Dometi Tranzicije Od Socijalizma Ka Kapitalizmu PDF

Dometi tranzicije
od socijalizma ka kapitalizmu
Sreko Mihailovi, Dragoljub Miunovi, Ratko Boovi, Mladen Lazi,
Milan Podunavac, Vladimir Goati, Zoran Stojiljkovi, Slobodan Antoni,
Neven Cvetianin, Predrag Cvetianin, Milenko Markovi, Michael Ehrke,
Sran Dimitrijevi, Boko Kovaevi, Slobodan Cveji, Ljubomir Madar,
Danilo ukovi, Duan Pavlovi, Ivan Stanojevi, Goran Nikoli,
Ljuba orevi, Branislav Malagurski, Dragan Popadi, Zagorka Golubovi,
Milo Bei, Vladimir Vuleti, Dragan Stanojevi, Jelisaveta Vukeli,
Gradimir Zaji i Tanja Jakobi.
Beograd, 2011. godine
Dometi tranzicije
od socijalizma ka kapitalizmu
Izdava:
Friedrich Ebert Stiftung
Dositejeva 51, 11 000 Beograd
Za izdavaa:
Ana ManojlovI
Autori:
Sreko Mihailovi
Dragoljub Miunovi
Ratko Boovi
Mladen Lazi
Milan Podunavac
Vladimir Goati
Zoran Stojiljkovi
Slobodan Antoni
Neven Cvetianin
Predrag Cvetianin
Milenko Markovi
Michael Ehrke
Sran Dimitrijevi
Boko Kovaevi
Slobodan Cveji
Ljubomir Madar
Danilo ukovi
Duan Pavlovi
Ivan Stanojevi
Goran Nikoli
Ljuba orevi
Branislav Malagurski
Dragan Popadi
Zagorka Golubovi
Milo Bei
Vladimir Vuleti
Dragan Stanojevi
Jelisaveta Vukeli
Gradimir Zaji
Tanja Jakobi
Urednik:
Sreko Mihailovi
Recenzet:
Vukain Pavlovi
Lektura i korektura:
Sandra are
Dizajn i priprema za tampu:
MARKO ZAKOVSKI
tampa:
slubeni Glasnik
Tira:
300 komada
Beograd, 2011. godine
ISBN 978-86-83767-31-1
Sadraj
5
Poglavlje 1
Sreko Mihailovi
UVODNE NAPOMENE
SOCIOLOGIJA TRANZICIJE
15
Dragoljub Miunovi
DOMETI TRANZICIJE OD SOCIJALIZMA KA KAPITALIZMU
23
Ratko Boovi
OD POPULIZMA DO ESTRADE
41
Mladen Lazi
POSTSOCIJALISTIKA TRANSFORMACIJA U SRBIJI:
DRUTVENI AKTERI I DRUTVENE PROMENE
57
Milan Podunavac
STARI REIM I NEDOVRENA DRAVA
71
Vladimir Goati
DVE DECENIJE POSLE PLURALISTIKIH PROMENA 1989/1990.
81
Zoran Stojiljkovi
DEMOKRATIJA POD UPITNIKOM
101
Slobodn Antoni
ULOG ISTKNUTIH LINOSTI U SRPSKOJ TRNZICIJI:
VOJISLV KOTUNIC I BORIS TDI
117
Neven Cvetianin
CIRCULUS VITIOSUS SRPSKE ISTORIJE, KRETANJE MEU EKSTREMIMA
I NEMOGUNOST USPOSTAVLJANJA ODRIVE DRUTVENE SINTEZE
133
Predrag Cvetianin
DE/CENTRALIZACIJA KULTURE U SRBIJI
143
Milenko Markovi
KUDA POSLE KRAHA SOCIJALIZMA I KRIZE KAPITALIZMA
149
Poglavlje 2
151
Michael Ehrke
OLIGARSI, KOMPRADORI, TAJKUNI:
TRI TIPA DOBITNIKA TRANZICIJE
163
Sran Dimitrijevi
ZA TRANZICIJU CENTRALIZOVANJA SRBIJE
173
Boko Kovaevi
DEFICIT STABILNOSTI I IZVESNOSTI IVLJENJA
185
Slobodan Cveji
IZVORI I ISHODI SIROMATVA I SOCIJALNOG ISKLJUIVANJA U SRBIJI
EKONOMIJA TRANZICIJE
dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 3
4:
197
Ljubomir Madar
STUPICE IZLASKA IZ SOCIJALISTIKOG PORETKA.
DUGO PUTOVANJE KA TRINOJ PRIVREDI
217
Danilo ukovi
EKONOMSKA TRANZICIJA SRBIJE
229
Duan Pavlovi, Ivan Stanojevi

BUDETSKA DILEMA:
EKONOMSKI EFEKTI IZBORNOG SISTEMA U SRBIJI POSLE 2000. GODINE
241
Goran Nikoli
POLITIKA KURSA DINARA 19452010:
OD SOCIJALISTIKIH EKSPERIMENATA DO KONVERTIBILNOSTI
263
Ljuba orevi
PRIVATIZACIJA: UZROCI I DRUTVENE POSLEDICE
271
POSLEDICE PRIVATIZACIJE I
SEKTOR MALIH I SREDNJIH PREDUZEA U SUBOTICI
277
Poglavlje 3
ISTRAZIVANJA TRANZICIJE
279
Sreko Mihailovi
BELE MRLJE NA MAPI ISTRAIVANJA TRANZICIJE
291
Dragan Popadi
ULOGA LINOG I KOLKETIVNOG PAMENJA
U JAVNOMNJENSKIM ISPITIVANJIMA
301
Zagorka Golubovi
SRBIJANSKA TRANZICIJA:
OD KAKVOG SOCIJALIZMA KA KOJEM KAPITALIZMU?
317
Milo Bei
KRITIKO PREISPITIVANJE NEKIH METODOLOKIH ASPEKATA
DRUTVENIH ISTRAIVANJA U SRBIJI
327
Vladimir Vuleti, Dragan Stanojevi, Jelisaveta Vukeli

SRPSKA TRANZICIJA U SOCIOLOKOM OGLEDALU
343
Gradimir Zaji
EMPIRIJSKA ISTRAIVANJA TRANZICIJE 19902010. ISTRAIVANJE RANJIVIH GRUPA
353
Tanja Jakobi
KAKO SU MEDIJI ISPRATILI ISTRAIVANJE KAKO GRAANI SRBIJE VIDE TRANZICIJU
IZ SOCIJALIZMA U KAPITALIZAM
poglavlje 1 | sociologija tranzicije
poglavlje 1
Sociologija tranzicije
6:
Sreko Mihailovi
KAKO GRAANI SRBIJE VIDE TRANZICIJU
8:
Uvodne napomene
Odakle smo krenuli 1990. godine i gde smo krenuli? (Da li to, uopte, i znamo nakon 20 godina
putovanja, prelaenja, transformacije, tranzicije?) ta je sa zaokretom iz oktobra 2000, gde je
danas Ugovor s narodom? Da li smo stigli onde kamo smo krenuli, a ako nismo, gde smo?
1. esto ponavljanja pitanja o tranziciji1

Kojom brzinom putujemo? I pored toga to u nekim deonicama idemo bre, a u nekim sporije, pitanje je da li idemo balkanski, klaj-klaj ili brzim vozom? Zato naa ok-terapija traje u beskraj?
Koliko ima istine u tvrdnji da elektrina stolica na kojoj se mnogi meu nama nalaze radi na svee?
Ko su bile voe, a ko su one sada, ko su putnici na ovom putu?Kakvi su njihovi meuodnosi bili na
poetku, kakvi tokom putovanja, a kakvi su sada?Kakvi smo bili kada smo krenuli, a kakvi smo sada?
ta se promenilo i ko se promenio?Ko su oni kojima se nita nije promenilo?
Koja je cena naeg putovanja iz jednog u drugi drutveni poredak i ko snosi njegove trokove? Koje
su i kakve socijale posledice tranzicije? Da li se obim i intenzitet socijalne ekskluzije moe uzeti kao
mera uspenosti tranzicije?
Koliko su teritorijalna tranzicija i masovni nacionalizam skrenuli (odloili, usporili, umrtvili) tranziciju? Uloge promene dravnog okvira propast Jugoslavije kao uvod u ratove i/ili kao uvod u
tranziciju postjugoslovenskih drava (ili je re o saputniku sticajem okolnosti)? Koliko su ratovi, od
rata za kontrolu sopstvene teritorije, preko ratova sa bratskim narodima, do rata sa celim svetom
poskupili, odloili, umrtvili tranziciju?
ta tranzicija radi drutvenoj strukturi? Restrukturacija drutva, redefinisanje klasa i grupa. Veliko
tumbanje drutvenih grupa. Gubitnici i dobitnici tranzicije.
Mehanicistiko shvatanje drutva i drutvenih promena. Tzv. vulgarni marksizam uao na mala
vrata - kao, sa promenom tipa svojine, sve se menja. Stranaki pluralizam tek aneks pomenute
vulgarne zakonitosti. ta je sa ovekom, kulturom, drutvenim odnosima? Nesumnjivo, nevidljiva
ruka ine svoje, ali da li je trite kapitala svemono i u odnosu na socijalni kapital (ukljuiv i kulturni)?
Civilno drutvo i tranzicija koliko je tok i ishod tranzicije u korelaciji sa kvalitetom i aktivitetom
civilnog drutva? Izmeu fame i jave!
Kakva je i kolika uloga graana u tranziciji? Slom (uruavanje) socijalizma kao da je najvie iznenadio graane/radnike (i drutvene naunike). U svakom sluaju, oni su nespremno doekali prve
nalete trine logike. Ometani individualizam i onemoguavana inicijativnost pojedinaca (osim u
nekim karikaturalnim oblicima) i uverenje da se neko drugi (a pre svega, socijalistika drava majka) brine o njima imali su katastrofalne posledice po veoma veliki broj graana/radnika u novim
drutvenim odnosima. Ono to je do jue bio njihov kvalitet (kvalitet lojalnih graana) pokazao
se, inilo se odjednom, veliki deficit u prilagoavanju delanju nevidljive ruke! Tipian stav naeg
graanina/radnika je stav ekanja da neko drugi uradi ono to je dobro za njega. To je tako u kulturi
u kojoj. Ko eka taj doeka!
Uvoz koncep(a)ta promene poretka (treba, izmeu ostalog, asocirati one primitivne formulacije
poput asfalt za demokratiju ili sl.).
Ovaj spisak pitanja poslat je svim uesnicima etiri rasprave (Subotica, Ni, Kragujevac i Beograd) o temi 20 godina tranzicije u Srbiji iz
socijalizma u kapitalizam, a istovremeno je posluio kao podseanje autorima kojima je poslan poziv za priloge u ovom zborniku.
Kakvi su odnosi u trijadi: tranzicijaglobalizacijakriza? Kako razluiti posledice tranzicije od posledica globalne krize; kako kriza deluje na tranziciju, a kako tranzicija na krizu? Da li one jedna drugoj
pojaavaju dejstvo ili se koliko-toliko potiru? Tu je i pitanje obima i intenziteta uticaja eksternih
inilaca (svih tih za nas velikih sila)?
Ko sudi o rezultatima tranzicije? Politiki akteri, eksperti, meunarodne institucije ili sami graani
kao objekt tranzicije? Zato se graani smatraju najmanje meritornim?
Kako to da se, sudei po naem mainstreamu, nekako zagubi prvih deset godina tranzicije, pa
umesto o 20, govori se i pie o 10 godina tranzicije, poev od oktobra 2000. godine?
Na kraju, do kraja pojednostavljeno (ali barem malo manje nego kad se tranzicije svede na trite),
tranzicija je rezultanta sadejstva ekonomskog, politikog i socijalnog kapitala.
2. Rasprave o tranziciji
Fondacija Friedrich Ebert (FES), Centar za studije socijalne demokratije (CSSD) i Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) realizovali su 2010. godine projekat Dometi tranzicije od
socijalizma ka kapitalizmu.
U okviru ovog projekta obavljeno je u septembru 2010. godine, na uzorku od 1.813 graana
Srbije, istraivanje Kako graani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam. Istraivanje
je obavio istraivaki tim koji je radio u sastavu: Sreko Mihailovi (rukovodilac tima), Miroslav
Ruica, Tanja Jakobi, Zoran . Slavujevi, Mirjana Vasovi, Bora Kuzmanovi, Dragan Popadi,
ore Vukovi, Marija Kolin, Zoran Stojiljkovi, Milo Mojsilovi, Miroslav Hadi, Zoran
Krsti i Tanja Mievi. Rezultati istraivanja objavljeni su u knjizi KAKO GRAANI SRBIJE VIDE
TRANZICIJU koja se u javnosti pojavila krajem novembra 2010. godine. Studija na osnovu rezultata ovog istraivanja bila je jedan od predloaka za rasprave o tranziciji.
U okviru projekta Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu odrani su prethodni skupovi u
Subotici, Niu i Kragujevcu.
U Subotici su FES, CSSD i CESID, zajedno sa Otvorenim univerzitetom, u novembru 2010. organizovali raspravu o socijalnim posledicama tranzicije. U toj raspravi uvodna izlaganja su imali dr
Mladen Lazi, dr Slobodan Cveji i dr Boko Kovaevi.
U Niu su FES, CSSD i CESID, zajedno sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, krajem novembra 2010. organizovali raspravu Decentralizacija i regionalizacija Srbije u tokovima tranzicije
(19902010) i pribliavanja evropskim standardima. Uvodna izlaganja su imali mr Dejan Vueti
i Sreko Mihailovi.
U Kragujevcu su FES, CSSD i CESID, zajedno sa NVO Milenijum, poetkom decembra 2010.
godine organizovali raspravu o civilnom drutvu u kontekstu tranzicije. Uvodna izlaganja su imali
dr Miroslav Ruica, dr Marija Kolin i Vladimir Paunovi.
U Beogradu su FES, CSSD i CESID 23. decembra organizovali finalnu raspravu o temi
Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu. Raspravu su otvorili dr Dragoljub Miunovi i
dr Michael Erkhe. U raspravi su ukupno uestvovala 34 nauna radnika.
Svim pozvanim uesnicima rasprava u Subotici, Niu, Kragujevcu i Beogradu ukupno 96
naunih radnika ponuena je mogunost da o temama rasprava napiu rad, bez obzira na temu
njihovog izlaganja ili diskusije u raspravi. U zborniku koji je pred vama objavljujemo izbor od 27
priloga.
10 :
Centralna ideja istraivanja koje je u okviru projekta FES-a, CSSD-a i CESID-a obavljeno u septembru 2010. jeste sueljavanje nalaza empirijskih istraivanja iz razliitih tranzicionih perioda.
Re je o komparaciju odnosa graana Srbije prema socijalizmu Josipa Broza Tita s kraja osamdesetih, ratnom socijalizmu Slobodana Miloevia u devedesetim godinama i prema postoktobarskoj tranziciji (demokratske tranzicione vlade, iniKotunicaTadi). U toj komparaciji, nastojali smo da prednost damo graanima, odnosno, njihovom vienju tranzicije (ili vie
tranzicija).
Na teorijskom nivou retko ko osporava meritornost graana u procesu legitimizacije odreenog
reima i odreene vlasti, ali se esto osporava njihov status u tom procesu, pogotovo onda kada
graani podravaju one vladavine koje su po nekim kriterijima bile tiranske ili nedemokratske!
To je unekoliko i nama bio problem kada smo sredinom devedesetih raspravljali o legitimaciji
vladavine Slobodana Miloevia. Meutim, treba rei da tekoe u interpretaciji odreenog
kriterijuma ne mogu biti razlog za odustajanje od njega.
Danas, u naunoj polujavnosti ukljuivanje javnog mnjenja meu kriterijume uspenosti tranzicije (a to jeste deo procedure legitimizacije) osporava se tvrdnjama o nekvalifikovanosti javnog mnjenja da oceni sloenu stvarnost i ovde se nemo istraivaa da iznau pokazatelje
koji su dostupni tzv. prosenom ispitaniku uzima za razlog odustajanja od posla. U partijskoj
nauci (opozicione partije retko kad imaju svoju nauku i svoje naunike), miljenja i stavovi
graana (javnomnjenjska istraivanja), tj. njihovo uvaavanje se kvalifikuju kao podilaenje i/
ili ulagivanje javnom mnenju, pa se tako moralno diskvalifikuje (!?!).
Nema sumnje da je javno mnjenje i te kako vano za sve partije koje konkuriu za vlast u svakom
sistemu izborne vlasti. Meutim, po pravilu, tim istim partijama, kada se nau na vlasti, graani
su veliki problem u meuizbornom periodu. Kada su izbori daleko, vladajue partije ele i nastoje da vode u odnosu na graane autonomnu politiku, faktiki ne vodei rauna o njima, oni
im, prosto reeno, smetaju. Stoga se veina politikih partija i opredeljuje za proceduru varanja
naroda. U jednom sluaju se graanima daju lana obeanja, a u drugom se vodi politika koja je
u neskladu, a ponekad i protivna interesima veine graana. Naravno, kada se obeava, daju se
tvrda obeanja, a kada se vodi politika koja nije u skladu sa interesima veine, govori se da je to
privremeno i da je u funkciji boljitka koji e doi u blioj ili daljoj budunosti.
Bilo kako bilo, za nas su miljenja i stavovi graana kriterijum za ocenu uspenosti (legitimiteta)
onih drutvenih fenomena ije posledice, ovako ili onako, snose oni sami. Objekt drutvene
akcije ima pravo da ocenjuje ulogu subjekta te akcije. Miljenja i stavovi graana jesu jedan
od najvanih kriterijuma za procenu uspenosti (legitimacije) tranzicije. U duhu ovde iznetog
pristupa, dajem u sledeem odeljku ovog uvoda jedan kroki tipine rtve/subjekta tranzicije,
Jovana Jovanovia.
3. Kako ivi Jovan Jovanovi tranzicijski

Dvadeset godina putovanja iz socijalizma u kapitalizam jeste povod da se zapitamo kako
Jovan Jovanovi vidi i doivljava to putovanje iz milote nazvano tranzicija. Naravno, o tom
putovanju vie od Jovana znaju mnogi naunici koji se bave drutvom, i politiari nas ubeuju
da o tome sve znaju, a bila bi uvreda za svakog pripadnika tzv. inteligencije da mu neko primeti
kako o tranziciji nije dovoljno obaveten. No, i pored ovih velikih znanja (naveliko objavljivanim),
uveren sam da je i te kako vana filozofija i ivljenje tranzicije upravo tog pomenutog Jovana.
Uproeno gledano, Jovan je na polasku u kapitalizam morao da rei dva krupna pitanja, da
pone da bira vlast (kao da on to nije uvek eleo) i da pristane da se odrekne svojine (svoje
radnike ili dravne, svejedno). Prvo mu je lako polo od ruke i zavrilo se kako-tako. S drugim je
bilo mnogo problema, i danas ih ima. I danas mnogi kau da se nisu odrekli svojine i da je ona
njihova.
Tranzicija bi nekako i protekla i pored naivnog oekivanja da e, sa promenom tipa vlasti i tipa
svojine, sve ostalo ii po automatizmu u eljenom pravcu da nije bilo i treeg od elite iz SANU
postavljenog zadatka nacionalne prirode, tj. teritorijalne tranzicije. To prvo irenje, a potom
odbrana teritorije, ta tranzicija bila je, a naalost i danas je naa crna rupa koja guta sve ivo, i
nas i nau civilnost i nau civilizovanost. Zamislite samo ta bi se postiglo i dokle bismo stigli da
je sva energija progutana od pomenute crne rupe iskoriena za bilo ta drugo korisno i ivotno!
injenica je da Jovana niko nije nita pitao kada je poinjalo (tranziciono) putovanje. Nekako su
ga, manje-vie, ubacili u tranzicioni voz. No, verujem, da su ga i pitali, da ne bi imao nita protiv,
da bi mu se inilo da su i putovanje i odredite bolji od onoga to je on tada iveo. Prisetimo
se samo da na prvim viestranakim izborima nije bilo ni partije, a bogme ni biraa koji bi u
ozbiljnijem broju osporili potrebu putovanja i samo odredite. Drugo je pitanje da li bi Jovan
imao anse da se odupre neemu to je onda, te 1990. godine, bilo duh vremena. U kasnijim
godinama nalazimo znatan broj opredeljenih za kapitalizam. Ali ni tada nije re o natpolovinoj
veini, a ak bi, u sameravanju sa socijalizmom, kapitalizam bio na gubitku. Tako u istraivanju iz
1997. nalazimo na slian postotak onih koji negativno reaguju na re socijalizam (29%) i na re
kapitalizam (31%), meutim, razlika je u broju onih koji pozitivno reaguju u sluaju socijalizma
to je 44%, a u sluaju kapitalizma 32%. U reagovanju naroda na direktnija pitanja kapitalizam
prolazi neto bolje. Na primer, 1999. godine nalazimo podjednak broj onih koji smatraju dobrim
uvoenje kapitalistike ekonomije zasnovane na slobodnoj privatnoj inicijativi i privatnoj svojini (43% ispitanika) i onih kojima je ili svejedno ili ne znaju o emu se radi (42%), a kapitalizam
tek 15% ispitanika smatra loim. Na drugoj strani, sva ispitivanja odnosa prema neoliberalnom
kapitalizmu pokazuju distancu i odbacivanje. Malo ko danas odbacuje stav da Vlada treba da
zadovolji osnovne potrebe graana u sluaju bolesti, siromatva i nezaposlenosti, a to bi svaki
neoliberal trebalo da odbaci bez razmiljanja. Prema rezultatima istraivanja koje je obavljeno u
okviru naeg projekta o 20 godina tranzicije, pomenuti stav prihvataju tri etvrtine ispitanika, a
odbacuje ga jedna desetina.
Jovan je u prvoj polovini devedesetih bio i pomalo zanet. Utuvili su mu u glavu da se nacionalizam mae na hleba i da u velikoj i nacionalno istoj Srbiji sa neba padaju peene eve i janjci,
da rekama tee med i mleko, a potocima rakija i pivo. No, treba primetiti da je Jovanu to nekako
prijalo i da se nije naroito opirao. Naprotiv! Valjda je u karakteru ovog naroda da radije poveruje
u utopije bilo hriansku, bilo komunistiku, bilo nacionalistiku nego u mnogo izvesnije
pojave!
Brzo se pokazalo da je Jovana veoma mnogo kotalo to olako pristajanje na putovanje bez
voznog reda i olako prihvatanje srbovanja i ubijanja ljudi druge nacije i druge vere, to pristajanje
na politiku osvete za sve istorijske poraze... Brzo se pokazalo da je voa od velikog poverenja, u
stvari, pobegao iz jedne prie Radoja Domanovia, i da smo slepi mi, a ne voa.
Osveivanje je poelo krajem prve polovine poslednje decenije dvadesetog veka i traje do
danas. Istraivanja raena 19931995. pokazuju da je zapoeo trend smanjenja mrnje prema
drugom iako se sva oficijelna Srbija trudila da Jovanu objasni kako mu je loe ba zbog tih drugih.
12 :
U istraivanju obavljenom 1995. godine svaki drugi ispitanik smatra da je pripadnost naciji
veoma vana ili vana, taj postotak u jesen 1999. godine opada na 37, a 2000. godina na 30.
U istraivanju realizovanom poetkom septembra 1999. godine (neposredno posle bombardovanja), nalazimo da 16% ispitanika podrava stav o izgraivanju Srbije kao drave samo srpskog
naroda, dok mu se protivi 57%; da se za ulazak u Evropsku uniju zalae 77% ispitanika; da se
krivica i odgovornost za tek prestalo bombardovanje ne baca samo na druge ve u velikom broju
i na svog vou.
Najveim znakom otrenjenja i, moe se rei barem trenutnog osveenja, u tom trenutku
graana (a ne naroda) Srbije, i tada u septembru 1999. i danas, vidim u nalazu da je, nekoliko
meseci pre lanova budueg DOS-a, vie od polovine graana Srbije (54%) ustvrdilo Ako ne
doe do dogovora opozicionih stranaka i lidera, nema nam spasa. Naspram ovog veinskog
opredeljenja stajala je etvrtina protivnika i etvrtina neobavetenih.
Godinu dana kasnije, graani Srbije su potvrdili svoja opredeljenja i glasali za Vojislava Kotunicu.
Jednima je to bilo opredeljenje, drugi su morali da malo stisnu nos i da glasaju za njega, trei
su glasali za Slobodana Miloevia. Glasaka veina je morala jo jednom da glasa pa je 5.
oktobra potvrdila svoje izborno opredeljenje. Vojislav Kotunica je tada i malo posle imao toliko
poverenja koliko i Josip Broz Tito u najboljim danima, a o tim procentima poverenja Slobodan
Miloevi je mogao samo da sanja. Danas, pak, Kotunica je u velikom manjku u odnosu na sve
osim u odnosu na mrtvog Miloevia, u prvog poverenje ima svaki deseti graanin Srbije, a u
drugog svaki jedanaesti. Dodajmo, da bi bilo jasnije, da prema skoranjem izjanjavanju graana
Srbije (septembar, 2010), u Borisa Tadia poverenje ima svaki peti ispitanik, u Zorana inia
svaki etvrti, u Josipa Broza Tita gotovo svaki drugi!
Ove podatke treba posmatrati i u kontekstu opredeljenja na izborima 2000. godine. Tada je od 10
ljudi priblino etvoro glasalo za promene (tj. za opoziciju), dvoje za dotadanje partije na vlasti,
a etvoro nije izalo na izbore (u postocima: 37% 19% 44%).
Pet godina posle oktobarskih promena, na pitanje ta mislite koliki je domet promena koje su
izvrene 5. oktobra 2000. godine?, dobijeni su gotovo istovetni odgovori: nepuna treina govori o demokratskom preobraaju, petina o poetku propadanja, 37% misli da je sve ostalo isto
samo su jedni zamenili druge, dok 13% izjavljuje da ne zna da odgovori na ovo pitanje.
Danas, deset godina nakon oktobarskih dogaaja prepolovio se broj onih koji u njima vide
poetak demokratskog preobraaja Srbije; danas, umesto ranijeg svakog treeg, tek svaki esti
graanin vidi zapoete demokratske promene. Nasuprot tome, umesto ranije petine koja je u
oktobarskim promenama videla poetak propadanja Srbije, danas imamo 28% graana.
Veinsko miljenje je, i pre pet godina i danas, da je sve ostalo isto, samo su jedni zamenili druge.
Moemo, dakle, da mislimo ta god hoemo i da na razliite naine interpretiramo ove i ovakve
nalaze, zavisno od naeg znanja ili od politikih verovanja, ali Jovan Jovanovi u promenama iju
desetogodinjicu ovih dana obeleavamo vidi samo primenjeno srpsko pravilo: Sjai Marko, da
uzjai Janko!
Kad Jovanu Jovanoviu postavimo neka pretenciozna pitanja, a za odgovore na ta pitanje on je

nestruan po miljenju ogromne veine mojih kolega, a ja mnim da on, iako nestruan, zna onoliko koliko zna kako ivi i kako preivljava. Dakle, traili smo od ispitanika da uporede sadanje
stanje sa stanjem u devedesetim godinama i sa stanjem pre 1990. Znai, da uporede sadanju
demokratiju sa Miloevievih deset godina vlasti i sa socijalizmom. Sameravali smo ivotni standometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 13
dard, stanje privrede, stanje politikog sistema i politike slobode. Prema svim ovim parametrima, socijalizam je bio najbolji, osim po politikim slobodama; kada su one u pitanju, danas
je najbolje. Najgore nam je po dva parametra bilu u vreme Slobodana Miloevia, a po druga
dva danas. U proloj deceniji vreme ratova, nacionalizma, neviene inflacije, meunarodne
izolacije, bombardovanja i svih drugih decivilizacija najgore nam je bilo na planu politikih
sloboda i na planu politikog sistema, dok nam je u deceniji koja sada istie najgore na planu
ivotnog standarda i na planu privrede. Kada se sve sabere, Jovan Jovanovi procenjuje da nam
je najbolje bilo u socijalizmu (prosena ocena 3,6), a da nam je danas neto bolje (2,5) nego to
je bilo za Miloevievog vakta (2,4).
I da zakljuim, Jovan Jovanovi misli da je bravar bio najbolji. Bio i ostao. Svi posle njega su gori.
to smo dalji od socijalizma, sve nam je bolji i lepi. Od sjaja i bede tranzicije, ostala je samo
beda! Od deset ispitanika, osam kae (u odgovoru na direktno pitanje) da je ovoj zemlji bilo
najbolje u vreme socijalizma, a samo jedan da je danas najbolje. Ili u postocima, 81% tvrdi da je
bilo najbolje u vreme socijalizma, est posto kae da je bilo najbolje u vreme Miloevia, a 10%
da je danas najbolje.
Tranzicija tipa vlasti: danas 23% graana misli da Srbijom vladaju kriminalci, 18% smatra da
vladaju predsednik Srbije, vlada, skuptina i predsednik vlade, takoe 18% misli da su na vlasti
vlasnici velikih preduzea, vlast politikih stranaka vidi 14% ispitanika, meunarodne zajednice
12%, dok 15% kae da ne zna ko danas vlada Srbijom.
Tranzicija tipa svojine: najvei broj graana je iskusio privatizaciju pa stoga 44% misli da je to
ista pljaka, 27% da je nuna, ali da se sprovodi na pogrean nain, 26% ne zna da je oceni,
a ovakvu kakva je podrava tek tri posto graana Srbije.
Teritorijalna tranzicija: danas svaki drugi graanin Srbije eli da se Kosmet vrati u granice Srbije
kao njena autonomna pokrajina, a istovremeno dve petine misle da je njegova nezavisnost realnost s kojom Srbija treba da se pomiri, svaki deseti meu nama smatra da za Kosmet treba
ratovati! Dodajmo ovome i nalaz po kojem pripadnost bivoj Jugoslaviji 28% ispitanika ocenjuje
kao vano, a 36% kao nevano ili malo vano. U sluaju pripadnosti Srbiji, devet posto kae
da je to nevano ili malo vano, a 68 % da je to vano ili veoma vano.
Tranzicija uopte: reklo bi se da je preotar, pa i netaan zakljuak da se Srbi smiruju u Srbiji,
opljakani i pod vlau kriminalaca. Realnije je zakljuiti da se jo nita ne zna, ne zna se ta
e biti sa javnim, a ta sa tajnim kriminalcima, ne zna se ta e biti sa opljakanom naom i
dravnom imovinom, niti sa jo uvek velikim dravnim firmama; ne zna se ko e odneti prevagu meu aspirantima za vlast nad Srbijom; a nadeda je i da emo podeliti Kosovo i Metohiju. U jednom optimistikom zakljuivanju moglo bi se, pak, rei da na naem (tranzicionom)
putovanju stvari idu nabolje: oko teritorijalne tranzicije danas je sve mnogo jasnije; dobro je i
oko tranzicije vlasti, gotovo petina graana vlast vidi u rukama legalnih i legitimnih aktera; i na
planu tranzicije tipa svojine krenulo je nabolje jer je ve toliko firmi u privatnim rukama da u
njima rade tri etvrtine zaposlenih, a kod drave tek nepuna etvrtina! Zato i moemo posle 20
godina da kaemo da je kraj (tranzicionog) putovanja na vidiku, jedino se jo ne zna ba tano
odredite i Jovan Jovanovi jo ne zna ta je to gde on upravo silazi sa tranzicionog voza.
14 :
Dragoljub Miunovi
DOMETI TRANZICIJE
OD SOCIJALIZMA KA KAPITALIZMU
Uvodna re na istoimenoj raspravi, 23. decembar 2010.
16 :
Kad govorimo o tranziciji, mi danas podrazumevamo jedan planirani proces koji treba da
omogui jednu ekonomsku i drutvenu operaciju slinu po ciljevima, a suprotnu po metodama onoj spontanoj akumulaciji kapitala i, posledino, razvoj graanskog drutva te institucija
moderne drave, i to uz pomo liberalne ideologije koja podrava individualistiki i pluralistiki
politiki koncept. Dananja tranzicija, kao velika transformacija, treba ove preduslove razvoja
graanskog drutva da ostvari u obratnim procesima: privatizovanju dravne ekonomije i pluralizovanju jednopartijske politike vladavine. Meutim, ovaj proces se nije odvijao spontano
niti je bio osmiljen. On je kao istorijski zadatak banuo na vrata evropske istorije. ak su i za
mnoge velike kremljologe, politike analitiare i velike obavetajne slube brzina i nain raspada jednog drutveno-ekonomskog sistema bili potpuno iznenaenje.
Kada je poetkom 1989. godine u Srbiji i Jugoslaviji poela jedna rasprava o politikom pluralizmu, mnogi, inae smeli i glasoviti futurolozi te politiki analitiari nisu predviali brz preobraaj
drave i drutva, pogotovo ne u dananjem smeru restitucije i restauracije, prema emu se on
zaista odvijao. Hteo bih, u svoju odbranu, da kaem da sam u aprilu 1989. u jednom intervjuu
beogradskom nedeljniku Nin, u vreme rasprava o varijantama politikog pluralizma, izjavio da
e sve socijalistike zemlje biti viepartijske za pet ili deset godina najkasnije. Smatrao sam to
veoma hrabrom prognozom jer u to vreme niko od analitiara nije verovao u tako brze promene.
Ne zaboravimo da je to vreme pokuaja raznih reformi u socijalistikim drutvima, to je vreme
perestrojke i glasnosti, otvaranja prema svetu itd. svega to je nagovetavalo jednu evoluciju
socijalistikih sistema. Ali ovi su se sistemi slomili preko noi. Tog zimskog semestra gostovao
sam na jednom univerzitetu u Nemakoj i gledao kako,umesto za pet ili deset godina kako
sam smelo predviao, sve je biva srueno sa Berlinskim zidom, gotovo za pet do deset nedelja.
Dakle, prva konstatacija glasi da su promeme dole iznenada i iz politike sfere, spoljnim pritiskom na jedan nemoan i ekonomski neefikasan sistem, sa suvikom nasilja u sebi, zbog ega
nikad nije imao dublju podrku graana, osim u smislu trpljenja. S druge strane, pokazalo se
da je taj poredak dobrim delom bio zasnovan na istroenim idealima i nadama i da se sve vie
oslanjao na lai i lane vrednosti.
Zadrimo se, za trenutak, na naem primeru. Govorili smo o samoupravnom drutvu koje je trebalo da bude uzor oveanstvu, iji je jedan slogan glasio: Socijalizam je svetski proces, a na
samoupravni socijalizam smatran je idealnim njegovim modelom. A kakav je to bio sistem?
To je bila jedna meavima anarhistike ideje samoupravljanja, sa nejasno zamiljenom participacijom radnika, jednopartijskog sistema koji je svaku samoupravu obesmiljavao i, krunom
svega institucijom doivotnog predsednika koji je voluntaristiki vladao poput svih autokrata
i diktatora! Jedan takav perverzni sistem bilo je mogue zasnovati samo na lai, na doziranom
nasilju jer, u malim zemljama ono mora da bude selektivno i dozirano, kako je primetila Hana
Arent. Izvesne nostalgije za tim poretkom morale su da savladaju otpor seanja na prolost.
Dakle, slom socijalistikih reima doao je iz politike, pod pritiskom, u promenjenom odnosu
meunarodnih snaga i uz bankrotstvo jednoga sistema koji se pokazao neefikasnim.
Druga karakteristika ovih promena je u tome to su se one, sa izuzetkom promena u Rumuniji,
odigrale mirno: sistemi su se raspali kao kule od karata. Veina socijalistikih reima uspostavljena je nasilno spolja ili revolucijom iznutra u svakom sluaju raznim oblicima nasilja, a vlast
se predala mirno.
Seam se u aru izgovorene izjave jednog funkcionera za vreme studentskih demonstracija prilikom sukoba studenata i policije 1968. godine: Mi ovu vlast ne damo bez krvi, mi smo je krvlju
stekli i neemo je dati bez krvi! Meutim, dali su vlast, i socijalistiki model, mirno, samo su se
preimenovali i malo se transformisali.
Ovo je opta slika, ona zbog uoptenosti ima velike nedostatke. Ali, zbog analize moramo je i
takvu prihvatiti.
Moemo rei da su iz politikih i meunarodno-politikih razloga razbijeni postojei ekonomski sistemi, ak i njihova kakva-takva povezanost u okviru ujedinjenog trita, tako da su sve
socijalistike zemlje upale u ekonomsku bedu i to je bio i ekonomski i politiki ok za sve njihove
graane, ali i izvor nade da e uskoro biti mnogo bolje.
Meutim, Jugoslavija je bila specifini sluaj. Dok su sve ostale zemlje pourile da nau zamenu
za intregrativnu, kolektivistiku, socijalistiku ideologiju u nacionalizmu kao nacionalnom
osloboenju od nametnog sovjetskog modela, mi nismo imali spoljnog neprijatelja koji nam je
nametnuo socijalizam. Ova teza je moda malo nategnuta, ali ja sam spreman da je branim.
U svim socijalistikim zemljama poto nije bilo politikog pluralizma, a nije bilo ni nezavisnih
ekonomskih subjekata koji bi se takmiili na tritu zadran je jedan oblik kolektivistike ideologije koji se ogledao u antikomunizmu, ali pre svega, u antisovjetizmu ili u antiruskom stavu.
Svi su imali jedan alibi za svoju istoriju, govorili su da su njima sistem Rusi nametnuli i da je
to bila jedna duga ruska okupacija. Seam se kakve su medalje deljene prilikom diplomatskih
poseta. Obino je to bila neka ruka, pa prekinuti lanac, slika oslobaanja od mone okupatorove bratske ruke. Svi su poeli da neguju jednu novu heroiku jer se bez nije nije mogla stvarati
mitologija, a bez ove druge nacionalna ili nacionalistika ideologija. Mora David da pobedi
Golijata da bi se oblikovao osnovni mit. Skoro sve socijalistike zemlje su tog Golijata videle
u sovjetskoj Rusiji. Mi nismo imali takav alibi za ivot u socijalizmu s obzirom na to da smo se
hvalili tolike godine i decenije da je na autentian, da smo upravo mi tog Golijata odavno savladali pa je trebalo nai novu kolektivistiku ideologiju, a antikomunistiki nacionalizam je bio
pri ruci; liberalizam je bio samo politika slika. Meusobno optuivanje politikih i kulturnih
elita sve vie je dobijalo nacionalistiki sadraj. Srbi su imali tu nesreu da su bili najvei pa su
se ostali nacionalizmi tu fokusirali, a Srbi su onda izmiljali svoje Golijate. To nisu bili preveliki
Golijati, bili su to jednom Hrvati, drugi put Slovenci ili Albanci, ali je uvek negde u pozadini
postojala nacionalistika ideologija s kolektivnim obrascem nacionalnog interesa da zameni
socijalistiku. Naravno, nai putevi tranzicije su zbog toga i bili specifini i bili smo jedina od
socijalistikih drava koja se raspala u ratu i time dobila velike, patoloke forme individualnog
i kolektivnog nasilja. Iz tog razloga naa zemlja je netipina kad su u pitanju procesi koji se nazivaju tranzicijom.
Tek posle ovih napomena mogue je traiti odgovore na pitanje: ta je kod nas bilo obeleje
tranzicije?
Prvo, i kod nas je, naravno, prva ideoloka oznaka opozicionih partija bila antikomunistika, sve
opozicione stranke su pod njom nastupale. Seam se jednog razgovora kada smo traili ime
za prvu politiku stranku koju smo stvarali. Nas nekoliko nailo je na otpor predloivi da se
ona nazove socijaldemokratska. Neki od nas su smatrali da je u pitanju jedna normalna transformacija socijalizma u socijaldemokratiju, ali su se odmah drugi usprotivili: ne pominjimo re
socijalno, ni u izrazu socijalno osiguranje. Ta re je bila ozloglaena i mnogi su se takmiili u
tome ko e je vie ignorisati.
Drugi problem je bio u tome to je dijaspora iz ovih regiona nastavila i u emigraciji svoj graanski
rat pa, umesto da nastoji na liberalnim institucijama i demokratskim procedurama kao to
18 :
su inile dijaspore Maarske, Poljske, eke, insistirala je na retrogradnim procesima obnove

monarhije, tradicije sa crkvenom dominacijom.
Mnoge politike stranke su krenule u pohod inostranstvu, pre svega za novcem, a i podrkom
dijaspore, a kod nje su naile na elju za osvetom. Bio je na delu jedan resantiman, potreba da se
dijaspora osveti za ono kroza ta je prola na kraju Drugog svetskog rata. U Hrvatskoj je obilato
to koristila Hrvatska demokratska zajednica mobiliui svoju dijasporu u ideolokom i finansijskom smislu. Naalost, i kod nas su bar dve stranke u tom vaskrsavanju i etnitva i drugih
oblika antikomunistikih ideologija uestvovale, izmeu ostalog, i iz lukrativnih razloga. Time su
prenele sve elemente ideolokog graanskog rata i svih sukoba koji su ovde carovali tokom
okupacije. Sve je to u sauvanoj primitivnoj formi doneto ovamo i ponovo posejano na ovom
terenu.
U uurbanom prevrednovanju, nekritikom i nasilnom izmenom istorije, sve je vrednosno
relativizovano. Tako se politika scena bavila istorijom, i to na najgori, proizvoljan nain.
U menjanju istorije, beskrajnim prepirkama o znaaju odreenih istorijskih linosti, gubilo se
vreme i poniavala istoriarska struka. Naravno, to ne znai da istorija koja je bila napisana u
socijalistiko vreme nije bila ideologizovana, jednostrana i svearska u slavu pobednika. Ali zar
je bilo neophodno praviti iste greke i nepravde i politiki ih nametati ponovo?
Analiza drutva pokazala je takoe neoekivanu sliku. Pre svega, pokazalo se da je drutvo bilo
ili pervertirano, nestrukturirano, a dobrim delom i zaostalo, jer nije imalo razvijene nikakve
samostalne institucije. U smislu kompletne restauracije pojavile su se i ustanove starog reima,
da upotrebim Tokvilov izraz, pre svega, reafirmacija crkve, a onda jo neoekivanije, i skoro
groteskan pokuaj rehabilitacije monarhije i neke vrste kohabitacije sa republikanskom vlau.
To je bilo sve u skladu sa verovanjima u mogunost proste restauracije. Ideoloka matrica tog
verovanja bila je tvrdnja da je proteklih pola veka na put bio neki orsokak istorije i da treba
samo da se vratimo na stari put kleromonarhizma. Restitucija je postala vrlo uvaavana re za
jedan uvaavani princip za sada jo uglavnom u smislu vraanja nacionalizovane, ili kako se u
ovom ideolokom diskursu kae, otete imovine. U jednom delu naeg zakonodavstva o verskim zajednicama selektivnom pravdom restitucija je obuhvatila samo crkve, to je po mom
miljenju neustavno, ali problem restitucije danas se smatra jednim od najurgentnijih.
Drutvo se vraalo nazad jer nije znalo da nae puteve napredovanja. Elite koje su ga vodile
tih prvih godina bile su mahom nacionalistike i zaglavljene u ratu. Kad se rat zavrio, trebalo
je uvideti ta je preostalo od idejnog fonda za izgradnju budunosti. Zateklo se samo zgarite,
kako u materijalnom tako i u moralnom i idejnom smislu, neto to predstavlja skoro jedan na
kulturni obrazac. Seam se eksperimenta kome je jedan ameriki psiholog podvrgnuo divlje
ivotinje. Drao ih je nekoliko dana u kavezu, one su postajale sve nervoznije, ispred kaveza je
postavio veliku prepreku, ali je sa strane ostavio dva uska, jedva vidljiva prolaza. Onda je otvorio
kavez, ivotinje su izletele napolje, ali su se pred preprekom razliito ponaale. Velike ivotinje
kao tigrovi, lavovi i druge make odmah su pokuale i uspele da preskoe prepreku i pobegnu.
One malo opreznije, kao lisice, hijene, vukovi, traile su i pronalazile posle vie pokuaja dobro
skrivene izlaze, i kroz njih beale. Ali, bilo je ivotinja koje su se kratko okretale oko sebe i vraale
se u kavez.
Ta slika me uvek podseala na srpske dileme: kad ne znamo ta emo, u kojem emo pravcu,
ne vidimo izlaz, a nalazimo se pred velikim preprekama, nemamo hrabrosti da ih preskoimo,
ni pronicljivosti da pronaemo izlaze i onda nam je najlake da se vratimo nazad u prolost, da
se vratimo onde gde smo bili. Danas svedoimo tome kako se neki nostalgino vraaju u Titovo,
neki bi i u Nedievo vreme jer ni on nije bio tako lo i, kako ree jedan donedavni ministar: Treba
stati mirno kad se njegovo ime spomene i pozdraviti ga. Pa Krunski savet i ostali idealizovani
rekviziti Kraljevine Jugoslavije, koja se predstavlja kao raj, a onda dalje sve do srednjeg veka,
feudalnih dvorova i epske slave. Sve zavisi od toga koliko ko moe da se vrati dalje u prolost.
To govori o pritisku tradicije i tradicionalistikog drutvenog mentaliteta na tranziciju, i to je
jedan znaajan faktor usporavanja reformi naeg drutva.
Postojale su, meutim, i takve politike snage, kako u politikoj sferi drutva, u nevladinom sektoru, a najveim delom i u najveem periodu u Demokratskoj stranci i Graanskom savezu, i
jo nekima, koji su ipak eleli da tranzicija zadobije oblik istinske drutvene i politike transformacije, pre svega, s osloncem na Evropsku uniju, ukljuivanjem u sve evropske institucije i
prihvatanjem evropskih modela izgradnje graanskoga drutva.
Mogu da budem, sada u svojstvu insajdera, zadovoljan zbog tog puta jer postaje sve izvesnije
da e on u budunosti biti glavni, iako je, veoma esto, bio prepreivan u toku poslednjih 20
godina.
Ako domete tranzicije razumemo kao odgovor na pitanje dokle smo stigli u tranziciji, onda se
moramo ograniiti samo na kljune oblasti. Pri tom treba odvojeno da razmatramo institucionalnu od vrednosne tranzicije.
Prvi zadatak institucionalne tranzicije je bio preobraaj jedinstvene vlasti koja se pozivala na
nedeljivi narodni suverenitet, a u stvari svodila na jednopartijsku vladavinu u pluralistiku vlast
sa slobodnim izborima i punopravnom opozicijom. Ovaj cilj je ostvaren ve na poetku tranzicije i, kad je on u pitanju, primetno je stalno poboljanje.
Drugi zadatak je bio osamostaljivanje i stavljanje u ravnoteu svih triju elemenata vlasti: institucije parlamenta, vlade i sudstva. Ovaj cilj je samo delimino ostvaren jer jo uvek, snagom
politike tradicije, izvrna vlast dominira nad parlamentom i sudstvom. Politika reforma
zahteva veu samostalnost i parlamenta (odnosno, poslanika) i sudstva (odnosno, sudija).
Trei zadatak tranzicije bio je oslobaenje tampe i elektronskih glasila. Ovaj zadatak je ispunjen, mediji su slobodni, a ogranienja dolaze iz razliitih sfera ekonomskih ucena velikih korporacija i partija, uz sikofantske pojave u samim medijima.
etvrti zadatak izgradnja civilnog drutva u jednom je delu ostvaren osnivanjem mree velikog broja nevladinih organizacija, udruenja graana i fondacija, ali je sindikalno organizovanje jo haotino i rudimentarno. Opti je nedostatak organizacija civilnog drutva nesposobnost
da odrede mesto svog drutvenog uticaja.
Peti zadatak je bio stvaranje trine privrede privatizacijom dravne imovine. U kvantitativnom
smislu, tranzicija je u ovoj oblasti tekla uobiajenim ritmom, zapaenim u svim socijalistikim
privredama koje su krenule u transformaciju. Meutim, ova brzina nije mogla da bude bez znatnih propusta u proceni vrednosti preduzea, u transparentnosti procedura, u obezbeivanju
socijalnog programa i zaposlenosti.Vrlo labavi ugovori omoguili su pekulativni karakter
privatizacije, novi vlasnici se nisu pridravali obaveza da ne menjaju namenu kupljenih objekata ni obaveza investiranja u razvoj i modernizaciju preduzea. esto su preduzea kupovana
iskljuivo sa namerom da odmah budu preprodana. elja da se privreda to pre podvede pod
trine zakone i nedovrena zakonska regulativa ostavljali su dovoljno prostora korupciji.
20 :
Jedan deo javnih preduzea ostao je pod upravom drave koja okleva da bar selektivno, gde
je manje rizino, privatizuje i njih. Odsustvo jasne strategije privrednog razvoja, izbor prioritetnih privrednih oblasti koje bi se ubrzano razvijale, predvianje razvoja ireg evropskog trita u
odnosu na tranju pojedine robe i naih kapaciteta da budemo tu konkurentni. To su samo neki
problemi ekonomske tranzicije, koja ne moe biti uspena bez novih investicija i tehnoloke
modernizacije.
Vrednosna tranzicija je mnogo sloenija pa je razumljivo to je neuspenija. Drutvene vrednosti se ne uspostavljaju dekretima. One se stvaraju istorijskim taloenjem drutvene prakse,
menjanjem navika i tradicionalnih predrasuda, irokim prihvatanjem proklamovanih etikih
naela individualnog i kolektivnog ponaanja. U irokom smislu, ponaanje podrazumeva svakodnevni odnos svake jedinke prema istini, pravdi, slobodi, zakonu, optem dobru, radu, tednji,
humanosti, solidarnosti, toleranciji, diskriminaciji. Kulturni obrazac drutvenog ponaanja nije
lako definisati.
Meutim, u politikom smislu, univerzalne vrednosti definisane su u Povelji Organizacije ujedinjenih nacija, paktovima o ljudskim i graanskim paravima, u Proklamaciji Saveta Evrope. Tranzicija je obuhvatala i politike reforme koje su usvajane u zakonskoj formi. Srbija je ratifikovala
najvei deo tih dokumenata: Pakt o ljudskim i graanskim pravima i slobodama, Povelju o ljudskim i manjinskim pravima, o rodnoj ravnopravnosti, o zabrani diskriminacije, o zabrani smrtne
kazne, o zabrani torture, o pravima deteta i mnoge druge. Ali, kao i u mnogim drugim oblastima, mnogo se lake potpisuju dokumenta nego to se njihova primena brani.
Savet Evrope se fokusirao na tri vrednosti: ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava.
Ne bih ovde govorio o ljudskim pravima i demokratiji. Usudiu se da kaem da mi u toj oblasti
ne stojimo mnogo loije od mnogih demokratskih drava, ali u celini gledano, savrene demokratije i drutva u kome se nikome ne kre ljudska prava nema u svetu, pa ni u Evropi, ali je
bitno da li je krenje prava masovno ili sluajno. Mi smo daleko od tog savrenstva i imam na
umu nasilje nad decom i enama i poloaj Roma. Ali, uporedno gledano, tu napretka ima.
Najveim problemom naeg drutva i nae drave smatram veoma nizak stepen vladavine prava i, u vrednosnom smislu, masovno ignorisanje zakona kao vrednosti tesno spojene sa pravdom. Poznato je da je za ukorenjenost potovanja zakona potrebno vreme, kulturna tradicija i
dravno iskustvo. Naalost, zakonitost se sporo probijala tokom nae istorije i retko je odravala
kontinuitet. Sklonost ka linoj vlasti, voluntarizam umesto vladavine prava karakterisali su
veinu reima u istoriji Srbije. Ovo je samo jedna od oteavajuih okolnosti za afirmaciju vladavine prava.
Odsustvo vladavine prava glavni je generator masovne, naroito kapilarne korupcije koju vri
administracija. U inu korupcije, oba pola, onaj koji nudi mito i onaj koji ga prima, kre zakon
uz pretpostavku da e ostvariti korist nekanjeno jer ne veruju u postojanje i snagu vladavine
prava.
Borba protiv korupcije uslovljena je vladavinom prava i ona se moe dobiti samo strogom
primenom propisa, smanjivanjem izuzetaka i inovnike arbitrarnosti. Primena modernih
tehnologija, koje sve vie eliminiu ljudski faktor i arbitriranje najdelotvornije je oruje protiv
korupcije.
Dometi tranzicije dobrim delom su omeeni stepenom suzbijene korupcije ili, drugim reima:
to manja korupcija, to vea i bra tranzicija.
Na domete tranzicije u Srbiji uticali su veoma mnogo i politiki faktori, kako unutranji tako i
spoljni. Ta tvrdnja zahteva ozbiljniju analizu koja bi uzela u obzir mnogo vie udruenih faktora,
od kojih su neki mogli da se adekvatnijim reagovanjem eliminiu, a neki jednostavno nisu zavisili od naeg reagovanja. Ali to bi bio predmet jedne druge rasprave.
22 :
Ratko Boovi
OD POPULIZMA DO ESTRADE
24 :
Saetak
Od populizma devedesetih stiglo se do dananjeg sumraka vrednosti. Kultura je neprestano marginalizovana. Kriza, sankcije i siromatvo anominog drutva (haos, nasilje i bezakonje) drastino
su uruavali vrednosti u kulturi. Populizam devedesetih, kada je dominirala populistika estetika,
obznanio je drastinu instrumentalizaciju kulture. Medijska sfera bila se pretvorila u politiku propagandu, u ratno hukanje, u ovinistiku ostraenost. Kritika je i tada i sada bila Ahilova peta i
drutva i kulture. Relacija materijalnog siromatva i kulturne sue namee sumorne hipoteze.
Kultura svakodnevlja i stil ivljenja u mreama su provincijalizacije zatvorenog drutva. Diktatura
globalnih medija danas namee komercijalizovane nevrednosti i podstie potroaki mentalitet i ki
egzistenciju. Kultura kao pretpostavka za sutinske promene na sporednom je koloseku.
Kljune rei: kultura, kriza, tranzicija, populizam, moral, vlast, mrnja, nasilje, kriminal, terorizam,
mediji, intelektualac, obrazovanje, srednji sloj, ljudska prava, Veliki brat.
1.
U nas je moralna kriza najdublja. Ona je prethodila sveoptem rasulu. tavie, ona je u velikoj
meri to rasulo podsticala i omoguavala. U svojoj metastazi, postala je prepreka ostvarivanju
drutvenih promena. Stanje socijalnog nereda u naoj dravi postaje nesnosno za moralan
nain ivota i njegovo vrednovanje. Kako misliti o moralu danas i ovde kad nas pritiska oseanje
da nam je vreme za moralni poredak izmaklo? Nae trajanje ve odavno odreuje bezgranina
energija destrukcije i nemorala. I pored krize svih vrednosti, vreme koje dolazi navodi nas da se
usprotivimo nasilju nad osnovama civilizovanog ivljenja.
Nezamisliv je moralan nain ivota bez saznanja o tome ta je dobro, a ta zlo. A kad u ljudi
utrne empatija, nema smisla pitati se o njihovom oseanju krivice. Njima je nepoznata neista
savest. Empatija se smatra emocionalnom pismenou. Nulta taka morala svojstvo je opasnih
ljudi. Takvih je najvie u dravi u kojoj vladaju nered, bezakonje i korupcija. A danas kad svetska
kriza dobija formu masovne histerije, ljudi postaju ekstremno dezorijentisani. Napetost, nemir,
nervoza, stres i strah vode ih u opasnu apatiju koja blokira njihovu ivotnu energiju i liava ih
sposobnosti razlikovanja ispravnog od neispravnog. Na svet moe komotno da poslui kao
paradigma za stanje izgubljene ravnotee u vreme tranzicije od socijalizma do kapitalizma.
Tome je doprinela i injenica da u nas nikada nije ostvarena neposrednija veza izmeu normativne etike i moralnog ideala. Nema nita od moralnog ivota bez ideje o dunosti i smislu odgovornosti. Bez upitanosti o etikom karakteru normativnog sistema, moe se upasti u stupicu
lojalnosti pre nego to smo se suoili sa istinom o prirodi zajednice u kojoj egoizam i partikularni interes mogu gurnuti na marginu ovekovu slobodu i trajne vrednosti. Savest kao moralna
svest drastino je postradala ovde, odavno. To je dovelo u pitanje kolektivni i personalni identitet. Biti odgovoran pred samim sobom moda je najvanije ovekovo umee. Takvo umee se
nije oivotvorilo, a to je bio put da se odrede ispravnost, pravednost i moralnost. Kad je ovek u
nedoumici o ispravnosti postupanja, odgovor oblikuju njegov karakter i njegova savest. Tada je
uvek aktuelno pitanje: kako savladati izoblienu realnost u kojoj gotovo da i nema moralnih autoriteta? Nema autoriteta u celini drutvenog ivota, a posebno ne u politikom polju. U takvoj
stvarnosti najbolje se snalaze ljudi niskog morala i najniih motiva. U nas nije prisutna samo
kriza zakonitosti nego i kriza ovenosti. Zbilja, gde je ovek? Stie se utisak da je to pitanje
zaboravljeno. A generacije koje pristiu muku mue u stizanju do svog identiteta jer deluju kao
svet bez memorije, to je veliki problem u oblikovanju moralnog stava i moralnog ponaanja.
U drutvu u kome je postradala empatija prema biima koja su u nevolji i koja pate, nije usahlo
samo saoseanje prema drugima ve i samopotovanje. Vapaji moralista za moralnim ivotom

idealizovane prolosti deluju gotovo farsino.
A razmiljanja o moralu najee nisu mogla umai moralizmu. A zna se da se moralizam
najee uspostavlja onde gde nije prevladan dualizam onoga to jeste i onoga to bi trebalo
da bude topos ljudskosti, kao dualizam bia i trebanja. Jo se nije raistilo s tim da li je moral
ontoloki problem, fenomen koji se tie sutine oveka i sutine bivstvovanja ili je epifenomen,
izveden iz parcijalnog iskustva ovekovog trajanja. To su, izgleda, bile krajnosti koje su vodile
apsolutizovanju ili relatizovanju morala. Govori se i o obnovi morala. U tome ima nemalo
naivnosti, tim pre to ivimo vremenu pomraenja morala, u postmoralnom dobu.
Kantovo saznanje da bez slobode nema morala pokazalo se ivotnije od Sokratovog uverenja
da je znanje podloga morala. Bez Kantovog moralnog zakona teko je promiljati i univerzalnost etikih vrednosti i sistem etikih normi. Teko je oivotvoriti moral kao regulativnu ideju,
a jo tee uspostaviti norme o moralnom ponaanju i ljudskim pravima u anominom drutvu.
To je jedan od razloga to emo verovatno najdue izlaziti iz moralnog kolapsa. Moralno se
obnoviti, bez sutinskih promena nije mogue. A koliko je naem oveku neophodan moralni
autoritet i ovetvo, pokazala je i sahrana patrijarha Pavla, koja je bila nezapameno odavanje
poasti vrlini, istoj dui i ljudskoj estitosti.
2.
U sredite krize morala i morala krize iskrsava kao njihova osnova mrnja. U tome je ovdanje
iskustvo verovatno bez premca, i to traje od vremena socijalizma do vremena tranzicije. Mrnja
je u nas ugrozila sve forme ivota i stil postojanja politikog drutva. U razliitim intenzitetima,
pokazalo se da je mrnja apsurdna strast, trajna antropoloka greka, vrsta afektivne pomerenosti, poremeaj mentalne ravnotee, defekt oseajnosti. Ona je obeleje i peat istorije,
naalost, i nae istorije na drastian nain. Do fanatizma nekritini, mrzitelji se poistoveuju sa
svojom mrnjom jer oni izvan nje i ne postoje. udovinost njihove mrnje i bestijalnost njihovih pregnua pretvaraju mrzotvorce u proizvoae tragedije. Prilagoditi se mrnji znai biti
nekritian prema sebi, ali i despot prema drugima. To se ovde ve dogodilo.
ta je zajedniko svim vidovima mrnje, svima koji mrze? Mrnja se vezuje za drugoga, za
razliitost i nesaglasnost. Drugi se doivljava kao neprijatelj, kao stranac, kao tuinac. Unutranji
zatvor mrzitelja miolovka je za one koje mrzi. Tamo gde vlada mrnja nema rasuivanja. Nema
dilema. Ne postavljaju se pitanja. Sve je izvesno. Satanizacija drugoga umee je satkano od
tvrdoglavosti i gluposti. U naoj sredini pojedinac je vie obuavan za mrnju nego za ljubav.
Militantnim zajednicama oigledno nedostaje iskustvo ljubavi i tolerancije kao protivtea zlu i
mrnji.
Ako bismo izvrili analizu tradicije bilo kojeg ratnikog naroda meu koje i sami spadamo
gotovo da bismo se iznenadili intenzitetom sile iracionalnog, destrukcije i mrnje. Bilo koji vid
drutvene i istorijske zatvorenosti kao samodovoljnosti proizvodi animozitet prema drugosti.
alostan uinak tog nastojanja vidi se u irenju mrnje. Mrnja postaje znak prepoznavanja,
vrsta pseudoidentiteta. Ona je esto i podsticaj psihodinamike politike. U politikom polju
mnogi su svoj identitet izgradili na mrnji. Bez toga, za njih se ne bi ni znalo. U opasnoj homogenizaciji nacionalne volje insistira se najee na jednoj vrsti identiteta i time se oporie bilo
koji sloeniji identitet jer predominacija jednog identiteta ne vodi totalitetu, ve totalitarizmu.
Kriza legaliteta i kriza identiteta uspostavljaju opasnu meuzavisnost u kojoj s lakoom opstaju
i mrnja i nasilje.
26 :
U politici se zloupotrebljava mo zavedenih i lakovernih da mrze. Pod okriljem mrnje, podanik nema ni sposobnosti, ni snage da ostane u upitanosti, a jo manje da posumnja u svoju
ovekomrzaku zaslepljenost, u svoju ostraenost. Ovdanja populistika euforija devedesetih
godina dvadesetog veka temeljila se na njoj. Stoga je prihvatljivo miljenje da onaj koji mrzi i
nije dosegao apsurdnost vlastitog postojanja pa zato i ne moe da prepozna sopstvene ljudske granice. Ludilo mrnje ima tendenciju neumerenog i gotovo beskonanog obnavljanja.
Jednodunost u mrnji neminovno prate destrukcija i nasilje. Moda je to i bio razlog to je u
ovdanjoj zaraenosti sa sobom i drugima poinjeno i previe bestijalnosti. Ovde se nacionalizam, u svojoj euforiji, pretakao u ovinizam. To oseanje, onde gde je dolo do nacionalistike
homogenizacije, moglo se prepoznati kod svih i svugde. Jedna mrnja izazivala je drugu, jedno
zlo omoguavalo je drugo. Svako je svoju ostraenost izvodio iz ostraenosti drugih, a
estina ubeenja nije traila drugo pokrie do vlastitog bezumlja. I destruktivne jednodunosti.
Tragine posledice su bile neminovne. One su ve uveliko poznate.
to je najgore, mrnja nije bila prisutna samo u politikoj sferi nego u celini drutvenog realiteta.
Mizantropija je proizvela optu drutvenu entropiju i haos nevienih razmera. A drutvo koje
je mrnja uzela pod svoje nuno zavrava u najgorim krajnostima. Koliko je mrnja iracionalna,
vidljivo je i po tome to se mrze i oni koji lie na mrzitelje. Kruenje destrukcije vodi od mrnje
do nasilja, od mrnje do ubistva. U naim doskoranjim okolnostima eksplodirala je mrnja
razbuktale su se potisnute strasti, frustracije, kompleksi, zavist i agresija. Politika je uinila sve
da se drutvo militarizuje, da se zatvori u tamni vilajet u kome su mnogi obnevideli. A kad se
upadne u vrzino kolo organizovane mrnje, gotovo su neizbeni organizovani kriminal i brutalno zloinstvo.
U ovdanjem ravom politikom pozoritu igrala se odavno nedarovita i brutalna predstava,
mrzotvorno zbivanje. To je spektakl visokog rizika. U njemu su bili najbuniji patrioti. Njihove
prejake rei deluju ubitano i zlokobno jo od devedesetih godina prolog veka do danas. Pritisnuti mrzilakom strau, iveli su i u virtuelnim i paralelnim svetovima. Tu su i mogli sebe da
doivljavaju kao spasitelje i mesije. Njihovi zahtevi u stilu sve ili nita zavravali su se kao nita.
Izgleda da su za na ratniki neoprimitivizam bili neophodni ostraeni patrioti i maloumni
atoljupci. To su najuverljivije pokazala nacionalistika orgijanja podsticana udvorikim medijima i folklornim kartom koja su se zavrila u ovinizmu. Sredina u kojoj sve ovo moe da
postoji, a postoji i sada, rodno je mesto najvulgarnijeg kia. To je jasan pokazatelj uruenosti
skale vrednosti i moralne katastrofe.
U vreme nae ekstremne krize, posle devedesetih godina, pitali su na jugu Srbije mlaane
kolarce ta bi eleli da budu, a oni su bez dvoumljenja odgovarali: policajci ili dileri! Imali su
preciznu percepciju drave u kojoj ive. To je bila situacija kad se gradsko stanite pojavljuje
kao antigrad, koji je postao paradigmatian za procese anomije, za gradoruilake i antiurbane
poremeaje. Kad je drava izgubila kontrolu nad sobom, kad je propala, u okrilju mraka, sa
ivotnog dna i njene periferije, pristigli su novi bogatai. Iz polusveta podzemlja, iz provincijskih predgraa, iz velegradskog komara, iz ratnog pakla dojezdili su snagom stihije. Privredni
kriminalci, devizni rentijeri, ratni profiteri i zloinu skloni tipovi, mafijai, zaigrali su opasno kolo
u koje je lake bilo ui nego iz njega izai. Oni su se nali u sreditu degradirane stvarnosti, na
povrini trivijalne svakodnevice. Neprestano su kruili oko vlasti jer im je ona i pruila priliku
da se obogate. Miljenicima vlasti omogueno je da se bave monopolskim i privilegovanim poslovima. Posredovanje do nafte i oruja pruala im je drava. Malo-pomalo, mafija je zauzimala
vana mesta u tajnoj dravi. I dok se u dravi smanjivalo sve, njen konto se uveavao. Izili iz
mijih rupa, prljavim rukama posegli su za prljavim novcem. Bez velike kole i velike pameti,
novi primitivci ipak su shvatili da je najvanije da stignu do kljunog oveka monika, koji
donosi odluku o privilegovanom poslu. Za tu uslugu bili su spremni da uine sve to se od njih
trailo i da bespogovorno slue. Bez utemeljenih institucija i bez osmiljenog sistema vrednosti,
neorganizovana drava uspostavljala je organizovani kriminal. Stvarao se socijalni kontekst u
kome je maltene bilo poeljno imati neistu savest.
Gradovi su bili pretvoreni u buvljake. Sitnoberzijanski poslovi nesmetano su se obavljali u
komarnoj zoni sive ekonomije. Dileri su postali nezaobilazna scenografija otrcanih gradskih
ulica. Mnogi su samo uarili, dok su odabrani zgrnuli bogatstvo. Sankcije su proizvele drastine
posledice. Izolacija je zaustavila normalne civilizacijske tokove. Ona je pospeila parazitsku
atmosferu, u kojoj je bogaenje teklo bez ikakvih regula i ikakvih moralnih obzira. Tada su, preko
noi, nicali bogatai koji su se dobro snalazili u anominom drutvu, drutvu haosa, nasilja i
bezakonja. Sve to je oznaavalo prostatvo provincijskih periferija bilo je u neposrednoj vezi
sa umiljenim i lanim patriotama i ratnim profiterima, koji su bili zadueni za poslove vezane
za rat. Oni nisu zaboravili da se napljakaju do mile volje. Izgleda da su vaniji dravni poslovi
iskljuivo voeni preko ratnih profitera. to je najgore, ni sadanja vlast, koja se deklarisala kao
reformska, nije im sasvim okrenula lea i uinila je najveu greku kad je pristala da joj i ratni
profiteri postanu partneri. To je bio znak da nije bilo diskontinuiteta sa prethodnim sistemom.
Nisu stvoreni instrumenti da se razdvoji ito od kukolja. I dalje se na drutvenoj sceni nalaze
profiteri koji su kapitalizovali kolektivnu nesreu. Ostali su nekanjeni i, to je jo gore, postali su
uvaeni. To je jedan od razloga to korupcija nije zaustavljena.
Od silne trke u bogaenju, novi sloj skorojevia nije imao vremena ni elje da zasnuje moralnu poziciju ni lestvicu vrednosti. A kako bi se i priklanjali ikakvom etikom principu kad im je
najblie uverenje da im je sve doputeno, da im je sve dozvoljeno to im se isplati, to im koristi.
Zato moralni obziri za njih nisu ni postojali. A zna se da su za vreme rasula drave i zla prljavog
rata svi naini bogaenja bili sramotni i kriminalni. U tumaenju onoga to bogatau nedostaje,
Stendal u romanu Crveno i crno priziva Junga, koji je sve one koje je video da se bogate oznaio
kao bia bezona i tvrda srca. Ovdanje bogaenje bilo je nezamislivo bez nasilja i krae.
Novi bogatai su uzimali sve to im je aktuelna politika elita pruala, sve to su mogli oteti.
I kada jo nisu bili obezbedili socijalni status, ve su tvrdili pazar za budunost. Nisu bili ni
najmanje naivni kad su toliko isprednjaiti u sveoptem neredu. Ti mutnolovci kojima su
intelektualnost, oseajnost i moralnost strane, a nevrednosti bliske domogli su se strategije o
osvajanju vanog mesta u drutvu. Kupovali su sve. Kupovali su i svoj pedigre kao stari nametaj.
Kupovali su i gradili zdanja na prestinim mestima. Kupovali su prestina mesta. Kupovali su
i ono to se u normalnim dravama i ne prodaje. Tako su nastajale ekonomske imperije koje
su irile uticaj na celinu drutvenog ivota, a posebno na finansijsku i medijsku sferu. Priroda
njihove sirove snage, nespojiva sa moralom, daleko je i od kulture i kultivisanja. Vitalnost njihovog primitivizma podupiru zurle i talambasi novokomponovane kulture, duhovni mamurluk i
smetlite kia. Neumerenost, rav ukus, grandomanija i bahatost obeleja su njihovog ivotnog
stila kojim dominira pinkovizija. Gospotina novokomponovanih bogataa deluje humorno,
karikaturalno i smehovito. Puni depovi, a prazne due. Nema kraja njihovim ambicijama. Kad
su se potvrdili u biznisu, na redu je bila politika. Politiki Olimp ih je neodoljivo privlaio. Nisu
samo Karii imali takve ambicije. Ima ih na desetine vidljivih i nevidljivih.
Korupcija je u vreme ovdanje tranzicije stigla do samih vrhova drave, postala je, kao i u svim
postkomunistikim dravama, vaan deo stila ivota, gotovo obiaj. U svakodnevnom ivotu
graani su se navikli na podmiivanje. Rasprostranjeno je uverenje da je postizanje materijalnog uspeha mogue jedino prljavom rabotom i neasnim sredstvima s onu stranu morala. A
kad graani oznae zdravstvo, pravosue i policiju kao najkorumpiranije sektore, onda postaje
28 :
jasno da se porastom korupcije drastino produbljuje drutveno propadanje. Kad se ne uspostavi autoritet prava kao temelj drutvene regulacije, to je na sluaj, onda pravne regulacije
bivaju zamenjene odnosima moi u politikom polju. Stoga, zagrljaj novca i politike nije mogue
ni prikriti ni dovesti u pitanje. Motivi vlasnika kapitala da pomau politike partije gotovo da su
providni. To je nain da se zatite te uveaju poslovi i kapital, da se proguraju zakoni koji odgovaraju bogatunima. Za uzvrat, novac tajnim kanalima stie u partijske kase. Njime se finansiraju
redovne aktivnosti i kampanje, a neretko i lagodan ivot politiara. A kad vladajue partije deluju u takvom svojinskom okruenju, stvaraju se mogunosti transfera ekonomske u politiku
dominaciju. Ako se tome pridodaju zakoni koji se ne primenjuju, nelegitimni interesi pojedinaca
i grupa, zloupotrebe, kriminal i korupcija, postaje jasnije zato izostaju rezultati u borbi protiv dravne i drutvene entropije. Stoga, bez autoriteta pravosua, bez snane politike volje,
politike kulture, javnog mnjenja, medija, kritike svesti, dravnih institucija, nevladinih organizacija, nezavisnih regulatornih tela i slobodnih graana, sadanji napori u suzbijanju enormne
korupcije mogu ostati kratkog daha.
Populistiki talas devedesetih godina prolog veka bio je zahvatio najvei deo stanovnitva,
pa samim tim i omladinsku potkulturu. Meutim, ova potkultura nije bila monolitna jer je
jedan njen deo pokuavao da napusti nacionalistiku zatvorenost i da se otvori prema svetu.
Pobunjeni studenti su se razlikovali ak i od one opozicije iji su motivi bili osvajane vlasti po
svaku cenu. Studenti su stizali kao energija bunta i promena. Njihove aspiracije su bile najblie
graanskom drutvu, a njihova strategija je bila antiautoritarna i antiliderska. Sutinski, ovde
se dogodio sukob zastarelog drutva i dolazee intelektualne generacije koja je teila da
uspostavi veze sa svetom i modernim vremenima. Sada je sve to utihnulo, gotovo do apsurdne
ravnodunosti. Studenti protestuju zbog akademskih pogodnosti, zbog sebinih interesa, a od
njih se moe oekivati da postanu konformisti i u dravi bez strukturnih promena i bez vizije o
svojoj budunosti. Kontinuitet u osvajanju vlasti ne jenjava.
U nas, izgleda, nije usahla dugo nagomilavana i potiskivana energija mrnje. Mrnja se ukorenila. To je vidljivo i po tome to nisu nestale netolerancija, predrasude ni diskriminacija. Zaboravlja se da mrnja sa ishoditem u zloinu nije samo moralni problem nego sumrak patolokog
drutva. Iskustvo nas ui: ko se opredelio za zloin, nije vladao sobom. Ostao je s onu stranu
morala. Ubice su bolesnici. U moralnom pogledu, najsporniji su bahati monici koji su ih
instrumentalizovali. Sagreitelji su i oni koji ravnoduno gledaju na zloin, ba kao i oni koji ga
omoguuju. Sve su to razliite forme ekstremizma, ali i sauesnitva i u mrnji i u nasilju. Takav
ekstremizam vodio je direktno u nerazumno zloinstvo, u golemi greh. Kad svojim oseanjima
dodirne patnje i nevolje drugih ljudi, ovek e moi umai veitoj mrnji. A bez ljubavi, ivot je
isprazno trajanje, put u nita.
3.
U naoj novijoj istoriji dogodila su se golema posrtanja intelektualaca. To im se deavalo i kad
su pristajali da slue svemonoj partiji i kad su pred vladajuom oligarhijom neogranienih
ovlaenja pristajali da budu idolopoklonici. inilo se da im nije smetalo jednoglasje kao
tragedija miljenja. Dilentantizam i represiju u politici doekivali su ravnoduno. Oni koji nisu
bili takvi, a bilo ih je, igosani su kao disidenti i jeretici, a znamo koliko su krivovernici ivotniji
od gluvonemih apologeta. Apologeti, koji su pristali da podupiru pragmatsku politiku i pristrasnost politike simulacije ostali su bez upitanosti, nemira i sumnji. A to je i najgore to se
intelektualcu moe dogoditi.
S raspadom jugoslovenske zajednice, izgleda, promenilo se mesto intelektualaca u odnosu na

