Bajke

Bajka je osobita knjievna vrsta kod koje se udesno i nadnaravno ispreplie sa zbiljskim
na takav nain da izmeu prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmiljenog nema pravih
suprotnosti. Prisutno je odsustvo psiholoke karakterizacije gdje su likovi ustaljeni,
prisutan je polaritet dobra i zla te nesputana mo mate i elje nad stvarnou.
U svijetu su najslavnije bajke brae Grimm, Hansa Christiana Andersena i Oscara
Wildea.U Hrvatskoj su najslavnije bajke Ivane Brli-Maurani.
Prema definiciji bajka je pria uglavnom namijenjena djeci koja se esto bavi
nepostojeim i izmiljenim radnjama i likovima kao to su vile i vilenjaci, arobnjaci,
patuljci, vjetice i sl. U zadnje vrijeme pojavljuje se i nova "generacija" fantastinih
stvorenja poput goblina, trolova, orka i drugih stvorenja koja su plod mate novog
narataja knievnih ali i filmskih umjetnika. Najpoznatiji likovi te novije generacije su
hobiti koji su svoju svjetsku slavu stekli zahvaljujui "Gospodarima prstenova".
Bajke su esto rezultat narodne predaje i posljedica narodnih obiaja i kazivanja, a neki
su se autori potrudili to i zapisati uz eventualne dorade u fabuli i likovima (primjer su
braa Grimm). U bajkama esto nalazimo i udesne ivotinje koje govore, a u tome je
najdalje otila "ivotinjska farma" (izdan 1945.) - satiriki roman ili bajka (alegorija)
Georgea Orwella.
Nadnaravna bia
Motivi i temljne teme Andersenovih bajki potjeu iz zajednikog kruga folklorne
knjievnosti (npr. razni oblici praznovjerja, prie o vilama, patuljcima, prosjacima,
kraljevima, princezama i ivotinjama), ne samo njihov izraz nego i unutarnji razvoj
originalna je tvorevina.
Halugica je njena pria o morskoj vili koja se zaljubila u mladia, sina planine. Raena
je prema istoimenoj pripovijetci Vladimira Nazora u specifinoj formi pjevane igre u
kojoj se doarava svijet morskih vila, vjetica, viuna i ljudi koji se bore sa silama jaim
od njih samih. To je pria o ljubavi dvoje mladih, Halugice i Jablanka kojoj nije bilo
sueno da traje. Ispriana je na neobian nain: kroz glazbu, pjevanje, pokret, maske,
figure... gradei u proimanju zvukova i oblika svijet koji svojom ljepotom nadilazi usud
nakratko proplamsale ljubavi...
Vjetice
Iako zamiljane kao spodobe u crnoj haljini i crnom eiru s bradaviastim nosem, danas
su zamijenjene mladim enama, poput onih u seriji arobnice (iliti, Charmed).
Kranstvo ih je demoniziralo, a velika inkvizicija i spaljivanje vjetica rezultiralo je s
vie od pola milijuna mrtvih ena.
U bajkama su najee opisivane kao zlikovci.
Vjetice u mitologiji ene koje su prodale duu vragu i koriste nadnaravne moi da naude
ljudima. Od 15. do 17. stoljea tisue ena je spaljeno (inkvizicija), jer se za njih mislilo
da su vjetice. Vjetice se obino zamiljaju kao stare kvrgave ene koje mogu jahati na
metli.
Vile u trnoruzici
U trenutku kad je jedanaesta darovala svoje, iznenada ue ona trinaesta. Htjela se
osvetiti to nije bila pozvana. Niti koga pogleda, niti pozdravi, samo glasno ree:
Neka se kraljevna u svojoj petnaestoj godini ubode vretenom i padne mrtva.

Znaju biti dobre, ali i vrlo pakosne.

