicom
doekati nae uenje i kada
vie nee biti muenika.
Obeajte mi, moji voljeni. Obeajte mi da emo svi ponovo biti zajedno, kada to Bog
odlui i kada se vreme vrati. Sastanite se sa mnom ovde na ovoj prelepoj zemlji, kako
bismo mogli da zavrimo ono to smo zapoeli. To je obeanje koje smo davno dali jedni

drugima na nebu, i to je obeanje koje moramo odrati na zemlji u budunosti. Na zemlji

kao to je na nebu. Obeajte.
Obeavamo, odgovorili su u glas. Sandro i Anelo su poljubili Lorenca u oba obraza i
krenuli dok su svoj trojici mukaraca tekle suze niz lice.
I dalje si najvelianstvenija ena koja je ikad ivela, Kolumbina, proaputao je. Voleo
sam te od prvog dana kada sam ugledao tvoju lepotu. Sada dok umirem volim te vie
nego ikad i Bog mi je svedok da u te voleti veno. Samo tebe. Ds le dbut du temps,
jusqu la fin du temps.
Uzela ga je za ruke. Nekad su bile snane, a sada je u njima ostalo tako malo snage, tek
toliko da ovla stisnu njene. Kolumbina je spustila glavu i njihove usne su se spojile
delei dah. Proaputala je prevod, Od osvita do kraja vremena.
Podigla je njegovu ruku ka svojim usnama, poljubila njegove prste i poela da plae.
Oh, Lorenco, molim te ne ostavljaj me. Da li greimo kada je Bog u pitanju? Kako to da
je Bog ljubav, kada nas je razdvojio, a sada te odvodi u potpunosti?
Nije tako, moja Kolumbina. Iskoristio je svu preostalu snagu da je pomazi po kosi.
Nije vreme da gubi veru. Vera je sve to imamo i moramo je se drati. Ne tvrdim da
razumem staze kojima nas je Bog vodio, ali imam vere da postoji razlog za to. Moda je
u pitanju test kojim proverava koliko je snana naa ljubav u svim tim tekoama. Da vidi
da li naa ljubav poseduje izdrljivost naeg Gospoda i njegove voljene.
Mazila je njegovo ukasto lice i pustila suze da teku. Verujem da sam poloila njegov
test, Lorenco.
Ovako je bolje, golubice moja.
Kolumbina je bila iscrpljena i izmuena izvan moi poimanja. Ne govori to Lorenco.
Uvek u gubitak tebe posmatrati ka muenje za sve nas.
Ali, grei. Negde u sebi je pronaao snage za poslednje rei. Tokom naih smrtnih
ivota iz nekog razloga Bog nas je razdvojio. Meutim, kada odem sa ovog sveta,
siguran sam da e mi Bog dopustiti da zauvek budem sa tobom. Shvata li, Kolumbina?
Vie nikad neem biti razdvojeni. Zar nije tako bolje?
Nije bila u stanju da odgovori kroz suze, ali on je nastavio. Od tebe u traiti najtee
obeanje, Kolumbina. Obeaj mi da e me pronai kada se vreme vrati, bez obzira na to
kada i kako i da nikad nee odustati od mene. Kao i ovog puta... nisi odustala, a ja sam ti
pruio mnogo razloga da to uini.
Ne, slatki moj prine. Ne postoji razlog da se odustane od ljubavi. Pogotovo od ovakve
ljubavi kakvu mi delimo. Dublja je od svih izazova sa kojima emo se suoiti, u ovom ili
bilo kojem drugom ivotu. Vena je, potie od Boga.
Ti si moja dua. Mora mi obeati, Kolumbina. Moram da znam da u te jednog dana,
negde ponovo grliti.
Moj voljeni Lorenco, proaputala je neno i odluno. Voleu te ponovo. Njene suze
su se spojile sa njegovim.
Bio je suvie slab da odgovori, ali sve je videla u njegovim oima. Neno ga je poljubila
poslednji put. Njihove due su se spojile preko zajednikog daha, kako bi on poneo deo
nje sa sobom, a ona zadrala deo njega.
Na taj nain e je drati u naruju dok ponovo ne budu zajedno u duhu ili telu, kako god
Bog odlui.

Kolumbina je tiho izala iz Lorencove sobe dok je zora svitala nad Firencom. Anelo i
Sandro su stajali pred vratima, delujui iznureno i zabrinuto. Otvorila je usta da
progovori, ali jecaj je uguio i istraala je iz kue. Nije znala gde ide, samo je slepo
beala od mesta na kojem je Lorenco preminuo. Nala se na loi pokuavajui da se smiri
naslonjena na veliki kameni stub. Meutim, nije postojao dovoljno snaan kamen koji
moe da upije njenu tugu. Skliznula je na zemlju i dopustila agoniji da je obuzme dok se
jecaj pretvarao u nezemaljski vrisak.
Njeni krici su odzvanjali dolinom. alosni jecaji koji cepaju srci, ispunjeni dekadama
bola i izgubljene ljubavi, odjekivali su umom u kojoj su se ona i Lorenco prvi put sreli
kao deca, pre toliko godina.
Nakon to je pustio da neko vreme bude sama, Sandro je doao da je utei.
Sandro, ta da radimo? Kako emo iveti bez njega? Kako e Firenca opstati?
iveemo da ispunimo njegovu viziju, Kolumbina. Kao to smo obeali.
Ali, kako emo pronai snagu? Bez naeg pastira mi smo izgubljene ovce.
Sandro je pogledao sa saaljenjem, ali njegov odgovor je bio energian. Spustio se na
kolena kako bi je uhvatio za oba ramena. Sluaj me. Naslikao sam te mnogo puta, svaki
put sa odreenim razlogom. Kao Snagu, zbog toga to si snanija od bilo koje druge ene
koju sam ikad upoznao. Naslikao sam te kao Boginju ljubavi, ne zbog toga to je Lorenco
to poeleo, ve zbog toga to tvoja ljubav prema njemu otelovljuje sve to nam Venera
znai. Naslikao sam te kao Juditu, zato to si neustraiva i ne bei od zadatka koji ti je
dodeljen u ime onoga u ta veruje. Mnogo puta sam te naslikao kao Bogorodicu, slavei
tvoju milost. Bila si brilijantna muza, mala golubice, upravo zbog svih tih osobina. Sada
ih mora prizvati svoju snagu, svoju ljubav, svoju veru i svoju neustraivost. Mora to
uiniti zbog sebe, zbog Lorenca i zbog misije koju smo obeali da emo zavriti.
Kolumbina je posegla da skloni sveprisutan uperak zlatne kose sa Sandrovih oiju. Ti
si najbolji brat kojeg bilo ko moe da poeli, Alesandro.
Le temps revient, sestro. Hajde, Judita. Postoji jedan div kojem treba odrubiti glavu i ti
si prava osoba za taj posao.
U ranim asovima 9. Aprila 1492. godine, dok je Lorenco de Medii na samrtnikoj
postelji primao obeanja od svojih voljenih, u gradu Firenci se desila serija neobjanjivih
dogaaja. Naila je snana oluja i munja je pogodila otovu Kampanilu, zbog ega je
gomila kamena i mermera poletela sa kule i sruila se u centar Firenca. U sred tog haosa,
dva lava koji predstavljaju simbol Firence i koji ve godinama mirno ive pored Pjace
dela Sinjorija, poeli su da riu i koraaju tamo-vamo po kavezu. Napadali su jedan
drugog i estoko se borili. Ujutru su oba lava bila mrtva. Kao i Lorenco de Medii.
Graani Firence su ove dogaaje doiveli kao uasno preskazanje. Pristalice Mediijevih
su se plaile najgoreg, sada kada je Lorenco poreminuo. Nisu imali vou koji bi mogao
da ga zameni, a nad gradom je lebdela sablast Savonaroline vladavine terora.
irolamo Savonarola je majstorski manipulisao dogaajima od devetog aprila.
Bog je progovorio! urlao je sledee nedelje. Skriio je Lorenca de Mediija,
arhijeretika i uasnog tiranina. Pokazao nam je svoj gnev zbog oholosti i frivolnosti koje
je Lorenco sebi dozvoljavao. Bog nam je ukazao na sva zla koja su nerazdvojiva od
umetnosti, muzike i bilo koje knjige osim one koja sadri njegovu svetu re. Pokazao
nam je uz pomo munje da e unititi itavu Republiku Firencu kao to je ubio dva lava u
ime prve rtve. elite li da budete njegova naredna rtva?

Sitni fratar je bljuvao vatru sa propovedaonice u prepunoj katedrali. Prisutni vernici,

ispunjeni strahom, zaurlali su zauzvrat, Ne!
Zar nisam prorekao da e Lorenco umreti pre novog godinjeg doba? Zar vam nisam
rekao da Bog nee dozvoliti da se nastavi tiranija i bogohuljenje Mediijevih?
Meutim, Savonarola se nije zaustavio na prii o ispunjenju sopstvenog proroanstva.
Majstorski je izmislio priu o svojim poslednjim minutima sa Lorencom. Priao je kako
je jeretik odbio da se pokaje u samrtnoj postelji, uprkos nesebinom odlasku Fra
irolama u Karei kako bi mu ponudio oprost grehova. Lorenco de Medii je ostao
jeretik do poslednjeg dana i preminuo je sa tekim gresima na dui. Monah nije imao
izbora, morao je da odbije da ga priesti, poto se jeretik do kraja nije pokajao.
Njegova poruka je bila jasna: jeres vodi u smrt. A Mediijevi su bili jeretici.
Firenca, dananjica
Sunce je zalazilo iznad reke Arno pretvarajui krovove Firence u blistavi mozaik boje
terakote. Berane i Morin su sedeli drei se za ruke i uivali u pogledu i drutvu jedno
drugog.
Doao sam tog popodneva da ti kaem da se neu oeniti Vitorijom ni pod kojim
uslovima, objanjavao je Berane. ak i da je Dante bio moj sin, ak i da je bio Drugi
Princ kao to proroanstvo predskazuje. Shvatio sam neto uz Destinovu pomo.
Najplemenitija stvar koju mogu da uinim jeste da potujem ljubav. Najbolji primer koji
mogu drugima da dam, jeste hrabrost da se borim za jedinu istinitu stvar u svom ivotu:
za moju ljubav prema tebi.
Morin se nagla da ga poljubi i rekla, Vreme se vraa, ali ne mora da se vrati.
Upravo tako. Vreme je da se razbije krug Morin. To sam shvatio. Vreme je za novu
renesansu, zlatno doba dvadeset prvog veka, preobraaj naina na koji razmiljamo,
verujemo i reagujemo. Vreme je da se preobrazimo kroz ljubav i samo ljubav. Da sam se
vezao za Vitoriju, nastavi obih ciklus gubitka i okrenuo lea najlepem daru koji bilo bilo
ko od nas moe da dobije. To bi samo povealo patnju, a znamo da Bog to ne eli. To je
vrsta muenitva.
Morin se zapanjila. Iznenada je shvatila, na sasvim nov nain, ono to je Destino
pokuavao da prenese svojim uenicima tokom dve hiljade godina. Izgovorili su molitvu
Reda u glas:
Slavimo Boga i molimo se za dolazak vremena
kada e svi ljudi sveta u miru dobrodolicom
doekati nae uenje i kada
vie nee biti muenika.
Feliciti de Paci je vrsto umotala ruke. Komemoracija u ast muenika Savonarole
protekla je savreno. lanovi bratstva su doli u veem broju nego to se obino deava
u Rimu. Stigme su krvarile savreno i na vreme. Mada mala, vatra je bila savreno
dramatina tokom unitavanja knjiga koje su prikupili. Plamen je prodirao jeres i
bogohuljenje, podstican benzinom koji je Feliciti prolila iz kanistera.