vlast. Sticao se utisak da odavno intelektualci nisu bili tako neposredno ukljueni u politiki
ivot. Pri tome, pojavili su se i u neoekivanim ulogama, pa ak i kao podstrekai politike rata.
Postajui mentori militantnim politiarima, ovi intelektualci ponaali su se kao da su nali klju
istorije i alem-kamen istine. Minornim politiarima, a takvih je ovde odavno najvie, bilo je neophodno uporite u intelektualcima od imena i formata. A politiki vrhovnici sluaju samo
onoga ko je dorekao njihovu misao. Kao politike skutonoe, kao samozvani advokati nacije,
kao nazovizatitnici nacionalnih interesa, intelektualci su podravali ovinistiki primitivizam i
politiko ludilo. Politiari i intelektualci nali su se na istoj strani, u istom kolu, ali bez oseanja
mere, pravinosti i svesti o odgovornosti. Intelektualci, i kad nisu nagovarali da se prihvati rat
kao politika opcija i kad nisu bili plen lanog patriotizma, nisu inili ni ono to su mogli nisu
odvraali od ratnog ludila. Tako su postali sauesnici u zloinu. Zato su oni daleko od promene
konzervativnog miljenja i uspostavljanja vrednosti civilnog drutva.
Intelektualci koji su opstajali iskljuivo na kolosecima ekstremnog nacionalizma dokazivali su
ve rasprostranjeno stanovite da je intelektualac i nestao kad je ukinuta potreba za vrednostima postojanja, za univerzalnim vrednostima i totalitetom smisla. Intelektualac koji se ovde
isticao kao nacionalni predvodnik i fanatik nije bio spreman da se usprotivi religiji
nacionalistike veine i politiki fabrikovanom javnom mnjenju. Tada je on i prestao da bude
snaga kritikog nepristajanja i skretnica ispred stranputica kolektivnih paranoja. Takvi intelektualci odgovorni su za nacionalistiko pijanstvo i istorijski samozaborav. Nesrena je okolnost
to nisu bili spremni da se oslobode svojih opsesija, fanatizama i averzija. Slepa zaljubljenost
u sopstvenu naciju proizvodila je nerazumevanje sutine tue nacije. tetoinstvo intelektualaca bilo je posve oigledno kad su s lakoom i spontano prihvatili politike strasti i apsurd
destruktivne politike. Misao dela naih intelektualaca koji su se neposredno ukljuili u rat kao
politiku u stvari je misao bahatih prostaka, ije biologistike ideje o tome da e u iskuenjima
etnike zaraenosti slabotinja da nestane, da otpadne nepogreivo stiu do ultraovinizma
i etnocentrizma. Iz njihove pozicije darvinistikog ininjeringa, sve to pripada kulturi i sve to je
kultivisano po svojoj prirodi je slabo i zanemarljivo. itava zamisao je infantilna, ali i opasna kad
je u nju ugraena ratotvorna inspiracija i rat kao brutalna empirija. Delotvornost ove fiks-ideje
potvrdila se, naalost, na najgori nain. Posledice su poznate, ali nepopravljive.
Autizmu politike elite pridruili su se militantni intelektualci, koji su pokazali veliku sklonost
prema nacionalnoj zatvorenosti, samodovoljnosti i nekritinosti. Ne znam da li su konano
shvatili da je iskljuivi nacionalizam kultura plemena i nekultivisanog sveta. To je i razlog to
je neophodno preispitati mogunosti intelektualca kao drutvene instance koja ne zamrauje
svest, ve deifruje nesvesne kontradikcije i sloene procese postojanja. Zato je nezamisliva
ravnodunost intelektualaca prema politikom ekstremizmu i nacionalizmu kao oblicima fanatizma koji je ovde jo uvek prisutan, ak mnogo vie nego to se moglo oekivati. U nespremnosti da se ozbiljno i odgovorno obraunaju sa nacionalistikim ekstremizmom i ratnom politikom skrivaju se njihovo trajno stanje zabluda i malograanska frustriranost. Strana im je logika
iskupljenja i kritikog preispitivanja vlastitog uverenja. To je za njih arenje vremena i susret sa
onim to nemaju, sa saveu. Najgore je zaboraviti da se ne moe odbraniti sutina vlastitog
stvaralatva ako se pristane na mistifikacije nekritike svesti i ako se napusti moralno stanovite.
Neosporno je da intelektualac uvek mora, a u uslovima savremene promene ponajvie, da brani
principe slobodnog miljenja i stvaralaki moral, moral dostojanstvenog postojanja i pojedinca
i drutvene zajednice. Tu iskrsava i pitanje njegove odgovornosti. Moe se dogoditi da intelektualac poznaje strukturne probleme i slabe take drutva a da sve to, iz konformistike lagodnosti,
preuti, da na sve to ostane pasivan, da ne reaguje. Ako moe da pomogne, a to ne ini zbog
30 :
moralne gluvoe i egoizma, on svesno pristaje na to da bude nemonik i sauesnik najgorih

reenja u politikom polju. Paradoksalno, takav stav ga pribliava povrnosti apologetskog
pristajanja. Kad je crveno-crna koalicija izglasala poniavajui Zakon o univerzitetu i kad je
zatraena lojalnost aktuelnoj vlasti, svega jedan odsto pripadnika akademske etvrti nije na to
pristao. Univerzitet se ruio do temelja, a njegovi graditelji gotovo da su to posmatrali kao da se
to njih i ne tie. Bilo je to moralno samoubistvo. Univerzitet je intelektualno, moralno i politiki
uniavan i ne tako davno kad je na Pravnom fakultetu u Beogradu organizovana tribina na
kojoj se opravdavao zloin u Srebrenici. Iz takvog razumevanja zloinstva ve dugo se odrava
tvrdoglavo i nemoralno prikrivanje optuenih za ratne zloine. A kupoprodaja ispita i diploma
na Pravnom fakultetu u Kragujevcu sraman je doprinos univerziteta sveoptoj korupciji. To je
nezapamena bruka! A kako vreme odmie, u javnosti se namee pitanje hoe li se i ova afera
zavriti ba kao i mnoge druge, koje su ostale nerasvetljene. Konano, ovde, u kontinuitetu,
imamo politiku nedovrenosti.
Neslobodna drutva su po definiciji nepogodna za umno delovanje i kritiko reagovanje. Nema
smislenog aktivizma ako on nije izraz slobodnog individualnog izbora, ako nije izraz unutranjeg
opredeljenja. Autocenzura, kao krotiteljica kreacije, uspeno zaustavlja autentino individualno samoiskazivanje. Zato je za stvaralako delovanje veoma znaajno da intelektualac ivi u
skladu sa svojim uverenjima. I da brani slobodno svoju unutranju sloenost. Intelektualcu je
veoma vano da misli svojom glavom i drugaije od odobrenog miljenja, miljenja bez alternative. Intelektualna neposlunost kao in slobode odluujua je okolnost za samoopredeljenje
i samodreenje intelektualca. Tamo gde on ne moe da se usprotivi, da se pobuni, on nema
anse da bude blizak sebi. Ako ne moe da brani vrednosti koje je osvojio ili ih osvaja, opasno
se suava polje njegovog aktiviteta. Zato intelektualac najvie ini kad porie u ime vrednosti,
racionalnosti i pameti, ono to nije vrednost. Reeno je da je intelektualac duh koji porie. On
je to i kad postavlja pitanja i kad pokuava da daje odgovore. Najgore ini kad pristaje da ne
porie i kad odustaje da formulie kljuna pitanja o individualnoj i drutvenoj egzistenciji. Tada
on dovodi u pitanje i svoju profesiju, i svoju umnost, i svoju savest. Najgore je kad su profesija
i savest u nesaglasnosti. A to je tipina ovdanja situacija koja se s lakoom moe oznaiti kao
konzervativno stanje drutva koje je osueno na due trajanje.
Tome doprinosi i savremena kola koja je pokazala izrazitu nemo da menja stvarnost i linost.
Sadanji nain usvajanja znanja mnogi istraivai identifikuju kao strukturni problem savremenih drutava. Priroda komunikacije koja se u njima uspostavlja daleko je od kultivisanja
kritikog miljenja i stvaralakog usvajanja vrednosti. Formirao se kulturni model u kome se
vrednosti prenose na centrifugalan nain. Sve dolazi odozgo, iz sredita. Izgleda da se zaboravlja kako je ovakav uticaj poguban za razvitak linosti. On je veoma udaljen od kreativne mate i
slobodnog miljenja. Centrifugalno posrednitvo tei da pojedinca parcijalizuje i stavi u funkciju
utvrenog programa, ali i stalnog pritiska. Cilj je hiperadaptiranost, koja, naravno, ponitava
individualne vrednosti i mogunosti kreativnog prekoraenja.
Stratezi razvoja poodavno su prepoznali kao ozbiljan problem savremene kulture razdvajanje profesionalno-strunog od opteg obrazovanja. Zato bi uvek imalo smisla razvijati ideju o
njihovoj meuzavisnosti. Tako bi se izbegle krajnosti nadvremenosti, apstraktnosti i beskorisnosti opteg obrazovanja, ali i prizemni pragmatizam i vulgarni utilitarizam specijalizovanih
znanja. A uverenja pragmatske pameti da danas nemaju emu da slue fundamentalna znanja i
opte obrazovanje otkrivaju stranputice moderne kole, koja je odavno upala orsokak iz koga
nikako da izae. Proivljeni susret sa svetom lepote i istine nije mogao da stigne da se ostvari bez
mostova do opte kulture i opteg obrazovanja. Bez njih se ne bi moglo razvijati ni produbljeno
miljenje, ni stvaralaka radoznalost, ni neprikosnovena kritinost.
Scijentizam i pozitivizam, s jedne, i estetika i filozofska svest, s druge strane teko idu
zajedno. Podeljen izmeu stroge racionalnosti i unutranjeg smera svog subjektiviteta, ovek
se u specijalizaciji kao redukciji individualnih mogunosti naao u novim zamkama. Kultivisanje
kritikog miljenja i stvaralakog usvajanja vrednosti dramatino je oteano. Zato se i ini da su
u pravu oni naunici koji veruju da jednostranosti specijalizacije poveavaju broj ranjivih mesta
savremene kulture. U njenoj fragmentaciji umire i udo kreativnog otkria i ponitavaju se neizvesnosti stvaralake zagonetke. Da se ne bi mainizirao mozak, savremeno obrazovanje treba
da prui ne samo profesionalno znanje ve da izvri takav uticaj kojim bi se otkrile ovekove
individualne sposobnosti i neprobuene snage kreativnosti. Kao reakcija na redukcionizam
specijalizacije, opravdano se nastoji da se u obrazovnom procesu poveu profesionalno znanje
i opta kultura, najire obrazovanje, umetnost kako bi se prevazila jednodimenzionalnost profesije. Tako bi se stvorile i mogunosti za brzo prilagoavanje uslovima sloene profesionalne
transformacije koja zahteva stalno usavravanje, a esto i prekvalifikaciju.
Ako se obrazovanje posmatra kao celovit proces priprema oveka za sve bitnije vidove ivljenja,
onda je slobodno vreme ozbiljan problem savremenog drutva. ta uiniti sa slobodnim vremenom? I to ovaj kvantum vremena bude vie praen realizacijama kulturne industrije, procesima standardizacije, stereotipnosti i komercijalnog nasilja to je izvesnije uvrivanje
pseudovrednosti. Posredstvom tehnikog uma, elektronske komunikacije, pseudovrednosti
ostavljaju za sobom princip stvaralakog individualiteta i u velikoj meri ga ponitavaju. I kad
se bude postavilo pitanje o razvitku ovekovih kreativnih mogunosti, slobodno vreme moe
postati nereiva zagonetka. Zato mnogi sociolozi smatraju da je neophodno premostiti ponor
izmeu kolovanja za zanimanje i nepripremljenosti za korienje slobodnog vremena. Sa
stanovita ovekove samopotvrde, pripremi za korienje slobodnog vremena trebalo bi
pokloniti veliku panju jer se ljudi teko snalaze kad ostanu bez profesije. Slobodno vreme ne bi
smelo da postane mrtvo vreme, trajanje u dosadi i pasivnosti.
Aktuelno bolonjsko usmerenje u visokom obrazovanju uspostavlja se u nas pre nego to je
prevrednovan anahronizam akademske etvrti i pre nego to je osmiljena ova nova formacija
obrazovanja. Ona opstaje izmeu starog i novog iskustva. Za njeno utemeljenje nisu obezbeeni
ni materijalni ni kadrovski uslovi. Ako se ne koriste nove tehnologije i za njih obueni posrednici,
onda se ostaje tamo i gde se bilo. Zato se moe dogoditi da kadar koji se stvara u velikoj meri
pragmatski i utilitarno moe biti daleko od elite formirane na poznatim svetskim univerzitetima.
Nema nita od moi znanja bez uglednih univerziteta. A bez elite znanja, nema napretka ni
dinamizma promena. Jedino elita znanja moe da nadoknadi izgubljeno vreme u drutvenoj i
civilizacijskoj stagnaciji.
4.
Od devedesetih godina prolog veka autokratska vlast je ugroavala ljudska prava, proizvodila
nasilje, kriminal, korupciju i strah. Ona je uspostavljala rat, brutalno militarizovala drutvo i sprovodili teror.
Mnogi su ve zaboravili kako su u junu 1993. godine, kada je uhapen i pretuen lider vodee
opozicione stranke, samo za jednu no prekreni i zakon i ustav i meunarodni ugovori. A to
da se, s lisicama na rukama, tue glavni rival aktuelnog predsednika, svrstalo nas je u sam vrh
represivnih reima u svetu. Partijsko-policijska drava neprestano se pripremala za obraun sa
politikim neistomiljenicima, koji su po starom represivnom obiaju dobili sijaset diskvalifikacija. Slepo podanitvo potpomagalo je odravanje policijsko-pravnog nasilja kriminalizovane
drave. A kad se represija uspostavi tako da se podrava bezakonje, nije mogue izbei gaenje
32 :
osnovnih ljudskih prava i ugroavanje sloboda. Kad su ovlatenima vanije zasluge za reim od
moralne biografija, onda je teko izbei kriminalizovano svakodnevlje. Organizovani kriminal
podravala je kriminalizovana drava u kojoj je, umesto zakona, zagospodarilo bezakonje, u
kojoj je pravdu zamenila krivda.
Sklone zaboravu neophodno je podsetiti na to da nije bilo nijedne oblasti drutvenog i kulturnog ivota u kojima reim zbaen oktobra dvijehiljadite nije krio i ponitavao ljudska prava.
U vreme postkomunistike i nazovipluralne politike scene, a u stvari, vladavine autokratskog
reima mediji za masovno informisanje bili su sauesnici u militarizaciji politike zajednice. Njihovi su plodovi nasilje, haos, strah i smrt ljudi. inili su ba ono to nisu smeli: kolo su vodili
u ovinistikom i agresivnom nagovaranju podanika, uestvovali su u zaslepljivanju mrnjom,
bili aktivni u proizvoenju lai i straha. U medijskoj komunikaciji dogaaji su krivotvoreni, dramatizovani i predimenzionirani. Stvarana je informativna raomonijada! Mediji su pokazali
neskrivene simpatije prema nacionalistikom stereotipu koji je branio nacionalni narcizam i
etnokratsku iskljuivost. Oni su i postali prethodnica nacionalistike zaraenosti. tavie, mediji,
meu kojima je prednjaila dravna televizija, pretvarali su se u instrumente ratnohukakog
ludila. Njihovi protagonisti vezali su se za nacionalovinistike ideologijice koje nisu mogle da
funkcioniu bez neprijatelja i neprijateljstava. Tako su i novinari upadali u vrtlog informativnog
ekstremizma, koji prate zapaljene zenice i ostraena uverenja. To je bio put politikog sluganjstva i izdaje profesije. A u prihvatanju interesa politikih nalogodavaca kao politikog imperativa sadrana je nemo samoodreenja i profesionalne autonomije. Kad se postane orue propagande, njen puki epizodista, onda patriotsko oseanje moe postati vanije od profesionalnog
morala. Sve se to i moglo dogoditi zato to je odgovornost, kako profesionalna, tako i moralna,
potpuno izostala. Umesto nadmoi odgovornosti, mediji kao ovinistiki stampedo i sejai
mrnje, postajali su sauesnici u zloinstvu. U medijima je vladala zastraujua teskoba, naroito
od vremena objavljivanja apsurdnog, tetoinskog i protivustavnog Zakona o javnom informisanju. Tek to je stupio na snagu, prestala su da izlaze etiri relevantna i slobodnomislea lista,
a protiv vlasnika, glavnog i odgovornog nedeljnika Evropljanin voen je zastraujui prekrajni
postupak. Nekome ni to nije bilo dovoljno, pa je Slavko uruvija usred bela dana, usred Beograda,
u vreme NATO bombardovanja, kao poslednji kriminalac, usmren. Umesto da kriminalce dre
u apsanama, vlast je ta mesta rezervisala za novinare. Tako je godinu dana bio utamnien novinar Neboja Risti samo zato to je istakao inae rasprostranjen plakat o slobodi tampe. To se
ve zaboravilo, a to je paradigma u krenju ljudskih prava i sluganjskom poloaju sudstva.
Autokratskoj vlasti bio je blizak organizovani kriminal ili dravni terorizam. Od njih su bili jedino
zatieni oni koji su ih omoguili. Zloin je ohrabrivan umesto da bude suzbijan. Zloincima
su deljena odlikovanja i visoka zvanja. Zloinci su nagraivali i promovisali sebi sline. U znak
zahvalnosti za sve to su uinili za zloinaki reim, omogueno im je da ine ta hoe, da zadovolje svoje koristoljubive aspiracije, svoje mafijake interese. Postali su unosni trgovci droge i
besprizorni pljakai svega to se moe opljakati. U tome nisu imali nikakvog obzira. Ubistva
svih vrsta i otimaina ljudi njihova je specijalnost. Bezglava vlast, brutalna mafija i tajne slube
uhvatile su se u isto kolo da bi poinile monstruozne zloine. Politika ubistva sprovodile su
i dravna bezbednost i mafija kao besprizivnu volju svojih nalogodavaca. Doveli su dravu
do metastaze zloinstva. Tako je izvedeno i ubistvo nekad politikog i dravnog elnika Ivana
Stambolia. Dravni terorizam su sprovodili eskadroni smrti, kao uvari autokratskog poretka
i izvoai patriotskih radova kojih bi se stideo svaki ovek. Bila je to, u stvari, predsednikova
pretorijanska garda. A kad se drava nala u zoni kriminalizovanog sumraka, junak tih smutnih
dana postao je kriminalac, zloinac. Kriminalci su se obznanili kao elita, a sebe su doivljavali
kao spasioce nacije! Potvrivali su se u gubitnitvu, patriotskom ludilu i pljaki. Poto su
oslobodili Srbe u Krajini, Bosni i na Kosovu i Metohiji nastavili su sa usreivanjem drave

na istoku. Istakli su se u oslobaanju od demokratskih alternativa i civilnog drutva. Njihov je stil bio nezamisliv bez nasilja i agresije. Oni su se uvek odlino uklapali u laomaniju
nematovitih propagandista reima. I kad se partijsko-policijska drava pripremala za obraun
sa politikim neistomiljenicima, oni su bili tu da pripomognu u njihovoj satanizaciji. Posebno
su se pripomagali u igosanju pete kolone, unutranjeg neprijatelja, faista i terorista. Tako je i
mogla da nastane bezona podela graana na NATO pristalice i patriote. A sve je, u stvari, bilo
kao u karikaturi Predraga Koraksia Coraxa, koji je nacrtao maskiranog teroristu, sa ubojitom
igrakom za pojasom, kako ispisuje antiteroristiki zakon. I dok je graanin proivljavao sumorne dane estoke apatije i izgubljenih nada, obuzimao ga je nepodnoljivi strah od bunih i
pravovernih patriota.
A posle petooktobarskih dogaaja, nije se vodilo dovoljno rauna o opasnostima i krajnostima
kraja kriminalizovanog reima. Previdela se priroda tajne drave. Nije napravljen neophodan
diskontinuitet s njom i pored toga to je bio logian. Na istoj pozornici nisu mogle istovremeno
da se igraju dve predstave razliitih anrova. Bio je to nesporazum. Naivno je bilo oekivati da
e uesnici u zloinima i okoreli lopovi dobrovoljno pristati da se nau ispred bilo kakvih sudija.
Njima je haos u drutvu bio potrebniji nego ikada ranije. Stanje haosa videli su kao oblije spasavanja i opstajanja. Pored neodlunosti da se ide do kraja u odstranjivanju prljavine zloinakog
reima, nedozvoljeno dugo je potrajalo gluvonemo traenje vremena u zamajavanju sa prepredenim mutnolovcima, koji su na sve naine pokuavali da spasavaju to se spasti moe. Nije
se znalo ta e sve isplivati na povrinu barutine koja je odavno zaudarala od krvi, trulei i
raspadanja jer, radilo se o kriminalnim tipovima, ratnim profiterima i politikim demonima. Nije
bilo ni lako suoiti se sa surovom istinom omiljeni i popularni voa bio je zloinitelj. Ravi
gospodari imali su oko sebe rave sluge. I sluge su panino traile nove gospodare. Besomuno
su jurile dresove kako bi zaigrale u timu koji pobeuje. Politiku svakodnevnicu prekrili su pravovernici, idolopoklonici i sledbenici. Kukolj se pomeao sa itom, a ni ito nije bilo kvalitetno.
U periodu posle Petog oktobra stvorena je u pobednikoj koaliciji atmosfera netolerancije
i teskobne stranake uskosti u kojoj je bilo teko izloiti se riziku radikalnog prekoraenja. U
tom opasnom vakuumu, kada jo nisu bile uspostavljene pouzdana demokratska alternativa i
relevantne demokratske institucije, dogodilo se mnogo neprijatnih iznenaenja. Demokratska
opcija nije ni mogla jasno artikulisati pravce promene i osmiljenu strategiju demokratskog
razvitka jer je njeno zajednitvo po mnogo emu bilo neprirodno ve i zbog toga to su se u
Demokratskoj opoziciji Srbije nale stranke ne samo ideoloki nesaglasne ve i veoma udaljene
u svakom pogledu, ali i sa izrazitim parcijalnim interesima i partokratskim ambicijama. Od tada
do danas partokratski anahronizam je sveprisutan. Stranke su se kretale u razliitim smerovima, ako su se uopte kretale. Zato nije bilo neobino to su se u tom zajednitvu ponaale kao
rogovi u vrei. Zbog mnotva kompromisa, ve tada je snaga demokratskog bloka usporavana
i zaustavljana. Doista, Zoran ini je zarad dinamizma promena i zarad svoje vizije sutinskih
transformacija oronule i osakaene drave izgovarao mnoge nepopularne, neprijatne i opasne
ocene koje mu nisu ile u prilog. On se na to nije osvrtao jer je znao da je to put do novije istorije.
Novembra 2001. godine, Jedinica za specijalne operacije Dravne bezbednosti iz Kule, naoruana
do zuba, usred Beograda, demonstracijom sile koja je imala karakter radikalne pretnje i oruane
pobune, traila je, pored ostalog, smenu republikog ministra policije i jo nekoliko naelnika
koji su joj smetali. Bio je to tipini dravni udar. Nije bilo politike saglasnosti da se zaustave i
da se prema njima postupi onako kako se to ini u civilizovanom svetu. A onda, iznenaenje
bez premca zbilo se 12. marta kada je u Beogradu ubijen premijer Srbije Zoran ini. Za njegovo ubistvo osumnjieni su i nedavno osueni pripadnici Crvenih beretki. Od oktobarskog
34 :
relativno mirnog prevrata, Srbija se nalazila na buretu baruta. Svaki ovdanji graanin je znao
da se Zoran ini nalazio u zoni visokog rizika od vremena NATO bombardovanja, kada je bio
od vladajueg reima satanizovan. Nacionalna je bruka da premijera nije imao ko da zatiti od
oiglednih opasnosti. Radilo se o velikom nemaru i velikoj nesrei. Tako je postradao motor
demokratskih promena, dravnik i politiar velikog dinamizma i moderne razlike u odnosu na
zatvoreno i konzervativno drutvo. A ovde je teko opstati sa razlikom i u razlici. U pokuaju
da tu razliku oivotvori, ini je platio glavom. To je bio uvod u propast jednog ozbiljnog demokratskog projekta. Ponovo su nastupila opaka vremena. Postali smo kolski primer: patoloko
je drutvo ono u kome preovlauje ekstremno ponaanje. Ovde je ve due vreme iskljuivo
tako. S razlogom je zapaeno da ekstremisti ne vole ljude nego svoje ekstremistike ideje. Oni su
za njih opsesivno vezani, ba kao i za svoje prizemne tenje. U javnosti je bila prisutna floskula
da svaka drava ima svoju mafiju a da naa mafija ima svoju dravu. Nije to bilo daleko od istine.
Kad se drutvo zatvori u sopstveno dvorite, neizbena je nesklonost prema savremenoj civilizaciji ili prihvatanju njenih dekadentnih formi. Tako su se u nas pojavili militantni skinhedsi kao
naci-klan, kao ulini vojnici sa svojim ekstremnim ovinizmom, sa rasistikim predrasudama,
sa mrnjom prema drugaijem nacionalnom i verskom pripadnitvu. Pojavile su se ekstremne
desniarske organizacije koje nastaju na tragu i u duhu nekadanjih reakcionarnih organizacija. Primera radi, okupljanje Nacionalnog stroja u Novom Sadu pokazuje da je u toku bujanje
retrogradnih snaga, koje niko ozbiljno ne zaustavlja iako se zna da su kontinuitet i zla i zloina.
Goran Davidovi, kao neformalni lider te neregistrovane organizacije, ve je osuen za upad
na antifaistiku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu krajem 2005. godine. Parlamentarizam je doiveo nevienu krizu. Do kraja je instrumentalizovan interesima koalicionih
partnera. Ovdanja skuptina, u kojoj se eksplicitno iskazuje rasizam, pretvorena je u instituciju bezobzirnosti i neviene mrnje. Poslanik Marko Jaki oznaio je ciganski mentalitet kao
karakternu osobinu. Ovde se nijedna re ne kazuje bez mrnje. Ve smo videli da je mrnja u
politikom polju mnoge blie odredila. Bez nje ne bi ih ni bilo.
Poslednjih tridesetak godina u nas je demonstrirano umee kako se postaje i ostaje svetska provincija. Kad se seoska krma zameni parlamentom, onda je to, kao u naem sluaju, poniavanje
javnog ina i itave javnosti. To je poraz javnog morala. Iza svega toga krije se izgubljena mera
u etikom i estetskom pogledu. to je najgore, sve se to ini da bi se pridobilo birako telo koje
ima slinu narav. Sve u svemu, primitivizam je na udes!
Da bi se desile sutinske promene, neophodno je prevrednovati naslee kao talog prolosti,
svaki pojam i svaku ideju. Nee biti lako odgonetnuti ideoloki svet obrnut naopake. U naoj
haotinoj proizvoljnosti instinkt je bio nadmoan nad intelektom, emocije nad miljenjem,
nagon nad normom. Haos je uspevao da otkrije potisnuto i ugroeno nesvesno, da obznani
nove stranputice. Represija kao institucionalno nasilje ila je uz sveoptu nekompetentnost,
uz laicizaciju i amaterizaciju. Bila je to ideologija amatera. To je primer sinteze pohlepnih,
neobrazovanih i pokvarenih. Vladajui sistem se iskazivao kao utoite osrednjosti i neznanja. O svemu su odluivali mrzitelji svega umnog, kompetentnog i odabranog. Antropoloka i
psiholoka istraivanja e pokazati do koje mere je, zbog toga, dolo do sveopteg propadanja,
do ponitavanja kreativnih i civilizacijskih kapaciteta zajednice.
Da bi se odgovorilo na pitanje ta se dogaa sa kulturom u vreme tranzicije, neophodna su
istraivanja, a njih jo uvek nema. Ipak, mogli bismo dokazati da je u dravi, koja odavno deluje kao pijani brod, novokomponovano prostatvo jasno odslikalo pobedu mentalnog i
duhovnog siromatva. Kad je bio ugroen mir, bila je ugroena i kultura. To je naroito vidljivo
u razorenim gradovima, ali i onima koji nisu bili zahvaeni ratnim razaranjima. ilava ruralna
bulumenta bacila je na kolena protagoniste urbanog senzibiliteta i kreativne imaginacije.

Dogodilo se ubijanje gradova iznutra. Nametanje anahrone hijerarhije vrednosti pokazalo je da
je novokompovanim arivistima stran i rafinman duha i upitanost o ovekovoj egzistencijalnoj
drami. Ruralno je porazilo urbano! Kad se stvarnost nakrenula ka destrukciji, izgubljena ravnotea
doprinela je drastinoj degradaciji kulture, skrnavljenju svih vrednosti i svakog vrednovanja.
Uveliko su se razbakarili folklorni primitivizam i pseudofolklor. Delovalo je gotovo okantno
to da gradska mlade pada u zagrljaj neofolka. To je ve deo stanja u kome je rok kultura, nikad
dovoljno utemeljena, zaustavljena i kako je zadobila primat novokomponovana estrada. Dok
su na jednoj strani vitlale ratnike strasti i militantna retorika, na drugoj se obezbeivao samozaborav preko zabavljake kulture u kojoj su bile najprisutnije svetlucave lai, slepilo uma i umorstvo savesti. Bilo je blasfeminih zloupotreba. Njihov metod i trag veoma su prisutni i danas. Ne
zna se da li je bio nakazniji lani patriotski patos ili nekrofilna ideja da je budunost u prolosti.
Zbrzano vrednovanje tradicije, na primer, pratila je neadekvatnost tumaenja vrednosti. U svakom sluaju, nema nieg besmislenije nego kad se iz okrilja stagnirajue tranzicije budunost
pomera prema prolosti. A to se ovde dogodilo sa simuliranjem i blefiranjem da je to traganje
za nacionalnim identitetom i zaboravljenim vrednostima.
ivimo i danas u kulturi u kojoj nas neprekidno proganja zastarela svest i opsenarska pseudoistorija. One su, u velikoj meri, osujetile traganje za identitetom novog i za pluralizmom
moderniteta. Mogao bi se tu prepoznati i strah od novog i strah od promene. Strah od promene
je vitalno oseanje zbunjenog i frustriranog podanika. Obogotvorenjem predaka ide se
ponekad do atavizma i primitivizma. Slave se primitivni oblici ivota i odlae se suoavanje sa
savremenou. Igrati se murke nad ponorom pomraene prolosti znai zagubiti se u ratnikoj,
represivnoj i autoritarnoj istoriji predaka. To se deava kolektivitetima koji nemaju civilizacijske
ideje i racionalnu svest o sebi.
Zbog ideolokih razloga, tradicija nije bila samo omalovaavana i gaena ve je bila gotovo
potonula u zaborav. Nastojanje da se pobegne iz kovitlaca mistifikacija doivelo je krah,
naroito kada se vrednovanje tradicije ostvarivalo izvan istorijskih i nauno relevantnih kriterijuma. Nema apsolutno nepogreivih vrednovanja. I ba zbog toga to tradicija do naih dana
stie u poremeenom i pomuenom obliku, to se zaturilo njeno predanje i njen identitet
trebalo bi oekivati nove pokuaje prevrednovanja njenih temelja i njenih znaenja. Najgore
je kad se oboavanje prolosti, kao to je sluaj kod nas, dovede do one krajnosti koja je neprijateljska prema duhu moderniteta i prema drugosti. Tradicija je uvek pomalo u izgnanstvu vremena, u njegovoj vlasti. Stoga se valja upitati: da li se sreemo s njenim vrednostima ili s njenim
senkama? Preovlaujui povratak tradiciji, uslovljen politikim pragmatizmom, militantnom
politizacijom, ksenofobinim izopaenjima i kulturnim relativizmom oznaava vid udaljavanja
od kulturnog identiteta i memorije prolosti. U monistikoj prolosti, stvaralaka elita se planski
suzbijala jer je u partijskom skutu bilo mesta jedino za podobne intelektualce. Stotine hiljada
naih intelektualaca napustilo je duhovni zaviaj. Preostali teko e pristati da ostanu u zemlji
izrazite stagnacije. U svet neprestano odlaze obrazovani i nadareni. Srednji sloj se sporo oporavlja, a novu kvazi elitu ine baroni rata, brzopotezni bogatai i nomenklatura vlasti. estoki otpori
modernizaciji uporno opstaju jer je u pitanju tipino zatvoreno drutvo. Zato evropske ideje
nisu ni mogle da se ukorene. Mentalitet samodovoljnosti proizveo je posledice dugog trajanja.
To nam uverljivo pokazuje i istorija dvadesetog veka. A sve se to deavalo u nevreme kad
se uveliko u svetskim razmerama vodi estoko nadmetanje izmeu geopolitike, talasopolitike
i astropolitike. Savremeni modernitet nezamisliv je van kreativnih potencijala, novih saznanja
i moralnih vrednosti. A bez elite znanja nema napretka ni dinamizma promena. Jedino elita
znanja moe da nadoknadi izgubljeno vreme u stagnaciji i zaostajanju.
36 :
5.
A mnogo toga to se ovde danas prihvata kao aktuelna savremenost, kao masovna medijska pojava vremena sadanjeg, u velikoj meri je sporno sa stanovita vrednosti i kriterijuma
vrednovanja. Tako se Orvelov Veliki brat (reality show) naao meu nama. Pojavio se vie puta
i na vie mesta u gledanim medijima. Ima se utisak da bez njega vie ne moe naa medijska
sfera. Vie niko ne moe da kae da ovdanja medijska sfera ne prati veliki svet, ali sa velikim
zakanjenjem. Doista, medijska slika je bila toliko propala da su ovaj svetski trend mnogi prihvatili kao obnovu svakodnevlja. Medijska inovacija po neinventivnosti slina dugim jezicima
narodnih poslanika uveliko se nastavlja na ovdanjim televizijama. Dominantno mesto zauzeli
su i Veliki brat i Farma i Dvor i Parovi. Po krivotvorenim ambicijama slini, njih prati jo nekoliko
televizijskih projekata koji se takoe bave ubijanjem dragocenog ovekovog vremena, njegove
najskuplje imovine.
Pokuaj izumitelja rijaliti programa da dominantna vizuelna kultura uspostavi ravnoteu sa
realnou ne deluje vie kao eksperiment. tavie, televizijski programeri nastoje da ovaj medijski anr uine toliko monim da postane, bar po uticaju, moniji od realnosti. I realniji od realnosti. Tu ve moramo zastati i upiti se: da li je to mogue? Moda je to mogue ako se stvarnost
drutva meri po arinu medija. Tako se ispostavlja da stvarnost lae ako nije po meri medija.
To znai da se dogodila sutinska promena na relaciji realnostmediji. Pod uticajem svetskih
globalnih medija, u kojima su najprisutniji laka zabava, nasilje i seksualnost preoblikovana
u pornografiju, uspostavljena je zabava kao dosadno zbivanje. To je zabava u kojoj nema ni
mate, ni invencije, ni kreativnosti ni dinamike. A kad je nasilje zadobilo primat nad svim drugm
sadrajima, koji su se u tim programima obznanjivali, tek tada je postalo jasno da se u gladijatorskoj bezobzirnosti otilo daleko i da je nasilje teko zaustaviti. Fiziko i verbalno nasilje,
agresija u ekstremnim vidovima, predrasude svih vrsta postaju prvorazredna medijska atrakcija
za neuki, defavorizovani i medijski nepismen auditorijum. On se upecao i prigrlio rijaliti program kao svakodnevicu neobinog, kao zbivanje privlanije od trivijalne stvarnosti. U njemu
je naao oblik bekstva od sopstvene umalosti, iz egzistencijalnog beznaa. Rijaliti program
koji pasivni posmatra prihvata nekritiki i rasejano u velikoj je blizini sa estradnim drutvom u
kome se proimaju politika estrada i estrada det-seta i tajkuna. Javna scena je prevashodno
oblikovana kao estrada, kao javna kua u koju je lake ui nego je napustiti. A ko tamo nije
izgleda kao da ga nema.
U rijaliti programima pojavile su se osobe koje su spremne na svaku nedolinost, bizarnosti, nesuvislosti i brutalnosti. Tu je sve predozirano nesnoljivim prostatvom, a agresija je u metastazi.
A kad materijalno siromatvo prati nekultivisanost kao poraz ivotnog stila siromanih, onda
je razumljivo prihvatanje ovih programa. A to to je rijaliti ou ovladao irokim auditorijumom
ne bi trebalo videti kao posledicu spektakularnih zamisli televizijskih programera, niti njihove
mate. U lovljenju televiziskih dua uestvovali su i ulovljeni, privrenici ovakvog medijskog
umreavanja. I kad se nastoji proniknuti u mehanizme identifikacije i sveprisutne popularnosti
realne televizije, neophodno je suoiti se sa zajednikim imeniteljom mentalne i psiholoke slike
televizijskih vernika. Televizija pretvara svoje pleme u voajere, a svet transformie u realnost
spektakla. Zato su medijski uticaji i njihova percepcija u koegzistenciji. To je ve neto drugo
od realne televizije. Oblikovati realnost vetaki neizvesno je putovanje, gotovo bezizgledno.
Neposrednost, spontanost, iskrenost i tajna ostaju bez zatite. Tako, ono to se eli najvie
dosegnuti biva najspornije. Teko je poverovati da televizijski program ovog tipa moe postati
pouzdan rendgen preko kojeg emo proitati prirodu onih koji su se nali ne u kuli od slonovae
ve u kuli od stakla, u zdanju bez zidova. Oni su pristali da se nau tamo. Pre toga, reklama je
ovde bila gotovo napadna. Trebalo je videti masovne scene kastinga pa shvatiti koliko je naeg
sveta spremno da se podvrgne vladavini Velikog brata. Ne znam da li su bili svesni da uz postvareno medijsko posrednitvo nee moi biti to to jesu. Moda nisu shvatili sutinu svevideeg
oka i opsege totalne kontrole. Nadzora i kontrole. Za mnoge je bila najvana strategija: izai iz
anonimnosti. Postati pobednik. Biti popularan. Oekuje se i korist, nagrada i gratifikacija.
Najspornije je nastojanje da se obznani ljudska tajna i istina bia. Teko je poverovati da bi bilo
ko lagodno pristao da izbrie granicu izmeu javnog i privatnog ivota. Odrei se svoje privatnosti i svoje intime vie je od psiholokog problema linosti. U pornografskoj banalnosti, primitivizmu i prostoti emisija Trenutak istine ruiaste televizije apsolutno je prednjaila. Tamo se
toboe otkriva istina nacije preko najniih motiva i patologije, bolesti u istom stanju. To nije
samo javna bruka ve i glupost na kvadrat, ali i nasilje na kvadrat. Kad je drutvo u haosu i sa
nasiljem u usponu, nasilje se ne bi smelo podsticati i indukovati u medijima. Valjda je to jasno.
A braniti takve emisije samo zato to su masovno gledane u najmanju ruku je besmisleno i sa
stanovita odbrane vrednosti i sa stanovita dostojanstva profesije.
U mnogim zemljama ovakvim medijskim poduhvatima izrazito je opala popularnost. Da bi
se ouvali, pribeglo se najprizemnijoj pornografiji. Kao surogat kulture, pornografija ne moe
umai represivnoj i manipulativnoj seksualnosti u kojoj bi bili degradirani ne samo pornografski
partneri ve svi koji se u to kolo uhvatili. Svi! Seksualna frustriranost i osujeenost uzajamnosti
bili bi snaan podsticaj za posmatranje i pasivnost voajerskog bia. U stvari, to je ono to najvei
deo naeg gledalita i oekuje. Kad se ne moe stii do sopstvenih ivota, stie se virtuelno do
tuih. Tako trijumfuje voajerski pogled na svet. I glupost. I nasilje. I pornografija.
Nastojanja da se nastave procesi tranzicije pokazuju da je strukturni problem stagnacije i to to
je kultura gurnuta na marginu drutvenog ivota, bez znaajnijeg uticaja na politiko polje i stil
svakodnevlja. Nepodnoljiva lakoa netolerantnog govora dominira u javnom polju. To to su
se nale u velikoj blizini politika i folklorna estrada pokazuje golemu zbrku u lestvice vrednosti
i prisustvo kia u celini javnog i svakodnevnog ivota. Te dve estrade jedna drugu omoguuju.
To je dovoljno za uspon banalnosti. Velika popularnost i enormna gledanost rijaliti programa
ukazuju na pobedu primitivizma nad vrednostima i civilizovanou. To je, u stvari, nastavak provincijalizacije zatvorenog drutva koje se desetljeima hranilo gorkim plodovima populizma,
kia i antielitizma. Populistika estetika bila je u stalnom usponu od devedesetih godina prolog
veka do dvehiljadite godine kada dolazi do uspea i ekspanzije estrade. Nju su podsticali hirovi
neoliberalnog trita, prizemna komercijalizacija i pragmatska kratkovidost politike. A kad su
najprisutnije pristrasno politizovane vrednosti i komercijalizovane nevrednosti teko je umai
debaklu vrednovanja i primitivizmu koji je uveliko na delu.
Nepovoljna je okolnost i to to kritika kao superego kulture gotovo ne postoji. I kad postoji,
izgleda da je njena najslabija taka. Nikada nije uspela da obezbedi svoju autonomiju niti
metodologiju u vrednovanju. Njen ishod zna se unapred. Umesto da razbija nekreativne sheme
sama ih nepotrebno stvara. Zato ona i ne rui bree konzervativizma, ve ga podrava. Obolela
od lakomislenosti, povrnosti i ravnodunosti, ta kritika, u stvari, brani prosene i sporne vrednosti. Stoga nije neobino to, uz materijalno siromatvo, kulturno siromatvo i estradna svest
dominiraju u ivotnom stilu svakodnevlja.
Kultura se u nas neprestano odlae za bolja vremena. To je velika greka. U neizbenoj transformaciji drutva, kultura se ne bi smela odlagati za srena vremena jer je ona pretpostavka
za svaku sutinsku promenu drutva. U slobodnoj i kritikoj javnosti u kojoj bi prevladavali
pluralizam gledita, kreativna debata i sloboda miljenja, a jenjavala isprazna politika retorika
dolo bi se do uspona vrednosti koje bi osporavale vladavinu banalnosti, samodovoljnosti i
gluposti estrade.
38 :
Ratko Boovi
From Populism to Show Business

Summary
Populism of the nineties has been reached by todays dusk of values. Culture is continually marginalized. Crisis, sanctions and poorness of a society without law/chaos, violence and law lessness/are
drastically crushing value in culture. Populism of nineties revealed a drastic instrumentalization of
culture. Populist aesthetics has been dominated. Media spheres has turned into political propaganda, incitement to war, into the chauvinist passions. Critics then and now was the Achilles heel of the
society and culture. Relation material poorness and cultural drought imposes gloomy hypothesis.
Everyday culture and lifestyle in the networks are provincialisation of closed society. The dictatorship of the global media today imposes commercialized unvalues and encourages consumerism
and kitsch - existence. Culture as a precondition for substantive changes is on the secondary track.
Key words: culture, crisis, transition, populism, morality, power, hatred, violence, crime, terrorism,
media, intellectual, education, middle class, human rights, Big brother.
40 :
Mladen Lazi
POSTSOCIJALISTIKA
TRANSFORMACIJA U SRBIJI:
DRUTVENI AKTERI I DRUTVENE PROMENE
42 :
Saetak
U tekstu se analizira uloga razliitih klasa kao kolektivnih aktera u drutvenim promenama u Srbiji
posle 1990. godine. Na temelju empirijskih podataka pokazuje se da je vladajua grupacija iz
socijalistikog perioda, posle uvoenja pluralistikog politikog poretka i legalizacije i legitimizacije
trine ekonomije zasnovane na privatnom vlasnitvu, uspela ne samo da zadri politiku vlast
nego da tu vlast iskoristi za transfer najveeg dela javne svojine u svoje privatno vlasnitvo. Analizira
se i ambivalentno delanje srednjih slojeva, koji su delom podravali reim Slobodana Miloevia, a
delom predstavljali glavnu drutvenu snagu koja je pruala otpor tom reimu i izborila se za njegovu
smenu. Pokazuje se i zbog ega su manuelni radnici, kao glavni gubitnici tokom transformacijskog
procesa, prvo pruali aktivnu podrku reimu Slobodana Miloevia, a od druge polovine devedesetih sve se vie povlaili u politiku apatiju. Najzad, objanjavaju se razlozi zbog kojih poljoprivrednici nisu imali aktivnu ulogu u procesu drutvene transformacije.
Kljune rei: Srbija, postsocijalistika transformacija, vladajua klasa, srednja klasa, radnika klasa
Tumaenje posledica drutvenih promena u Srbiji posle 2000. godine nije mogue bez
analize drutvenih uzroka koji su doveli do prethodnog viegodinjeg blokiranja procesa
postsocijalistike transformacije, tj. do specifinog oblika koji je taj proces imao u Srbiji, a koji je
odredio i aktuelne drutvene odnose.2 Do sada je to tumaenje bilo skoro iskljuivo usmereno
na neposredne aktivnosti politikih aktera (predsednika Slobodana Miloevia, opozicionih
lidera Zorana inia, Vuka Drakovia ili Vojislava Kotunice, odnosno, vladajuih i opozicionih
stranaka i sl.). Odnosi bazinih drutvenih aktera klasa koji uslovljavaju delanja posebnih
grupa, ili pojedinaca, te ine njihov deterministiki okvir nisu ozbiljnije analizirani pa stoga nije
bilo mogue celovitije objasniti ni aktuelne prilike u zemlji. Zato e glavni sadraj ovog teksta
biti posveen razjanjenju tih optih uzronih inilaca, dok e posledicama biti posveen manji
deo njega (pogotovo stoga to e se njima detaljnije baviti autori drugih priloga).
Analiza savremenih drutvenih promena u Srbiji (uspostavljanja kapitalistikog drutvenog
poretka) i njihovih osnovnih (drutvenih) nosilaca poee, dakle, sledeim pitanjem: zbog ega
je reim Slobodana Miloevia krajem drugog milenijuma izgubio svaki razlog postojanja i koji
su to istorijski razlozi (drutvene grupacije) stajali iza njega tokom prethodne decenije? Na
prvo pitanje odgovor je jednostavan: jezgro nastajue kapitalistike klase bilo je tokom devedesetih u Srbiji formirano. Ono se ovde, kao i u drugim postsocijalistikim zemljama, obrazovalo u
drutveno-istorijskim razmerama mereno u izrazito kratkom periodu, od desetak godina, a to
je bilo mogue zato to su odnosi kapitala (nametani spolja, u brzo napredujuem globalizacijskom procesu, a iznutra postavljani odozgo od strane novoformirane politike elite) kreirali
svoje individualne nosioce. Kapitalistika klasa u postsocijalizmu primarno nastaje kao rezultat preraspodele ve postojeeg drutvenog bogatstva (dakle, prisvajanjem), a ne stvaranjem i
akumulacijom novog bogatstva. Odnosno, kapital nije re/produkovan kao posledica dugotrajnijeg ekonomskog delanja preduzetnikih drutvenih aktera, kao to je ranije bio sluaj, ve
je prigrabljen u drutvenim sukobima posredovanim politikim delanjem elita, pomou kojeg
je preraspodela akumulisanog drutvenog bogatstva odozgo kontrolisana (prema matricama
drutvenih odnosa koje su bile spolja nametnute; u tom je, ogranienom smislu tana metafora
o kapitalizmu bez kapitalista up. Eyal et. al., 1998). Pri tom je, u Srbiji, delanje politike elite tokom reima Slobodana Miloevia znaajno ograniavalo irenje procesa reprodukcije kapitala
u meunarodnim okvirima (to je danas neophodan uslov te reprodukcije) i nije garantovalo
stabilne unutranje uslove reprodukcije (arbitrarnost autoritarnog reima uvek je mogla spolja
U tekstu su korieni preraeni delovi rukopisa knjige: ekajui kapitalizam: nastanak novih klasnih odnosa u Srbiji (knjigu je u
meuvremenu objavio Slubeni glasnik, Beograd).
dovesti u pitanje postignutu preraspodelu bogatstva). Stoga se novostvorena dominantna

drutvena snaga nova ekonomska elita, kao formativno jezgro kapitalistike klase morala,
im je ojaala, otarasiti svog dotadanjeg tutora.
Ali, po emu se prethodno reim Slobodana Miloevia i ire, proces drutvene transformacije
u Srbiji (tokom devedesetih) razlikovao od politiko-ekonomskih i drutvenih procesa u drugim postsocijalistikim zemljama? Blokirana transformacija u osnovi je znaila to da je u Srbiji
proces redistribucije drutvenog bogatstva sutinski kontrolisao vrh dotadanje (socijalistike)
nomenklature sprovodei ga primarno u vlastitu korist, umesto to je to kao u veini drugih
postsocijalistikih zemalja inila nova elita, regrutovana prvenstveno unutar nekadanjih srednjih slojeva, kao i srednjih i niih ealona nomenklature. Drugim reima, u uspenim transformacijskim zemljama nomenklatura je, u drutvenim sukobima krajem osamdesetih, bila politiki
poraena i ekonomski eksproprisana.3 Nasuprot tome, u Srbiji je ona odnela (privremenu ali
dovoljno dugotrajnu) politiku pobedu, to joj je omoguilo da privatizuje drutveno bogatstvo
kojim je do tada kolektivno-vlasniki upravljala. Vrei, dakle, sama sistemsku promenu, ona
je sebi osigurala povlaene poloaje u okviru novog sistema drutvenih odnosa, i to tako to
se kao grupacija preobraavala iz kolektivnog posednika u individualne vlasnike drutvenog
bogatstva (ovaj sam proces ranije nazvao adaptivnom rekonstrukcijom elite up. Lazic, 2000).
Na kojim osnovama je, krajem osamdesetih i poetkom devedesetih, nomenklatura u Srbiji
postigla uspeh time to je dotadanje drutvene odnose u kojima je imala monopolski drutveni
poloaj razgradila tako da u novoformiranim sistemskim okvirima zauzme politiki i ekonomski
dominantan poloaj? Kao to je ranije pokazivano (Lazi, 1994: 139162), kolektivno-vlasnika je
klasa u socijalizmu imala ambivalentno interesno utemeljenje: kao klasa, ona je imala apsolutnu
kontrolu nad svim drutvenim podsistemima; ali, poloaj pojedinanih pripadnika klase nije
bio autonoman (bio je podvrgnut kontroli nadreenih pojedinaca, kao i kolektivnih partijsko/
dravnih organa i sl.), zavisio je od aktivnog obavljanja uloge unutar nomenklature pa se stoga
nije mogao (u principu) ni meugeneracijski prenositi (up. Lazi, 1987). Tenja za individualnom
autonomijom od nadreenih instanci i za porodinim utemeljenjem klasnog poloaja (odnosno, za njegovim meugeneracijskim prenoenjem) vodila je pripadnike klase utoliko vie
ukoliko je sistem reprodukcije socijalistikog sistema dospevao u krizu pokuajima da osiguraju, na marginama (legalnim ili nelegalnim) vladajueg poretka, privatizovane akumulisane
resurse (za Maarsku, npr, up. Longvort, 2002: 92, Stark, 1990: 364; za Poljsku vidi Staniszkis, 1991:
128; za Rumuniju Verderi, 2005: 4224). Ta je tendencija naroito ojaala tokom osamdesetih
kada je socijalistiki poredak zahvatila, prvo, produena ekonomska, a zatim i politika i legitimacijska kriza. Na taj su se nain istorijski interesi nomenklature (a pogotovo njenih srednjih i
niih slojeva) u predveerje sloma sistema ispoljili kao sutinski iznutra protivreni: ouvanje
poretka osiguralo bi im odranje na vladajuim poloajima, ali bi sistemska promena stvorila
uslove u kojima bi oni mogli da privatizuju kontrolu nad znatnim drutvenim resursima (koje
su ve bili stekli ili u koje bi konvertovali one resurse kojima su do tada upravljali kao pripadnici
Naravno, taj je proces u razliitim zemljama imao razliite oblike. U nekima je prevratnikim drutvenim snagama pristupao i (reformski)
deo dotadanje nomenklature zadravi poloaje u novoj politikoj eliti (npr. u Maarskoj i Sloveniji). Negde su se delovi nomenklature
(po pravilu, oni sa niih i srednjih poloaja) politiki reorganizovali tek posle poraza i uspevali su da se, sada kao deo nove politike elite,
periodino vraaju na vlast (eka, Poljska, Bugarska). Negde su se odmah mimikrirali u vostvo za promene i due vreme zadrali
vlast, ali pod bitno promenjenim uslovima, u okvirima pluralistikog politikog sistema (Rumunija; za razliku od Srbije, ova mimikrija
omoguila je Rumuniji ukljuivanje u globalnu reprodukciju kapitala tako da se sistemski prevrat tu odvijao pod meunarodnom kontrolom). U svim navedenim sluajevima, delovi nomenklature (naroito njenog menaderskog sloja) bili su uspeni uesnici procesa
redistribucije drutvenog bogatstva (u Poljskoj su 1993. godine jo uvek inili 50,7% ekonomske elite, a u Maarskoj 34,9% up. Szelenyi
and Szelenyi, 1995: 628), ali su i u politikom i u ekonomskom preobraaju ti uspesi predstavljali rezultat individualnih i uegrupnih
strategija (jasno, sistemski podravanih), a obuhvatali su manjinu kako politike tako i ekonomske elite (izuzev u Rusiji). Literatura o ovom
pitanju je ogromna, tako da je svako ire navoenje iskljueno. Vidi, meu istorijsko-komparativnim studijama, npr. Berend, 2001; Linc
i Stepan, 1998; Longvort, 2002.
44 :
kolektiviteta klase). Snana interesna unutranja podeljenost vladajue grupacije u socijalizmu

(a ne samo ideoloka, kao posledica delegitimizacije poretka) predstavljala je osnovni razlog
slabog ili nikakvog njenog otpora u vreme sloma vladajueg sistema odnosa (ili ak saradnje
tzv. reformskih delova nomenklature s grupacijama koje su te odnose ruile).
Isti obrasci delanja javljali su se i u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), s tim
to se u drugoj polovini osamdesetih u Srbiji odigravao specifian drutveni proces: smena na
vrhu nomenklature kao posledica tipinih sukoba oko ovladavanja (naj)viim hijerarhijskim
poloajima unutar klase. Mnogo je puta ve reeno da je Slobodan Miloevi, kako bi zadobio
unutarpartijsku, ali i optedrutvenu podrku u svom nastojanju da dospe na vrh nomenklature
prvo u Srbiji, a zatim i u SFRJ u celini poeo da menja osnovni mobilizacijski obrazac poretka:
umesto na klasne, poeo je da ga postavlja na nacionalne (nacionalistike) osnove. U istorijskim
okolnostima, dakle, u kojima je socijalistiki poredak poeo ubrzano da se rui na svetskom
planu, Miloevi je bio u zamahu akcije kojom je nastojao da se instalira na vrhu tog poretka u
jednoj zemlji. Stoga je lako razumljiva injenica to to je on (odnosno, preciznije, dominantan
deo nomenklature u Srbiji koji ga je podravao) kao svoj osnovni interes prepoznao odravanje
dotadanjeg sistema odnosa, a ne njegovo radikalno menjanje, kao i to to nije uoio da, s globalnim slomom socijalizma, i njegov meunarodni centar SSSR mora izgubiti svetskoistorijski poloaj supersile.
Na taj se nain Slobodan Miloevi naao u krajnje protivrenim okolnostima. Uspeo je da
konsoliduje svoj poloaj na vrhu nomenklature u Srbiji (to je znailo i da je unutar vodeih
partijsko-dravnih institucija instalirao svoje pristalice), u trenutku u kojem se sistemska
osnova na kojoj je ova klasa poivala raspala, ali mu je uz to polo za rukom da obezbedi masovnu podrku pripadnika srpske nacije, kako u Srbiji tako i unutar drugih republika SFRJ. Ovaj
iroki krug pristalica osigurao je nacionalistikom mobilizacijom: poetna tema o ugroenosti
Srba na Kosovu i Metohiji ubrzo je bila proirena na problem neravnopravnog poloaja Srbije
u okvirima Federacije, a zatim je eskalirala u poziv na revanistiki obraun s pripadnicima drugih junoslovenskih nacija za zloine poinjene nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. U toj
interpretativnoj ekspanziji, ali i u mobilizacijskom uspehu, izuzetno vanu ulogu odigrali su pripadnici srednjih slojeva, naroito oni iz intelektualnih i masmedijskih krugova, meu kojima su
mnogi promenu legitimacijske matrice shvatili kao poziv na kritiku komunistike ideologije, pa
time i na ruenje vladajueg sistema odnosa te na uspostavljanje drutvenog poretka u skladu
s njihovim interesima (jedva da treba pominjati kako je angaman u korist grupnog interesa,
maskiranog optim nacionalnim ciljevima, velikog broja pojedinaca iz ovih krugova po pravilu
bio posredovan zadovoljavanjem neposrednih, privatnih interesa: karijernim napredovanjem,
sticanjem javnog ugleda, znatnih materijalnih dobara itd.).4
Nasuprot ovom stvaranju klasnog saveza nomenklature i delova srednjih slojeva, zasnovanom
na (esto prividnoj) kritici komunistikog kolektivizma, pripadnici niih slojeva mobilisani su na
upravo suprotnim osnovama: kolektivistiko-populistika matrica nacionalizma zadravala je i
elemente egalitarizma pa je tako bila strukturno homologna do tada vladajuoj socijalistikoj
ideologiji (upravo iz ovog razloga, da bi se osigurala podrka niih slojeva stanovnitva, a ne samo
zbog institucionalnog okvira u kojem je Slobodan Miloevi poeo da ostvaruje svoj uspon,
ta ideologija nije bila uklonjena kao legitimacijski obrazac iako je bila potiskivana, i to utoliko
vie ukoliko je slom socijalizma u okruenju bivao izvesniji). Tako je nomenklatura u Srbiji, pod
vostvom Slobodana Miloevia, uspela na krajnje kontradiktornim osnovama na kritici
komunistike ideologije, uz zadravanje njenih elemenata da mobilie iroki klasni amalgam
4
O ulozi intelektualaca u raspirivanju nacionalizma u Srbiji vidi dobro dokumentovanu studiju Dragovi-Soso, 2004.
suprotstavljenih interesa i odri ga u svojoj slubi desetak godina (naravno, mogunost da

savez velikih grupacija koje potiu iz klasa sa suprotstavljenim interesima tako dugo opstojava
stvorena je u izuzetnim istorijskim okolnostima: sloma drutvenog sistema, u uslovima u kojima
posebni klasni interesi nisu bili jasno profilisani, a graanski su ratovi i spoljanja izolacija skoro
ultimativno nametali defanzivni gregarizam).
S druge strane, Slobodan Miloevi se, pre nego to je ostvario svoje ciljeve na federalnom planu, naao pred nezaustavljivim udarom sistemskih promena u Srednjoj i Istonoj Evropi, koje
su spolja nametnule uvoenje institucionalnih i legitimacijskih obrazaca kapitalistike trine
ekonomije i politikog pluralizma. Njegovi protivnici u nomenklaturama drugih republika SFRJ
sistemske su promene mogli utoliko lake da prihvate ukoliko su vie uspevali da ih iskoriste za
(privremenu!) samoodbranu svojih poloaja, a to su, naravno, inile i potencijalno prevratnike
(i stoga takoe antimiloevievske) drutvene grupacije u Srbiji, koje su uz pomo spoljanjih
promena i ovde iroko legitimizovale te obrasce.5 Tako je Slobodan Miloevi, iako nevoljko i
s izvesnim zakanjenjem, bio prinuen da formalno, institucionalno i legitimacijski adoptira
politiki pluralizam i privatno-vlasniku ekonomiju nastojei da i dalje sva tri drutvena podsistema ekonomski, politiki i legitimacijski zadri pod to veom kontrolom. Razgorevanje
graanskog rata u SFRJ predstavljalo je, oigledno, idealan istorijski okvir za uspeh takvog
poduhvata!
Sukobi oko konstituisanja novog klasnog sistema u Srbiji (i u SFRJ) poeli su, dakle, krajem
osamdesetih, istovremeno kada su sukobi oko dominantnih poloaja unutar vrhova nomenklature bili uspeno predstavljeni kao pitanje nacionalno-dravnog opstanka. Ovo je pitanje bilo
toliko zaotreno u svesti veine pripadnika razliitih etnikih zajednica u SFRJ da je i epohalni
problem sistemske promene (naina proizvodnje drutva) shvaen samo kao izveden iz primarnog dravnog pitanja (kapitalizam i demokratija prihvatani su, u Sloveniji npr. kao posledica
nacionalnog osloboenja, ili u Hrvatskoj, npr, kao puko sredstvo za to osloboenje). Takav
mobilizacijski okvir delanja u Srbiji su zastupale i one politiko-drutvene grupacije koje su
nastojale da srue socijalistiki poredak i uspostave novi sistem odnosa (pripadnici srednjih slojeva, i iz njih a pre svega iz intelektualnih i bivih opozicionih krugova regrutovana politika
elita u nastajanju). Odluka da se politiko vostvo te grupacije i samo predstavi kao prvenstveni
zastupnik nacionalnih interesa pokazala se, meutim, kao fatalna. Na predsednikim izborima
1990. godine Slobodan Miloevi je bio dobio dve treine glasova, a njegova stranka (SPS) na
parlamentarnim izborima ak tri etvrtine.
Uspeno mobilisanje niih drutvenih slojeva (poljoprivrednika i manuelnih radnika; ali i penzionera, inertnih mentalnih zatoenika dotadanjeg socijalistikog poretka), kao i znaajnog
dela srednjih slojeva od strane predstavnika starog poretka donelo je u Srbiji poraz prevratniki
orijentisanim delovima srednjih slojeva i njihovim politikim predstavnicima upravo na onom
polju na kojem su u svim drugim zemljama osigurali prevlast: a to je korienje demokratskih
(pluralistikih) sredstava za osvajanje i legitimisanje svoje vlasti. Tako je Slobodan Miloevi
prisvojio ovo kljuno oruje za uklanjanje nomenklature s komandnih poloaja i mirno se
mogao pozvati na demokratsku proceduru kao na uporite na kojem reim poiva. Politiko
uvrivanje (dotadanje) nomenklature na vrhu pluralistikog poretka imalo je, kao neposrednu politiku posledicu, potpunu dezorganizaciju opozicionih snaga: cilj je njihove radikalne
Pod prevratnikim grupacijama podrazumeva se konglomerat drutvenih grupa koji je u Srbiji, kao i u drugim dotadanjim
socijalistikim zemljama, predvodila novonastajua politika elita, regrutovana prvenstveno iz srednjih slojeva i voena, po pravilu, od
strane dotadanjih politikih disidenata (najee intelektualaca). Pripadnici srednjih slojeva bili su relativno najzastupljeniji u tom konglomeratu, ali su u drutvenim pokretima koji su vodili sistemskim promenama aktivno uestvovali ne samo pripadnici niih slojeva
nego i negde vie, negde manje delovi nomenklature itd.
46 :
kritike (politiki monopol komunistike partije) izmakao, a u korienju neposrednog mobilizacijskog motiva nacionalizma pokazale su se nedoraslim. Poto su i same posegnule za tim
motivom, kritiku vlasti nisu mogle da zasnuju ni na antiratnom pozivu. Stoga su, ubrzo, umesto
da se vre ujedine protiv vladajueg reima, poele sve ee meusobno da se sukobljavaju
(optuujui jedna drugu za neuspehe) ili da se unutar sebe fragmentizuju.
Politiku pluralizaciju poretka, uz zadravanje pripadnika ranije nomenklature na vlasti, pratila je
i sistemska promena u sferi ekonomskih odnosa. Slom socijalizma, i istovremeni dravni raspad,
potisnuli su drutveno vlasnitvo i samoupravljanje, kao specifine ideoloko-institucionalne
modele organizovanja ekonomskog podsistema, i omoguili da se i u Srbiji ogoli sutina
socijalistikog poretka: komandni (kolektivno-vlasniki) karakter temeljnih drutvenih odnosa.
U novim uslovima, u kojima je drutveni monopol nomenklature bio zamenjen politikom
dominacijom njenih pripadnika, a ekonomski je monopol ipso facto (bez drutvenog otpora)
bio preobraen u dravno vlasnitvo, grupacija na vlasti osigurala je sebi kontrolu nad glavnim
ekonomskim resursima zemlje. Kontrola je, u odnosu na konstituciju prethodnog poretka, imala
bitno ogranienje: prisvajanje/stvaranje i proirena reprodukcija vlasnitva izvan dravnog
okvira dakle, privatnog kapitala postali su u principu legalni i legitimni. I ne samo to, privatizacija dravnog vlasnitva nametala se kao apsolutno neizbena. U datim istorijskim okolnostima, meutim, navedeno ogranienje postalo je apsolutna prednost. Raspolaganje dravnim
vlasnitvom i faktika kontrola nad drutvenom svojinom (u pravnom smislu, a jo vie u svesti
stanovnitva, ta dva svojinska oblika nisu ni bila jasno razgraniena), uz politiku dominaciju (to
je znailo i potpunu kontrolu nad dravnim aparatima: administrativnim, policijskim, sudskim
itd.), pruili su iroke mogunosti posednicima vlasti da konvertuju svoje poloaje u privatno
vlasnitvo, odnosno, da privatizaciju uine glavnim instrumentom vlastite akumulacije kapitala
(preraspodeljujui drutveno bogatstvo samima sebi).
Ovde se ne moe ulaziti u tehnike kojima je vlasnika redistribucija u Srbiji sprovoena tokom
devedesetih. Jasno je da je u tome vanu ulogu igrala privatizacija, koja se odvijala po razliitim
zakonima, donoenim i vie puta menjanim od kraja osamdesetih, a koja je omoguila, prvenstveno onom sloju ranije nomenklature koji je upravljao ekonomijom (direktorima firmi), da se
dokopa (veinskog ili znaajnog manjinskog) vlasnitva privatizovanih preduzea. Osnivanje
malih privatnih firmi, u koje je zatim masovno prelivan kapital javnih preduzea od strane
menadera u zemlji ili poslovnih predstavnika u inostranstvu, kao i korienje privilegovanih poslovnih informacija i mrea, predstavljali su vana sredstva redistribucije vlasnitva kojima su se,
osim delova nomenklature, sluili i srednji nivoi uprava preduzea, pa i preduzetni strunjaci.
Uslovi spoljne trgovine pod reimom meunarodnih sankcija, od 1992. do 1995. godine, u
kojima se ilegalno (ali pod kontrolom drave!) uvozila velika koliina robe (nafta, cigarete itd.),
pruali su priliku za masivno zgrtanje bogatstava pojedincima koji su bili pripadnici vladajue
grupacije ili su je opsluivali. Najzad, graanski su rat brojni uesnici shvatili i kao priliku za
pljakaki pohod, iz kojeg su pojedinci uspevali da izau s velikom koliinom imovine (osigurane, npr. vercom oruja, goriva, hrane itd., i to bez sumnje uz nadzor i podrku odgovarajuih
dravnih aparata).
Za sadanju su raspravu, meutim, prvenstveno vane one osobenosti drutvenog preobraaja
koje su proizale kao opti rezultat pomenutih i drugih sredstava redistribucije drutvenog bogatstva. A taj je rezultat, tokom prvih godina devete decenije 20. veka, bio sledei: oko dve
treine nove ekonomske elite Srbije (u nju su bili ukljueni kako vlasnici privatnih preduzea
tako i direktori javnih firmi) inili su pojedinci koji su, direktno ili indirektno, poticali iz slojeva
socijalistike nomenklature. Meu velikim privatnim vlasnicima takvi su inili skoro polovinu
(re je o nekadanjim politiarima, direktorima, njihovoj rodbini itd. up. Lazi, u: Lazi, ur.
1994: 119149). Po tom je visokom ueu, u prvim godinama postsocijalistike transformacije,