Demonski hronotopi u usmenoj knjievnosti
Izuavanja prostora i vremena u narodnoj knjievnosti (Nekljudov 1975: 182-190),
posebno u epskoj poeziji [1] i bajkama [2] otkrila su vanost prostornih i vremenskih
opozicija i njihovo znaenje. Uoenoj povezanosti vremena i prostora nije obraana
puna panja. U razmatranju njihovog odnosa valja poi od Bahtinovog pojma hronotopa,
kao proimanja vremena i prostora u vremeprostoru (Bahtin 1989). Demonski hronotop u
usmenom folkloru je vremeprostor u kome vladaju nadprirodne, demonske ili
demonizovane sile. On ima arhetipska, opta svojstva odreena demonskim likovima i
dogaanjima, i posebna svojstva nastala u konkretnoj kulturi.U usmenoj knjievnosti
odlike demonskih vremeprostora proizilaze iz stadijuma mitsko-magijskog miljenja
uklopljenog u usmeni tekst, i iz logike anrova i njima primerenog naina oblikovanja
mitsko-magijske grae. U memoratima su odlike hronotopa konkretnije vezane za
tabuisano vreme i prostor, oni su esto oznaeni samo imenom koje asocijativno priziva
njihove osobenosti iz narodne tradicije. U fabulatima oni dobijaju estetski razvijena
svojstva. U bajkama se, na primer, preko figurativnog pra-koda mitsko-magijskog
miljenja nanose figurativni preobraaji estetske imaginacije, pa se odlikama demonskih
hronotopa iz narodnog verovanja dodaju preobraena svojstva aktera, preimenovanog,
nedostupnijeg prostora, oneobienog vremena koje je zakoeno, privremeno usporeno ili
ubrzano - u motivima udesnog raanja, putovanja, izvrenja tekih zadataka.Hronotopi
proistekli iz mitskog miljenja zadravaju strukturalne osobenosti, i uz poznavanje
semantikih opozicija mita moe se doi do razumevanja njihovih estetskih
transformacija. U hronotopima ije je poreklo magijsko-obredno mogu se otkriti koreni
magijskog delanja u usmenim umotvorinama. Bajalice, lekarice, u svojoj magijskoj
praksi potuju niz preporuka i zabrana vezanih za prostorne i vremenske kodove i
pravila koja su uslovljena konkretnim lokalnim i plemenskim odlikama. Magijsko
iitavanje prostora i vremena mogue je i u proznim i poetskim vrstama, ali su tragovi
nekadanjih obreda zapreteni zaboravljanjem, zamenom pojedinih elemenata ili kodova,
mitskom narativizacijom, te se u otkrivanju slojeva moraju koristiti i razliiti anrovi
usmene tradicije i obredna graa. Razgradnja mitske svesti, sa razvitkom saznanja i
jezikih oblika, po Ernstu Kasireru, vodi ka religiji, umetnosti i logiko empirijskom
miljenju (Kasirer 1985, 2: 225-230, 37). Zavisno od pogleda na svet i poruka koje
razliite knjievne vrste sobom nose, mit se pretae u baladu, predanje, bajku,
parodizovanu bajku, ep i njihove prelazne oblike.Kako je izvor natprirodnih moi
demon, arobni predmet, ili vremeprostor, moglo bi se govoriti o demonskim
hronotopima koji su vezani uz demone, magine predmete ili zaarani-zaaravajui
vremeprostor. Ljudsko naruavanje demonskog vremeprostora ili demonsko delanje u
svetu ljudi, dejstvo arobnog predmeta ini od profanog sveti vremeprostor u kome se
dobija ili gubi lik, mo, zdravlje, bogatstvo. Demonski hronotopi sadre brojne elemente
i razliite funkcije (razliitih bia, prostora, vremena, koji su odreeni obredom,
anrom, socijalnim znaenjem, stadijumom razvoja itd.). U analitikom posmatranju
izbor jednog od tih elemenata ini oiglednijim odreene aspekte prouavanog
predmeta, ali istovremeno i ograniava neke druge njegove osobenosti. Demonski
hronotopi u ovom tekstu su razmatrani sa stanovita tipova dobra i zla.Demonski
hronotopi dobra. Hronotopi u kojima junak, voljom viih sila stie bogatstvo ili mo
proizilaze iz utopijskih projekcija zadovoljenih potreba, elja za obiljem ili

samoostvarenjem.Dobri dani, dobro doba dana, godine, dobri prostori, konkretizuju se u

prostoru i vremenu zavisno od pragmatinog ili estetskog znaaja samog teksta.Kristalna
gora u bajkama predstavlja uzvieno mesto solarne prirode, obeleeno svetlou,
belom i utom bojom, dragim kamenjem, raskonim drveem sa zlatnim plodovima.