Sada je uzela canister i odnela ga u kola. Ruke su je bolele, ali bile su joj potrebne za ono
to je isplanirala da uradi. Samo da prestanu da krvare i moi e da ih koristi. Ostalo je
jo par sati do potpunog mraka. Ima vremena. Mada ne naroito mnogo vremena.
Firenca,
1497. godine
Ona je tvoja erka irolamo, bez obzira na to da li eli da je prizna ili ne.
Fra irolamo Savonarola nije bio u stanju da podnese malu bezobraznicu, niti njenu
majku. Ova gnusna vetica koja sada stoji u njegovoj eliji u San Marku sa mravom,
neuhranjenom devojicom, avolov je sluga. Zavela ga je u trenutku slabosti, a ova mala
prljavua je rezultat te uasne greke. Sada to dete stoji izmeu njega i njegove
budunosti kao vladara Firentinske asketske republike. Mora po svaku cenu da je sauva
u tajnosti. U ovom trenutku je mogao suvie toga da izgubi.
Tokom pet godina nakon Lorencove smrti, Fra irolamo Savonarola je uspeno unitio
Mediijeve. Poto vie nije bilo Lorenca, to nije bio naroito teak zadatak. Njegov
najstariji sin, Pjero, bio je maltene idiot. Nespreman za preuzimanje carstva, sistematski
ga je unitavao bez ikakve pomoi sa strane, oslabivi ono to je od porodice preostalo
zbog ega je Savonaroli bilo lako da insistira na progonstvu. ak mu je doputeno da
opljaka palatu Medii na via Larga u potrazi za gorivom za svoje lomae. Pronaao ga
je. Slike, rukopisi, svi aspekti jeresi i prljavog paganizma konfiskovani su iz palate I
baeni na lomau koja je redovno gorela na Pjaca dela Sinjorija.
Savonarola je postao uven po tim lomaama, nazivajui iz lomaama tatine. Imao je
hiljade sledbenika. Kada ele da budu fini, graani Firence su ih zvali Pjaoni, to znai
plaljivci, a kada ne ele da budu fini, zvali su ih balavci. Pjaoni su sakupljali
predmete za lomae. Bilo ta to se odnosi na fiziku tatinu parfeme, kreme, ukrasi sa
odeu, nakitv bilo je namenjeno za lomau. Muziki instrumenti su takoe bili
namenjeni vatri, poto su se koristili samo za svetovne proslave i podsticali ples, praen
pohotom. Sve knjige osim Biblije ili dela crkvenih otaca zavravale su na lomai, sa
posebnim naglaskom na paganske klasike.
Ali, Savonarola je uvao posebno mesto u svom srcu za unitavanje umetnosti.
Mediijevi su negovali umetnost, umetnost koja sadri skrivene nagovetaje njihove
jeresi i Reda. Unitavanjem umetnosti, eliminisae alatke bogohuljenja.
Nakon tri godine od eliminacije Lorenca, Savonarola je izbacio Mediijeve iz Firence,
mada su dvojica koju nije mogao da kontrolie, ovani i ulio, sada kardinali u Rimu.
Trenutno se na papskom prestolu nalazio Bordija, pristalica Mediijevih, to je bilo za
oekivati. Sa Savonaroline take gledita, to je jedina porodica u Italiji koja je
korumpiranija od Mediijevih. Mada je besneo zbog toga to braa Medii napreduju
tokom vladavine pape Aleksandra VI, bar su daleko od Firence. Do 1495. godine,
Savonarola je postao neosporan vladar Republike Firence. Sastavio je nov ustav I
primenio nove zakone o moralnosti i uzdranosti. Bilo je nezakonito hodati ulicom sa
bilo kakvim ukrasom. Tatina je zloin prema Bogu.
Niko se nije usudio da mu se suprotstavi i njegova mo je rasla. Meutim, postojanje
ovog deteta je problem sa kojim mora odmah da se pozabavi.
Sredio sam da dete usvoji porodica Paci, rekao je ne gledajui predugo u pravcu te
kurve. Pripadala mu je muka od toga. De Pacijevi su mu pomogli da eliminite

Mediijeve i mogao je lako da ih kontrolie. Dugovali su mu mnoge usluge. Uverio ih je

da usvoje devojicu bez postavljanja pitanja.
Tebi u dati sto florina da ode odavde i nikom ne pria o ovome. Kada devojica bude
usvojena, vie je nikad nee videti.
ena je zaustila da se pobuni, ali Savonarola joj je pruio vreicu punu zlatnih florin.
Da li smo se dogovorili, eno?
Klimnula je bez rei i posegnula ka vreici.
Ispustio je na pod i nasmejao se kada su se novii razleteli. ena je morala da se spusti
na sve etiri kako bi ih sakupila.
Ostavi dete u foajeu. Poslau brau koja e je odvesti kod Pacijevih.
Izaao je iz prostorije ne pogledavi ni majku ni erku. Devojica je zurila ispred sebe
krupnim oima koje su videle suvie tragedije u ivotu. Da je Savonarola pogledao,
moda bi primetio neto uznemirujue. U njenim oima se krio sjaj ludila.
Kolumbina se znojila od napora, ali je nastavila da radi sa Pjaonijem kraj sebe. Tovarili
su na kola predmete za lomae, sakupljene prethodnog dana. Pjaoni su pljakali irom
Toskane u potrazi za predmetima koji podstiu tatinu i koje e spaliti na Savonarolinim
lomaama. Kolumbini se stomak grio svaki put kad bi pripremila rukopis za lomau.
Svako umetniko delo koje natovarila na kola teralo joj je suze na oi. Meutim, nije
smela da pokae ni jednu drugu emociju osim radosti zbog toga to e ove uvrede za
Boga zavriti u plamenu.
Kolumbini i Sandru je bilo potrebno skoro pet godina da postanu poverljivi Pjaoniji.
Savonarola im najpre nije verovao, ali postali su najposveeniji radnici meu njegovim
vernim sledbenicima i poto su predano radili na nabavljanju goriva za lomae uverio se
u njihovu odanost. Sandro Botieli je ak predao nekoliko svojih slika na kojima je
naslikao Bogorodicu kao kurvu, kako bi dokazao svoju predanost. Sada su Sandro i
Kolumbina smatrani voama Pjaonija. Kroz njihove ruke je prolazilo sve to e zavriti
na lomai.
Danas su radili zajedno, pripremajui grandioznu lomau u ast Velikog posta. Gomila je
bila tako velika i impresivna da je Savonarola doao lino da je osmotri.
Ah, pogledajte samo! Silno u se radovati kada sve ovo zavri u plamenu. Podgnite to
malo, da mogu da vidim.
Dva Pjaonija su podigla neto to izgleda poput barjaka za procesiju. Na tronu je sedela
svetica, a oko njenih nogu su stajali oni koji je oboavaju. Sandro je progutao pljuvaku
kada je prepoznao remek-delo Spinela Aretina iz Sansepolkra. Lorenco i on su kao deaci
mrirali ispod tog barjaka u ast prelepe ene naslikane na njemu, u ast Kraljice
Milosra, Marije Magdalene.
Najpre moram neto da iseem, objavio je Savonarola, posegavi u ogrta da uzme
mali bode koji je koristio tokom obroka.
Magdalena je drala raspee. Savonarola je zario bode u platno barjaka i smelim
potezima isekao lice Isusa na krstu, spaavajui sliku Hrista. Neu dopustiti da slika
Naeg Gospoda izgori. Ostalo bacite u plamen!
Ostali Pjaoni su klicali dok je Savonarola izlazio iz dvorita. Sandro je pogledao
Kolumbinu i ljude oko njih. Bilo je troje kola, po dvoje ljudi je radilo kraj svakih. Sandro
je jurnuo da prigrabi barjak za svoja kola i niko ga nije spreio. Usavrili su process, ali
barjak je bio velik i morali su da budu paljivi. Saekavi da ostali Pjaoni odu na pauzu

za ruak, Kolumbina i Sandro su krenuli u akciju. Skinuli su barjak sa vrha gomile i

smestli ga ispod kola. U kola je bila ugraena tajna pregrada u tu svrhu. Od poetka
sprovoenja politike lomaa, Sandro i Kolumbina su, jedno po jedno, spasili najuvenija
dela umetnosti i literature renesanse.
Kada se barjak naao na bezbednom, oboje su se malo opustili. Obavljaju straan posao,
ali vredi rizika. Kada uspeju da spase neto od velike vanosti za Red, tim bolje.
Kolumbina je pogledala ka nebu i nasmeila se Lorencu. Svakog dana joj je pomagao, na
svakom koraku.
Sandro i Kolumbina su se sastali te noi u Antika Tore kako bi zavrili pripremu
dokumentacije. Spaavanje umetnikih dela nije bio njihov glavni cilj, mada je bilo
vano. Ve pet godina grade sluaj protiv Savonarole, dokumentujui sve to izgovara
tokom svojih propovedi i privatnih poslova sa Pjaonima. Njegove izjave su postajale
sve ekstremnije kako mu je mo rasla. Arogancija ga je uinila neopreznim.
Papa je osudio Savonarolu i pretio da e ga ekskomunicirati. Jedini razlog zbog kojeg to
jo nije uinio jeste injenica da nema vrst sluaj protiv oveka kojeg nazivaju imenom
Ludi Monah. Savonarola je, uprkos tiranskom ludilu, jo veoma moan u Firenci.
Kontrolie vei deo Toskane. Papa Aleksandar je bio svestan toga da su mu potrebni
dokazi kako bi ekskomunikacija bila legalna.
Kolumbina i Sandro su bili uvereni da je dokumentacija koju prikupljaju svih ovih godina
ne samo dovoljna za anatemu, ve dovoljna da Savonarola bude optuen za jeres.
Njegovo pogubljenje i apsolutno ukidanje njegove strahovlade nad Firencom, bio je
jedini prihvatljiv ishod nakon pet godina robovanja Pjaonima.
Kolumbina je pozvala svog sina. Mada se zvao Nikola Ardineli, svima je bilo jasno da
je Medii. Crte lica su mu bile meke, poput majinih, ali imao je Lorencove oi i znatnu
koliinu Lorencovog duha. Nikola e odneti ovaj paket u Rim. Najpre e ga predati
svojoj brai iz Reda, ovaniju i uliju, a zatim e sva trojica odneti ove dokaze
sakupljane pet godina, papi Aleksandru VI.
Kolumbina ga je zagrlila i poelela mu srean put, proverivi da li nosi amajliju koju mu
je Lorenco ostavio majuni medaljon sa cepkom Istinskog krsta. Dok ga nosi, bie
bezbedan.
Firenca, dananjica
Vreme se vraa, Feliciti.
Feliciti se sledila. Bila je u parohijskoj kui Santa Felicite i spremala se za polazak, kada
se njen ujak pojavio na vratima. Uao je sa tapom u rukama dok ga je mlai svetenik
pridravao. Bila je okirana to ga vidi i iznervirana zbog trenutka u kojem se pojavio.
urila je.
ta radi ovde? Kako se usuuje da mi citira njihovo svetogre!
Nije to svetogre, dete moja. To je istina. Bez obzira na to da li ti veruje u to, bez
obzira na to da li bilo ko drugi veruje u to. Jednostavno je istina. To se deava, Feliciti.
Svuda oko nas. Vreme se vraa i odnee nas sa sobom ako ne nauimo nita iz
prolosti.
Pljunula ga je, ali je uspeo da je zaustavi pre nego to je progovorila.