nomenklatura u Srbiji bila postigla znaajnu prednost u odnosu na postignua nekadanjih
pripadnika nomeklature u drugim socijalistikim zemljama (u kojima je ono variralo izmeu
etvrtine i treine, uz izuzetak Rusije, koja je bila najblia Srbiji, ali je ipak za njom zaostajala up.
Szelenyi and Szelenyi, 1995). Drugim reima, empirijski podaci nedvosmisleno potvruju da su
u drutvenim sukobima koji su pratili sistemske promene poetkom devedesetih glavni dobitnici ovde bili pripadnici ranije socijalistike nomenklature, i to ne samo po tome to su zadrali
politiku vlast nego i tako to su vlasniku transformaciju ekonomije obavljali dominantno u
vlastitom interesu.
Trini preobraaj ekonomije na privatno-vlasnikoj osnovi u Srbiji je, pri tom, napredovao
znatno bre od procesa privatizacije jer su njena legalizacija i sticanje legitimacijske prevlasti
omoguili snaan prodor preduzetnikih aktivnosti odozdo, od strane novih sitnih, a ubrzo
i srednjih preduzetnika.6 Ako je, dakle, turbulentan poetak devedesetih s transformacijom
naina proizvodnje drutva, graanskim ratom, ali i hiperinflacijskom eksplozijom (1993. godine) bio izuzetno povoljan za prvobitnu akumulaciju (odnosno, krajnje povlaenu redistribuciju) kapitala, produavanje drutveno-ekonomske i politike nestabilnosti predstavljalo je opasnost za njegovu (proirenu) reprodukciju. Novoj privatno-vlasnikoj eliti, tj. jezgru
kapitalistike klase u nastajanju (bez obzira na izvore njenog bogatstva) sve se snanije nametao
interes za pacifikovanje drutvenih odnosa na unutranjem i na spoljanjem planu. Dramatina
nestabilnost (ispoljena kao strmoglav pad ivotnog standarda velike veine stanovnitva Srbije,
uz izuzetno jak pritisak ekonomsko-politikim sankcijama spolja) ugroavala je i sam vladajui
reim tako da se sada i Slobodan Miloevi naao na strani onih koji su teili da stabilizuju prilike
u zemlji. Izgledalo je da Dejtonski mir, uz postepen ekonomski oporavak, osigurava povoljne uslove za odravanje postojee vlasti, a da e ona nastojati da podri pretpostavke za nesmetanu
privatno-vlasniku akumulaciju.
Drutveni odnosi bili su, meutim, znatno sloeniji nego to prethodna slika sugerie. Pre
svega, interesi ekonomske elite bili su protivreni, ali i dinamini (postepeno su se menjali).
Dok je jedan njen deo (naroito onaj koji je do kapitala doao na relativno legalan nain bilo
odozgo koristei se zakonima o privatizaciji, bilo odozdo naglo uveavajui svoje vlasnitvo)
teio ubrzanom stvaranju regularnog trinog ambijenta (stabilizacija, dovrenje privatizacije
i restrukturisanje ekonomije, stvaranje vrstog pravnog poretka, ukljuivanje u meunarodno
trite itd.), drugi deo bio je mnogo zainteresovaniji za ouvanje postojeeg poretka. Re je o
onom delu elite koji jo nije bio stigao da obavi proces konverzije kapitala (delovi aparata vlasti,
jedan broj menadera javnih preduzea) ili se plaio da bi jaanje pravnog poretka moglo da
dovede u pitanje kapital koji je (na pomenute nelegalne naine) steen. Oigledno je, pri tom,
da je prva grupa tendencijski morala jaati, a druga slabiti, iz razliitih razloga. Naime, protokom
vremena, rastao je broj onih koji su nastojali i u tome bili uspeni da obave konverziju. Zatim,
protok godina inio je sve manje vidljivom evidenciju o nainima sticanja bogatstva. Najzad, i
tendencijski najvanije, stabilizacija trine ekonomije postepeno je istila sastav nove ekonomske elite: iz nje su ispadali pripadnici koji nisu posedovali preduzetnike sposobnosti, a u
nju su se uspinjali pojedinci (preteno iz srednjih slojeva) koji su tim sposobnostima raspolagali.7
Reju, dotle dok je izgledalo da reim Slobodana Miloevia osigurava sistemsko uvrivanje
trine ekonomije u Srbiji, i dok je to i spolja (od strane Sjedinjenih Amerikih Drava i Evropske
unije) potvrivano, nova ekonomska elita mogla je da ga podrava. A kada je ta pretpostavka
48 :
dovedena u pitanje, i sama se ekonomska elita znatno podelila tako to je veliki broj njenih pripadnika ustanovio da opstanak reima ugroava njihove interese.
Podele u odnosu prema vladajuem reimu obeleile su i interese srednjih slojeva. Reeno je da
je znatan broj njihovih pripadnika bio privuen nacionalistikom mobilizacijom krajem osamdesetih, pri emu su uspeni pojedinci, sluei reimu, sticali materijalne i statusne privilegije, a
mnogo vei broj njih isticao je sline aspiracije. Poznato je, s druge strane, da su srednji slojevi
u celini, kako u relativnom tako i u apsolutnom smislu, bili izraziti gubitnici tokom narednog
perioda blokirane transformacije. Povezivanjem tih dvaju uvida pokazuje se sledee: poto su u
Srbiji, za razliku od drugih transformacijskih zemalja, iroki krugovi unutar ovih slojeva podrali
snage starog (Miloevievog) reima i tako pomogli nekadanjoj nomenklaturi u blokiranju
promena, sledi da su, proputanjem da se masovno angauju u kljunim poetnim sukobima
u kojima je odreen nain sistemskih drutvenih promena, kao i tako to su neposredno doprinosili blokiranju promena, sami pripadnici srednjih slojeva znatno sauestvovali u stvaranju
uslova za materijalne i statusne udare koje su pretrpeli tokom naredne decenije. Ipak, ne moe
se osporiti ni inejnica da je glavnina otpora vladajuem reimu sve vreme dolazila upravo iz
grupacija koje su pripadale ovim slojevima, i to u rastuoj meri tako da su u zimu 1996/1997.
godine njihovi pripadnici (uz marginalnu pomo drugih drutvenih grupa up. Lazic, ed. 1999)
uspeli da na vlast u Beogradu i mnogim drugim gradovima u Srbiji dovedu predstavnike opozicionih stranaka.
Naravno, motivacija za otpor reimu (kao nosiocu blokirane transformacije) pripadnika srednjih
slojeva bila je raznolika. Sredinju njenu taku inio je opti klasni interes, koji je bio neposredno
i krajnje izotreno vidljiv u konkretnim istorijskim okolnostima, u kojima su nasuprot istovremenom poboljanju drutvenog poloaja veine njihovih pripadnika u drugim zemljama Srednje i Istone Evrope u Srbiji oni poeli da tonu do ruba materijalne egzistencije (pa i samog
fizikog opstanka u graanskim ratovima, a zatim i u sukobu sa zemljama NATO-a). Neposredni
opti materijalni interes (koji se upravo po toj optosti razlikuje od posebnih interesa pojedinih
grupacija unutar ovih slojeva, koje su ih uspeno realizovale sluei u administrativnim, mobilizacijskim i drugim aparatima reima) bio je dopunjen politikim zahtevima za demokratizaciju
(koja bez sumnje doprinosi ostvarivanju optih drutvenih interesa ovih slojeva jer pre svega
njima omoguava pristup mehanizmima za kontrolu vlasti). Te su zahteve posebno postavljale
upravo odreene grupe unutar srednjih slojeva koje su bile povezane s nastajuim civilnim
drutvom (o srednjoklasnoj utemeljenosti civilnog drutva u Srbiji, posebno u ovom periodu,
vidi empirijsku evidenciju u Lazi, 2005: 6197), kao i sa studentskim pokretima. I zatim, svaka ira
analiza problema otpora vladajuem reimu u Srbiji ne bi smela da previdi ni moralne imperative koji su se s munom neodoljivou nametali u uslovima brutalnog i gnusnog graanskog
rata svakom pripadniku drutva, pa tako i srednjim slojevima. Najzad, ne treba smetnuti s uma ni
interes da se novi odnosi drutvene reprodukcije akumulacije kapitala i politikog takmienja
definitivno uspostave i stabilizuju, interes koji se raao u onim delovima srednjih slojeva koji
su, u transformacijskim okolnostima, traili (i sve vie nalazili) priliku da se uspnu na dominantne
poloaje koji su se formirali unutar tih novih odnosa, a to znai: u krugove novonastajue ekonomske i politike elite.
U drutvenim sukobima tokom devedesetih pripadnici niih drutvenih slojeva a pre svih,
manuelni radnici uestvovali su marginalno. Jasno je da ove grupacije nisu mogle ni
oekivati da e promene sistema drutvenih odnosa poboljati njihov opti klasni poloaj u
relativnom smislu (u odnosu na vladajue grupacije i srednje slojeve). I vie od toga, iskustva
postsocijalistike transformacije svedoila su o apsolutnom pogoravanju poloaja velikih delova klase manuelnih radnika, zbog naglog rasta nezaposlenosti, opadajuih najamnina, visokog
rasta nejednakosti, drastinog smanjivanja svih oblika zdravstvene i socijalne zatite itd. (vidi
komparativne empirijske podatke u Milanovi, 1999). Naravno, veina ovih nevolja zadesila je i
radnike u Srbiji, i u uslovima blokirane transformacije, ali je upravo ta blokiranost nerazmrsivo
isprepletena s okolnostima rata i meunarodne izolacije onemoguavala da se posebni
interesi manuelnih radnika kristaliu!
Naime, dok se socijalistiki poredak u celini zasnivao, izmeu ostalog, na tome da titi interese
radnike klase, neki oblici te zatite u SFRJ bili su posebno razvijeni. S obzirom na takvu predistoriju, kao i na injenicu da je Slobodan Miloevi uspeo da, krajem osamdesetih, na nacionalnom programu mobilie pored pripadnika srednjih slojeva i velike grupacije manuelnih radnika, ne treba da udi to to se oni nisu masovnije pridruili prevratnikim grupacijama
poetkom devedesetih. Populistika demagogija u kojoj su kombinovane teme nacionalistikih
(odbrana Srbije i Srba) i klasnih revandikacija (ouvanje socijalne pravde) inila je amalgam koji
je Slobodanu Miloeviu doneo podrku iroke klasne koalicije na prvim viestranakim izborima. I zatim, u svim narednim izborima, kao i tokom masovnih antireimskih drutvenih pokreta
koji su se periodino formirali devedesetih, pripadnici niih drutvenih slojeva podravali su
postojee strukture vlasti: bilo neposredno, glasajui za Socijalistiku partiju, ili njene saveznike
(pre svega, za Radikalnu stranku; vidi podatke o slojnoj utemeljenosti politikih stranaka u Srbiji
u ovom periodu u Slavujevi, 2005), ili su se sve naglaenije s protokom vremena povlaili u
izbornu apstinenciju i drutvenu pasivnost, to je na kraju i omoguilo srednjim slojevima da
zbace reim Slobodana Miloevia.
Oigledno je da je razgorevanje graanskih ratova inilo dovoljan preduslov za produeno
efikasno delovanje nacionalistike mobilizacije meu pripadnicima niih slojeva, ali moe izgledati neobina njihova podrka vlasti u periodu u kojem su se materijalni uslovi ivota ovih grupa
dramatino pogoravali. Na ovom je planu, meutim, delovao niz meusobno povezanih mehanizama. Pre svega, to je pogoranje, kako u svom dugoronom, usporenijem toku tako i u periodima apokaliptikog sunovrata (kao 1993. godine), bilo priblino ravnomerno rasprostranjeno
po skoro celokupnoj drutvenoj hijerarhiji (izuzimajui sam njen vrh). Tako se reim nije postavio
manifestno neprijateljski prema manuelnim slojevima kao prema srednjima (to je bio sluaj u
uspenim transformacijskim zemljama; moglo bi se rei da je u Srbiji bilo upravo obrnuto) pa
je delovanje relativne deprivacije kao izvora drutvenih sukoba pre bilo usmereno na srednje
nego na nie drutvene slojeve. Pri tom je vladajua politika elita mogla, barem prividno ubedljivo, kao uzronike ekonomskog sloma zemlje da oznai ratove i neprijateljsko meunarodno
politiko i ekonomsko okruenje izvlaei iz takve interpretacije mnogo vie argumenata u
prilog sebi nego protiv sebe. Najzad, u datim drutveno-ekonomskim uslovima, kada je u zemlji legalna ekonomska aktivnost bila u velikoj meri zamrla (i bila natpolovino! zamenjena
sivom i crnom ekonomijom), vladajui je reim dobar deo (opadajueg) drutvenog proizvoda linearno distribuirao, i to ne vie kao plate za rad nego kao neku vrstu opte socijalne
pomoi, esto u naturalnom obliku. Tako se u svesti najugroenijih, dakle, niih slojeva reim
poeo pojavljivati kao neizbean garant svakodnevnog preivljavanja. Uinivi pripadnike niih
slojeva skoro potpuno egzistencijalno zavisnim od vrha vlasti, Slobodan Miloevi ih je time
(barem privremeno) odravao u stanju naglaene lojalnosti (na analogan nain se, izmeu ostalog, moe objasniti i kasnije opadanje aktivne podrke manuelnih radnika vladajuoj stranci, na
izborima, i vladajuem reimu, u vreme uspona drutvenih pokreta koji su ga uklonili s istorijske
scene do kojeg je dolo s poboljavanjem njihovih ivotnih uslova).
Na kraju, odsustvo bilo kakvog vreg klasnog organizacijskog okvira predstavljalo je jednu od
kljunih prepreka za autonomno klasno drutveno (politiko i ekonomsko) delanje manuelnih
radnika. Na politikom planu njih je prethodno bila zarobila Socijalistika partija, i to koristei
50 :
prvenstveno nacionalistiki mobilizacijski obrazac, dok su se pokuaji da se formira socijaldemokratska stranka, s programom koji bi bio utemeljen na specifinim drutveno-ekonomskim
interesima radnika, pokazali u vie navrata potpuno jalovim (ratne okolnosti, u kojima je ideja
o tome da je nacija/drava u opasnosti masovno podravana, i izrazita nesposobnost malih
grupa i pojedinaca koji su pokuavali s osnivanjem socijaldemokratskih stranaka da radnike
politiki organizuju i mobiliu, predstavljaju osnovne uzroke te jalovosti). Nisu mnogo bolje prilike vladale ni na sindikalnom planu. U konfuziji koju je na politikom polju klasne reprezentacije napravila Socijalistika partija krajem osamdesetih i poetkom devedesetih, a zbog toga
to je opstala na vlasti, i dotadanji je sindikat (kojim je rukovodila nomenklatura) ostao pod
njenom kontrolom zadravi znatan deo svog lanstva. Konkurentske sindikalne organizacije
na prvom mestu sindikat Nezavisnost bile su mobilizacijski slabo aktivne i, prirodno, malo
uspene, pri emu nisu trpele posledice tog neuspeha jer su dobijale spoljanju materijalnu
podrku zbog svog opozicionog politikog angamana (sic!). Drugim reima, ako je sindikat
koji je podravao Vladu (Savez samostalnih Sindikata) paralisao ekonomske akcije veine
manuelnih radnika (ograniavajui njihove trajkove na izolovane firme i kratkorone materijalne zahteve), to je isto inio i opozicioni sindikat s preostalom manjinom jednostavno tako
to je bio sutinski pasivan, odnosno, nije bio u stanju da mobilie i delatno pokrene znatnije
delove klase.
Ukratko, slojevi manuelnih radnika nalazili su se tokom blokirane transformacije u Srbiji u
okolnostima koje su izrazito pasivizirajue delovale na njihov kako ekonomski tako i politiki
angaman. Aktuelno dominantno istorijsko kretanje bilo je oigledno usmereno protiv njihovih
interesa, a eventualni pokuaj da se odupru promenama (voen ranijom ideoloki nametnutom iluzijom, prema kojoj je socijalistiki poredak bio zasnovan prvenstveno na ostvarivanju
njihovih interesa) bio je na irokom istorijskom planu potpuno delegitimisan i unapred oznaen
kao nemogu. Suoeni s razorenom ekonomijom, pripadnici ovih slojeva prihvatili su da
razmenjuju (u principu pasivnu) potporu vladajuem reimu za prosjaku naknadu, koja im je
omoguavala da preivljavaju od danas do sutra nalazei utehu u manipulacijskim ludorijama
o herojskom suprotstavljanju Srbije svetskoj zaveri protiv (meunarodnih) zakona i (univerzalne) pravde. U tom izrazito turbulentnom istorijskom periodu usmereni na osiguravanje
pukog svakodnevnog opstanka, zbog ekonomske i ratne katastrofe radniki slojevi nisu
uspeli da se sami organizuju ni na stranakom ni na sindikalnom planu. A u uslovima u
kojima su srednji slojevi i sami bili zaokupljeni slinim problemima nije se bila pojavila ni panje
vredna mobilizacijsko-organizacijska elita iz njihovih krugova koja bi okupila i usmerila delatni
angaman manuelnih radnika. Naprotiv, kao to je reeno, brojno znatno ve narasli srednji
slojevi pre svega su nastojali da uoblie vlastitu klasnu akciju, rukovoenu svojim posebnim
interesima (predstavljenim u vidu optih vrednosti trita i demokratije), za koju nisu mogli na
irem planu vre i trajnije da angauju radnike.
Vreme blokirane transformacije u Srbiji tokom devedesetih, predstavlja, dakle, period u kojem
su u (manifestnim) klasnim sukobima prvenstveno bili angaovani delovi stare vladajue grupacije (koji su se adaptivno rekonstruisali u novu politiku i ekonomsku elitu), novoregrutovana
ekonomska elita i srednji slojevi. Pri tom su poetni uspesi dotadanje nomenklature u tim
sukobima omoguili da se, u optem procesu promene naina drutvene proizvodnje, iji krajnji
smer nije ni mogao biti doveden u pitanje, upravo njeni pripadnici i najblii saradnici preobraze
u glavninu nove ekonomske elite. Kada je taj cilj najveim delom postignut, novouspostavljeno saveznitvo (rekonstruisane) ekonomske elite i srednjih slojeva dovelo je do ruenja
vladajueg reima i deblokiralo transformaciju da bi se u (ponovo) uspostavljenim demokratskim i trinim uslovima posle 2000. godine kapitalistika klasa u nastajanju pokazala kao glavni
dobitnik u procesu promena, a srednji slojevi kao delimini dobitnik. Radnicima, korienim
prvobitno od strane nomenklature kao podrka starom reimu, klasno razbijenim i ekonomski
marginalizovanim, ostavljeno je da plate najveu cenu kako blokiranja tako i kasnijeg ubrzanog
odvijanja transformacije.
Kad je re o institucionalnim promenama, proizvedenim posle 2000. godine, koje ine sistemski korelat prethodno pomenutih promena poloaja drutvenih grupa, smer restrukturisanja
najjasnije se vidi u finansijskom sektoru, u kojem su nekadanje najvee banke (pod kontrolom
drave) likvidirane, dok je veina ostalih privatizovana, i to tako da u bankarskom sektoru, a prema aktuelnim tendencijama i u sektoru osiguranja, dominaciju na tritu preuzimaju filijale stranih firmi. Finansijska i monetarna stabilizacija (pad inflacije, stabilizacija kursa itd. neposredno
su uzrono-posledino povezani s masovnijim ulaskom stranog kapitala u Srbiju) otvaraju put
industrijskim investicijama, kojima pre svega multinacionalne korporacije preuzimaju privatizovane velike (potencijalno) profitabilne firme u zemlji (cement, metalurgija, duvan, odskora
nafta i gas, a uskoro telekomunikacije, pa elektroprivreda itd.). Naela vaingtonskog konsenzusa (stabilizacija, privatizacija, restrukturisanje, otvaranje prema svetskom tritu), na kojima
su podruja biveg socijalistikog poretka do kraja osamdesetih najveim delom iskljuena iz
globalne reprodukcije kapitala bila (re)integrisana u opti proces svetske kapitalske proizvodnje, primenjuju se i u Srbiji, s desetak godina zakanjenja. Naravno, njih na unutranjem planu
implementira politiki reim (drava), uspostavljen 2000. godine na analognim principima:
ukljuivanja u svetski poredak drava, uz potovanje trenutno vaeih normi (globalni politiki
poredak, koji reguliu meunarodne organizacije pod patronatom dominantne sile SAD-a).
Stoga izgleda opravdano da se period posle 2000. godine prvenstveno oznai kao vreme normalizacije u kojem se srpsko drutvo i drava ukljuuju u meunarodni poredak zasnovan na
trinoj ekonomiji i pluralistikom politikom sistemu. Uvrivanje institucionalnog poretka
koji garantuje privatno vlasnitvo (strano i domae) i ispunjavanje ugovora, ubrzano iskljuuje
dravu iz neposredne regulacije ekonomskih aktivnosti, preobraava je u uvara optih uslova
proizvodnje profita i podvrgava je meunarodnim pravilima stabilizovalo je uslove za reprodukciju kapitala.
Poto su u prethodnom delu teksta rasvetljavani uzroni mehanizmi koji su vodili preoblikovanju
naina reprodukcije drutva u Srbiji (zameni socijalistikog drutvenog poretka kapitalistikim),
sada e sasvim ukratko biti izloene i drutvene posledice ove promene, i to pre svega one koje
se tiu strukturnih obeleja novog tipa klasnih odnosa: regrutacije i materijalnog poloaja osnovnih drutvenih klasa. Kada se u celini pogleda na procese drutvenog strukturisanja u Srbiji
posle 2000. godine, odmah se uoava da se oni modeluju po optim obrascima karakteristinim
za druge zemlje postsocijalistike transformacije (tokom prethodne decenije). Komandno-planski karakter osnovnih drutvenih odnosa zamenjen je, sada ve u celini, odnosima kapitala. Vlasnici kapitala regrutovani su, u znatnoj meri, iz bive vladajue grupacije, nomenklature (kako
iz njenog politiarskog tako i iz direktorskog sloja). Uz njih su, vremenom, u sve veem broju,
u ekonomsku elitu dospevali i pojedinci iz nekadanjih srednjih slojeva (strunjaci, sitniji preduzetnici) koji su u pravno i legitimacijski konfuznim uslovima strukturnih promena ubrzano
akumulisali bogatstvo. Srednji slojevi tokom promena prolaze kroz ambivalentne procese: njihov materijalni poloaj sve izrazitije zaostaje za poloajem novih preduzetnika i menadera,
ali se i znatnije uzdie u odnosu na nie slojeve. Uz to, unutar samih srednjih slojeva dolazi do
snanijeg diferenciranja, pogotovo s obzirom na visok rast nezaposlenosti, koji pogaa i njihove
pripadnike.
Da je drutvo zadralo klasni karakter, dokazuje jasna odvojenost drutvenih grupa u obe
kljune stratifikacijske dimenzije: u reprodukciji tih grupa i njihovom materijalnom statusu.
52 :
Da se, meutim, priroda klasnog odnosa menja, ukazuju, npr. podaci o rekonstrukciji srednje
klase, u okviru koje su sitni preduzetnici tokom devedesetih doiveli znaajan materijalni
uspon koji je poivao na promenjenoj ulozi privatnog vlasnitva u konstituisanju dominantnog sistema odnosa (up. Lazic, Cvejic, 2010; izuzetan materijalni uspon krupnih preduzetnika
dokumentovan je ve u poetnom periodu transformacije; up. Lazi, u Lazi, prir. 1994). Isto tako,
indirektan pokazatelj promene karaktera drutvenog poretka predstavlja nalaz o (privremenom!) nazadovanju materijalnog poloaja nekih delova najviih slojeva posle 2000. godine,
do kojeg su dovele obimne promene unutar politike elite (njeni novi pripadnici najee nisu
jo! uspeli da akumuliu vea materijalna bogatstva), kao i pogoravanje statusa menadera
javnih preduzea (koja su sve malobrojnija i po pravilu neuspena; up. Lazi, Cveji, 2004).
Istraivaki podaci takoe rasvetljavaju i znatan uticaj konkretnih istorijskih okolnosti na
specifian tok drutvene transformacije u Srbiji. Pre svega, kao to je reeno, ni u jednoj drugoj
postsocijalistikoj zemlji nije bio zabeleen takav uspeh u konverziji resursa socijalistike nomenklature iz organizacijskih u privatno vlasnitvo na osnovu kojeg su njeni pripadnici postali najbrojniji deo nove preduzetnike elite (barem u prvom periodu transformacije). To je bilo
mogue samo u uslovima koji su u to vreme saeto nazvani razorenim drutvom. Iste okolnosti
vodile su tokom devedesetih do slinog uspeha u poboljavanju materijalnog poloaja i kada je
re o sitnim preduzetnicima (kao to je pomenuto), dok je uvrivanje novog trinog sistema
regulacije i pravnog poretka, posle 2000. godine, vratilo njihov materijalni status u normalu
(ujednailo ga je sa statusom strunjaka). Na drugom kraju drutvene lestvice, podaci ukazuju
na to da su tokom devedesetih jaale veze izmeu manuelnih radnika i poljoprivrednika, i to
kako na planu regrutacije tako i izjednaavanjem njihovog materijalnog poloaja. To su takoe
bile posledice dramatinih drutvenih uslova u kojima se sistemski preobraaj odvijao u Srbiji
(povratak znatnog broja manuelnih radnika na ekonomiju samosnabdevanja u sitnu poljoprivredu, uz masovnu pauperizaciju drutva). Posle 2000. godine, meutim, unutar obe ove
grupacije dolazi do diferencijacije, u okviru koje se KV radnici odvajaju od NKV radnika (regrutacijski, ali i tako to im se materijalni poloaj znatno bre popravlja up. Lazi, Cveji 2008), a
manji deo poljoprivrednika koji se uspeno preobrazio u farmere materijalno se vidno uzdie u
odnosu na veinu koju ine sitnoposednika, najee staraka seoska domainstva. Naravno,
naglaeno poveavanje ukupnih drutvenih nejednakosti posledica je, prvenstveno, snanog
zaostajanja (tokom devedesetih u apsolutnom, a kasnije u relativnom obliku) prihoda prelaznih
(slubenikih) i manuelnih slojeva, unutar kojih velike grupacije dospevaju na prag siromatva,
pa i ispod njega (v. empirijske podatke o promenama materijalnog poloaja osnovnih klasa u
periodu 19892003. u Lazi, Cveji, 2004).
Istraivaki nalazi o promenama u reimu pokretljivosti i materijalnom poloaju osnovnih
drutvenih grupa (klasa i slojeva od kojih se te klase sastoje) pokazuju da su na te promene
uticala dva inioca: a. opti tok transformacije, koji je znaio nove oblike strukturisanja koji
poivaju na osnovama razliitim od onih u socijalistikom poretku, i b. specifian tok promena u
Srbiji, odreen kolapsom ekonomskog, pravnog i socijalnog sistema, kao posledici produenih
graanskih ratova i meunarodne izolacije.
LITERATURA
Berend, I. 2001. Centralna i Istona Evropa, 19441993. Podgorica: CID
Boli, S. 2002. Rast privatnog sektora i preduzetnitva u Srbiji tokom 1990-ih, u: Srbija na kraju milenijuma.
Bgd: ISI
Dragovi-Soso, J. 2004. Spasioci nacije. Intelektualna opozicija Srbije i oivljavanje nacionalizma. Bgd:
Fabrika knjiga
Eyal, G., I. Szlnyi and E. Townsley. 1998. Making Capitalism Without Capitalists. London: Verso
Lazi, M. 1987. U susret zatvorenom drutvu. Zagreb: Naprijed
Lazi, M. prir. 1994. Razaranje drutva. Jugoslovensko drutvo u krizi 90-ih. Beograd: Filip Vinji
Lazi, M. ed. 1999. Protest in Belgrade. Budapest: CEU Press
Lazic, M. 2000. Serbia: The adaptive reconstruction of elites, in: J. Highley, and G. Lengyel, eds. Elites After State
Socialism. Theories and Analysis. Lanham: Rowman & Littlefield
Lazi, M. 2000. Elite u postsocijalistikoj transformaciji srpskog drutva, u: M. Lazi, prir. Raji hod. Bgd:
Filip Vinji
Lazi, M. i S. Cveji. 2004. Promene drutvene strukture u Srbiji: sluaj blokirane post-socijalistike transformacije, u: A. Mili, prir. Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa. Beograd: ISI Filozofskog fakulteta
Lazi, M. 2005. Promene i otpori. Beograd: Filip Vinji
Lazic, M. and S. Cvejic. 2006. Changes in the Recruitment Patterns... Sociologija, Vol. XLVIII, No 2. Belgrade
Lazi, M. i S. Cveji. 2008. Postsocijalistika transformacija i fragmentacija radnike klase: sluaj Srbije i Hrvatske,
u: S. Vujovi, prir. Drutvo rizika. Beograd: Institut za socioloka istraivanja
Lazic, M. and S. Cvejic. 2010. Post-Socialist Transformation and Value Changes of the Middle Class in Serbia,
European Sociological Review, doi: 10.1093/esr/jcq042
Linc, H. i A. Stepan. 1998. Demokratska tranzicija i konsolidacija. Beograd: Filip Vinji
Longvort, F. 2002. Stvaranje Istone Evrope: od preistorije do postkomunizma. Beograd: Clio
Milanovic, B. 1999. Income, Inequality, and Poverty during the Transition from Planned to Market Economy.
Washington, D.C.: The World Bank
Slavujevi, Z. 2005. Promena socijalne utemeljenosti i socijalne strukture pristalica relevantnih politikih
stranaka u Srbiji prvih godina XXI veka, u: Z. Lutovac, prir. Demokratija u politikim strankama Srbije. Beograd:
IDN i Friedrich Ebert Stiftung
Staniszkis, J. 1991. Political Capitalism in Poland. East European Politics and Societies, Vol. 5, No. 1: Thousand
Oaks, CA
Stark, D, 1990. Privatization in Hungary: From Plan to Market or from Plan to Clan?, East European Politics and
Societies, Vol. 4, No. 3: Thousand Oaks, CA
Szeleny, I. and S. Szeleny. 1995. Circulation or reproduction of elites during the post-communist transformation of Eastern Europe. Theory and Society, Vol. 24. No. 5: Dordrecht
Verderi, K. 2005. ta je bio socijalizam i ta dolazi posle njega? Beograd: Fabrika knjiga
54 :
Mladen Lazi
Postsocialist Transformation in Serbia:

Social Actors and social Change
Summary
The role of basic classes as collective actors in the process of systemic transformation in Serbia during the 1990s is analyzed in the paper. Survey data demonstrate that members of former nomenklatura as the ruling class in socialism were able not only to keep political power in Serbia after the
introduction of multiparty political system but to use the privatization and legitimization of market
economy in their own benefit: they transferred most of former public ownership into their own private property. Ambivalent behavior of middle class is also analyzed. Namely, one part of the class
supported the regime of Slobodan Milosevic while the other part represented the main social actor
which opposed the regime and which finally dethroned it. The actions of the working class are also
analyzed in the paper. It is shown why manual workers who represented the main losers in the
transformation process massively supported the regime during the first half of the 90s and later on
moved to political apathy. Finally, it is explained why peasants did not play any active role in the
process of systemic transformation in Serbia.
Key words: Serbia, postsocialist transformation, ruling class, middle class, working class
56 :
Milan Podunavac
STARI REIM I NEDOVRENA DRAVA
58 :
Saetak
U radu se posmatra politika dinamika Srbije u zadnjoj dekadi ovoga veka. Analizuje se proces rekonstrukcije i obnove poretka u Srbiji. Moderan i dobro ureen poredak vladavine prava i demokratske
legitimnosti mogue je zasnovati samo na temeljima novog razumevanja principa bazinog konsensusa politikog drutva u Srbiji. Ovaj konsensus se u radu definie u kategorijama konstitucionalnog patriotizma.
Kljune rei: poredak, legitimnost, ustav, konstitucionalizam, konstitucionalni patriotizam.
Deset godine nakon uruavanja dikakture, politiko drutvo u Srbiji ne pokazuje samo velike
tekoe da konsoliduje demokratiju ve i osobenu neuspenost u uspostavi moderne ustavne
dravnosti. Srbija je po mnogim svojim svojstvima nedovrena drava. Ovaj rad analizira uzroke
i obeleja bezdravlja u Srbiji. Sredinje jezgro ove analize ini politika dinamika u Srbiji u zadnjoj dekadi prologa stolea. Nastoji se pokazati kako se odvijalo razaranje i obnavljao poredak
u nepolitikim uslovima (ratovi, nasilje, egzistencijalni strahovi, zloini, pljake). Osu ove studije,
otuda, ini velika paradigma (Bobio) o odnosu poretka i neporetka, a kako je drava jezgro
politike integracije savremenih politikih drutava, ona se moe prevesti i na kategorije dravlja
i bezdravlja. Otuda, i osobena vrsta normativnog identiteta izmeu pojmova graanske normalnosti i normalne dravnosti. Normativnim konstruktom ustavne demokratije oznaavamo
poeljno stanje dobro ureenog poretka. U pojedinim odeljcima ponudie se razvijenije formulacije osnovnih pojmova. U prvom odeljku analiziraju se priroda, kao i socijalni i politiki uinci
razaranja poretka (legaliteta). Razaranje poretka (legaliteta) oznaiemo kao najtraumatinije
iskustvo kroz koje jedna politika zajednica prolazi. Analizirae se odnos izmeu rata i poretka
i nastojati da pokae generika veza razarajue uloge rata i tekoa u konsolidaciji principa vladavine prava (legalitet). U drugom koraku, oznaiemo Srbiju kao postdiktatorsko drutvo i nastojati da pokaemo zato poraena i nepomirena drutva bez jasnog kritikog odnosa i moralne
refeleksije o bliskoj prolosti i negativnim politikim tradicijama nisu u stanju da uine otklon
od politike legure staroga reima i radikalno promene recepciju kolektivnog i politikog identiteta. Srbija se, poput Vajmara nakon Prvog svetskog rata, nala u socijalno-politikom ambijentu u kome nijedna relevantna drutvena grupacija nije pokazala volju da krhku demokratiju
osvojenu nakon oktobarske promene brani od neprijatelja demokratije. Srbiju emo isto tako
oznaiti i kao postkomunistiko drutvo. U drugom e se odeljku analizirati formativni principi na
kojim je poivala legura koja se porodila na razvalinama socijalistike ideokratije (Dimitrijevi).
Analizirae se proces deinstitucionalizacije poretka prava i politike i pokazati kada se ona pretvara u formaciju gole moi u kojoj se gui drutvo, razara pravo i dignitet ljudi (Neumann).
Trei deo studije posveen je velikoj promeni (oktobarska revolucija). Naznaie se znaaj
konstiticionalnih ansi koje je politiko i civilno drutvo u Srbiji dobilo i naznaiti razlozi zbog
kojih one (prva posle oktobarskih promena, druga posle ubistva premjera Zorana inia) i
iroke mogunosti konstitucionalnog izbora nisu iskoritene. Branie se teza da je nepoverenje u
demokratiju i civilno drutvo osnovni razlog neuspeha oktobarske revolucije i neiskoriavanja
konstitucionalne anse koju je ona donela politikom drutvu u Srbiji. Politika strategija socijalnog i politikog konzervativizma koja promovie ideju etnokratije kao osu odgovora na otvorena
pitanja State and Nation Building poiva u ideolokom smislu na dva osnovna politika bloka:
politiku osu jednoga ine neprijatelji demokratije; politiku osu drugog, pak, politike snage i
akteri koje karakterie nepoverenje prema demokratiji. Sve ovo upuuje na to da je oblikovanje
alternativne politike strategije imperativ pred kojim se politiko drutvo u Srbiji jo uvek
nalazi. Ideoloka okosnica takve strategije mora u osnovi da bude demokratska. Demokratija
u Srbiji jo trai aktera koji e je braniti i podravati. U zavrnom, etvrtom poglavlju, analizirae
se u razvijenijoj formi razlozi neuspenog uspostavljanja moderne dravnosti u Srbiji. Branie
se normativno stanovite da postoji generika veza moderne drave i poliarhije (ustavna

demokratija) i nastojati pokazati na kojim je pretpostavkama ovaj proces izvodiv. U ovome procesu naznaiemo dva stadija. Prvi pretpostavlja uspostavu modernog poretka utemeljenog
na formativnim principma prava, koji, govorei jezikom Hobsa (Hobbes), omoguava drutvu
da nadvlada polje negativne politike, summum malum (strah, nasilje, zloine, politiki proizvedeno siromatvo i bedu, javnu okrutnost) i garantuje sigurnost bazinih dobara (sigurnost,
slobodu, dostojnost). Ovo je mogue samo u ureenoj dravi. Extra civitatem nulla securitas,
kako je pisao mit (Schmitt) reinterpretirajui Tomasa Hobsa. Tek na ovim temeljma mogue je
oblikovati ustanove i vrednosti ustavne demokratije (sloboda, ograniena i kontrolisana vlast,
demokratska legitimnost) koja se oznaava kao summum bonum dobro ureene zajednice.
1. Razaranje legaliteta
Razaranje legaliteta (poretka) najtraumatinije je iskustvo kroz koje jedna politika zajednica
moe da proe. Ako je legalitet politikog tela razoren, ak i kada je njegovo razaranje opravdano
zbog slabosti i ravih osobina, politika zajednica se nalazi u stanju ne samo opte nesigurnosti ve i stanju bez jasnih orijentira za rutiniziranje individualnih i kolektivnih iskustava (Veber). U odsustvu jasnih orijentira (theologia civilis), ljudi se ne rukovode optim dobrima, ve su
motivisani individualnim nagonima. Strah i difuzija nesigurnosti, panika postaju glavni pokretai
individualnog i kolektivnog ponaanja. U takvim stanjima drutvo se zakonito survava u neporedak (haos), razaraju se vrednosti poverenja i solidarnosti, nepisani drutveni ugovor koji je
oblikovao i povezivao politiku zajednicu ne vai, a osobena vrsta egzistencijalnog straha
(strah od neporetka) supstituira sve druge vidove ponaanja. Nita tako dobro ne oznaava
ovakva stanja velikog straha kao velike socijalne kataklizme (ratovi, graanski ratovi, revolucije,
populistiki pokreti). To su stanja kada ljudi otkrivaju kako gotovo pred njhovim oima nestaju
ustanove koje su ujedinjavale i povezivale drutvo. Vojsku, pravdu, policiju, adminstraciju,
zakone supstituiu teror, nasilje, invazije, razaranja, ratovi bez pravila. Poetkom devedesetih,
politka drutva u bivoj Jugoslaviji prolaze upravo kroz jedno takvo stanje. U izvrsnom opisu
balkanskih prilika M. Ignatijefa (Ignatieff), ovo stanje odreeno je kao stanje naoruane paranoje.
Ignatijef obrazlae da su ljudi razorili slabu dravu iz straha od drugih, no da trae isto takvu da
bih ih odbranila i zatitila. U meuvremenu, strah ih je uinio nesigurnim, nasilnim i samotnim.
Strah od neporetka inspirie ljude da tragaju za stanjem poretka i sigurnosti. Razaranje poretka
bive Jugolsavije i priroda legitimacijskih borbi kroz koje se ovaj proces odvija rodno je mesto
politikih legura koje su nastale na ovome prostoru.
Jezgro politikog poretka u bivoj Jugolsaviji inio je sistem harizmatske vlasti i harizmatskog
legitimiteta. Ovakav tip poretka, kako je pokazao Veber (Weber) u svojoj sistematskoj sociologiji
vladavine, nosi u sebi vee mogunosti samorazaranja nego politiki reimi zasnovani na tradicionalnom ili racionalnom autoritetu. Najosetljiviji problem sa kojim se ovaj tip poretka suoava
jeste pitanje harizmatskog naslea i rutinizacije harizmatskog autoriteta. Od naina na koji se
reavaju ova dva problema u osnovi zavisi priroda politikog poretka. Analiza ovih tipova
politikih poredaka pokazuju da su mogua dva reenja pitanja politikog naslea. Prvo je da se
uspostavljanje novoga harizmatskog lidera zasniva po pravilima i kriterijima koje je ustanovio
on sam u saradnji sa pripadnicima harizmatske zajednice. Ovo je sluaj kada harizmatski lider
ustanovljava procedure politikog nasleivanja. Druga je solucija kada sam harizmatski lider
odredi svoga naslednika. Priznavanje designiranog naslednika vri se po pravilu aklamacijom
onih koji su najmoniji i najpovlaeniji sledbenici lidera (harizmatske zajednice). Bitno je svojstvo politikog poretka u bivoj Jugoslaviji posle smrti Josipa Broza da pitanje harizmatskog
naslea nije bilo reeno. Niti je u toku njegovog ivota odreen politiki naslednik, a niti su
60 :
utvrene procedure i pravila na osnovu kojih bi se ovo pitanje reilo. Bez reenja ovoga problema, pokazalo se, nije bilo mogue stabilizovati vlast i svesti harizmu na svakodnevne odnose.
Naprotiv, jugoslovensko drutvo bilo je suoeno sa srozavanjem autoriteta, uz legitimacijsku
formulu divinizacije bivega vladara (I posle Tita, Tito). Ovo srozavanje autorieta, kao posledica
nedovrenog procesa rutinizacije harizmatske vlasti, uzelo je oblik sniavanja osobe sa njenog
suverenog poloaja na polaaj prvog meu jednakima. Istorija politikih drutava poznaje
ovakve sluajeve kolektivnog vladanja (arhon, konzul, dud) i jugoslovenski je sluaj pripadao
ovoj vrsti. Na elu drave je kolektivno telo kojim rukovodi jedan od njegovih lanova. Uporedo
se odvijaju dva politika procesa. Prvi oznaavamo kao sniavanje autoriteta kolektivnog efa
drave koje je praeno stanjem u kojem pojedine grupe u okviru nasleene harizmatske zajednice (republike i pokrajinske oligarhije) i ne priznaju onoga koji je na elu grupe. U tipu
politikog reima u kome je harizmatski voa (Josip Broz Tito) bio osnovni faktor stabilnosti i
figura oko ije su se harizme oblikovale normativne saglasnosti pripadnika politike zajednice,
ime se u biti nadoknauju aktivni pristanci potisnutog civilnog drustva, srozavanje autoriteta
centralne vlasti zakonito se dovrilo u otvaranju legitimacijskih borbi. Ovaj je proces i mrtvu
ravnoteu meu nasleenim politikim oligarhijama postitovksog reima otvorio srpski politiki
lider Slobodan Miloevi. On postaje kljuna politika figura za razumevanje politikih procesa
i prirodu politikog poretka u Srbiji, a priroda legitimacijskih borbi, dakle, borbi koje otkrivaju
kako se ustoliio na vlasti, osa je ove politike formacije. Jezgro ovoga projekta ini supstitucija
jednoga utopijskog ideala (komunizam) jednim organskim idealom (Srbija kao prirodna i
organska zajednica), jedne kolektivistike legitimacijske formule (bratstvo jedinstvo) jednom
isto tako kolektivistikom formulom nacionalistikog patriotizma. Organski i utopijski ideal u
temelju su svakog totalitarizma, da obnovimo ovo sjajno mesto Kloda Lefora (C. Lefort). Osa
politike borbe postaje formula prijatelj i neprijatelj, a energetski princip straha od neprijatelja postaje okosnica jednoga represivnog i nametmutog tipa politike integracije drutva.
Drugo obeleje ove tehnologije ini uzurpacija kao nain dolaenja na vlast. Politika formula
uzurpacije zadobija kvazilegitimacijsko pokrie u plebiscitarno-populistikoj mobilizaciji naroda. Mo naroda, kako je pisao Monteskje, supstituira njegovu slobodu. Kljuni, pak, faktor koji
definitivno utemeljuje ovu politiku formaciju jeste sistemski kontekst rata. Rat se otkriva kao
jezgro koje ovoj politikoj formaciji nadokauje deficit legitimnosti. Rat definitivno razara
politike i pravne ustanove, incijalne enklave civilnog drutva i nezavisne javnosti potvrujui
Tokvilovu tezu da svi oni koji tee da unite slobodu u novoj demokratskoj naciji treba da znaju
da je rat najsigurnije sredstvo da u tome uspeju. Politika teorija ne moe se pohvaliti obimnim
tivima o politikim uincima rata. Hobsova analiza rata kao neporetka i bitno nepolitikog
stanja za koju on koristi biblijsku metaforu Behemota ulazi svakako u najinstruktivnija politika
tiva. U Napomenama o Behemotu analizira se stanje engleskog graanskog rata i definie u
kategorijama haosa, neprava, neporetka i anarhije. To je stanje u kojem su izgubljeni i ljudska
sloboda i sigurnost za ivot i imovinu ljudi. Rat je negraansko stanje i u njemu ne vladaju
graanski (politiki) zakoni. Nasuprot stanju neporetka, poredak (drava) uspostavlja se u interkaciji moi, pokoravanja i zakona. U jednom malo poznatom ranom radu koji Hobs posveuje
zakonima (A Discourse of Laws) i koji objavljuje uporedo sa studijama o Tacitovim Analima i
studijom o Rimu, autor daje jednu pregnantnu, minimalnu definiciju poretka utvrujui osobenu vrstu identiteta izmeu poretka i legaliteta jer istinski je cilj svih zakona da urede i utemelje poredak i vladavinu meu nama. Osnovni nosai poretka su sudovi i zakoni kojima treba
da se pokoravamo, vladari koje bi trebalo da sluimo i kapetani (vojnici) koje treba da sledimo.
Poredak je skup svih onih pravila koji ureuju i ograniavaju nain na koji mi ivimo. Meutim,
legitimnost poretku ne daje papir (ugovor), ve mo (sablja). Dravni organi ili funkcioniu ili ne
funkcioniu. U prvom sluaju, drava garantuje dravljanima sigurnost fizikog postojanja i ona
za ovo trai pokoravanje zakonima njenog funkcionisanja. Sva druga razmatranja vode u
nedravno stanje nesigurnosti (neporetka) u kojem nije siguran ni fiziki ivot. Na pretpostavkama ovakve teorijske arhitekture, Hobs ljudima alje sledeu poruku u predgovoru svoga rada De
Cive: Nadam se da ete u postojeim stanjima u dravi, ak i ako nije najbolja, pretpostaviti da
uivate svoj ivot umesto da zaponete rat da bi, poto biste i sami bili ubijeni, neko drugi kasnije imao bolje ureenje. Sila je glavni proizvoa neporetka, ona je drugo ime za neporedak.
Liberalni konzervativci Konstan i Tokvil saeto opominju da rat proizvodi neslobodu i tiraniju.
Politika drutva u regionu Balkana, Srbija napose, potvrdila su ove navode. U jednoj razvijenijoj
teoriji o razlici izmeu poretka i neporetka, Franz Nojman (Neumann) u zavrnim delovima Behemota, propitujui da li nacistika Nemaka utvruje tri konstitutivna elementa poretka
(konstituirajua uloga prava, usklaena i racionalna politika teorija poretka i ujedinjen sistem
moi). Nojmanova poruka je metodiki iznimno vana. Ona kae da su mogui sistemi moi koji
se ne mogu oznaiti usklaenim poretkom (dravom). Srbija je u jednom procesu deinstitucionalizacije poretka prava i politike (razaranje legaliteta, razaranje javnih sloboda, kolonizacija javnog polja, razaranje granice izmeu javnog i privatnog, sistematska proizvodnja straha) zadobila upravo naznaena obeleja neporetka (nedrave). No da analizujemo mehanizme
reprodukcije ove formacije u poslednjoj fazi nenog postojanja. Ako se, dakle, da uvedemo prvi
kriterij, sistem moi (drava) karakterie vladavinom prava, Srbija ne udovoljava ovom kriteriju.
Drava u kojoj se vlada arbitrarno, a Srbija se odrie ak i fasadne legalnosti, jeste despotija.
Despotija, pak, ne opravdava se strukturno-politikim i pravnim principima, ona poiva na razaranju tih principa. To je razlog zato Monteskje despotiji i ne priznaje status drave. Drugi
kriterij je meki i on upuuje na prirodu civilne teologije poretka. Formacija politike moi u
Srbiji ne uspeva da oblikuje jednu sistematsku, racionalnu i celovitu teoriju kojom bi opravdala
svoju vlast. To, dakako, ne znai da nije bilo pokuaja da se raznorodnim doktrinama opravda
vladarski titulus. U ovoj strategiji legitimiziranja daju se otkriti vrlo raznorodni elementi (vitalizam, pragmatizam, organicizam itd.), no (kvazi)poredak u Srbiji i njemu pripodobljenu formulu
(kvazi)legitimnosti karakterie to da ovi elementi nisu integrisani. Tek integrisani u jedinstvenu
formulu legitimiteta, ovi elementi daju smisao individualnim i kolektivnim akcijama i ine jedinstveni i zajedniki temelj delovanja nosilaca moi. Otuda tadanjim vlastodrcima treba ideologija bez ideja koja bi nadoknadila racionalnu i modernmu formulu legitimiteta. Tu funkciju
preuzima nacionalizam. Mada se nacionalizam i po metodu i po formi delovanja pribliava ideologiji, bitno je njegovo svojstvo da je lien teleloloke komponente. Nacionalizam ne sadri ni
ideju pravde, ni istine, ni blagostanja itd. On je, kako smo i nagovestili, osobena ideologija bez
ideja, i to je razlog to na dui rok ne moe biti osnova individualnog identiteta ljudi. Meutim,
upravo je to ona osobina koja ga je uinila vrlo pogodnim instrumenta regni. Politiki prazan
nacionalizam je bio vrlo pogodan okvir koji se dao popunjavati vrlo raznorodnim doktrinama
koje su kao zajedniko svojstvo nosile obeleja antiliberalizma (antiidividualizma), antiracionalizma i antidemokratizma. Za ovo stalno upranjeno mesto ideoloke racionalizacije poretka
zbog ovih strukturnih ogranienosti nacionalizma, mnogo bolji kandidat je patriotizam. Ono
svojstvo koje je nacionalizmu stalno nedostajalo, svojstvo individualnog poistoveenja, patriotizam ima kao konstantu. Za razliku od nacionalizma koji uvek funkcionie na kolektivnom
nivou i kao kolektivna emocija, patriotizam je uvek individualan i privatan stav, u njemu je
sadrano oseanje zasebnog identiteta ljudi, pripadnost, samorazumevanje konteksta u kome
se ovek oblikuje. Otuda patriotizam uvek pretpostavlja stanovite pojedinca prema jednom
prostoru, kulturi, jeziku, sopstvenom mestu u zajednici. On je uvek natopljen naim racionalnim
i iracionalnim identifikacijama i zato je uvek jedinstven, neponovljiv i specifian. To su upravo
ona svojstva patriotizma koje je reim u Srbiji nastojao da poniti nastojei da u najdramitinijem
vremenu (bombardovanje zemlje) oblikuje osobenu leguru patriotskog monizma. Reim ovo
ini na nain da patriotizam proizvodi u kolektivnu emociju i za sebe prigrabi ulogu neprikosnovenog arbitra koji utvrtuje ko jeste, a ko nije patriota. Ovo se uvek pokazuje kao vrlo represivna
62 :
forma ideoloke kontrole drutva. Politiko drutvo u Srbiji prolo je upravo takvu vrstu
otvorene i prikrivene represije. Pokazalo se da reim moi koji ne poseduje celovitu i optu teoriju drave mora zakonito da se oslanja na najrazliitije iracionalne formule (narod, zajednica,
poreklo, osnivaki mitovi itd.), koji u krajnjoj liniji uvek slue kao instrumenti koji prikrivaju stvarnu konstelaciju moi i zakonito vode u formu politikog desubjektiviziranja ljudi. Stari reim u
Srbiji u poslednjoj dekadi prolog veka pripada upravo ovoj vrsti negativnih reima u kojima se
teorija drave svodi na prosti arcanum dominationis, prostu politiku tehniku osloboenu bilo
kakvog normativnog stanovita o dobrom i ravom. Tako razumevana, ona uvek slui kao prosti oslon politike moi. Pokazuje se, pak, da antiracionalne doktrine (religijske, mitske itd.) ne
mogu zameniti forme racionalne legitimnosti. Otuda se reim moi u Srbiji morao oslanjati na
sasma druge formativne principe. No, nedovoljno se uoavalo sledee: formativni principi na
kojima poiva reim moi u Srbiji nisu formativni principi poretka, ve, po svojim bitnim svojstvima,
formativni principi neporetka.
2. Formativni principi reima moi u Srbiji

Uzurpacija. Stari reim u Srbiji oznaavamo kao formu uzurpacije, kao poredak moi koji se
u itavoj svojoj kratkoj istoriji (ovi tipovi reima zakonito su nedugoveni) trudio da jednom
nevaljalom titulusu pribavi opravdanje. To je, kako je pokazao i srpski proizvod, za ovaj tip
reima nereivi posao. Uzurpacija nije titulus i vladar koji na taj nain prigrabi vlast u ogromnim je tekoama. Uzurpatoru je kua na pesku, poduavao je Konstan. Uzurpacija zgrabi uzurpatora kao duh, on nije nikada siguran u kuu sagraenu na pesku. Otuda uzurpatora uvek
prati naroit strah (strah uzurpatora). Oznaiti neiju vladavinu nelegitimnom (uzurpacija) ne
znai samo rei da mu ide loe ve da mu je vladavina rava i moralno upitna. Istorija vladavine
Slobodana Miloevia u Srbiji je upravo jedno takvo stanje. Kao to se jednoj tvorevini koja se
stalno uruavala nastojao pribaviti atribut poretka, tako se i jednom stanju uzurpacije nastoji
pribaviti atribut legitimnosti. Kvazilegitimna vladavina je, kako je to poredak u Srbiji pokazivao,
ona vladavina koja principe sile, straha, nesigurnosti i nestabilnosti prikriva prividom slobode,
prividom ustanova i prividom legitimnosti. Zasnovana na deinstitucionalizaciji poretka prava i
politike, uzurpacija uvek nosi strah od razoarane publike. Pre ili kasnije, kako je i reim Slobodana Miloevia pokazao, plebiscitarni apel ne nalazi svoju politiku publiku. Uzurpacija se
ne moe odrati, to je politika istina koju svaki uzurpator nastoji da promeni. Nain na koji se
sramno uruavala mo srpskog uzurpatora to jasno potvruje.
Korupcija. Tokvil je, polemiui sa Monteskjeom, tvrdio da je tajna despotije u korupciji, a ne u
strahu. Nije Tokvil negirao Monteskjeove navode o strahu kao energetskom principu despotije,
samo je upozoravao da je u novoj despotiji koja se oslanja manje na direktnu represiju, a vie
na forme manipulirane podrke, vei uticaj despotije. Tokvil e gotovo ponoviti sjajna mesta
Tacita da je korupcija najtea bolest drave. Saeto, argumentacija je sledea: korupcija zakonito
rui sve politike vrednosti i graanske vrline (mnjenje, znanje, ast, mudrost, dostojanstvo,
hrabrost), ona stabilitet vladavine i moi oslanja na novac i sinekure. Novac zauzima mesto
mnjenja i asti, poduava Tacit, a obnavlja Tokvil. Tacitovi opisi uruavanja ugleda i autoriteta
uglednih graana od strane vlastodraca spadaju u najlepe strane Anala. Tacit nas poduava
ne samo o anatomiji poretka, on otkriva snagu moralnog stava i graanskih vrlina. Drutvo razorenih vrlina je tegobna postelja i za upravljae i podanike. Slobodan Miloevi je obilato koristio ovu tehniku korumpirajui aktivne i borbene sledbenike i drei u potpunoj poslunosti
ostali deo populacije.
Cezarizam. Uzurpacija se uvek uspostavlja individualnom supremacijom uzurpatora. Otuda,
kako je pisao Trajke (Treitsche), ovo je tip poretka koji se poznaje po imenu vladara, samo ime
vladara njegov je legitimacijski titulus. Poliki reim u Srbiji u poslednjoj dekadi prologa veka
pripada ovome rodu. Kljuno svojstvo ovoga reima je forma personalizovane vlasti. To je tip
vlasti koji se oslanja i proizvodi plebiscitarni tip podrke. Cezarizam se istovremeno ne moe,
kako je izvrsno pisao Erik Fegelin (Voegelin), odvojiti od karaktera drutva, on je bitno povezan sa padom drutva. Ovaj tip poretka uvek je povezan sa razaranjem konstitucionalizma te
je po prirodi nekonstitucionalan i otuda se moe definisati kao posebna vrsta tiranije. Otuda,
cezarizam je zla kob slabog drutva i zasluena kazna degradiranog i korumpiranog naroda
(Vegelin). Cezarizam pretpostavlja razaranje i ponitavanje graanskih vrlina i javnog duha. On
poiva na degradiranom drutvu i opstaje na njegovoj degradaciji. Otuda nizak nivo cezarizma ne moe biti odvojen od niskog nivoa drutva i javne sfere. Bitna je njegova oznaka dalje,
kako je pokazao reim u Srbiji, da naglaenom represijom razara javno polje i sferu politike javnosti bez koje ovek naprosto ne moe realizovati svoj politiki identitet. Cezarizam je antipod
graanstvu.
Propaganda. Ravi vladari, pisao je Tacit, uvek koriste javni govor koji nema veze sa realnou.
Javni govor despotskih upravljaa Tacit naziva korumpirani govor pojanjavajui kako oni za
pljaku, nasilnitvo i okrutnost koriste laljivo ime vladavina, oni okrutnost opisuju kao opravdanu kaznu, pljaku kao ekonomiju, egzekuciju kao poduavanje disciplini. Ono to Tacit
naziva korumpirani jezik u modernim drutvima oznaava se kao propaganda. Propaganda
nije u savremenom drutvu nita do nasilje koje je usmereno protiv duha naroda. Propaganda
nije, dakako, zamena za nasilje, ali ona je uvek njegov segment. Povezuje ih u biti identian cilj, a
to je uspostavljanje jedne heteronomne kontrole nad narodom. Pri tom, pokazuje se da propaganda negativnih reima, kakvima je Srbija pripadala, uvek poiva na rastakanju mekih mesta
socijalnog i politikog tkiva. Takvih je primera bilo mnogo u praksi ovoga reima, ali najsnaniji
su oni koji su ili linijom podela prijatelj-neprijatelj (manjina i veina, Srbi i drugi, graani i patrioti, nacionalisti i mundijalisti) proizvodei strah od neprijatelja u osnovno reprodukcijsko naelo
moi. Energetski princip strah od neprijatelja mnogo je sloeniji, no ovde ga dajemo samo u
ovoj izotrenoj formi.
Strah. Kada Tokvil utvruje da je korupcija, a ne strah temelj despotije, on polemie sa Monteskjeom koji strah oznaava kao osnovni formativni princip despotije. Temelj despotije su sila
i strah, cilj despotije je mir, ali to je ona vrsta mira (muka) koji lii na sliku uurenih gradova
pred neprijateljsku invaziju. I Tacit daje sliku mrtvog grada nakon ubistva uglednog senatora.
Reim u Srbiji poivao je na kulturi straha. Strah se proizvodi i iri u socijalnom tkivu na direktan
i indirektan nain, kombinacijom represivne politike, odsustva institucionalne zatite (razaranje
legaliteta), kao i nasilnim formama impostacije socijalne i politike transformacije drutva. Sve
ove forme demonstrirane su u Srbiji dodirujui se sa metodama selektivnog dravnog terora.
Funkcija je selektivnog terora da institucionalizuje strah kao polugu reprodukcije moi. Kao i svi
drugi negativni reimi moi, i srpski je kombinovao strah od onoga to je poznato sa strahom
od nepoznatog. Strah od onoga to je poznato impostira se uglavnom fizikom represijom,
javnom okrutnou, nasilnom kontrolom drutva, razaranjem granica izmeu javnog i privatnog, enormnim prisustvom moi u javnom polju. Druga vrsta straha prepoznaje se u neinjenju,
odsustvu jasnih pravila ponaanja, razaranju polja meusobne komunikacije i solidarnosti.
Iracionanost, arbitrarnost i autoritarnost idu uvek uz reime straha.
3. Velika (oktobarska) promena. Dualni reim moi unutar nedovrene drave

Ovde smo, namerni da analizujemo pretpostavke i snagu emancipacijskog naboja oktobarske
promene (revolucije), posudili i unekoliko redefinisali jednu konstrukciju Karla Polanjija (Velika
transformacija). Ona trai gotovo onu vrste analize koja bi pokazala kako se jedno okovano
64 :
drutvo oslobaa zagrljaja belicizma, na kojim se pretpostavkama raa naroita politika kultura otpora i kakve su tvorake anse da se snanije u politikom drutvu Srbije usidre obrasci
graanske kulture. Ovaj trougao otkriva glavne uinke socijalnih i politikih borbi u Srbiji u poslednjoj deceniji. Prvu i najjasniju polugu ove dinamike ini vrednost graanskog mira. Graanski
mir prvo je javno dobro. Samo u uslovima graanskog mira mogu se graditi i oblikovati pravne
i politike ustanove. Plutarhova napomena da su sve vanije republikanske ustanove u Rimu
utemeljene u vreme vladavine kralja Nume Pompilijusa ima jedno vano obrazloenje: u vreme
vladavine ovoga rimskog vladara vrata rata bila su zatvorena etrdest i tri godine. Srbija je po
svojim svojstvima premreena snanim nanosima militarnog drutva i militarnog duha, i to je
jedna od onih konstanti koje su podjednako onemoguavale uspostavu stabilnog i modernog
(pravnog) poretka i bile podloga parohijalnih, korumpiranih i neprosveenih vladara. Militarna
tradicija uspostavlja vlast kao pljaku, a niim ogranieno, osiono i nekontrolisano ponaanje
vlastodrca kao prirodnu vrlinu. Druga je bitna poluga i postignue osobena politika kultura
otpora koja se u Srbiji porodila tokom graanskog i studentskog protesta. Pokazalo se da u istoriji drutava i naroda samo veliki dogaaji raaju novu politiku kulturu. Graanski i studentski
protest je otkrio dve stvari. Prva je opta i nju svi okrutni vlastodrci pre ili kasnije saznaju: na
vrhovima bajoneta ne moe se dugo sedeti. Druga vrsta uinka bila je jo znaajnija. U jezgru
graanskog i studentskog protesta oblikuje se posebna graanska kultura i formira osobena
klasa graana; tek njenom prevagom otvaraju se mogunosti da Srbija pree na politiki i
graanski plan razvoja. Modalitet protesta zadobija formu graanske neposlunosti, osnovno
jezgro politikih borbi su bazina dobra (proceduralna prava), glavni akteri protesta su graani.
Oktobarska promena otvorila je jednu takvu mogunost. Ovom promenom, politiki akteri i
akteri graanskog drutva u Srbiji (graani, graanske asocijacije, stranke) zadobijaju ansu za
temeljnu rekonstituciju Srbije kao drave i politike zajednice. Ovaj proces oznaavamo kao
proces konstitucionalizacije revolucije. Takav konstitucionalni moment i stanje konstitucionalne
politike, dakle, stanje u kojem graani iskazuju naglaenu senzibilnost naspram problema
politike rekonstitucije drutva odluujui su za ivot jedne politike zajednice i nain na koji
ona ureuje i definie fundamentalne vrednosti na kojima poiva. To su stanja kada se pripadnicima jedne politike zajednice daje ansa za redefiniciju zajednikog kolektivnog identiteta.
Srbija zarobljena politikom legurom koja je itavu deceniju bila sredite otpora vrednostima
evropske politike prosveenosti zadobija ansu da relegitimizira projekt (poredak) koji ini
politiko jezgro moderne (ustavna demokratija). U postoktobarskoj dinamici sve je upuivalo na
to da e konstrukcija politike zgrade i izgradnja pravnih i demokratskih ustanova poeti od
najvieg sprata (ustav), a oblikovanje politike arhitekture jednoga drutva uvek je rizian
posao, za koji po pravilu nema presedana. Ustav je, kako je upuivala Hana Arent, ono mesto u
kome novuspostavljeni poredak trai i ustanovljava svoje sopstevne principe. Ovaj se proces
uvek odvija u okviru odreenih ograniavajuih uslova. Kljunu osobenost ovoga procesa ine
naroita napetost i asimetrija izmeu inicijalnih formi i tvorevina graanske revolucije u Srbiji
(pojava graanskih pokreta, incijalne javnosti, aktera, vrednosti) i nasleenog okvira premoderne i nedovrene drave. Ovaj pojam koji pozajmljujem iz rada N. Dimitrijevia (Srbija kao
nedovrena drava) upotrebljavam u njegovom najminimalnijem i unekoliko redefinisanom
znaenju. Upotreba ovoga pojma je priznanje da se politiki procesi i politike borbe u Srbiji
odvijaju unutar jednoga prostora koji nosi elemente fasadne drave, no ova fasadna drava,
kako je sjajno pokazao Ernest Fraenkel (Dualna drava), bez ozbiljnog je uticaja na prirodu
politikih procesa. Ona je nedovoljna da sukobima i kompeticiji prilikom raspodele fundamentalnih dobara u jednom drutvu da politiki znaaj. Politiki procesi ne nose javni karakter.
Unutar fasadne drave kljuni procesi jo su bitno nepolitiki. U nameri da sistematino i do
kraja oblikujemo valjan teorijski model koji bi omoguio dublje razumevanje politike dinamike
u Srbiji, uveemo jo jedan novi pojam. To je pojam koji pozajmljujemo od Ernesta Fraenkla,
koji se nalazi u naslovu njegove knjige posveene nacizmu. Nasuprot Nojmanovom pojmu
Behemota (neporetka), Fraenkel je upotrebio teorijski konstrukt dualne drave. No, kada se ovaj
njegov model temeljitije prostudira, otkriva se da se iza njega krije reim privatizove moi iza
fasadne (nepostojee) drave. Dualna nacistika drava je sistem privatizovane moi, bitne
njene oznake su rastakanje politikog tkiva drutva i nepolitika priroda politikih procesa.
Politika dinamika u Srbiji, pak, ima unekoliko drugaiju dinamiku. Bitnu njenu oznaku ini osobeni paralelizam i sukob uinaka graanske revolucije i zakovana struktura reima moi, staroga
reima. Otuda, kombinujui ova dva metodoloka mesta (nedovrena drava, dualni reim
moi), jezgro politike legure u Srbiji definisali bismo kao dulani reim moi unutar nedovrene
drave. Ovaj dualizam, pak, na ravni konstituirajuih i formativnih principa poretka izraava se
kao naroit sukob demokratske legitimnosti i fasadne legalnosti. Demokratska legitimnost,
aktivna hegemonija i republikanske forme konstitucionalne politike oblikuju se unutar
probuenog graanskog drutva, fasadna legalnost, pak, naslee je reima moi koji se gotovo
nedirnut perpetuira u itavom postoktobarskom razdoblju. Ovaj sukob (graanskog) drutva i
reima moi ima dva vana negativna uinka. Prvi je u tome to se u itavom postoktobarskom
periodu ne usidruju procesi konstitucionalizacije moi (uspostava i oblikovanje politikog polja
kroz konstituirajuu ulogu prava). Drugi je, pak, u tome to se, suoeni s niskim konstitucionalnim uincima demokratske legitimnosti, politiki akteri koji izrastaju iz graanske revolucije ili, jo
preciznije, graanskih revolucija u Srbiji sve izdanije oslanjaju na osobenu strategiju decizionizma. Ova strategija imala je dva iznimno nepovoljna uinka: postupno je razarala potku
demokratske legitimnosti i implicitnim stanovitem da je mo, a ne pravo temelj poretka implicite razarala mogunosti da se Srbija utemelji kao moderna (pravna) drava, ime se u osnovi
razaralo liberalno jezgro graanskih revolucija u zemlji. U uslovima kada se novi poredak
uspostavlja od krova (Holms), fasadni legalizam dodatno je iskljuio aktivnu i tvoraku ulogu
drave u uspostavi institucija graanskog drutva. Sve ovo upuuje na to da se politiko drutvo
u Srbiji danas nalazi podjednako pred imperativima uspostave modernog poretka (drave) i
obnove i konsolidacije demokratske legitimnosti. Valja znati da uspostava ovih imperativa ne
ide iz istoga polja i oni nemaju iste politike i socijalne uinke. Specifinost je politike dinamike
u Srbiji u tome da ona ne sledi do kraja poznati modernizacijski obrazac (pravna drava je predhodila slobodi, a sloboda demokratiji), ve na neki nain uspostavlja osvojeni protodemokratski
okvir kao jezgro i pretpolje modernizacijskih procesa. Brus Ekerman je u izvrsnoj studiji
posveenoj procesu konstitucionalizacije Amerike revolucije (We the People) utvrdio da je
amerika politika konstitucija u osnovi dualistika: ona je prvo demokratska, pa tek onda liberalna (rights-protection second); u Americi je narod izvor prava. Koristimo ovo vano mesto iz
politike teorije Brusa Ekermana jer ono snanije od drugih naglaava elemente civilno-republikanske tradicije u Americi i nudi normativni okvir za razumevanje politike dinamike u Srbiji
nakon velike oktobarske tranformacije. Ova je transformacija po svojim bitnim svojstvima bila
na prvome mestu demokratska. Usmerenje i oblikovanje javnoga diskursa u kojem se uspostalja ustav kao sredinji simbol politikih dostignua (konstituicionalizacija uinaka graanske revolucije) bila je ansa politikih aktera da, u traganju za obnovom i redefinicijom politikog identiteta zajednice, ovaj identitet grade na vrednostima ustavnog patriotizma, obnavljajui lojalnost
ljudi prema politikoj zajednici kroz vrednosti ustavne demokratije, koju smo oznaili kao
najvaniji proizvod evropske politike prosveeneosti i modernosti. Drugi vaan uinak ovako
usmerenog javnog diskursa valjalo bi prepoznati u irenju konstitucionalizma i konstitucionalne kulture. Promocija konstitucionalizma usmerava raspravu u liberalnom smeru i otvara prostor za irenje rasprave o kljunim pitanjima liberalne rekonstitucije poretka. Prednost je liberalizma naspram konkurentnih teorija u tome to je njegov konstitucionalni koncept mnogo
razvijeniji i prijemiviji za aktivne grupe i pojedince. Otuda i jeste vano da upravo one shvate
ustav kao izraz i simbol dostignua politikih promena u Srbiji. Uspostavljanje primarnosti
66 :
imperativa poretka iz pretpostavki jednog osvojenog protodemokratskog okvira ima i tu dobru

stranu to veoma suava krug pitanja koja mogu biti faktor dubokih raskola u formaciji politikog
konsensusa. Olakava se unutar ove formacije oblikovanje onoga polja bazinog konsensusa
koji se u svakom politikom drutvu konstituie izvan prostora politikih borbi i bez kojega je
untar jedne politike zajednice nemogue oblikovati sferu politike kao prostor javne, mirne i
miroljubive utakmice politikih aktera oko kljunih politikih dobara. Oblikovanje bazinog
konsensusa na liberalnim vrednostima omoguilo bi osvajanje minimalnog okvira moderne
(pravne) drave.
4. Temelji bazinog konsensusa. Ustavni patriotizam i moderni poredak