Ono predstavlja mesto na kome junak upoznaje ili ponovo zadobija devojku u bajci,
mesto na kome se nalazi blago, arobni predmet ili se ostvaruju elje. U memoratima
demonski hronotopi su prikazani bez estetski razvijene slikovitosti bajkovnih prostora, sa
elementima realija i konkretnog prostora, ali i nadljudsko demonskog prostora i vremena.
U predanjima i noveliziranim bajkama se vilinski prostori ukazuju i kao mesta na kojima
deca ili ljudi ive u srei i blagostanju sa demonskim biima. Naklonost demona (vile,
vetice, avola) pokazuje se kroz darivanje zdravljem, sreom, stokom.udotvorni
izvor, prividno realan, ispunjava razliite elje samo zaslunom ili srenom junaku.
Mesto koje na udesan nain donosi dobro moe biti vezano za grob roditelja ili
ivotinje-pomonika, totemskog pretka, koji pomau pastorki [3] ili posinku [4].
Magini darovi - kesa sa novcem koji nikad ne nestaje, torba sa hranom koje uvek ima,
predmeti koji ispunjavaju svaku elju prividnim izgledom obinih stvari, prikrivaju
obilje koje od hronotopa svakodnevlja ini hronotop svevremenog obilja.U mitskoj
svesti, nebeski prostori, kao hronotopi obilja, odvojeni su od zemaljskog sveta.
Praslovensko verovanje o drvetu u ijem podnoju ivi Veles - bog podzemlja, a u
njegovom vrhu Perun [5], bilo je osnov za mnogo razvijenije i rairenije apokrifno
hrianske nanose predstave drveta kao vertikalne ose sveta. Drvo zlatnih grana,
srebrnog lia, zlatnog ili bisernog ploda, drvo koje raa karagroima, biserima,
zlatnom jabukom i dr. vezuje se za rajski hronotop svevremena obilja. Ukoliko se
spominje ime drveta to su najee dafina ili kiparis. Drvo zlatnih, srebrnih grana i
plodova moe se preplesti sa drvetom ije grane pokrivaju svet. U prehrianskim
varijantama udesno drvo izrasta iz prolivenog vina, dok hristijanizovane varijante
potiu od preobraenog apokrifa-molitve San Bogorodice u kome drvo iz sna Boje
majke predstavlja Hrista, a udesne grane i lie svece, anele, hriane [6]. Za
nebeske prostore se vezuju pesme o udesnom vilinom gradu sa troje vrata - od zlata,
srebra i bisera (na prvim vratima vila eni sina, na drugima ker udaje, a na treim,
najee zlatnim, sama ona sedi, ili peva pesmu. Poetska sugestija Miodraga Pavlovia
jedne vie alegorijske interpretacije sledi ideju da tri boje predstavljaju raspodelu
nebeskog prostora prema dobu dana i sunevoj putanji (jutra, podneva, veeri) (Pavlovi
1984: 102-108). Svadbena simbolika motiva sveobilja troje vrata se pokazuje u nekoliko
svadbenih pesama u kojima predstavlja uvodni deo.Imati i umeti, ine polazite za
razdeljivanje hronotopa koji donose ljudima dobro - tako to se za ljude plodan susret sa
demonskim pokazuje u zadobijanju materijalnog bogatstva ili neke sposobnosti.