Mora me sasluati pre nego to bude kasno. Ovo je bitnije od tebe, dete moje. Jesi li
me ula? Dete moje.
Feliciti je sela dok je obuzimao oseaj uasa. Znala je ta e rei pre nego to je to
izgovorio.
Ja nisam tvoj ujak, Feliciti. Ja sam tvoj otac. Tvoja majka je sestra Ursula.
Tada joj je sve postalo jasno zato je prognana u internat u drugoj zemlji. Da je majka
koja je nije elela zapravo njena tetka. Da je sestra Ursula, stroga ali saoseajna
monahinja koja razume njene vizije i pomae joj da ih gaji, zapravo njena bioloka
majka.
Poput Savonarole, irolamo de Paci je poinio greh iz kojeg se rodila erka. Ona je
izdanak tog greha.
Gospode. Vreme se vraa. Zaista je istina.
Feliciti de Paci je istrala iz kue u vrt. Pala je na kolena i poela da povraa dok joj se
telo grilo.
Otac irolamo nije krenuo za njom. Bio je suvie umoran i maltene se onesvestio do
bolesti i iscrpljenosti. Mogao je samo da se nada da e njegovo otkrie spreiti ono to je
Feliciti isplanirala.
Meutim, kada je te noi zatvorio oi u pokuaju da odspava, u snovima je video samo
vatru.
Montevekijo,
Dananjica
Sedeli su u prijatnoj dnevnoj sobi Destinove brvnare u blizini Karea. Pozvao ih je tog
popodneva nagovestivi da mora neto vano da im pokae. Nije to mogao da donese u
Firencu, ali moda e im pomoi da se oporave nakon traginih dogaaja iz prethodog
meseca. Prolo je dve nedelje od kako je eksplozija uzdrmala Firencu i povredila Vitoriju
i Aleksandra.
Destino im je ispriao neverovatnu priu o Savonaroli, nadajui se da e ih zabaviti ovim
tajnim detaljem istorije renesanse. Znao je da je rad najbolji lek za duu. Zbog toga ih je
naveo da razgovaraju o Savonaroli i opasnostima koje fanatizam donosi. Bila je to vana
lekcija za budunost.
U okviru katolike crkve je postojao pokret za proglaenje Savonarole za sveca, negde
oko 1999. godine, rekao je Piter kad je Destino zavrio sa priom.
Neko je eleo da proglasi Ludog Monaha za sveca? pitala je Tami sa nevericom.
Piter je klimnuo. Seam se toga jasno zato to se moj red, jezuitski red, tome vatreno
protivio. Znali su ko je bio Savonarola. Istorija ga danas pamti kao velikog crkvenog
refomatora, ali bio je vei tiranin od Mediija ili bilo kojeg vladara Firence.
Bio je zlikovac, nikada nemojte posumnjati u to, rekao je Destino. I opasan ubica. Ne
samo fanatik, ve i narcista. eleo je mo i nita vie. Nieg se nije prezao kako bi se te
moi doepao.
Neto me je oduvek interesovalo, Destino, rekao je Berane. Istorijske knjige piu o
tome da su Botieli i Mikelanelo postali Savonarolini sledbenici i da je Sandro spalio
neke od svojih slika na lomaama. Teko mi je da poverujem u to nakom prie koju si
nam ti ispriao o njihovom odnosu sa porodicom Medii.

Istorija tvrdi da je Marija Magdalena bila prostitutka, ubacila se Petra sa iskrivljenim

osmehom na usnama. Koliko je istorija danas precizna?
Proitao sam da je Mikelanelo na samrti izjavio da i dalje uje Savonarolin glas u
uima, dodao je Berane. Sada to razumem na drugaiji nain.
Destino je klimnuo. Mikelanelo je bio prisutan u toj odaji i uo je uasne stvari koje je
Savonarola rekao Lorencu. Pogrdna imena kojim ga je nazivao i kako se zakleo da e
unititi Lorencove potomke. Monah je bio veoma vet, kao i uvek. Najpre je sipao vino i
ponudio Lorencu au prijateljstva i pomirenja. Govorili su o onim stvarima koje se tiu
Firence, do kojih je obojici stalo. Lorenco se opustio vie nego to je trebao. Nakon to
se Savonarola uverio da je Lorenco popio dovoljno vina vina u koje je sipao otrov
otkrio je pravi razlog svog dolaska. eleo je da mui Lorenca na samrti. Sadizam. Zlo.
Na to je mislio Mikelanelo kad je u starosti izjavio da mu Savonarolin glas i dalje
odzvanja u uima nakon svih tih godina. Na alost, istorija nas je izneverila. Taj
komentar je protumaen kao da je bio veran pristalica Savonarole i da ga je njegovo
pravdoljubivo propovedanje inspirisalo! Nita nije dalje od istine.
A Sandro? pitala je Morin.
Ah, Sandro. Moram da vam ispriam jo deo prie.
Pjaca dela Sinjorija,
Firenca, 23. maj, 1498. godine
Pjaoni, Pjaoni! urlala je gomila dok se plamen peo pod nebesa.
Sandro Botieli je stajao najblie to se usuivao. Bio je poznat simpatizer, tako da je
najbolje da se dri podalje od gomile dok se pogubljenje ne zavri. Kasnije e povratiti
svoju reputaciju u Firenci. Ali, danas je eleo da uiva u uspehu nakon teke borbe koja
je trajala pet godina i da posmatra plodove svog rada.
Kolumbina nije bila sa njim, poto enama tokom pogubljenja nije dozvoljen pristup na
trg, zbog njihove bezbednosti. Masa je bila nasilna i opasna, a vrebala je opasnost od
pobune i krvoprolia.
irolamo Savonarola je goreo u centru Firence. Umirao je na isti nain i na istoj lokaciji
gde je tokom proteklih pet godina unitavao umetnost, literaturu i kulturu. Bilo je neke
izvrsne ironije u tome, pomislio je Sandro. Dvadeset trei maj. Zauvek e taj dan nazivati
Danom Preporoda Umetnosti.
Paket za papu Aleksandra, koji je Kolumbina brino pripremala, doekan je sa velikim
zadovoljstvom. Sadrao je vie nego dovoljno dokaza da se Savonarola optui i osudi za
jeres. Trenutak je bio savren, poto je grad Firenca poeo da eruptira od besa zbog
ugnjetavanja. Godine strogosti su uzele svoj danak i spremala se pobuna protiv ludog
monaha koji je nekad bio njihov spasitelj. Gomila je prevrtljiva. im je Savonarola
uhapen, podeljenim gradom je poeo da besni haos.
Prema raspoloenju u gomili, delovalo je kao da svi podravaju odluku pape o
proglaenju Savonarole za jeretika. Mada su ljudi klicali Pjaoni, mogli su se uti i
povici Firenca je slobodna.
Kod Sandra, koji nije bio nasilan ovek, miris sprenog mesa izazivao je muninu. Silno
se muio sa svojim duhom danas. Morae da povrati svoju pobonost sada kada je
zadatak izvren. Morae da pronae oprotaj i da nastavi sa svojim ivotom. Ali, ne
danas. Uinie to sutra.

Danas e slaviti u taverni u Ognisantiju. Otvorila se jutros, prvi put od kako je

Savonarola nasilno zatvorio pre vie godina. Danas e sedeti za stolom koji je toliko puta
delio sa Lorencom i podii au u ast svog prijatelja i iskrenog brata, zbog svega to je
dao njemu, Firenci i svetu. Danas e pisati umesto da crta. Pisae o bratu koji ga je
nadahnjivao i o umetnosti koju su zajedno stvarali. Zatim e moda ponovo biti u stanju
da slika. Prolo je dosta vremena, ali danas se preporodio.
Kolumbina je putovala u Montevekijo skoro svake nedelje ujutru. Zapoela bi dan
molitvom u tajnom vrtu vile Karei, svom duhovnom svetilitu od kako je Lorenco tamo
prvi put odveo. Kip Marije Magdalene, Kraljice Milosra, blistao je pod patinom uprkos
mnogim dekadama koje su prohujale, poto ga je Kolumbina istila tokom svake posete.
Nakon toga bi se pridruila Fra Franesku u njegovoj brvnari gde je obavljala svoju
dunost pisara Reda. Zapisivala je ono to bi joj Uitelj diktirao, paljivo prenosei
njegove rei na papir. Stvarali su sveto, sloeno i ifrovano remek-delo koje sadri
podatke o istoriji i uenjima Reda. Morala je dobro da se usredsredi poto je Uitelj
koristio udnu meavinu latinskih i italijanskih rei, povremeno skretajui ka grkom
jeziku. Osim zapisivanja alegorijskih pria koje je diktirao, Kolumbina je uposlila svoj
fini um kako bi organizovala crtee i arhitektonske podatke koji e na kraju biti uneti u
ovo, ve veoma obimno delo.
Fra Franesko je objasnio, Kad zavrimo, odneemo ga u Veneciju, voi Reda po imenu
Aldus. On e ga odtampati. Prvi put u istoriji Reda imaemo zapisana uenja koja
moemo prikazati u javnosti. Crkva e pretpostaviti da je u pitanju jeres, ali tako su
paljivo ifrovana da to ne moe biti dokazano.
Rad se na taj nain nastavio sedam godina nakon Lorencove smrti: Kolumbina je
paljivo prepisivala tekst i unosila crtee i umetnika dela koja je Uitelj sakupio od
najveih umova renesanse. U ovu alegoriju bili su upretani mnogi detalji Lorencove i
Kolumbinine prie: legenda o ovekovom putu ka otkriu kroz fantastine predele iz
snova i pronalasku istine uz pomo ljubavi koja nailazi na mnoge prepreke i sve ih
prevazilazi.
Kolumbina je ulila mnogo ljubavi i duha u ove zapise i esto je oseala Lorencovo
prisustvo u prostoriji dok je radila. Onog dana kada se pribliio kraj tog ogromnog posla,
pitala je Uitelja, Kako ete nazvati ovo svoje remek-delo?
Nasmeio se i reckavi oiljak iznad brade je poskoio kada je odgovorio. To nije moje
remek-delo Kolumbina. Pripada svima nama, svim velikim umovima koji i ivotima koji
su doprineli ovoj prii. Pripada svakom ljudskom biu koje ga prihvata, ui iz njega i
postaje junak svog epa. Na trenutak je zastao i razmislio. Mislim da zbog toga treba da
mu damo univerzalan naslov koji opisuje putovanje itavog oveanstva i podsea nas na
to ta je stvarno, a ta nije. ta misli o naslovu Borba ljubavi u snu.
Kolumbina je proivela borbu za ouvanje prave ljubavi, tako da je klimnula. Zbog toga
to je ljubav jedina realnost, a sve ostalo je san?
Naravno. Klimnuo je Uitelj. I zbog toga to ljubav sve pobeuje.
Princ pesnik.
Bio je moj prijatelj, bio je moj brat.
Naslikao sam proroanstvo, njegovo proroanstvo, kao alegoriju o Veneri i Marsu,
koristei za modele dvoje ljudi koje je Lorenco najvie voleo: Kolumbinu i ulijana.