Osvajanje konstitucionalne anse za obnovu i redefiniciju kolektivnog identiteta oznaio sam
kao najvanije postignue oktobarske promene. Donoenje ustava uvek je i osobena forma
samolikvidacije ustava. U ustavu se uvek jedna kreativna, neorganizovana i otvorena mo revolucije preoblikuje u konstituirajuu i ogranienu mo novoga politikog poretka. Normativna
poruka jednog ovakvog stanovita iznimno je vana. Ona naprosto upuuje na to da, kada je
konstituirajua mo ustanovila ustav, svaka mo koja ima ambiciju da bude legitimna mora biti
podvrgnuta moi ustava. Time se otklanja mogunost za uspostavljanje ili pak perpetuiranje
nekonstitucionalne moi. Ona naprosto upuuje na to da svaka mo koja ima ambiciju da bude
legitimna mora biti podvrgnuta moi ustava. Time se otklanja bilo kakva mo za uspostavljanje
ili pak perpetuiranje ekstra konstitucionalne moi. Ustav jeste uvek i na prvom mestu autobiografija moi (Finner) i on uvek sadri odgovore na pitanja: ko dobija, ta se dobija, kada i
kako? No, mnogo vie od toga, ustav je usmeren na odnose drutva i drave. Ustav uvek kroti
svoje revolucionarno (legitimacijsko) ishodite. To ga ini potencijalno ne samo instrumentom
borbe protiv bilo koje vrste neporetka i neslobode (tiranije), o emu su izvrsno pisali ameriki
federalisti, naroito Hamilton, ve i instrumentom ograniavanja i kontrole svake vlasti.
Za normativnu redefiniciju novoga poretka u Srbiji i njegovog vezivnog tkiva (bazini konsensus) od iznimne je vanosti da se nova politika graevina uspostavlja posle pada politike despotije. Ustavne i politike borbe upuuju na to da ustavi koji se stvaraju nakon pada despotija,
koje su uvek forme neporetka, imaju sasma drugu boju i trae drugu vrstu alokacije politike
moi u odnosu na ustave koji nastaju kao rezultat ustavnih paraliza i blokada. Negativna iskustva
politike despotije iz koje je politiko drutvo u Srbiji izalo oktobarskom promenom obnavlja
vrednosti javnih sloboda i mehanizme konstitucionalnih ogranienja moi kao neku vrstu prvoga javnog dobra koje ima predustavnu vrednost. Garantije javnih sloboda i vrednosti ograniene
vladavine u jednom socijalnom i politikom kontekstu koji ima snanu antilegalistiku tradiciju
daju prevagu liberalnom konstitucionalizmu u procesu obnove politikog poretka. injenica
da se ovaj proces odvija u uslovima osvojenog protodemokratskog legitimiteta ovome procesu daje dodatno znaenje. Tokvilova razmatranja o niskim konstitucionalnim uincima
demokratije otkrivaju elemente mogue strategije reavanja sukoba izmeu demokratske
i fasadne legalnosti. Tokvil, da se posluimo njegovom argumentacijom, analizira razliita
obeleja demokratskog ustava u Americi (opte pravo glasa, izborni sistem, sudovanje itd.), no
njegova je prva namera da vrednuje domaaj demokratskog izbora u odnosu na druge tipove
poredaka. Osnovna je Tokvilova poruka da demokratija dinamizira i pluralizuje politiki ivot,
ali da su njeni konstitucionalni uinci ogranieni i nedovoljni. Strah od despotije koji je Tokvil
delio sa vodeim liberalnim konzervativcima svoga vremena uvrstio ga je u uverenju da je
pravo konstituirajua mo u modernoj dravi, a legalitet drugo ime za poredak. Iskustvo politike
despotije u Srbiji pokazuje da je ovaj prostor natopljen snanim antilegalitikim ideologijama.
Obrasci ovih ideologija su raznovrsni, kreu se od onih koje glorifikuju spontano nasilje kao
zamenu za moralitet prava, preko razliitih formi nihilizma u kojima se revolucije shvataju kao
autentine forme samorefleksije naroda, pa sve do razliitih formi anarhizma i komunitarizma,
koje u ime zajednikih formi ivota odbacuju etiku prava.
Politikom drutvu u Srbiji neophodna je jedna kvalitativno nova percepcija kolektivnog identiteta. U ovome delu baviu se analizom pretpostavki ovoga kolektivnog identiteta u procesu
uspostave modernog poretka (drave). Njegove temelje smetam u kategorije ustavnog patriotizma. To saeto znai da plediram za takvu ravnoteu moralnih i politikih principa koji Srbiju
kao dravu i zajednicu utemeljuju na univerzalnim i liberalnim principima. Ustavni patriotizam
oznaavam kao onu vrstu politke formule koja razreava napetost izmeu demokratske
legitimnosti i fasadne legalnosti. Razlog tome je na prvom mestu injenica da se politika
dinamika koja karakterie proces rekonstitucije Srbije kao drave razlikuje od one koja je utemeljila modernu evropsku dravu. Za razliku od stabilnih evropskih drutava, Srbija je drutvo
dubokih konflikata, u kome strategija identiteta ne daje one uinke koji su vidljivi u stabilnim i
dobro ureenim drutvima: u Srbiji jednostavno nije mogue nai kompromisan odgovor na
temeljno pitanje ta utemeljuje dravu, pretpolitiko jedinstvo njenih pripadnika ili konsensus
o univerzalnim i moralnim principima. Odgovor na pitanje ta je to to ini predustavni izvor
ustava nije u Srbiji ni izbliza jednostavan. Za razliku od modernih evropskih drutava koja su
uspevala da utemelje ovu dualnu strukturu moi, politiko drutvo u Srbiji ne moe da iskoristi
i pozitivira u formi bazinog konsensusa emancipacijske uinke podele rada izmeu liberalizma i nacionalizma u kojima je nacionalizam u biti oblikovao oseanje kolektivnog identiteta,
a liberalizam oblikovao i gradio institucionalne osnove slobodnog razvoja i samoaktualizacije
pojedinca. Sve ovo upuuje na to da se politiko drutvo u Srbiji u procesu redefinicije svoga
kolektivnog identiteta mora odrei i one simbolike reference na naciju koja je tipina za zapadna politika drutva. Pored argumenta koje smo izloili (izlazak iz stanja despotije, neporetka),
jo su dva razloga vana u ovom polju. Prvi se odnosi na prirodu nacionalizma u drutvima
Centralne i Istone Evrope. Opte je mesto da modernizacijski procesi u drutvima Centralne i
Istone Evrope pokazuju specifinu dinamiku. Kako to saeto utvruje F. Majneke (Meinecke),
analizirajui ove procese, dok je na zapadu postojea drava bila nacionalizovana, u drutvima
Istone i Centralne Evrope nacije su bile ve formirane i u jednom procesu etatizirane. No, ovaj
tip procesa ima sasma drugu dinamiku. On ne pokazuje ni onu vrstu postupnosti, niti spontaniteta, a ni svojstvo republikanizacije politike. Sve ovo snano je uticalo na prirodu nacionalizma u ovome delu sveta, inei ga divljim, izofrenim (Bibo) poput svake sile in statu nascendi. Pored ovih optih, jo je nekoliko razloga koji u politikom drutvu Srbije delegitimiu
nacionalizam kao temelj uspostavljanja demokratske politike zajednice. Prvi je, svakako, nain
na koji je nacija bila instrumentalizovana u neposrednoj prolosti. Nakon svega to je uinjeno
u ime nacije u poslednjoj deceniji njenog razvoja nije mogue ustanoviti civilizovanu zajednicu na pretpostavkama politike memorije koja je natopljena zloinima, razaranjima, nasiljem i
egzistencijalnim strahom. Naprotiv, mogunost novoga poetka u Srbiji u velikoj meri zavisi od
toga koliko e drutvo u celini biti pripravno ne samo na pravno potiskivanje prolosti staroga
reima (Dreier) ve i na moralnu refleksiju i kritiko ovladavanje (N. Dimitrijevi). Drugi razlog je
normativne prirode. Srbija je nacionalno heterogena i sloena zajednica. Trei razlog se odnosi
na socijalno rastakanje identiteta same srpske nacije. Taljeran je svojevremeno govorio da je
Francuzima nakon pada bonapartizma trebalo gotovo pedeset godina da povrate poverenje
u republikanske politike ustanove. Politiko drutvo u Srbiji nalazi se nakon pada srpskog
cezarizma pred istom vrstom iskuenja. Sve ovo, dakle, upuuje na to da se politiko drutvo u
Srbiji mora na neki nain odrei integracijskih kapaciteta same politike zajednice, to, dakako,
nije bez nepovoljnih politikih uinaka. No, dovodei ovaj deo analize do kraja i odgovarajui
na pitanje o ujedinjavajuim faktorima poretka (drave) u Srbiji, izveli bismo sledei politiki
68 :
aksiom. Ustavni patriotizam je ona vrsta politike formule koja Srbiji omoguava rekonstituciju
politikog poretka s onu stranu nacije drave i omoguava da se trajniji identiteti i lojalnosti prema politikoj zajednici i dravi oblikuju u polju politikih principa i vrednosti koje proizvodi sam
ustav. Sadrinu ustavnog patriotizma inili bi oni principi i one vrednosti koje za sve graane
imaju neogranieno i nepristrasno vaenje, podjednako u odnosu na partikularna svojstva
pretpolitikog jedninstva lanova zajednice (partikularne i nacionalne tradicije), ali i u odnosu
na republikansko polje demokratskih institucija i procesa. Ovaj poredak vrednosti oznaavamo
liberalnim principima jednake slobode i vladavine prava, a demokratinost politike jednoga
poretka merimo vernou upravno onim (liberalnim) vrednostima koje stoje izvan, ali delimino
i unutar demokratskog procesa. U uslovima osvojenog protodemokratskog okvira, inherentna
i strukturna napetost izmeu liberalizma i demokratije se bitno ublaava a legitimacijski deficiti
u oba polja niski konstitucionalni uinci demokratije, ograniena moblizacijska snaga univerzalnih principa znatno umanjuju. To je nain, kako to pokazuje C. Lefort, da liberalizam ojaa
svoje legitimacijske, a demokratija svoje konstitucionalne uinke.
LITERATURA
The Federalist, ed. C. Rositer (N. York, 1961)
J. N. Skhlar, Legalism (Cambridge, 1994)
C. Schmitt, Die Verfassunglehre (Munich, Duncher, 1928)
H. Arendt, On Revolution (N. York, 1963)
F. Neumann, Behemoth (N. York, 1944)
E. Fraenkel, Dual State (N. York, 1952)
A. Sajo, Limiting Governmset (Budapest, 1986)
A. Tocqueville, democracy in America (N. York, 1955)
B. Ackerman, The Future of Liberal Revolution (N. Haven and London, 1992)
B. Ackerman, We the People (Cambridge, 1991)
N. Dimitrijevic, Nedovrena drava, Re (2003, br. 69, str. 520)
Milan Podunavac
Old Regime and Uncompleted State

Summary
The paper analyses the political dynamic in Serbiqa in last decade. A reconstruction of the process of
destroying and renewing order is attempted. The underlzing idea is that building up of constitutional
democracy in poltiical society in Serbia need a new understanding of basic consensus defined in
term of constitutional patritism.
Key words: order, legitimacy, democracy, constitutionalis, constitutional patritism, basic consensus.
70 :
Vladimir Goati
DVE DECENIJE POSLE PLURALISTIKIH

PROMENA 1989/1990
72 :
Saetak
U prvih deset godina tranzicije, u Srbiji su bili na snazi dva tipa politikog poretka: od 1990. do
1998. to je pseudodemokratija, a u drugom razdoblju koje poinje uspostavljanjem crveno-crne
koalicije SPS, SRS i JUL-a, 1998. to je ogoljeni autoritarni poredak. O autoritarnosti poretka govore
najuverljivije sledei argumenti: bitno suavanje slobode nezavisnih medija, ukidanje autonomije
univerziteta i, najzad, zaotravanje stava prema opoziciji i nevladinom sektoru koji su se oitovali
privoenjem i hapenjem vie hiljada njihovih aktivista. ostvarena temeljna transformacija
vladajueg politikog poretka.
Nakon Oktobarskog preokreta 2000. stvara se poredak o kojem bi danas mogli govoriti kao o
izbornoj demokratiji koja postepeno prerasta u srednji tip. Tu ocenu potvruju viekratno
odravanje free and fair election, napredak u sferi ljudskih sloboda i prava, obimna privatizacija
koja je smanjila uticaj drave (odnosno, vladajuih partija) na privredu i otvaranje zemlje prema
inostranstvu te omoguavanje graanima Srbije da putuju u veinu drugih zemalja bez viza. Ali,
slika ima i tamniju stranu koju, izmeu ostalog, ine: neefikasan pravosudni sistem, rasprostranjena korupcija (naroito politika), jo uvek predimenzionirana, skupa i neefikasna drava i neadekvatan podsistem politikog predstavnitva.
Kljune rei: pseudodemokratija, autoritarni poredak, demokratija, oktobarski preokret, posredni
proporcionalni sistem, blanko ostavke.
Posle ruenja Berlinskog zida 1989. i kraha realnog socijalizma u jugoslovenskoj varijanti
samoupravnog socijalizma, u postkomunistikim zemljama se uoava nezadrivi trend
recepcije vrednosti, institucija i mehanizama predstavnike demokratije. U dvodecenijskom
razdoblju u Srbiji se ostvaruje i viekratna promena dravnog okvira: do 1991. ona postoji kao
Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ), zatim kao Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) 19922003, i lanica Dravne Zajednice Srbije i Crne Gore (SCG) 20032006. i, najzad,
od 2006. naovamo, kao samostalna drava. Zanemarujui brze i temeljne promene dravnog
okvira koje zahtevaju posebnu analizu, usredsrediemo se na transformacije politikog poretka posmatrajui (uslovno) Srbiju kao jedinicu analize.
1. Osobena forma diktature

U dugom razdoblju od 1945. do 1990, politiku organizaciju Srbije karakterisala su dva komplementarna principa: diktatura proletarijata i demokratski centralizam. Prvi princip je u svom
praktino-politikom dejstvu eliminisao mogunost nastanka samostalnih politikih subjekata, prvenstveno politikih partija, i time je obezbeivao monopolski poloaj avangardnoj partiji, Komunistikoj partiji Srbije (KPS), kao delu Komunistike partije Jugoslavije (KPJ), odnosno, (od 1952) Savezu komunista Srbije (SKS). Drugi princip produavao je dejstvo prvog unutar
SKS-a sputavajui autonomno delovanje lanstva u korist svemone rukovodee garniture.
Imajui to u vidu, za Srbiju, kao i za ostale zemlje realnog socijalizma, u potpunosti je vaila
sledea ocena: partija konstituie jedinu instituciju ovih reima. Svi ostali postojei aparati,
i to drava, sindikat, drutvene ili masovne organizacije treba da budu shvaeni kao elementi
koji pripadaju samoj partiji. U toj perspektivi, mnoina institucija u Istonoj Evropi samo je
prividna, nominalna. (Lowit, 1979: 813). Naizgled impresivne promene politikog poretka od
1945. do 1990. (Ustav 1946, Ustavni zakon 1953, Ustav 1963, Ustav 1974, mnogobrojni ustavni
amandmani) nisu dovodile u pitanje to vrsto jezgro politikog poretka. Dodue, u poretku
Srbije (i, naravno, SFRJ) postale su vane osobenosti u odnosu na druge zemlje realnog socijalizma u Jugoistonoj Evropi. Od tih osobenosti u odnosu na modelski uzor naroito su
vani: otvorenost granica, tj. mogunost graana Srbije da slobodno putuju u inostranstvo, to
graanima drugih zemalja realnog socijalizma nije bilo dozvoljeno, i samoupravljanje kojim
je znatno ublaena represivna priroda politikog reima. Srbija i druge republike i pokrajine
(do 1989) posedovale su izuzetno visok stepen autonomije tako da se sredinom osamdesetih
godina u Jugoslaviji, umesto o jednopartijskom, moglo govoriti o est (do 1989, o osam) jednopartijskih reima. U delovima jugoslovenskog Komonvelta, ukljuujui Srbiju, razvijao se u
velikoj meri autonoman politiki ivot.
Sredinom osamdesetih godina, integrativne ideje samoupravnog socijalizma izgubile su
pokretaku snagu pa je, tragajui za novom legitimacionom osnovom, SKS poeo da se oslanja
na nacionalni program zasnovan na ocenama da su prava Srbije ugroena u SFRJ i da je celovitost Srbije dovedena u pitanje preirokom autonomijom dveju autonomnih pokrajina, Kosova i Metohije te Vojvodine. Problem unutranje organizacije Srbije preliva se brzo na nacionalni plan i sve intenzivnije manifestuje kao pitanje ugroenosti Srba u junoj pokrajini. Na tom
pitanju nastaje rascep u vrhu SKS na radikalu struju koju je prevodio njegov predsednik Slobodan Miloevi i umerenu struju kojoj je na elu bio Ivan Stamboli, predsednik predsednitva.
U odluujuem obraunu izmeu dve struje ubedljivu pobedu na Osmoj sednici Centralnog
komiteta SKS-a (1987) odneo je Slobodan Miloevi. Poetkom 1989. Slobodan Miloevi je
kao najmonija linost poretka krei Ustav SFRJ, bitno suzio autonomiju dveju pokrajina,
Kosova i Metohije te Vojvodine. Na tim potezima izrasla je njegova harizma, zahvaljujui kojoj e on odluujue uticati na politika zbivanja u Srbiji od 1987. pa do Oktobarskog preokreta 2000. Protivustavno ukidanje dveju autonomnih pokrajina je, izmeu ostalog, dovelo
do pogoranja inae poremeenih odnosa u SFRJ i pojaalo sukobe izmeu jugoslovenskih
republika u vezi sa budunou drave. Intenzivirajui u tom razdoblju sukobe sa drugim jugoslovenskim republikama, pre svega, sa Slovenijom i Hrvatskom, Slobodan Miloevi je uspeo
da homogenizuje veinsku naciju u Srbiji, to mu je pomoglo da u decembru 1990. ubedljivo
pobedi na predsednikim izborima, a Socijalistika partija Srbije (SPS), nastala preimenovanjem SKS, na parlamentarnim izborima.
2. Od pseudodemokratije do autoritarnog poretka

Pre prvih izbora za Narodnu skuptinu u decembru 1990, usvojen je novi ustav Srbije koji je
nominalno promovisao ljudska i graanska prava, viestranaki sistem i trinu privredu. Ali,
u politikom ivotu u Srbiji, u posmatranom razdoblju od 1990. do 2000., u sutini, ostao je
na snazi stari reim, sa izvesnim liberalnim primesama jer je vladajui SPS, sa Miloeviem na
elu, permanentno imao privilegovan poloaj nad opozicijom u izbornim nadmetanjima i
drao sve poluge drutvene moi u svojim rukama (ire: Goati, 2001: 217224). Uzastopni izborni trijumfi SPS-a na republikim (i na saveznim) izborima imali su jedan dalekosean efekt:
izostanak prve mirne smene na vlasti koja je najkritiniji prag demokratije (Schmitter, 1986:
9) ili kritini test legitimnosti sistema (Lapalombara and Weiner, 1966: 412). Takva smena je
uspeno obavljena na prvim ili drugim slobodnim izborima u svim drugim postkomunistikim
zemljama Jugoistone Evrope. U drugoj republici SRJ, Crnoj Gori, do promena je dolo posle
treih izbora (1996), nakon kojih je (1997) izbio sukob sa Srbijom koji je epilog dobio raspadom
SRJ, 2006. godine.
Opstanak na vlasti u Srbiji partije koja je imala politiki monopol u starom reimu objanjava
zato je dolo do relativno malih promena u vladajuoj politikoj eliti. Na najvanijim
poloajima u upravno-administrativnom aparatu drave, vojsci, velikim javnim preduzeima
i sredstvima informisanja pod dravnom kontrolom ostali su uglavnom isti ljudi kao i u
pretpluralistikom razdoblju. Kad je u periodu od 1990. do 2000. dolazilo do personalnih
74 :
promena na stratekim poloajima, upranjena mesta zauzimali su opet pojedinci iz SPS-a.

Nasuprot tome, u veini postkomunistikih zemalja Jugoistone Evrope, ve je 1989. i 1990.
temeljno promenjen rukovodei sastav ne samo najvanijih dravnih organa nego i znaajnih
organizacija u sferama privrede, kulture, informisanja itd. Prema rezultatima komparativnog
empirijskog istraivanja Jaceka Wasilewskog, od 900 pripadnika politike, ekonomske i kulturne elite koji su u Rusiji, Poljskoj i Maarskoj zauzimali kljune poloaje 1988, otprilike je
samo jedna treina zadrala u 1993. svoj poloaj (prema Higley, Kullberg and Pakulski, 1996:
135). Do slinih rezultata u pogledu Maarske i Poljske doli su Fodor i ostali (prema Antoni,
1995: 56). Slinost sa Srbijom pokazivala je jedino Bugarska, u kojoj je, u prvoj polovini poslednje decenije proteklog stolea, stara komunistika nomenklatura uspela da zadri dominantnu poziciju u svim sferama drutvenog ivota (Karasimeonov, 1996: 261).
Autori nisu, meutim, saglasni oko prirode poretka Slobodana Miloevia (19902000), a njihove ocene variraju od semidemokratije, preko autoritarnog pluralizma, do meke diktature,
pri emu slede razliite teorijske-filozofske tradicije i kole miljenja. Ne ulazei ovom prilikom
u prednosti i nedostatke takvih odreenja, izneemo vlastitu ocenu tipa politikog poretka
Srbije polazei od konceptualnog okvira Laryja Diamonda (1996) koji po naem miljenju
ire obrazloenom na drugom mestu (Goati, 2000: 4651) prua najvie mogunosti za
uporeenje poredaka postkomunistikih zemalja i zemalja stabilne demokratije. Sledei Diamondov okvir, smatramo da su u posmatranom vremenskom okviru od deset godina koje
su prethodile oktobarskom preokretu u Srbiji bili na snazi ne jedan, nego dva tipa politikog
poretka: od 1990. do 1998. to je pseudodemokratija, a u drugom razdoblju koje poinje
uspostavljanjem crveno-crne koalicije SPS-a, Srpske radikalne stranke (SRS) i Jugoslovenske
udruene levice (JUL) 24. marta 1998. to je ogoljeni autoritarni poredak, sa primesama sultanizma. To je vano imati u vidu jer su upravo u drugom razdoblju odrani savezni izbori (24.
septembra 2000), ije je rezultate vladajui poredak pokuao da falsifikuje, to je dovelo do
Oktobarskog prevrata kojim je taj poredak eliminisan.
Teza da su u razdoblju izmeu 1990. i 2000. u Srbiji bila na snazi dva tipa poretka implicira da
je tada, tanije reeno, 1998. dolo do promene tipa poretka, to valja potkrepiti argumentima.
Evo nekoliko najuverljivijih argumenata: bitno suavanje slobode nezavisnih medija, ukidanje
autonomije univerziteta i, najzad, zaotravanje stava prema opoziciji i nevladinom sektoru koji
su se oitovali privoenjem i hapenjem vie hiljada njihovih aktivista. Na vanost tih promena
upozorili su, s pravom, neki domai i strani autori (npr: Vueti, 2000: 22; Cohen, 2001: 423424).
Ako tome dodamo da je vladajui poredak Srbije potpuno prekinuo odnose sa rukovodstvom Crne Gore uspostavljene na demokratskim izborima 31. maja 1998. i da je nastojao da
to rukovodstvo prinudi na poputanje ne samo ekonomskom blokadom nego i pripremom
nasilne vojne intervencije, uveren sam da kumulativni uinak navedenih promena potvruje
tezu da je u Srbiji 1998. ostvarena transformacija koristei se tipologijom Laryja Diamonda
pseudodemokratije (uspostavljene 1990) u autoritarni poredak tout court (podrobnije o tome,
Goati, 2000: 4851).
3. Oktobarski preokret
Ogromna veina relevantnih autora prihvata ocenu da je Petog oktobra 2000. u Srbiji ostvarena
temeljna transformacija vladajueg politikog poretka. Sledei korieni konceptualni okvir, u
Srbiji danas bismo mogli govoriti o izbornoj demokratiji koja postepeno prerasta u srednji tip.
Tu ocenu potvruju viekratno odravanje free and fair election, napredak u sferi ljudskih sloboda i prava, obimna privatizacija koja je smanjila uticaj drave (odnosno, vladajuih partija)
na privredu i otvaranje zemlje prema inostranstvu te omoguavanje graanima Srbije da pudometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 75
tuju u veinu drugih zemalja bez viza. Ali, slika ima i tamniju stranu koju, izmeu ostalog, ine:
neefikasan pravosudni sistem, rasprostranjena korupcija (naroito politika), jo uvek predimenzionirana, skupa i neefikasna drava i neadekvatan podsistem politikog predstavnitva.
Zbog kratkog vremena, usredsrediu se na ovu (etvrtu) slabost.
Prema Sobolevskom, politiko predstavnitvo moe se shvatiti kao proces meusobne interakcije koja obezbeuje slinost izmeu vladine politike i stavova naroda (...) slinost ne znai
identinost i saglasnost (...) stepen saglasnosti e povremeno varirati u pogledu razliitih pitanja i u odnosu prema razliitim grupama. Ono to se zahteva od reprezentativne vlade jeste
nastavljanje procesa interakcije, otvaranje svih moguih kanala interakcije i, kao rezultat toga,
minimalan stepen konsenzusa oko aktuelne politike vlade (1969: 107). Osnova podsistema
politikog predstavnitva u savremenim demokratskim dravama je (ne)poverenje koje
graani izraavaju na izborima prema nosiocima vlasti. Izbori su, zapravo, kljuna institucija
podsistema politikog predstavnitva. Taj podsistem danas u Srbiji im dve bitne slabe take:
posredni proporcionalni sistem (od 1992. do danas) i blanko ostavke uvedene prvo arbitrarnim
odlukama partija, to je kasnije dobilo normativnu podrku u Ustavu 2006. (lan 102, stav 2). U
nastavku emo se osloniti na prilog pripremljen za skup o izbornom sistemu 22. marta 2011.
3.1. Posredni proporcionalni sistem
Ustav Srbije (2006) naglaava da je Izborno pravo opte i jednako, izbori su slobodni i
neposredni (podvukao V. G.), a glasanje je tajno i lino (l. 52). Vaei Zakon o izboru narodnih
poslanika (2000) grubo kri citiranu ustavnu normu o neposrednom karakteru izbora time to
uspostavlja posredan proporcionalni sistem. Istini za volju, taj zakon oznaava kontinuitet sa
zakonom iz 1992, kojim je taj tip izbornog sistema prvi put uspostavljen i u SRJ-u i u Srbiji i
Crnoj Gori. Poto je takav oblik proporcionalnog sistema endogena srpsko-crnogorska institucionalna inovacija nepoznata u teoriji izbornih sistema korisno je pozabaviti se njenim
karakteristikama.
Potreba klasifikacije proporcionalnog sistema na dimenziji posredno/neposredno javila se
posle Drugog svetskog rata u Saveznoj Republici Nemakoj u obliku dileme da li je uopte
proporcionalni sistem posredan ili neposredan. Dilemu je podstakla odredba Ustava, tanije
reeno, Osnovnog zakona Nemake (1949), po kojoj graani te zemlje imaju pravo na
neposredne izbore. Tokom rasprava o optimalnom izbornom sistemu za Nemaku, izvestan
broj pravnih eksperata izneo je sumnje da proporcionalni izborni sistem zadovoljava navedeni
zahtev Osnovnog zakona i zatraio da se o tome izjasni Ustavni sud. Raspravljajui o tom pitanju, Ustavni sud je zauzeo stanovite da je proporcionalni izborni sistem neposredan pod uslovom da ,,trea linost (podnosilac liste, partija) ne intervenie u razdoblju izmeu glasanja
biraa i raspodele mandata (prema Bierke, 1961: 19). Dok je u Nemakoj, na osnovu iznetog
kriterijuma Ustavnog suda, proporcionalnom sistemu priznat neposredan karakter, u sluaju
Srbije, primena identinog kriterijuma dovodi do obrnute ocene.
U proporcionalnom sistemu Srbije odluujuu ulogu igra ,,trea linost (podnosilac liste,
politika partija), koja deset dana posle objavljivanja rezultata izbora! potpuno arbitrarno
odreuje ko e od 250 kandidata zadobiti mandat! U tom je pogledu, lan 84 (stav 1) Zakona o
izboru narodnih poslanika (2000) nedvosmislen i glasi: Podnosilac izborne liste e, najkasnije
u roku od deset dana od dana nakon objavljivanja ukupnih rezultata izbora, dostaviti izbornoj
komisiji podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeljuju poslaniki mandati,
u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovo bizarno reenju ukida vezu izmeu volje graana i
poslanika jer konanu selekciju poslanika vri, post festum, arbitrarno partijski gremijum.
76 :
3.2. Blanko ostavke

Blanko ostavke u Srbiji nale su se u ii politikih kontroverzi prvih godina ovog milenijuma
kada su partije angaovane u koalicionim vladama nastojale po svaku cenu da ouvaju svoj
tanki poslaniki saldo. Veina njih je to uinila obezbeujui od pripadnika svog poslanikog
kluba unapred potpisane antidatirane ostavke koje rukovodstva mogu u svakom trenutku da
aktiviraju. A to je, upravo, znailo uspostavljanje imperativnog mandata poslanika u Narodnoj
skuptini Srbije. Istini za volju, u korienju tog tipa poslanikog mandata Crna Gora je pokazivala izvesne slinosti sa Srbijom, premda crnogorski ustav iz 1992. (kao i Ustav 2007) izriito
istie u lanu 77 da poslanik glasa po svom uverenju i da zbog toga ne moe biti opozvan.
Ali, mogunost opoziva (i imperativnog partijskog mandata) zaobilazno je u Crnoj Gori uvedena Zakonom o dopuni zakona o izboru odbornika i poslanika (1995), prema kojem poslanik
automatski gubi mandat prestankom lanstva u partiji, bez obzira na to da li je do toga dolo
iskljuenjem ili naputanjem partije od strane samog lana. Arbitrarnim izbacivanjem iz partije odreenog poslanika (za koje ne postoji pravni lek), partijski vrh sa partijskim faraonom
na elu dobijao je pravo da po svojoj volji dodeljuje upranjeni mandat. Sa neslobodnim
poslanikom crnogorski parlament, umesto sredita slobodne politike rasprave i odluivanja o
najvanijim pitanjima, funkcionie kao ustanova koja samo ratifikuje stavove partijskih kadrova (Pavievi i Goati, 2002: 18). Zaobilazno oduzimanje poslanikog mandata u Crnoj Gori bilo
je na snazi do 2004. kada je ukinuto odlukom Ustavnog suda, prema kojoj poslanik zadrava
mandat i kada prestane njegovo lanstvo u partiji. Na taj nain, Crna Gora se pridruila ogromnoj veini demokratskih zemalja u kojima je na snazi slobodan poslaniki mandat.
Odnos prema imperativnom partijskom mandatu u Srbiji ima duu i vijugaviju istoriju nego u
Crnoj Gori. Formalni prekid sa imperativnim mandatom i uspostavljanje slobodnog mandata
oznaila je odluka Ustavnog suda 27. maja 2003, ali je ta odluka potovana samo do 3. marta
2004. kada je obrazovana manjinska vlada (sa Demokratskom strankom Srbije /DSS/ na elu)
koja je onemoguila sprovoenje te odluke sve do kraja svog mandata (maj 2007)! Pomenuta
vlada, tanije reeno, njena veina u Administrativnom odboru Narodne skuptine grubo je
derogirala odluku Ustavnog suda prihvatajui blanko ostavke koje su lanovi nekih partija
(DSS-a, G-17 plus) bili prisiljeni prethodno da potpiu da bi bili ukljueni u partijsku listu na
parlamentarnim izborima u decembru 2003. U ovom sluaju prenebregnuta je okolnost da
su blanko ostavke politiki ugovori izmeu poslanika i partije (protivzakoniti u svim zemljama
stabilne demokratije) i da ne mogu da kre odluku Ustavnog suda. Administrativni odbor nije
se, meutim, osvrtao na hijerarhiju pravnih akata, nego je veinom glasova, na osnovu blanko
ostavki, oduzimao mandate neposlunim poslanicima da bi sauvao podrku manjinskoj
vladi. Nita nisu pomogle tube poslanika sudovima u Srbiji jer nijedna od tih tubi (ukupno
sedam njih) nije reena do kraja mandata pomenute vlade (2007).
Ali, stanje se, naalost, ne zavrava nezakonitim oduzimanjem mandata neposlunim poslanicima jer je mogunost oduzimanja poslanikih mandata usvojena kao reenje u Ustavu
2006, ime je, zapravo, legalizovana ranije protivzakonita praksa. lan 102, stav 2 tog ustava
glasi: Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odreenim zakonom, neopozivo stavi
svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji predlog je izabran za narodnog poslanika. Cinina formulacija poslanik je slobodan u citiranoj odredbi prikriva, u stvari, obavezu
kandidata za poslanike da stave na raspolaganje partijama svoje mandate ako uopte ele
da se nau na kandidatskoj listi.
Zanimljivo je da je stav prema blanko ostavkama u Srbiji poeo da se menja tek u drugoj polovini 2010. pod uticajem kritikih ocena institucija Evropske unije i Venecijanske komisije.
Inae, vlast je ranije ostala potpuno gluva na identine prigovore koje joj je javno upuivala
domaa nauno-struna javnosti (naalost, ekstremno mali deo nje). Promena stava vlasti
Srbije pod uplivom evropskih aktera postala je oigledna kad je Administrativni odbor, krajem 2010, umesto glatkog usvajanja blanko ostavke opozicionog poslanika ormaza, koju je
(protiv njegove volje) podneo DSS, osporio validnost tog dokumenta i omoguio da reeni
poslanik zadri svoj mandat. Podravajui takvu odluku, ne mogu da ne primetim da je poto
u meuvremenu Ustav Srbije nije promenjen niti je Narodna skuptina usvojila drugaije
autentino tumaenje lana 102 (stav 2) Administrativni odbor neovlaeno promenio
stanovite o jednom kljunom politikom pitanju koje umnogome prevazilazi njegove kompetencije.
Slabosti o kojima je re imaju dalekosene efekte na politiki ivot, kojim nemamo vremena
podrobno da se bavimo. Dovoljno je navesti da posredni karakter izbornog sistema i blanko
ostavke svode poslanike na (promenljive) partijske poverenike, a parlament na skuptinu
partijskih poverenika. Obesmiljavanjem parlamenta, partije su od vanih aktera prerasle
(praktino) u jedine autonomne aktere na politikoj sceni Srbije.
LITERATURA
Antoni, Slobodan, Demokratija i politike elite u Srbiji, Srpska politika misao. Vol. II, 4: 5171
Bierke,Volfgang (1961). European Elections by Direct Sufrage, Leiden: A W
Cohen, Lenard. (2001). Serpent in the Bosom: The Rise and Fall of Slobodan Miloevi. Boulder. Colorado:
Vestview Press
Diamond, Lary. (1996). Is the Third Wave Over, Journal of Democracy, 3: 20 38
Goati, Vladimir. (2000). Partije Srbije i Crne Gore u politikim borbama od 1990. do 2000. Bar: Conteco
Goati Vladimir. (2001). Izbori u SRJ od 1990 do 1998, Volja graana ili izborna manipulacija.
Dodatak 1 Izbori 2000. (drugo dopunjeno izdanje). Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju
Higley, John Kulemberg Judith and Pakulski, Jan. (1996). The Persistence of Communist Elite. Journal of
Democracy, 2: 133148
Karasimeonov, Georgi. (1996). Bulgaria s New Party System, In: Stabilizing Democracies, Comparing New Party
Systems in Southern and Eastern Europe. Eds. Geofffrey Pridham and Paul Lewis, London and New York:
Routledge
Lowit, Theodor. (1979). Le partie polimorphe. Revue francaise de sciences politiques, No 45, 3751
LaPalombara, Joseph and Weiner, Myron. (1966). Conclusion. In: Political Parties and Political
Development. Eds. Joseph LaPalomabara and Myron Weiner, Princeton: Princeton University Press
Pavievi, Veselin i Goati, Vladimir. (2002). Reforma izbornog sistema Crne Gore. Podgorica: Mrea nevladinih
organizacija Crne Gore
Schmitter, Philipe. (1986). An Introduction to Southern European Transition from Authoritarian Rule: Italy,
Greece,
Portugal and Turkey, In: Transition to Authoritarian Rule, Southern Europe, Eds. Guillermo O Donell, Philipe
Schmitter and Laurence Whiehead. Baltimore and London: The John Hopkins University Press
Sobolevski, Marek. (1968). Electors and Representatives; A Contributions to the Theory of Representation, In:
Representation. Eds. Ronald Pennock and John Chapman, New York: Atherton Press
Vueti, Slobodan. (2000). U krugu poraza. Beograd: Stubovi kulture.
78 :
Vladimir Goati
Two decades after the 1989/1990 pluralist changes

Summary
In the first ten years of transition in Serbia there were two types of political order in force: from 1990
to 1998 that was a pseudo-democracy, and in the second period - which began by establishing
the red-black coalition between the SPS, SRS and JUL, in 1998 - it was a denuded authoritarian
order. The most convincing arguments corroborating the authoritarian nature of the order are the
following: significant restriction of the freedom of independent media, abolishing the autonomy
of universities and, finally, aggravation of attitude towards the opposition and non-governmental
sector, which resulted in taking into custody and arresting of thousands of their activists. The fundamental transformation of the dominant political order was achieved.
After the October overthrow in 2000, an order was created which today could be discussed as the
electoral democracy that gradually grows into a middle type. This assessment is confirmed by repeatedly held free and fair elections, progress in the field of human rights and freedoms, extensive
privatization, which reduced the state (i.e., ruling parties) influence on economy and the opening
of the country towards foreign countries, followed by enabling the Serbian citizens to travel to most
other foreign countries without a visa. But the image has darker side too, which, inter alia, includes:
an inefficient judiciary system, widespread corruption (especially political), still over-dimensioned,
expensive and inefficient state and inadequate political representation subsystem.
Key words: pseudo-democracy, authoritarian order, democracy, October overthrow, an indirect
proportional system, blank resignation.
80 :
Zoran Stojiljkovi
DEMOKRATIJA POD UPITNIKOM
82 :
Saetak
Tranzicija iz jednopartijskih i autoritarnih reima u pluralne i demokratske pokazala se mnogo
sloenijim i neizvesnijim procesom, sa mnogo veom socijalnom cenom nego to su to istraivai
i, posebno, graani zemalja u tranziciji oekivali. U ovom tekstu autor, polazei od razliitih kvalitativnih i kvantitativnih kriterija i indikatora za merenje demokratije, formulie i argumentuje ocenu da
je nakon dve decenije tranzicionog tumaranja Srbija tek manjkava i polukonsolidovana demokratija.
Kljune rei: demokratija, tranzicija, konsolidacija, konsenzus.
1. Mapiranje demokratije
Demokratija pripada kategoriji sloenih pojmova koji se opiru saetim i jednostavnim definicijskim odreenjima. Sastavni deo svakog koncepta demokratije predstavljaju, meutim, etiri
kljuna kriterijuma pomou kojih je mogue razlikovati demokratske od nedemokratskih
poredaka. To su: izvorni kriterijum koji podrazumeva da vrhovnu vlast mora da ima narod
(demos); otvorenost demokratija je reim otvoren za takmiare (politiare) i sudije (graane
koji uestvuju na izborima), propozicije takmienja su potene, ne postoje prepreke u politikoj
komunikaciji i rad izvrne vlasti je otvoren za javnost dihotomija otvoreno/zatvoreno je veoma vana za razgranienje bilo kojeg tipa demokratskog od bilo kojeg tipa nedemokratskog
poretka; odravanje izbora izbori su znaajni jer se u demokratiji pravo na vladanje izvodi
iz njih. Nedemokratski reimi ne odravaju izbore oba njihova osnovna oblika, totalitarni i
autoritarni, ostavljaju, istina, neto prostora za politiki ili socijalni pluralizam, ali nema slobodnih i fer izbora koji bi omoguili smenu vlasti (Linz, 2000: 80); institucionalizovana neizvesnost
demokratija je reim u kome je ishod izbora neizvestan. Procedure su poznate i sigurne, ali,
upravo zbog toga, njihovi ishodi to nisu. U tom smislu, moemo rei da donoenje odluka
u demokratiji generie sistem pravila, a ne ljudi. Na drugoj strani, reim moemo smatrati
(nedemokratskim) ukoliko poseduje odreen aparat moi sposoban za menjanje ishoda institucionalizovanih politikih procesa (Przeworski, 1988: 60).
Bez pretenzije da preciznije definiemo pojam demokratije i odredimo operacionalno
aktuelne modalitete demokratskih reima, kao metodoloko uporite posluila nam je podela
politikih poredaka Andreasa edlera na autoritarne reime i elektoralne (izborne), liberalne
i razvojne (napredne) demokratije, odnosno, razvojno i procesualno shvatanje demokratije
(Schedler, 2001: 149152).
Izbornu demokratiju, oslanjajui se na Lipseta, moemo odrediti kao institucionalni aranman
u kome sve odrasle osobe imaju mogunost da glasaju na slobodnim i potenim kompetitivnim
izborima za svoju glavnu izvrnu vlast i za nacionalnu zakonodavnu vlast (Lipset, 2006: 39).
Naredni, vii koncept predstavlja liberalna demokratija. Pored izborne demokratije, ona po
Dajmondu ukljuuje jo tri principa: a) ne postoji rezervni domen vlasti koji nije potinjen
izabranim organima vlasti (misli se pre svega na tajne slube, vojsku i policiju); b) postoji
horizontalna odgovornost i meusobno ograniavanje triju grana vlasti; c) postoje efektivne
garancije za ostvarivanje individualnih i kolektivnih graanskih, ekonomskih, socijalnih i
politikih prava (princip vladavine prava).
Koncept ustavne demokratije podrazumeva, osim irokog spektra politikih sloboda, slobode
politikog organizovanja i aktivnog graanstva, i sistem uzajamne kontrole i ogranienja: jedna vlast mora da ogranii drugu (checks and balances). Ogranienja moraju da budu ustavna,
to znai da ne smeju da budu predmet svakodnevne politike rasprave.
Koncept politike odgovornosti koji iziskuje model ustavne demokratije jeste dvodimenzionalan. Prvo, on podrazumeva obavezu slubenika da odgovaraju javnosti za sve to rade. Na drugoj
strani, po konceptu odgovornosti regulatorna tela i agencije imaju zadatak da slubenicima
i graanima nametnu sankcije ukoliko se ispostavi da su prekrili zakon. U listu delatnika
odgovornosti spadaju stalna izborna komisija, agencije za finansijsku kontrolu (dravni revizor), antikorpuciona tela, zatitnik ljudskih prava, kao i administrativni i ustavni sudovi.
Naravno, izmeu elektoralne i stabilizovane ukotvljene liberalne demokratije (Merkel) postoji u zemljama u tranziciji itav niz prelaznih oblika koje Merkel naziva manjkavim demokratijama poput:

ekskluzivnih demokratija koje odreene skupine iskljuuju iz efektivne participacije;

neliberalne demokratije bez razvijene pravne drave;
delegativne demokratije koja vlast koncentrie u rukama izvrnih tela ili
demokratije enklava u kojima stvarna mo pripada neizbornim organima i slubama,
odnosno, spoljnim veto igraima (Merkel i dr. 2003: 6972).
Drugi naziv za demokratije enklava je demokratije niskog intenziteta, u kojima je graanin

slobodan da bira, ali se konana odluka donosi na drugom mestu, najee na tritu (Samir
Amin). Slinu poruku namenjenu politikim akterima na Balkanu poslae Ivan Krastev
konstatujui da sve partije i koalicije u vreme izborne trke ulaze u strasnu ljubavnu vezu sa
biraima, a nakon izbora u brak sa meunarodnim finansijskim organizacijama, odnosno, da
se menjaju lako vlade, ali ne i politike. Posledino, nastaju dve komplementarne tendencije:
populistiki maoritizam i rastua manipulativnost politike elite. Za demokratiju je podjednako opasna i populistika tiranija veine, kao i spreavanje opasne i neodgovorne veine
da formulie svoju volju suavanjem realne mogunosti izbora graana prilikom glasanja tako
to su prinueni da biraju isti proizvod u razliitim pakovanjima (Krastev, Nin, 10.01.2008. str.
6264).
Na drugoj strani, osnovno polazite Dajamonda, kao i edlera, jeste da je demokratija u procesu promena i razvoja, odnosno, da se ona moe unaprediti i produbiti utoliko to politika
kompeticija moe biti otvorenija i potenija, socijalna i politika participacija graana vea,
izabrani funkcioneri odgovorniji graanima, a graanske slobode zatienije i vladavina prava
stabilnija i efikasnija (Diamond, 1999: 1018).
Na kritici liberalne demokratije i njenih inherentnih ogranienja, pre svega, svoenja
demokratije na demokratsku metodu takmienja politikih elita (umpeter), stvoreni su
mnogi normativni modeli i tipovi postliberalnih demokratija.
Prema tipologiji Klausa Bajmea (Beyme, 2007: 23), u ovu iroku grupu spadaju: participativna
demokratija (Pateman, Barber), republikanizam (Pacock) koji u svim svojim strujama polazi od
suvereniteta graana, deliberativna demokratija (Habermas), dijaloka demokratija (Gidens) i
kosmopolitska ili transnacionalna demokratija (Held).
2. Demokratija i tranzicija
Od sredine devedesetih godina 20. veka, pojam demokratije se u tranzitolokoj literaturi pojavljuje iskljuivo uz pojam konsolidacije.
Tranzicija je interval izmeu jednog politikog reima i onog koji mu sledi. (Schmitter and
ODonell, 1986: 3). Tranzicija podrazumeva uvoenje demokratskih ustanova, strukture vlasti
84 :
proizale iz izbora, slobode medija i pristup njima, slobodu udruivanja i politikog organizovanja, nezavisno sudstvo. Ali, glavna tranziciona dilema nije u uvoenju ustanova koje
e omoguiti promenu vlasti, ve u tome da li e nakon narednih izbora nekome pasti na
pamet da te ustanove ukine i pone da uspostavlja institucije poretka iz koga se izalo. Problem sa okonanjem tranzicije dolazi odatle, smatrao je Hantington, to nakon njenog poetka
po pravilu sledi razoaranje u demokratiju, koje moe da rezultira obrtom u politici vlade i
pokuajem restitucije nedemokratskog poretka. Demokratija ne garantuje da e problemi biti
reeni; ona jami da ljudi na vladajuim poloajima mogu biti zamenjeni; a njihova zamena
kad probleme ne ree predstavlja sutinu demokratskog ponaanja. Razoaranje i sniavanje
oekivanja koje zatim nastupa predstavljaju temelj demokratske stabilnosti. Demokratije
postaju uvrene (tranzicija se okonava) kad ljudi shvate da demokratija predstavlja reenje
za problem tiranije, ali ne obavezno i za druge probleme. (Hantington, 2004: 251).
Da bi se jo preciznije moglo rei kada se tranzicija okonava, Hantington uvodi koncept
konsolidacije. Tranzicija ka demokratiji je okonana kada se demokratija konsoliduje. Jedan
kriterijum za konsolidaciju moe da bude test dveju smena elita (the two-turnover test). Po njemu, demokratija je konsolidovana kada politika grupa koja je preuzela vlast nakon sloma
nedemokratskog reima izgubi na izborima i preda vlast mirnim putem, a potom se na vlast
vrate snage starog (nedemokratskog) reima, pa i one izgube vlast i predaju je mirnim putem,
odnosno, vrate je onima koji su ih prvi put smenili (Hantington, 2004: 255).
U studiji o demokratskoj tranziciji i konsolidaciji, Huan Linc i Alfred Stepan istiu da je suverena drava sutinski preduslov demokratskog razvoja. Demokratija je oblik upravljanja modernom dravom. Na taj nain, bez drave nije mogua moderna demokratija. (Linc i Stepan,
1998: 32). Da bi se demokratija uvrstila, Linc i Stepan smatraju da, pored delotvorne drave,
mora da postoji i pet interaktivnih arena koje utiu pozitivno jedna na drugu: 1) slobodno i
aktivno graansko drutvo; 2) relativno autonomno i cenjeno politiko drutvo; 3) vladavina
prava, ime se garantuju graanske slobode i sloboda udruivanja; 4) dravni administrativni
aparat koji nova demokratska vlada moe valjano upotrebiti i 5) institucionalizovano ekonomsko drutvo.
Civilnog drutva nema bez prethodne ili bar paralelne emancipacije podanika u samosvesnog i odgovornog graanina, osetljivog na uzurpaciju svojih prava, ali i spremnog na ispunjenje svojih graanskih obaveza. Korpus prihvaenih i upranjavanih prava i obaveza graane
jasno razlikuje od podanika, odnosno, od bahatih primitivaca ili od infantilnih osoba nespremnih da prihvate odgovornost za sebe i brigu o sebi. (Stojiljkovi, 2007: 24).
Na osnovu toga, moemo zakljuiti da je polazna taka koncepta civilnog drutva graanin sa
svojim individualnim civilnim pravima, a da su u njegovom sreditu graanske organizacije i
udruenja (nevladine neprofitne organizacije, mediji, crkvene organizacije i religijske grupe,
sindikati, kao i brojne lokalne inicijative za razvoj zajednice). Dakle, unutar graanskog drutva
mogu se razlikovati tri nivoa: graani kao pojedinci, individue; udruenja, odnosno, asocijacije
graana, drutveni pokreti i graanske ustanove; i javnost (Pavlovi, 2006: 58).
Moderna demokratija i moderna demokratska drutva nastaju razdvajanjem privatnog i javnog, drave i drutva, i opstaju kroz sinergiju i simbiozu tih dvaju polja. Jedno robustno civilno drutvo, sposobno da raa politike alternative i nadzire vladu i dravu, moe pomoi da
tranzicija otpone, u pruanju otpora povratku na staro i u dovrenju procesa tranzicije, kao
i uvrenja i produbljenja demokratije. U svim fazama demokratskog procesa, prema tome,
jedno aktivno i nezavisno graansko drutvo je od neprocenjive koristi.
Drugu arenu ini uspostavljanje autonomnog, legalnog i legitimnog, pluralnog politikog

drutva. Za demokratsko politiko drutvo od kljunog znaaja su: politike stranke, izbori,
odgovarajua izborna pravila, politika vostva, meustranaki savezi i zakonodavstvo. To su
sve elementi koji omoguuju da se odabere demokratska vlada i da se ona nadzire. Dakle,
politiko drutvo je snabdeveno i ureeno demokratskim politikim i izbornim zakonodavstvom pravilima igre koja reguliu finansiranje, odvijanje i tok politike i izborne utakmice na
takav nain da se, bar principijelno, borba za upranjeno mesto vlasti odvija pod jednakim
uslovima.
Da bi graansko i politiko drutvo dostiglo odgovarajui stepen autonomije i nezavisnosti,
a samim tim se i demokratija uvrstila, potrebno je obezbediti vladavinu prava, treu arenu.
Vladavina prava podrazumeva, pre svega, legitimnost vlasti. Dravna vlast treba da izraava
stvarnu volju graana, tj. treba da bude izraz pristanka naroda (consensus populi) na slobodnim i neposrednim izborima u politikoj konkurenciji u kojoj su sve politike snage imale
jednake mogunosti za pridobijanje javnog mnjenja (glasova biraa). Takoe, vlast ne sme
biti koncentrisana kod jednog jedinog dravnog organa, ve mora biti rasporeena na vie
nosilaca, ime se postie ravnotea vlasti i uspostavlja vladavina zakona. Vladavina prava
podrazumeva i ustavnost i zakonitost, odnosno, vladavinu objektivne volje izraene u ustavu
i zakonima koji, propisujui pravila ponaanja nosilaca vlasti, iskljuuju samovolju pojedinca
i voluntarizam. Ustav mora jemiti ljudska i graanska prava, zakone mora da tumai jedan 4) nezavisan sistem pravosua, a sve to treba da podrava jedna izrazita pravna kultura u civilnom drutvu. Dakle, da bi se uopte moglo govoriti o vladavini prava, vlast mora
biti ograniena pravom. Svi znaajni akteri, a naroito demokratska vlada i drava, moraju
potovati i podravati primat prava.
etvrtu arenu konsolidovanja demokratskih procesa i institucija ini uspostavljanje dobre uprave i dobre vladavine. Ona podrazumeva stvaranje profesionalne, kompetentne, odgovorne
(i na dnevne politike pritiske rezistentne) javne uprave, sposobne da usmerava realizovanje
usvojene ekonomske i socijalne politike (Stojiljkovi, 2007: 24). Dakle, potrebno je da postoji drava koja funkcionie i dravni administrativni aparat koji demokratska vlast moe da
upotrebljava.
Najzad, institucionalizovano i pluralno ekonomsko drutvo predstavlja petu arenu koja je neophodna da bi se demokratija uvrstila. S jedne strane, Linc i Stepan smatraju da se demokratija
ne moe uvrstiti u dirigovanoj privredi, ako se sva imovina nalazi u rukama drave i ukoliko
iskljuivo ona donosi odluke o svim cenama, radnoj snazi, snabdevanju i raspodeli. S druge
strane, ovi autori tvrde da moderne konsolidovane demokratije ne moe biti ni u isto trinoj
privredi jer se ona ne moe odrati bez odreenog stepena dravne regulacije. Tritu su, naime,
potrebni: propisi o kompanijama, regulisanje berze, standardi za mere, a takoe i mere za
zatitu svojine, kako javne, tako i privatne, a sve to zahteva intervenciju drave u privredi. Dakle, moderni konsolidovani demokratski reimi zahtevaju niz normi ponaanja, institucija i
propisa koje Linc i Stepan nazivaju ekonomsko drutvo.
3. Pretpostavke ukotvljavanja demokratije

U teorijskoj i, posebno, istraivakoj produkciji o demokratskim tranzicionim promenama i uslovima za ukorenjivanje i stabilizaciju demokratije, ukazuje se na mnotvo razliitih okolnosti
i faktora koji pogoduju tim procesima ili ih pak oteavaju. Operativno najupotrebljivijim pristupom ini nam se Biemovih deset hipoteza o procesu tranzicije i uslovima za demokratsku konsolidaciju, koje emo testirati na primeru demokratske tranzicije u Srbiji i zemljama regiona.
86 :
Prve dve se odnose na neposredni kontekst promena na karakter prethodnog reima i sam
metod preuzimanja vlasti kao limitirajue ili pak pospeujue faktore za demokratsku konsolidaciju. iri drutveni okvir i determinantu efekata tranzicije ine i kljuni istorijski formirani
kulturni i etniki rascepi i njihove aktuelne reperkusije. Neposrednih daljih est indikatora (ne)
uspenosti tranzicije vezano je za ekonomske i socijalne uinke nakon promena, kao i odabir
okolnostima primerenog politiko-institucionalnog dizajna (Beetham, 1999).
Prva hipoteza: Karakter prethodnog reima bitno utie na izglede za prihvatanje i konsolidaciju
demokratskih promena. Pojam Balkan, odnosno, balkanizacija podrazumeva slabe, fragmentirane, meusobno suprostavljene, nestabilne i autoritarne reime sa natruhama demokratskog naslea. itavom regionu zajedniko je i prethodno autoritarno realsocijalstiko iskustvo.
Neku vrstu cinizma istorije predstavlja upravo njegova najmeka, socijalistiko-samoupravna
karika koja se raspukla na najdramatiniji i najkrvaviji nain na prostoru eks-Jugoslavije po
nacionalnim avovima. Nakon toga, primera radi, u Srbiji su se promene desile tek kada je veina
graana shvatila da se vie ne moe ni preiveti pod prethodnim reimom. Meutim, ni danas
veliki broj ljudi ne uvia direktnu vezu izmeu autoritarnog, nacionalistikog, izolacionistikog
reima i naslea te realne teine sopstvene situacije. Viegodinja propaganda kontrolisanih
medija, neprijateljski stav prema regionalnom i meunarodnom okruenju, ali i nejedinstvo
unutar nove politike elite i, moda pre svega, kratko politiko pamenje masa, omoguili su
da snage otpora demokratskim promenama preive i da nacionalni i socijalni populizam imaju
politiku snagu i deceniju nakon zapoetih promena.
Druga hipoteza: Nain prelaza ka demokratiji utie na njenu potonju stabilizaciju i konsolidaciju.
Vrednost osnovnog postulata ovde zapravo ima stav da mirno i nenasilno preuzimanje vlasti
predstavlja pozitivnu i olakavajuu okolnost za konsolidaciju demokratskih promena i stepen
prihvaenosti demokratije. Tako su, recimo, imajui u vidu teinu situacije, politike promene
u Srbiji iz oktobra 2000. godine ostvarene na najbolji mogui nain po samu mogunost
demokratskih promena, odnosno, pobedom na izborima i mirnim preuzimanjem vlasti. Mirna
oktobarska revolucija je, meutim, plod kombinovanja slabosti i promaaja reima Slobodana Miloevia, izborne pobede, ranije poslovino gubitnike i podeljene opozicije, koja je u
velikoj meri rezultat spoljnog pritiska i ogromnog unutranjeg nezadovoljstva, ali i dogovora o
neintervenciji i uspostavljanja kompromisa sa delovima vojnog i policijskog aparata Slobodana
Miloevia. Meutim, upravo ono to je omoguilo i olakalo promene njihov legalitet, sama
irina uspostavljenog kompromisa, postavlja se kao problem za konsolidaciju demokratije koje
nema bez reza i jasnog diskontinuiteta sa prethodnim reimom, njegovim direktnim eksponentima
i, jo pre, autoritarnom i koruptivnom praksom.
Trea hipoteza: Trina ekonomija i na njoj baziran socijalno-ekonomski pluralizam ine nuan,
ali ne i dovoljan uslov za demokratiju. Trina ekonomija zapravo ima tri osnovna pozitivna i,
takoe, tri negativna dejstva na demokratske procese. Pozitivna dejstva trine ekonomije na
stvaranje demokratskog sentimenta se manifestuju u tome to ona: a) bar indirektno vodi nastanku politike kompeticije i trita. U znatnoj meri, ona izjednaava glasae i potroae i tako
stimulie graane da procene ta je od politike ponude najvie u njihovom interesu, odnosno,
vodi stvaranju racionalnog biraa, b) pospeuje autonomiju i emancipaciju nepolitikih sfera
od polja politike, njihovih formi moi od drave umanjujui tako mo birokratskog aparata,
c) trite i direktno i indirektno utie na ograniavanje politike moi pre svega tako to odvaja
utakmicu za ekonomsku i politiku mo u dve bar relativno razliite sfere.
Negativna dejstva trine logike i prakse na odrivost demokratije se ogledaju u tome to:
a) rastui, posebno drastini (novobogataki, tajkunski) oblici nejednakosti bogatstva nastali pod dejstvom slobodnog trita mogu da ugroze samu efektivnost politike jednakosti,
b) rasprostranjena nezaposlenost, siromatvo i socijalna izolovanost i iskljuenost, nastali usled

oscilacija u trinoj ekonomiji, mogu da ugroze demokratiju i usmere podrku masa autoritarnim formama politike, odnosno, vode uspostavljanju razorne veze populistike politike
demagogije voa i kulture zavisnosti masa, c) generalizacija trinih privatnih interesa takoe
moe da dovede do erozije etosa javnog interesa, posebno u javnim slubama, od kojih zavisi
integritet javnog sektora i izazove gotovo epidemijsko irenje politike korupcije.
Protivreno dejstvo poetnih koraka neinstitucionalizovane trine ekonomije na demokratski
razvitak Srbije i svih zemalja regiona je izrazito veliko. Posledino, neuspeh u nastojanju da se
istovremeno gradi ofazivna razvojna strategija, skladno uvezana sa formiranjem vrstih trinih
pravila igre, antikorupcionim zakonodavstvom i aktivnom socijalnom politikom i neuvianje
potrebe za tim doveli su do erozije poverenja u politike aktere i institucije te do ala (pre svih,
tranzicionih gubitnika i starijih generacija) za starim dobrim vremenima sigurnosti, zbrinutosti
i (privida) jednakosti u socijalizmu.
etvrta hipoteza: anse za demokratsku konsolidaciju se uveavaju sa ekonomskim razvojem.
Ovde je zapravo ponovo re o vie puta konstatovanoj i gotovo dramatinoj potrebi da demokratski poredak u nastajanju demonstrira svoje mogunosti, makar i postepenog ali stabilnog i izvesnog ekonomskog razvoja. ini se nespornim uverenje da od uspeha i brzine
ekonomskog oporavka u velikoj meri zavise i kvalitet i dometi demokratizacije i prihvaenost
demokratije kao vrednosti.
Stabilizovanje i konsolidovanje demokratije je, naime, izrazito teko u uslovima rastueg
siromatva, nejednakosti, politike nestabilnosti i delovanja snaga koje zagovaraju promenu
reima. Odnos (rastueg) nivoa ekonomskog razvoja i uspostavljanja i stabilizovanja demokratskih institucija nije pravolinijski, odnosno, uzrono-posledian. Autori koji su se bavili
ovim pitanjem poput Lipseta, Dala ili Pevorskog konstatuju da ekonomski rast jeste nuan,
ali ne i dovoljan uslov za stabilizovanje demokratije. On posredno doprinosi stabilizovanju demokratije tako to razvoj garantuje njen opstanak. Pevorski istie da se nijedna demokratija
nije uruila ukoliko je dostigla prihod po glavi stanovnika vei od 6.055 dolara, odnosno, nivo
Argentine iz 1975. godine (Przeworski, 2004: 912).
Na drugoj strani, poodmakao proces globalizacije postavlja jasne limite ekonomskim politikama nacionalnih drava i uveava ulogu meunarodnih ekonomskih i finansijskih institucija i
aktera. Oni mogu stimulisati ili destimulisati ekonomski i socijalni razvoj te uslovljavati ekonomske i politike reforme u zemljama u tranziciji. Otvoren proces pridruivanja i tenja
postkomunistikih evropskih zemalja da ispune uslove i postanu lanice Evropske unije (EU)
predstavljaju u ovom pogledu gotovo paradigmatian primer.
Peta hipoteza: Specifine forme delovanja i ponaanja klasa utiu na anse za konsolidaciju demokratije demokratske tranzicije nema bez stvaranja i odranja iroke, bar relativno veinske,
proreformske socijalne i politike koalicije. U Srbiji i itavom regionu je tokom devedesetih dolo
do izrazite socijalne polarizacije i masovnog siromaenja koje je, pored niih, pogodilio i srednje slojeve, koji su inae masovna socijalna osnova demokratije. Tom procesu su na prostoru
eks-Jugoslavije dodatno doprineli i ratni sukobi i razaranja ili, u sluaju Srbije, mere koje je
meunarodna zajednica preduzimala (od sankcija i izolacije do bombardovanja).
Iako su srednji slojevi, kao i obrazovaniji i kvalifikovaniji delovi radnitva, iskazali ivotnu zainteresovanost za demokratske promene, njihova realna drutvena teina jo uvek nije samo slaba ve se moe oekivati da e im ekonomska pozicija biti, bar srednjorono, i nadalje ugroena
tokom restrukturiranja privrede i drutvenih delatnosti (Pavlovi, 2003: 82).
88 :
Socijalni dijalog i dogovor vlade, poslodavaca i sindikata o sadrajima, dinamici i ceni tranzicionih, ekonomskih i socijalnih promena koji rezultira paktom o razvoju, konkurentnosti i
zapoljavanju je teko ali nuno reenje. Ono podrazumeva zrelost i odgovornost svih aktera.
Istovremeno, to je jedini pouzdani put koji vodi stabilizaciji demokratskog poretka (Stojiljkovi,
Mihailovi, 2010: 730).
esta hipoteza: Drutva podeljena na definisane i istorijski suprotstavljene kulturne grupe imae
velike dodatne tekoe u odravanju demokratije. Ova hipoteza je na tragian nain potvrena
na prostoru druge Jugoslavije. U postkomunistikim zemljama, iako se gotovo svuda teilo
kulturnoj, a pre svega, etnikoj homogenizaciji, kulturni diverzitet moe bar principijelno da
ima ambivalentno dejstvo na demokratiju. S jedne strane, on oito moe da vodi konfliktu, pa
i graanskom ratu. Na drugoj strani, ouvanje kulturne razliitosti podrazumeva jaanje demokratskih ustanova i (konsenzualnih) procedura odluivanja, kao i postojanje na kompromis
i dogovor usmerene kompetentne i odgovorne nacionalne politike elite (Liphart, 2003).
Sedma hipoteza odnosi se na razliite demokratske kapacitete, odnosno, na spojivost vodeih
religija i religijskih doktrina sa liberalno-demokratskim institucijama i njihovim konsolidovanjem.
Jo od Veberovog rada Duh kapitalizma i protestantska etika vai uverenje da, za razliku od
protestantskog duha naglaenog individualizma i odvojenosti crkve i drave, druge totalne
religije imaju ambivalentan odnos prema demokratskim institucijama. Posebno su na prostoru eks-Jugoslavije bile rairene teze o demokratskim limitima autokefalnog i sabornog i
prodravnog pravoslavlja i politikom teokratijom impregniranog islama. Crkve i verske organizacije su neretko bile, tokom krize i raspada multinacionalne i multikonfesionalne Jugoslavije, poseban predmet ideoloke prerade i manipulacije. Ratu, odnosno, sukobu suprostavljenih
nacionalnih politikih platformi i oligarhija dodavan je atribut verskog rata.
Verske institucije i dostojanstvenici su bar indirektno stali iza formiranja svojih nacionalnih
drava. Iskustva postkomunistikih evropskih zemalja pokazuju da religijske zajednice manje ili
vie (Poljska) aktivno pomau obaranje ateistikog reima i uspostavljanje izborne demokratije.
Ostaje otvoreno pitanje kakvu e poziciju praktino zauzeti kada proces liberalizovanja i produbljivanja demokratije na dnevni red postavi pitanje antidiskriminativne politike, tolerancije prema
svetonazornim, verskim, seksualnim manjinama i rodne jednakosti.
Osma hipoteza: Predsedniki sistemi su manje trajni i upotrebljivi nego parlamentarni. Ovde nije
re samo o komparaciji dvaju politikih sistema po kriterijumu njihove trajnosti ve i o tome da
veina autora smatra da su parlamentarni sistemi stabilniji, kao i da imaju mnogo vee kapacitete za politike kompromise od predsednikih. Parlamentarni sistemi, po pravilu, ublaavaju,
a predsedniki najee jaaju dualnu politiku polarizaciju. Pored toga, predsedniki sistemi
su nefleksibilni i, po pravilu, tee se prilagoavaju izmenjenom socijalnom i politikom kontekstu. No, ovde se radi tek o naelnoj, idealtipskoj raspravi i argumentaciji.
Primera radi, u Srbiji nakon promena iz 2000, rasprave o odnosu parlamentarizma i prezidencijalizma odvijaju se u vrlo specifinim, konkretnim politikim interesima impregniranim
okolnostima. Prvo je due od dve godine na predsednikoj funkciji tako opstajao ovek prethodnog reima Milan Milutinovi, koji se nije meao u svoj posao, to je svakako vodilo delegitimiranju funkcije predsednika. Zatim, predsedniki izbori, zbog visokog izlaznog cenzusa ili
tihog bojkota relevantnih stranaka, vie puta nisu uspeli. Objanjenje za takav ishod treba,
meutim, traiti u rigidnosti izbornog zakonodavstva, odnosno, sukobu unutar demokratskog
politikog bloka pre nego u ogranienjima polupredsednikog sistema.
Onoga trenutka kada je uklanjanjem izbornog cenzusa od 50% + 1 izali graanin otklonjena
manipulacija bojkotom izbora i sve relevantne opcije izale sa jakim kandidatima, izbori za
predsednika Srbije su ponovo zadobili smisao i kredibilitet.
Na drugoj strani, u gotovo svim zemljama regiona, parlament je slab i podeljen, stranke su
nedovoljno profilirane, stranaki sistem slab i nerazvijen, a izvrna vlast u odnosu na njih prejaka. Potrebnom se pokazala stabilizujua funkcija predsednika koji se bira na neposrednim
izborima, ali uz jasan i ogranien krug ovlaenja, odnosno, sistem podeljene bikefalne izvrne
vlasti.
Deveta hipoteza: Proporcionalni izborni sistemi u sloenim i podeljenim drutvima dovode do
manje violentnih politikih raskola od razliitih varijanti veinskog sistema. Iskustvo i praksa
dosadanjih izbora pokazuje, meutim, da je najoptimalnije reenje razumna i odmerena kombinacija ovih dvaju izbornih modela. Sami graani, zbog sve vee otuenosti stranake politike i izbornih kombinatorika lidera, pokazuju, naime, i po nalazima istraivanja, opredeljenje
da prihvate personalizovan izbor pojedinanog kandidata sa imenom i prezimenom.
Deseta hipoteza: Odrivost demokratije se uveava primenom sistema razvijene regionalne i
lokalne samouprave. Dejvid Biam akcenat stavlja na potrebu razvoja regionalne i lokalne samouprave, kao jednog od vanih uslova demokratske konsolidacije. Praktino, radi se o primeni principa vertikalne i horizontalne supsidijarnosti, odnosno, pravila da je najbolje proces
odluivanja spustiti, kad god je to mogue i optimalno, na nivo lokalnih zajednica i sredina
(vertikalna supsidijarnost), odnosno, prepustiti graanima i njihovim asocijacijama i inicijativama da probleme reavaju u dogovoru sa lokalnim vlastima (horizontalna supsidijarnost).
Lokalna samouprava u Srbiji ima dugu tradiciju i uiva podrku, ali je centralizacijom resursa
praktino liena efektivne moi. Na drugoj strani, regionalne autonomije izazivaju razliite
reakcije i stavove i, sem na teritoriji Vojvodine i Sandaka, nemaju vre utemeljenje, niti
predstavljaju prioritetno pitanje.
4. Merenje demokratije
Globalnim pristupima i izgradnji modela demokrati(zaci)je sledilo je nastojanje da se modeli
operacionalizuju, da se formira mrea indikatora i efekti demokratskih promena izmere. Postoji veliki broj razliitih merenja demokratije koje primenjuje vie svetskih organizacija. One se
koriste razliitim metodologijama i tehnikama prikupljanja, obrade i prezentiranja podataka,
kao i kvalitativnim ocenama postignutog stepena i kvaliteta demokratskog poretka. Danas
je mogue nabrojati na desetine barometara, indeksa, obrauna (audit), ocena (assessment), izvetaja i drugih vrsta kvantitativnih i kvalitativnih analiza i rangiranja.
4.1. Freedom House
Freedom House svoja komparativna istraivanja objavljuje u publikacijama i specijalnim
izvetajima kojima skree panju na globalne trendove u slobodi i demokratiji. To su: Freedom in the World godinje istraivanje globalnih politikih prava i graanskih sloboda u 194
zemlje i 14 povezanih i spornih teritorija; Freedom of the Press godinji izvetaj o nezavisnosti novinarstva irom sveta; Nations in Transit ispituje tranzicione promene u 29 zemalja,
od Centralne Evrope do Evroazije, i Countries at the Crossroads istraivanje demokratskog
upravljanja koje ocenjuje uinke u 30 kljunih zemalja koje su na prekretnici u odreivanju
svoje politike budunosti.
90 :
Ovde emo se detaljnije baviti istraivanjima koje objavljuje Nations in Transit. Nations in
Transit sadri pojedinane izvetaje zemalja u formi eseja koja autorima omoguava da prue
iroku analizu napretka demokratskih promena u zemlji za koju su se specijalizovali. Freedom
House im daje smernice za ocene (ocenjuje se skalom od 1 do 7, na kojoj ocena 1 predstavlja
najvii, a ocena 7 najnii nivo demokratskog napretka) i spisak pitanja koja pokrivaju sedam
kategorija:
Nacionalno demokratsko upravljanje ispituju se demokratski karakter i stabilnost dravnog
sistema; nezavisnost, efektivnost i odgovornost zakonodavne i izvrne vlasti; demokratski
nadzor vojnih i bezbednosnih slubi.
Izborni proces ispituje nacionalne izbore za izvrne i zakonodavne funkcije, izborne procese,
razvoj viestranakog sistema i uee graanstva u politikom procesu.
Civilno drutvo ocenjuje rast nevladinih organizacija (NVO), njihove organizacione kapacitete, finansijsku odrivost i pravno i politiko okruenje u kome funkcioniu, razvoj slobodnih
sindikata, kao i uee interesnih grupa u politikom procesu.
Nezavisnost medija rangiraju se stanje slobode tampe, ukljuujui i zakon o kleveti, maltretiranje novinara, ureivaka nezavisnost, pojava finansijski odrive privatne tampe i pristup
graana internetu.
Lokalno demokratsko upravljanje ocenjuju se decentralizacija moi, odgovornost, izbor i
kapaciteti lokalnih organa vlasti; transparentnost i odgovornost lokalnih vlasti.
Pravni okvir i nezavisnost izdvaja ustavne reforme, zatitu ljudskih prava, reformu krivinog
zakona, nezavisnost pravosua, stanje prava etnikih manjina, garancije jednakosti pred zakonom, tretman osumnjienih i zatvorenika i saglasnost sa sudskim odlukama.
Korupcija posmatra se javna percepcija korupcije, poslovnih interesa vrha kreatora politike,
zakona o finansijskom obelodanjivanju i sukobu interesa, kao i efikasnosti antikorupcijskih
inicijativa.
Freedom House je uveo skor demokratije 2004. godine. To je prosek ocena za sve kategorije
koje pokriva Nations in Transit. Prosek se dobija kada se ocene za svaku kategoriju saberu, a
potom se dobijeni zbir podeli brojem 7. Freedom House je obezbedio ovaj agregat za komparativne i interpretativne svrhe radi evaluacije napretka i nazadovanja u zemljama u okviru
studije.
Zemlje koje imaju skor demokratije 1,001,99 oliavaju najbolje politike i praksu liberalne
demokratije. Zemlje sa skorom demokratije 2,002,99 oliavaju praksu liberalne demokratije,
a niem skoru doprinose izazovi koji su u velikoj meri povezani sa korupcijom i nepravovremenim sprovoenjem sudskih odluka. Skor demokratije 3,003,99 dobijaju zemlje poput Srbije, koje su izborne demokratije i, iako ispunjavaju relativno visoke standarde kada je u pitanju
izbor nacionalnih lidera, ispoljavaju i slabosti u odbrani politikih prava i graanskih sloboda. Izborne demokratije koje zadovoljavaju samo minimalne standarde za izbor nacionalnih
lidera, gde su demokratske institucije krhke i gde postoje znaajni izazovi za zatitu politikih
prava i graanskih sloboda dobijaju skor demokratije 4,004,99. Drave koje pokuavaju da
maskiraju autoritarnost ogranienim potovanjem institucija i prakse demokratije i obino
ne ispunjavaju ni minimalne standarde za izbornu demokratiju imaju skor 5,005,99. Zatvorena drutva u kojima diktatori spreavaju politiko nadmetanje i pluralizam i odgovorni
su za rasprostranjeno krenje osnovnih politikih, graanskih i ljudskih prava dobijaju skor

demokratije 6,007,00.
Tabela 1: Skor demokratije. Rangiranje 29 zemalja i administrativnih oblasti
na osnovu tipova reima 2010. godine
Konsolidovane demokratije (1,002,99)

Slovenija
1,93
Estonija
1,96
Letonija
2,18
eka Republika
2,21
Litvanija
2,25
Poljska
2,32
Maarska
2,39
Slovaka
2,68
Polukonsolidovane demokratije (3,003,99)

Bugarska
3,04
Rumunija
3,46
Hrvatska
3,71
Srbija
3,71
Makedonija
3,79
Crna Gora
3,79
Albanija
3,93
Tranzicioni ili hibridni reimi (4,004,99)

Bosna
4,25
Ukrajina
4,39
Gruzija
4,93
Polukonsolidovani autoritarni reimi (5,005,99)

Kosovo
5,07
Moldavija
5,14
Jermenija
5,39
Konsolidovani autoritarni reimi (6,007,00)

Rusija
6,14
Tadikistan
6,14
Kirgistan
6,21
Azerbejdan
6,39
Kazahstan
6,43
Belorusija
6,50
Turkmenistan
6,93
Uzbekistan
6,93
92 :
4.2. Bertelsmann Transformation Index