Zakopano blago, magini predmeti ili biljke koje nose obilje, prekorauju zakone
mogueg odraavajui projekcije ljudskih potreba za blagostanjem. Preoblikovanje
vremeprostora zasnovanog na dobijanju nadljudskih moi - nevidljivosti uz pomo kape
nevidimke, letenja, razumevanja jezika ivotinja, podmlaivanja ili oivljavanja ivom
vodom - takoe se zasniva na utopijskim projekcijama, ali proisteklim iz aktivnog odnosa
oveka prema svetu u kome se eli prekoraiti ogranienost ljudskog i osvojiti via
sutina ivota.Demonski hronotopi zla u folklornoj tradiciji su vezani za prostore u
kojima se ne ivi (vodenica, groblje), za teko pristupana mesta (kr, gusta uma),
zatvorene prostore (peina, jama, zabravljene odaje), za zlo doba, gluvo vreme kao

vreme koje je suprotno svakodnevno ljudskom (no, pono, neisti dani). Semantika
opozicija svoje-tue, kao opozicija ivot-smrt, red-haos, prevedena na psiholoko
tumaenje ljudskih odnosa, iako se demonologija ne moe svesti na psihologiju,
predstavlja u demone projektovano zlo oveka ili zlo sila prirode koje je ovek mitskomagijskog poimanja sveta doivljavao kao neprijateljske, tue. Od kulture do kulture
slian je mehanizam oznaavanja ljudskog i demonskog, a razliite su etnografski
uslovljene osobenosti oznaenog. Zatita od prodora zlih demona u obian ljudski
prostor sastoji se u fizikom zapreavanju verigama, trnjem, verbalnim i neverbalnim
magijama, bajanjem, teranjem mirisima [8], teranjem biljkama sa magijskim svojstvima
[9], noenjem amajlija. Memorati pamte postupke zatite i teranja u nepromenjenom ili
malo promenjenom vidu, dok se u fabulatima deavaju transformacije koje ih
figurativnim preznaenjima prikazuju udesnim. Junak koji u bajkama bei od demona
baca predmete koji se pretvaraju u teko savladive ili nesavladive prepreke [10]. Motiv
bacanja predmeta u bekstvu od demona moe da izgubi vezu sa svojim mitskim
poreklom kroz psihologizaciju, profanizaciju - junak, umesto arobnih predmeta koji
postaju prepreke, baca eni maramu, ogledalce [11], pri emu ona, obuzeta svojim
izgledom, odustaje od gonjenja.
Zatita od zlih dejstava demona, uvaavajui razliita svojstva dana u godini po
narodnom kalendaru, trai posebne naine ponaanja u opasnim danima. Za vreme
nekrtenih (neistih) dana - u doba boinih poklada vetice najvie jedu ljude, a
avoli, karakondule i vampiri su najagresivniji. Nepotovanje tabuisano-potovanih
dana - Svete Nedelje [12], Velikdana [13], urevdana, krsne slave, takoe, dovodi do
pojavljivanje demonskih sila sa traginim ishodom opisanim u priama i pesmama.
Potovanjem zabrana, mogua rtva se kloni demonskih, neistih mesta, izbegava
nedozvoljene radnje u vreme u kome su aktivni demoni, i tako oduzima demonu
mogunost da je uniti ili ugrozi posedovanjem nekog dela tela (kose ili noktiju) ili lika
(odraza u ogledalu, lutke kao dvojnog lika) posredstvom koga bi po principu imitativnokontaktnog prenoenja demon mogao da joj naudi. Demoni se varaju noenjem maski
ili mazanjem lica, (anti)ponaanjem koje treba da pokae nezainteresovanost i
nezastraenost oveka demonskim silama.Verovanje u proricanje sudbine od strane
suaja [14], Sree [15], Usuda [16], odraava se u pripovednim vrstama kroz pokuaje
junaka ili njemu bliskih roaka da izbegnu zlu sudbinu kontra-akcijama.Hronotop
utamnienja (htonski hronotopi). Jame, peine, bunari [17], podzemlje, jezera kao
skueni prostori, u koje ljude najee prisilno uvode, predstavljaju tip zla utamnienja.