Sin oveka e odabrati

Kada se vreme vraa za Princa Pesnika.
On koji je dua zemlje i vode
Roen u sloenom carstvu morskog jarca
I blagoslovene loze.
On koji e potopiti uticaj Marsa
I uzdignuti uticaj Venere
Kako bi otelovio pobedu blagosti nad agresijom.
On e nadahnuti srca i umove ljudi
Kako bi osvetlio stazu slube
I pokazao im Put.
To je njegovo zavetanje,
To i da spozna veliku ljubav.
Kolumbina je Venera, naravno. Budna je i uzviena u svojoj lepoti, kao to je navedeno u
proroanstvu. Mars je prikazan kako spava i time je ukazano na to da je potopljen.
Siuna stvorenja nalik na Pana, simboli Jarca, duvaju u koljke aludirajui na dublje
potapanje.
Ljubav Venere i Marsa je epska i na slici je jasno prikazano da je milost prevagnula nad
agresijom. Ona mu je pokazala Put, i to je zaista velika ljubav.
Ja istrajavam,
Alesandro Filipepi, poznat kao Botieli
IZ TAJNIH MEMOARA SANDRA BOTIELIJA
Montevekijo,
Dananjica
Kao da su u muzeju najudesnijem, najizuzetnijem muzeju u kojem su ikad bili.
Destino i Petra su bili apsolutno razdragani dok su zamotavali antiki persijski tepih kako
bi otkrili vrata na podu Destinove male kue. Vodila su ka stepenicama, vie nalik
merdevinama, niz koje su se svi spustili.
Kua je nakada pripadala Mediijevima i bila izgraena iznad podruma za jabuke u
Montevekiju, veoma nalik onom podrumu u koji je Kozimo zakljuavao Fra Filipa dok
ne zavri porudbinu. Meutim, u ovom podrumu Destino je vekovima uvao blago
Botielijeve slike, Mikelanelove crtee, neprocenjiv nakit i predmete. Bilo je tu i stotinu
dokumenata. Bilo bi im potrebno vie godna da pregledaju sve predmete, da ih analiziraju
i katalogiziraju.
Gospode, Destino. Potreban ti je sigurnosni sistem. Ova kolekcija je od neprocenjive
vrednosti.
Destino se nasmejao. Bog je moj sigurnosni sistem. Ovde me niko nee pokrasti. To se
nije desilo pet stotina godina, pa se nee desiti ni danas. Doite, imam dar za svakog od
vas. Najpre Tami i Rolan.

Poveo ih je ka uglu prostorije gde je na zemlju bio poloen predmet prekriven ebetom.
Dao je znak Rolanu da mu pomogne i paljivo su podigli prekriva. Bila je to rukom
izdeljana kolevka, izuzetne izrade. Imala je urezan Magdalenin peat du ivica.
Ovo je kolevka napravljena za Matildu od Kanose. Odgovarae vaoj devojici. Bie
vatrena poput Matilde. Ba kao to je Petra rekla. Ova kolevka e joj doneti aneoske
snove dok bude prelazila u na svet.
Dok je kleala i gledala kolevku, Tami se rasplakala. Nikad nisam videla neto lepe.
Kako da vam zahvalimo? proaputao je Rolan.
Odgajite erku sa ljubavlju kako bi ispunila svoju sudbinu i promenila svet na nain koji
smatra odgovarajuim u okviru svoje jedinstvene misije. To je sve to je bilo kome od
nas potrebno.
Pozvao je Petru i Pitera i predao im veliku kutiju, pokazujui im da treba zajedno da je
otvore. Uinili su to i ugledali set antikih runih ogledala.
Dok ponovo otkrivate svoju venu ljubav, videete istinu: da voljena osoba uvek
predstavlja na odraz. Ova ogledala su na svom venanju koristili Kolumbina i Lorenco.
Silno se radujem zbog toga to va brak ne mora da bude tajan.
Sledea kutija je bila namenjena Morin. Ona je ve bila u suzama zbog uda koja su se
deavala oko nje. Svaki predmet u prostoriji odisao je moima istorije. Berane je
zadirkivao, Moda je bolje da sedne.
Destino je klimnuo. Da, rekao je tiho. Verujem da je bolje da sedne. Pokazao je ka
prelepo izrezbarenoj stolici sa jastuiima presvuenim somotom. Nema sumnje da je u
pitanju komad nametaja sa sopstvenom istorijom. Destino joj je poloio drveni kovei
u ruke i pokazao joj da ga otvori. Morin je paljivo uklanjala sloj po sloj svilenkastog
materijala koji je pokrivao predmet koji se unutra nalazi. Ostala je bez daha kada je
konano ugledala predmet.
Bio je to up od alabastera.
Pogledala je Destina oekujui objanjenje, plaei se da prihvati istinu o tome ta dri u
rukama.
Zna ta je to, draga moja, rekao je neno. Ostali su stajali mirno poput kipova i
posmatrali bez rei. Morin je paljivo podigla up iz kovega. Alabaster je sijao iznutra
zbog ega je up imao rozikast odsjaj. Otvorila je poklopac i mada je up bio prazan,
mirisao je na neto drevno i sveto.
To je up kojim je naa Kraljica Milosra miropomazala svog voljenog, najpre za
venanje, a potom za sahranu. Generacijama se nasleivao po enskoj liniji pre nego to
se naao u Sansepolkru, sa ostalim relikvijama Reda. Sve je premeteno u Firencu tokom
Lorencove vladavine, kada je postojala opasnost da e Sikst zauzeti Sansepolkro i sve
konfiskovati. Sada pripada tebi. Siguran sam da bi ona to elela.
Morin je tada konano shvatila, kao i svi ostali u prostoriji. Destino je zaista ono to tvrdi
da jeste: ovek kojeg mui agonija venog ivota u svetu koji ga nikad nee shvatiti.
Njegovo postojanje, njegov opstanak, najvee je od svih uda i podsetnik da je sve
mogue i da postoje slojevi stvarnosti koje esto nismo u stanju da pojmimo.
Morin je videla da se Destino veoma umorio, ali imao je jo jedan poklon. Priao je
Beraneu i spustio dlanove na njegovo lice. Dolo je tvoje vreme, prine moj. Vreme da
postane ono to jesi, vreme da bude ono za ta si roen. Vreme je da postane voa.
elim da uzme ono to u ti dati kao simbolian skiptar. Postae voa novog doba,
novog sveta ljubavi i prosvetljenja. Zapamti da ti je Bog podario najvei blagoslov i da

mora posvetiti ostatak ivota misiji ponovnog uspostavljanja Puta ljubavi. Zaklinje li se
da e to uiniti?
Zaklinjem se, proaputao je Berane.
Poklanjam ti istinsko Koplje sudbine.
Destino je uzeo masivan gvozdeni klju sa kuke na zidu i otkljuao bravu na sanduku
koji se pruao du pola zida podruma. Pokazao je Beraneu da ga otvori. Iznutra je
izbijala plava svetlost. Najpre bleda, a zatim sve jaa, dobila je nijansu indiga i
uskovitlala se prostorijom pre nego to se vratila u sanduk. Il giavelotto di destino. Koplje
sudbine.
Za razliku od lanih kopija, oko kojih se ispredaju legende o zlim duhovima i smrti,
koplje koje sam nosio kada sam poinio najvei zloin protiv oveanstva, objekat je
dobrote i pozitivne moi. To je objekat preobraaja. Priblii se i pogledaj paljivo.
Slobodno, Berane. Sada je tvoje.
Berane je podigao koplje sa potovanjem dok je Destino pokazivao vrh. Bio je umrljan
krvlju.
Njegova krv me preobrazila. Kao i njegova ljubav. Ovo koplje je simbol toga kako se
neiskupiva dua moe preobraziti uz pomo ljubavi. To je najvrednija lekcija Puta,
lekcija koju morate obeati da ete pamtiti i preneti je svetu.
Sada su svima tekle suze, suze radosti i strahopotovanja zbog uda koja se deavaju u
ovom neverovatnom podrumu. Tada je nastupio pakao.
Vatra!
Rolan je prvi namirisao, ali kada je primetio i krenuo da upozori ostale, uli su zvuk
greda koje se kre. Mala kua je bila drevna i napravljena od drveta. Brzo e izgoreti.
Morali su da izau iz podruma. Rolan se popeo prvi kako bi mogao da izvue ene. Piter
i Berane su ih brzo gurali iz podruma. Morin je obmotala up od alabastera bluzom, a
Petra je uinila to isto sa ogledalima. Tami je bacila pogled ka kolevci; nema vremena da
je spasi. Kada su se ene nale na sigurnom, Berane i Rolan su pokazali Destinu da je on
sledei.
Odmahnuo je glavom.
Hajde! zaurlao je Berane. Nemamo mnogo vremena pre nego to se itava kua srui
na nas. Berane je poeo da panii. uo je kako sve krcka dok vatra besni kroz kuu.
Dim je bio sve gui.
Ne! doviknuo je Destino. Ja idem poslednji. Mora se pobrinuti za Morin i za koplje.
Kreni. Odmah!
Berane je dodao koplje Rolanu i popeo se to je bre mogao.
Morin! uzviknuo je, ali nije nita video. Kua je bila puna dim i plamena. Zatim je u
daljini uo njen glas, Ovde sam, napolju, prati moj glas.
Berane je pogledao ka Piteru koji je izlazio iz podruma i pruio mu ruku. Obojica su
pogledala dole i posegnula ka Destinu, ali tavanica je popustila u tom trenutku. Odskoili
su u stranu, ali vrata podruma su sada bila potpuno prekrivena plamenom i zapaljenim
gredama. Nee uspeti da izvuku Destina i on je to znao.
Berane i Piter nisu nita videli, ali potrali su ka glasovima koji su ih dozivali kroz itav
taj haos. Berane je drao koplje sudbine u rukama i oseao kao da ga neto vue napred.
Pratio je instinkt, zgrabio Pitera drugom rukom i potrao u pravcu u kojem ga je koplje
vuklo. Za par sekundi su se nali napolju u toskanskoj noi i ponovo bili u stanju da diu.