Neto sloeniju metodologiju, pa i rezultat, daje Bertelsmann Transformation Index, zejedniki
projekat Bertelsmann Stiftunga i Centra za istraivanje primenjene politike na Univerzitetu
u Minhenu. Bertelsmann Transformation Index (BTI) globalno je rangiranje procesa tranzicije,
u kome se ocenjuju stanje demokratije, trini ekonomski sistemi, kao i kvalitet politikog
menadmenta u 128 zemalja u razvoju u kojima se dogaa transformacija.
Bertelsmann Transformation Index se deli na: statusni indeks i indeks upravljanja.
Statusni indeks detaljno procenjuje i rangira 128 zemalja prema stanju demokratije i trine
ekonomije. Za razliku od minimalistikih definicija izborne demokratije koje ukljuuju samo
slobodne i potene izbore, koncept demokratije u okviru BTI-ja ukljuuje i vladavinu prava,
reprezentativnost, razdvajanje zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, sa sistemom kontrole i
ravnotee (System of checks and balances). Samo demokratija zasnovana na vladavini prava
moe da obezbedi jednake anse svim graanima, to je od sutinskog znaaja za odrivi razvoj. Koncept trine ekonomije u okviru projekta BTI, pored slobodnog trita i imovinskih prava, podrazumeva i principe socijalne pravde, odgovornosti i odrivosti... Statusni indeks, koji
se obraunava za svaku zemlju posebno, objedinjuje te dve dimenzije: demokratiju (politiku
transformaciju) i trinu ekonomiju (ekonomsku transformaciju) jer se smatra da su one
empirijski i funkcionalno povezane.
Tabela 2: Statusni indeks i karakter reima 2010. godine za zemlje bive SFR Jugoslavije8
Drava
BiH
Rang
Politika
transformacija
Ekonomska
transformacija
Statusni
indeks
2008
2010
Karakter reima
2010.
6,50
6,36
6,43
40
39
Ogranien
Makedonija
7,95
7,11
7,53
22
21
Razvijen
Slovenija
9,75
9,29
9,52
Veoma razvijen
Srbija
8,00
6,79
7,39
31
24
Razvijen
Hrvatska
8,50
8,11
8,30
14
15
Razvijen
Crna Gora
7,80
6,89
7,35
30
25
Ogranien
Indeks upravljanja detaljno procenjuje i rangira 128 zemalja prema performansama upravljanja
njihovih vodeih politikih aktera (vlade, politike elite, nevladine organizacije) jer oni imaju
mo i odgovornost da oblikuju ili odrede javnu politiku u drutvu, pa su stoga kljuni za razvoj i
transformaciju jedne zemlje.
Da bi se izraunao indeks upravljanja, najpre u obzir treba uzeti etiri menadment kriterijuma
kojima se odreuje kvalitet politikog menadmenta, a svaki od tih kriterijuma sadri odreen
broj pitanja: sposobnost za upravljanje (3 pitanja), efektivno korienje resursa (3), izgradnja
konsenzusa (5) i meunarodna saradnja (3). Svako pitanje u okviru ovih kriterijuma boduje se od
1 (najgore) do 10 (odlino) i na osnovu dobijenih bodova dodeljuju se ocene za svaki kriterijum.
Da bi se izraunao indeks upravljanja, ukljuuje se jo jedan kriterijum nivo potekoa (level
of difficulty), koji objanjava injenicu da je kvalitet upravljanja transformacijom oblikovan od
strane jedinstvenih strukturnih uslova svake drave.
Izvor: http://www.bertelsmann-transformation-index.de/en/bti/ranking/status-index/ (pristupljeno 25. 11. 2010). U Tabeli 2 prikazani su skorovi dimenzija demokratija (politika transformacija) i trina ekonomija (ekonomska transformacija), statusni indeks, rang
postignut 2008. i 2010. godine, kao i karakter reima za zemlje bive SFR Jugoslavije koji daje Bertelsmann Transformation Index.
Tabela 3: Indeks upravljanja i karakter upravljanja 2010. godine za zemlje bive SFR Jugoslavije9
Rang
Performanse
menadmenta
Nivo
potekoa
Indeks
upravljanja
2008
2010
BiH
5,13
4,4
4,49
81
79
Upravljanje sa
umerenim uspehom
Makedonija
7,45
4,0
6,46
21
21
Uspeno sa slabostima
Slovenija
8,18
1,0
6,55
12
18
Srbija
6,98
3,3
5,95
51
35
Hrvatska
7,95
2,4
6,61
16
Crna Gora
7,17
3,5
6,14
31
28
Drava
Karakter
upravljanja 2010
4.3. World Bank

The Worldwide Governance Indicators (WGI) je dugogodinji istraivaki projekat Svetske
banke koji se realizuje od 1996. godine i pokriva preko 200 zemalja i teritorija. WGI se sastoji od est meusobno povezanih kompozitnih indikatora upravljanja irokih dimenzija. To
su: sloboda izraavanja i odgovornost meri obim sloboda po kojima graani jedne drave
imaju prava da uestvuju u izboru izvrne vlasti, kao i slobodu izraavanja, udruivanja i slobodu medija; politika stabilnost i odsustvo nasilja/terorizma meri verovatnou da e vlada
biti destabilizovana ili zbaena protivustavnim i nasilnim sredstvima, ukljuujui i politiki
motivisano nasilje i terorizam; efikasnost vlade meri kvalitet javnih usluga, kvalitet dravne
slube i stepen njene nezavisnosti od politikih pritisaka, kvalitet formulisanja i implementacije politike, kao i kredibilitet posveenosti vlade takvim politikama; kvalitet regulacije meri
istrajnost vlade da u delo sprovede politiku i propise koji unapreuju razvoj privatnog sektora;
vladavina prava meri stepen u kome vladini slubenici imaju poverenja u pravo i sudske odluke, sprovoenja ugovora; kontrola korupcije meri koliko se javna vlast vri za privatnu korist,
ukljuujui i sitne i velike oblike korupcije.
Indikatori predstavljaju statistike agregate podataka dobijenih upitnicima o kvalitetu
upravljanja u kojima su uestvovala preduzea, graani i eksperti, kao i indeksa koje za sopstvene potrebe redovno objavljuju instituti, nevladine organizacije, konsultantske kue i
meunarodne organizacije koje se bave merenjem kvaliteta upravljanja.
Tabela 4: Indikatori upravljanja za Srbiju. Rangiranje po godinama10
Indikator
2006.
2007.
2008.
2009.
Sloboda izraavanja i odgovornost
52,4
55,8
56,7
57,8
Politika stabilnost i odsustvo nasilja/terorizma
25,0
23,6
26,3
28,3
Efikasnost vlade
47,6
45,4
44,0
49,5
Kvalitet regulacije
41,8
40,8
44,4
50,0
Vladavina prava
36,2
39,5
36,8
42,5
Kontrola korupcije
46,1
46,9
48,8
52,4
9
Izvor: http://www.bertelsmann-transformation-index.de/en/bti/ranking/management-index/ (pristupljeno 25. 11. 2010). U Tabeli 3
prikazani su kvalitet politikog menadmenta (performanse menadmenta) i nivo potekoa, indeks upravljanja, rang postignut 2008.
i 2010. godine, kao i karakter upravljanja za zemlje bive SFR Jugoslavije koji daje Bertelsmann Transformation Index.
10
Izvor: http://info.worldbank.org/governan ce/wgi/index.asp (pristupljeno 01.12.2010).
94 :
Indikatori se kreu u rasponu od 0 (najnii) do 100 (najvii), pri emu zonu konsolidovanosti
predstavljaju procenti od 50 do 100. Na primer, Srbija je 2006. godine prela prag liberalne demokratije od 50% samo u kategoriji sloboda izraavanja i odgovornost, 2009. godine prelazi
prag i u kategorijama kvalitet regulacije i kontrola korupcije, dok je u ostalim kategorijama
i dalje ispod praga liberalne demokratije.
Na primeru Srbije moemo videti da su evaluatori koristili razliite indikatore i naine kako
bi utvrdili stepen demokratizacije, ali su svi dali priblino ujednaenu ocenu. Srbija je 2010.
godine, prema Freedom House-u, slobodna zemlja i polukonsolidovana demokratija, prema
BTI-ju, ima razvijen karakter reima i uspeno upravljanje sa slabostima, a prema Svetskoj banci,
prela je prag liberalne demokratije, odnosno, zonu konsolidovanosti u kategorijama sloboda
izraavanja i odgovornosti, kvalitet regulacije, kontrola korupcije, dok u kategorijama efikasnost vlade i vladavina prava, kao to je ve reeno, postoji konstantno napredovanje koje
se pribliava pragu liberalne demokratije.
Moemo zakljuiti da je demokratska tranzicija okonana kada sa sigurnou moemo da
kaemo da su ustanove koje su uspostavljene nakon sloma nedemokratskog reima poele
da proizvode demokratske ishode, odnosno, kada je opasnost od povratka u nedemokratski
reim otklonjena.
5. Umesto zakljuka
Na kraju analize konfliktnog procesa tranzicionih promena u Srbiji i pokuaja otkrivanja njihove
logike i efekata, moemo zakljuiti da u aktuelnoj fazi tranzicije koju karakterie prevazilaenje
izbornog autoritarizma i uspostavljanje elektoralne demokratije dominiraju socijalni rascepi
i konflikti koji se tiu bazinih pitanja dravnog i politikog identiteta zajednice nad manje
rizinim interesnim sporovima.
Svakom moguem odgovoru na pitanje kuda ide Srbija prethodi logino pitanje gde je ona
sada, odnosno, testiranje triju argumenata ili kriterija mere razvoja demokratije i takoe triju indikatora za procenu aktuelnog stanja zdravlja demokratskih aktera, procesa i institucija u Srbiji.
Prvi kriterijum propituje elementarne, poetne pretpostavke liberalno-demokratskog

politikog dizajna postojanje kompetitivne, viepartijske utakmice za poziciju vlasti koja se
odvija pod unapred poznatim i (relativno) ravnopravnim uslovima. U tom okviru, polazei od razlikovanja izbornog autoritarizma sistema u kome je, zbog neravnopravnih uslova, opozicija
osuena na stalno gubljenje izbora i izborne demokratije u kojoj je smena na vlasti mogua i
prisutna praksa (Andreas edler), mogli bismo konstatovati da se Srbija svrstala u red izbornih
demokratija. Naravno, izborni sistem i zakonodavstvo i, posebno, pratea izborna praksa su
daleko od perfekcije, ali su u granicama korektnog, o emu moda najbolje govori odsustvo
otrih postizbornih sukoba i osporavanja izbornih procedura i rezultata. Ipak, nepostojanje
centralnog birakog spiska, njegovo neblagovremeno auriranje, kao i nepostojanje stalne,
profesionalno obuene i na (direktne) partijske uticaje rezistentne izborne administracije govore da je stanje daleko od idealnog. Poseban problem predstavljaju, meutim, faktiko i indirektno partijsko vlasnitvo nad mandatima omogueno blanko ostavkama, kao i prethodnim
arbitrarnim pravom partijskih oligarhija da kompletno menjaju redosled na izbornim listama
i u parlamentarne klupe preko reda uvedu svoje miljenike. Sve to uveliko vodi i poluposrednom karakteru izbora. I tokovi novca u politici, pre svega, u finansiranju redovnih stranakih
aktivnosti i izbornih kampanja su ostali skriveni od oiju javnosti.
Nedovoljno razvijena medijska regulativa izbora i mnotvo zakupljenih termina i plaenog

politikog oglaavanja prete da potope ravnopravan pristup medijima kao pretpostavci fer
izbora.
Drugi kriterijum ini sistem i praksa odgovorne vlade i vlasti. Osnovni smisao politike odgovornosti je u tome da vlast odgovara na potrebe i oekivanja graana glasaa. Suoena sa rizikom
gubitka vlasti i anticipiranim reakcijama biraa (Fridrih), ona se bar pred izbore mora svojski
truditi da pokae da je poloila ispit pred graanima.
Pored periodinih demokratskih izbora, kanale i instrumente za utvrivanje politike odgovornosti
ine i samokonstituisana i pluralizovana politika javnost, kao i sama vertikalna i horizontalna
kontrola i podela vlasti, nadopunjena principom subsidijarnosti.
U situaciji partijski impregniranog i disciplinovanog parlamenta parlamentarne veine,
pre svega, dominantna izvrna vlast je ve izvan zone efektivne odgovornosti. Slabu, etvrtu
vrstu ogranienja predstavljaju za sada i institucije i instrumenti etvrte grane vlasti, poput
ombudsmana, poverenika za informacije od javnog znaaja, ili antikoruptivnih tela i agencija.
Naalost, nije vea uloga ni tripartitnih tela, u kojima predstavnici civilnog drutva sindikata
i preduzetnikih unija u socijalnom dijalogu sa odgovornom vladom kreiraju i polje irokog
socijalnog konsenzusa o sadraju, dinamici i ceni promena.
Srbija je na uskom putu izmeu Scile nezadovoljavajueg stanja ekonomije i Haridbe velikih
socijalnih izdataka za ostarelo stanovnitvo, nezaposlene, raseljena lica i izbeglice.
Trei kriterijum mere razvijenosti demokratije predstavljaju sadraji i irina te kvalitet graanske
participacije, odnosno, postojanje aktivnog i robustnog civilnog drutva, sa graanskim institucijama i pokretima i politiki pismenim graaninom uspravnog hoda kao svojim izvoritem
i utokom. U kriznim tranzicionim drutvima branu razornoj smei politike neodgovornosti
i socijalne demagogije te populizma ine korpus praktikovanih graanskih individualnih i
kolektivnih prava i demokratska politika kultura. Razorni virus netolerancije i nespremnosti
na dijalog, provincijalne ksenofobije i uskogrudog nacionalizma, naizmeninog zapadanja u
stanja nacionalistike agresivne, ak povremeno paranoine euforije i letargije te pada u nacionalni mazohizam i frustracije moe se leiti samo demokratskom graanskom politikom
participacijom i kulturom.
Zoran ini je svojevremeno konstatovao da ni politike elite, ni politike institucije, ve samo
male civilne mree u kojima participiraju milioni graana mogu obezbediti demokratski politiki
projekat u svakodnevnom ivotu. Ako se, pored projekta i institucija, ne uspostavi i to, ako demokratija ne postane kultura, ako u vrednosnom sistemu jednog drutva ne postoji norma da se
demokratija ivi kao svakodnevni ivot, onda malo vrede institucije, a demokratija e zavisiti od
odnosa politikih snaga, a ne od elje i konsenzusa u samom drutvu (ini, 2007a: 10).
Bez dovoljno operativnog, socijalnog i politikog konsenzusa, dve decenije nakon zapoinjanja
demokratskih promena, reim u Srbiji pripada jo uvek demokratijama niskog intenziteta .
Suoena sa tekim bremenom autoritarnog naslea i brojnim izazovima koje nosi proces posleratnog odreenja dravnog okvira i identiteta, Srbija kao da je zaglavljena u drugoj tranziciji
(Pevorski), odnosno, u kontroverznom procesu prenosa vlasti sa grupa ljudi na pravila i institucije.12
Radi se zapravo o neobavljenom poslu transfera iz (pluri)partijske drave u dravu vladavine prava, odnosno, o produenom stanju
provizorijuma u kome vladajui politiki kartel poseduje dravu i raspodeljuje, po principu politike lojalnosti, kroz sistem deobe
politikog plena, na desetine hiljada unosnih pozicija, sinekura i tantijema.
11
96 :
Konsolidovanju i stabilizovanju demokratije snano se suprostavljaju i personalizovana

politika kultura i raireni duh netolerancije, odnosno, ratniki politiki stil i doivljavanje
politikog suparnika kao neprijatelja.
Raireno siromatvo i subjektivno oseanje tranzicionog gubitnitva treine stanovnitva,
kombinovano sa frustracijama koje stvara proglaenje nezavisnosti Kosmeta, dalje delegitimira aktere demokratskih promena. Dodatni problem predstavlja raireno uverenje o endemskoj, sistemskoj i politikoj korupciji koja razjeda krhke institucije.
Ne udi zato injenica da kod nas jo uvek demokratija nije jedina igra u gradu (Linc i Stepan).
Potvrdu ove ocene pruaju predloeni testovi stanja zdravlja demokratije u Srbiji.
Prvi praktini indikator predstavlja mera rairenosti demokratskog sentimenta, odnosno,
prihvaenosti demokratije kao najboljeg mogueg poretka i uverenja o (ne)uspenom funkcionisanju demokratskih institucija. U siromanim posleratnim drutvima odnos prema
demokratiji uslovljen je u velikoj meri uverenjima graana o razvojnim i ekonomskim uincima
reima. Socijalni konsenzus o konceptu razvoja, a to znai cene tranzicije, mora pratiti saglasnost o
demokratskoj konstituciji drutva.
Odsustvo jasnog i koherentnog koncepta razvoja logino je dovelo do jedva natpolovinog
prihvatanja demokratije i veinskog nezadovoljstva funkcionisanjem demokratskih institucija
te nepoverenja u politike aktere.
Drugi pokazatelj ini dominantna legitimacijska formula reima. Mogua legitimacijska
osnova poretka se kroz istoriju Srbije trai u otroj konkurenciji populistikog i participativnog
obrasca. Zbog siromatva, nijedna vlada nije mogla da rauna na trei, kompenzacioni model
legitimnosti, odnosno, na podrku baziranu na ostvarenom materijalnom blagostanju.
Da bi Srbija bila i opstala na dobrom putu, nedostaju nam jasna strategija modernizacije i
demokratizacije te kondicija za njihovu realizaciju. Naem nacionalnom mentalitetu svojstvene su velike oscilacije, povremene erupcije energije kojima sledi pranjenje i malodunost,
ak defetizam. Mi smo, po iniu, veseo narod koji istovremeo ceni pesimizam jer ga smatra otmenim. Nedostaju nam ljudi jakog karaktera u javnom ivotu. Previe je povrnog mudrovanja i nezadovoljstva koji blokiraju akciju.
Ni godinu dana pre pogibije, u tekstu pod indikativnim naslovom Na putu ka sebi, Zoran
ini konstatuje da je previe intriga i traeva, kao u Rimskom carstvu godinu dana pre njegovog raspada, odnosno, da ga istorija Srbije podsea na Sizifov posao: kamen se uz velike
rtve dogura skoro do vrha, a onda proradi neki usud i sve se vraa na poetak (Nin, 25. 6. 2002).
Najzad, trei indikator u zdravstvenom kratornu Srbije ini provera da li su legitimno birani
nosioci vlasti, i to faktiki, a ne samo formalno. Pitanje zapravo glasi ko vlada Srbijom oni, i uz
kakvu meusobnu raspodelu, ili su na delu rezervni domeni vlasti tajkuni, oligarsi, polujavne policijske i bezbednjake strukture? Nisu li to pre moda spoljni veto igrai (Sartori)
kljuni meunarodni politiki akteri, multinacionalne korporacije i njihovi domai eksponenti
ili pak politizovani kriminal, odnosno, kriminalizovana politika?
Po Cesidovim istraivanjima, trijumvirat na vlasti, po miljenju graana Srbije, ine politike
liderske strukture, meunarodni predstavnici i, pre svih, najbogatiji pojedinci, prepoznati kao
lopovi i kriminalci. Samo ubistvo premijera inia je tragian dokaz za tezu da je Srbija,
sa rairenom praksom korupcije i klijentezma, neinstitucionalizovana i nekonsolidovana, tek
izborna demokratija. Sam ini je bio svestan toga da su, uz razmah preduzetnitva i restrukdometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 97
turiranje javnih preduzea i dravne administracije, reforma pravosua i policije i isuivanje kriminalnih movara tri osnovna razvojna prioriteta koja se postavljaju pred Srbijom (2007: 94).
U tim okolnostima nema pretpostavki za jaku dravu Doela Migdala dravu sposobnu da
postigne zadate ciljeve, ukljuujui sposobnost da prodre u drutvo, regulie njegove odnose,
izvlai sredstva i usmeri ih ili iskoristi na razvojno produktivan nain. Slabe drave esto ak
nedovrene ili drave u nastajanju, odnosno, meunarodni protektorati koje susreemo na
Balkanu (eufimistiki reeno, u Jugoistonoj Evropi) slabe su iz dva osnovna razloga. Prvo, zato
to su to neautonomne, od monih interesnih grupa zarobljene drave, ali i zato to su liene
efikasnog i profesionalnog dravnog aparata i dovoljnih organizacionih resursa (Migdal, 1988).
Najee, re je tek o selektivno slabim, lukavim dravama. One, istina, ne obezbeuju dovoljnu
zatitu graanskih i imovinskih prava i ne uspevaju da ogranie obiman sektor neformalne
privrede, ali su zato prilino uspene u balansiranju izmeu pritisaka meunarodne zajednice
i pritisaka sopstvene javnosti i selektivnom, paternalistikom promovisanju uih interesa pre
svega, interesa same vladajue elite.
U mnogima od njih postoji realan rizik da slaba drava regresira u propalu dravu. Propala
drava drava koja ne uspeva da rei problem nacionalnog i dravnog identiteta i produktivno zaposli graane, koji su onda spremni da je u potrazi za izvesnom, kvalitetnom egzistencijom napuste, vodi ka beznadenim graanima i drutvima. Drutva liena nade, opet,
povratno, doprinose propadanju drave (Blue Bird, 2004: 3542).
Izlaz iz ovog zaaranog kruga samo je u razvijenoj i operativnoj strategiji reformi oslonjenoj na
iroko socijalno i politiko partnerstvo za demokratske promene. Civilno polje i akteri u takvom
partnerstvu imaju centralnu mobilizujuu, kontrolnu i integrativnu ulogu, ali i znaajnu inicijativnu funkciju. Drutveni pokreti, a ne tek fragmentirana, nepovezana i esto na pseudopartijske aranmane i angamane spremna nevladina scena, mogu biti medijator promena, akter
dinamike drutva sredstvo ostvarivanja (poeljne) budunosti.
Drugu stranu ovog procesa partnerske saradnje i razvoja ini nuna paralelna evolucija
politikog polja njegova demokratska institucionalizacija, praena stabilizovanjem politikog
tla i legitimiranjem politikih aktera i povezana s njim.
Ipak, i potencijal politikog i civilnog polja i sudbina demokratskih reformi u krajnjoj liniji
vezani su za masovno transformisanje podanika njihove strukture svesti i mentaliteta, i nastanak punoletnih i uspravnih graana. Mi se ne raamo kao graani. Graanin se, naime,
postaje upornim radom na sebi (Fuko). Graani i graanke poseduju svest ne samo o svojim
pravima ve i o sopstvenim dunostima i odgovornostima. Samopotovanje, oseanje kompetentnosti za javno delovanje, samosvest o pravima koja drava mora potovati, ali i razvijena
svest o potrebi uravnoteenja privatnih motiva i interesa sa oseanjem zajednitva i solidarnosti praktino razlikuju graane od podanika.
98 :
LITERATURA
Beetham, David. 1999. Democracy and Human Rights. Cambridge: Polity Press
Beyme, Klaus. 2007. Suvremeni oblici predstavnike demokracije. Zagreb: Anali Hrvatskog politolokog drutva
Blue Bird. 2004. Zamka nefleksibilnosti. Beograd: Fond za politiku izuzetnost

Diamond, Larry. 1999. Developing Democracy. Baltimore: The Johns Hopkins University Press
ini, Zoran. 2007. Uloga nevladinih organizacija u demokratskom drutvu, u: Budunost civilnog drutva
u Srbiji, (ur. arko Paunovi). Ni: Milenijum
Cesid. 20052010. Politike podele i podizanje kapaciteta demokratskih ustanova
Enciklopedija politike kulture. 1993. Beograd: Savremena administracija
Hantington, Semjuel. 2004. Trei talas. Beograd: Stubovi kulture
Keane, John. 2007. Prijedlog za pravno promiljanje podrijetla i budunosti predstavnike vladavine. Zagreb:
Anali Hrvatskog politolokog drutva
Linz, Juan. 2000. Totalitarian and Authoritarian Regimes, Boulder, Colorado: Lynne Rienner Publishers
Linc, Huan i Alfred Stepan. 1998. Demokratska tranzicija i konsolidacija. Beograd: Filip Vinji
Liphart, Arend. 2003. Modeli demokratije, BeogradPodgorica: Subeni list SCG CID
Merkel, Wolfang. 2003. Defekte Demokratie, sv. 1, Theorie, Opladen
Migdal, Joel. 1988. Strong Society and Weak States : State Society Relation and State Capabilities in Third
World, Princeton: Princeton University Press
Pavlovi, Vukain. 2006. Civilno drutvo i demokratija, Beograd: Slubeni glasnik
Pavlovi, Duan i Slobodan Antoni. 2007. Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine.
Beograd: Slubeni glasnik
Przeworski, Adam. 1988. Democracy as a Contigent Outcome of Conflict, u: Elster, Jon & Slagstad, Rune [eds.],
Constitution and Democracy, Cambridge: Cambridge University Press
Przeworsky, Adam. 2004. Demokracy and economic development, in: Political Science and Political Interests. Ohio State University, Press Columbus
Schedler, A. 2001. What is Democratic Consolidation?, in: The Global Divergence of Democracy. The John
Hopkins University Press, Columbus
Schmitter, Carl & Guillermo ODonnell. 1986. Transition from Authoritarian Rule. Tentative Conclusion About
Uncertain Democracies, Baltimore: The Johns Hopkins University Press
Stojiljkovi, Zoran. 2007. Civilno drutvo i konsolidovanje demokratije, u: Paunovi, arko (ur.). Budunost
civilnog drutva u Srbiji, Beograd: Milenijum Centar za razvoj graanskog drutva
Stojiljkovi, Zoran, Mihailovi, Sreko. 2010. Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji posle dvadeset godina
tranzicije. Beograd: SLA
Vujai, Ilija. 2009. Dokle smo stigli u konsolidaciji demokratije?, u: Fokus: kvartalni izvetaj o
institucionalnim reformama, Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije, april, str. 1014
Internet sajtovi:
www.bertelsmann-transformation-index.de/en/bti
www.freedomhouse.org
www.worldbank.org
Zoran Stojiljkovi
Democracy Challenged
Summary
The transition from one-party authoritarian regime into a pluralist and democratic one proved to
be much more complex and uncertain process, with much greater social cost than the researchers
and, especially, citizens of countries in transition could expect. In this paper, the author, based on
various qualitative and quantitative criteria and indicators for democracy measuring, has formulated and supported the assessment that after two decades of transitional wandering Serbia is only
a defective and semi-consolidated democracy.
Key words: democracy, transition, consolidation, consensus.
100 :
Slobodn Antoni
ULOG ISTKNUTIH LINOSTI

U SRPSKOJ TRNZICIJI:
VOJISLV KOTUNIC I BORIS TDI
102 :
Saetak
U ovom rdu opisujem i poredim domje politik koje su vodili Vojislv Kotunic i Boris Tdi,
ko i njihove line krkteristike. Glvn zjednik konstnt njihove politike bil je tenj k
ustvnoprvnoj stbilnosti, nstojnje d se Srbij prikljui Evropskoj uniji (EU) i meunrodn
borb protiv secesije Kosov i Metohije. Iko rzliite politike linosti, Kotunic i Tdi nisu mogli d postignu previe rzliite politike uinke. Ubrzno ekonomsko i institucionlno usisvnje
Srbije u trnsncionlne strukture zntno je ogrniilo prostor z delovnje ovdnjih politikih
kter. Strukture su, krjem ove decenije, postle domintne, kteri su postli nevni. Trnzicij
je, u osnovi, zvren.
Kljune rei: politik, determinizm, kteri, strukture, trnzicij.
Ako su devedesete bile u znku Slobodn Miloevi, decenij koj se uprvo zvrv bie,
po svemu sudei, zpmen ko decenij Vojislv Kotunice i Boris Tdi. Kotunic je
od oktobr 2000. do jul 2008. (s mnjim prekidom izmeu februr 2003. i mrt 2004) bio
n njistknutijim politikim polojim (predsednik Svezne Republike Jugoslvije /SRJ/ i
premijer Srbije). Tdi je pobedom n predsednikim izborim 2004. dospeo u sm vrh srpske
vlsti, d bi, od jul 2008, koncentriso u svojim rukm gotovo celokupnu politiku mo. Zto
Kotunic i Tdi i jesu njvnije politike linosti u protekloj deceniji.
U ovom rdu u, poto nelno rzmotrim znj istknutih deltnik u trnzicionim drutvim,
pokuti d opiem i uporedim uticj i domje politik koje su vodili Kotunic i Tdi, ko
i njihove line krkteristike. Tkoe, pokuu d nem izvesne konstnte u glvnoj mtici
srpske politike u ovoj deceniji, ko i d b n osnovu srzmere u determinizmu struktur i
kter procenim stupnj n kome se dns nlzi srpsk trnzicij.
U prelznim drutvim rste znj drutvenih deltnik. Recimo, vreme i nin n koji je
nsto, ond i propo komunistiki poredk ne mogu se rzumeti bez delovnj istknutih
pojedinc. Nem sumnje d se boljevik vlst bez Lenjinove odlunosti ne bi mogl ni
zmisliti, pie Leek Kolkovski (1983: 619). Jsno je d bi boljevici bez Lenjin nstvili bojkot Dume preko kritinog moment; d se bez njeg ne bi odluili n oruni ustnk rdi
zuzimnj vlsti z jednu prtiju; d bez njeg ne bi zkljuili sporzum u Brestu; ne bi mod
znli ni prei n NEP u posljednjem trenutku. U kritinim situcijm Lenjin je uprvo silovo
Prtiju i time je pobjeivo. Svjetski komunizm kkvog g dns znmo njegovo je istinsko
djelo (slino i Brdr, 2000).
Isto tko, bez obzir n krizu komunistikog poretk, vreme i nin ruenj komunizm
jednostvno se ne mogu objsniti bez delovnj Mihil Gorbov (Kumar, 1992; Drmnovi,
1995). Ako mnogi drugi, pre sveg, sistemski fktori odgovrju n pitnje zto je relni
socijlizm uopte doiveo slom, tek Gorbov i njegov ulog odgovrju n pitnje zto je
tj slom doo td, ne pre ili ksnije (Drmnovi, 1995: 140).
Jednostvno, u rzdobljim nstnk ili uruvnj pojedinih poredk pretee ulog
drutvenih deltnik, p i pojedinc, u odnosu n uticj strukturnog inioc. Z rzliku od
rzdoblj postojnosti nekog poretk, u kojim strukture imju gospodstvo nd deltnicim
(odbcujui svkog ko nrui njihov gvozden prvil), u prelznim periodim kd strukture
jednog poretk oslbe, strukture drugog jo nisu zivele, pojedinni kteri dobijju priliku
d odluujue utiu n ruenje postojeih i oblikovnje novih drutvenih sklopov. To je ono
to Elster, Ofe i Projs, rlnjujui odnos drutvenih sklopov i deltnik, nzivju zdnjim
spojem (bacward linkages). Nime, z rzliku od prednjeg spoj (forward linkages) u kome
strukture odbiru deltnike i institucionlne okvire, ovi potom vre odbirnje i odluivnje,
u zdnjem spoju odbiri stvljju deltnike i institucionln prvil n njihovo mesto (tj. n
mesto struktur A.S.) ovi novi rnmni prekrjju i ponitvju determiniuu sngu
strukturnih zostvtin ili ih zmenjuju zostvtinm koje su iznov stvorili (Elster, Offe and
Preuss, 1998: 296).
U tom smislu, socioloko prouvnje istonoevropske trnzicije nije isto to i istrivnje
postojnih drutvenih poredk. Visok stupnj neodreenosti (u prelznim rzdobljim
A.S.) uslovljen je okolnostim u kojim neoekivni dogji (fortuna), nedovoljn
obvetenost, brzi i drski odbiri, zbrk poriv i interes, oblikovljivost, p k i neodreenost
politikih identitet, jednko ko i ndrenost pojedinih linosti (virt) bivju esto presudni
z ishod. Sve te krtkorone politike promiljtosti, koje mi ovde nglvmo, ne mogu biti
dedukovne iz struktur, niti pripisne njim (O`Donnell & Schmitter, 1986: 5).
Prelzn drutv, uopte, dju socioloku sliku prve provle novih drutvenih deltnik
(tzv. kteri preobrj /transformation actors/; Elster, Offe and Preuss, 1998: 3), novih prvil,
ponnj, tokov, p k i vrednosti i sredstv. U tkvim ustnovljujuim vremenim postoji
jedn zkrivljeni oblik drutvene uzronosti, ij je epistemik ngnutost s stnovit
uobijene sociologije (koj zn prvenstveno z drutvene strukture) obrnut, i koj
nije okrenut strukturm, ve deltnicim. U prelznim vremenim ko d se povev
uestlost tzv. vododelnih tk u istoriji (bifurcation points; Sztompka, 1993: 271) koje obiluju
rzliitim mogunostim rzvitk. U tim tkm ne smo d se do krjnjih grnic iri polje z
tzv. oblikujuu deltnost vldjuih grupcij (Lzi, 1994: 1821) ve prvc dljeg istorijskog
rzvoj ume d zvisi od vrlo uskog krug ljudi, jednog jedinog deltnik, p i od istorijskih
pojedinosti (Sztompka, 1993: 271).
Dobr primer z to jeste Slobodn Miloevi i njegov uticj n istorijsko kretnje srpskog
drutv. Ko to sm n drugom mestu opirno pokzo (Antoni, 2002: 411 i dlje), bez
specifine uloge koju je on igro, ekskomunistike strukture u Srbiji mnogo bi bre prople,
trnzicij prem evrotlntskim strukturm mnogo bi bre nstupil. Tkoe, krj
utoritrnog poretk Slobodn Miloevi 2000. godine usledio je ko posledic njegove
pogrene procene d e jo jednom lko pobediti n direktnim predsednikim izborim.
Krjem jun 2000, svedoi Vilijm Montgomeri (2010: 25; 26), psolutno niko u merikoj
vldi ni meu nim meunrodnim sgovornicim nije smtro d e u skorije vreme doi
do okonnj Miloevieve ere. Svi smo rdili pod pretpostvkom d e n Kncelrij u
Budimpeti biti u funkciji nrednih nekoliko godin (...) Situcij se potpuno izmenil 27. jul
2000. kd je Slobodn Miloevi nprvio ozbiljnu greku u proceni. Td je, nime, Slobodn
Miloevi promenio svezni ustv i nin birnj predsednik Svezne Republike Jugoslvije
(SRJ). D je smo zdro stri nin birnj, njeg je z predsednik SRJ mogl d izbere
nov svezn skuptin, u kojoj je on, nkon izbor od 24. septembr 2000, imo udobnu
veinu (72 od 138 mest u Veu grn i 26 od 40 u Veu republik; vidi opirnije Antoni,
2002: 306). To zni d bi Miloevi sve do oktobr 2005. godine mogo imti zgrntovno
mesto u vlsti.
Slinu vnu ulogu u oblikovnju poretk tokom ove decenije imo je i Vojislv Kotunic. Njegov znj nije bio smo u tome to je odluujue doprineo direktnoj pobedi nd Slobodnom
Miloeviem ko njegov protivkndidt n predsednikim izborim 24. septembr 2000.
(v. Antoni, 2002: 313 i dlje). On je znjn i po tome to je nkon Petog oktobr zustvio
104 :
revolucionrno bezkonje. Njegove line osobine su u tome igrle znjnu ulogu. Po

obrzovnju, Vojislv Kotunic je doktor prv, po nrvi, uzdrn i povuen li vrlo stbiln
i uporn ovek kd su u pitnju osnovni politiki stvovi (v. Montgomeri 2010: 44; 567). Otud
nije udo to mu se nije dopl idej revolucionrnog prv i kriznih tbov.
Nsuprot njemu je td stjo glvni orgniztor Petog oktobr, tj. prevrt nd Slobodnom
Miloeviem, Zorn ini. On je bio doktor filozofije, li njegov strstven i ivhn nrv
odvel g je u usvjnje idej ktivizm, utilitrizm i prgmtinosti (v. Montgomeri, 2010:
5152). Verovo je d je prvi zdtk nove politike elite d od Srb nprvi modern i evropski nrod. A z to su bile neophodne duboke i brze promene. Potovnje postojeih prvnih
okvir tome je moglo smo d smet: Jedn lo sistem ne moemo menjti kockicu po kockicu u skldu s prvilim istog sistem. Jer, n nekim mestim on je tko nprvljen d ne
moe d se promeni, govorio je. Potujui prvil tog sistem, jedino do eg moemo doi
jeste isti tj, smo neto mlo bolji sistem (Nin, 3. mj 2001, str. 19). Zto je Zorn ini bio z
prgmtin odnos prem prvnim okvirim. To je znilo d ustv i zkone treb potovti
smo ko slue svrsi evropeizciji i modernizciji srpskog drutv. A ko im ne slue, ne treb
se n njih obzirti, ve treb postupti ko d ne postoje.
Stvrnog 6. oktobr 2000. pobedil je, meutim, struj Vojislv Kotunice. On je td bio toliko omiljen u nrodu ljubimc revolucije, kko g je nzivo Zorn ini (2003: 427) d
mu nijedn politir nije eleo protivreiti. Zslugom Vojislv Kotunice, 7. oktobr, poel
je d se stvr nov vlst ne ko nstvk nsilnog Petog oktobr, ve ko rezultt mirnog
24. septembr. Tko su z 23. decembr 2000, po postojeem ustvu i po nezntno izmenjenom izbornom zkonu, rspisni izbori z Skuptinu Srbije. Antimiloevievsk kolicij
(Demokrtsk opozicij Srbije /DOS/), iju su okosnicu inili Vojislv Kotunic i Zorn ini,
ubedljivo je pobedil.
Zorn ini je, im je preuzeo vldu, pokuo d sprovede svoje vienje estog oktobr
(vidi Antoni, 2009: 95107; Pvlovi i Antoni, 2007: 85101). Meutim, nkon ubistv Zorn
ini i slom vlde Zorn ivkovi n predsednikim izborim 16. novembr 2003. (vidi
Antoni, 2009: 210214), politik koncepcij trnzicije Zorn ini skinut je s dnevnog
red. N skuptinskim izborim 28. decembr 2003. Kotuniin Demokrtsk strnk Srbije
(DSS) osvojil je njvie glsov. Tko je Vojislv Kotunic 3. mrt 2004. godine obrzovo
vldu i ponovo dobio priliku d odluujue utie n politiki ivot Srbije.
Prv vld Vojislv Kotunice (mrt 2004 mj 2007) bil je slb. On je bil mnjinsk, s
snnom opozicijom (Demokrtsk strnk /DS/ i Srpsk rdikln strnk /SRS/). Skuptinsku
veinu vld je iml zhvljujui glsovim Socijlistike ptrije Srbije (SPS) strnke koj
je u jvnom mnjenju Srbije doivljvn td ko jo nereformisn zbog eg je Vojislv
Kotunic bio stln met npd evroformskih medij. Kotuniin vlst je postl jo
slbij poto je njegov kndidt izgubio predsednike izbore 13. i 27. jun 2004. godine. Ipk,
i pored pobede kndidt DS- Boris Tdi, kljune poluge vlsti i dlje je zdro Vojislv
Kotunic. On je, sve do 2008. godine, nstvio d dje glvni ton srpskoj politici.
Vojislv Kotunic je nglsk u politici kbinet vrtio uprvo n onu tku u kojoj se nlzil
politik Zorn ini neposredno pre no to je ubijen n pitnje Kosov i Metohije. To
pitnje se vie nije moglo ignoristi nkon ntisrpskih nered n Kosmetu od 17. i 18. mrt
2004. Kotuniin lini znj je u tome to je uprvo on, nrednih meseci, formuliso kosmetsku politiku, koj je, prktino, bil n snzi sve do septembr 2010.
Kosmetsk politik Srbije (20042010) dobr je pokztelj snge i sposobnosti srpskih

politikih kter d deluju nezvisno, p k i suprotno spoljnopolitikim strukturm
(determinntm). Ko to emo videti, posle nekoliko godin, te strukture su ipk ndjle
dome ktere. S druge strne, kosmetsko pitnje je sutinski vno i z smu sdrinu srpske trnzicije. T se trnzicij, nime, teko moe zvriti bez jsnog odgovor n pitnje u
kojoj i kkvoj politikoj zjednici ive grni Srbije, gde su njene grnice, ko su njeni stnovici
itd. (Mojsilovi, 2010: 167).
Dkle, u mrtu 2004. problem Kosmet z veliki deo jvnosti u Srbiji bilo je mrtvo pitnje. I
inteligencij, tj. kretori jvnog mnjenj, i ir jvnost, bili su preokupirni reformom politikog
i ekonomskog sistem, ko i unutrnjim sukobim oko koncepcije dljih promen (leglisti
protiv rdiklnih reformist). Kosmet je bio, u temtskom smislu, gotovo zborvljen. U jednom istrivnju jvnog mnjenj Srbije iz jun 2003. godine, utvreno je d se s iskzom
Kosovo i Metohij su izgubljeni z Srbiju sle k 55% ispitnik, 23% nije imlo stv, dok
sveg 22% nije mislilo tko (Komi, 2003: 70). Vojislv Kotunic je to promenio. On je temu
Kosov i Metohije vrtio u centr politikog ivot. Odluio je d se suprotstvi Vingtonu
i njegovoj nmeri d do krj 2006. godine od rukovodstv Srbije iznudi mkr preutno
slgnje s nezvisnou lbnizovnog Kosmet.
Vojislv Kotunic je, ko prvnik, odbro leglistiku borbu protiv secesije (v. Kotunic,
2008: 1920; tkoe i Antoni, 2011). Ali, zpoevi otpor n isto prvnom terenu, on je probudio i svest (del) jvnosti o znju kosmetskog pitnj. Kosmet je ponovo posto tem
debte politike i kulturne jvnosti. Ojl je svest o njegovom znju z ncionlni identitet, unutrnji i meunrodni prvni poredk, ko i z osenje prvde i prihvenosti Srbije
u porodici evropskih i demokrtskih ncij. Kotunic je odbro d se u vldi prvenstveno
bvi kosmetskim pitnjem preputjui ostle sektore politikog i drutvenog ivot svojim
kolicionim prtnerim. Bez njegovog fokusirnj n problem Kosov i Metohije i bez njegovog otpor Vingtonu po tom pitnju, u rzdoblju 20042008, ili bi Kosmet, pod sponzorstvom svojih strnih ztitnik, mnogo pre proglsilo secesiju ili bi Srbij tu secesiju mnogo lke
prihvtil. Kotunic je, n neki nin, zslun z to to je Kosmet i dns otvoreno politiko
pitnje z Srbiju i EU. Stog ljutnj evrotlntskih sng u Srbiji n Vojislv Kotunicu zbog te
injenice nije bez osnov.
Drug velik lin zslug ovog politir jeste donoenje novog ustv 8. novembr 2006.
godine. Vojislv Kotunic je, ko konstitucionlist, eleo d postvi prvni temelj novog, demokrtskog poretk. Stog je Ustv iz 2006. njegovo istinsko delo. On je donet po
propisnoj proceduri Ustv iz 1990, proceduri koj nije bil nimlo lk i zhtevl je dogovor
svih politikih sng. Kotunic je uloio posebne npore kko bi tkv dogovor bio postignut.
N krju su sve prlmentrne strnke (osim Liberlno demokrtske prtije /LDP/) podrle
novi ustv. On se u osnovi nslnj n nek reenj iz ustv Slobodn Miloevi, li g ipk
revidir kd su u pitnju svojin i ljudsk prv. Donoenjem novog ustv po proceduri iz
prethodnog ustv pobedil je leglistik koncepcij trnzicije Vojislv Kotunice. Teko d
bi t mirn i reltivno stbiln trnzicij od (izbornog) utoritrizm Slobodn Miloevi k
(izbornoj) demokrtiji bil mogu bez sutinskog doprinos Vojislv Kotunice.
I trei lini znj Vojislv Kotunice bil je stbilizcij demokrtskih ustnov i porst
znj demokrtske procedure. On je iskreno prihvto vrednosti demokrtije, pre sveg,
u njenom zpdnom, p i merikom obliku. Tokom njegovih dveju vld (20042008)
prlmentrizm je stbilizovn, stvoreno je itvo jto reltivno smostlnih drvnih
ustnov (tzv. nezvisnih gencij). tmp i elektronski mediji postigli su visoki stupnj
106 :
smostlnosti i esto otro kritikovli vldu i premijer. Uprvo u rzdoblju prve Kotuniine
vlde, Srbij je ninil odluujui kork k demokrtskom poretku (vidi opirnije obrzloenje
u Pvlovi i Antoni, 2007: 109124).
Vojislv Kotunic je, meutim, u prolee 2008. kd se rzio s kolicionim prtnerim
(DS i G-17) sm oborio sopstvenu vldu i isforsiro nove skuptinske izbore. Nime, izzvni
izjvm nekih zpdnih zvninik d Srbij ne moe u EU dok se ne pomiri s secesijom
Kosmet (recimo, drvni sekretr MSP Nemke Gernot Erler), rdikli su, poetkom mrt
2008, podneli skuptini Srbije rezoluciju u kojoj se soptv d e Beogrd pregovrti o prijemu u lnstvo EU smo ukoliko ov jsno i nedvosmisleno potvrdi celovitost drvne teritorije Republike Srbije. Kotunic je eleo d tu rezoluciju vld podri, li je n sednici vlde
ndglsn od strne svojih kolicionih prtner (DS i G-17).
Kotunic je td mogo d izbci DS i G17 iz vlde, d sstvi mnjinsku vldu i uz skuptinsku
podrku SRS i SPS vld sve do krj njnovijeg del kosmetske krize (zpoetog 17. februr
2008. proglenjem secesije lbnizovnog Kosov i Metohije). Tkv vld je, s obzirom n
dugotrjnost kosmetskog problem, mogl d potrje mod i sve do krj 2012. kd je
tdnjem szivu skuptine istico mndt. Ipk, Kotunic je verovo d bi njpotenije bilo
d grni n izborim odlue o dljem prvcu srpske politike. To i jeste bilo, s demokrtskog
stnovit, njistije reenje.
Ovkv Kotuniin izbor, s dugoronim politikim posledicm, imo je dv izvor. Njpre,
Vojislv Kotunic je meu srpskim politirim bio, u izvesnom smislu, demokrt temeljniji
od bilo kog drugog. Bio je dobr poznvlc osnovnih vrednosti merike politike filosofije.
On je, tokom osmdesetih, preveo Federlistike spise oev osniv Sjedinjenih Amerikih
Drv Hmilton, Medison i Dej. Npiso je ndhnut pogovor z knjigu O revoluciji Hne
Arent, koj hvli Ameriku revoluciju i republiknski duh Amerike. Objvio je i studiju o Tokvilovom delu Demokrtij u Americi, znmenitom po firmciji merikog drutv i demokrtije.
Vojislv Kotunic je verovo u klsine merike politike vrednosti (vie konzervtivnog
nego liberlnog spektr): od line slobode, preko bezuslovne vldvine prv, do vrstog
ptriotizm. Prdokslno je d je uprvo tkv politir doo u sukob s SAD, odnosno,
s njegovom dministrcijom. Oduevljeni prevodilc Federlistikih spis i komenttor
Demokrtije u Americi z Vington je ubrzo posto smo tvrdokorni srpski ncionlist.
Meutim, Vojislv Kotunic 10. mrt 2008. godine nije izbro politiki put koji e g
odvesti ne smo s vlsti ve i n dugogodinju politiku mrginu smo zto to je bio vrsti
demokrt. Njegov politiki temperment je bio tkv d je on pre zziro od otre politike
borbe nego to se u nju rdo uputo. Njegov volj z mo bil je ogrnien uprvo njegovim opreznim krkterom i odsustvom elje d preuzme vei rizik. Dobr primer z to je uprvo
pomenut kriz njegove druge vlde, iz mrt 2008. On je td mogo d sstvi mnjinsku
ili, mod, i veinsku vldu s SRS i SPS i d vld jo nekoliko godin. D je td drugije
odbro, mogo je mod i sd d bude odluujui politiki kter. Ali, on je zno d bi
vld stvoren sveg mesec ili dv nkon proglenj nezvisnosti Kosmet, i to uz uee
ili podrku SRS i SPS bil od strne Vington, p i Brisel, doivljen ko nepijteljsk. On je
zno d bi se tkv vld mogl ekonomski i politiki odrti smo ko bi se preorijentisl n
nekog drugog spoljnopolitikog prtner recimo, n Moskvu. Vojislv Kotunic je zno d
bi itv t opercij bil vnredno rizin ne smo z krhki grnski mir u Srbiji ve i z njeg
lino. Zto je odbro d se obezbedi dodtnim legitimitetom preko izbor nego d bez jsno
iskzne nrodne podrke ue u tko opsn sukob.
Ali, k i u svojoj bloj vrijnti, sukob s SAD g je, u konnom skoru, ipk liio ne smo vlsti
ve i politike moi. Vojislv Kotunic je, pruivi otpor sponzorisnoj nezvisnosti Kosov i
Metohije, uspeo donekle d zustvi monu diplomtsku mineriju Vington. Sudei smo
n osnovu priznnj kosmetske nezvisnosti, moemo rei d je uz njveu i njbogtiju
zemlju svet td bilo stlo sveg 40, uz mlu Srbiju k 150 zemlj. Simboliki in tog
politikog revizionizm Vojislv Kotunice prem nekdnjim pokroviteljim (2000), ond
i ztitnicim (2003), tog pokuj d se izvue iz klijentistikog poloj prem Vingtonu
bilo je njegovo tolerisnje pljenj merike mbsde u Beogrdu 21. februr 2008. godine.
To Vington nikd nije mogo d mu oprosti. Protiv Kotunice je poveden odlun
medijsko-politik kcij. On je u medijim, koji su finnsijski ili vlsniki zvisili od Vington,
Brisel ili njim bliskih trnsncionlnih struktur, bio toliko npdn, ismevn i omlovvn
d se retko ko usuivo d ke it pozitivno o m kojem delu njegove politike. Od velikog
demokrte, prevodioc Federlistikih spis, tum Tokvil, pobednik nd Slobodnom
Miloeviem, Vojislv Kotunic je posto z vei deo jvnosti smo sebini, mli politir
iz Belnovice, obini vlstoljubc o kome niko ne sme d ke lepu re. Tko stnizovn,
Kotunic je do 2010. po ispod 10% glsov. I njegov uticj n srpsku politiku istopio se do
mrginlnosti.
Drugi kljuni politiki kter u ovoj deceniji je Boris Tdi. On je, u borbm z nslee
Zorn ini, doo n elo strnke ko bolje i poteno lice Demokrtske strnke (Rdun,
2002: 196). U tom trenutku, strnk je uivl sveg 8% podrke bir (Strteki mrketing,
novembr 2003; vidi i Montgomeri, 2010: 170). Tdiev pobed n predsednikim izborim
2004. dolzil je kko od njegovog zlgnj z bre li potene reforme, tko i od slbosti
ostlih predsednikih kndidt (vidi Antoni, 2009: 217221). Tom pobedom Tdi je povuko
i svoju strnku n vrh, te je on u nrednim godinm utrostruil udeo gls i, prvi put od
1990, postl njj strnk u Srbiji.
Ko predsednik Republike, Boris Tdi je, od jul 2004. do mj 2007, bio u kohbitciji s
Vojislvom Kotunicom, od mj 2007. do mrt 2008. u svezu s njim. U osnovi, strtek
politik Boris Tdi, sve do vgust 2010, smo se u izvesnim nglscim rzlikovl od
Kotuniine. I Boris Tdi je odluno odbijo d prizn secesiju Kosov i Metohije. Smo to
je on jedno vreme tvrdio d je njbolji put borbe z Kosmet uprvo tj d Srbij ue u EU.
Sigurn nin d izgubimo Kosovo je d nikd ne uemo u EU, reko je on uoi izbor
2007. (Ujedinjene ncije, 2007). Ako ne uemo u EU, mi emo drmtino smnjiti nse d
suvmo Kosovo ko deo Srbije(Isto). I pred nredne izbore Boris Tdi je zdro istu retoriku. On je td reko d je Srbij, stvrnjem ugovornog odnos s EU, sebi otvoril prostor
d vri stln pritisk n evropske drve koje su priznle nezvisnost Kosov, li i d prui
efiksnu podrku onim lnicm koje to nisu uinile. EU svkko nije mesto gde e se od
Srbije zhtevti d se odrekne del svoje teritorije (...) Ne moemo d se borimo z uspeh u
UN ko smo izvn UN, ne moemo d ubeujemo evropske drve d ne priznju Kosovo ko
smo izvn EU, izjvio je td Boris Tdi (DS, 2008).
Meutim, nkon pobede Boris Tdi n izborim 2008, u skldu s relnou koj je
oigledno bil drugij od one kkvom je dotd predstvljn, njegov kosmetsk retorik
svel se n to d Srbij, zbog ulnjenj u EU, nee priznti secesiju Kosov i Metohije (v. recimo, B-92, 2008; Politik, 2009; RTS, 2010). Boris Tdi je sve do vgust 2010. zist i pokuvo
d vodi politiku i EU, i Kosovo. B onkvu kkvu je Vojislv Kotunic vodio od 2004. do 2008.
108 :
godine. U tom smislu se moe rei d je Tdi bio verni nstvlj Kotuniine kosmetske politike. Meutim, on je n tom Kotuniinom putu n krju doo u sukob s Vingtonom i
Briselom. I on je, ko Vojislv Kotunic, imo d odlui d li e tj sukob esklirti, d li e od
Vington i Brisel nprviti (polu)neprijtelje, d li e se morti spoljnopolitiki preorijentisti,
d li e morti npustiti ideju o EU i svoju vlst mod ugroziti ili e se povui. Ono to je z
Vojislv Kotunicu bio 10. mrt 2008, to je z Boris Tdi bio 9. septembr 2010. prelomn
trenutk ne smo z njegovu politiku krijeru ve i z dlji politiki prvc srpske trnzicije.
Nose idej Boris Tdi bil je d se z Kosovo i Metohiju borb vodi prvnim sredstvim,
prvenstveno tko to e ztriti miljenje Meunrodnog sud prvde (MSP). Oekivlo se
d e tj sud potvrditi prvo Srbije n Kosmet i neleglnost secesije ove srpske pokrjine.
ef diplomtije Srbije Vuk Jeremi rstro se po svetu i tko obezbedio veinu z rezoluciju
Generlne skuptine UN- kojom se trilo izjnjvnje MSP-. N glsnju, 8. oktobr 2008,
uz srpski predlog je stlo 77 zemlj, protiv je bilo est (meu njim i SAD), uz 74 uzdrne
drve. Dnnji dogj Beogrd sigurno smtr jednim od svojih njveih diplomtskih
uspeh novijeg vremen, pisl je beogrdsk Politik (Politik, 2008).
Pitnje koje je Generln skuptin UN, n predlog Srbije, postvil Meunrodnom sudu
prvde glsilo je: D li je u skldu s meunrodnim prvom odluk privremenih institucij
Kosov o jednostrnom proglenju nezvisnosti Kosov? Tko formulisno pitnje,
meutim, bilo je kobno po Srbiju. MSP je, nime, 22. jul 2010. doneo odluku d Deklrcij
o nezvisnosti Kosov nije u suprotnosti s meunrodnim prvom (Miljenje, 2010). Sud je
sto n stnovite d kosovsk Deklrcij nezvisnosti od 17. februr 2008 ne nruv
opte meunrodno prvo i ne povreuje Rezoluciju Svet bezbednosti 1244 (1999) i
Ustvni okvir koji je propiso specijlni predstvnik generlnog sekretr UN. Ovo stnovite
je obrzloeno prvom prvnikom vrtolomijom (v. voki, 2010), li prvn nesvrenost
presude nije bil uteh z ozbiljn porz Srbije b n prvnom terenu, n kome je izgledlo
d Srbij ne moe d izgubi.
Boris Tdi i Vuk Jeremi se, meutim, nisu odmh predli. Oni su zkljuili d neoekivno
negtivno Miljenje MSP- moe d se neutrlie tko to e g Generln skuptin UN primiti
k znnju jednom rezolucijom kojom e znemriti sve rve, nglsiti dobre strne Miljenj.
Zto je Vuk Jeremi ve 28. jul 2010. poslo u UN srpski predlog rezolucije (Rezolucij, 2010).
Prem tom tekstu, Generln skuptin UN je, jo jednom firmiui Rezoluciju SB 1244,
treblo d konsttuje d jednostrn secesij ne moe biti prihvtljiv nin z revnje
teritorijlnih pitnj, ko i d treb ukljuiti u privremeni dnevni red 66. zsednj tku
pod nzivom Dlje ktivnosti posle donoenj svetodvnog miljenj Meunrodnog sud
prvde (Rezolucij, 2010). Ovo drugo je bilo vno zto to se time pitnje Kosov i Metohije priznje ko repetitivn tk dnevnog red nrednih zsednj Generlne skuptine.
Time bi se secesij Kosmet legitimisl ko otvoreni i trjni diplomtski problem, o kome se i
ndlje u UN mor rzgovrti.
Ovim predlogom rezolucije SAD i njegovi njblii federti iz EU stvljeni si u prilino nezgodn
poloj. Nime, n dnevnom redu 64. zsednj Generlne skuptine UN- nlzio se i Ncrt
rezolucije koju je podneo meriki srednjozijski klijent Azerbejdn, koji se odnosio n otrgnutu i osmostljenu zerbejdnsku pokrjinu Ngorno-Krbh (v. prevod u: Vueli, 2010).
Azerbejdnsk rezolucij je sdrvl iste elemente ko i srpski ncrt: pozivnje n rezolucije Svet bezbednosti koje jme teritorijlnu celovitost Azerbejdn, ko i prihvtnje
diplomtske repetitivnosti ovog pitnj. Tko su SAD i njegovi sveznici doli u priliku d 9.
septembr 2010. u UN morju d glsju rzliito o dve istovetne rezolucije i dv istvrsn
sluj o secesiji del Srbije i o secesiji del Azerbejdn. Ali, poto je secesiju od prijteljskog
Azerbejdn treblo osuditi, istovetn srpsk rezolucij se nije mogl tek tko odbciti.
Zto su Vington i Brisel snno pritisnuli Boris Tdi d izmeni predlog rezolucije. Njpre
je u Beogrd 26. vgust doleteo Gvido Vestervele, ministr inostrnih poslov Nemke. On
je jvno upozorio Srbiju d svojom rezolucijom ugrov svoj put k EU (RTV, 2010). Onj ko
je z konfrontciju, ko otvr sttusn pitnj iko su meunrodne sudske instnce uprvo
ocenile d to nije nuno, primereno, niti prvno oprvdno tj im d urdi jo dost domih
zdtk i to u jsno rei svojim sgovornicim, izjvio je nemki ef diplomtije pred susret
s Borisom Tdiem (Isto). Tdi je nkon sstnk s Vesterveleom njvio spremnost Srbije
d, u dogovoru s prijteljim iz EU, rdi n kompormisu. Ali, ond je 31. vgust u Beogrd
doleteo ministr inostrnih poslov Britnije Vilijm Hejg. On je rogntno novinrim
soptio d je njlki nin d Srbij nprvi kompromis s EU d povue svoju rezoluciju o
Kosovu (Blic, 2010a).
Konno lomljenje Boris Tdi obvil je Ketrin Eton, efic diplomtije EU 7. septembr,
dv dn pred zsednje Generlne skuptine UN. Posle dvosovnog rzgovor iz
ztvorenih vrt i prijteljske veere (DS, 2010), Boris Tdi je doneo odluku d povue
rezoluciju. Umesto strog tekst, sstvljen je novi. U tom novom tekstu nije bilo ni firmcije
Rezolucije SB- 1244, ni osude jednostrne secesije, ni prihvtnj diplomtske repetitivnosti.
Jedino to je u njemu stjlo, uz primnje k znnju odluke MSP, bil je reenic d Generln
skuptin UN pozdrvlj spremnost Evropske unije d olk proces dijlog izmeu strn
(Blic, 2010v). Kojih strn, kkvih strn, i o kkvom procesu dijlog je re, to se iz ovog
neobinog tekst rezolucije nije moglo rzznti.
Boris Tdi je, promenom rezolucije, 9. septembr simboliki urdio dvoje. On je stvio tku
n prvnu borbu z teritorijlni integritet Srbije, odnosno, z nepriznvnje secesije Kosmet.
Srbiji je, nkon tog, ostlo smo d nstvi d ponvlj kko on sm nikd nee priznti
nezvisnost Kosmet. Ali, Srbij je 9. septembr odustl od borbe d se postoje priznnj
delegitimiu, nov unpred uine nelegitimnim. To je bio krj dotdnje kosmetske politike Srbije.
Drug simboliki vn posledic ovog in jeste odustjnje od lozinke I EU i Kosovo. Videli
smo d je Boris Tdi prethodne dve godine neprestno ponvljo d Srbij zbog EU nee
odustti od Kosov i Metohije. Iz depe merikih mbsd objvljenih n Vikiliksu docnije je srpsk jvnost sznl d je diplomtij EU Tdiu jo u februru 2010. jsno stvil do
znnj d nem ulsk Srbije u Uniju bez formlnog ili neformlnog priznnj Kosov i Metohije, odnosno, bez pomirenj Srbije s lbnskom secesijom (Politik, 2010b). Ali, Borisu Tdiu
je, tokom proces diplomtskog ubeivnj uoi 9. septembr, jvno, pred celom Srbijom,
reeno d mor d bir izmeu EU i Kosmet.
Zvninici diplomtije EU se s tim nisu lili. Nime, d je Srbij zdrl stri tekst rezolucije, on bi u UN njverovtnije bio usvojen. Time bi bil nulirn presud MSP, Srbij bi,
i pored porz pred MSP, iz ovog diplomtskog rt ipk izl ko pobednic. D jedn
ml, siromn i zvisn zemlj mkr diplomtski pobedi njmonije i njbogtije to je
ipk vrelo sujetu velikih. tvie, to je potvrivlo n Zpdu uobijenu perecepciju (...)
[d] Srbij nije dovoljno pcifikovn, iznutr disciplinovn, ve i dlje pru otpor spoljnoj
nddetereminciji (Nkrd, 2008: 135). Re je o strukturlnoj potrebi d se on (Srbij
A.S.) ko `remetilki` regionlni fktor do krj pcifikuje kko bi njen sudbin delovl
disicplinujue i n druge (Isto). Zto je Borisu Tdiu, oigledno, jsno reeno d vie nem
110 :
le. Ako ne odstupi, ulzk Srbije u EU bie blokirn, on e biti proglen glvnim krivcem z
to. Vington i Brisel su kontrolisli dovoljno medij u Srbiji d se ov pretnj obistini.
No, EU je bil kljun stvk politikog progrm Boris Tdi. Ulzk Srbije u EU je bil
glvn tk kojom je on dobio izbore 2008. To je bil i glvn tk kojom se ndo d e
dobiti i nredne izbore. Boris Tdi je, uoi 9. septembr, stvrno imo d odlui ili nstvlj
s EU nrcijom, ili nstvlj s kosmetskim nrtivom. Ni jedno ni drugo vie nije mogo d
pripoved. Tko je Boris Tdi izbro EU.
Kko su ocenili mnogi komenttori, 9. septembr je bio istorijski zokret (Cvetinin, 2010;
Jki 2010; Jki u: Pvi, 2010; Vtroslv Vekri u: Trivi, 2011; Cvijnovi, 2011). To je bio
vn trenutk i u politici Boris Tdi. On je td izgubio jedn deo legitimcijskog oslonc
z svoju glvnu ideoloku i politiku poruku d se moe istovremeno biti dobr Evropljnin,
i dobr ptriot. Posle nekoliko slinih dogj (ko to su 10. oktobr 2010. i 10. decembr
2010), z mnoge glse u Srbiji Boris Tdi vie nije mogo biti ptriot (vidi komentre
itlc u medijim: Pres, 2010; Blic, 2010b; B-92, 2010; Politik, 2010). A kko je dlji put Srbije
u EU zbog ekonomske krize i zsienj politikom proirenj u zemljm EU objektivno
neizvestn, Boris Tdi je dns u riziku d je i evropski deo njegovog politikog nrtiv sve
tee ostvriv i prihvtljiv. On je 2010. godinu zvrio ko uprvlj ij je politik ur ozbiljno
okrnjen. A 9. septembr je bil vn stepenic te erozije.
D li je Boris Tdi, tog dn, mod mogo d odlui i drugije? Nelno posmtrno, on
je bio smo jedn u nizu srpskih drvnik koji su se u poslednjih dvdeset godin pokuvli
odupreti delovnju monih strnih hegemonistikih politikih struktur olienih u Vingtonu
i Briselu. Ali, kko je vreme prolzilo, tko je svki drvnik iz tog niz pruo sve slbiji otpor.
Slobodn Miloevi je bio spremn k i d rtuje. Zorn ini nije rtovo, li je jvno grdio zpdne mbsdore u Beogrdu zbog nsrtljivosti (v. ini, 2003), nije se u svemu
svetovo s mbsdorom SAD (v. Montgomeri 2001: 53) i jvno je izzivo Vington i Brisel
svojom kosmetskom inicijtivom (v. Antoni, 2011). Vojislv Kotunic je u svom otporu bio
mnje koopern od Zorn ini, li je ipk dopustio d se spli merik mbsd. Boris
Tdi je bio mksimlno koopertivn, i jedino to je rdio protiv volje Vington i Brisel
bili su pokuji d smostlno vodi diplomtsku kciju z Kosmet. To smnjenje otpor kod
svkog sledeeg srpskog vldoc ne moe se objsniti smo smnjenjem puke volje z
borbu s monim svetskim politikim strukturm. Ono je bilo i posledic delovnj dvju
objektivnih inilc.
Prvi je ubrzno smnjenje resurs kojim su vlsti u Srbiji rspolgle od vojnih, preko ekonomskih, do simbolikih. U te dve protekle decenije, jedino je Slobodn Miloevi od pomenutih drvnik imo ozbiljnu vojsku, kontrolu nd privredom i medijim i opertivno jku
drvu. On je mogo sebi d dozvoli d smostlno donosi odluke ko ef jedne suverene
drve, bez sglsnosti njvnije mbsde iz ulice Knez Milo. Relnost Boris Tdi bil
je potpuno drugij drv je ostl bez izlz n more i bez vnog del teritorije, vie nije
iml ozbiljnu vojsku, vlst je bil bez stvrne kontrole nd bnkm i privrednim kretnjim,
mediji su vie rdili z strne nego z dome poslodvce, budet je gotovo zvisniki vezn
z stlne doze pozjmic iz Meunrodnog monetrnog fond i Svetske bnke... Kko ond
voditi smostlnu politiku?
Drugi inilc koji je ogrnivo otpor Srbije strnim centrim moi bilo je iskustvo s rnijim
pokujim ktivnog suprostvljnj volji Vington i Brisel. Slobodn Miloevi ne smo
d je bombrdovn ve je, n krju, i sproveden u Hg, ruku veznih n leim. Zorn ini
se, pred krj svoje vldvine, jvno lio d je Srbij prevren (jer, od obenih milijrdi
pomoi z ruenje Slobodn Miloevi nije bilo nit), zbog svoje kosmetske inicijtive,
kko ju je nzivo (ini, 2003b: 449), doo je u direktn sukob s Vingtonom (v. Antoni,
2011). Zto je Zpd, izgled, digo ruke od njeg tnije, digo je uobijenu obvetjnobezbednosnu ztitnu podrku ime je Zorn ini, n neki nin, preputen mecim
podzemlj. Vojislv Kotunic je, ko to smo ve opisli, politiki odstrnjen i mrginlizovn
2008. kd se otvoreno suprotstvio secesiji Kosmet, sponznorisnoj od Vington i Brisel.
Dkle, Boris Tdi je mogo jsno d vidi t se dogodilo s njegovim prethodnicim kd su
pruili otpor.
Sve u svemu, stisnut s svih strn, Boris Tdi je u 2010. godini ssvim lego n evrotlntske
ine i, brem kd je u pitnju Kosmet i EU, krenuo d se njim pomireno kotrlj. Te ine
izgled d su, i ine, postle neumitn konstnt srpske politike, bez obzir n personlni
sstv drvnog vrh. Privtizcij, ekonomsko i institucionlno ukljuivnje u evropske, li i
ire trnsncionlne strukture zntno su ogrniili prostor z delovnje ovdnjih kter, ko
istknutih politikih ili istorijskih pojedinc. Strukture su postle domintne, kteri ko d su
postli nevni. Trnzicij je, u osnovi, zvren.
U strukturnom pogledu, trnzicij je z Srbiju iml smo jedn globlni ishod. On se teko
mogl zvriti drugije do d Srbij ostne zemlj poluperiferije svetskog kpitlistikog
sistem. Ali, Srbij je mogl bolje d prestrukturir privredu, bolje d privtizuje ono to
se morlo privtizovti, d u drvnom vlsnitvu zdri vie onog to se morlo zdrti
(pre sveg, u bnkrskom sektoru), Srbij je mogl d izgrdi bolje institucije, d u veini
oblsti bude nezvisnij od strnog novc i strnog miljenj. Tkv ishod nije bio odreen
strukturm, ve g je proizvel n politik i drutven elit. To je ono to smim sebi
mormo d prebcimo.
S druge strne, kd govorimo o uinku ove trnzicijske decenije i istknutim politikim
linostim, mormo d immo n umu mkr jednu pozitivnu crtu. S Vojislvom Kotunicom
i Borisom Tdiem Srbij je, posle gotovo itvog stole, dobil pristojne demokrtske
politire kojih se grni vie nisu morli pliti. Niko se u Srbiji, z rzliku od mnogih rniji
decenij, nije u prvih deset godin ovog vek moro bojti d e mu vlsti iz isto politikih
rzlog ugroziti ivot. To je ipk nekkv npredk. D li e t mlen tekovin biti ouvn
i u nrednoj deceniji, zvisie kko od ovdnjih kter, tko i od jkih trnsncionlnih
struktur. Demokrtij je u ovoj trnzicijskoj zemlji odve krhk, p je i njmnji poremj u
tim strukurm moe ugroziti. D li je to ono eg se u budunosti mormo bojti ili nm s te
strne prete jo vei izzovi, kojih u ovom su nismo ni svesni, ostje tek d se vidi.
LITERATURA
Antoni Slobodn (2011): Krj kosovske politike, NSPM, 4. jnur 2011. http://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/kraj-kosovske-politike.html
(2009): Elit, grnstvo, slb drv: Srbij posle 2000. Beogrd: Slubeni glsnik
(2002): Zrobljen zemlj: Srbij z vlde Slobodn Miloevi. Beogrd: Otkrovenje
Blic (2010): Hejg: Njlki kompromis d Srbij povue rezoluciju Tnjug, Blic, 31. vgust, http://www.blic.
rs/Vesti/Politika/205138/Hejg-Najlaksi-kompromis--da-Srbija-povuce-rezoluciju
(2010b): Srbij ipk prisustvuje dodeli Nobelove ngrde z mir, Blic, 10. decembr, http://www.
blic.rs/Vesti/Politika/222645/Srbija-ipak-prisustvuje-dodeli-Nobelove-nagrade--za-mir/komentari
112 :
(2010c): Tekst rezolucije Srbije i EU o Kosovu, Blic, 10. septembr, http://www.blic.rs/Vesti/Politika/206558/Tekst-rezolucije-Srbije-i-EU-o-Kosovu