U ovim prostorima, hronotopske odlike saimanja prostornih i vremenskih osobina esto
su izrazite u suprotstavljenosti vremena koje tee i zakoenog vremena, zemaljskog i
htonskog prostora [18]. Etno-antropoloke analize pokazuju da se ovaj vremeprostor i
njegovi gospodari mogu genetiki vezati za razliite elemente mitsko-magijske kulture,
pri emu se, katkada, moe istai izvesna dominacija mitskih elemenata (npr.gutanje,
otimanje) ili magijsko obrednih elemenata (inicijacijsko osamljivanje, delovi obreda
vezanih za mrtve). U knjizi Istorijski koreni bajke Prop govori o dva stadijuma razvitka
zmaja - zmaj dobrotvor se pretvara u zmaja gutaa, iz koga se junak najpre sam oslobaa,
da bi se potom pretvorio u junaka koji se bori sa zmajem otimaem, pri emu su
(erotizovane) otmice supstitucija za gutanje [19]. Alolikove Velesa i Peruna zamenjuju i u
folkloru balkanskih slovena zmajevi i sv.ore (Ivanov - Toporov 1975: 44-76), a u
delimino istorizovanoj zameni pojavljuje se lik crnog Arapina (Boovi 1977; Putilov

1971: 46-53). Motiv silaska u donji svet kroz jamu, ree bunar ili peinu, proizilazi u
fabulatima iz motiva praenja devojki, praenja krvavog traga lamje, zmaja, traga
pedalj-oveka-lakat-brade, najee, pri izvrenju nekog zadatka [20]. Silazak junaka u
donji svet i povratak na orlu kome odseca meso sa noge da bi stigli do vrha ima
inicijacijsko obredno znaenje. Okamenjivanje, kao vid smrti esto se vezuje uz babu,
veticu, kao gospodara demonskog prostora u koji se ne moe nekanjeno ui ili u
kome se moraju potovati odreene zabrane u ponaanju. Hronotop htonskog mesta
vezan je i uz gadne ivotinje - crve, zmije, abe ili posebne odlike samih demonskih bia
(npr.vetica) koje asociraju na postojanje sa one strane ivota. U nekim predanjima i
pesmama govori se o smradu vila ili zagaenom vilinskom izvoru Umanjivanje moi
zlih bia u narodnim verovanjima omoguava i komiko preosmiljavanje odnosa
oveka i demona, to je najoitije u aljivim priama o avolu. U varijantama prie o
avolu koji od zle ene posedi u jami, menja se i hronotop htonskog mesta u realno
vreme stvarnog, skuenog prostora u kome se i ne moe ostvariti nadmo zle sile. Ideja
da je ljudsko zlo vee od avolskog pokazuje se i u sieu isterivanja zlog oveka iz
pakla, sa hristijanizovanim predstavama donjeg sveta.Hronotopi sakaenja (i
kanibalizma) postoje i u dinamikom organizovanju vremeprostora u okviru siea i opisa
nasilja, i u statikom prikazivanju osakaenih tela, kao npr. vilinog grada od kostiju
junaka i konja, devojaka, momaka i dece. U mitolokim baladama i demonolokim
predanjima, vila brodarica sakati junake kod svog izvora [23]. Vile kanjavaju ljude koji
nagaze na njihovo kolo ili stupa u njihov za ljude zabranjeni prostor [24]. Buslaev situira
rtvovanje u period prelaska pastirsko nomadske kulture u kulturu graenja. Nasuprot
Arnaudovu, koji povezuje motiv rtve u baladama o "ugraenoj nevesti" i ugraenoj deci,
Stefanovi razdvaja uziivanje dece i ene, iznosei pretpostavku da se oni
kontaminiraju u kasnijem razvoju ove teme [25]. Postoje tumaenje po kojima rtva u
pesmama nije odraz etnografski postojeeg rtvovanja, ve simboliki prikaz rtve.
Dobrila Brati istie razliku u pristupu ugraivanju u knjievnoj i neknjievnoj grai
(Brati: 1986, 21-32). Alan Dandis ne posmatra uziivanja Gojkovice u pesmi "Zidanje
Skadra" kao obrednu rtvu, ve zastupa metaforiko tumaenje tog postupka kao
enskog samortvovanja u braku (KN, 1.9.1987: 4-5). U baladi o izjedenom ovaru
jedenje srca je protumaeno kao trag rtvenog obreda (Pavlovi 1984: 19-24) ili kao
komarni san (Bokovi-Stulli 1968: 30-31). Pesma o veticama moe biti shvaena i
kao tekst o majkama ija deca ne ive dugo zbog njihovih kontakata sa svetom mrtvih.