Ostali su ih ekali i uz suze straha i radosti brojali glave utvrdivi da su svi bezbedni.
Osim Destina.
Gospode, uzviknula je Morin. Izgubili smo ga.
Nije bilo vremena za oplakivanje. Zauo se vrisak agonije i svi su potrali ka zadnjem
delu kue potpuno zahvaenom besnim poarom. Mala grupa, oznojana i umrljana od
ai, uasnuto je zastala pred prizorom.
Feliciti de Paci se nalazila u sreditu plamena.
Bila je na krovu i sipala benzin iz kanistra po krovu od indre i sluajno posula malo po
svojoj odei i zavojima na rukama. Vatra se proirila veoma brzo i zahvatila njenu odeu.
Poto joj se vrtelo u glavi od gubitka krvi i iscrpljenosti, nije se kretala dovoljno brzo.
Ali, ovo je bila njena prilika da ih eliminite sve zajedno sve preostale lanove Reda
Svetog Groba. To je inila u slavu Boga, darujui mu najvei mogui dar. Nee ga sada
izneveriti. Ne moe ga izneveriti.
Kada se krov uruio pre nego to je uspela da se skloni, ve je bila okruena plamenom.
Benzin na odei se pobrinuo da smrt bude brza.
Destino nije oseao bol, niti strah. Oseao je samo tugu zbog toga to ostavlja divne
mukarce i ene koji su ga posetili pre kraja. Oplakivae ga, mada on to ne eli. Spreman
je. ivot mu je bio neverovatniji nego to ljudi mogu da zamisle i shvate. Njegov posao je
sada zaven. Bio je siguran da e estoro ljudi koje ostavlja za sobom ispuniti obeanja
koja su dali Bogu, sebi, jedni drugima i njemu. Radie na ponovnom uspostavljanju Puta
ljubavi na svetu i zajedno e uspeti u tome.
Vreme se vraa.
Njegovo vreme se upravo vraa. Vratie se svojoj majci i svom ocu na nebo. Ponovo ga
je okruila plava svetlost i oseaj univerzalne ljubavi, dok je ovek poznat pod mnogim
imenima Longin, Fra Franesko, Uitelj, Destino zatvarao oi poslednji put tokom
svog ovozemaljskog ivota.
Firenca, dananjica
Destino im je ostavio jo jedan poklon.
Libro Rosso, blagoslovena crvena knjiga u kojoj je zapisano sveto uenje Isusa Hrista i
njegovih potomaka, preneta je u Petrin stan pre poara.
Ispod korice su pronali karticu adresiranu na Pitera. Pisalo je samo,
Mudar si kao Solomon, jer odabrao si kraljicu od Sabe.
Ponovo uspostavio ova uenja
Molei se da ih u miru i sa dobrodolicom
Doekaju svi ljudi
I da vie ne bude muenika.
Berane Sinkler se rukovao sa Pjerom Buondelmontijem, dok je Morin nenim reima
teila njegovu suprugu, baronestu fon Habzburg. Vitorija je i dalje bila u komi.
Aleksandar i ona su pali sa terase njenog stana na drugom spratu tokom eksplozije.
Aleksandar je bio u ekstenziji zbog viestrukih preloma i fraktura. Proi e meseci pre
nego to bude mogao ponovo da hoda moda i due. Ali, Vitorijine povrede su

ozbiljnije. Njen oporavak je jo bio neizvestan. Meutim, oboje su zbog pada bili
poteeni poara i to je neka vrsta utehe.
Bila je to teka odluka za baronesu i njenog supruga, ali najzad su pristali na Beraneov
predlog, jer su oboje znali da je tako najbolje za Dantea. Potpisali su dokumente u
kancelariji advokata nakon to je ugovor sastavljen uz uvaavanje zahteva obe strane.
Dantea Buondelmonti Sinklera e odgajati njegov stric, Berane Sinkler u svom zamku u
Francuskoj, sve dok mu se roditelji ne oporave i ne budu u stanju da se brinu o njemu.
Leto e provoditi sa dekom i bakom u Austriji i Italiji, kako bi nauio jezik i upoznao se
sa kulturom i nasleem tri plemenite porodice od kojih vue poreklo.
Dante e postati poput starijeg brata Serafini Gelis, novoroenoj erci Tamare i Rolana
Gelisa. Deca e zajedno uiti iz Libro Rosso i uroniti u svoje aneoske sudbine.
Zavetanje Princa Pesnika e napredovati u budunosti, uz ljubav kao jedinog uitelja.
Rim, 1521. godine
Papa Lav X je tiho sedeo u svojoj radnoj sobi, srean to je sam nakon bezbronijh hitnih
sastanaka i saveta tokom proteklih dana. Otpio je gutljaj gustog crnog vina iz pehara,
ukraenog prepletenim burmama. Bila je to njegova omiljena berba, iz Montepolicijana i
naredio je da se donese iz njegove rodne Toskane u buretu. Papa nije mogao da podnese
vodenjkave splaine koje su u Rimu nazivali vinom i odbijao je da se to slui u njegovoj
blizini. Zato piti vodu iz jarka, ako vam je dostupan nektar bogova?
Nasmeio se i pomislio kako bi se njegov uitelj Anelo Policijano nasmejao kada bi uo
ovo pagansko poreenje. Naravno, Anelo bi prvi proslavio dogaaje iz proteklih godina
i sigurno bi to uinio uz vino iz svog rodnog grada.
Zaulo se blago kucanje na vratima i Lav je teko uzdahnuo. Veeras nije bio eljan
drutva, ali to ipak nije mogao da izbegne. Kostobolja ga je muila i nije eleo da ustane,
zbog toga je samo doviknuo Ui i ponadao se da je posetilac neko sa kim moe da se
nosi.
Bog je zaista milostiv, pomislio je, kada je video da u prostoriju ulazi njegov roak ulio
de Medii. ulio je jedina osoba koju je u ovom trenutku mogao da podnese. Jedina
osoba sa kojom je mogao potpuno slobodno da podeli svoje misli i rei.
Ui i popi pie sa mnom. Danas imamo zbog ega da slavimo.
ulio je klimnuo, sipajui vino u identian pehar. Klimnjuo je ka portretu na zidu pre
nego to je otpio.
Osetio sam ga danas, io. ulio se papi uvek obraao krtenim imenom. To je bila
privilegija lanova porodice. Kao da je bio ovde, posmatrao nas i vodio nae postupke.
Kao i uvek.
Papa Lav X je pogledao portret svog oca i podigao au. Za tebe, tata. Sve ovo inimo
zbog tebe. Papa je imo tamne oi, skoro identike oima oveka sa portreta. Sada su se
ispunile suzama zbog oca, koji mu je i dalje silno nedostajao.
Istorija me nee pamtiti u povoljnom svetlu zbog onoga to sam danas uinio. Zbog
onoga to sam inio protekle tri godine.
ulio, uvek veoma ozbiljno dete, sada je uinio neto neobino: nasmeio se.
Ali smo to ipak uinili, ovani. Mi smo to uinili.
Zapoeli smo posao. Jo ima mnogo toga to treba uraditi, ali zaista smo ispunili
obeanje. Ako nas istorija opie kao slabe, nesposobne i popustljive, onda neka tako

bude. Obeao sam da u izvriti ovo delo i uinio sam to. Znao sam koliko e me kotati,
ali to je mala cena za pobedu.
Obojica su otpili, razmiljajui o dogaajima iz prethodnih par nedelja. Pre etiri godine,
buntovni ustanak svetenika i profesora teologije u Nemakoj, Martina Lutera, najavio je
neku vrstu svetog rata protiv katolike crkve. Uz genijalno nadahnue, okupio je obian
narod oko sebe time to je zakucao dokument za vrata katedrale u Vitembergu. Luterov
dokument, nazvan Devedeset pet taaka, osudio je crkvu zbog mnogih zloina. Neke od
njih su aktivno podsticali papa Lav X i njegov roak kardinal ulio.
Papa Lav X je istupio protiv Lutera zbog drskosti, ali uinio je to suvie kasno. Bilo mu
je potrebno tri godine da istrai sluaj i najzad ekskomunicira jeretika, koji je jasno imao
nameru da uniti katoliku crkvu.
Pontif je ustro kritikovao mnoge kardinale i druge lidere crkve irom Evrope, koji su
insistirali da budu preduzete stroije i bre mere protiv Lutera i njegovog sve ireg
reformatorskog pokreta. Ali, papa Lav X je odluno naglaavao da se o svemu mora
paljivo razmisliti i tek onda delati. Poslao je nekoliko izaslanika prijatelja i pristalica
Mediijevih u Nemaku da sprovedu istragu protiv Lutera, ali to je samo podstaklo
reforme i dovelo do toga da pokret stekne nove, fanatinije lanove. U trenutku kada je
Luter ekskomuniciran, broj njegovih sledbenika je toliko narastao i toliko se osnaio u
duhu, da su anatemu protiv Lutera smatrali svojim ordenom za hrabrost i slavili je tokom
itavog trajanja pokreta.
Biti ekskomuniciran iz crkve koju prezire, pravi je blagoslov.
Danas, nakon serije estokih debata, papa Lav X je doneo dekret da se protiv Martina
Lutera vie nee pokretati nikakve akcije. Proglasio je da je ekskomunikacija dovoljna;
reformatori e se bez sumnje obeshrabriti nakon tog ina i njihova mala pobuna e
zgasnuti. Bilo je drugih stvari sa kojima je Lav X eleo da se bavi obnovom bazilike
Svetog Petra, koju je prepustio Mikelanelu i svom omiljenom angeliku Rafaelu. Osim
toga, pojavio se nov, talentovan umetnik u Venecijanskoj koli iji je talenat valjalo
kultivisati. Zvao se Ticijan.
Konzervativni kardinali su bili veoma gnevni. Da li je papa potpuno poludeo? Zar ne vidi
da se katolika crkva suoava sa revolucijom kakva jo nije viena? tavie, ve je
proerdao basnoslovno bogatstvo na umetnosti i arhitekturu, potvrujui svoju reputaciju
frivolnog ljubitelja umetnosti i dosipajui ulje na vatru koju su zapalili reformatori. Zar
papa ne razume teinu situacije u kojoj se crkva nalazi? Zar ne shvata da ovi protestanti
ugroavaju budunost katolicizma?
Niko osim ljudi iz papinog najueg kruga nije znao da Lav X vidi pretnju veoma jasno.
Oni koji su gunali zbog njegove nsposobnosti i psovali njegov nedostatak vostva,
nikad nee znati koliko je brilijantna, posveen i svrsishodna svaka odluka koju je papa
Lav X doneo. On je zapravo, izvrio paljivo osmiljen plan koji je pokrenut onog
trenutka kada u etnaestoj godini je proglaen za najmlaeg kardinala u istoriji. Njegov
partner u ovoj zaveri bio je kardinal ulio, mrzovoljno dete koje je itavog ivota bilo
kivno na crkvu zbog toga to je odobrila ubistvo njegovog oca tokom velike mise na
Uskrnju nedelju. Meutim, oni nisu osmislili zaveru; oni su samo poslednji u itavoj
seriji operativaca.
Poalji naeg najpoverljivijeg glasnika u Vitemberg, rekao je papa uliju, Neka odnese
Luteru poruku da je dobro obavio posao i da smo mu veoma zahvalni. Savreno je izveo
plan Reda.