Brdr, Miln (2000): Prksis Odisej: studij nstnk boljevikog totlitrnog sistem trnsformcijom
19171929. Beogrd: Slubeni list SRJ.
B92 (2010): Srbij ipk n dodeli Nobel z mir, B-92, http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2010&mm=12&dd=10&nav_category=11&nav_id=478241;
(2008): Tdi: Srbij ne pristje n ucene, B-92, 3. vgust, http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2008&mm=08&dd=03&nav_id=311386
Cvetinin, Dnijel (2010): Nov vld, Dns, http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/nova_vlada_.46.
html?news_id=202339
Cvijnovi, eljko (2011): Rezolucij evropskog prlment ili stvrnje novog evropskog Srbin, Novi
stndrd, 25. jnur, http://www.standard.rs/vesti/36-politika/6440-eljko-cvijanovi-rezolucija-evropskogparlamenta-ili-stvaranje-novog-evropskog-srbina-.html
voki, Kost (2010): Sudsk sofistik u MSP, Pet, broj 125, 20. juli, http://www.pecat.co.rs/2010/07/kostacavoski-sudska-sofistika-u-msp/
Drmnovi, Srn (1995): Rel-socijlizm: ntomij slom (Shvtnj liberlne teorije). Podgoric: Montenegropublic
DS (2010): Tdi i Eton: Dijlog se nstvlj, Demokrtsk strnk (zvnin sjt), 7. septembr, http://www.
ds.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=9819&Itemid=431
Tdi: Izolcijom se ne moe brniti Kosovo, Demokrtsk strnk (zvnin sjt), http://www.
ds.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=5106:------&catid=16&Itemid=431
ini, Zorn (2003): Intervju u emisiji Rskre, TV Glksij, Bnjluk, 21. februr; video snimk: http://
www.youtube.com/watch?v=vntGWORoboA&feature=related; delimin prepis u listu Pet, br. 132, 17.
septembr 2010, str. 811; http://www.pecat.co.rs/2010/09/dindic-o-kosmetu/
(2003b): Srbij u Evropi: utorski tekstovi i intervjui. Beogrd: Tnjug.
Elster, Jon, Claus Offe and Ulrich K. Preuss (1998): Institutional Design in Post-Communist Societies: Rebuilding the Ship at Sea. Cambridge: Cambridge University Press
Jki, Boko (2010): Istorijsko `d` bronesi Eton, Politik, 31. decembr, http://www.politika.rs/pogledi/
Boshko-Jakshic/Istorijsko-da-baronesi-Eston.sr.html
Kolkovski, Leek [Leszek Kolakowski] (1983[1976]): Glvni tokovi mrksizm [Gwne nurty marksizmu],
knjig 2. Beogrd: BIGZ
Komi, Jovn (2003): Istorijsko-etniki rscepi i politik pregupisvnj u Srbiji, u Osnovne linije prtijskih
podel i mogui prvci politikog pregrupisvnj u Srbiji, str. 17 94. Beogrd: Institut drutvenih nuk
Kotunic, Vojislv (2008): Odbrn Kosov. Beogrd: Filip Vinji
Kumar, Krishan (1992): The Revolutions 1989: Socialism, Capitalism, and Democracy. Theory and Society,
Vol. XXI, No 3. (June), pp. 309356
Lzi, Mlden (1994): Sistem i slom: rspd socijlizm i struktur jugoslovenskog drutv. Beogrd: Filip
Vinji
Miljenje (2010): Odlomci iz svetodvnog miljenj MSP o Kosovu, B-92, 30. jul, http://www.b92.net/info/
dokumenti/index.php?nav_id=448912; potpuni tekst miljenj MSP: http://www.unmikonline.org/UNMIKONLINE2009/misc/docs/ICJ/ICJ-deciosion-on-Kosovo-22-07-10.pdf
Mojsilovi, Milo (2010): Percepcij problem Kosov i Metohije, u Sreko Mihilovi (ur.), Kko grni
Srbije vide trnziciju: istrivnje jvnog mnenj trnzicije, str. 165174. Beogrd: Friedrich Ebert Stiftung
Montgomeri, Vilijem [William Montgomery] (2010): Kd ovcije utihnu: borb s demokrtskom trnzicijom
(Senj poslednjeg merikog mbsdor u Jugoslviji) [Struggling with Democratic Transition: After the
Cheering Stops]. Beogrd: Dn grf
Nkrd, Rdmil (2008): Rspd Jugoslvije: problemi tumenj, suovnj i trnzicije. Beogrd: Filip
Vinji
O`Donnell, Guillermo, and Philippe Schmitter (1986): Tentative Conclusions about Uncertain Democracies,
in: Guillermo O`Donnell, Philippe Schmitter and Laurence Whitehead (eds.), Transitions from Authoritarian
Rule: Prospect for Democracy, pp. 178. Baltimore: Johns Hopkins University Press
Politik (2010): Beogrd (ipk) u Oslu, Jnkovi sm odluio, Politik, 9. decembr, http://www.politika.rs/
index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=159437
(2010b): SAD i EU ubeivle Beogrd d se odmkne od Kosov, Politik, 11. decembr, http://www.politika.rs/rubrike/wikileaks/SAD-i-EU-ubedjivale-Beograd-da-se-odmakne-od-Kosova.sr.html
(2009): Hristofijs: Kipr nee priznti nezvisnost Kosov, Politik, 24. februr, http://www.politika.rs/
rubrike/Politika/Hristofijas-Kipar-nece-priznati-nezavisnost-Kosova.sr.html
(2008): Uspeh Srbije u UN, Politik, 9. oktobr, http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Uspeh-Srbije-u-UN.sr.html
Pvi, Sln (2010): EU i Srbij: upitnik i potpitnj, Meunropdni rdio Srbij, 8. novembr, http://www.
glassrbije.org/C/index.php?option=com_content&task=view&id=63602&Itemid=69
Pvlovi, Dun i Slobodn Antoni (2007): Konsolidcij demokrtskih ustnov u Srbiji posle 2000. godine.
Beogrd: Slubeni glsnik
Pres (2010): Obrt u feri `Nobel`: Ombudsmn putuje u Oslo!, Press, 10. decembr, http://www.pressonline.
rs/sr/vesti/vesti_dana/story/143608/OBRT+U+AFERI+NOBEL%3A+Ombudsman+putuje+u+Oslo!.html
Rdun, Brnko (2002): Izbori 2004: kko je Srbij dobil prvog postpolitikog predsednik, Nov srpsk
politik miso, vol. IX (2002), no. 14, str. 195206
Rezolucij (2010): Integrlni tekst Rezolucije povodom svetodvnog miljenj Meunrodnog sud
prvde, NSPM, 28. jul, http://www.nspm.rs/hronika/integralni-tekst-rezolucije-povodom-savetodavnogmisljenjamedjunarodnog-suda-pravde.html?alphabet=c
RTS (2010): I Kosovo i EU, Rdio televizij Srbije, 6. mrt, http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/
Srbij/548021/I+Kosovo+i+EU.html
RTV (2010): Vestervele u Beogrdu: Srbij spremn d se o Kosovu konsultuje s EU, Rdio televizij Vojvodine, 26. vgust, http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/vestervele-u-beogradu:-srbija-spremna-da-se-o-kosovukonsultuje-sa-eu_208113.html
Smrdi, Slobodn (2008): Grdnj i rzgrdnj drve: Srbij u suoenju s Evropom od 2000. Beogrd:
Filip Vinji
Sztompka, Piotr (1993): The Sociology of Social Change. Oxford UK & Cambridge USA: Blackwell.
Torov, Ivn (2008): Jk predsednik slb drv, Helsink povelj, broj 125126, novembrdecembr
godin XIII, str. 1718. http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/povelja nov-dec 08.pdf
Trivi, Brnk (2011): Vr li se srpsk diplomtij pretnjm EU, Rdio slobodn Evrop, 27. jnur, http://
www.slobodnaevropa.org/content/vraca_li_se_srpska_diplomatija_na_pretnje/2289612.html
UN (2007): Utisk nedelje, TV B-92, 14. jnur, http://www.b92.net/info/emisije/utisak_nedelje.
php?yyyy=2007&mm=01&nav_id=227853
Vueli, Milord (2010): Dn posle, Pet, br. 131, 9. septembr, http://www.pecatmagazin.
com/2010/09/226-19/
Slobodan Antoni
114 :
The Role of Prominent Figures in Serbian

Transition: Vojislav Kostunica and Boris Tadi
Summary
In this paper I describe and compare the achievements of the policy led by Kostunica and Tadic, as
well as their personal characteristics. The main common constant their policy was the pursuit of
constitutional and legal stability, commitment to Serbia joining the EU and the international fight
against the secession of Kosovo. Although different as political figures, Kostunica and Tadic were
not able to achieve much different political effects. Rapidly economic and institutional devouring
of Serbia by transnational structures significantly limited the space for action of the local political
actors. Structures are at the end of this decade, became dominant, the actors have become irrelevant. Transition is basically finished.
Key words: politics, determinism, actors, structure, transition.
116 :
Neven Cvetianin
CIRCULUS VITIOSUS SRPSKE ISTORIJE,

KRETANJE MEU EKSTREMIMA
I NEMOGUNOST USPOSTAVLJANJA
ODRIVE DRUTVENE SINTEZE
Ovaj lanak predstavlja rezultat rada na projektu Razvoj srpskog drutva u savremenim svetskim integrativnim procesima: perspektive, alternative i implikacije (ev. br. 149020) koji je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije..
12
118 :
Saetak
U radu se iznosi teza da je jedno drutvo odreeno dubinskim istorijsko-sociolokim strukturama,
koje u njemu deluju kao dubinski mehanizam meuzavisnosti nekoliko faktora elita, drutvenih
konteksta i drutvenih modela/drutvenih poredaka. Generalnoj tezi pridruuje se i pomona
hipoteza da su stabilna, napredna i jaka ona drutva (tzv. stabilna drutva) koja su sposobna da
uspostave odrivu drutvenu sintezu, odnosno, elastian drutveni poredak u kome je na institucionalni nain mogue pacifikovati drutvene ekstreme, ime se uvek iznova reprodukuje drutvena
stabilnost. Navedene teze pokuavaju se proveriti na dva primera, britanskom, koji smo uzeli kao
paradigmu tzv. stabilnih drutava, i srpskom, koji je odreen drugaijim istorijsko-sociolokim
strukturama. Nakon obimnog istraivanja, analiza pokazuje da dubinske istorijske strukture
srpsko drutvo, za razliku od onog britanskog, opredeljuju za lutanje u negativnom zaaranom
(istorijskom) krugu, meu ekstremnim i iskljuivim drutvenim modelima, bez mogunosti uspostavljanja odrive drutvene sinteze.
Kljune rei: dubinske istorijsko-socioloke strukture, procesi dugog trajanja, stabilnost, elite, funkcionalnost, legitimnost, drutvena sinteza, istorijski krugovi, britansko drutvo, srpsko drutvo.
1. Uvod: odreenje predmeta istraivanja i postavljanje generalne hipoteze

Rad pred nama za svoj predmet ima srpsko drutvo te pokuava pronai razloge, ili makar
jedan od moguih razloga permanentne nestabilnosti. Kao to su konstatovali razliiti
istraivai, srpsko drutvo, vie negoli veina klasinih evropskih drutava, prolazi kroz beskrajne mene drutvenih modela, politikih poredaka, politikih elita i, uopte, drutvenih
sistema (Mihailovi, 2010: 8)13. Ovu istorijsku injenicu, ili skup injenica, neemo istraiti u
ovome radu na nain istoriara, ne elei da ulazimo u domen kolegama i potujui naelnu
podelu disciplina unutar drutvenih nauka, ve emo je istraiti na nain sociologa/filozofa,
ostajui tako unutar disciplina kojima smo se bavili, ali i otvoreno se pomaui tzv. empirijskom istorijom i nalazima relevantnih istoriara kao povrinskom naracijom, iza koje emo, pak,
pokuati specifikovati delovanje dubinskih sociolokih struktura. Time e ovaj rad predstavljati
prolegomenu za jednu sociologiju/filozofiju srpske istorije na kojoj ve due vreme radimo i u
sklopu koje smo ve publikovali rezultate preduzetih istraivanja (Cvetianin, 2010), te se i ovo
istraivanje naslanja na te prethodne rezultate, samo izmetajui perspektivu posmatranja od
problema elite ka problemu drutvene sinteze, tj. odrivih drutvenih modela i poredaka.
Kao to smo pomenuli na samom poetku, ve letimian pogled na noviju srpsku istoriju moe
biti dovoljan da se osvedoimo kako je ono to je u njoj jedino stabilno upravo trajna nestabilnost (beskrajne mene), odnosno, da je jedina vrsta socioloka konstanta na koju se u
njoj moemo osloniti upravo odsustvo stabilnih i trajnih sociolokih konstanti, makar ako ih
posmatramo na povrinskom, empirijskom nivou. Sve je, u novijoj srpskoj istoriji, u menjanju
razliitih drutvenih modela, u eksperimentisanju razliitim oblicima vladavine, u pisanju i brisanju razliitih ustava, u inaugurisanju i brzoj detronizaciji razliitih spoljnjih i unutranjih politika i, konano, u haotinim posledicama takvih naglih zaokreta, lomova i prevrata.
No, kada se sa empirijskog prebacimo na onaj dublji, strukturni nivo, moe se uoiti fantastina
stabilnost uvek iznova ponavljanih drutvenih procedura unutar srpskog drutva, koje se
kreu u krugovima, a ne pravolinijski, i koje se uglavnom sastoje u ponavljanju istih greaka
13
Po navodu autora, najvei broj podataka preuzet je iz: Dimi, Stojanovi, Jovanovi, 2004. Konano, ove beskrajne mene pobrojane
su hronoloki u obimnoj monografiji koja je nama samima bila jedan od glavnih orijentira u razmatranju novije srpske istorije: Dimi,
Trgovevi, Ristovi, Jovanovi, Stojanovi, Markovi, Prpa, Perii, 2004
iz prolosti, a ne u kumulativnom napretku socijalnih praksi i modela, ime se lako moe

objasniti ona specifino naa izreka da tapkamo u mestu, aktuelna u srpskom drutvu u skoro
svakom periodu njegove novije istorije. Zaista, ini se da se u naem drutvu sve menja, a
zapravo sve ostaje isto. To intuitivno osea veina pripadnika srpskog drutva na poetku
21. veka, a moemo pretpostaviti da je slino bilo i u prolosti, u znaajnim periodima novije
srpske istorije, izuzev u retkim periodima usiljene stabilnosti, poput vladavine Josipa Broza
Tita, kada se, paradoksalno, nita nije menjalo u pogledu empirijskih drutvenih aktera, ali se
drutvo dubinski promenilo kao nikada do tada. Sve ovo nas navodi na to da, metodoloki,
ve u poetku razdvojimo empirijske drutvene aktere od dubinskih istorijsko-sociolokih struktura jer je upravo srpsko drutvo zahvalan socioloki predmet koji pokazuje da je stanje retko
kada onakvo kakvim se doima na empirijskoj povrini, te da ozbiljna nauna analiza treba da
zae s onu stranu dnevnopolitikih fokusiranja na to ta je rekao ili uinio neki pojedinani
empirijski drutveni akter, jer je on neminovno bitno ogranien itavim drutvenim kontekstom unutar kojega se naao. A sam taj drutveni kontekst, to je naa generalna hipoteza koju
emo u ovome radu pokuati dokazati, proizvod je pomenutih dubinskih istorijsko-sociolokih
struktura, koje su ono stabilno tlo na kome koren moe pustiti bilo koji od empirijskih drutvenih
aktera, jer bi, u protivnom, svaki od njih ostao u anonimnosti svog subjektivnog stava i ne bi
predstavljao nikakvu relevantnu drutvenu snagu.14
Stoga, da bi se izabrani predmet naih beskrajnih mena valjano istraio, nije dovoljno tek
baciti pogled na dnevnopolitike, empirijske drutvene aktere, bive, sadanje i budue,
lamentirajui nad oiglednom, trajno oskudnom kompetencijom naih elita, ve je potrebno navedenu pojavu istraiti u korenu, vraajui se njenim dubinskim istorijskim uzrocima
koji uslovljavaju da je situacija u dananjem srpskom drutvu, u pogledu stabilnosti, gotovo
identina onoj u prolosti, pri emu smo sad, ba kao i nekad, izloeni ravom istorijskom
circulus vitiosusu.
Metodoloki, rad poiva na istoricistikoj pretpostavci o postojanju dubinskih istorijskih struktura koje uslovljavaju socijalni razvoj pojedinanih drutava i dominantne drutvene kontekste
unutar njih, koji su tako vie rezultanta razliitih drutvenih vektora negoli proizvod bilo kakve
pojedinane volje, bez obzira na to koliko ona bila jaka i uticajna u odreenom vremenu. Rad
batini poneto od svih znaajnih istoricistikih sociologija, odnosno, filozofija istorije od
Berka, Hegela, Rankea, Tokvila i Marksa, sve do Diltaja, Vebera, Brodela, Valertajna i Fukoa15 a
pre svega njihovu, uz sve njihove meusobne razlike, zajedniku pretpostavku o postojanju
dubinskih istorijskih struktura koje u procesima dugog trajanja, kako bi rekao Brodel16, rezultiraju odreenim povrinskim drutvenim reljefom kao svojom rezultantom. Stoga je glavni
zadatak naega rada, zapravo, u tome da pokae kako istorijske okolnosti oblikuju drutva (u
ovom sluaju, srpsko) koja su vie proizvod uslova u kojima su se razvijala i uslova u kojima sada
obitavaju, a manje neke pojedinane volje, koju bi onda trebalo osuditi ili glorifikovati. Pristup
je spinozistiki te se vie trudi da razume negoli da sudi i presuuje, to deskriptivnom delu
istraivanja koji se bavi dijagnozom obezbeuje teorijsku neutralnost i suzdranost, dok e
autor, tek u poslednjem delu rada koji se bavi terapijom dozvoliti sebi da iznese neke normativne pretpostavke o srpskom drutvu. To e nas dovesti do par excellence naunikog stava
14
Nedostatkom stabilnog drutvenog konteksta moe se objasniti pojava, specifina za Srbiju, raznoraznih, uglavnom poluanonimnih
drutvenih aktera i raznoraznih minornih politiko-intelektualnih krugova, koji, pretenduju na drutvenu relevanciju, pa je ak, usled
ekstremno nestabilnog drutvenog konteksta i permanentne krize politikih koncepata i znaenja, ponekad, i stiu.
15
O razliitim, iako srodnim istoricistikim sociologijama, odnosno, filozofijama istorije, u: Burns i Rayment-Pickard, 2007: 5796, 155
216, 250271, 301321.
Po Brodelu, istorijski proces dugog trajanja je nepomino vreme ili bar vreme koje veoma sporo odmie, koje je uporno u svom
neprekidnom ponavljanju (Brodel, 1992: 7).
16
120 :
da ne presuujemo pojedinanim empirijskim drutvenim akterima, odnosno, parcijalnim

srpskim politikim elitama i njihovim najistaknutijim linostima, ve da razumemo dublje
istorijske uzroke koji su doveli do njihovog oskudnog i nestabilnog sastava, kao i do njihove
nesposobnosti da valjano vre funkciju uspenog voenja drutva. Nasuprot tome, politiki
stav jednog broja drutvenih naunika u Srbiji, koji praktikuju tzv. personalizujuu sociologiju,
usmerava se uglavnom na kritikovanje ove ili one pojedinane srpske politike elite ili ove ili
one pojedinane politike linosti ili, pak, na njihovu glorifikaciju, bez pokuaja da se prozru
strukturne okolnosti sa kojima se u srpskom drutvu suoavaju, a to presudno utie na njihovo
delovanje i istorijsku sudbinu. Takav personalizujui pristup je sam po sebi trivijalan i esto
u funkciji dnevnih politikih borbi, u koje nemamo nameru da zalazimo ostajui pri veberijanskom stavu o vrednosnoj neutralnosti teorijske nauke ili, makar, njenih deskriptivnih iskaza.
Stoga emo, da bismo svoj zadatak valjano obavili, morati, mesto bavljenja linostima, da se
zapustimo u dubinsku socioloku analizu novije srpske istorije kako bismo doli do onih struktura i uzroka koji u njoj deluju permanentno i, kao to emo videti, uglavnom negativno po
proces realizacije drutvene stabilnosti, odnosno, predupreivanja naih beskrajnih mena.
Tek na samom kraju rada dozvoliemo sebi da damo nekoliko normativnih i vrednosno pristrasnih smernica sa sugestijama kako se postojei problem na trajne drutvene nestabilnosti
moe makar ublaiti ukoliko se on ne moe brzo i lako prevazii.
2. Nekoliko preliminarnih napomena i pojmovnih odreenja

Metodom proste istorijske indukcije moemo utvrditi da u stabilnim i pravilno integrisanim evropskim drutvima proces realizacije drutvene stabilnosti tee, kao to su pokazala
dosadanja iskustva (britansko, vedsko, dansko, norveko, itd.), evolutivno, korak po korak,
na nain slian onom na koji se gradi kua, kojoj se najpre postavljaju temelji, da bi se potom
dozidali spratovi i krov. Samu drutvenu stabilnost povezujemo sa funkcionalnou polazei
od teze da bi bilo kakva spontana drutvena stabilnost (iskljuujui pseudostabilnost pod,
npr. stranom okupacijom) bila nemogua ako nije proizvod mira koji proistie iz injenice
to je zadovoljena veina potreba jednog drutva. Naime, u protivnom bi se samo drutvo pobunilo i uskomealo u potrazi za zadovoljenjem sopstvenih potreba i funkcionalnim i odrivim
drutvenim reenjima. Jednostavno govorei, nae istraivanje polazi od pretpostavke da
drutva, kao i pojedinci, tee stabilnosti17, koja nije nita drugo do funkcionalna i odriva
organizacija kolektivnih, odnosno, pojedinanih resursa, ime drutva, kao i pojedinci, sebi
obezbeuju uslove za samoodranje, napredak i pobedu nad svim prirodnim neizvesnostima, tj. neizvesnostima prirodnog stanja. Upravo pred imperativom funkcionalnosti, drutva
selektuju odreenu drutvenu elitu koja nadgleda drutvenu podelu rada, opsluuje je, i, sve u
svemu, predstavlja kormilo pomou kojega samo drutvo ide ka eljenoj stabilnosti, te su stoga drutvene elite odrive samo ako su funkcionalne, dok spontano gube legitimitet kada ne
mogu zadovoljiti potrebe koje im odozdo ispostavlja samo drutvo. Legitimne elite bie funkcionalne elite, i obrnuto, nefunkcionalne elite bie nelegitimne, te je legitimitet drutvenih
elita u proporcionalnoj razmeri sa njihovom funkcionalnou pred ovim zadatkom realizacije
drutvene stabilnosti, odnosno, zadovoljavanja njegovih potreba.
Dakle, da bi drutvene elite bile funkcionalne, odnosno, legitimne, one moraju doprineti stabilnosti drutva, za koju smo rekli da nije nita drugo do odriva organizacija raspoloivih,
kolektivnih i pojedinanih resursa tog drutva, pri emu se moraju imati u vidu ne samo one
17
Ova antropoloka pretpostavka je nedokaziva u smislu nunog suda jer postoje i suprotni empirijski primeri: da ljudi tee destrukciji i
nestabilnosti, ali mi je usvajamo u onom smislu u kojem je sadrana u razliitim filozofskim antropologijama, npr. u onoj Dejvida Hjuma
(Hjum, 1983), ili, u novije vreme, Majkla Oukota (Oaekeshott, 1975).
generacije koje trenutno egzistiraju ve i ona pokolenja koja e ih naslediti jer i drutva, poput
pojedinaca, tee produenju vrste u horizontu vremena. Stoga elite postaju funkcionalne
ako su sposobne da ponude odreenu drutvenu sintezu unutar koje je mogue koherentno
aktivirati sve raspoloive drutvene resurse jer bi, u protivnom, bez bilo kakve drutvene sinteze,
drutvo bilo u opasnosti da se raspadne na niz nepovezanih i meusobno suprotstavljenih
celina i sektora. Konano, ova drutvena sinteza u horizontu vremena i buduih generacija znai
kontinuitet u smislu kumulativnog unapreivanja resursa drutva i odranja korisnih socijalnih
praksi, to je nemogue postii u diskontinuitetu u kome bi se stalno zapoinjalo iznova, gde
bi stalno trajao rat neke drutvene teze i neke drutvene antiteze, bez ikakve ujedinujue
sinteze. To bi drutvo beskrajno udaljilo od onog eljenog cilja sopstvene stabilnosti.
Ova drutvena sinteza nije nita drugo do odreeni drutveni model ili drutveni poredak (npr.
model i poredak tzv. drave blagostanja), unutar kojega postaju odrivi i svi podsistemi
drutva (npr.profesionalne organizacije, porodice, uopte, razliite drutvene grupe) koje je
mogue staviti u funkciju eljene stabilnosti i razvoja. Ovim smo, nadamo se, objasnili kako
je sam proces realizacije drutvene stabilnosti u tesnoj vezi sa procesom formiranja funkcionalnih drutvenih elita, koje to konano postaju ukoliko su sposobne da realizuju odreenu
drutvenu sintezu, odnosno, odreeni sveobjedinjujui drutveni poredak kao uslov koherentnosti drutva u sadanjosti i njegovog kontinuiteta sa prolou i budunou.
No, ono to deluje dubinski iza itave te empirijske drutvene dinamike formiranja razliitih
drutvenih elita, smenjivanja razliitih drutvenih konteksta i egzistencije razliitih drutvenih
poredaka unutar tih konteksta nevidljive su istorijsko-socioloke strukture, koje, u tzv. procesima
dugog trajanja, u tom vremenu koje je uporno u svom neprekidnom ponavljanju18, formiraju uslove razvoja odreenih drutava predeterminiui njihovu stabilnost, odnosno, nestabilnost. Ba zato to su procesi dugog trajanja, kao to je vispreno primetio Brodel, vreme
koje je uporno u svom neprekidnom ponavljanju, drutva koja su njima obuhvaena gotovo
su osuena na stabilnost, odnosno, nestabilnost, zavisno od prirode procesa dugog trajanja
unutar kojega su se nala, makar dok se nalaze unutar tog jednog procesa (dugog trajanja), koji
nije nita drugo do jedan zaarani krug, circulus vitiosus. Koji su razlozi za to to vreme moe
biti uporno u svom neprekidnom ponavljanju? Koji su razlozi to se teko izlazi iz zaaranog
(istorijskog) kruga kada se jednom u njega ue?
Razlozi su upravo u povratnoj vezi izmeu aktuelne stabilnosti odreenog drutva i procesa
formiranja drutvenih elita/drutvenih konteksta/drutvenih poredaka, to su meusobno
zavisni faktori. Naime, stabilna drutva pogoduju nastanku stabilnih procedura odabira i selekcije drutvenih elita i reprodukciji stabilnih drutvenih konteksta/drutvenih poredaka, kao
to nestabilna drutva pogoduju nastanku nefunkcionalnih i loe selektovanih drutvenih elita
u nestabilnim drutvenim kontekstima sa njima pripadajuim nestabilnim drutvenim porecima. No, vai i obrnuto, dobro selektovane drutvene elite uslovljavaju uspostavljanje stabilnih drutvenih konteksta/drutvenih poredaka te, konano, pogoduju generalnom uspostavljanju stabilnih drutvenih prilika upravo zato to su funkcionalne, tj. legitimne dok loe
selektovane drutvene elite pogoduju trajnoj nestabilnosti drutvenih konteksta/drutvenih
poredaka, odnosno, odreenih drutava u celini zato to su nefunkcionalne, nelegitimne i
stoga ne mogu zadovoljiti potrebe drutva, koje je tako podlono komeanju. Upravo zbog
meuzavisnosti razliitih faktora i toga to izmeu formiranja stabilnih drutvenih konteksta/
drutvenih poredaka i funkcionalnih/legitimnih drutvenih elita deluje povratna opruga,
te su ovi faktori meusobno zavisni, mogue je da neka drutva budu izloena pozitivnom
zaaranom (istorijskom) krugu u kome e funkcionalne/legitimne drutvene elite proizvoditi
18
Vidi fusnotu 16
122 :
stabilne drutvene kontekste/drutvene poretke19, i obrnuto, u kome e stabilni drutveni

konteksti/drutveni poreci pogodovati regrutaciji funkcionalne/legitimne drutvene elite,
dok e neka druga drutva biti izloena negativnom zaaranom (istorijskom) krugu, u kome
e nefunkcionalne/nelegitimne drutvene elite proizvoditi nestabilne drutvene kontekste/
drutvene poretke, i obrnuto, u kome e nestabilni drutveni konteksti/drutveni poreci proizvoditi nefunkcionalne/nelegitimne drutvene elite. Sama ova povratna opruga, sama ova
relacija, nije nita drugo do ona dubinska istorijsko-socioloka struktura, koja se stalno reprodukuje i produbljuje u onoj meri u kojoj ovaj mehanizam bolje radi; kada sve nestabilniji drutveni
konteksti/drutveni poreci uzrokuju sve nefunkcionalniju elitu, i obrnuto, kada sve nefunkcionalnija elita uzrokuje sve nestabilnije drutvene kontekste/drutvene poretke usled ega se
vreme koje je uporno u svom neprekidnom ponavljanju sve vie ubrzava, te je situacija sve
bezizglednija da e se to drutvo izvui iz ovog negativnog zaaranog (istorijskog) kruga, sve
vie propadajui. Naravno, postoji i obrnut primer, primer pozitivnog zaaranog (istorijskog)
kruga kada ovaj mehanizam takoe dobro funkcionie, samo u pozitivnom pravcu, kada sve
stabilniji drutveni konteksti/drutveni poreci uzrokuju sve funkcionalniju elitu, i obrnuto, kada
sve funkcionalnija elita uzrokuje sve stabilnije drutvene kontekste/drutvene poretke, usled
ega drutvo strelovito napreduje. Sve dok ova povratna opruga, ovaj mehanizam, dobro
funkcionie, bilo u negativnom, bilo u pozitivnom pravcu, ona dubinska istorijsko-socioloka
struktura koju on podstie sve vie se produbljuje, te je drutvo sve fiksiranije za ovaj proces
dugog trajanja usled koga se nalo i sve su manje anse da e se iupati iz zadatih koordinata.
Sa druge strane, ova dubinska istorijsko-socioloka struktura biva sve blie povrini i na nju
je mogue sve vie uticati konkretnim empirijskim smernicama, to pomenuti mehanizam
radi slabije, odnosno, kada se oslabi povratna sprega izmeu funkcionalnosti elite i stabilnosti odreenog drutvenog konteksta/drutvenog poretka, do ega opet moe doi ili u
pozitivnom ili u negativnom kontekstu. U pozitivnom, na primer, kada u nekim drutvima u
kojima je prethodni mehanizam radio u negativnom pravcu doe do preokreta te kada neka
reformistika drutvena elita najpre zaustavi negativnu povratnu oprugu da bi je neka sledea
generacija okrenula u pozitivnom smeru, to ne moe biti ni lako, ni brzo, jer se procesi dugog
trajanja prevazilaze opet samo u relativno duim periodima. No, do dubinskog drutvenog
preokreta moe doi i u negativnom pravcu kada u nekim drutvima, u kojima je prethodna povratna opruga radila u pozitivnom pravcu, doe do zamora materijala i kada polako
pone opadati stepen funkcionalnosti drutvenih elita, to se posredno odraava na stabilnost samog drutva, odnosno, na zadovoljenje njegovih potreba i, konano, na podlonost
komeanju. Tako e neka drutva, pa i itave civilizacije jaati, a druge slabiti svedoei da
u istoriji nema trajnih pobednika i trajnih gubitnika te da determinizam nije apsolutan, ve
je sve u heraklitovskom venom toku, iji smer, pozitivan ili negativan, zavisi od ljudskih
akcija, koje u snopovima, tokom vremena, formiraju dubinske istorijsko-socioloke strukture.
Ovo govori da nijedno drutvo nije trajno osueno na odreene istorijske uslove, na stabilnost ili nestabilnost, to bi bio potpuni metodoloki determinizam i etiki fatalizam, koji ve
zbog svoje ekstremnosti moraju delovati kao pseudonauka, pseudoetika i jeftino proricanje.
No, konsekventna istina e biti i da kada se jedno drutvo nae unutar jednog zaaranog
(istorijskog) kruga, odnosno, jednog procesa dugog trajanja, usled ega je izloeno delovanju
dubinskih istorijsko-sociolokih struktura nee ba lako moi da se iz svega toga izvue, mada
to nee biti i nemogue, samo e za to biti potreban prilian napor, destruktivan ili pozitivan,
Zapravo, funkcionalne i legitimne drutvene elite bie sposobne da iznau onu drutvenu sintezu, tj. drutveni poredak (unutar nekog
zadatog drutvenog konteksta) koji e koherentno obuhvatati i organizovati veinu resursa drutva u sadanjosti i koji e, u kontinuitetu sa prolou i budunou, moi te resurse da reprodukuje i razvije u horizontu vremena doprinosei tako stabilizaciji itavog
drutva koja e sama sebe odravati jer poiva na uzajamnoj podrci nekoliko jakih faktora elite/poretka/konteksta.
19
zavisno od toga koji se pravac uzima, kao i prilino vremena jer e opet biti potrebno dosta
snopova ljudskih akcija u nekom konstantnom vremenskom periodu da bi se gomilanjem,
sedimentacijom, kao u geologiji, i u ovoj genealogiji izvesnog drutva stvorili novi slojevi
istorijsko-sociolokih struktura, razliiti od onih ranijih, prosto ih prekrivajui.
Takoe, puka je injenica da su se neka drutva, delovanjem svojih prethodnih generacija,
zatekla usled pozitivnog zaaranog (istorijskog) kruga dobijajui, delovanjem prethodno
opisanog mehanizma, pozitivnu istorijsku kamatu, dok su se druga zatekla usled negativnog zaaranog (istorijskog) kruga plaajui, opet zbog delovanja opisanog mehanizma,
negativnu istorijsku kamatu. Tako e jednim drutvima, maltene sve uspevati i stabilnost,
i funkcionalna integracija, i odravanje legitimne elite, konano, i iznalaenje uvek iznova
onih odgovarajuih drutvenih sinteza, tj. drutvenih poredaka kojima se moe odgovoriti na
menjanje drutvenih potreba i njihovo zadovoljenje u horizontu vremena. Drugim drutvima,
nasuprot tome, nee uspevati nita, te e upasti u zaarani krug u kome e vie negativnih
faktora nefunkcionalne (nelegitimne) elite/nestabilni drutveni konteksti/odsustvo drutvene
sinteze, tj. koherentnog drutvenog poretka sa kontinuitetom uvek iznova reprodukovati
trajnu drutvenu nestabilnost. Paradigmatian primer prvih drutava je ono britansko, dok je
paradigmatian primer drugih, naalost, ono srpsko, te emo u narednim celinama nastojati
da specifikujemo njihove zaarane (istorijske) krugove, jedan pozitivan i drugi negativan. Sve
to, opet, bez fatalizma, sa punom sveu da se dubinske istorijsko-socioloke strukture menjaju,
ali sa dovoljnom dozom istorijskog realizma, koji nam, kao to smo ve naveli, sugerie da se
te dubinske strukture menjaju teko i sporo, uz velike istorijske napore odreenog drutva,
pri emu manje napora treba da se pozitivan zaaran (istorijski) krug preokrene u negativan
negoli da se onaj negativan najpre neutralie da bi se potom preusmerio u pozitivnom pravcu.
3. Studija sluaja: britansko drutvo, pozitivan istorijski krug

Britanskim drutvom u ovome radu emo se, ogranieni projektovanom duinom teksta koju
je odredio prireiva zbornika za koji se ovaj rad pie, baviti tek ovla, u kontekstu nae teme,
prezentujui u najosnovnijim crtama kako je u njemu nastao pozitivan istorijski krug, usled
koga je drutvo evolutivno napredovalo i realizovalo relativno trajnu stabilnost, bez naglih
preokreta. Naime, na samom poetku tog procesa stoji formiranje funkcionalne i legitimne
politike elite20, koja postaje osnova za realizaciju one drutvene sinteze, tj. drutvenog poretka
koji e, sopstvenom elastinou, apsorbovati u sebi sve drutvene ekstreme, pacifikujui ih,
postajui osnovom istorijskog kontinuiteta i trajne stabilnosti drutva.
Proces formiranja britanske, tj. engleske drutvene elite, a ije su posledice i danas vidljive u
povrinskom drutvenom reljefu britanskog drutva, poinje na prelazu iz poznog srednjeg u
novi vek, u 16. stoleu, kada britansko drutvo ulazi u onaj proces dugog trajanja koji e biti na
snazi sledeih pola milenijuma, do dananjeg dana, uslovljavajui svojevrsni pozitivni istorijski
krug, rezultirajui evolutivnim napretkom drutva i njegovom zadovoljavajuom stabilnou.
Ovaj proces zapoinje sredinom 16. veka, u zenitu elizabetanske vladavine Tjudora kada se
okonavaju dotadanja verska komeanja izmeu katolika i protestanata nadmonou drugih koja je neutralisala prve i postavila osnove za modernu Englesku, kasnije, Britaniju. Ovaj
proces imae svoju internu dijalektiku, koja e ga najpre odvesti u jedan ekstrem (apsolutizam
Na poetku procesa formiranja legitimne elite formira se njeno bazino jezgro kojem se kasnije kooptiranjem poveava opseg,
lanstvo i snaga, sve dok u elitu ne bude konano kooptirana veina zaslunih lanova drutva, ime ona zaokruuje svoju funkcionalnost i legitimitet. O procesu formiranja elita u Engleskoj, od stare aristokratije sve do savremene meritokratije, u obimnoj studiji: Stone
i Fawtier Stone, 1986. U budunosti emo ovom specifinom procesu formiranja elite u engleskom drutvu posvetiti jedan temeljan
lanak, dok emo za potrebe ovoga rada izloiti samo najosnovnije obrise ovog procesa.
20
124 :
krune pod prvim Stjuartima)21, potom u drugi (apsolutizam parlamenta, Kromvela, i njegova konana diktatura u republikanskom Komonveltu)22 da bi se, konano, nakon tzv. Slavne
revolucije iz 1688. godine (Glorious Revolution), stekli uslovi za realizaciju odrive drutvene
sinteze koja je, otada, na temeljima iskustava prolosti, pacifikovala sve ekstreme. Naime,
nakon Slavne revolucije se, Poveljom prava iz 1689. godine (Bill of Rights), postavljaju osnove
umerenog poretka parlamentarne monarhije23 koji e poivati na konsenzusu svih tada
relevantnih drutvenih grupa, ali i koji e, pacifikujui sve ekstreme, stvoriti osnove za budue
kooptiranje svih drutvenih grupa koje e u budunosti postati relevantne, jednostavno im
omoguavajui da kroz parlament zastupaju sopstvene interese.24 Naime, u fantastinom
procesu socijalnog uenja, engleska/britanska elita, pouena grekama stjuartovskog apsolutizma krune i komvelovskog apsolutizma parlamentarnog protektorata, nakon Slavne revolucije realizuje onu drutvenu sintezu unutar koje e se pomiriti sve ono to je bilo produktivno i korisno u dotadanjoj ustavnoj istoriji, odbacujui svaki nekorisni ekstrem, to je bilo
uinjeno metodom istorijske indukcije, kojom je elita pokazala da moe da ui na prethodnim
grekama, da ih ispravlja i da trai dugorono odriva reenja. Pomenuta drutvena sinteza
nije bila nita drugo do veoma elastian drutveni poredak, u ovome sluaju parlamentarne
monarhije, koja se vremenom transformisala u parlamentarnu demokratiju25 sa formalnim
monarhijskim suverenitetom, ali sa sutinskim parlamentarnim evilibrijumom, kojim su se
mogli pacifikovati svi ekstremi jednostavnim davanjem graanskih, kasnije, i ekonomskih
prava svakoj drutvenoj grupi koja je u meuvremenu postala jaka i relevantna. Time, upravo
ovom drutvenom sintezom, omoguena je postepena transformacija sistema od oligarhije
ka parcipativnoj demokratiji, koja e na svojim zvezdanim visinama biti sredinom 20. veka, u
sistemu drave blagostanja (Welfare State) kada Britanci, po onom uvenom uzviku jednog od
tadanjih premijera Nikada nee iveti tako dobro26, u smislu graanskih i ekonomskih prava
Ova drutvena sinteza, koja se polako formira i jaa u Britaniji od kraja 17. do sredine 20. veka,
oslonjena na parlamentarni ekvilibrijum, bie najzaslunija to e se britansko drutvo nai u
pozitivnom zaaranom (istorijskom) krugu u kome e funkcionalne/legitimne drutvene elite
reprodukovati relativno stabilne drutvene kontekste unutar kojih e pomenuta drutvena
sinteza samo rasti i jaati. I obrnuto, relativno stabilni drutveni konteksti e, oslonjeni na
pomenutu drutvenu sintezu, omoguavati reprodukciju funkcionalne/legitimne elite, u stabilnim procedurama njene selekcije i odabira (politika elita se selektovala iskljuivo na parlamentarno-demokratski nain, to joj je davalo neupitni legitimitet, ali i funkcionalnost koordinisanja realnih drutvenih interesa), to e se opet povratno odraziti na dodatnu stabilizaciju
21
O vladavini ranih apsolutistikih, ali i poznih neto umerenijih Stjuarta nakon Restauracije njihovog reima, u temeljnoj studiji: Macaulay Trevelyan, 2002.
22
O tzv. engleskoj puritanskoj revoluciji prevoenoj Kromvelom u studiji: Hill, 1972.
23
O pravnim posledicama Slavne revolucije u: Lovo, 1999: 246248.
Tako, npr. kada radnike mase postanu dovoljno jake i uticajne, omogueno im je legalno i legitimno organizovanje i institucionalna
borba te se one najpre okupljaju u razliitim sindikatima, da bi se onda ti sindikati krovno organizovali u politiku partiju koja e se
za svoje interese boriti u parlamentu, kako, poetkom 20. veka i nastaje Laburistika stranka. Tako je potvren onaj poznati politiki
princip po kome je najbolji nain da se neko pacifikuje u tome da se uvede u sistem, da mu se daju politika i ekonomska prava, ime
e postati manje radikalan i ekstreman, pri emu su Britanci ovaj princip usavrili do perfekcije. O evolutivnom procesu nastanka
Laburistike stranke iz sindikalnog pokreta u: Cvetianin, 2008: 163172.
24
Na poetku itavog procesa, nakon Slavne revolucije, kraljevski prerogativi su jo uvek bili dovoljno jaki za indirektno usmeravanje
parlamenta, uz dodatnu prilinu sposobnost aristokratske oligarhije da, korumpirajui tadanje izborno telo, utie na rezultate izbora
za parlament. Postepeno se, opet fantastinim procesom socijalnog uenja, itav sistem prilagoava realnim drutvenim potrebama,
najpre dovodei u ravnoteu kraljevsko-aristokratsku vlast sa onom parlamentarnom, to se deava tokom 18. i poetkom 19. veka,
da bi se od druge treine 19. veka, nizom parlamentarnih reformi, sistem otvoreno poeo razvijati ka parlamentarnoj demokratiji i,
konano, sa optim pravom glasa, poetkom 20. veka, dobio svoje sadanje obrise (Lovo, 1999: 113118, 246309).
25
Harold Makmilan, konzervativni premijer, udna vrsta konzervativca sa leviarskim ekonomskim programom, u jednom momentu
egzaltirano e rei : most of our people have never had it so good (veini naih ljudi nikada nije bilo tako dobro), to postaju uvene
rei, koje e obeleiti epohu drave blagostanja u Britaniji. Citirano prema Timmins, 1995: 177.
26
drutva. itava ova povratna opruga, itav ovaj mehanizam, e, konano, usloviti taloenje,
sedimentaciju onih dubinskih istorijsko-sociolokih struktura koje e, nakon nekog vremena,
same preuzeti proces usmeravanja drutva, saobraavajui sebi i delovanje pojedinanih
politikih linosti, odnosno, empirijskih drutvenih aktera. to stvari budu dalje odmicale, i to
se ova stabilnost bude dalje sama reprodukovala u duem vremenskom periodu, delovanje
dubinskih istorijsko-sociolokih struktura bie sve neumitnije, a manevarski prostor za neke radikalne zaokrete inicirane od empirijskih drutvenih aktera sve manji. To je moda najjasnije
vidljivo u vremenima kada su na dravnom kormilu bili ogranieno sposobni, da ne kaemo,
nesposobni premijeri poput Entonija Idna (koji je pritisnut tzv. sueskom krizom 1956/57. na
poloaju pretrpeo nervni slom te se automatski penzionisao i povukao iz aktivne politike),
koji nije, svojim kockanjem u Egiptu, uspeo da sistem izbaci iz ravnotee (ak ga ni svetski
ratovi, pre toga, nisu izbacili iz ravnotee), ve upravo obrnuto, sistem je sam njega izbacio sa
poloaja, koji morao napustiti slamajui se pred ujedinjenim nezadovoljstvom javnog mnenja,
politike elite i relevantnih dravnih institucija, predvoenih neumoljivim i kritinim parlamentom. Prethodni primer dobro pokazuje kako sistem radi sam od sebe ne dozvoljavajui
da se destabilizuje razliitim pojedinanim odlukama konkretnih empirijskih drutvenih aktera.
Na prvi pogled, sistem e raditi sam od sebe. Zapravo za njega (iza njega) radie dubinske
istorijsko-socioloke stukture koje nisu nita drugo do onaj opisani povratni mehanizam u kome
e se uzajamno podravati nekoliko jakih faktora, gde e funkcionalne/legitimne drutvene
elite proizvoditi stabilne drutvene kontekste/drutvene poretke, i obrnuto, u kome e stabilni drutveni konteksti/drutveni poreci pogodovati reprodukciji funkcionalne/legitimne
drutvene elite. To je stoga to su one, nekadanje, davnanje inicijalne elite fantastinim
procesom socijalnog uenja, nakon borbe ekstrema, teze i antiteze, u vremenu koje je usledilo nakon Slavne revolucije, uspele da iznau i inauguriu onu drutvenu sintezu, odnosno,
onaj elastini generalni drutveni poredak koji e omoguiti drutvu evolutivan napredak i stabilnost time to e koherentno obuhvatati i organizovati veinu resursa drutva i koji e, u
kontinuitetu sa prolou i budunou, moi te resurse da reprodukuje i razvije u horizontu
vremena doprinosei tako stabilizaciji drutva, koja e sama sebe odravati jer poiva na uzajamnoj podrci nekoliko jakih faktora elite/poretka/konteksta. Ova uzajamna podrka navedenih jakih faktora bie ono to e odravati pozitivan zaarani (istorijski) krug u kome e se
nai britansko drutvo, a koji smo opisali u ovoj maloj studiji sluaja, okreui se komparaciji
sa srpskim drutvom.
4. Studija sluaja: srpsko drutvo, negativan istorijski krug

Kao to smo videli na britanskom primeru, fantastina sposobnost socijalnog uenja britanske elite i njena sposobnost da iznae odrivu drutvenu sintezu, koja e pacifikovati ekstreme, odnosno, elastini drutveni poredak koji e staviti u pogon sve potencijale drutva
balansirajui raznorazne interese bili su faktori koji su omoguili, najpre stvaranje, pa onda i
produbljivanje onih dubinskih istorijsko-sociolokih struktura, koje su se delovanjem opisanog
mehanizma sa povratnim dejstvom samo produbljivale zadravajui itavo drutvo u pozitivnom istorijskom krugu.
Za razliku od tog procesa, srpskom drutvu bilo je nemogue da uopte ue u pozitivan istorijski krug zbog jednostavne injenice to u njemu nije postojala funkcionalna i legitimna
drutvena elita koja bi mogla inicirati pozitivne drutvene procese27 Naime, to je stoga to se
srpsko drutvo uplelo u niz ravih istorijskih uslova, usled ega su se, sedimentacijom, formirale takve dubinske istorijsko-socioloke strukture koje su uslovile da onaj povratni mehanizam
koji je u britanskom drutvu radio u pozitivnom pravcu radi u negativnom pravcu, u kome e
126 :
nelegitimne/nefunkcionalne drutvene elite proizvoditi nestabilne drutvene kontekste u kojima

e se, mesto uspostavljanja odrive drutvene sinteze, stalno boriti ekstremi, tj. neka istorijska
teza i neka istorijska antiteza u vidu razliitih oligarhija, uvek iznova perpetuirajui nestabilnost
itavog pseudosistema. Tako emo u srpskom drutvu, za razliku od onog britanskog, gde
smo, kao to smo videli, imali evolutivan napredak od oligarhije ka parcipativnoj demokratiji,
imati smenu razliitih oligarhija, od kojih e se svaka ponaati gotovo identino kao ona prethodna, doivljavajui i slinu sudbinu, pri emu e proces socijalnog uenja srpskih parcijalnih elita (tj. oligarhija) biti veoma nizak, to e onemoguavati izlazak iz ravog istorijskog
kruga u koji se upalo.
A u taj krug nije se upalo sluajno28, ve e se on zbog delovanja niza istorijskih uslova koji
su u snopovima inicirali i potom odrali onaj proces dugog trajanja ije posledice oseamo
i danas uvrstiti kao neka vrsta kalupa koji e sebi saobraavati ponaanje itavih politikih
generacija. Zbog projektovane duine ovog lanka pisanog za zbornik, nemamo prostora da
ovaj proces dugog trajanja opiemo temeljito, to smo delom uinili u citiranom radu29 i to
emo jo obimnije uiniti u nekoj buduoj studiji, te emo ovde, ve zbog puke injenice da
se radi, kao to smo rekli u uvodu rada, o prostoj prolegomeni za jednu sociologiju/filozofiju
srpske istorije, taj proces opisati samo u najosnovnijim crtama i preglednom shematizmu.
Prvi u nizu istorijskih uslova koji su inicirali pomenuti proces dugog trajanja, to vreme koje je
uporno u svom neprekidnom ponavljanju, kako se vispreno izrazio Brodel30, jeste gotovo polumilenijumsko obitavanje srpskog drutva pod tuinskom (turskom) vlau, to je drutvene
procese usmerilo u potpuno drugaijem pravcu od onog kojim su oni poli u Engleskoj, koja je
svoju elitu, svoje institucije i svoju drutvenu sintezu formirala u uslovima slobode od tuinske
vlasti. Dok je u Engleskoj/Britaniji drutvena elita, osloboena brige za sopstvenu najprostiju
slobodu od tuinske vlasti ili za puko preivljavanje pod tuom vladom, mogla da se posveti
procesu socijalnog uenja sumirajui pouke prolosti i preporuke budunosti traei optimalne
drutvene modele, srpsko, kao i ostala balkanska drutva, bilo je zaokupljeno prostom potrebom da preivi tuinsku vlast i imperativom da je se eventualno oslobodi te stoga nije ni moglo
razmiljati o optimalnom drutvenom modelu, o emu je, zaista, u uslovima ropstva besprizorno razmiljati. Tako, puku injenicu to u srpskom, kao i u ostalim balkanskim drutvima, proces socijalnog uenja nikada nije bio naroito razvijen ne treba tumaiti tupou i zaostalou
ovdanjeg stanovnitva, gledajui sopstveno drutvo cinino sa visine, ve pukom strukturnom injenicom da nisu postojali uslovi za postepeni i odrivi drutveni razvoj. Neki autori dobro su primetili da je boravak pod tuinskom vlau presudno uticao na formiranje onoga to
nazivaju oslobodilakom politikom kulturom koja je u neprosveenom i trusnom Balkanu,
vekovima izdeljenom izmeu imperija bila istorijska reka ponornica, iji je podzemni tok uticao na razvoj i kada ne bi izbijao na povrinu (Kulji, 1997: 170). Ova istorijska reka ponornica
O ravom usudu srpske elite, koji je proizaao iz ravih istorijskih uslova, opet ih povratno reprodukujui, kao i o razlici procesa formiranja drutvenih elita u srpskom i engleskom drutvu, u: Cvetianin, 2010. U ovom tekstu opisano je kako je, usled toga to je srpsko
drutvo bilo pod spoljnjom, turskom vlau, bilo onemogueno da razvije legitimnu i funkcionalnu politiku elitu, to je nemogue u
uslovima politike neslobode, i kako e i nakon osloboenja tokom dva veka glavni problem srpske elite veka biti legitimitet jer ona
e biti nelegitimna zato to nee biti funkcionalna, jednako kao to e biti nefunkcionalna zato to nee biti legitimna, te e se razliite
parcijalne elite, tj. oligarhije boriti za tzv. fluktuirajui legitimitet koji e biti as kod jedne, as kod druge oligarhije, nikada stabilan
i nesporan poput legitimiteta elite i institucija u Britaniji. Ono to smo u citiranom radu nazivali parcijalnim elitama u ovome ovde
emo nazivati oligarhijama generalizujui iznesenu tezu, ime e se izgubiti na preciznosti i minucioznosti, ali i dobiti na jasnoi.
27
U istoriji uopte, shodno naem istoricistikom stanovitu, malo toga deava se sluajno, pa je tako apsurdno misliti da, npr. revolucije i ratovi izbijaju sluajno. Moda neposredni povodi mogu biti sluajni, ali uzroci su uvek dublji i uslovljeni dubinskim istorijskosociolokim strukturama, ije delovanje pokuavamo da osvetlimo u ovome radu u kontekstu nae teme ispitivanja razloga nestabilnosti srpskog drutva
28
29
Ibid.
30
Vidi fusnotu br. 16

nije nita drugo do snop onih dubinskih istorijsko-sociolokih struktura koje su se, u ovom procesu dugog trajanja obeleenom boravkom pod tuinskom vlau, sedimentacijom nataloile
u istorijskom iskustvu jednog drutva utiui na njegov razvoj, odnosno, nemogunost razvoja. ak i kada je tuinske vlasti nestalo, balkanska drutva koja su pod njom bila, izmeu
ostalih i srpsko, nosila su na sebi tragove i taloge prolog vremena provedenog pod njom, kao
i tragove skoranje oslobodilake borbe, to je pogodovalo razvijanju ekstremnog drutvenog
karaktera, nesklonog ikakvoj drutvenoj sintezi. Naime, prelazak iz jednog ekstremnog stanja
pokornosti tuim vlastima u drugo ekstremno stanje aktivne borbe protiv nje (metaforino
reeno, od raje su postali ustanici) ostavie trajnu sklonost da se iz jedne istorijske teze prelazi
u njenu antitezu, bez sposobnosti da se u postepenom procesu socijalnog uenja realizuje
odriva drutvena sinteza. To je komplikovalo anse za uravnoteen institucionalni razvoj i nakon osloboenja veine balkanskih, a pre svega srpskog drutva, u kome je oslobodilaka
politika kultura bila (i jo uvek jeste) veoma izraena, te e veina pripadnika srpskog drutva
zbog stalne brige za bazino pitanje politike slobode, teritorije i granica biti onemoguena
da racionalno misli o unutranjem institucionalnom razvoju i odrivom drutvenom modelu.
No, to e u kontekstu naeg rada biti najvanije, ovaj steeni ekstremni drutveni karakter koji
iz pokornosti prelazi u buntovnitvo (iz teze u antitezu, bez ikakve drutvene sinteze) uslovie
funkcionisanje srpskog drutva i nakon osloboenja po istom principu jer ono nije moglo
lako da izae iz procesa dugog trajanja u koji je upalo potpadanjem pod tuinsku vlast, te
se i nakon osloboenja jo uvek batrgalo u tom vremenu koje je uporno u svom neprekidnom ponavljanju, ivei stare drutvene obrasce. Dubinske istorijsko-socioloke strukture bile
su tako formirane da su onemoguavale konstituisanje drutvene sinteze, odnosno, elastinog
i odrivog drutvenog poretka koji e pacifikovati ekstreme, ve, upravo naprotiv, dubinske
istorijsko-socioloke strukture su pogodovale borbi ekstrema (teze i antiteze), koja e se uvek
iznova reprodukovati jer se nije mogla sintezom pacifikovati u nekoj produktivnoj sredini.
Dok je u Britaniji, kao to smo videli, elita, nakon kratkotrajne borbe apsolutizma krune i
apsolutizma parlamenta, u procesu socijalnog uenja izvukla pouke trasirajui put za odrivu
drutvenu sintezu, koja e postati osnova jednom odrivom drutvenom poretku, koji je
mogao evolutivno napredovati povratno osnaujui itav zadani pozitivni drutveni kontekst
i povratno utiui na elitu da bude jo funkcionalnija, a time i legitimnija, u srpskom drutvu
imali smo obrnuti put. Sa gubitkom politike slobode i potpadanjem pod tuinsku vlast, gubi
se mogunost otpoinjanja procesa socijalnog uenja, samim tim, i konstituisanja funkcionalne i legitimne elite, to opet povratno utie na mogunost uspostavljanja odrivog i funkcionalnog drutvenog poretka koji bi i sam povratno odravao funkcionalnost/legitimnost elite i
itav pozitivan drutveni kontekst. Ovim se ulo u rav istorijski krug, circulus vitiosus, u kome
je sadejstvo nekoliko negativnih faktora stalno iznova reprodukovalo negativan drutveni kontekst, u kome je, pod stranom vlau, bilo neke pseudostabilnosti, ali nije bilo anse za razvoj.
No, tek kada je, po osloboenju od tuinske vlasti, pomenuta spolja nametnuta pseudostabilnost nestala, videlo se kolika je zapravo nestabilnost srpskog drutva koje u ekstremizovanom
drutvenom miljeu, usled borbe razliitih parcijalnih elita, odnosno, razliitih oligarhija, nije
moglo da realizuje nikakvu odrivu drutvenu sintezu, ve su se ove razliite oligarhije borile
jedna sa drugom nemilosrdno, prosto ukidajui jedna drugu kao antitezu. Ova antitetinost
ogledala se u tome to su smene drutvenih elita (parcijalnih elita, oligarhija) uglavnom obavljane naglo, prevratima, revolucijama, atentatima i izgnanstvima vladara i njihovih svita31. Nakon simbolinog, gotovo ritualnog Miloevog ubistva Karaora, ovaj element kraljeubistva
Istoriari su pobrojali sedam takvih radikalnih, najee nasilnih promena dinastija, vladara i, uopte, drutvenih elita u novijoj srpskoj
istoriji (Dimi, Stojanovi, Jovanovi, 2009: 15, 158).
31
128 :
e se, opet ritualno, bukvalno ili simbolino, ponavljati i u svim sledeim bitnim smenama
naih drutvenih elita; i kada su karaorevievci smenjivali Obrenovie Majskim prevratom, i
kada su komunisti smenjivali Karaorevie, i kada su miloevievci smenjivali stambolievce,
i kada su petooktobarci smenjivali miloevievce. Tokom tih drutvenih borbi srpsko drutvo
e se esto nalaziti na ivici graanskog rata32 a novija srpska istorija beleie niz diskontinuiteta u kojima se gotovo uvek zapoinjalo iznova, budui da se ona parcijalna elita, tj.
oligarhija koja se zatekla u ulozi istorijskog pobednika estoko obraunavala sa onom, opet
parcijalnom elitom, oligarhijom koja joj je prethodila i koja je zbog promenjenih istorijskih
okolnosti postala gubitnikom. Zbog toga e srpsko drutvo, veim delom svoje novije istorije, biti na ozbiljnim iskuenjima da se uopte podvede pod kategoriju integrisanog drutva
ili jedinstvene nacije, upravo zato to smo mesto uspostavljanja neke odrive drutvene
sinteze imali borbu razliitih oligarhija, koje su se jedna prema drugoj, na ivici graanskog rata,
odnosile kao teza i antiteza, cepajui uvek iznova drutvenu koherenciju i utiui ekstremno
na drutvenu stabilnost. Energija drutva neracionalno se troila time to su razliite oligarhije
bile sklone stvaranju svojih parcijalnih paralelnih institucija, odnosno, parainstitucija, paravojski, parauniverziteta, itd. Tako smo, esto, umesto institucionalnog ivota, imali parainstitucionalni ivot, to je bila rava posledica antitetike iskljuivosti u datom momentu dominantne
elite, koja je bilo kakvu opoziciju terala u parasistem ne nameravajui da je institucionalno
prizna, povratno pretvarajui i samu sebe u paraelitu usled toga to nije mogla da obezbedi
pun legitimitet. Politike i drutvene institucije, ustavi i ustanove, poreci i konstitucionalizacije
bie u Srbiji tako krhki33 jer su uvek nastajali na klizavom zemljitu na kome se nekoliko parcijalnih elita, oligarhija borilo u ivom blatu, uvek iznova, u svojoj nemogunosti da uspostave
odrivu drutvenu sintezu, reprodukujui drutvenu nestabilnost. Uz relativno retke pokuaje
da se stvori funkcionalna i legitimna elita34, stalno je opstajao jaz izmeu eventualnog prosvetiteljskog delovanja empirijskih drutvenih aktera i delovanja dubinskih istorijsko-sociolokih
struktura, koje su svojim kalupom obnavljale stare drutvene modele, odnosno, haotine poluporetke. Za razliku od britanskog drutva u kome, kao to smo videli, jedan haotini kormilar
dravnog broda poput Idna nee moi sistem da izbaci iz ravnotee, u Srbiji, potpuno suprotno,
ni najsposobniji reformatori kakvi su se povremeno javljali od Garaanina i Ristia, preko Paia
i Stojadinovia, sve do Josipa Broza Tita, Ante Markovia i Zorana inia, nee moi sistem
da dovedu u ravnoteu i trajnu stabilnost te e sve nae stabilizacije biti privremene. Ovo
stoga to, usled delovanja opisanih dubinskih istorijsko-sociolokih struktura, zadatak trajnijeg
stabilizovanja srpskog drutva uopte nee biti u sferi mogunosti neke pojedinane linosti,
ma kako genijalna ona bila, ve e se traiti kontinuirani napor makar nekoliko politikih generacija, ne u smislu nekog vanrednog revolucionarno-reformistikog delovanja (od koga smo,
po naem miljenju, u prolosti imali vie tete nego koristi), ve u smislu jednostavnog socijalnog uenja.
5. Zakljune napomene
Konano, uzimajui u obzir proteklih dvadeset godina tranzicije (19902010), kojima je
posveen zbornik za koji je osmiljen ovaj nauni rad, moemo rei da su u tom malom krugu
Graanskim ratom nazivamo svako ono stanje u kome e se vie drutvenih grupa boriti van institucija, dakle, na vaninstitucionalni
nain, i u toj borbi koristiti nasilje. Tako je svaka revolucija istovremeno i graanski rat, a u svakom masovnijem vaninstitucionalnom
protestu graana krije se mogunost graanskog rata, kao to je podsticanje mogunosti graanskog rata na delu i onda kada se neka
znaajna drutvena grupa iskljui iz institucija od onih koji nad njom dominiraju i kada se prema njoj primenjuje vaninstitucionalno
nasilje.
32
33
O krhkoj i nesrenoj srpskoj ustavnoj i konstitucionalnoj istoriji, videti u: Molnar, 2008: 5558. i Simi, 2003: 3136.
O moda najambicioznijem pokuaju iz druge polovine 19. veka da se stvori funkcionalna elita, koji bi verovatno i uspeo da, delovanje onih dubinskih istorijsko-sociolokih struktura opet nije uzelo maha, u knjizi: Ljubinka Trgovevi, Planirana elita: o studentima
iz Srbije na evropskim univerzitetima u 19. veku. Istorijski institut Slubeni glasnik, Beograd, 2003.
34
vidljive sve specifinosti onog ovde opisanog velikog ravog kruga, circulus vitiosusa, u kome
se vrti novija srpska istorija, a u kome e nefunkcionalne/nelegitimne drutvene elite proizvoditi nestabilne drutvene kontekste nesposobnou da ponude odrivu drutvenu sintezu,
odnosno, elastian i funkcionalan drutveni poredak, i obrnuto, u kome e stalno preganjanje razliitih oligarhija, neke drutvene teze i neke drutvene antiteze, proizvoditi nestabilne
drutvene kontekste koji e, opet, proizvoditi nestabilne drutvene poretke, koji e, opet,
uticati destimulativno po proces selekcije funkcionalne i legitimne drutvene elite. Koliko
smo izloeni venoj borbi neke drutvene teze i neke drutvene antiteze, govori ve injenica
to smo danas, vie od 20 godina nakon poetka tranzicije, u dijametralno suprotnoj taki u
odnosu na njen poetak, uz, iz dana u dan sve veu nostalgiju da se vratimo unazad na njen
poetak, u idilino vreme mekog socijalizma, to nije nita drugo nego elja da jo jednom obrnemo rav istorijski krug. Ukoliko se ponekad i izvuemo iz svog zaaranog (istorijskog) kruga,
bie to samo procesom laganog socijalnog uenja, pri emu se neemo vraati prevazienim
modelima iz prolosti (predlau nam se, naime, od razliitih drutvenih grupa, potpuno
tragikomino, razne prolosti od nemanjikog zlatnog doba, karaorevievskog zlatnog
doba srpske demokratije, sve do titoistikog zlatnog doba), ve emo, kritikim razmatranjem dosadanjih iskustava uspeti od naih razliitih prolosti da stvorimo odrivu drutvenu
sintezu, sastavljenu od najboljih elemenata svake od njih. Preduslov tog kritikog razmatranja
i otpoinjanja socijalnog uenja je, po naem miljenju, sistem parlamentarne demokratije koji
ovome, kako pokazuje britansko iskustvo, najvie pogoduje jer se kroz parlamentarni ekvilibrijum mogu neutralisati ekstremi teze i antiteze te se moe otpoeti potraga za odrivom
drutvenom sintezom. Tema koliko smo blizu, a koliko daleko od sistema parlamentarne demokratije, ve je tema za novo obimo istraivanje, dok smo u ovde preduzetom istraivanju
samo hteli da specifikujemo ono to smo nazvali zaaranim krugom, circulus vitiosusom srpske
istorije, zahvaljujui kome jo uvek ivimo u vremenu koje je uporno u svom neprekidnom
ponavljanju, kako se Brodel izrazio o neumitnim procesima dugog trajanja35, zbog kojih nam
se ini da se nita ne menja i da tapkamo u mestu, ne samo u proteklih 20 godina tranzicije
ve i mnogo due.
LITERATURA
Brodel, Fernan 1992. Spisi o istoriji. Beograd: SKZ
Burns, Robert M. i Rayment Pickard, Hugh 2007. Philosophies of History, From Enlightenment to Postmodernity.
Oxford: Blackwell
Cvetianin, Neven 2008. Epoha s one strane levice i desnice. Beograd: Slubeni glasnik Institut drutvenih nauka
Cvetianin, Neven 2010. Proces konstituisanja politike i drutvene elite u srpskom drutvu problem
diskontinuiteta i fluktuirajueg legitimiteta. Nacionalni interes, godina VI, vol. 9, Broj 3/2010, str. 107146
Dimi, Ljubodrag, Trgovevi, Ljubinka, Ristovi, Milan, Jovanovi, Miroslav, Stojanovi, Dubravka, Markovi,
Predrag, Prpa, Branka, Perii, Miodrag 2004. Moderna srpska drava 18042004: hronologija. Beograd: Istorijski
arhiv Beograda
Dimi, Ljubodrag, Stojanovi, Dubravka, Jovanovi, Miroslav 2009. Srbija 18042004: tri vienja ili poziv na
dijalog (elektronski izvor). Beograd: Udruenje za drutvenu istoriju, Biblioteka Srbica 1
Hill, Christopher 1972. Gods Englishman: Oliver Cromwell and the English Revolution. London: Penguin Books
Hjum, Dejvid 1983. Rasprava o ljudskoj prirodi. Sarajevo: Veselin Maslea
35
Vidi fusnotu br. 16
130 :
Kulji, Todor 1997. Knez Milo, Nikola Pai, Tito. Jugoslovenski istorijski asopis, Ji, god. XXX. Beograd
Lovo, Filip 1999. Velike savremene demokratije. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia
Macaulay Trevelyan, George 2002. England under the Stuarts. London: Routledge
Mihailovi, Sreko 2010. Pria o tranziciji ili naracija o naim beskrajnim menama, u: Mihailovi, Sreko, Kako
graani Srbije vide tranziciju. Istraivanje javnog mnenja tranzicije. Beograd: Fondacija Fridrih Ebert, CSSD ,
Cesid
Molnar, Aleksandar 2008. Oprotaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skuptine?. Beograd: Institut za
filozofiju i drutvenu teoriju i Fabrika knjiga
Oaekeshott, Michael 1975. On Human Conduct. Oxford: Clarendon Press
Simi, Aleksandar 2003. U traganju za izgubljenom ustavnou. Prizma, januar
Stone, Lawrence i Fawtier Stone, Jeanne C. 1986. An open elite? England 15401880. Oxford: Oxford
University Press
Timmins, Nicholas 1995. The Five Giants. A Biography of the Welfare State. London: HarperCollinsPublishers
Trgovevi, Ljubinka 2003. Planirana elita: o studentima iz Srbije na evropskim univerzitetima u 19. veku.
Beograd: Istorijski institut Slubeni glasnik
Neven Cvetianin
Circulus vitiosus of Serbian history,

moving between the extremes and the impossibility
of establishing a sustainable social synthesis
Summary
This paper argues that the position of a society is determined by deep historical and sociological
structures, which act as deep mechanism with feedback effect, composed of several interdependent factors - the elites, the social contexts and the social models/the social orders. General thesis is
completed with the auxiliary hypothesis that a stable, prosperous and powerful societies (so called
stable societies) are those able to establish a sustainable social synthesis and flexible social order,
in which all social extremes are reconciled in the institutional manner, what repeatedly reproduce
the social stability. This hypotheses are trying to check on two examples, the British, which we took
as the paradigm of the so-called stable societies, and Serbian, which is determined by different
historical and sociological structures. After extensive research analysis shows that, due to deep historical structures, Serbian society, unlike the British, is determined to roam in the negative vicious
(historical) round, between extreme and exclusionary social models, without the possibility of establishing a sustainable social synthesis:
Key Words: deep historical and social structures, the processes of long duration, stability, elites,
functionality, legitimacy, social synthesis, historical circles, British society, Serbian society
132 :
Predrag Cvetianin
DE/CENTRALIZACIJA KULTURE U SRBIji36
36
Ovaj tekst je nastao skraivanjem i deliminom preradom dokumenta Nacrt strategije decentralizacije kulture u Srbiji Komisije za
decentralizaciju kulture u Srbiji Ministarstva kulture Republike Srbije, a koji je tekstualno uobliio Predrag Cvetianin.
134 :
Saetak
U ovom tekstu se, nakon ukazivanja na mnogostrukost znaenja pojma decentralizacije u sferi
kulture, daje slika nejednakosti u kulturnoj ponudi na teritoriji Srbije i uloge koju igra Ministarstvo
kulture u centralizaciji kulture u Srbiji. U tekstu se potom pokazuje na to kako strateki problemi u
sferi kulture u unutranjosti zemlje predstavljaju prepreku kulturnoj decentralizaciji. Na njegovom
kraju se predlae desetogodinji program decentralizacije kulture u Srbiji koji bi se odvijao u dve
faze. Prvu fazu bi karakterisalo podizanje kapaciteta aktera kulturne politike na lokalnom nivou,
odnosno, strategija kulturne decentralizacije bez politike i fiskalne decentralizacije, a drugu fazu
preuzimanje odgovornosti od strane lokalnih i regionalnih vlasti i kulturna decentralizacija koju
prate politika i fiskalna decentralizacija.
Kljune rei: kulturna, politika, fiskalna decentralizacija; strategije kulturne decentralizacije
Iako se u svakodnevnom diskursu pod terminom decentralizacija podrazumeva relativno
jasan, jednoznaan i pozitivan proces, teorijska razmatranja ukazuju na kompleksnost tako
imenovanog pojma i na njegove pozitivne i negativne aspekte. Tako, npr. Nobuko Kavaima
(N. Kawashima) u veoma uticajnoj studiji Planiranje za jednakost? Decentralizacija u kulturnoj
politici navodi da je mogue razlikovati bar tri njegova znaenja u sferi kulture: kulturnu,
fiskalnu i politiku decentralizaciju.
Kulturna decentralizacija se odnosi na obezbeivanje jednakih kulturnih mogunosti koje su
inae nejednake zbog geografskih, socio-ekonomskih i kulturnih podela u populaciji. Njen
cilj je stvaranje jednakih ansi svim graanima za uivanje u kulturi i umetnosti, nezavisno od
njihovog mesta boravka, fizike sposobnosti, prihoda, drutvene klase, rase ili roda. Na drugoj
strani, fiskalna decentralizacija nastoji da razrei nejednakosti u javnim ulaganjima u kulturu.
One se mogu javiti zbog a) iznosa javnih ulaganja u razliite delove zemlje (npr. ulaganja po
glavi stanovnika u prestonici i u ostatku zemlje); b) razliitih nivoa vlasti koje vre finansiranje
(npr. odnos ulaganja centralnih vlasti nasuprot ulaganju lokalnih vlasti) i c) razliitih iznosa
subvencija za razliite grupe kulturnih stvaralaca i producenata (npr. filmska u odnosu na
druge umetnosti). Politika decentralizacija se odnosi na difuziju politike i administrativne
moi donoenja odluka i sprovoenja kulturne politike. U najveem broju sluajeva, ona se
tie odnosa centralnih, regionalnih i lokalnih vlasti. Meutim, takoe se moe odnositi i na
tzv. horizontalnu decentralizaciju, podelu odgovornosti izmeu razliitih tela na istom nivou
vlasti (npr. ministarstva kulture i ministarstva obrazovanja ili pak ministarstva kulture i saveta
za kulturu (art councils).
Pri tom, treba imati u vidu i to da centralizacija u kulturi ne mora predstavljati problem. Zemlje
poput Francuske u visokom stepenu zadovoljavaju kulturne potrebe svojih graana uprkos
centralizovanom i hijerarhizovanom kulturnom sistemu. Po Fransoau Matarasu (F. Matarasso)
i arlsu Landriju (Charls Landry), i centralizovani modeli imaju prednosti koje se ogledaju u
garantovanju standarda, kontrole i u konzistentnosti pristupa i veoj posveenosti centralnih
organa kulturi, dok su prednosti decentralizacije u blioj vezi izmeu kulturne ponude i lokalnih potreba, veim mogunostima za kulturnu raznovrsnost i u osnaivanju lokalnih akcija i
participacije u kulturnim aktivnostima. Zadatak tvoraca i sprovodilaca kulturne politike u svakom pojedinanom sluaju je da pronau balans izmeu centralizma i decentralizacije kulture.
Ali ni on nije cilj po sebi. Vrednuju se posledice politike: dobrobiti i trokovi koje ona proizvodi
za kulturno stvaralatvo, donoenje odluka i za graane i zajednicu u kojoj se sprovodi.
1. Nejednakosti u regionalnom kulturnom razvoju u Srbiju