Odnos triju vila (vetica) prema detetu graduirano je prikazan - jedna vadi srce, druga
dri sveu, trea dri tanjir. Motiv vetica kao kanibalskih bia javlja se i u bajkama.
Vladimir Prop pie da ga ne treba uvek smatrati i tragom kanibalizma, jer vetice
ljudoderke mogu biti odraz misaonih, a ne samo realnih slika (Prop 1990: 54) [26].
Motiv jedenja ljudskog tela vezuje se i za psoglave - htonske demone sa pseom glavom,
jednim okom, negde sa konjskim ili kozjim nogama [27], a polifemsko lukavstvo Rene
irar povezuje sa tragom rtvovanja (irar 1990: 14). Vampiri, naduti i krvavi, na
raskrnicama saekuju svoje rtve u gluvo doba noi.
Narativna funkcija motiva sakaenja u bajkama, na estetski posredovan nain,
predstavlja okrutnost. Trag motiva sakaenja se esto javlja u opisivanju ulaska junaka u
niz zabranjenih prostorija u kojima se nalaze kosti, ljudske ruke, krv. Ako soba sa
delovima ljudskog tela prethodi zabranjenoj sobi ona treba da zastrai [28]. Ako
dozvoljene sobe nisu strane, onda poslednja i zabranjena otkriva neminovnost smrti

[29]. Psihologizacijom prikriveni vid pojavaljivanja vetice sree se u bajkama i

novelama o zloj maehi koja naloi slugama da ubiju pastorku u umi i donesu njeno
srce. Mitsko-magijska osnova sakaenja moe biti iskuavanje, rtva. Vodenice i
groblja postaju prostori na kojima se deava zlo, o emu u memoratima postoji trag, dok
u fabulizovanim vrstama mesta, kao Kostur grad ili avlija ograena kostima - ne sadre
samo odlike demonskog prostora, ve i re-mitologizovanog zlog prostora kao posledice
kanjavanja ljudi.Hronotopi pustoizasnivaju se na poremeaju kalendarskog reda ili
ivotodavnih izvora od strane demonske sile - vile zatvaraju izvore i uma se sui, zmaj
zatvara oblake i spreava kiu [30], uma i drugi demoni donose bolesti. Razraen
mitsko-magijski sistem zatite od nepogoda i sue odraava se i u usmenoj knjievnosti
ratarskih kultura. Veliki znaaj demona zatitnika u slovenskoj religiji doveo je do
njihovog zamenjivanja hrianskim svecima, pa je u traganju za drevnim nanosima
nuno obratiti panju i na alolikove starih demona.Hronotop opsene vezan je za
dvostrukost u doivljavanju sveta koja kao lana predstava o objektima u njemu vodi u
propast. Razlika u odnosu na preobraenja, kao oitovanje dvostruke prirode demona,
sastoji se u pokazivanju namere demona da opsenom zavede oveka. U razliitim
varijantama pesme o vili koja zavaa brau, Alojz maus otkriva razliite stadijume
razvoja pesme - od balade sudbine do epiziranih varijanti u kojima svet vila poprima
osobenosti patrijarhalno junakog sveta (maus 1973: 203). U varijantama prie o
avolu i njegovom ueniku [31], egrt prikriva magijsko-opsenarska znanja svog
uitelja i pobeuje ga.U prii o avolskoj svadbi, ovek se prikljuuje nonoj svadbenoj
povorci, a da je re o avolu i njegovom drutvu otkriva se kada se ovek pomoli, i nae
iznad vira u kome su hteli da ga udave [32]. Struktura varijanti samodivske svadbe
srodna je avolskoj svadbi. Demonsko bie pretvara ono to je bezvredno u privid
vrednog i goni oveka da udnju iskae da bi se ona, potom, pokazala kao elja za
utvarnim objektom koji iezava. Lani pomonik-darivalac se razlobliava. Postupci