Ali, prvo popi pie sa mnom hajde da jo jednom nazdravimo oveku koji je sve ovo
neustraivo osmislio. Za Lorenca il Magnifika, divnog oca i najveeg Princa Pesnika koji
je ikad iveo. Odrali smo obeanje koje smo ti dali!
Podigao je pehar ka uliju, koji je uzvratio. Za Lorenca, a zatim dodao, i u znak
seanja na mog oca ulijana. Neka takav zloin vie nikada ne bude poinjen u ime
papskog autoriteta.
Prvi papa iz porodice Medii, Lav X, nazdravio je sa kardinalom uliom de Medii.
Korumpirana crkva je od njega nainila siroe, ali on e jednog dana naslediti svog
roaka na prestolu svetog Petra i postati papa Klement VII.
Najzad, nisu obojica uzalud Medii.
Epilog
Engleska, 1527. godine
Ne traim drugu.
Ana je iznova proitala pismo aputajui rei naglas i uivala u svakoj strau natopljenoj
rei.
Od danas, moje srce pripada samo tebi.
Voleo bih da tebi pripada i moje telo.
Bog to moe omoguiti ako poeli
Svakog dana se molim da to uini,
I nadam da e uti moju molitvu.
elim da vreme bre prolazi, ali se plaim da e proi
dosta vremena pre nego to se ponovo budemo sreli.
Ispisano rukom sekretara ije srce, telo i volja
Odano pripadaju tebi i koji je tvoj posveeni sluga.
Zaljubljeni udvara koji je sebe nazivao odanim i posveenim slugom potpisao je svoju
izjavu izrazom na srednjovekovnom francuskom, pozajmljenom iz ljubavnih pesama
trubadura: Aultre ne cherse. Ne traim drugu.
Uzdahnula je zbog lepote teksta i zbog bola. Strast je bila uzajamna, ali objekat njene
udnje nije joj bio dostupan po zakonu zemlje. Bio je oenjen ovek i otac i kao takav
apsolutno van domaaja. Ipak, u njegovom pismu je pisalo Bog to moe omoguiti, ako
poeli, kao da je uverava da e Bog intervenisati i promeniti okolnosti, ako je njihova
ljubav jaka i ako im je sueno da budu zajedno. Na evropskim dvorovima na kojima je
Ana provela detinjstvo, uili su je da ljubav sve pobeuje. Drei se tog verovanja, uzela
je Knjigu o satima sa stoia kraj kreveta.
Osmeh joj je preleteo preko usana dok je listala svoj omiljen molitvenik. To je bilo
izuzetno remek-delo flamanske umetnosti, iluminisan privatan tom koji je dobila od svoje
uiteljice, Margarete Austrijske. Meutim, nije se nasmejala ni zbog umene izrade, ni
zbog sentimentalne vrednosti knjige. Nasmejala se zbog rukom ispisanih beleki na
margini. Ana i njen ljubavnik su osmislili vet metod za doturanje tajnih poruka preko
molitvenika tokom crkvenih slubi. Njegova poslednja poruka zapisana je na strani sa

slikom Isusa Hrista nakon bievanja, krvavog i izmuenog. Poruka je ispisana na njenom
omiljenom jeziku francuskom.
Ako se tokom molitve seti moje ljubavi, onoliko snano koliko ja tebe oboavam, nikad
neu biti zaboravljen, jer zauvek sam tvoj.
Njegova poruka je bila jasna: Patim od ljubavi prema tebi.
En je paljivo razmislila o odgovoru. Odabrala je da odgovori na prelepo ilustrovanoj
strani Blagovesti, gde aneo Gavrilo saoptava ljupkoj Bogorodici da e roditi sina.
Osmislivi kuplet na engleskom, zapisala je:
Otkie da sam svakog dana
Puna ljubavi i tebi odana.
Simbolizam je nepogreiv; Ana je dobro odabrala. Odbiranjem Blagovesti naglasila je
slavni trenutak kada Bog daruje sina blaenoj eni. To je njeno obeanje svom voljenom:
volee ga, bie mu odana i podarie mu sina kojeg toliko eli. Mada je njen voljeni,
oenjen ovek i otac, njegova supruga mu je podarila samo jedno ivo dete, devojicu.
Kako bi naglasila svoje sveto obeanje, Ana je dodala potpis koji e on sigurno odmah
prepoznati. Napisala je na francuskom, pozivajui se na trubadursku tradiciju i tajnu koju
e samo on razumeti: Le temps viendra.
Vreme e se vratiti.
Zavrila je potpis majunim crteom astrolaba, simbola vremena i njegovih ciklusa,
simbola vremena koje se vraa. A zatim je napisala svoje ime kitnjastim stilom:
Ana Bolen
Kasnije tog popodneva, dok je kraljev kapelan mumlao rei mise pred malom grupom
okupljenom u kraljevskoj kapeli, Ana Bolen je tiho predala svoj molitvenik svom
voljenom. Anin otac, ser Tomas Bolen, bio je kurir. Njegov poloaj kraljevog
poverenika, obezbeivao mu je privilegiju sedenja pored suverena tokom mise. Bio je
vie nego voljan da ohrabri naklonost izmeu svoje mlade erke i kralja.
Henri VIII, kralj Engleske, primio je poruku i privio molitvenik uz grudi. Suze su mu
krenule niz lice i zamaglile vid dok je posmatrao enu koju voli i aputao ka njoj, Vreme
e se vratiti, moja Ana. Pobrinuemo se za to.
Kako je sve polo po zlu?
Ana je imala dovoljno vremena da razmisli o svemu dok je sedela u eliji, ekajui
smaknue. Iz Kalea je stigao francuski maevalac, spraman za grotesknu misiju. Jednim
udarcem otrog seiva odvojie njenu glavu od finog vrata. To je bio poslednji dar koji je
Henri poklonio svojoj voljenoj. Dok je potpisivao smrtnu presudu, kralj je ublaio kaznu:
Ana Bolen, kraljica Engleske, nee goreti na lomai kao to sleduje osuenom jeretiku i
izdajniku. U neoekivanom naletu milosra, Henri je poslao u Francusku po krvnika koji
e je brzo, delotvorno i to bezbolnije rastaviti od ivota i prekratiti joj muke.
Prolo je devet godina od kako su se Ana i Henri zakleli jedno drugom da e se vreme
vratiti. Ana je sada u rukama drala taj isti molitvenik i prelazila prstima preko izbledelog

mastila zlatnog obeanja za koje je nekad verovala za koje su oboje verovali da e

promeniti svet. Henri je bio poveen misiji koliko i ona. Njihova ljubav je bila stvarna i
predstavljala je nezaustavljivu silu i dobra i zla.
Posmatrajui astrolab, Ana je razmiljala o protoku vremena. Njoj je preostalo jo samo
malo. Pre nego to napusti ovaj svet, mora da uradi jo neto, poslednji in posveenosti
misiji. Mora da pronae nain da zatiti svoju majunu, divnu, crvenokosu erku.
Podigavi pero, Ana je zapoela pismo na francuskom:
Draga Margareta,
Kada dobije ovo pismo ve e biti svesna toga da sam te spektakularno izneverila.
Nemam dovoljno vremena da izrazim svoju tugu i aljenje. Ipak, nije sve izgubljeno.
Postigli smo mnogo toga to nas pribliava cilju. Ne smem dozvoliti da moja smrt
pokrene plimu koja e prekriti ovu velianstvenu zemlju.
Piem ti kako bih izrazila duboku naklonost i divljenje koje prema tebi oseam, i da te
zamolim da pronae nain da prenese svoju viziju, nau viziju, mojoj erci. Uveravam
te da je Elizabeta zlatno dete naih snova, zaeta saveno i bezgreno na mestu
poverenja i svesti u skladu sa pravilima Reda.
Preklinjem te da je ne izneveri. ak i u ovako mladom dobu, ona ispoljava snagu i
brilijantnost kakvim nema ravnih. Ako Elizabeta bude zatiena, pobrinue se da se
Vreme vrati.
Ana
Ark, Francuska
Dananjica
Morin se probudila dok je zora svitala iznad brda oko Arka. Paljivo se pridigla u krevetu
da ne probudi Berana koji je spavao pokraj nje, ali uzalud. Uvek je bio u stanju da oseti
njeno raspoloenje i energiju. I ovog puta je otvorio oi, im se promekoljila?
Da li je sve u redu, ljubavi?
Morin ga je pogledala i odmahnula glavom. Prela je prstima preko svog grla i
proaputala, Imam tanak vrat.
ta? Berane se zabrinuto uspravio u krevetu.
To je rekla dok je ekala pogubljenje. Brzo e umreti zato to ima tanak vrat.
Ko je to rekao? Kakvo pogubljenje?
Ana Bolen.
Ponovo si sanjala neto. konano mu je sinulo.
Klimnula je. Ovo je bio najudniji i najivopisniji san koji je Morin ikad iskusila. Nije
prosto posmatrala Anu Bolen u Londonskom Taueru, bila je Ana Bolen. Iskusila je misli,
oseanja i seanja jedne od najozloglaenijih kraljica u istoriji, u trenutku dok se
priprema za smrt.
Morin nije strunjak za istoriju Engleske, ali dugo je bila fascinirana priom o Henriju
VIII i njegovih est ena. Ana je bila katalizator reformacije u Engleskoj, poto se Henri
usprotivio papi da bi bio sa njom.
Istorija ne pamti Anu Bolen u pozitivnom svetlu. esto je predstavljaju kao preljubnicu
bezgranine ambicije.

Meutim, Ana iz Morininog sna bila je znatno drugaija ena. Dok se priseala snanog
bola i oaja koji je oseala ova tragina kraljica u kuli, Morin je osetila knedlu u grlu, a
suze su je zapekle.
Znala je da e uskoro otkriti novu verziju istorije koja je zakopana eka ispod slojeva
lai, starih pet stotina godina.
Beleke autora
Dok sam pisala ovu knjigu, esto sam pomiljala na staru izreku o slikanju mosta Golden
Gejt: to je zadatak bez kraja. Mogla bih da provedem ostatak ivota radei na knjizi o
roenju renesanse i da je nikad ne zavrim. Postoji toliko likova, toliko pria i delia
informacija koje su mogle a moda su i trebale da se nau u knjizi. Ova iroka lepeza
umetnika i njihovih dela, humanista i patrona, istorije i anegdota koje ih okruuju
obehrabruju u istoj meri koliko i nadahnjuju.
Najbolji primer je obilan i preovlauju uticaj Danteovog rada (kao i rada Petrarke i
Bokaa) na starog Kozima de Mediija, a kasnije na Lorenca i njegov krug. Svi zasluuju
da im se oda poast, ak iako nema mesta za iru analizu. Meutim, morala sam da
odbacim te elemente poto bi me odveli suvie daleko od ionako komplikovane prie.
Neoplatonizam i renesansa zasluuju da se o njima ispiu itavi tomovi. To se zaista i
dogodilo. Ipak, morala sam Platona da ostavim u drugom planu kako bih istakla jeres.
Mada verujem da nijedna inteligentna osoba nee porei da je neoplatonistiki pokret od
najvee vanosti za razvoj renesansne umetnosi, stojim pri tvrdnji da je to samo jedan
element od mnogih. Po meni, najbitniji od tih elemenata jeste jeres. Neoplatnizam je
esto bio samo fasada za jeretika uenja koja su sauvana u tim velianstvenim remekdelima. Gnostiki koncept o dostizanju anthroposa stanja potpuno ostvarenog i
prosveenog ljudskog bia identian je onome to danas smatramo humanizmom.
Razlika je samo u tome to ovek, da bi dostigao anthropos, mora ostvariti linu vezu sa
Bogom i postati ostvareno ljudsko bie preko te veze. Jeres!
U ovoj knjizi je na poetku postojao itav podzaplet o zagonetnom delu iz petnaestog
veka Hypnerotomachia Poliphili i o tome koliko je uticalo na Lorenca. Na alost, u
pitanju je suvie komplikovana tema i morala sam da sauvam te informacije za neko
drugo vreme, za neku drugu knjigu! Oni koji su upoznati sa sadrinom tog dela, moda
su shvatili o emu se radi dok su itali kako je Kolumbina provela ostatak ivota kao
pisar Reda radei sa Destinom.
Bibliografija za knjige iz serijala o Magdaleni sastoji se od stotinu tomova (delimina
lista je postavljena na mom vebsajtu, www.kethleenmcgowan.com). Meutim, dragulj u
kruni moje biblioteke napisao je profesor arls Dempsi, Portret ljubavi: Botelijevo
Prolee i Humanistika kultura u vreme Lorenca Velianstvenog (Prinston pres). Nakon
vie godina gacanja kroz komentare o Botieliju, u kojima svako novo vienje protivrei
prethodnim sa zapanjujuom koliinom zajedljivosti, otkrie Dempsijevog dela
predstavljalo je velianstvenu eureku u mojoj istraivakoj karijeri.
Dempsijeva knjiga je apsolutno brilijantna i zahvalna sam na prosvetljenju koje mi je
obezbedila. Izvinjavam se profesoru Dempsiju zbog ekstremnih zakljuaka koje sam
izvela. Oni su lino moji. Mada Dempsi ne donosi definitivan zakljuak da je Lukrecija
Donati bila model za Prolee, kao personifikovana ikona ljubavi, on ipak navodi da je to