Iz Geokulturne karte Srbije i iz drugih istraivanja moe se videti da u Srbiji postoje etiri
grupe institucija/organizacija. Jednu ine biblioteke i centri za kulturu koje imaju gotovo sva
vea mesta. Od ukupno 251 centra za kulturu u Srbiji, 23 su locirana u Beogradu (9,2%). Slina
je situacija i sa bibliotekama: od 167 njih, 23 rade u glavnom gradu (13,8%). Drugu grupu,
takoe ravnomerno rasporeenu po regionima Srbije, ine organizacije amaterskog kulturnog
stvaralatva (KUD) ili alternativnih umetnikih formi i kulturno-animacionog rada (NVO). Tako,
na primer, od ukupno 704 kulturno-umetnika drutva, njih 77 radi u Beogradu (10,9%). Treu
grupu ine tradicionalne kulturne ustanove: pozorita, muzeji, muziki orkestri, izlobene
galerije. Od ukupnog broja ovih institucija, oko polovine se nalazi u prestonici. Tako su, od
256 izlobenih galerija u Srbiji, 143 u Beogradu (55,9%). Slino je i sa muzikim orkestrima,
od kojih 45 (52,3%) deluje u Beogradu, od ukupno 86. Od 50 pozorita u Srbiji, 21 je locirano
u glavnom gradu (42%). etvrta grupa organizacija koje distribuiraju kulturno stvaralatvo
gotovo je u potpunosti koncentrisana u prestonici. Od ukupno 83 kinematografska preduzea,
75 ih radi u glavnom gradu (90,4%); kao to je to sluaj i sa izdavakim kuama: od ukupno 180
njih, 143 su locirane u Beogradu (79, 4%). U ovu grupu bi trebalo ukljuiti i elektronske medije
koji su, brojno gledano, pravilno rasporeeni po teritoriji Srbije: od 666 elektronskih medija,
samo 96 je u Beogradu (14,4%). Meutim, ako u razmatranje ukljuimo i podatke o gledanosti/
sluanosti i obimu kontrole medijskog trita te injenicu da su nosioci svih pet nacionalnih
televizijskih frekvencija locirani u glavnom gradu, jasno je da elektronski mediji van Beograda
igraju minornu ulogu.
Ovakva slika velikim delom je posledica ogromnih kulturnih i finansijskih potencijala Beograda. Sekretarijat za kulturu grada Beograda finansira rad 36 ustanova kulture, dvaju javnih
preduzea i 11 stalnih gradskih manifestacija iji je osniva. Tome treba dodati da ovaj sekretarijat podrava jo 114 ustanova i asocijacija kulture u Beogradu i 51 manifestaciju koja se
odrava u gradu. Meu ustanovama kulture iji je osniva Beograd a iji znaaj prevazilazi
gradske okvire, trebalo bi uvrstiti Jugoslovensko dramsko pozorite, Beogradsko dramsko
pozorite, Pozorite na Terazijama, Atelje 212, Zvezdara teatar, Kulturni centar Beograda, Dom
omladine Beograd, Prodajnu galeriju Beograd, Jugokoncert, deija pozorita Duko Radovi
i Boko Buha. Jedanaest stalnih kulturnih manifestacija iji je osniva grad Beograd ukljuuju
Meunarodni filmski festival FEST, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometranog
filma, Meunarodno takmienje muzike omladine, Beogradski letnji festival BELEF, Oktobarski salon, Beogradske muzike sveanosti BEMUS, Beogradski internacionalni teatarski
festival BITEF, Meunarodne susrete dece RADOST EVROPE, Beogradski sajam knjiga, Filmski
festival u Sopotu SOFEST i Beogradski dez festival. Ako tome dodamo jo i vane nacionalne
institucije kulture iji je osniva Vlada Republike Srbije i koje finansira Ministarstvo kulture, a
koje su locirane u Beogradu: Narodno pozorite, Narodnu biblioteku Srbije, Narodni muzej,
Beogradsku filharmoniju, Muzej savremene umetnosti, Jugoslovensku kinoteku i dr., onima
koji poznaju domen kulture u Srbiji bie jasno da ovaj spisak pokriva gotovo sve kulturne institucije i gotovo sve javne manifestacije od nacionalnog znaaja u Srbiji. Izvan njega ostaju,
od javnih manifestacija nacionalnog znaaja, Sterijino pozorje u Novom Sadu i, u godinama
posle dvehiljadite, esto pominjani festival Exit u Novom Sadu i Festival trube u Gui, a od
kulturnih institucija nacionalnog znaaja, Matica Srpska i Srpsko narodno pozorite u Novom
Sadu. Naravno, ne sme se zaboraviti jedan niz izvanrednih organizacija i projekata (posebno
izdavakih kua, asopisa i nevladinih organizacija) lociranih izvan glavnog grada, iji znaaj
ponekad prevazilazi nacionalne okvire, ali iji su uspesi prvenstveno rezultat individualnih sposobnosti i upornosti njihovih pokretaa i rukovodilaca, te utoliko pre izuzetak koji potvruje
centralizovanost kulture u zemlji nego to je primer politike decentralizacije.
136 :
2. Delovanje Ministarstva za kulturu Republike Srbije

Velike disproporcije u dostupnosti kulturnih resursa u Srbiji i nemogunost graana iz
unutranjosti zemlje da zadovolje svoje kulturne potrebe ili, drugaije reeno, odsustvo kulturne decentralizacije u Srbiji, posledica su i naina delovanja Ministarstva kulture. Od oko milijardu i 400.000.000 dinara, koliko je iznosio budet Ministarstva za kulturu u 2002, za institucije
kulture od nacionalnog znaaja izdvojeno je oko milijardu i 200.000.000 (ili 85,3%). Potom se
taj procenat postupno smanjivao, da bi u 2005. godini iznosio 36,7% (ili oko dve milijarde dinara). Zatim je ponovo poeo da raste, pa je u 2007. godini, od ukupno est i po milijardi dinara,
skoro tri milijarde odvojeno za ustanove u kulturi od nacionalnog znaaja (45,5%). A u budetu
za 2008. godinu, od est milijardi i tri stotine miliona dinara, tri i po milijarde e biti usmereno
prema institucijama kulture od nacionalnog znaaja (55,5%). Poto su najvei korisnici ovih
sredstava locirani u Beogradu, to faktiki znai da e na tri milijarde dinara koje u kulturu ulae
grad Beograd i kulturna dogaanja koja se odvijaju prvenstveno u Beogradu, kroz budet
nacionalnih ustanova biti usmereno jo tri milijarde dinara. Time se, bez namere, doprinosi
uveanju ogromnih disproporcija u kulturnoj ponudi u Beogradu i unutranjosti zemlje.
Analize su pokazale da i dva vana instrumenta koja bi Ministarstvo kulture moglo da koristi
za uravnoteenje regionalnih razlika u kulturi javni konkursi za projekte u oblasti kulture
i konkursi za projekte u okviru Nacionalnog investicionog plana u praksi funkcioniu tako
to poveavaju razlike u kulturnoj ponudi prestonice i unutranjosti. Od preko devedeset
sedam miliona dinara kojima su finansirani projekti koji su izabrani na javnom konkursu 2006.
godine, pedeset pet miliona dinara (ili 56,9%) dodeljeno je onima iji su podnosioci iz Beograda. U 2007. godini, od 140.000.000 dinara, 84.000.000 (60%) su dodeljena projektima iz
glavnog grada. U sluaju konkursa za projekte iz Nacionalnog investicionog plana situacija
je jo dramatinija. Od milijardu i pet stotina miliona dinara, koliko su u 2007. godini iz NIP
dobili projekti iz oblasti kulture, oko 890.000.000 (ili 59,1%) odobreno je za projekte iz glavnog
grada. U 2008. godini, uprkos injenici da su se ukupna sredstva Nacionalnog investicionog
plana poveala sa neto vie od 40 na 47 milijardi dinara, ukupni budet projekata za kulturu
je smanjen dva i po puta (na 623.000.000 dinara), od ega je 90% (545.000.000) dodeljeno
projektima iz Beograda.
3. Strateki problemi u sferi kulture u unutranjosti zemlje

Da se ne bi stekao pogrean utisak, treba napomenuti da je kulturna unutranjost i te kako
doprinela svom nezavidnom poloaju.
Prva grupa stratekih problema vezana je za odsustvo stratekog pristupa kulturnim delatnostima na lokalnom nivou. Veina gradova u Srbiji nema strateke planove kulturnog razvoja,
niti jasno definisane prioritete kulturne politike. Zbog toga to nema planiranja na gradskom/
optinskom nivou i to ne postoje jasni orijentiri za delovanje, nema ni stratekog pristupa
i planiranja u gradskim/optinskim institucijama kulture. Tome treba dodati da u veini gradova/optina ne postoje sekretarijati za kulturu, ve su organi gradskih/optinskih uprava
koji prate kulturne delatnosti najee bez jasnog profila (objedinjujui ponekad zaposlene
u administraciji koji prate kulturu, sport, osnovno i srednje obrazovanje, bolesti zavisnosti
itd.). Odsustvo stratekog pristupa problemima kulture ogleda se i u nedovoljnom korienju
finansijskih resursa na lokalnom nivou i neizgraenosti stabilnih odnosa sa potencijalnim
lokalnim donatorima. Svim navedenim problemima treba dodati odsustvo komunikacije
meu kljunim akterima kulturne politike na svim nivoima: lokalnom (izmeu gradskih
vlasti, institucija kulture, nevladinih organizacija, strukovnih udruenja umetnika, privatnih
preduzetnika koji se bave kulturom i publike); regionalnom (nema regionalnog povezivanja

lokalnih zajednica); nacionalnom (retki su programi saradnje gradova iz razliitih delova
zemlje) i na nivou meunarodne saradnje (ne postoji prekogranina saradnje manjih gradova/
optina i nema znaajnijih meunarodnih projekata).
Odsustvo stratekog pristupa kulturnim delatnostima proizlazi, s jedne strane, otud to kultura nije na listi prioriteta rukovodstava lokalnih samouprava u Srbiji, a s druge, iz nedovoljnih
(ljudskih, prostornih, tehnikih) resursa kojima lokalne zajednice raspolau. Verovatno je jedan od najteih problema s kojima se Srbija suoava nedostatak obrazovanog i informisanog
kadra u unutranjosti zemlje. Poseban problem s tim u vezi je i njegovo gotovo konstantno
iseljavanje u Beograd. U oblasti kulture nedovoljna obuenost se u prvom redu odnosi na
oblast stratekog planiranja, kulturnog menadmenta, menadmenta projektnog ciklusa i
korienja informacionih tehnologija. Takoe, nedostatak takve opreme u institucijama kulture i gradskim upravama za kulturu dovodi do nedostatka informacija o dostupnim fondovima, konkursima, mogunostima usavravanja i saradnje. Tajna premalog broja projekata
iz unutranjosti koji dobijaju podrku na javnim konkursima Ministarstva za kulturu i konkursima za projekte u okviru Nacionalnog investicionog plana jeste velikim delom objanjiva
njihovim malim brojem i loim kvalitetom. A to je pak proizvod nedovoljne informisanosti i
nedovoljne obuenosti za izradu predloga projekata. Drugi aspekt grupe stratekih problema
koje smo oznaili kao nedovoljnost resursa svakako je nedostatak kulturne infrastrukture
(odgovarajueg prostora za kulturne delatnosti) i nepostojanje minimuma opremljenosti kulturnih institucija u unutranjosti. U jednom broju sluajeva izuzetno talentovani i obueni ljudi
imaju i znanja i spremnosti da deluju u oblasti kulture i uz pomo tapa i kanapa. Samo to
ponekad nemaju ni tap ni kanap.
Treu grupu stratekih problema ine oni vezani za politizaciju kulture na lokalnom nivou.
I na nivou itave drave dominacija politike nad kulturom predstavlja oiglednu konicu razvoju kulture, ali na lokalnom nivou ona poprima najvulgarnije oblike. Politizacija se ispoljava
najpre kroz partijsku kadrovsku politiku koja onemoguava da na mesta rukovodilaca ustanova kulture dou (i na njima opstanu) struni ljudi. Izbor rukovodilaca kulturnih institucija je u
celini podreen partijskim dogovorima na lokalnom nivou tako da svaki novi lokalni izbori
rezultiraju smenom rukovodeih ljudi u ustanovama kulture. esto i promene u lokalnim
partijskim koalicijama, u periodima izmeu izbora, mogu voditi njihovoj smeni. Iz toga proizlazi nemogunost kontinuiteta i dugoronog planiranja, to je u domenu kulture preduslov
uspeha. Dominacija politike ispoljava se i prilikom zapoljavanja nepotrebnog kadra tako da
u veini lokalnih institucija kulture istovremeno postoji viak zaposlenih i manjak strunjaka.
Ugroenost kulture od lokalnih politikih monika ogleda se i u netransparentnosti lokalnih
budeta za kulturu, irokim diskrecionim pravima lokalnih politiara i, posebno, u (zlo)upotrebi velikih budetskih sredstava za kulturu gradova/optina za organizaciju javnih svetkovina
zabavno-vaarskog tipa radi promocije politikih rukovodilaca ili politikih stranaka.
Osim ovih problema na lokalnom nivou, strateki problemi koji oteavaju kulturnu decentralizaciju su i: a) nesrazmera u rasporedu kulturne infrastrukture u Srbiji (institucija, prostora,
opreme, medija), b) nedostupnost programa i sadraja nacionalnih institucija kulture
graanstvu Srbije koje porezima finansira njihov rad, kao i, bojimo se, c) nedovoljna politika
mo Ministarstva kulture da sprovede decentralizaciju u kulturi ak i ako to bude iskreno elelo
(u odnosu na nacionalne institucije u kulturi i u odnosu na politiko rukovodstvo Beograda).
Osnovni problem kulture u Srbiji jeste nemogunost zadovoljenja minimuma standarda u
realizovanju prava na kulturu njenih graana na itavoj teritoriji. U uslovima u kojima u 160
138 :
optina u Srbiji ima ukupno 29 pozorita, u kojima u mnogim gradovima vie ne postoji nijedan bioskop, u zemlji u kojoj postoji samo jedan simfonijski orkestar izvan prestonice, ini se
da je delovanje u pravcu kulturne decentralizacije neodlono.
4. Predloene mere: dve faze u decentralizaciji kulture u Srbiji

Jedan od pokuaja Ministarstva kulture Republike Srbije da se pozabavi problemom decentralizacije kulture u Srbiji bilo je formiranje Komisije za decentralizaciju kulture u Srbiji 2008.
godine, koja je nakon tromesenog rada pripremila strateki dokument Nacrt strategije decentralizacije kulture u Srbiji. Meutim, nakon republikih izbora i kadrovskih promena u Ministarstvu kulture te godine, komisija je jednostavno zaboravljena, a dokument je verovatno
zavrio u nekoj arhivi.
Imajui u vidu kompleksnost decentralizacije i njene mogue strategije, Komisija je predloila
Nacrt strategije decentralizacije u Srbiji koji bi se odvijao u dve faze i trajao po pet godina.
Prvu fazu bi karakterisala strategija kulturne decentralizacije bez politike i fiskalne decentralizacije, a drugu preuzimanje odgovornosti od strane lokalnih i regionalnih vlasti i strategija
kulturne decentralizacije sa politikom i fiskalnom decentralizacijom. S obzirom na trenutne
kapacitete lokalnih samouprava u Srbiji, Komisija za decentralizaciju kulture je predloila da
ulogu centralnog agenta kulturne decentralizacije igra Ministarstvo za kulturu. To bi, naravno, podrazumevalo promenu strateke filozofije Ministarstva i to da prioritet njegovih
aktivnosti bude uklanjanje velikih razlika u regionalnom kulturnom razvoju, a posebno ogromnih nejednakosti u pogledu kulturnih mogunosti umetnika i graana koji ive u Beogradu
i unutranjosti zemlje.
Imajui u vidu injenicu da resursi neophodni za to da bi politika decentralizacija dovela do
ostvarivanja kulturne decentralizacije ukljuuju ne samo dovoljna finansijska sredstva i prenos
legitimne moi odluivanja nego i posedovanje znanja, vetina i informacija i raspolaganje
odgovarajuim ljudskim, prostornim, tehnikim resursima (a da ti nuni uslovi u ovom trenutku nisu ispunjeni), Komisija za decentralizaciju je predloila da se prva petogodinja faza
kulturne decentralizacije odvija bez politike i fiskalne decentralizacije. tavie, izneto je
upozorenje da bi, s obzirom na to da resursi lokalnih samouprava u Srbiji nisu dovoljno razvijeni i da kultura nije visoko na listi prioriteta rukovodstava lokalnih samouprava, prenoenje
politikih i fiskalnih ovlaenja na gradove i optine u ovom trenutku moglo imati negativne
posledice na kulturnu decentralizaciju.
Predloeno je da se ovaj prvi petogodinji period iskoristi za podizanje kapaciteta lokalnih
samouprava, gradskih/optinskih uprava za kulturu, ustanova kulture, nevladinih organizacija
i drugih lokalnih aktera kulturne politike u unutranjosti zemlje. To bi trebalo uraditi ustanovljavanjem stratekog pristupa kulturnim delatnostima na lokalnom nivou, unapreenjem
resursa kulturnih institucija/organizacija i aktivnostima usmerenim na depolitizaciju kulture.
Usvajanje stratekog pristupa delovanju u kulturi na lokalnom nivou podrazumevalo bi:
1. Izradu stratekih planova razvoja kulture gradova i optina;
2. Izradu stratekih planova gradskih/optinskih ustanova kulture;
3. Formiranje i profilisanje gradskih/optinskih uprava za kulturu;
4. Formiranje gradskih (nepartijskih) saveta za kulturu;
5. Formiranje lokalnih fondova za projekte u kulturi koji bi bili finansirani putem javnih
konkursa i na kojima bi pravo uea imali svi akteri kulturne politike (i ustanove kulture i
nevladine organizacije koje se bave kulturom i umetnika udruenja i umetnici pojedinci i

privatni preduzetnici u oblasti kulture);
6. Uspostavljanje stabilnih odnosa sa potencijalnim lokalnim donatorima i formiranje lokalnih saveta sponzora i donatora koji bi mogli imati znaajnu ulogu u finansiranju kulturnih
programa na sistematski nain (na osnovu godinjih i viegodinjih planova), a ne ad hoc;
7. Uspostavljanje mehanizama komunikacije i saradnje na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou i podsticanje zajednikih projekata aktera kulturne politike
na svim nivoima.
Aktivnosti unapreenja resursa kulturnih institucija/organizacija u unutranjosti zemlje
ukljuivale bi:
1. Uvoenje obaveze periodine doobuke zaposlenih u institucijama kulture u oblasti
stratekog menadmenta, kulturnog menadmenta, menadmenta projektnog ciklusa i
obuke u korienju informacionih tehnologija;
2. Sprovoenje politike racionisanja kadra u ustanovama kulture (prijema potrebnih
strunjaka, uz istovremeno smanjenje broja zaposlenih neodgovarajueg obrazovnog
profila i sposobnosti);
3. Nabavku najneophodnije opreme za programe kulturnih ustanova u unutranjosti kroz
konkurse za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana.
Delovanje usmereno na depolitizaciju kulturnog sistema bilo bi usmereno na:
1. Ograniavanje partijske kombinatorike u izboru rukovodilaca kulturnih ustanova kroz
zakonsku regulativu koja bi javne konkurse definisala kao jedini nain izbora rukovodstava
institucija kulture, a njihovu smenu ili reizbore vezala iskljuivo za poslovne uspehe u sferi
kulture;
2. Osposobljavanje zaposlenih u institucijama kulture da obezbede dopunske izvore finansiranja (trite, domae i meunarodne fondacije), ime bi bila smanjena njihova zavisnost
od gradskih/optinskih budeta i, srazmerno tome, i od lokalnih partijskih monika.
Imajui u vidu to da se akteri kulturne politike iz unutranjosti ne mogu u ovom trenutku
ravnopravno ukljuiti u javne konkurse za finansiranje projekata u oblasti kulture i u konkurse
za sredstava iz Nacionalnog investicionog plana, Komisija je predloila i da se u prvom
petogodinjem periodu primenjuje strategija pozitivne diskriminacije prema projektima
aktera kulturne politike koji na konkurse stiu iz unutranjosti zemlje. I da bi u ovom prvom
periodu trebalo po kljuu odvojiti finansijska sredstva i u javnim konkursima Ministarstva kulture i u Nacionalnom investicionom planu za projekte koji ne dolaze iz Beograda. Predloeno
je takoe da bi, u skladu sa promenom strateke filozofije Ministarstva kulture, trebalo u
godinjem budetu, kao to je to sluaj sa sredstvima za ustanove kulture od nacionalnog
znaaja, izvojiti poseban fond namenjen uklanjanju disproporcija u regionalnom kulturnom
razvoju u Srbiji. I da bi, po uzoru na vedsku ili kotsku, trebalo uvesti obavezu nacionalnih institucija kulture da prezentiraju svoje programe i sadraje svim graanima Srbije, to jest, svima
onima iz ijih se poreza finansiraju. To bi podrazumevalo obavezne turneje nacionalnih institucija kulture, to bi doprinosilo ne samo zadovoljenju postojeih kulturnih potreba graana
Srbije nego i njihovom obrazovanju i razvijanju novih kulturnih navika.
Za drugi petogodinji period predloeno je da kulturnu decentralizaciju prate politika
decentralizacija i fiskalna decentralizacija, odnosno, prenos aktuelne moi odluivanja i
odgovarajuih resursa sa nivoa centralne vlasti na nivoe regionalnih, lokalnih i sublokalnih
jedinica. Postepeno bi ovlaenja i briga o ustanovama kulture i ukupnim kulturnim delatnos140 :
tima prelazila na regionalni i lokalni nivo, kao to bi za delatnost organa zaduenih za regulisanje domena kulture na tim nivoima bila obezbeena finansijska sredstva odgovarajuom
fiskalnom politikom. Takoe, nakon razvoja kapaciteta aktera lokalne kulturne politike,
kljuevi za raspodelu sredstava na javnim konkursima Ministarstva za kulturu i konkursima za
sredstva iz NIP-a bi mogli biti uklonjeni, a akteri iz unutranjosti zemlje, kao ravnopravni
uesnici, ukljueni u takmienje za dodelu sredstava za projekte. U Strategiji je predloeno da
se i u ovom periodu zadre posebna sredstava u budetu Ministarstva za kulturu koja bi bila
namenjena uravnoteenju regionalnog kulturnog razvoja i obaveza prezentacije programa i
sadraja nacionalnih institucija kulture svim graanima Srbije.
Ova prilika je proputena prilikom donoenja Zakona o kulturi 2009. godine, koji decentralizaciju pominje samo u lanu 3, koji regulie naela kulturnog razvoja, ali bi mogla da bude
bar delimino iskoriena prilikom donoenja nacionalne strategije kulturnog razvoja.
Predrag Cvetianin
Culture de/centralization in Serbia

Summary
In this article, after noting the polysemanticity of the concept of decentralization in the sphere of
culture, we depict the inequality in the cultural offer in different parts of Serbia and the role which
Ministry of Culture, in its regular practice, plays in the centralization of culture in Serbia. The paper
further shows how strategic problems in the sphere of culture outside the capital city stymie cultural decentralization. In the conclusding section, a two-phase ten-year program for the decentralization of culture in Serbia is proposed. The first phase would be characterized by activities aimed at
raising the capacities of cultural policy stakeholders at the local level, that is, by cultural decentralization strategies without political and fiscal decentralization, while in the second phase, the phase
in which responsibility would be assumed by local and regional authorities, cultural decentralization would be accompanied by political and fiscal decentralization.
Key words: cultural, political, fiscal decentralization, strategies of cultural decentralization.
142 :
Milenko Markovi
KUDA POSLE KRAHA SOCIJALIZMA

I KRIZE KAPITALIZMA
144 :
Saetak
U jugoslovenskom sluaju, socijalizam je odbaen nekritiki, kao nehumana tvorevina, a kapitalizam prihvaen u njegovom neoliberalnom obliku, kao neto spasonosno. Ako se uzme u obzir da
se savremena neoliberalna kriza u svetu leila merama dravnog kapitala, kretanje o kojem je re
ne bi se odvijalo od socijalizma ka kapitalizmu, ve od kapitalizma ka socijalizmu.
Kljune rei: krah socijalizma, kriza kapitalizma, neoliberalizam, savremeni kapitalizam
Krahom evropskog i, zajedno sa njim, jugoslovenskog socijalizma, kao samorazumljiva,
nametnula se tema kretanja od socijalizma ka kapitalizmu. Jer, u pitanju je vraanje sistemu
koji je revolucijama bio ukinut. Zavrila se jedna faza, faza socijalizma, i sada preostaje vraanje
u kapitalizam. Ali, o kakvom se socijalizmu radilo i kakvom se kapitalizmu krenulo? Jer, ma
koliko da su doiveli krah konkretni oblici socijalizma, nije istorijski mrtva ideja drutva socijalne pravde (socijalizam) niti je kapitalizam ostao neupitan cilj. U jugoslovenskom sluaju,
socijalizam je odbaen nekritiki, kao nehumana tvorevina, a kapitalizam prihvaen u njegovom neoliberalnom obliku, kao neto novo i spasonosno, kao vrhunac drutvene zbilje. A u
stvari, re je o nedovrenom kapitalizmu koji nije doiveo punoletstvo kao na Zapadu. S druge
strane, ako se ima u vidu zapadnoevropski sistem kapitalizma, lako se moemo sloiti da je to
njegovo dananje i vrhunsko dostignue, koje osim profita mora da ima i socijalno-humanu
komponentu, ono to se zove kapitalizam sa ljudskim likom. Ako se poe od toga da se savremena neoliberalna kriza u svetu leila merama dravnog kapitala, kretanje o kojem je re ne bi
se odvijalo od socijalizma ka kapitalizmu, ve od kapitalizma ka socijalizmu.
Drugo, ako opisujemo kretanje od socijalizma ka kapitalizmu, ne moemo a da se ne upitamo:
od kakvog socijalizma i kakvom kapitalizmu? U Evropi i svetu bilo je vie vrsta socijalizma.
Ja u pomenuti tri osnovne: socijaldemokratski, samoupravni socijalizam i sovjetski komunizam. (Ova podela nije sasvim precizna jer svaka vrsta ima podvrste: socijaliste, evrokomuniste,
anarhiste itd.). Sva ta usmerenja imala su razliite idejne predznake: zapadnoevropska socijaldemokratija bila je u znaku socijalne drave (drave blagostanja), Jugosloveni su stvarali
nedravni socijalizam, a Sovjeti realsocijalizam, u stvari, etatizam. Zapadnom i jugoslovenskom socijalizmu zajedniki je imenitelj vezanost za demokratiju to je tzv. demokratski
socijalizam. Jugoslovenski socijalizam naeo je i problem samouprave, to jest, pribliio je
upravljanje drutvom graanima. Sva tri idejna i drutvena smera povezuje razliita uloga
drave. U zapadnom socijalizmu drava je demokratski instrument drutvenog projekta, u
samoupravnom socijalizmu drava odumire, u sovjetskom komunizmu drava je svemona.
Tema rasprave koju vodimo nije naslovljena neispravno, ali bi adekvatnije bilo da debatujemo o kretanju od neutemeljenog (ideolokog) socijalizma ka kapitalizmu, ili: kretanju od
monistikog ka pluralistikom drutvu i tome slino. Terminologija Norberta Bobija sadravala
je termine kao to su liberalni socijalizam, odnosno, socijalni liberalizam. Tako se izbegava
striktna enumeracija drutvenih formacija u smislu feudalizam, kapitalizam, socijalizam, dogmatska prepirka i traganje za oblikom drutva kao krajnjim ciljem.
Svet je u poslednje tri decenije doiveo dva velika svetska preokreta koja su bitno uticala na
krug pitanja o tome prema kojem se drutvenom sistemu kreemo. Sa ruenjem Berlinskog
zida, nestali su jedan drutveni sistem (dravni socijalizam), blokovsko-ideoloka podela sveta, otvarale su se nove perspektive demokratije i svetskog poretka. Svet je odahnuo jer nije
morao vie da ivi u strahu od ideoloke tiranije i pretnji hladnog rata. Meutim, taj period od
oko tri decenije nije opravdao sva oekivanja. On se na neki nain zaglibio u neoliberalnom
ekonomskom modelu kapitalizma i unipolarizmu meunarodnih odnosa.
Savremeni kapitalizam preivljava veoma duboku, rekli bismo, i sistemsku, po nekim piscima, i civilizacijsku krizu. Zato je logino pitanje: u emu je bitna razlika izmeu prethodnog i
sadanjeg preokreta? U prvom preokretu odlazio je u prolost jedan preiveli drutveni sistem
(dravni socijalizam), dok se sada propituje svetski sistem kapitalizma. U prvom sluaju, napredak drutva zavisio je od pada dravnog socijalizma, u drugom, taj napredak ne zavisi od pada,
ve od korenitih promena u sistemu kapitalizma. Koji je smisao tih promena, emu one vode?
Na vidiku su doista krupne promene. Nestaje jedan svet, ureivan iz jednog centra, raa se
policentrina struktura sveta, umesto sukoba civilizacija, saradnja civilizacija, nastaju novi
odnosi i izmeu globalizma i nacionalne strukture sveta, rue se jedni, javljaju se novi odnosi u
sistemu kapitalizma, pre svega, u ekonomiji i demokratiji. Neko je s pravom rekao da ovo nije
era promena ve promena ere! Vodee svetske sile koje su do jue bile uverene da mogu same
da reavaju svoje i svetske probleme sada se obraaju jedna drugoj za saradnju (Kina i Sjedinjene Amerike Drave, Evropska unija trai partnersku saradnju sa Rusijom itd.). Uvia se da su
uzajamna pomo i saradnja, a ne takmienje za svetsko gospodstvo mogu okvir za stvaranje
jednog drugaijeg svetskog poretka.
Izuzetno velika novina je u tome to se izlaz iz krize ne nalazi u ratovima ili revolucijama. ak i
onde gde se pretpostavlja zamena kapitalizma nekim oblicima socijalizma, ostaje se u granicama mirnog drutvenog obrata. U nekim znaajnim zemljama Latinske Amerike kao to su
ile, Argentina, Urugvaj, Brazil izriito se naglaava da je potreban miran, demokratski put
drutvenih promena.
Takav razvoj predstavlja revoluciju i u shvatanjima drutvenog razvoja. Po jednima, pomo
drave u reavanju krize oznaava kraj trita uopte. Po njima, neregulisano i neograniavano
trite jedino je slobodno trite. im drava intervenie, kao danas u Americi, to neke
autore asocira na etatizan i socijalizam, najee onakav kakav je upamen u Sovjetskom
Savezu. Nisu, meutim, u suprotnosti drava i trite, ve etatizam i trite. A bez odreene
uloge drave, nema ni slobodnog trita.
Krahom neoliberalizma, nastaju nejasnoe izmeu liberalizma i neoliberalizma, osobito u
gleditima o tome kako prebroditi aktuelnu krizu. Neoliberali za itav paket mera koje preduzimaju zapadne vlade, osobito ameriki predsednik, smatraju da je pogrean zato to se
zasniva na pojaanoj ulozi dravnog finansiranja poklekle proizvodnje i ojaenih banaka.
Smeta im socijalni aspekt ekonomskih reformi jer se s njima navodno vraa nekadanji model
evropske socijaldemokratije (koncepti socijalnog trita i drave blagostanja). Ti kritiari smatraju da angaovanje drave u ovoj krizi vodi rehabilitaciji etatizma i suavanju sloboda. Stanje
se, meutim, usmerava prema vraanju posrednikoj ulozi drave, ali ne i etatizmu, prema
slobodnom ali socijalno odgovornom tritu i prema demokratiji, uz poveano uee svih
slojeva drutva.
Sa krajem neoliberalizma, ne otvara se dilema kapitalizam ili socijalizam, ve pitanje kakav
kapitalizam. Da li je, kao to neko ree, mogu kapitalizam sa ljudskim likom? On se od Marksovih vremena dosta promenio, ali da li je sposoban da se i dalje menja? ini se da jeste. U onom
smislu po kojem se, uvajui slobodu linosti, slobodu trita i svojinskih odnosa, reformie u
solidaristikom, socijalnom, ljudskom smislu uopte, ime se smanjuje nekadanje ideoloko
neprijateljstvo kapitalizma i socijalizma.
Nisu, dakako, iezle razlike izmeu kapitalizma i socijalizma, ali e o njima moi da se
raspravlja na civilizovaniji nain nego do sada. Realno je, dakle, oekivati tolerantnije
sueljavanje ideja liberalizma i socijalizma, ideja individualnih sloboda i socijalne pravde.
146 :
Hobsbaum s pravom upozorava da e budue generacije prolovekovnu debatu koja je konfrontirala kapitalizam i socijalizam shvatiti kao relikt ideolokih hladnih ratova dvadesetog
veka (Erik Hobsbawm, Age of extremes, London, 1994: 564).
Najzad, treba imati u vidu i injenicu da kapitalizam nije jednoobrazan, pa su i njegove
mogunosti razliite. Uavi u zamke finansijskih transakcija, zreli kapitalizam se naao u situaciji da potrai spasavajue oslonce onde gde ih najmanje eli u oblicima dravnog kapitala, to se najoiglednije ispoljilo u Americi. Zato su republikanci optuivali Baraka Obamu da
dravnim merama vraa Ameriku u socijalizam. Nezreli kapitalizam, kao to su srpski i mnogi
drugi, jo je u naponu snage, pa stoga nije sluajno da se u njemu, a ne, na primer, u razvijenoj
Engleskoj ili Francuskoj, vode rasprave o prednostima ili loim stranama trine ekonomije.
Jer, to je u tim zemljama davno raspravljeno i ne trae se ponovne provere efikasnosti trine
privrede. A srpski i njemu slian nedovoljno razvijen kapitalizam nastoji da proputeno u
prolosti nadoknadi, makar i u skraenom vidu, ponekad i u neoliberalnom obliku.
Sredinom 1970. preko dve trene drava moglo se smatrati autoritarnim. Ve 2006. manje od
jedne treine njih je autoritarno (David Held, Modeli demokratije). Meutim, i pored brojnosti demokratskih zemalja, ostala su mnoga pitanja demokratije nereena, to je i dovelo do aktuelne
krize kapitalizma. Ispravnije je, stoga, pitanje kuda se kreemo nakon pada neoliberalnog kapitalizma. Nesporno je to da se svakako traga za izlazima iz sistema neogranienog trita, potisnute socijalne komponente, a u politikoj demokratiji, trai se oslobaanje principa individualizma od egoizma. Pojedini srpski autori radije vide izlaze iz krize u nekim oblicima dravnog
kapitalizma ili drave blagostanja (Mihajlo Markovi, Zoran Vidojevi). U svakom sluaju, pred
nama je drutveni razvoj sa razliitim stepenom ostvarene demokratije, graanskog drutva,
svojinske strukture, regulisanosti trita, socijalne pravde i slino. Kreemo se ka novom modelu
ljudskog drutva u kome jaaju i elementi socijalno pravednijeg drutva. To je budunost koja
donosi susret ljudske slobode sa idejama socijalne pravde, to svakako nije i kraj ljudske istorije.
ta se iz zapadnoevropskog, ali i iz jugoslovenskog iskustva, moe uklapiti u trasu aktuelnog
drutvenog razvoja u Srbiji? Kakva je kod nas unutranja struktura odnosa kapitala i rada, trita
i drave, dravnog centralizma i regionalizacije? Zato kod nas nema socijalnog dijaloga i zato
postoji velika odbojnost prema samoupravljanju? Kod nas se digla vea buka protiv samoupravljanja nego protiv jednopartizma i partijske drave!? Primer za to je viemesena borba
radnika Jugoremedije iz Zrenjanina. Zbog izraene samostalnosti u pogledu nalaenja izlaska
iz krize, kako da kompanija to bre ozdravi, radnici su optueni za uvoenje samoupravljanja!
Samoupravljanje nije neprijateljsko viepartijskom sistemu, kao to je bio sluaj u socijalistikoj
Jugoslaviji. Pisao sam pre vie od deset godina da se tada htelo nemogue, zaobii opasnosti
socijalistikog etatizma i preskoiti faza politikog pluralizma oktroisanim sistemom
nadstranake demokratije (tzv. samoupravni pluralizam): Ali, ma koliko da je jedno konkretno
iskustvo pretrpelo istorijski neuspeh, sama ideja traganja za stalno novim oblicima neposrednijeg uticaja i uea graana u razliitim sferama drutvenog ivota ostaje aktuelna potreba
savremenog drutva i na Zapadu i na Istoku. Samo, za razliku od zapadnoevropskog sistema
politikog pluralizma, u kojem se korekture i poboljanja demokratije trae u razliitim vidovima participacije, ex posto, u naim uslovima stranaki pluralizam mora da odigra prethodnu,
ex ante, kljunu ulogu u krenju puteva demokratizaciji drutva (Srpsko pitanje izmeu mita i
stvarnosti, Beograd, 1997).
Danas bi povratak na samoupravljanje bio skok u prazno. Ono je i u Jugoslaviji bilo principijelno dobro ali preuranjeno (to je sud i autora iz zapadnoevropskih zemalja). Stoga ga je bilo
veoma lako podvrgnuti partijskoj i dravnoj birokratiji. Ali, nedozrelost nije opravdanje za to
da se samoupravljanje odbaci kao opaka komunistika ujdurma, niti je njemu prava alternativa deviza: sva prava poslodavcima, nikakva prava zaposlenima da se brinu o sopstvenoj sudbini. Neki elementi participacije ne bi bili suvini. Na primer, izvesni vidovi radnike kontrole
uslova ivota i rada u preduzeima, odnosno, neka savetodavna prava koja ne bi dovodila u
pitanje vlasnika i upravljaka prava poslodavaca. Mislim da bi time i trostrani socijalni dijalog
na vrhu drave imao realniju drutvenu podlogu. Opasnost od direktnog sudara sindikata i
poslodavaca ili sindikata i vlade bila bi manja od one koja je pretila u ovogodinjem trajku
prosvetnih radnika. I vlada i sindikati ne odstupaju, prvi se brane da nemaju novca, da bi prevelikim davanjima bio ugroen sistem, drugi ne odstupaju od svojih zahteva, a deca, roditelji i
drutvo u celini trpe tetu
Nakon raspada Jugoslavije, Srbija je ula u jedan vid nacionalnog kapitalizma.Vratila se kapitalizmu. U tome je smisao paradigme kretanja od socijalizma ka kapitalizmu. Ali je pitanje
kakvom kapitalizmu? Svakako ne kapitalizmu 19. veka. Tesna povezanost srpskog sa zapadnoevropskim sistemom kapitalizma ini ga podlonim ekonomskim krizama, ali i uticajima reformskih promena svetskog kapitalizma. Krah neoliberalne strukture kapitalizma nije mogao
zaobii ni Srbiju. Profit koji nije vie cilj za sebe, ve uvaava i socijalnu komponentu, podstie
humanije vidove drutvenog razvoja, oblike kapitalizma sa ljudskim likom. Srbija ima takve
pretpostavke i s obzirom na jugoslovenska iskustva samoupranog razvoja. Opredeljenje za
Evropsku uniju potpomae jaanju evrokapitalizma i evrodemokratije nad latinoamerikim i
nemodernim oblicima drutvenog razvoja.
Racionisanje viepartijskog sistema smanjenjem broja partija, promena izbornog zakona koja
bi uinila poslanike vlasnicima svoga mandata i decentralizacija politikog sistema koja e
upravljanje drutvom pribliiti zaposlenim i graanima mogli bi da podstaknu razvoj naeg
drutva prema humanijem obliku kapitalizma, u kojem profit i socijalna komponenta podstiu
drutveni razvoj.
Milenko Markovi
The path to take after the collapse of socialism

and the crisis of capitalism
Summary
In the case of Yugoslavia, socialism was uncritically discarded as inhuman entity, and capitalism
was accepted in its neoliberal form, as a remedy. If we take into account that contemporary international neoliberal crisis has been cured with the measures of state capital, the movement in
question would not be performed from socialism toward capitalism, but rather from capitalism
toward socialism.
Key words: collapse of socialism, crisis of capitalism, neo-liberalism, modern capitalism.
148 :
poglavlje 2
EKONOMIJA tranzicije
150 :
poglavlje 2 | ekonomija tranzicije
Michael Ehrke
OLIGARSI, KOMPRADORI, TAJKUNI:

TRI TIPA DOBITNIKA TRANZICIJE37
37
Dr Michael Ehrke je direktor beogradske kancelarije Fondacije Friedrich Ebert
152 :
Saetak
Istorijski jedinstvena osobina tranzicije bivih evropskih komunistikih zemalja bilo je stvaranje
nove klase vlasnika nekadane dravne imovine. Iako se ovaj process odvijao u svim tranzicionim
zemljama, mogu se primetiti njegovi razliiti tokovi i rezultati u podregionima bive komunistike
Evrope. Kao dobitnici privatizacije u Rusiji i Ukraijini brzo su se izdvojili oligarsi, koji su nagomilali
veliko bogatstvo u naftnoj i metalskoj industriji. U centralnoj Evropi su se bive komunistike administrativne elite (comprador interligentsia) obogatile posredovanjem u prodaji dravne imovine stranim investitorima. Konano, u bivoj Jugoslaviji, takozvani tajkuni, partneri Slobodana
Miloevia i Franje Tumana, profitirali su od privatizacije i stekli enormnu imovinu uglavnom
u uslunom sektoru. Ova tri tipa stvaranja klasa vodila su do tri razliita oblika integrisanja u
meunarodnu ekonomiju: u Rusiji su drava i oligarsi transformisali ekonomiju u izvozno orijentisanu ekonomiju sirovina. U srednjoj Evropi su se pojavile multinacionalne kompanije koje su
tamonje ekonomije pretvorile u izvozne ekonomije, ali i uticale na stvaranje dualistike ekonomije
podlone spoljnim negativnim uticajima. I konano, ekonomije bive Jugoslavije su integrisane u
meunarodno trite jedino preko uvoza.
Kljune rei: dobitnici tranzicije, tajkuni, kompradori, oligarsi
1. Tranzicija i stvaranje klasa

Pod izrazom tranzicija po pravilu se podrazumevaju tri istovremena procesa: preobraaj
jednopartijskog reima u demokratski pluralistiki sistem, pretvaranje komunistike privrede
centralnog planiranja u kapitalistiku trinu ekonomiju i (u veini sluajeva) prelazak jednog
subdravnog entiteta nekadanjeg velikog dravnog saveza u nacionalnu dravu. Sr tranzicije, koja je i karakterie kao jedinstven istorijski proces, ne lei ni u raspadu veih politikih
saveza u manje nacionalne drave (fenomen koji se pojavljuje od poetka novog doba) niti
u prelazu iz autoritarnog u demokratski sistem (koji je usledio i u kapitalistikim zemljama),
ve u revolucionisanju svojinskih odnosa. U vezi sa ovim, tranzicija se po marksistikom shvatanju svakako moe oznaiti kao socijalna revolucija. Naravno, revolucija koja je u okviru
marksistike istorijske koncepcije usmerena u obrnutom smeru, dakle, jedna navodno via
svojinska forma (dravna ili drutvena) pretvara se u navodno prevazienu svojinsku formu,
privatno vlasnitvo. Ipak, razlika u odnosu na marksistiku koncepciju lei u tome to nije jedna
socijalna klasa razvlastila drugu i uspela da se stavi u njenu ulogu kao vlasnik glavnih resursa,
nego je u ekonomskom smislu vladajua klasa nastala ni iz ega. To da dravna imovina mora
da pree u ruke privatnih vlasnika bio je, jednostavno, aksiom liberalizma koji su prihvatili kako
strani spoljni ekonomski savetnici tako i bivi komunistiki funkcioneri, akademske zajednice,
politike elite, mediji i veine graana. Privatizacija je shvaena kao osnovna pretpostavka
poveanja ekonomske efikasnosti. Da li je ovo gledite uvek i u svakom sluaju osnovano, diskutabilno je. U vreme promena 19891990. nije bilo alternative ideologiji privatne svojine. Ali,
ko je dolazio u posed nekadanjih dravnih sredstava za proizvodnju, nikad nije bilo naroito
jasno. Nije bilo nijedne socijalne grupacije koja je imala legitimno pravo na sticanje dravne
ili drutvene svojine. Naslednika koji su mogli da postave pitanje prava na imovinu jo od
pretkomunistikog perioda jedva da je bilo. Nekadanji komunistiki privredni rukovodioci
bili su kompromitovani. Privatni sektor ako je ikada i postojao bio je ogranien na male
posednike u poljoprivredi, trgovini, zanatstvu i nije raspologao intelektualnim, finansijskim i
legitimnim izvorima da preuzme dravnu aktivu. Dravna imovina je pripadala svim graanima.
To je bio proizvod iznuenog rada i iznuene uteevine svih. Privatizacijom preko podele
kupona trebalo je probuditi utisak da se ovo ima u vidu. Ipak, takav vid privatizacije je propao
zbog nedovoljne transparentnosti koncentrisanja vlasnikih titula. U kojoj god formi da se
odvijala privatizacija, u svim tranzicionim zemljama za nekoliko godina nastala je klasa vlasnika koji su prisvojili najvei deo dravne imovine. Ovo stvaranje nove ekonomske klase ni iz
ega desilo se veoma brzo i ini istorijsku i socioloku posebnost tranzicije.
Iz normativnog ugla posmatrana, privatizacija je u svim tranzicionim zemljama bila prevara
gigantskih razmera ili, tanije reeno, ona se odvijala u sivoj normativnoj i pravnoj zoni. Novo
bogatstvo kao rezultat privatizacije ne moe se nikako legitimisati. U zemljama sa vekovnom
kapitalistikom tradicijom bogatstvo ima meritokratski legitimitet. Ono se prenosi generacijama zahvaljujui napornom radu, tednji i uspenim investicijama u prolosti. Naravno,
i meritokratski argument se bazira na iluziji: u vreme finansijskog kapitalizma, veza izmeu
uinaka (rad, uteevina, investicije) i prihoda (imovine) nije bilo. U tranzicionim drutvima
nije bilo ak ni iluzije o uzrono-posledinoj vezi prolih i aktuelnih ekonomskih vrednosti koja
bi mogla da fingira kao legitimacija. Stvaranje nove vladajue klase odvijalo se kao dramatian
negativan proces selekcije pod velikim pritiskom prema sledeim kriterijumima: manjku
skrupula, spremnosti na korupciju, raspolaganju poslovnim vezama i izvesnoj snalaljivosti
pri iznalaenu puteva za ostvarenje sumnjivih transakcija. Dakle, potpuno je razumljivo to
priznati istraivai tranzicije ekonomsko-socijalne i politike transformacije smatraju istovremeno neophodnim i nemoguim. Akumulaciju bogatstva kakva je izvrena u tranzicionim
zemljama gotovo je nemogue sprovesti u demokratskim drutvima38. I doista, ostaje zagonetka kako je postkomunistiko stvaranje klasa bilo mogue bez velikih protesta stanovnitva
i bez ugroavanja demokratskih pravila.
Prilikom izricanja ove generalne ocene, ne sme se izgubiti iz vida to da su privatizacija i
stvaranje klasa u postkomunistikim regionima razliito protekli i da su dali razliite rezultate
tranzicije. U tom smislu, mogu se razlikovati tri tipa privatizacije, pa stoga i tri tipa tranzicionih
dobitnika: oligarsi u Istonoj Evropi, administrativna elita u srednjoistonoj Evropi te tajkuni
u Srbiji i drugim zemljama nastalim na tlu bive Jugoslavije. Naravno, ova klasifikacija predstavlja pojednostavljivanje utoliko to se tie samo jednog dela vlasnikih struktura u pomenutim regionima. Ipak se ona odnosi na grupacije koje su dominirale tranzicijom i dale joj
karakteristian oblik.
2. Oligarsi
Kao oligarsi su oznaeni dobitnici privatizacije pre svega u Rusiji. Oni su u vreme vladavine
Borisa Jeljcina dakle, u relativno demokratskim uslovima mogli da nagomilaju enormno
bogatstvo. Polazna taka formiranja njihove imovine je bio haos posle promena 1991. i masovna pojava organizovanog kriminala koja je bilo kakvu formu legalne ili legitimne forme privatizacije i privatnog stvaranja kapitala uinila skoro nemoguom. Drava nije mogla da ispuni
jednu od osnovnih funkcija sigurnost i oligarsi su se isticali po tome to su sigurnost transakcija morali da obezbede sami, i to u kontaktima sa organizovanim kriminalom.
Prema amerikim izvorima, oligarsi nisu imali nita protiv ekstralegalnih formi bogaenja,
od prevarantskog knjigovodstva do angaovanja privatnih armija, da bi od legalnih vlasnika
otrgli aktivu. Neki su se i udruivali da bi manipulisali privatizacionim aukcijama i tako
bagatelno sticali delove sovjetske industrije. Neki su monopolizovali izvoz sirovina, koje su
otkupljivali po kontrolisanim cenama u zemlji i prodavali po mnogo viim trinim cenama u
inostranstvu. Drugi su otkupljivali akcije podeljene radnicima koji su bili u finansijskoj nudi
i koji nisu imali jasnu predstavu ta znai imati udeo u vrednosti preduzea. Tako su uspeli
Diskusiju o dilemi istovremenosti daje Wolfgang Merkel, Protiv svake teorije? Konsolidacija demokratije u srednjoj i istonoj Evropi, u: Politische Vierteljahresschrift, 48. Jahrgang, Nr. 3, S. 413433
38
154 :
da preuzmu najvei deo imovine ili ukupno vlasnitvo preduzea. Neki su dodeljivali kredite
vladi i preuzimali preduzea u dravnom vlasnitvu kada vlada nije mogla da servisira te
kredite. Bilo je i retkih sluajeva kada je oligarh mogao da stekne preduzee i njegovu aktivu
tampajui odgovarajua imovinska dokumenta obinim tampaem koje bi onda registrovao kod dravnih organa.39
Nije sporno da su oligarsi stekli imovinu sumnjivim metodama. Ali postavlja se pitanje da li
je moglo biti alternative polaznoj osnovi privatizacije po oligarhijskom modelu to znai, da
li su oligarsi igrali neodvojivu ulogu pri izgradnji kapitalizma u Rusiji, Ukrajini i Kazahstanu?
Anders Aslund iz organizacije Carnegie Endowment for International Peace uporeuje oligarhe sa pojavom amerikih robber barons iz 19. veka koji su svoje ekonomske imperije izgradili
takoe u uslovima velike nesigurnosti i pravno i moralno sumnjivim metodama, ali pri tom
postavili kamen temeljac amerikoj ekonomskoj moi. Alsund uslove nastajanja ekonomije
oligarha objanjava kombinacijom ekonomije obima u naftnoj i metalskoj industriji, geografski velikog trita, brze promene strukture, vidljivo veim prinosima i neizgraenog pravnog
sistema. Ovi uslovi u 19. veku u Sjedinjenim Dravama, kao i u dananjoj Rusiji, vodili su
automatski koncentraciji enormne imovine u naftnoj i metalskoj industriji, kao i u eleznici
u sluaju Amerike. Oligarsi su, kao i robber barons u Sjedinjenim Dravama, stvorili bazu za
naftnu i metalsku industriji u Rusiji i Ukrajini. Alternativa bi, po Aslandu, bila odustajanje i likvidacija industrije sa velikim ekonomijom obima, to je usledilo u centralnoj Evropi.40
Objanjavanje ekonomije oligarha ekonomijom obima nije ni empirijski ni teoretski odrivo.
Empirijski je nastajanje imovine oligarha, bar u vreme vladavine Borisa Jeljcina, obuhvatalo
krajnje diverzifikovane delove sovjetske ekonomije, na primer, fabrike aluminijuma, postrojenja za dobijanje nafte, mlekare i restorani su bili delovi jednog konglomerata. Tek u toku
ruske finansijske krize 1998. oligarsi poinju da racionalizuju svoje imperije i koncentriu ih
oko najznaajnih sektora.
Teorijski takoe nije jasno zato u jednoj globalizovanoj ekonomiji mo preivljavanja ekonomskih faktora sa visokom ekonomijom obima mora zavisiti od veliine nacionalnog trita.
Aslandov argument previa zatvorenost ruske i ukrajinske ekonomije. Ekonomija oligarha je
sposobna za preivljavanje jer se ne izlae meunarodnoj utakmici, nego profitira na monopolskim pozicijama naravno, sa jednim izuzetkom: izvoz nafte i metala, kod kojih su veliki
profiti rezultat visokih svetskih cena.
Primedba pretpostavci da je oligarhijski model privatizacije i izgradnje ekonomije u datim
uslovima bez alternative glasi da oligarsi nisu ciljali na sistematsko i dugorono stvaranje
produktivne i optekorisne imovine, nego na ekstrakovanje dravnih resursa sa ciljem brzog
stvaranja dobiti41. U nekim sluajevima su prodavali svoje aglomerate da bi sa dobiti mogli
da se odsele u inostranstvo, prepuste luksuzu i da konkuriu jedni drugima duinom svojih
jahti. Po ovoj teoriji, oligarsi u istoj formi otelovljuju klasu koju Venelin Ganev naziva predatory elite42, koja nije ni u kakvoj vezi sa stanovnitvom svoje zemlje, kojoj ne treba odobravanje niti saradnja graana datog drutva, niti ona ikako slui svom drutvu. U ovom smislu, oligarsi kao robber barons ne omoguavaju verovatno ozloglaenu ali ipak civilizacijsku
39
Stratfor, The Rise and Fall of Russian Oligarchs, http://www.stratfor.com/is/20090522_rise_and_fall_russian_oligarchs
Anders Aslund, Comparative Oligarchy: Russia, Ukraine and the United States http://w3.ane.ru/vystupleniya-uchastnikov/comparativeoligarchy-russia-ukraine-and-the-united-states-anders-aslund-2.html.
40
41
Stratfor, ebd.
Venelin I. Ganev, Postcommunism as a Historical Episode of State-building: A Reversed Tillyan Perspective, Central European University,
Working Paper 289, Budapest 2001.
42
kapitalistiku misao. Sa Ganevom se moe polemisati o tome da li se atribut predatorski

moe rezervisati iskljuivo za oligarhe ili i za iroke delove zapadne ekonomske elite. Ako se
radi o istonoevropskim oligarsima, ova karakterizacija je u svakom sluaju razumljiva.
Takoe, u drugom smislu, izjednaavanje oligarha sa robber barons vodi u zabludu: dok su
se poslednji mogli istorijski potvrditi, ovo ne vai za oligarhe. Ve je ruska finansijska kriza iz
1998, ali globalna kriza iz 2007, pokrenula eroziju ekonomske moi oligarha. Broj ruskih milijardera je dramatino opadao. Pre svega, oligarsi su u vreme Vladimira Putina bili primoravani
u jednu vrstu alijanse sa ruskom dravom, u kojoj nisu dominirali magnati privatnog sektora,
nego upravo drava43. Bez ukidanja privatne svojine bilo je mogue u nekom stepenu izvesti
deprivatizaciju ruske ekonomije. Na kraju se, ipak, moe zakljuiti da su oligarsi i drava zajedno degradirali rusku ekonomiju do izvozne ekonomije sirovina zavisne od naftnih i gasnih
prinosa, ija industrija nije meunarodno konkurentna.
3. Administrativna elita (comprador inteligentsia)

Oligarsi u Rusiji kao najvaniji akteri privatizacije predstvaljali su veoma malu grupu bez
jasnog socijalnog miljea i porekla. Nasuprot tome, u centralnoj Evropi privatizacija je bila
voena homogenom politiko-socijalnom snagom kojoj je Lawrence H. Klein dodelio ime
comprador inteligentsia, u kome je kombinovan istorijski latinoameriki naziv za posrednike
izmeu perifernog drutva i meunarodnog kapitala i izraz inteligencija skovan u komunizmu.44
Ovako se odreuje nekadanja komunistika funkcionerska elita koja se davno bila razila
sa oficijelnom ideologijom. Ova elita je bila svesna deficita komunistikog ekonomskog sistema i u nekim sluajevima je sklapala kontakte sa meunarodnim ekonomskim
akterima. Kompradori su prednjaili u razgraivanju komunistikog sistema iznutra, ili bolje:
njegovom samorazgradjivanju. Oni su se ogradili od hardlinera i oficijelnih vodeih figura
stare nomenklature i stvorili pretpostavke za kasniju reformu komunistikih partija i njihovo
formalno pretvaranje u socijaldemokratske partije.45
Iako je komunizam posle 1989/90. bio duboko diskreditovan, postkomunistike partije su
uglavnom imale uspeha na izborima i zauzimale su prvo ili drugo mesto na listi najjaih
politikih snaga. U poreenju sa novonastalim konzervativnim i liberalnim partijama, one
su u politikoj utakmici raspolagale mreom kontakata, politiki obuenim ljudstvom, ali
i ekonomskim resursima (nekretninama) i ogranienim ali sigurnim potencijalom stalnih
biraa (penzionera). Posle prve faze transformacije, u kojoj su dominirale uglavnom konzervativne ili liberalne partije koje su imale simboliki otklon od komunistike prolosti i kada
su politiki, ekonomski i socijalni haos omoguili novo koherentno kapitalistiko ustrojstvo,
postkomunistike partije su uspele da se dokopaju vlasti. Mogue je da je stanovnitvo za
njih glasalo u nadi da e one sa vie empatije od konzervativnih i neoliberalnih snaga prei u
kapitalizam. Ipak, vlade postkomunistikih partija pokazale su se kao konsekventni pobornici
privatizacije i kapitalizma neoptereenog socijalnim obzirima.
43
Stratfor, The Rise and Fall of Russian Oligarchs, http://www.stratfor.com/is/20090522_rise_and_fall_russian_oligarchs.
Lawrence B. King, Strategic Restructuring: Making Capitalism in a Post-communist Eastern Europe, in: va Fodor, Szelnyi 60, A
Festschrift in Honor of Ivn Szelnyi, New York 2004.
44
45
Najvaniji izuzetak od ovog modela je predstavljala ehoslovaka, odnosno, eka Republika. Ovde je istorijska socijaldemokratija
postala najvanija snaga leviara. Kao posledica toga, u ekoj Republici postoji jedna jaka, nereformisana komunistika partija, dok su
se preostali tvrdolinijai u mnogim drugim zemljama udruili u izborno neuspene staljinistike patuljaste partije.
156 :
Specifinost privatizacije u srednjoj Evropi je bila u tome to su lanovi nekadanje

komunistike funkcionerske elite samo u izuzetnim sluajevima prisvajali produktivnu imovinu. Prisvajanje je usledilo preko inostranih investitora. Delimino je prodaja usledila pod
velikim pritiskom stranog zaduivanja (primer Maarske), delimino nakon propale vauerske
privatizacije. Kompradori su se tada nali u privilegovanoj poziciji da organizuju prenos imovine. Kao nekadanja administracija dravne ekonomije, raspolagali su neophodnim insajderskim znanjem i preko postkomunistikih partija su postavljali politike donosioce odluka
koji su morali da blagoslove prodaju dravne imovine (tj. imali su im privilegovan pristup).
Naravno, ovaj veliki transfer produktivne imovine je nudio kompradorima brojne mogunosti
bogaenja, bilo nagraivanjem posrednitva, bilo napredovanjem u strukturama stranih firmi,
bilo zaposedanjem delova ekonomije za koje strani investitori nisu bili zainteresovani. Iako je
u srednjoj Evropi privatizacija proticala u moralno i legalno sivoj zoni, ovde nisu nastali oligarsi,
bar ne u razmerama kao u Rusiji i Ukrajini. Na Forbsovoj listi najimunijih ljudi iz 2010. u prvih
100 se pojavljuje 12 multimilijardera iz Rusije, ali samo jedan Srednjoevropljanin i to posle
opadanja vrednosti imovine ruskih oligarha tokom globalne krize.
Veliko samobogaenje nekadanje komunistike elite nije glavna karakteristika privatizacije
u centralnoj Evropi. Ona je imala i ekonomski efekat: dravna imovina je prodata agentima
transnacionalnim preduzeima koja su bila spremna i u mogunosti da ukljue biva dravna
preduzea u proizvodne i trine lance. Osim toga, privatizaciji su usledile grinfild investicije
koje su stvorile nove proizvodne kapacitete, u prvoj liniji za izvoz, ali i deindustrijalizaciju koja
je pratila prvu fazu transformacije. Internacionalizacija lokalnih ekonomija, kako vlasnikih
odnosa, tako i izvozne orijentacije proizvodnje, bila je osnova za relativno visokotehnoloko
integrisanje srednjoevropske ekonomije u evropski i globalni okvir.
Modernizacija proizvodnje stranim direktnim investicijama omoguila je, ekonomski i razvojno posmatrano, politiki uspeh tranzicije u srednjoj Evropi, uspeh koji u ovoj formi nije bio
predvidljiv i koji takoe ima mrane strane. Interno je stvorena jedna dualistika ekonomska
struktura, u kojoj jedan moderan segment, podreen stranim kompanijama i izvozno orijentisan, koegzistira sa nedovoljno dinaminim ostatkom privrede.
Moderni sektor koristi samo mali deo usluga lokalnih preduzea. Umesto toga, on uvozi
usluge iz matinih zemalja stranih firmi, to je olakano lociranjem tih kapaciteta na zapadnim
granicama srednje Evrope. Izvozno orijentisani rast je uvozno intenzivan. Osim toga, moderni sektor koji operie najsavremenijim proizvodnim tehnologijama doprinosi veoma malo
zapoljavanju. Na evropskom nivou, pripajanje srednjoevropskih ekonomija proizvodnim
lancima doprinelo je tome da je Nemaka, koja je najvie profitirala od srednjoevropske tranzicije, mogla uveliko da povea svoj izvoz. Izvozni suficiti Nemake u okviru Evropske unije
su 2007. bili veliki kao zajedniki drutveni proizvod Maarske, Bugarske i Letonije. Ovaj upitni
uspeh Nemake izgraen je na stagnirajuim i padajuim realnim zaradama u zemlji, kao i
na mogunostima nemakih firmi da koriste prednosti geografskog poloaja i blizine zemalja
niskih zarada i niskih poreza u srednjoj Evropi.
Kompradori su u meuvremenu nestali sa politike scene kao vodea snaga svojih zemalja.
Kao poslednja postkomunistika snaga u srednjoj Evropi, maarski socijalisti su 2010. pretrpeli
poniavajui izborni poraz. Moe se rei da je ova elita odsluila svoje. Ipak, ekonomija zemalja
u kojima je vladala deo je svetske kapitalistike ekonomije, periferna, ali ipak integrisana u nju.
4. Tajkuni
Socijalna grupa koja odgovara ruskim oligarsima i srednjoevropskim kompradorima u Srbiji
su tajkuni46. To su osobe koje su u odnosu na ekonomsku veliinu svoje zemlje nagomilale
enormnu imovinu pod vlau poludiktatora Slobodana Miloevia. Tajkuni su stekli bogatstvo u okruenju obeleeno privatizacijom, ali politiki su ga karakterisale nedemokratske
strukture. Mo nije bila u parlamentu, ve u posedu nekadanje komunistike partije koja je
komunistiku ideologiju lako zamenila za etnonacionalistiku.
U tom pogledu, Slobodan Miloevi i njegova partija, uprkos ideolokom preokretu, otelovljuju kontinuitet komunistikog reima. Njegov projekat je bio konzervacija partije kao takve,
kao i strukture moi oko nje. Ovo nije iskljuivalo izbore na kojima se partija potvrivala kao
dominantna, ali to je bio verovatno jedinstven pluralistiki demokratski partijski sistem. Tek je
pad Slobodana Miloevia u oktobru 2000. otvorio vrata politikoj tranziciji Srbije. Transformacija svojinskih odnosa se u Srbiji nije odvijala paralelno sa demokratskom tranzicijom, ve
zasigurno sa raspadom drave koja je klizila u rat. Kao i u Rusiji u vreme vlade Borisa Jeljcina,
uslovi su bili haotini; taj haos je na makronivou dakle, na nivou Jugoslavije i u Srbiji dran
pod kontrolom. Tajkuni nisu nastupali na nain ruskih oligarha, kao pljakai grobova drave
u raspadu, ve kao sauesnici vladajue diktature. Dok su pomagali diktatoru i njegovom
okruenju, sticali su i njegovu zatitu pri transakcijama. Nastala je simbioza reima iji je primarni cilj bilo uvrivanje datih struktura moi i po cenu rata te monih ekonomskih aktera,
iji se politika lojalnost vrednovala ekonomskim privilegijama.
Ratovi i sankcije su stvorili specifinu ekonomiju koja je nudila nove anse za bogaenje, i to
ne samo tajkunima nego i drugim grupacijama koje su osvojile relevantnu politiku i ekonomsku mo. Organizovani kriminal je prirodni korisnik neproduktivne paralelne privrede, koji
je nastajao sa ruenjem normalnih ekonomskih i drutvenih struktura. Organizovni kriminal
profitira od enormnih razlika u ceni koje nastaju u ratnim zonama i regionima u kojima se rat
(jo) ne vodi.
U ratnim zonama cene robe neophodne za odravanje borbe (oruje, proizvodi za negu, lekovi) nemerljivo rastu. Nabavka ovih artikala je unosan posao. Istovremeno padaju cene trajnih
potronih dobara koja ne podmiruju najhitnije potrebe. Tako nastaje podsticaj za otkupljivanje takvih dobara iz ratnih zona i njihovu prodaju u podrujima na kojima se ne ratuje. Takoe,
i vojne usluge (vazduna i artiljerijska zatita) mogu da postanu predmet paralelne trgovine
i preko frontova. Dobra na koja su nametnute sankcije su skuplja i trgovina njima je unosnija
nego trgovina legalnim dobrima.
Organizovani kriminal raspolae preduslovima da koristi te nove anse za trgovinu i da deli
dobit, i to preko paralelnih kanala trgovine, preko jasne hijerarhije i jasnih sistemskih odnosa, ije
se postojanje uvalo raznim oblicima sile, preko spremnosti za ruenje legalnih i moralnih pravila
do stvaranja kolektivnog i banditskog identiteta, osnaenog rodbinskim i etnikim vezama.
Na ovom mestu se ne moe utvrditi da li su tajkuni i organizavani kriminal bili aktivni u istim
delatnostima, da li su saraivali. Ipak, mogue je postaviti dve teze: prvo, tajkuni su pruali
podrku reimu koji nije iskljuivao rat radi uvrivanja svoje moi, ve ga je, naprotiv, instrumentalizovao da bi smanjio energiju predstojee politike transformacije.47 I kada indirektno
Razvoj u Hrvatskoj ukazuje na brojne paralele sa onima u Srbiji. Takoe, reim Franje Tumana i njegove Hrvatske demokratske
zajednice (HDZ) nosio je autoritarne crte. I u Hrvatskoj su bliski saradnici Tumana mogli da nagomilaju veliko bogatstvo. Poraz HDZ-a
2000. obeleava poetak politike transformacije u Hrvatskoj, kao i pad Miloevia te godine.
46
47
P. V. Gagnon, The Myth of Ethnic War. Serbia and Croatia in the 1990, Cornell University Press, Ithaka 2004.
158 :
podravani rat nudi nove anse za bogaenje, zato ih tajkuni ne bi koristili? Takoe, ne treba
iskljuiti ni to da je iz zastupanja ekonomskih interesa u ratu nastao i interes za rat i odravanje
vitalnosti reima koji je nastavak rata omoguavao. Drugo, ekonomska aktivnost organizovanog kriminala krije se u (paralelnoj) trgovini a trgovina je najvanija poslovna delatnost
tajkuna jer oni uglavnom ne ele da se optereuju fabrikama aluminijuma i automobila te njihovim sindikatima, ve kroz svoje velike i male trgovinske lance dostavljaju gotove proizvode
potroaima. ini se da je postojala izvesna veza izmeu paralelne trgovine podravane ratom
i legalne trgovine u vremenima mira.
Naravno, tajkuni nisu bili jedini korisnici privatizacije. U mnogim sluajevima preduzea su
preuzimali njihovi direktori to je forma privatizacije koja odgovara ranijoj drutvenoj svojini
iji su vlasnici bili radnici i rukovodioci. U svakom sluaju, privatizacija je izvedena veoma brzo.
Poetkom devedesetih, 40% aktive je privatizovano i po tome je Srbija bila u samom vrhu
zemalja srednje i june Evrope.
Reim Slobodana Miloevia, uprkos retorici preuzetoj iz komunistikih vremena, pokazao se
kao prokapitalistiki, to, naravno, nije iskljuilo politiko korienje privatizacije. Kao verovatno u svakom autoritarnom reimu, tako su i ovde partneri reimskog vrha nagraivani
ekonomskim privilegijama (na primer, monopolskim pozicijama). Svakako je uoljivo da
su tajkuni proli neoteeno kroz promenu privatizacione politike. Od 1991. privatizacija je
usporavana stroim normama prema investitorima. Hiperinflacija iz 1993. je izazvala novi talas
privatizacije. Mnogi Srbi su tedeli u stranoj valuti tako da su tokom inflacije jeftino mogli da
otkupe dravnu aktivu. Zakonske odredbe o privatizaciji iz 1994. retroaktivno su ponitile ili
ograniile veliki deo ove jeftine privatizacije, a zakonodavstvo iz 1997. ubrzalo je te procese.48
Ove promene nisu tetile tajkunima, naprotiv, oni su zgrtali bogatstvo tako da im od izvesnog
momenta podrka reima nije bila ni potrebna. Politika lojalnost Slobodanu Miloeviu se
smanjuje i tajkuni se okreu opozicionim partijama. Finansiranjem opozicije, indirektno su doprineli padu reima i stvaranju osnove za spokojan i ivot sa vladajuim partijama posle 2000.
godine.49
Dok se vreme oligarha i kompradora ini prolim oligarsi su finansijski desetkovani i primorani u savez sa ruskom dravom, a kompradori su u izvesnom smislu odigrali svoju ulogu i
izgubili politike instrumente postkomunistike partije, tajkuni i dalje zauzimaju najuticajnija
mesta u srpskoj ekonomiji. Vreme oligarha i kompradora se iz dananjeg ugla moe okarakterisati kao prelazni period od komunizma do etatizma baziranog na izvozu sirovina, u sluaju
Rusije, ili od komunizma do meunarodno integrisanih, ali perifernih izvoznih ekonomija, u
sluaju srednje Evrope. Nasuprot tome, trajno i dominantno prisustvo tajkuna u Srbiji ukazuje na to da je drava zakoena u prelaznom procesu i da njena ekonomska tranzicija nije
zavrena. Ovo se ne objanjava samo visokim udelom dravnog sektora u bruto-drutvenom
proizvodu (44%) nego i asimetrinom integrisanou srpske ekonomije, koja se zasniva samo
na uvozu. Srpska ekonomija je otvorena za uvoz, ali nije u mogunosti da ostvari izvoz koji
bi mogao da finansira uvoz tako da ostaje zavisna od doznaka Srba koji rade u inostranstvu,
od stranih direktnih investicija dolaze veoma sporo i slabo pomau porastu izvoza, kao i od
kredita iz inostranstva. Deficit spoljnotrgovinske razmene srpske ekonomije je kontinuirano
visok. Deficit pre krize bio je oko 20% bruto-drutvenog proizvoda, a zbog posledica krize
slabo je opadao.
Videti: Nenad Vujadinovic, Das neue Privatisierungsmodell in Serbien, Universitt Hamburg, Fachbreich Wirtschaftswissenschaften,
2004.
48
49
Gagnon, ebd.
Oigledno postoji korelacija izmeu strukturnih izvoznih slabosti Srbije i ekonomske dominacije tajkuna. Tajkuni koji su ojaali u ratnim godinama i tokom izolacije Srbije ne raspolau
relevantnim meunarodnim vezama i ne uestvuju u meunarodnoj utakmici. Njihove
aktivnosti su koncentrisane u ekonomskim sektorima koji nisu izloeni meunarodnoj
konkurenciji, dakle, u veletrgovini, nekretninama, telekomunikacijama i neeksponiranim
segmentima srpske ekonomije.
Tajkunska ekonomija (tycoon economics) pojaava sklonost srpske privrede ka uvozu. Posao
tajkuna je u prvoj liniji uvoz, oni poseduju kvazimonopolske uvozne licence, stranim
proizvoaima potronih dobara stavljaju svoje prodajna mesta na raspolaganje i dominiraju
lokalnim tritem trgovine. Oni su zainteresovani za visok kurs domae valute, koji teti izvozu.
Pre svega, tajkuni nisu pobornici ideje o reindustrijalizaciji zemlje. Propast industrije u Srbiji
od 1989. (kao i u drugim zemljama zapadnog Balkana) do 2007. nije zaustavljena, industrijski
proizvod iznosio je 40% vrednosti iz 1989. Upravo u godinama rasta, od 2000. do 2006, udeo
industrijske proizvodnje u drutvenom proizvodu pao je sa 41 na 26%. Tajkuni deluju kao
advokati prerane tercijalizacije, koja se ne stvara posle, ve pre zrenja stabilnog industrijskog
drutva. U saglasju sa delovima srednje klase, prevashodno u veim gradovima, oni deluju i
kao advokati preranog potroakog drutva, iji zahtevi i standardi odgovaraju nivou zapadne
Evrope, ali ovi standardi nisu pokriveni ekonomskom snagom i konkurentnou zemlje.
5. Zakljuak: nezavrena tranzicija