saimanja vremena i prostora u prikazivanju ljudskog suoenja sa dobrim i zlim imaju
antropoloki konstantne osobenosti. Posebnost demonskih hronotopa u vrstama usmene
knjievnosti proizilazi u svakom pojedinanom tekstu iz saodnosa anra i sadraja i
istorinog odnosa narodne vere i narodne umetnosti. Verovanja u demonska bia u
mitsko-magijskoj kulturi omoguavaju uoavanje ili otkrivanje povezanosti odreenog
lika-sile narodne religije u hronotopima sa tabuisanim vremeprostorom delanja
nadljudskih sila. Hronotopi dobrog mesta, koji pokazuju projekciju elja, oslonjeni su na
darivanje u prostorima i u svevremenu blagostanja. Hronotopi zlog mesta proizilaze iz
tipova zla - uskraivanja, sakaenja, pustoenja, opsena, i slikaju ljudske strahove i
projekcije zla. Mitsko magijski tipovi svetog vremena neodvojivo su vezani za odlike
prostora u kojima se izvodi obredna radnja (na raskrnici - nou - bajalica - baje, u
ophodu po domovima - na Lazarev dan - lazarice - pevaju). Ukoliko se u jednom prostoru
mogu sa istim funkcijama javljati razliita vremenska odreenja, onda se pokazuje
njihova paradigmatinost u odgovarajuem vremeprostoru. U razliitim segmentima
ciklikih mitova, zapaa se paradigmatinost, otvarajui pitanje zakonitosti u
zamenjivanju pojedinih elemenata.Prema Elijadeovoj podeli mitova mogu se razdeliti i
hronotopi prema odlikama mitskog vremena na mitove pra-vremena, ciklikog i sudnjeg
vremena, kao i na mitove koji predstavljaju prelazne oblike ili nisu utemeljeni u nekom
od spomenutih tipova. U radu o demonskim hronotopima, koji je otvorio niz novih
problema, kriterijum podele se oslanjao na osnovne tipove radnje - ploenje, sakaenje,

ograniavanje, pustoenje, opsenu, koji su pokazivali srodnosti i nezavisno od odlika

vremena u pripovednom toku. Meutim, ukrtenim posmatranjem hronotopa mitskog
vremena i demonskih hronotopa kao vremeprostora nadljudskih sila mogue je uoiti da
se isti tip demonskih hronotopa moe nalaziti u razliitim vrstama mitskog vremena pra-vremena, ciklikog, sudnjeg vremena.Demonski hronotop sakaenja nalazi se u
mitovima o nastanku sveta, ciklikim mitovima, i mitovima o sudnjem vremenu, ali,
naravno, ima druge funkcije u etiolokim ili eshatolokim mitovima ili mitovima o
sparagmosu i obnovi, ali je hronotop uz odreene varijacije isti. Slino tome, hronotopi
blagostanja i plodnosti nalaze se u mitolokim predstavama obnove prirode, udesne
gore ili drveta ili raja. Funkcije hronotopa u razliitim tipovima mitova najee zavise
od pseudo-moralne poente mita kojom se uzdiu ili osporavaju odreena ponaanja
unutar kolektivnog sistema vrednosti kroz obeanje nagrade ili kazne. Moralno i pseudomoralno vrednovanje u mitu se ostvaruje na sintagmatskom planu ishodom radnje, a na
paradigmatskom planu svojstvima hronotopa i lica koja deluju u vremeprostoru - bogova,
demona i heroja (i njima istaknutim ili podrazumevanim, simetrinim ili asimetrinim
opozicijama).

Vile i vilenjaci su postupno zaivjeli u priama. Za Zubi vilu, primjerice, zna skoro
svako dijete. S vremenom se vile poelo prepoznavati u drugim mitskim biima
(nadnaravnim stvorenjima iz narodne tradicije). Vjerovanje u takve stvorove uobiajeno
je u svim zabaenim krajevima svijeta.