vrlo mogue. Dodala bih da sam nekoliko godina pre itanja Dempsijeve knjige ve bila
uverena da Lukrecija ima istaknutu poziciju u Botielijevim delima.
Dempsi je takoe jedini istoriar umetnosti koji priznaje slinost izmeu ene koja
predstavlja Hrabrost i ene u centru slike Prolee. To sam primetila u galeriji Ufici u
prolee 2001.godine, dok sam ila iz sobe u kojoj se nalaze Botielijeve dve male Judite i
Hrabrost u glavnu prostoriju sa Botielijevim delima. Mada su nedavno kolekcije u ovim
prostorijama zamenjene i Judite prenete u glavni Botielijev salon, u galeriji je ranije
postojala arobno mesto koje sam nazivala mesto Lukrecije Donati. Kada biste stajali
ispred staklene kutije u kojoj su izloene Judite, iza nje biste videli Hrabrost i centralnu
figuru Prolea u istoj liniji pogleda. Dok sam to inila, sinulo mi je da je ista ena bila
model za sve tri slike. ak i glavu naginje na isti nain. Lik sa slike Prolee predstalja
odraz iz ogledala lika koji prestavlja Hrabrost. Zahvaljujui Botielijevoj majstorski
izvedenoj tehnici ulivanja, otkrila sam da oseam neto kada je ova ena u pitanju,
oseam neki element njenog karaktera dok stojim pred slikama. Poela sam da ih
posmatram na drugaiji nain i postala duboko uverena da se na sve tri slike nalazi
Lukrecija Donati. Verujem da se Kolubinin armantan nagib glave moe videti i kod
Sandrovih prvih Bogorodica.
Meutim, ja nisam istoriar umetnosti, mada sam revnostan i posveen entuzijasta koji
ve dve dekade obilazi najvee svetske muzeje. Osim toga, imam oi. Ponekad je to
dovoljno.
Smatram da su dokazi na osnovu kojih istoriari umetnosti izvlae zakljuke uglavnom
posredni i njihove pretpostavke me esto zapanjuju svojom jednostavnou i usudiu se
da kaem svojom neodgovornou. Na primer, mnogi strunjaci veruju da Proloe nije
naruio Lorenco de Medii, ve njegov roak Lorenco Pjerfranesko de Medii. Razlog
je inventar sproveden nakon smrti Lorenca Velianstvenog 1492. godine, a Prolee se u
to vreme nalazilo u kui Pjerofraneska. Postoji bezbroj razloga zbog kojih se slike koje
je tokom ivota naruio Lorenco Velianstveni ne bi nalazile u njegovoj kolekciji u
trenutku njegove smrti. Tvrditi da on nije patron tako velikog, skupog i linog
umetnikog dela samo zbog toga to je 1492. bilo u posedu njegovog roaka po meni
je veoma neodgovorno.
Obiaj mi je da sedim ispred najveih umetnikih dela na svetu dok ga razliiti vodii,
kritiari i strunjaci komentariu. Provela sam sate u Botielijevom salonu, sluajui
razliita objanjenja o Proleu. Svaki strunjak daje definitivno objanjenje o znaenju
slike i sva objanjenja se razlikuju. esto veoma dramatino. Nekad se oduevljavam
idejom da je umetnost tako ekspanzivna da nam omoguava maltene beskrajne
mogunosti interpretacije. Nekad oajavam zbog mogunosti da nikada ne shvatimo
pravu nameru umetnika. Kad sam otkrila koncept ulivanja i nauila da oseam
umetnost dok je gledam, moje uivanje u remek-delima umetnosti, povealo se izvan
svake mere.
Ono to o Mediijevima itate na engleskom uglavnom o njima govori u negativnom
svetlu nazivajui ih tiranima, hedonistima i nekim jo gorim treminima. To sam nedavno
pomenula na jednom dogaaju i Italiji i moj komentar je doekan uz poglede pune
neverice. Lorenco de Medii je otac renesanse, borac za italijanski jezik, ovek poznat po
dareljivosti i prosveenom ivotu. Veina Italijana sa kojima sam razgovarala smatra
nepojmljivim da istorija posmatra Lorenca u nekom drugom svetlu. Nakon to sam
otkrila Lorencovu veliinu, kao i Kozimovu pre njega, postala sam vatreni branitelj

Mediijevih. Verujem da je zbrka nastala zbog generacija Mediijevih koje su usledile

nakon Lorenca i koje su zaista bile iskvarene. Mislim da bi il Magnifiko bio uasnut i
razoaran kada bi saznao koliko su njegovi potomci zastranili i napustili principe ljubavi,
lepote i anthroposa na ijem su ouvanju uporno radili Kozimo i Lorenco.
Naila sam na zapis o tome kako su Medii zakljuavali umetnike u podrum i
primoravali ih da slikaju, ali potom sam otkrila fantastine prie o tome koliko su
Donatelo i Lipi bili odani Kozimu. Koristim re odanost zbog toga to ona
podrazumeva i ljubav: ovi umetnici u voleli svoje patrone, nisu im samo sluili. Donatelo
je zaista traio da bude sahranjen kod Kozimovih stopala i zaista je sahranjen pored njega
u San Lorencu. Tako se ne ponaa umetnik koji je bio zlostavljan. Razumem kako je
esto komian odnos Fra Lipija i Kozima istorija mogla pogreno da protumai i bila sam
odluna da pokaem lepotu tog odnosa.
Bila sam zapanjena kada sam tokom istraivanja otkrila da su Botieli i Mikelanelo u
mladosti iveli kao lanovi porodice Medii. Lorenco je usvojio Mikelanela kada mu je
bilo trinaest godina i deak mu je bio apsolutno odan. Postoje podaci o tome da je Sandro
Botieli na slian nain bio usvojen od strane Lukrecije i Pjera i odgajan kao Lorencov
brat, kao to sam opisala u knjizi. Sauvano je malo podataka o Botielijevom linom
ivotu, ali istaknut britanski istoriaj Kristofer Hibert u svom delu Kua Medii, iznosi
ovu tvrdnju i opisuje porudbinu Madone od Magnifikata za Lukreciju Tornabuoni de
Medii.
Saznanje o tome da su Mikelanelo i Botieli bili lanovi duhovne porodice
Mediijevih, navela me da shvatim Savonarolin period. Umetnost i istorija tvrde sa su
ova dva velika, jeretika umetnika postali Savonarolini sledbenici. Nikad neu ak ni na
trenutak poverovati u to. Obojica su bila posveena Mediijevima i njihovoj misiji i nikad
ne bi prihvatili oveka koji je unitio Lorenca. Verujem da je u ranim danima Savonarola
sa dobrodolicom doekan u Firenci, kao osoba koja je u stanju da reformie crkvu i
iskoreni korupciju u Rimu nakon vladavine pape Siksta i haosa koji je stvorila porodica
Rijario. Sve je krenulo naopako. esto se navodi ono to je Mikelanelo rekao o
Savonaroli, Njegov glas e mi do smrti odzvanjati u glavi. Taj citat su istoriari
umetnosti protumaili kao da je Mikelanelo bio Savonarolin sledbenik. Ne slaem se.
Smatram da je Mikelanelo to rekao zato to je znao da je Savonarola unitio Lorenca i
sve to su se nadali da e zajedno postii.
Shvatam da je moja tvrdnja o tome da je Savonarola ubrzao Lorencovu smrt prilino
kontroverzna, ali verujem da je to mogue. ak iako nije fiziki otrovao Lorenca, uinio
je to duhovno. Mislim da je Savonarolin glas progonio Mikelanela zbog toga to mu je
fratar oduzeo oca i glavno nadahnue. Uticaj Reda i Lorenca moe se osetiti u Sikstinskoj
kapeli, gde moemo videti obilje jeretikih detalja. Ko je ena pokraj Isusa na slici
Stranog suda? Da li ona vama zaista lii na njegovu majku? Osim toga, Mikelanelo je
izvajao uvenu Mariju Magdalenu kao firentinsku Pijetu, koju je stvorio za sopstvenu
grobnicu to, ini mi se, govori mnogo toga o njegovim ubeenjima.
Sandro je bio jo odaniji Lorencu, kao svom bratu i patronu. Zbog toga iskreno verujem
da je vreme koje je proveo kao Pjaoni proveo radei kao dupli agent, kao to sam i
opisala. Njegova umetnost neprestano obrauje tu temu.
Pria o svetici Feliciti poela je da me progoni nakon nedavnog putovanja u Firencu.
Stajala sam ispred slike svetice i njenih sedam mrtvih sinova i odreagovala kao Tami:
smuilo mi se. Oseaj je pogorala injenica da najmlaa deca naslikana na majinom

krilu veoma nalikuju mom najmlaem sinu. U tom trenutku neto mi je postalo kristalno
jasno. Shvatila sam kako je sve krenulo naopako, kao su uenja o ljubavi izgubljena u
vatri fanatizma. elela sam da vrisnem ka slici, Ovo je pogreno! Bog to ne eli od nas!
Napisala sam prolog kako bih ilustrovala fanatinu verziju ivota ove svetice, a ne da bih
je predstavila kao muenicu. Dugo sam se muila sa prologom. Pria je brutalna i
razmiljala sam o tome da je ublaim sve dok nisam na internetu istraila svetu Felicitu
i otkrila kako je posmatraju sledbenici u dvadeset prvom veku. Zapanjila sam se i zgadila
kada sam otkrila predlog koji je napisala neka majka u ast dana svete Felicite: predloila
je da roditelji svojoj deci oduzmu sedam omiljenih igraaka i unite ih pred decom,
naglaavajui ono to je Felicita istrpela i da su to rtve koje Bog od nas zahteva.
Dok ovo piem, stomak mi se okree. Ne mogu da verujem da bilo koja duevna ene
misli da je to lekcija o ljubavi koju je Bog namenio naoj deci. Shvativi da ova vrsta
fanatiznma utie na decu u modernim vremenima produbila je moju odlunost da
ispriam Felicitinu priu sa svim uasnim detaljima. elela sam da je prikaem onakvu
kakva jeste, nadajui se da e ta pria naterati ljude na razmiljanje. Mene je svakako
navela na razmiljanje i postala kritika tema ove knjige. Felicita i Savonarola ilustruju
opasnost koju predstavljaju fanatizam i nedostatak tolerancije.
Tokom istraivanja postala sam beznadeno odana Lorencu Velianstvenom, do take
koja se granii sa vatrenom opsesijom. Znala sam da vei deo knjige moram napisati u
Firenci zbog toga to sam morala da osetim Lorencovu energiju oko sebe. Nije proao ni
dan, tokom poslednje faze pisanja u Firenci, da nisam posetila Lorenca na neki nain.
Ujutru bih proetala kraj njegovog kipa ispred Uficija. Ponekad bih ula u muzej da
vidim njegov portret koji je naslikao Vasari (moju omiljenu predstavu Lorenca), mada je
loe izloena i nalazi se iza stakla. Odsjaj je veoma frustriraju. Ipak, svia mi se to to je
slika postavljena pored Kozimovog portreta. Najzad sam kupila kopiju Vasarijevog dela,
uramila je i drala portret il Magnifika na stolu dok piem (upravo ga posmatram).
Tokom putovanja nosim sa sobom razglednicu sa istim portretom.
Odlazila sam u palatu Medii na via Larga (sada je to via Kavor) svakih par dana kako
bih provodila vreme u poslednjem poznatom mestu boravka Libro Rosso, u divnoj kapeli
Gocoli i Lorencovim odajama, koje sada prestavljaju multimedijalnu turistiku atrakciju.
Najpre mi je to smetalo, ali potom sam dola do zakljuka da je dobro sve to istoriju ini
interesantnom i interaktivnom i da bi Lorenco verovatno uivao u novotarijama da je
danas sa nama. Najzad, on je bio pionir u umetnosti.
Moje redovne posete galeriji Ufici delovale su poput posete prijateljima. esto bih poela
sa mestom Lurecije Donati, zatim bih krenula ka glavnoj Botieli prostoriji da askam
malo sa Sandrom. Zaista sam poela da verujem da me Lorenco i Kolumbina mole da
ispriam njihovu priu na ovean nain, da ih predstavim okruene ljudima koji su ih
najvie voleli. Ti ljudi su sluajno najvei umetnici i umovi renesanse. Naravno, u Firenci
sam iskljuivo odsedala u Antika Tore Tornabuoni, kako bih koraala stopama voljenog
para i Reda koji je nadahnjivao njihove ivote. Kunem se da njihove zdruene due lutaju
krovnom terasom kule koja gleda na Santa Trinita i ima najlepi pogled koji sam ikad
videla. Tamo se nikad ne naspavam, ali znam da u uvek biti u dobrom drutvu.
O ivotu Lukrecije Donati se zna veoma malo. ivoti ena tokom renesanse nisu dobro
dokumentovani, osim kada su vladarke u pitanju. Osim toga, nju je Lorenco verovatno
eleo da sauva od oiju javnosti i eto vam namerne pomuenosti. Po istom principu se
odvija aktivnost tajnog drutva. Ne postoje dokazi o njima zato to ne treba da postoje!

Zato to su to tajna drutva. Pronala sam Kolumbinu u umetnosti i poeziji tog vremena i
trudila se da je posmatram onako kako su je videli Sandro i Lorenco. Ali, kao u sluaju
Marije Magdalene i Matilde, za mene je postala stvarna i iva i poelela sam da ispriam
priu o njoj i vremenu u kojem je ivela.
Govorim o istoriji kao o mozaiku. Ovo je za mene bio prelep mozaik. Komadii su se
uklapali i poeli da stvaraju sliku. Jedna reenica na koju bih tokom istraivanja naletela
u nekoj knjizi esto bi izmenila moje shvatanje likova i njihovih ivota. Jedna knjiga o
Lorencovoj umetnikoj kolekciji pominje sina Lukrecije Donati koji oajniki trai
izgubljenu sliku svoje majke koju je naruio Lorenco za svoju privatnu kolekciju. To
me navelo da istraim njegove roditelje. Ne mogu da dokaem da je Lukrecija Donati
imala sina sa Lorencom de Mediijem, ali verujem da je upravo tako bilo.
Drugi dragocen detalj ovog mozaika potie iz umetnikog asopisa u ijem lanku pie
da je originalan naziv Prolea verovatno bio Le Temps Revient. Predivno! Legenda o
Lorencovom barjaku i razlog zbog kojeg bi veliki branitelj i pobornik italijanskog jezika
nosio tajanstveni moto na srednjovekovnom francuskom jeziku, mui istoriare ve pet
stotina godina. To je zbog toga to im nedostaje podatak o tajnom drutvu, jeretikom
shvatanju Reda i veze Mediijevih sa jereticima. Barjak me doveo do otkria veze
izmeu Kozima i Renea Anujskog, kao i Pjerovog i Lorencovog bliskog odnosa sa
francuskim kraljem Lujem XI koji se potpuno neobjanjivo obojici Mediija u intimnoj
korespodenciji obraa izrazom roae. Lorencov barjak me neoekivano odveo do Ane
Bolen i Henrija VIII. Njihovu zapanjujuu i nepoznatu priu u predstaviti u etvrtoj
knjizi ove serije. Uivala sam povezujui ove elemente i posmatrajui ih zajedno.
Ogranien prostor me naveo da izbacim delove Paci zavere. Nisam imala izbora, morala
sam da izbacim neke aktere koji su uestvovali u ubistvu ulinana i pokuaju ubistva
Lorenca. Izvinjavam se ljubiteljima istorije koji su se zbog toga uznemirili. Odabrala sam
da se usredsredim na likove koji su se nalazili u sreditu zavere i vrsto se drala ideje da
preko njihovih akcija predstavim ovaj zloin i sav njegov uas. injenica da je taj gnusan
i kukaviki napad izveden tokom mise u katedrali, da ga je odobrio papa a isplanirao
nadbiskup koristei svetenike kao ubice, prava je istorijska grozota. Ipak, o tome se
retko govori i pie van biografija lanova porodice Medii. Pogodila me ironija toga da u
ovoj situaciji profesionalni ubica predstavlja glas razuma, to saznajemo iz Montesekove
ispovesti pre pogubljenja. Naravno, veoma me ganula pria o ranjenom Lorencu koji je
smogao hrabrosti da se obrati masi i da ih pozove na red u asovima nakon ubistva
njegovog voljenog brata.
Istoriari i istoriari umetnosti koji se bave prouavanjem renesanse verovatno e me
osudititi zbog krenja raznih akademskih kodova, ali neka ih. Mogu slobodno da se
pridrue naunicima koji prouavaju Bibliju i mrte se na moju verziju dogaaja iz
Novog Zaveta. Moja uloga jeste da osvetlim tajnu i ljudsku stranu istorije i to je najbolji
ivotni poziv koji mogu da zamislim.
Kao to je Destino rekao, nijedan ovek nije postigao veliinu koristei samo svoj um.
Mora da koristi i srce. Zbog toga sam se trudila da osvetlim srce renesanse, a pomalo i
sopstveno.
Naravno da sam koristila umetniku slobodu. Pomenula sam da je ovo knjievno delo,
zar ne?
Slavim Boga i molim se za dolazak vremena kada e svi ljudi sveta u miru
dobrodolicom doekati ovo uenje i kada vie nee biti muenika.

Ketlin Mekgovan
22. novembar, 2009.
Zahvalnice
Mada sam tokom proteklih par godina na ovoj knjizi u vie navrata radila po nekoliko
nedelja u Firenci, zavrila sam je u udnoj, maloj brvnari u planinama iznad Los
Anelesa. To je kua koju je moj deda B.B. Rouds, izgradio za moju baku Etel Rouds,
kao spomenik svoje ljubavi prema njoj. To je lepo i mirno mesto, ali energija porodine
ljubavi je tako snana unutar tih zidova da pisanje u tom okruenju predstavlja pravo
uivanje. Ovom knjigom elim da odam poast njima, poto su njihovi duhovi neodvojiv
deo mog dela. Oni su srodne due, kao i moji drugi baka i deka, Kejti Paskal i V. Do
Harki. Bog ih je stvorio jedno za drugo u osvit vremena. Blagoslovena sam njihovim
prisustvom u svom ivotu.
Ove divne due bliznakinje stvorile su moje roditelje, Donu i Doa Harkija, koji su mi
pruili sve u ivotu kako bih napredovala, rasla, volela i iskusila ivot na svim nivoima.
Pisanje ove knjige me navelo da razmislim o tome koliko su vani roditelji i bake i deke i
o svemu to su ti divni ljudi meni pruili. Zbog toga im posveujem ovo delo, uz ljubav i
zahvalnost.
Tokom istraivanja za knjigu, postala sam odan ljubitelj Kozima de Mediija, velikog
patrona umetnosti i humaniste. Zaista mu nije bilo premca. Dok sam pisala o njemu,
shvatila sam da crpim inspiraciju iz ivota: vei deo Kozimovog karaktera njegova
toplina, smisao za humor, njegova brilijantnost osobine su mog agenta i prijatelja Larija
Kirbauma. Lari je Kozimo naeg vremena, pristalica i branitelj umetnosti i borac za
nove glasove u knjievnosti. Poput Donatela i Lipija, apsolutno sam mu odana i veno
zahvalna za njegovu ljubav i dareljivost.
Moja urednica, Tri Tod, nastavlja sa mnom da deli strpljivost, uvide i talenat dok piem
knjige i moram joj se zahvaliti to me podsticala koliko god je to bilo potrebno kako bi
ove prie bile ispriane na najbolji mogui nain.
Tokom udesnog putovanja koje ova knjiga predstavlja, tamo gde se umetnost i ivot
spajaju za mene, kao i za Morin, otkrila sam neverovatnu inspiraciju u belgijskom autoru
i istraivau po imenu Filip Kopens. Filip je neustraiv, posveen i nepogreivo pouzdan,
deli moju ljubav prema renesansi i moju strast prema misiji Reda. Oiveo je moje
istraivanje i ovu knjigu na nain koji bez njega ne bih bila u stanju da postignem. Ima
moju ljubav i zahvalnost. Ds le dbut du temps, jusq la fin du temps.
Moja duhovna porodice me, kao i uvek, u potpunosti podravala. Svoju ljubav i
zahvalnost dugujem Stejsi, Donu, Meri i Patriciju. Zahvaljujem se i Lariju Vajnbergu,
prijatelju i divnom pravniku, i Keli Kol na njenoj mudrosti i podrci.
Sve to stvaram, stvaram za svoju decu kako bi dobili nadahnue za sopstveno putovanje,
dok me u isto vreme inspiriu na mom putu: zahvaljujem se Patriku, Konoru i ejnu. Vi
ste moje tri stalne muze koje inspiriu svaki moj postupak.
Koristim Destinov proces ulivanja tokom pisanja ove serije knjiga. Mada se drugaije
prenosi u tampi nego tokom slikanja, ipak funkcionie. Dokaz su bezbrojna pisma koja
sam primila od italaca irom sveta, kojima me obavetavaju da su osetili neto novo,
uzbudljivo i lepo. Zbog toga elim da saoptim tim ljudima koliko me njihova pisma
inspiriu, ona ispisana rukom, kao i ona koja dobijam preko interneta. Ne mogu na svako

da odgovorim, ali sve ih itam i mnogo mi znae. Dragi moji itaoci, od srca vam
zahvaljujem. Znajte da i ja oseam neto magino iz svake rei koju mi poaljete. Vi ste
moja kolektivna muza, koja me podstie da nastavim sa radom. Zbog vas sam odluila da
proirim trilogiju u duu seriju. Postoji toliko pria koje valja ispriati, toliko emocija
koje valja podeliti. Hvala vam zbog toga to uporno nadahnjujete i podravate moje
putovanje.
Demori!
Ja istrajavam.