Ova tri tipa dobitnika i njima odgovarajui scenariji tranzicije, kao to je objanjeno, vode do
razliitih rezultata tranzicije. Ruski model je ekonomski neuverljiv jer njegova odrivost zavisi od specifinog ekonomskog sektora: eksploatacije nafte i gasa. Pre svega, u Evropi nije
mogue oekivati ponovnu primenu ovog modela u Evropi jer nijedna evropska zemlja ne
raspolae tako velikim energetskim rezervama. Srednjoevropski model je ambivalentan. On
omoguava brzu integraciju tranzicionih zemalja u evropsko ili globalno trite, ali po cenu
polarizacije domae ekonomije, stagnirajue stope zaposlenosti i, kako posledice globalne
krize dokazuju, velike sklonosti od eksternih okova.
Postoji i izvesna meuzavisnost, naravno, u meri u kojoj investitori ne budu u stanju da
izmeste proizvodne kapacitete u druge zemlje i regione u svetu. Pa ipak, postoji bar ansa da
se pribliavanje centralnoevropskih i zapadnoevropskih ekonomija nastavi. U sluaju Srbije
(i drugih zemalja zapadnog Balkana), ne moe se govoriti o jednom ekonomskom modelu.
Ekonomsku tranziciju ovde nisu blokirali ratovi i ekonomske sankcije, nego tranziciona elita
koja je jednostrano sprovodila integraciju srpske ekonomije kroz uvoz i koja nije spremna za
reindustrijalizaciju zemlje iz sopstvenih izvora. Otuda skroman rezultat: Srbiji ne ostaje nita
do srednjoevropski put reindustrijalizacija i modernizacija na osnovu stranih direktnih investicija. Za ruski put nedostaju sirovinski resursi. Za mnogo zahtevniji istonoazijski put modernizacije iz sopstvenih izvora nedostaju preduslovi i akteri. Ni tajkuni, ni drave ne dolaze u
obzir kao nosioci istonoazijskog modela.50
Osim toga, nivo i intenzitet globalizacije su porasli tako da bi jedan nekonvencionalni put
reindustrijalizacije po istonoazijskom primeru bio optereen previsokim rizikom. Ako je
srednjoevropski put realan, onda su strane direktne investicije, koje ukljuuju Srbiju u
proizvodne lance transnacionalnih preduzea, faktor koji odluuje o buduem ekonomskom
50
Barem kao model moe se izdvojiti jos jedan, junonemaki, severnotalijanski put industrijalizacije, ija snaga proizlazi iz dinamike
malih preduzea i njihovog udruivanja. Ipak, za taj model, koji je moda primenljiv u Sloveniji, ini se da u Srbiji nedostaju istorijski
preduslovi.
160 :
razvoju zemlje. Kao oteavajua okolnost tom scenariju moe se navesti injenica da je privatizacija u Srbiji u najveem delu zavrena (odnosno, da se preduzea u drutvenom posedu
veoma teko privatizuju) tako da privatizacija kao startni signal za velike grinfild investicije vie
ne dolazi u obzir. Prednost je u tome to su ambivalentnost i mrane strane srednjoevropskog
modela modernizacije poznate i mudrom politikom kao sistematsko podravanje malih i
srednjih preduzea mogu se izbei ili bar oslabiti.
Otvoreno je pitanje da li e tajkuni zajedno nositi internacionalizaciju srpske ekonomije preko
izvoznoorjentisanih stranih direktnih investicija ili e joj se usprotiviti. Verovatno e neki uvideti da evropsko trite sa nekih 500.000.000 potencijalnih kupaca i njima obeava znatno
veu dobit od srpskog trita od sedam miliona ljudi. Neki e se povui iz poslovnog sveta,
rasprodati svoju aktivu i uivati u penziji. Neki drugi bi mogli da se zadovolje sekundarnom
ulogom iza stranih firmi u srpskoj ekonomiji. Sa jednom pravom internacionalizacijom i
izvoznom orijentacijom ekonomije, tajkuni bi svakako izgubili karakteristinu snagu u Srbiji.
Michael Ehrke
Oligarchs, compradores, tycoons:

three tipes transition beneficiaries
Summary
The historically new and unique feature of the transformation of European former communist
countries was the creation of a new class of owners of the formerly state-owned assets. Although
this process of class-building took place in all transformation countries, it took a different course
in the sub-regions of former communist Europe. In Russia and Ukraine the winners of privatizations were oligarchs who amassed enormous wealth based on the oil and metals sector. In Central
Europe the former communist administrative elites, the comprador intelligentsia, enriched themselves by selling state assets to foreign investors. Finally, in Ex-Yugoslavia the so-called tycoons,
the cronies of Milosevic and Tudjman, mostly benefitted from the privatizations and built up enormous assets mainly in the non-tradable sector. The three different ways of class-building resulted
in three different forms of international economic integration: In Russia, oligarchs and the state
transformed the economy into an export economy of raw materials. In Central Europe modern industrial export economies dominated by transnational companies emerged and became an integrated part of the European and global production and market networks. Finally, the economies of
Ex-Yugoslavia were integrated into the international market only of the side of imports.
Key words: transition beneficiaries, tycoons, compradores, oligarchs
162 :
Sran Dimitrijevi
ZA TRANZICIJU
CENTRALIZOVANJA SRBIJE
164 :
Saetak
Tranzicija bez decentralizacije nije mogua, a decentralizacija bez tranzicije je pogubna. Ovom
prvom smo neposredno svedoili poslednjih dvadeset godina. Kroz ono drugo smo prolazili prethodnih etrdeset godina. Svih ovih godina oba ova pogubna neuspeha ne eli da prizna jedino
drava, koja je samo drava glavnog grada, a svima ostalima prinudni izvritelj. Ona danas smatra
da je sloboda u tome to u njoj moe slobodno da se organizuje jedan Obraz. Ali slobodno organizovanje graana u optinu ona ni dan-danas ne smatra poeljnom vrstom slobode.
Kljune rei: tranzicija, decentralizacija, drava, sloboda.
Znatielja
Tranzicija (lat. transitio od transere prelaziti) je proces promena iz jednog stanja u drugo
(Klajn i ipka, 2008: 1263). Kada je re o tranziciji u politikom smislu, onda se to drugo stanje
odreuje kao stanje trine privrede i demokratije (Klajn i ipka, 2008: 1263). Decentralizacija
(lat. de centrum od sredita) takoe je proces promena, samo u smislu prenoenja izvesnih
poslova (u vlasti, u privrednoj organizaciji i sl.) iz centra na nia mesta, ili iz glavnog grada u
regionalne i lokalne centre (Klajn i ipka, 2008: 360). U jednoj studiji Svetske banke navodi
se podatak da su 63 od ukupno 75 zemalja u svetu sa preko 5.000.000 stanovnika, a koje su
svrstane u zemlje u razvoju i tranziciji (...) izvrile znaajnu decentralizaciju prenosei vlast sa
centralnih vlasti na lokalne autoritete (Peji, 2007: 23). Srbija je zemlja koja se nalazi u tranziciji.
I to ve punih 20 godina. Srbija je zemlja koja se ne decentralizuje. I to ve punih 20 godina.
ini se da za Srbiju danas nema aktuelnijeg pitanja od pitanja o kljunim aspektima odnosa
tranzicije i decentralizacije.
Vrednosno stanovite
Ima mnogo naina da se govori o naznaenoj temi. Po mom miljenju, osnovno je jasno uoiti
da danas u svetu postoje samo dva tabora, dve politike, dva mogua ljudska stava. To nisu
levica i desnica, gotovo neprepoznatljive u svojim manifestacijama. To nisu ni Tradicija i Napredak koji se podjednako ele da pokau kao branitelji slobode. To nisu socijalizam i kapitalizam,
od kojih jedan hoe biti nacionalnim a drugi etatistikim (De Rougemont, 1989: 328). To nisu ni
pozicija i opozicija, koje bi da zadre ili osvoje vlast, a u stvari su same ve osvojene njome. Nita
vie to nisu Pravda i Sloboda koje je nemogue suprotstaviti, kako u stvarnosti, tako i u naelu
(De Rougemont, 1989: 328). Vrednujui sve te podele kao drugorazredne, ukazujem na tabor
slobode i tabor moi. Jedna je ansa i jedna pretnja.
Tabor slobode ine oni koji bi da uzmu vlast nad samim sobom (De Rougemont, 1989: 340), a
tabor moi oni koji bi da uzmu vlast nad drugim (De Rougemont, 1989: 340). Ovi prvi bi da
stvaraju vlast, tj. sebe, a ovi drugi da je osvajaju, da prinudno usreuju ljude oko sebe. Ovi prvi
su svoji meu drugima, a ovi drugi tui meu svojima. Ovi prvi pitaju: ta mogu da uinim?,
a ovi drugi: ta e se dogoditi? Naelo ovih prvih glasi: ovek je oveku zajednica!, a ovih
drugih: ovek je oveku pijavica! Stanovite ovih prvih je volja za slobodom, uz preuzimanje rizika, to stvara okvir za analizu odnosa tranzicije i decentralizacije. Stanovite ovih drugih
je sigurnost po svaku cenu, to daje drugi okvir za analizu tog odnosa. Moje stanovite je
stanovite ovih prvih, tj. stanovite Evropljana.
Moja je pozicija da se ovek nije razvio u slobodi, ve da je sloboda (...) produkt civilizacije,
produkt koji je oslobodio oveka okova male grupe, momentalnih raspoloenja kojima je ak i
voa morao da podlee. Sloboda je omoguena postepenom evolucijom discipline civilizacije
koja je, istovremeno, disciplina slobode. Ona apstraktnim pravilima titi oveka od samovoljnog
nasilja drugih i omoguava svakom pojedincu da pokua za sebe da izgradi zatien posed koji
niko ne sme da ometa i unutar kojeg moe da koristi svoje sopstveno znanje za svoje sopstvene ciljeve (Hajek, 2002: 399). Bilo bi to tuno nerazumevanje principa slobodnog drutva
ako bi se zakljuilo da oni (principi S. D.), zato to malu grupu moraju da lie prinudnih moi,
ne pridaju veliku vanost dobrovoljnoj aktivnosti u malim grupama. Ograniavajui prisilu na
vladine inioce i njenu upotrebu na nametanje optih pravila, ti principi ciljaju na smanjenje
prinude i ohrabrenje dobrovoljnih pregnua. tetna ideja da sve javne potrebe moraju da budu
zadovoljene prinudnom organizacijom i da sva sredstva koja su pojedinci spremni da posvete
javnim ciljevima moraju da budu pod kontrolom vlade, potpuno je strana osnovnim principima
slobodnog drutva (Hajek, 2002: 267). Moje je stanovite da je autonomija za grupe isto to i
sloboda za osobe i da ne moe biti stvarne slobode graana dokle god kolektivi kojima pripadaju nisu i sami postali potpuna odgovorni (De Rougemont, 1989: 319).
Podudarnost svrha
Sa opisanog stanovita posmatrano, tranzicija i decentralizacija predstavljaju dva imperativa
jedne iste potrebe potrebe za otvaranjem prema drugima, ili, to je isto potrebe za ispoljavanjem volje za delovanjem, ili, to je isto potrebe za suprotstavljanjem svim oblicima vlasti
to dovode do degradacije ljudskih odnosa (kao svojevrsnim oblicima nasilja i, u krajnjem
izrazu, samokanjavanja), ili, to je isto potrebe za stvaranjem jedne nove strukture vlasti,
kao vlasti koja se uzima nad sobom, za poetak u okviru grupe za graansku akciju. U tom
smislu, ljudska sutina tranzicije i decentralizacije je ista i jedan i drugi proces predstavljaju
zadovoljavanje potrebe za oblikovanjem osobenog, sebi svojstvenog naina ivota. S druge
strane, isti je i nain na koji ova dva procesa odreuju mogunost zadovoljavanja ove potrebe.
Naime, i jedan i drugi idu u susret oveku tako to polaze od injenice da ovek doivljava svoj
svakodnevni ivot kao kvalitet (ili kao nedostatak kvaliteta) samo na lokalnom i regionalnom
nivou (De Rougemont, 1989: 274).
Podudarnost drutvenog i politikog ina

Sa svoje pak strane, elja da se bude svoj meu drugima ostvarljiva je samo u pojedincu pojmljivim malim grupama, ne u drutvenoj praznini usamljenih gomila. Samo u sistemu pojmljivih
malih grupa ljudi mogu preuzeti odgovornost za sebe, ispoljiti volju da ponovo otkriju svoje
autonomije te izgraivati svoj osobeni nain ivota. Samo u takvom sistemu mogue je osloboditi onaj sutinski, ljudski oblik energije koji ovek izvlai iz sopstvenog tela, duha ili ciljeva,
a bez koga je sve nedostupno, daleko i beznadeno. Samo u takvom sistemu mogue je ne
samo ne biti sadanja Srbija ve biti odgovorna Evropa.
Zato tranzicija, ak i u osiromaenoj Srbiji, pre svega i iznad svega mora da se postavlja kao
pitanje ljudi, a ne kao pitanje materijalnih dobara. A to onda dalje znai da tranzicija mora da
bude put ka stvaranju takvog drutva ije formule nisu diktirane odozgo, ne silaze do nas s
visina glavnog grada, ve, naprotiv, pripremaju se i pronalaze na nivou svakodnevnih izbora i rasporeuju se po elji slobode, koja je jedina ujedinjujua, ukoliko je cilj svakoga (De
Rougemont, 1989: 258). I to onda dalje znai da je tranzicija stvaranje malih razumnih zajednica
posredstvom malih umnogostruenih akcija koje ve ispunjavaju bezbroj raznih dobrovoljnih
udruenja to postoje irom sveta, ali i kod nas. I, jasno taj se potencijal delovanja ne ostvaruje, niti moe da se ostvaruje na nacionalnom nivou, za koji veina danas u Srbiji misli kako
je jedino valjan, a gde on vidljivo odumire usled nemogunosti da se izrazi. I, jasno ve samo
ostvarivanje tog potencijala predstavlja istovremeno i in tranzicije i in decentralizacije.
166 :
Da li treba podseati na ono to je jo daleke 1965. godine tako energino tvrdio R. K.

Kornjuel obrazlaui kako je za zdravo drutvo najvanije da izmeu komercijalnog i dravnog
sauva trei, nezavisni sektor. Pri tom, on je verovao da bi, ako se potpuno mobilie, nezavisni
sektor mogao da: 1) Zaposli svakoga ko je voljan i sposoban da radi; 2) izbrie siromatvo;
3) pronae i rei problem poljoprivrede; 4) svakome prui dobru zdravstvenu zatitu; 5) zaustavi maloletniki kriminal; 6) obnovi nae gradove i anonimne sirotinjske etvrti pretvori
u humane zajednice; 7) svima prui pristojne penzije; 8) stotine vladinih propisa zameni efikasnijim kodeksima ponaanja, snano podstaknutim svim profesijama i budnom tampom;
9) kontrolie ukupan istraivaki napor nacije; 10) nau spoljnu politiku pretvori u krstaki rat
za ljudsko blagostanje i lino dostojanstvo; 11) izvri poteniju raspodelu vlasnitva nad akcijama; 12) zaustavi zagaivanje vazduha i vode; 13) prui svakoj osobi obrazovanje koje joj je
potrebno, koje eli i od kojeg moe da zaradi; 14) svakome ko to eli prui kulturni i obrazovni
oduak; 15) izbrie rasnu segregaciju (prema Hajek, 2002: 310). Verujui da nezavisni sektor
ima mo da obavi ove teke zadatke, R. K. Kornjuel se istovremeno udio procesu koji se odigravao pred njegovim oima, tome da kada se njegova snaga poveava, mi mu sve manje
i manje dajemo da to ini, a sve vie i vie zajednikih zadataka dodeljujemo vladi (prema
Hajek, 2002: 310).
Jer, ve samo to stvaranje malih razumnih jedinica u formi grupa za graansku akciju a to
je neto to se ovih godina deava i u Srbiji predstavlja istovremeno i drutveni in tranzicije, tj. stupanja na put to vodi ka drutvu slobode i politiki in decentralizacije, tj. preraspodelu moi politikog odluivanja i upravnih nadlenosti. Jer, svaka od ovih malih razumnih
jedinica, jo dok je u glavi svojih tvoraca, poseduje neto to danas nema nijedna aktuelna
politika jedinica u Srbiji, a to je svest o podudarnosti izmeu veliine promiljenog zadatka
i veliine sebe kao zajednice. A to je upravo sama sutina decentralizacije kao politikog ina
odrediti podudarnost od sluaja do sluaja, izmeu veliina promiljenog zadatka i veliina zajednice: optinske, gradske, regionalne. I, svakako, stalno obnavljanje razluivanja ovih nivoa
odluivanja. A to dalje podrazumeva graanina koji je otkrio da upravljanje sobom ne zavisi
o politikim partijama, da nije nita vie levo nego desno, ili centar, ve da iziskuje temeljnu
opciju slobode, a ne moi, odgovornosti, a ne stranake discipline; stvarnog nadzora nad
upravljanjem, a ne vrste vlade (De Rougemont, 1989: 296).
U raskoraku sa zdravim razumom

Naalost, srpska drava, koja je samo drava glavnog grada, a svima ostalima prinudni
izvritelj51, predstavlja danas dvadesetogodinji primer kako jedna drava radije pristaje na
to da propadne kao tranzicija nego da se uzdigne kao decentralizacija. Dodue, srpska drava
kao drava glavnog grada koja je svima ostalima prinudni izvritelj ima u tom svom pristajanju
simplifikatorsku podrku nauke glavnog grada, manipulatorsku podrku politike glavnog grada, kompenzacionu podrku tzv. nezavisnih intelektualaca glavnog grada, lukrativnu podrku
tzv. civilnog sektora glavnog grada, egzaltiranu podrku rentijera glavnog grada, osvedoenu
podrku tajkuna glavnog grada, bezonu podrku medija glavnog grada, autistinu podrku
stanovnika glavnog grada, ustreptalu podrku dravnih inovnika glavnog grada, preutnu
podrku kriminalaca glavnog grada, tradicionalnu podrku Crnogoraca glavnog grada,
samopobijajuu podrku ljubitelja Avalskog tornja glavnog grada i, kako dolikuje, anticipativnu podrku svih palanakih metropolista u Srbiji. Svakako, time lista hranitelja moi u Srbiji
51
Vesti B-92, 12. 3. 2009: Grad Beograd ima za 58% vei fond isplaenih zarada nego ostatak Srbije, iako u Beogradu ivi ak 60% manje
stanovnika nego u centralnoj Srbiji. U najuem centru grada se (...) prema statistikim podacima, zarauje 650 puta vie nego na jugu
Srbije.
nije zaokruena, ali je pretnja tranziciji i decentralizaciji Srbije u dovoljnoj meri predoena.
Ishodite te pretnje je udaljenost izmeu Vlasti i ljudskih i prirodnih stvarnosti, taj duh
apstrakcije, prezir prema oseanju graanske odgovornosti (De Rougemont, 1989: 103).
Podudarnost dvaju politikih inova

Tranzicija ne moe da se svede na proces demokratizovanja drave jer to samo vodi ka
podrutvljavanju paternalizma. Ljudima koji ele da budu svoji meu drugima ne olakava
njihovu sudbinu to to e se starateljstvo glavnog grada zameniti regionalnim ili lokalnim starateljstvom, tj. spoljanjim nametanjem granica. Tranzicija mora da bude put ka autentinoj
demokratiji, tj. proces politikog okupljanja ljudi koji uzimaju vlast nad sobom na raznim
nivoima odluivanja. No, to je onda istovremeno i in stvaranja politikog prostora graanske
participacije u kojem pojedinac postaje prisutan za svet i za sebe samog ujedno. A to je onda
decentralizacija. I, svakako, koliko god bilo dobro to to decentralizacija ulazi na velika vrata
u politiku, nije dobro pristupati joj onako kako to ine Ujedinjeni regioni Srbije, tj. kao obnavljanju samoupravljanja odozgo. Jednom smo to ve imali i znamo kako se zavrilo. S tim u
vezi, tranzicija i decentralizacija u Srbiji mogle bi da se ukrste, u pomenutom smislu, u taki
slobodni gradovi Srbije. To bi bio jedini smislen odgovor na situaciju koja bi mogla da se izrodi
u neto to je nateralo jednog predsednika vlade da kae: Delovanje regionalnih institucija
podvrgnuto je bilo, sve do sada, gotovo tiranskom uticaju sredinje vlade. Predsednici regionalnih vlada bili su imenovani odozgo. Na program sadri samo jednu jedinu re decentralizacija (De Rougemont, 1989: 353).
Paralelizam besmislica
Naalost, danas u Srbiji oni koji ele da budu svoji meu drugima mogu slobodno da formiraju
Obraz, ali ne i svoju optinu. Ovima prvima je slobodu dala drava nacija, a ovima drugima je
slobodu oduzela drava proletarijata. I jedno i drugo je na snazi.
Ukrtanje ekonomske tranzicije i decentralizacije

U tranziciji decentralizaciju ini nunom, bar isto onoliko koliko i drutveni aspekt tranzicije, ekonomska komponenta ovog procesa promena. Svakako, drutveno odgovorna trina
privreda, koja je svetski proces, prua onima koji ele da budu svoji meu drugima vie
nego ijedan drugi oblik privreivanja, posebno kada je re o efikasnosti. No, nema drutveno
odgovorne trine privrede bez drutveno odgovornog pojedinca. A opet, nema drutveno
odgovornog pojedinca bez autonomnih grupa suenog kroja optine, regiona, u kojima bi
pojedinac zaista i mogao da deluje odgovorno.
Uostalom centralizacija je uvek uspevala samo u meri u kojoj su ljudi neke regije preko
predstavnika (...) koji ih (...) esto izdaju, a koji ove iznova biraju radije traili subvencije od
glavnog grada nego na licu mesta pronalazili vlastite izvore, to jest, nastojali prilagoditi se
onima koje im sama Priroda njihove regije nudi (De Rougemont, 1989: 116). Uostalom drava
nacija je povezana s ratom svojim postankom i na svakoj etapi njenog kretanja k formuli koju
predstavlja totalitarna drava. (...) Nunosti brze mobilizacije izazivaju centralizaciju administracije i sredstava komunikacije (...) a uslov efikasne centralizacije je odumiranje ili uklanjanje lokalnih vlasti i graanskog ivota u provincijama, koje je postignuto podelom zemlje na
samovoljno skrojene departmane. (...) Svi putevi (...) sve eleznike pruge (...) svi autoputevi
polaze iz Glavnog grada i vode u njega. Kao i u Rimskom carstvu, to su putevi Administracije,
ponajpre, a ne trgovine, zatim Armije, a ne kulture (De Rougemont, 1989: 105).
168 :
Vaspitavanje homosapiensa
Naalost, danas je u Srbiji na delu potpuno suprotan drutveni proces. Postojee optine
su toliko iroke da je u njima praktino onemoguena i sama pojava, a kamoli delovanje
drutveno odgovornog pojedinca. Nekadanja, prirodno ustanovljavana veza izmeu spontano drutvenog (zajednice) i politikog (upravljanja) prekinuta je iz ideolokih razloga davno
i brutalno, a da se nikada nakon toga nije ni pokualo sa njenim ponovnim uspostavljanjem. U
meuvremenu, Slovenci, Hrvati, Makedonci i Albanci na Kosmetu shvatili su pogubnost onoga
to se desilo i ispravljaju stvari u hodu. Srbi spavaju snom velegraana, seljakajui obesmiljeni
status grada od sela do sela i uzgajajui po Srbiji cvrke i proterujui mrave.
U procesu drutvene lobotomije, tanije, u prvoj njenoj fazi, koja je u Srbiji trajala izmeu
1945. i 1964. godine, drava je zatomila oseanje pojedinane i zajednike odgovornosti, i to
tako to je ljudima sistematski razarala oseanje uzajamne pripadnosti pretvarajui njihove
vievekovne, samonikle, raznovrsne i jedinstvene drutvene entitete (sela, zaseoke, varoi,
gradove, srezove, banovine) u ideoloko-politike kibuce. U toj egalitarizaciji, ponitavanju
postojeih razlika i organizacionom i svakom drugom uniformisanju pojedinaca i zajednica
nestalo je 2.225 artikulisanih graanskih zajednica optina. Na njihovo mesto ustanovljena
su 163 nova, civilizacijski neartikulisana optinska uzgajalita za ljude, namenjena celokupnom stanovnitvu. Time su ljudi stavljeni pod neposredno starateljstvo drave, to e rei:
izloeni sistematskom potiskivanju oseanja odgovornosti, ili, to je isto odmalena izloeni
usaivanju oseanja i razmiljanja da sigurnost nema cenu. I dan-danas je, nakon tolikih
godina i decenija, 4,705 naselja i sedam i po miliona stanovnika Srbije strpano u tih 160-tak
laboratorija za proizvoenje straha od preuzimanja rizika. I dan-danas su u Srbiji lokalni uslovi
za izgraivanje odgovornog odnosa oveka prema ivotu 30 puta loiji od onih koji, na primer,
postoje u ekoj; 20 puta loiji od postojeih u vajcarskoj; 15 puta loiji od onih u Austriji, itd.
U takvim okolnostima, kada one male, istinske, pojedincu pojmljive, samonikle, raznolike,
jedinstvene drutvene grupe ive pod okupacijom dravnog egalitarizma, zajednica se nalazi
u kavezu, drutvo u bunilu, a pojedinac u procepu izmeu sistema i ivota. U takvim okolnostima, gde je pojedincu onemogueno da ivi kroz grupu, a nareeno mu je da ivi kroz dravu,
jedino to stvarno moe da postoji je panian strah od preuzimanja odgovornosti za sopstveni ivot. U takvim okolnostima, gde nema, niti moe da ga bude oseanja odgovornosti ili
kriterijuma odgovornog ponaanja, najneodgovorniji su u poziciji da nesmetano zaposedaju
ivotni prostor, okupirajui ga na nain koji se, zapravo, stalno i iznova obnavlja kao sve ono
to je moglo da bude izbegnuto, a nije (samozvani oevi nacije, oevi nacije manipulatori, ratovi, izoptenost iz meunarodne zajednice, diletantska tranzicija, centralistiko parazitiranje,
tajkuni, korumpirani politiari, lideri divljakih hordi, narko-bosovi i sl.). U takvim okolnostima
ekonomska se tranzicija odvija po scenariju preduzetnikog uzgajanja, a ne konkurisanja;
politika po scenariju uzgajanja viestranakog jednoumlja, a ne po graanskom samoprepoznavanju; drutvena po scenariju uzgajanja palanakih metropolista, a ne po samoprepoznavanju. Sama se, pak, decentralizacija pretvara u akvarijum za uzgoj smicalica drave
glavnog grada koja je svima ostalima prinudni izvritelj.
Samoivost nasleenog uma

Kako izvetava Evropska komisija, od 2000. do 2006. godine nerazvijeni regioni Evropske
unije korisnici njenih strukturnih fondova zabeleili su rast BDP-a po glavi stanovnika 50%
bri nego u ostatku EU, uz pad njihove stope nezaposlenosti od 3% (Miri, 2010: 61). To je
logina posledica uspostavljanja logine veze izmeu tranzicije i decentralizacije, tj. kada u
borbi izmeu solidarnosti i samoivosti pobedi ova prva.
Kako izvetava srpska vlada52, u ovom periodu EU je poklonila Srbiji oko pet milijardi evra a da
su pri tom nerazvijeni korisnici srpskih strukturnih fondova ostvarili viestruko sporiji rast od
ostatka Srbije, uz porast njihove stope nezaposlenosti koji vie ni statistika ne moe da meri,
ali i uz skoro prepolovljeno uee glavnog grada u nezaposlenosti Srbije. I ovde je na delu
solidarnost, samo na nain kako se to shvata u dravi glavnog grada koja je svima ostalima
prinudni izvritelj.
Naime, dok glavni grad ivi u ubeenju da su ovakva kretanja rezultat njegove sposobnosti,
podaci pokazuju da je to ipak rezultat neprimerene solidarnosti. Kako stvari stoje, ispostavlja
se da su najnerazvijenije sredine Srbije iskazale solidarnost prema svom glavnom gradu tako
to su se: i solidarno odrekle svog uea u pomenutom poklonu EU i solidarno smanjile svoje
uee u investicijama nacionalnog Fonda za razvoj za 55%, sve vreme duboko saoseajui sa
potrebom svog glavnog grada za isto tolikim poveavanjem njegovog uea u ovim investicijama.
Svakako, to ne predstavlja nita drugo do loginu posledicu upravo neuspostavljanja logine
veze izmeu tranzicije i decentralizacije, do ega dolazi kada u borbi izmeu solidarnosti i
samoivosti pobedi ova druga. Danas kada drava trai od najnerazvijenijih da budu iranti za
dravne kredite za mostove i metroe, koji ove druge inae savreno ne zanimaju, onda se to
pitanje zbunjujue postavlja kao pitanje solidarnosti. Zato to se, u takvim situacijama, drava
glavnog grada koja je svima ostalima prinudni izvritelj postavlja tako kao da moe da bira
izmeu tranzicije i decentralizacije. Pa da ovde uzme malo od tranzicije Slovake, onde malo
od tranzicije eke, tamo malo od tranzicije Maarske, i tako redom do sledee prilike, do
sledeeg slubenog puta koji treba da se opravda. I da joj se, za sve to vreme, moe bez decentralizacije, tj. sa narativom da nema gotovih reenja, da se i optine u Evropi ukrupnjuju, da
se Hrvatska prvo usitnjavala, a sad to menja, da treba biti odmeren i ne dozvoliti politizaciju
ovog pitanja, da e sve to eskalirati u pojavu lokalnih kabadahija (kao da su ovi nacionalni
manja glavobolja), da na lokalu nema kapaciteta, itd. Isto tako, kada najnerazvijeniji pokrenu
pitanje dravnog zaduivanja radi reavanja problema nezaposlenosti koji ne mora da bude
prioritetan problem razvijenih, to pitanje se, opet zbunjujue, postavlja kao pitanje solidarnosti. Zato to se i u toj situaciji drava glavnog grada koja je svima ostalima prinudni izvritelj
postavlja kao da je solidarni centralizam mogu. Pa da se onda moe, kao prilikom davanja
priesti, malo dati ovde, malo tamo, a prilog zadrati za ovozemaljskog sebe, dok se drugima
nudi onozemaljsko blaenstvo.
Centralistika tranzicija je samoiva, a solidarni centralizam nemogu to je jasno svima, pa
to mora da bude jasno i dravi glavnog grada koja je svima ostalima prinudni izvritelj. Ali,
oigledno je da to nije u njenom interesu. No, to ve nije njen problem. To je problem graana.
Prevara palanakog metropolizma

Matematiki izgledi da dva oveka budu slina procenjuju se na 1:250 milijardi, ako su ljudi
od istih roditelja, i praktino nikakvi ako su od razliitih roditelja (De Rougemont, 1989: 208).
Za srpske tranzicioniste, pa i mnoge decentraliste, matematiki i bioloki dokazi o naim
meusobnim razlikama nemaju nikakvu vanost.
52
Ocene su izvedene na osnovu podataka sadranih u dokumentima: Strategija privrednog razvoja RS za period 20062012; Strategija
regionalnog razvoja RS za period 20072012; Nacionalna strategija zapoljavanja 20052010.
170 :
Sablazan srpske tranzicije ne sastoji se u tome to vlast primorava pojedinca da plaa dravno
kloniranje ivota po sistemu klju u ruke, ve u tome to ga vara u pogledu njegovih stvarnih potreba. Jer je ovde re o neemu mnogo dubljem. Radi se o neemu to vodi gubitku
instinkta samoodranja i autoregulacije. Kada politiar namee ljudima uverenje da nemaju
kapacitete da se sami bave izgraivanjem svog lokalnog naina ivota, onda manji problem
predstavlja licemerje priznavanja poreske, a osporavanja upravljake sposobnosti ljudima.
Sutinski problem je u tome to taj politiar time obesmiljava slobodu osobe kao fundamentalnu civilizacijsku vrednost, a u prvi plan stavlja kolektivnu mo koju je drava konfiskovala.
Sutina problema je zapravo u tome to se ljudima na taj nain uzima tlo pod nogama jer im
se namee uverenje da je njihova prirodna potreba za sopstvenim nainom ivota besmislena.
Najvea opasnost, pri tom, preti od onih koji ive u stalnom procepu izmeu zaslepljenosti
tuim i postienosti sopstvenim nainom ivota. Palanaki metropolizam predstavlja paradigmu za takav odnos prema ivotu i, naalost, drutvenu istinu dosadanje srpske tranzicije i
decentralizacije. Nije na odmet podsetiti se i na ovom mestu De Rougemona, koji pie: Vidim
arhitekte, poput Doxiadisa, koji pie: Iskustvo nas pouava da jedino celine manjih dimenzija mogu biti shvaene od njihovih stanovnika te da im jedino takve mogu ponuditi okvir
ugodnog ivota (...) male urbane elije, po ljudskoj meri od 50.000 itelja (De Rougemont,
1989: 353). Ili: Da li je mogua sistematska evakuacija megalopolisa u nove gradove od po
pedesetak hiljada svaki, kako preporuuju nai najbolji urbanisti? Da li bi bilo uputno upozoriti
stanovnitvo velikih gradova na opasnosti od potresa koji im prete u vremenskom razmaku
to ga, ve sada, nauka moe predvideti? (...) prorauni bi pokazali da bi izgradnja dvesta novih
gradova manjih dimenzija kotala, s finansijske strane, manje od budetskog dolivanja, kap po
kap, radi spasavanja jednog jedinog megalopolisa na umoru a, u isto vreme, to bi omoguilo
da se suoimo s ozbiljnim problemom, ma koliko on bio neprimeren brojanom iskazivanju,
s problemom degradacije ljudskih odnosa u vrtoglavici od prevelikih dimenzija, u drutvenoj
praznini usamljenih gomila (De Rougemont, 1989: 262, 263). Ili: Da li je potrebno podsetiti da
su najznamenitija ostvarenja evropske kulture nastala u lokalnim aritima? Padova, manje
od tri hiljade stanovnika, u vreme Giotta, nije samo Giotto ve i averoizam. Firenca nije samo
Botticelli i neoplatonizam ve i Savonarola i predreformacija, ne samo Machiavelli i rasprava o
oveku. Weimar nije samo Goethe i Schiller ve i Jensko sveuilite, a otuda i nemaka filozofija
(...) A da li su i dvorovi vojvodstva Ferrare, Mantove, Milana. Urbina; Venecija, Gent, eneva,
Toledo, Montpellier, Coimbre, Oxford, Getingen (...) evropskog kroja? Ne znam. Oni su stvarali
Evropu, onu najsitniju Evropu kulture (De Rougemont, 1989: 306).
Na sreu, srpski tabor slobode, koliko god bio u povoju postoji. Budunost pripada njemu.
To nee moi da spree ni palanaki metropolisti drave glavnog grada koja je svima ostalima
prinudni izvritelj. Niti iko drugi.
LITERATURA
De Rougemont, Denis. 1989. Budunost je naa stvar. Beograd: NIRO Knjievne novine
Hajek, Fridrih August fon. 2002. Pravo zakonodavstvo i sloboda. Podgorica: CID; Beograd: Slubeni list SRJ
Klajn, Ivan i ipka, Milan. 2008. Veliki renik stranih rei i izraza Novi Sad: Prometej
Miri, Ognjen. 2010. Regionalna politika Evropske Unije kao motor ekonomskog razvoja. Loznica: Mladost
group doo
Peji, Irena. 2007. Regionalizam novi drutveni okvir. Ni: Centar za regionalnu politiku i Hans Zeidel Stiftung
Sran Dimitrijevi
For a transition of the centralization of Serbia

Summary
The transition is impossible without decentralization, and decentralization without transition is
disastrous. The first we had the last twenty years and we see now where it leads. The second we
had the last forty years and we have seen up to which it led. All these years this does not want to
admit only the state which is only the state of the capital, and to everyone else forced executor. It
still believes that freedom is when it is free to organize an Obraz. But free organizing citizens in the
municipality, it is not considered as a desirable kind of freedom even today.
Key words: transition, decentralization, state, freedom.
172 :
Boko Kovaevi
DEFICIT STABILNOSTI
I IZVESNOSTI IVLJENJA
174 :
Saetak
U ovom prilogu se analiziraju socijalni recidivi transformacije drutvene u privatnu svojinu u
tranzicionim, postsocijalistikim drutvima. Etnonacionalna politika zarobljenost drutva, posledice ratne privrede, jednostrana transformacija svojine aukcijom, dominacija partokratije otvorile su brojne kanale socijalne devastacije i raslojavanja drutva. Besperspektivnost, ugroena
egzistencija, nestabilnost i nesigurnost postaju dominantne odlike drutvenog ambijenta u Srbiji.
Drava kao provizorijum, i izostanak vladavine prava u njoj, postali su generator socijalne nestabilnosti i nepravinosti, odnosno, kriminalizacije i razaranja drutva. Izlaz iz ovih stanja i procesa treba traiti u sanaciji drutva i razvojnim projektima koji poivaju na bazinom konsenzusu
politikih i javnih aktera drutvene zbilje.
Kljune rei: tranzicija, socijalna politika, privatizacija, drutvena svojina, drutvene vrednosti,
civilno drutvo, politika stranka, sanacija, preivljavanje.
U procesima dugog trajanja tranzicije u postsocijalistikom ambijentu, svakako se, pored
ostalih problema, iitavaju nagomilane posledice uglavnom loe izvedene transformacije
drutvenog vlasnitva. Dugo trajanje se iznad svega odnosi na razorene socijalne slojeve
drutva. Ovi procesi nisu zavisili, niti zavise od modela privatizacije, ve uveliko od ukupnog
politikog i drutvenog ambijenta, od konstelacije socijalnih i politikih aktera. U osnovi, politiki
ambijent u drutvu omoguio je takav model transformacije drutvene svojine. Ako se zna
da je svaka privatizacija, promena drutveno/svojinskih odnosa, u osnovi nepravina, bar se
moe govoriti o najmanje loim reenjima. Kao da politika elita i politika vostva Srbije,
koji su imali mandat i kompetencije u vrenju vlasti, u protekle dve decenije nisu dovoljno
ozbiljno ni odgovorno prili transformaciji drutvenog vlasnitva. Politika vostva su dobrim
delom omoguili da taj proces bude obeleen nizom katastrofalnih promaaja sa nesagledivim socijalno-patolokim recidivima. Oni e, neminovno, i u narednim godinama optereivati
politiku, privrednu i socijalnu scenu. Stvorene su goleme provalije u sferama rada i ivljenja.
Drutvo se drastino socijalno polarizovalo, bez amortizera socijalne pravde. Nije artikulisana
konsenzualna razvojna strategija drutva.
U kritikoj analizi neposredne prolosti ovih prostora, uoava se da je Srbija, vie nego
ostale postsocijalistike drave, zahvaena nacionalizmom, koji je u biti i stvarao dravu na
ruevinama bive federativne zajednice, a ne obrnuto. Klasna homogenizacija biveg poretka
zamenjena je nacionalizmom i kolektivnim frustracijama raznih naboja. Sve je to i dovelo do ratova, ubijanja i razaranja. Postoji niz argumenata u prilog neminovnosti ratnog razvoda bivih
republika i pokrajina kada se zajai vetar nacionalizma. I pored obimne argumentacije, u koju
ovde ne ulazim, smatram da se Jugoslavija nije morala/trebala raspasti na takav nain. Suvie
nagomilani deficiti razuma i odgovornosti intelektualnih elita umnogome su stvarale politike
elite za viestranaje i demokratizaciju. Novostvorene politike elite su dolazile sa periferije
drutva. S druge strane, meunarodna zajednica nije razumela jugoslovenske specifinosti.
Optereenost veliinom, nepravdama iz prolosti, mitskom i legendarnom istorijom proizveli
su ambijent u kojem je ratovanje bilo, za te aktere, jedini izlaz.
Dominacija ovako konstituisanih procesa u drutvu u biti proizvodi ratnu ekonomiju i, nadasve, matricu ratnog profiterstva. Kasnije e za ove aktere opisano stanje biti nemali prostor
za kupovinu drutvene imovine. S druge strane, otvoren je proces estoke socijalne polarizacije i siromaenja stanovnitva. Nikakav naknadni dravni intervencionizam ili, pak, politiki
voluntarizam nisu mogli zaustaviti ili amortizovati pomenute procese. Dakle, poetak transformacije vlasnitva odvija se u krajnje rovitom institucionalnom ambijentu, u dravi kao providometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 175
zorijumu. Pravna i ekonomska regulativa bile su netransformisane i gotovo neobavezujue,

izmeu ostalog, i zbog sankcija meunarodne zajednice. U takvom politikom i institucionalnom ambijentu, nije nimalo nerealno to je proizvodnja rapidno pada, to se poveala nezaposlenost, to su se gasile i gase drutvene fabrike, to se izvori egzistencije trae u sivoj zoni
drutva. Siva ekonomija je dobrim delom pratila i socijalistiku matricu privreivanja, ali se
i enormno uveavala svih ovih godina tranzicije u Srbiji. Ne treba zanemariti posledice koje
je stvorila nezapamena inflacija poetkom poslednje decenije prolog veka. Ona je i te kako
doprinela uruavanju ionako rovite proizvodnje.
Hendikepi i deficiti u transformaciji pravnog i ekonomskog sistema zemlje tih godina praeni
su nepostojanjem transformisanog socijalnog sistema. Socijalna politika se svodila na socijalnu zatitu, na skromni intervencionizam drave, na dareljivost preko noi stvorenih bogataa
prema sirotinji, na povremene humanitarne intervencije stranih fondacija. Instaliranje postojane socijalne politike, kao vane karike u stvaranju drutvene stabilnosti i sigurnosti, nije
izvedeno, sem parcijalnih ili pak stihijnih rezova, odnosno, minkanja nasleenog socijalnog
sistema. O izgraenim rukavcima socijalne pravde ni danas se ne moe govoriti.
Dakle, sa ovakvim i slinim obelejima koordinata i determinanata politikog i drutvenog
realiteta Srbije, u smiraj prolog veka, nije se ni moglo oekivati da e proces transformacije
vlasnitva biti drugaiji. Ovo tim vie to je tadanja/sadanja politika nomenklatura Srbije
izabrala valjda najnepovoljniji model transformacije. Pod pritiskom hitnosti i legalizacije
imovine steene ratnom ekonomijom, ali i potrebe obezbeivanja sredstava za finansiranje
dravne aparature, ponueni model privatizacije se pokazao kao neuspean sa stanovita
obnavljanja i razvoja privrede i proizvodnje. Nemali deo vlasnika kapitala nije bio dorastao izazovima organizovanja kapitalistikog naina proizvodnje. Ve spomenuta pravna i ekonomska
neizgraenost i neuverljivost regulative i zakona te sporost i voluntarizam drave nisu mogli
da uvere strane investitore da ozbiljnije ulau u privredu i proizvodnju, sem nosioce tzv. riziko
kapitala. Izostajanje ozbiljnog spremanja drutva, nadasve politike naravi, otvorilo je prostor
za polureenja, za voluntarizam, za raundijski egoizam, za razna namirivanja i korupciju, za
bogaenje preko noi na nelegalan i sumnjiv nain.
Uporeivanje socijalno-politike scene postsocijalistikih drutava pokazae zabrinjavajue
zaostajanje Srbije. Mnogi generatori su u protekle dve decenije radili na ekonomskom i socijalnom uruavanju ovih prostora. Oito da su opsednutost nacionalizmom, voenje ratova na
prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine, inaenje sa meunarodnom zajednicom, reavanje
kosovskog vora na nehuman i nasilan nain proizveli odijum prema Srbiji i stvorili od nje negativnu destinaciju koju treba izbegavati, disciplinovati i, nadasve, raznim politikim i ekonomskim merama uslovljavati. Srbija jo uvek ima problem da se suoi sa neposrednom prolosti.
Najdrastinije se to iskazuje u izbegavanju da ispuni prihvaene obaveze isporuivanja
ratnih zloinaca. Proglaenje kosmetske samostalnosti i rezolutno nepristajanje na nju te (ne)
javno meanje u bosanskohercegovake konflikte i upotreba Republike Srpske za sopstvene
aspiracje i interese, nemirenje sa samostalnou Crne Gore upotpunjuju gamu nepoverenja
meunarodne zajednice prema naoj dravi. Ova otvorena politika pitanja i danas se generiraju iz unutranjih intelektualnih i politikih krugova i stvaraju nemali zazor inostranih nosilaca
moi i kapitala.
Privredno-ekonomska realnost Srbije pokazuje u nekim kvantifikacijama i uporeivanjima
sledee: indeks realnog kretanja BDP-a, u poreenju sa 1989 (100%), u 2008. godini bio u Srbiji
70%, a recimo, u Poljskoj 177%, Slovakoj 157%, Sloveniji 156%, Hrvatskoj 111%. Za
posmatrani period indeks industrijske proizvodnje je 51% u odnosu na 1989. godinu. Direktne
176 :
inostrane investicije od 1993. do 2008. godine u Srbiji iznose 13 milijardi, a u Hrvatskoj 21

milijardu amerikih dolara. Investicije po stanovniku u Srbiji iznose 1.700, u Hrvatskoj 4.700
amerikih dolara. Srbija je u 2008. godini ostvarila 17% izvoza u odnosu na BDP, a Slovaka
71%. Nezaposlenost je u Srbiji 1995. iznosila 24%, a 2008. godine 31%, dok je u Hrvatskoj bila
1995. godine 15%, a 2008. godine 10%.
Ovi i drugi parametri ukazuju na potrebu ozbiljenja nosilaca vlasti i definisanje sanacionog
programa drutva. Uspena i efikasna tranzicija nije do sada bila odlika ove drave. Radi se
o stvaranju stimulativnog privrednog ambijenta, strukturnim reformama, investiranju u
istraivanje i razvoj, radi se o kvalitetnim inostranim investicijama i, nadasve, o otvaranju novih
radnih mesta, o kvalitetu ivota. Ove zadatosti ekonomskog, privrednog razvoja su zamenjene oslanjanjem na malo, preteno domae trite, nedostatkom strukturne transformacija
privrede, neizgraenim i neefikasnim pravnim poretkom i preteno namirivakom politikom
delatnou vrilaca vlasti i sl.
1. Novi vlasnici
Tokom kritikog sagledavanja instaliranja kapitalistikog naina proizvodnje u
postsocijalistikim dravama, kao da se iitava reprodukcija matrice prvobitne akumulacije
kapitala, karakteristina za epohu nastanka kapitalistikih drutava. Znano je da su tada glavni
ceh platili vlasnici radne snage, da su bezduno eksploatisani. Taj model proizvodnje, stvaran
na logici drumskih razbojnika, ostavio je itav niz negativnih socijalnih i politikih posledica.
Nije razumljivo zato su postsocijalistika drutva, a posebno Srbija, u manjoj ili veoj meri
prihvatila ovu matricu instaliranja kapitalistikog drutva. Da li doista, kao to veli K. Kosik,
ivimo u drutvu i vremenu koje obeleavaju lumpenburuji, odnosno, lumpenpolitiari. Oni
proizvode lumpenproletarijat, oni proizvode sirotinju koja stvara veliko breme socijalnih i inih
konfrontacija u drutvu. Nikakvi naknadni amortizeri i intervencije pomou fondova i posredovanih davanja raznih asocijacija te oporezivanja i uzimanja od bogatih ne mogu biti od
velike koristi. U takvim okolnostima, od socijalnih intervencija ipak najvie profitiraju oni koji
distribuiraju socijalnu pomo.
U gotovo dvodecenijskoj transformaciji drutvene svojine, prema mnogim analitiarima,
neumno su rasprodata dobra preduzea. Ostala su ona koja su i u ranijem poretku imala problema sa poslovanjem. Dakako da ima i uspeno izvedenih privatizacija od stranih i domaih
vlasnika kapitala, ali su one u senci i manjini. Ako ostavimo po strani razna dovijanja i promene
u privatizacionom procesu koja su diktirala vladajua politika vostva, mogu se detektovati
sledee strukture drutva proizvedene ovim modelom privatizacije:
1. Stare/nove politike elite su, koristei svoj privilegovani poloaj i, dakako, politiki uticaj, dobrim delom uspele da postanu privatni vlasnici ranije drutvene svojine. Nemali broj politikih
poslenika biveg reima i politikih delatnika novog, tranzicionog procesa na razne je naine
uspeo da se namesti kao vlasnik. Kupovali su uglavnom dobra preduzea i obezbeivali uz
pomo drave znatne privilegije i olakice. To je ostvarivano raznim privatnim i partijskim
vezama, ali u okolnostima u kojima su postojale praznine u pravnoj regulaciji transformacije drutvene svojine. U osnovi, ovaj ealon vlasnika nije mario za zaposlene, za potovanje
preuzetih obaveza. Vie se bavio pitanjima pranja novca ili pak dalje unosne preprodaje
olako steene imovine.
2. Konzorcijum zaposlenih je, posebno u prvoj fazi privatizacije, bio jedna od matrica transformacije svojine. To je bio nain da zaposleni uz odricanje uloe skromna lina sredstva i da
ostvare vlasnitvo na preduzeima. To su u osnovi dobri privredni subjekti, koji su i nastavili

uspeno da posluju ostvarujui i potujui socijalni program, zaposlenost i egzistencijalnu
sigurnost.
3. Ratni profiteri su drutveni sloj novonastao stiui bogatstvo u ratnoj ekonomiji, ali i
uslovima privreivanja u ekonomskim i politikim sankcijama i blokadi meunarodne zajednice. Oni su uspevali da ostvare enormne prihode u ratnoj liferaciji robe, ali i nelegalnim
transferima (inostrane) robe u uslovima meunarodne blokade. Kasnije, posebno nakon
oktobra 2000. godine, ova grupacija je dobila ansu da legalizuje nelegalno steeno bogatstvo
kupovinom drutvene svojine. Najee nisu potovali socijalni program. Razvoj preduzea
nije bio u prvom planu, bilo je raznih nesnalaenja u voenju preduzea, izbegavanja preuzetih
obaveza prema dravi, ali i zaposlenima. Ovom segmentu novih vlasnika treba dodati i one
koji su na evidentno kriminalan nain doli do enormnog kapitala i, u sprezi sa politikom
elitom, usmerili ga u kupovinu drutvene svojine.
4. Drava kao vlasnik drutvene svojine se prepoznala u onim preduzeima koja su od interesa za drutvo i koja su ostala na vetrometini nakon neuspele privatizacije. Drava u osnovi
potuje socijalni program, odrava proizvodnju i brine se o zaposlenima, ali ova preduzea
nemaju vidljivi razvoj. Drava raznim merama i odlukama pokuava da ubacuje sredstva u njih
kako bi ih odrala. Ova preduzea e u dogledno vreme biti privatizovana.
5. Inostrani riziko kapital je takoe uzeo uea u transformaciji vlasnitva radi enormnog
profita na kratak rok, pri emu je radna snaga skromno plaana, simbolino se investiralo i, na
kraju, proizvodnja bi bila prodavana. Uz sve medijske najave i domaa politika kapitalisanja
ovih nosioca plasmana kapitala, ne moe se rei da je ova struktura ostvarila razvojne prodore
i obezbedila stabilnu egzistenciju zaposlenih.
Odnos novih vlasnika svojine prema socijalnim problemima drutva prepoznaje se u reduciranju postojee proizvodnje, u neinvestiranju u staru/novu proizvodnju, u otputanju zaposlenih, u neisplaivanju zarada, u isplati zarada nelegalno. Na ovakvo ponaanje drava ne
reaguje efikasno, ne sankcionie ga i minimizuje. Dakako da na stanje i procese u socijalnoj
ravni drutva utiu i spoljni faktori, meunarodne organizacije i asocijacije, relativno negativan imid Srbije u meunarodnoj zajednici zbog umeanosti Srbije u ratna zbivanja u bivoj
Jugoslaviji. Meutim, unutranje konstelacije i akteri su ipak kljuni kreatori stanja i procesa.
Pretpostavke za ekonomski i socijalni oporavak drutva ipak se nalaze u politikoj sferi. Ona je
upuena da stvara povoljan i stimulativan politiki ambijent da bi ostale institucionalne i organizacijske poluge sigurnije i uspenije funkcionisale. Teko je oekivati ozbiljnije, sistemske
pomake u ovoj sferi drutva zbog isprazne retorike, deklarativnog zaklinjanju u vladavinu
prava ili pak raznih palijativnih intervencija. A takvo ponaanje politikih aktera je manje/vie
evidentno.
2. Preispitivanje vrednosne matrice

Ovo drutvo ima sistemska iskliznua koja su nastajala godinama i ona stabilizuju destruktivne procese. U ovom drutvu je nuno na velika vrata nanovo promovisati rad i stvaranje,
opti i individualni sistem vrednosti. U okolnostima dovijanja, preivljavanja, podmiivanja,
sreivanja problema preko poznanstava nije mogue oekivati zdrav, ureen, organizovan
i odgovoran politiki i drutveni, a time ni poslovni ambijent. Proizvodi se i taloi socijalna
patologija sa dalekosenim posledicama po drutvo u celini. Ona inaugurie i proizvodi ideologiju siromatva za najvei deo stanovnitva. U ovim koordinatama deficita odgovorne
178 :
drutvene i politike strukture proizvodi se ponaanje u kojem se krivica za sopstveno stanje

trai u drugom, odgovornost se prebacuje na druge od komije do meunarodne zajednice. Dakle, izostaje poverenje u sebe, u sopstvene snage, izostaje artikulacija tih vrednosti
i kritiko, odgovorno sagledavanje ostvarenih rezultata. Odnos prema drugom, razliitom u
osnovi postaje veoma vaan za ovu zajednicu, drutvo. Ako postoje nepoverenje, nespremnost za razumevanje i netolerancija, to ne znai da treba sve odbaciti ili staviti u drugi plan
vrednosti poverenja, razumevanja i tolerancije ili pak smatrati da e ova vrednosna obeleja
ivljenja, drutva doi sama od sebe, po institucionalnom sreivanju drutva i normativnom
usavravanju pravnog sistema. Moral, pa i onaj drutveni, iznad svega se iitava u odnosu
onog to jesmo i onog to elimo, to nam je potrebno.
Usuujem se rei da je drutvenost stanovnitva Srbije nadasve uslovljena moralnim stanjem
nacije, naroda, manjinskih zajednica. U svakoj sistemskoj konstrukciji politiko/pravne arhitektonike drutva naprosto je vano promovisanje tih elementarnih veza izmeu individua,
pojedinaca, na kojima se gradi zajednica, a potom drutvo. Srbija je jo uvek tradicionalno
drutvo, sa niskim oktavama graanstva, individualnog i socijalnog dostojanstva dezideologizovane i nemanipulisane kolektivnosti. U tom artikulisanju i probijanju rajetinske svesti i
ponaanja, kao recidiva bivih vremena, u toj nedovrenoj graanskoj, dravnoj i partijskoj
identifikaciji u minulim vremenima ponovo su isplivali na drutvenu scenu, u smiraj 20.
veka, primordijalni i nadasve etniki nanosi kolektivne drutvene legitimacije. Drava, koja
inae uveliko ima problema sa elementarnim nepoverenjem stanovnitva, ipak ostaje jedini
i siguran mehanizam organizacije rada i ivljenja na ovim prostorima. Nemali broj istraivanja
javnog mnjenja ukazuje ve godinama na nisko i simbolino poverenje graana u institucije
sistema i drave. Shvatanje drave kao neobavezne zajednikosti, koju individualno treba
omalovaavati i potkradati, naprosto postaje prepoznatljivo ponaanje velikog dela naih
dravljana. Zato stanovnitvo ove drave nema poverenje u nju? Nema jednoznanih i ideologiziranih objanjenja niti posledinih, sistemskih prilagoavanja. Radi se o unutranjim
tektonskim promenama, na koje ova politika nomenklatura i establiment mora pristati i
nuditi delatne odgovore ako misli/hoe iskorak iz ove kvadrature kruga.
U opredeljenju da se gradi Srbija kao graansko drutvo neophodno je poi od temelja. Neophodno je promovisati kako sistem vrednosti, tako i institucionalnu, organizacijsku nadgradnju kolektivnosti i zajedninosti. U toj optici drava je zadatost za stanovnitvo Srbije, koju ono
treba da prihvati kao nuan i za sada neophodan mehanizam za ostvarivanje drutvenosti i
socijalnog dostojanstva.
U inventaru motiva koji odreuju i stimuliu ivot pojedinca, individue u drutvu, njegovo dobro i zadovoljstvo mogu se prepoznali odrednice stabilnosti, odnosno, egzistencije;
sigurnosti, odnosno, bezbednosti, izvesnosti, odnosno, perspektive, napredovanja i afirmacije.
Drutva, politiki poreci koji ne obezbeuju ove pretpostavke pristojnog ivota imaju problema sa trajanjem, poverenjem i, nadasve, razvojem. Oito je da egzistencija sada i ovde, da
uslovi ivota umnogome odreuju ostale gradivne elemente ivljenja. Iz tih razloga je veoma
vano da svaki sistem iznad svega pokua da obezbedi pristojnu egzistenciju za najvei deo
svojih dravljana, da garantuje sigurnost, da podastre realne projekcije izvesnosti, odnosno,
perspektivnosti ivljenja i da instalira mogunosti i anse za izbor i napredovanje, afirmaciju i
promociju. Iz tih razloga je bitno da se podri, da se grade i instaliraju drava, drutveni instituti
koji posreduju izmeu razliitih interesa ostvarujui ih na optimalan nain, u interesu najveeg
broja dravljana. Pri tome, ne moe se reprodukovati selektivno ponaanje drave, u zavisnosti
od politikog i ekonomskog uticaja pojedinaca, stranaka i drutvenih grupa. Radi se o primeni
vladavine prava, jednakog za svakog dravljanina bez izuzetka.
3. Potisnuto civilno drutvo

Jedan od sistemskih hendikepa ovog drutva, koji i te kako utie na njegovu socijalnu arenu,
jeste neizgraenost civilnog drutva. Kao da inioci vlasti, kao da dravna nomenklatura ne
eli da shvati da izmeu graana, dravljana i nje mora postojati civilna struktura u interesu
razvoja, pored ostalog, i boljeg socijalnog poloaja stanovnitva. Radi se o idejama, inicijativama i organizovanju graana u interesu boljitka, ali i efikasnosti i, nadasve, korisnosti drave
za njene dravljane. U osnovi, u modernim drutvima u kojima politiki akteri imaju ogromnu ulogu valja uvoditi i civilne aktere ne samo radi kontrole ve i kvaliteta javnog delovanja.
Ogromnu energiju graanstva koje ne pripada lanstvu politikih partija valja usmeriti ka javnosti i javnom mnenju radi reavanja vanih egzistencijalnih i razvojnih pitanja drutva, ostvarivanja kvalitetnijeg ivljenja, kontrole nad izvrnim agregatima vladanja. Ne radi se samo o
stvaranju raznih mrea graanskog organizovanja radi humanitarnih aktivnosti ve i o sindikalnom organizovanju, o raznim mreama socijalnog preduzetnitva i slino.
Civilne ideje, inicijative i organizovanja bile su u ekspanziji u prvim godinama tranzicije, pre
svega, prilikom otpora autoritarnom reimu, u borbi protiv nacionalistike histerije, voenju
mirovne politike. Nakon 2000. godine kada je autoritarni reim siao sa politike scene u Srbiji
civilne organizacije su se poele osipati i gubiti uticaj. Ta skromna struktura civilnih ideja i inicijativa nije dobila od demokratske vlasti adekvatnu podrku i logistiku za delovanje. ak su
i demokratske politike stranke od ovih organizacija stvarale svoje parapolitike subjekte.
Ovo se posebno iitava na tretmanu i sadanjem stanju nevladinih organizacija. One ivotare,
jedva preivljavaju, najee sa skromnim uticajem u javnosti i javnom mnjenju.
Posebna gama problema vezana je za sindikalno organizovanje. Pored sindikalnog pluralizma,
ove organizacije, uz sve potovanje prema njima, nisu uspele da se nametnu kao ozbiljan i
nezaobilazan subjekt u voenju socijalne politike, socijalnog dijaloga, regulacije radnih prava
zaposlenih, i dr. Radi se o sistemskoj marginalizaciji sindikalnog organizovanja koju je izvela
politika sfera u vrstoj saradnji sa vlasnicima kapitala, preduzea.
Otvoreni su i dramatini problemi stvoreni nakon neuspelih privatizacija. Procenjuje se da je
privatizovana etvrtina firmi. Evidentni problemi neisplaivanja ionako niskih zarada predstavljaju suvie teak teret za sindikalne organizacije. One nemaju adekvatnog i raspoloenog
partnera u dravnim i inim instancama koje donose odluke i ovlatene su za pravne sankcije.
Sindikat je danas na javnoj sceni iznad svega u funkciji amortizovanja, traenja privremenih
reenja za nagomilane socijalne i egzistencijalne probleme zaposlenih. Nedostatak poverenja
radnitva u sindikalne organizacije ipak je u osnovi sistemske naravi.
4. Socijalno raslojavanje
U postsocijalistikim vrenjima i tranzicionim rezovima u ukupnu arhitektoniku drutva desile
su se temeljne promene socijalne strukture. S jedne strane, stvarao se novi drutveni sloj od
vlasnika sredstava za proizvodnju i vlasnika kapitala, a na drugoj strani, rapidno je siromailo
stanovnitvo i padalo je ispod praga siromatva.
U tom golemom prostoru izmeu dva pola drutvenog strukturiranja nalazili su se kontigenti
radno aktivnog stanovnitva koji su inili osnovu za konstituisanje srednje klase, odnosno,
graanstva. Meutim, dramatini politiki procesi u poslednjoj deceniji prolog veka u
Srbiji doveli su do vidljivog siromaenja sve veeg dela itelja ove drave ili pak do njihovog
guranja u poziciju sve teeg obezbeivanja egzistencije. Valja imati u vidu to da je uruavanje
etablirane, legalizovane proizvodnje povealo okvire i uesnike u sivoj ekonomiji, koja je
180 :
prvenstveno bazirana na uslugama i sitnoj trgovini, na vercu robe iroke potronje iz susednih drava. U svemu tome transformacija vlasnitva je rapidno poveala broj nezaposlenih i
drastino smanjivala mogunosti novog zapoljavanja. Dakle, sistemski su otvoreni prostori za
razne vidove socijalne patologije od kriminala, verca, korupcije do nelegalnog rada. U tim
ne samo socijalnim iaenjima, drava, odnosno, politika vlast, odnosno, politike stranke
bile su i ostale glavni njihovi producenti. ak ni viestranaje ni javnost, demokratske i izborne
inovacije nisu mogle da obuzdaju negativne procese. Naprotiv, kljuni nosioci relativizacije
drave i selektivnosti u delovanju politike vlasti emitovani su preteno iz vostava politikih
stranaka, koje su pod platom demokratije i transparentnosti javnog i politikog ivota
produkovali neregularno stanje, skromni delatni uinak i neefikasnu dravu. Moe zvuati
pojednostavljeno, ali preteni manir ponaanja politikih, stranakih delatnika iitavao se u
bezonom dolaenju u poziciju da ine, konstituiu vlast radi namirivanja sopstvene koristi
i naloga koje je uslovljavala i definisala partija. To su novi vlasnici transformisane drutvene
svojine veoma dobro prepoznali i raznim aranmanima finansiranja partija i pojedinaca
obezbeivali prohodnost svojih interesa u etabliranim enklavama vlasti.
Jedan od znaajnih amortizera socijalnog uruavanja drutva je nesporno agrar, odnosno,
proizvodnja hrane. Nije samo sistem, drava, reim dobar deo svojih socijalnih naloga reavao
ekvilibristikom i uzimanjima iz agrara kontroliui cene, uvoz i izvoz ve je i nemali deo
stanovnitva reavao probleme egzistencije prihodima i proizvodima sa poseda u privatnom
vlasnitvu. Ne radi se samo o proizvodnji za sopstvene potrebe ve i o trinim vikovima.
Ma koliko se ruralne sredine uruavaju u svom ekonomskom, infrastrukturnom, kulturnom
pogledu, one jo uvek nalaze puteve da ostvare proizvodnju, ako ni za ta drugo, ono za
preivljavanje. Problem agrara i ruralnih sredina je mnogostruk i ne moe se ozbiljno reavati
palijativnim merama. Agrar i ruralne sredine imaju nemale i ne ba beznaajne resurse ne samo
za proizvodnju sirovina ve i za vie faze prerade. Sve to moe biti ozbiljan resurs zapoljavanja
i stabilnije egzistencije. Poseban segment ruralne politike za kojim vapi Srbija neosporno je
sreivanje vlasnike matrice bivih agrokombinata, a potom organizovanje proizvodnje hrane.
Ona je u biti, uz energiju, kljuni privredni resurs Srbije. Rasipniki se unitavajau sirovine,
odnosno, otpaci iz agrarne proizvodnje, a one realno mogu biti ozbiljni inioci u proizvodnji
raznih energenata. Takva orijentacije u podsticanju ove proizvodnje moe biti znaajan amortizer nezaposlenosti. Dakle, agrar moe biti mnogo ozbiljniji resursni potencijal proizvodnje
hrane i energije nego to je to sada.
Prema empirijskim nalazima iz Subotice, a ova sredina nije ni bolja ni loija od ostalih u Srbiji, uoava se da najvei kontigent stanovnitva, oko polovine, ocenjuje svoju poziciju reju
preivljavanje. To je ono stanje za koje se u svakodnevnom argonu kae sastavljanje kraja s
krajem. S druge strane, najvei deo stanovnitva e, dobrim delom motivisan svojom socijalnom pozicijom, izjavljivati da je bivi socijalistiki poredak bio neuporedivo praviniji i da je
obezbeivao mnogo veu stabilnost i izvesnost egzistencije. Da li vei stepen demokratinosti
drutva, pluralizam i formalno/stvarne slobode i prava mogu da kompenzuju socijalnu nesigurnost i neizvesnost graana? Kakva je to onda demokratija! Zato u tranzicionim drutvima
alternativa glasi iliili, zato treba da se potroe decenije ivota radi temeljnih sistemskih
promena i nadanja da bi jednog lepog dana veina stanovnitva lepo ivela? Ima li smisla
izvoditi korenite promene u drutvu i stvarati nove kontigente siromatva, oaja, bezizlaza
sve u interesu neke svetle budunosti? Na ova i slina pitanja zaista nema drugog odgovora
do ostvarivanja socijalne sigurnosti i ansi za zaposlenost sada i ovde. Sve drugo je iz zadatosti
ostvarivanja humane optike ivljenja naprosto neprihvatljivo.
5. Mogui ishodi
Svako serioznije i trajnije reavanje socijalnih implikacija privatizacije u Srbiji podrazumeva,
s jedne strane, temeljno redefinisanje sadanjeg sistemskog i politikog promiljanja i delovanja. Ovome treba dodati potrebu sanacije postojeih manje ili vie ekstremnih posledica i
rezultata transformacije drutvene svojine, koji proizvode socijalna raslojavanja i tenzije.
Kljuni nalog i izazov za politike i ine strukture koje odluuju svakako je promena, odnosno,
ostvarivanje saglasnosti o vrednosnim koordinatama drutva, o afirmaciji kulture rada, o odnosu
poverenja stanovnitva prema dravi. Od ovih konsenzualnih i promotivnih sadraja mogue
je graditi jednu konzistentan politiki ambijent, koji iznad svega podrava dobru proizvodnju,
zapoljavanje, pristojne zarade, investiranje, otvaranje novih prostora privreivanja itd. Ove zadatosti bi morale biti ne samo verbalno, ve i delatno kljune orijentacije i sadraji vrenja vlasti
Postojee stanje privatizacionih procesa se mora prihvatiti, ono se ne moe ponitavati. Drava
je upuena na to da do kraja rigidno deluje na nepridravanje preuzetih obaveza, uz efikasno
zakonsko reagovanje. U sadanjim, buduim privatizacionim procesima centralizovana vlast
mora dati neuporedivo vee kompetencije lokalnim zajednicama jer se u osnovi socijalni problemi ispoljavaju i sruuju u njima. Potrebna je ozbiljna rekonstrukcija, odnosno, decentralizacija vlasti, imovine i sredstava da bi se umnoio front subjekata u odgovornom odnosu prema
drutvenim problemima. Ovi/slini rezovi u politikoj strukturi drutva, sa neodlonim marginalizovanjem nacionalistikih frustracija, mogu raditi na stvaranju stimulativnog politikog
ambijenta. U takvom koordinatama ekonomska i privredna sanaciona/razvojna politika
ima anse za iskorak. Posledice e biti u zaustavljanju socijalnog uruavanja egzistencije
stanovnitva i kristalizovanje ozbiljnije razvojne politike, koja poiva na radu, znanju, stvaranju, istraivanju, optimalnom korienju sirovinskih resursa itd.
U ovakvoj/slinoj paleti sanacije postoje i instaliranja ozbiljne reformisane socijalne politike.
Svakako se ne moe zaobii korpus uticaja koji dolazi iz dravnih i inih institucija koje vode
fiskalnu politiku drutva, odnosa prema drutvenoj i javnoj potronji. Ne radi se samo o smanjivanju zahvatanja ve i o kompetentnosti i efikasnosti dravne administracije, ali i o mnogo
boljoj povezanosti ovih sfera drutvenosti sa privredom. Racionalizacija je neophodna jednako kao i obezbeivanje primene zakona, odnosno, vladavine prava.
Posebna korpa problema je svakako povezana sa potrebom da drava ozbiljno obuzda naraslu kriminalizaciju drutva, razne kanale korupcije, privilegija zbog stranakih usluga, prvenstveno u nelegalnom finansiranju. Ne radi se samo o donoenju zakona ve i obezbeivanju
alata koji e smanjivati prostor izmeu normativnog i stvarnog.
Dakle, radi se o jednoj kompoziciji politikog ivota sasvim drugaijoj od ove koja se danas
iitava. Uostalom, sve te neumnosti, nedoslednosti, voluntarizmi, privilegije i, nadasve, manipulacije najdirektnije se iitavaju u socijalnoj poziciji stanovnitva. Mogu se plasirati razliita
kitnjasta retorika i obeanja, traiti oteavajue okolnosti, ali konkretne promene ka boljem
ivotu u enklavama rada i ivljenja najbolji su indikator uspenosti politikih i inih aktera u
drutvu.
182 :
Boko Kovaevi
The deficit of stability and certainty of life

Summary
This contribution analyzes the social recidivism of transformation of social into private ownership in transition, post-socialist societies. Ethno-national political captivity of the society, the consequences of the war economy, one-sided property transformation by auction, the partocracy
dominance opened numerous channels of social devastation and stratification in society. Lack of
prospects, existence at stake, instability and insecurity become the dominant features of the social
environment in Serbia. The state as temporary entity, and lack of rule of law in it, became the generator of social instability and injustice, that is, sources of society criminalization and destruction.
The way out of these states and processes should be sought in the society recovery and in developmental projects which are founded on basic political consensus and public actors of social reality.
Key words: transition, social policy, privatization, social property, social values, civil society, political party, rehabilitation, survival.
184 :
Slobodan Cveji
IZVORI I ISHODI SIROMATVA

I SOCIJALNOG ISKLJUIVANJA U SRBIJI
186 :
Saetak
U ovom tekstu se daje kratak prikaz socijalnog iskljuivanja i siromatva u Srbiji. Naznaeni su
predtranzicioni i tranzicioni koreni socijalne iskljuenosti, zatim je ponuena jedna tipologija socijalne iskljuenosti i definisane najugroenije drutvene grupe. Pokretai socijalnog iskljuivanja su
razvrstani u etiri oblasti (ekonomsku, politiku, kulturnu i socijalnu). Uz to je prikazano nekoliko
indikatora sistemskih efekata socijalnog iskljuivanja u Srbiji.
Kljune rei: socijalna iskljuenost, siromatvo, tranzicija, ljudski razvoj, ranjive grupe.
Iako je uobiajeno da se odreenim istorijskim dogaajima oznaavaju poetak i zavretak
tranzicije, ve sa ovolikom vremenskom distancom od postsocijalistike tranzicije u Srbiji
te take blede i sve vie moemo da govorimo ne o specifinom istorijskom periodu, nego
o jednoj etapi istorijske transformacije srpskog drutva, privrede i kulture. U tom smislu,
moemo rei da tokom proteklih 20 godina srpsko drutvo prolazi kroz opsenu i dalekosenu
transformaciju. Ove promene dogaaju se kroz vie simultanih procesa transformacije: od
socijalistikog ka kapitalistikom drutvenom sistemu, od industrijskog ka postindustrijskom
drutvu, od relativno izolovanog ka otvorenom drutvu izloenom procesima globalizacije,
od ogranienog suvereniteta federalnih republika ka dravnom suverenitetu. Svaki od ovih
procesa podrazumevao je brojne promene koje su esto menjale pravac, to je dovelo do fragmentisane, diskontinualne, kontradiktorne i loe sinhronizovane slike transformacije srpskog
drutva.
Jedan od vidnih efekata ovakvog toka transformacije su siromatvo i narasle drutvene nejednakosti. Ove drutvene nejednakosti nisu samo ekonomske prirode ve se prepoznaju i u
politikoj i kulturnoj sferi i najee su markirane nekim oblikom diskriminacije. U duhu nastojanja da se konstituie zajednika socijalna politika u Evropskoj uniji (EU) sa zajednikim ciljem
podizanja socijalne kohezije, ove probleme moemo nazvati problemima siromatva i socijalnog ukljuivanja (Marlier et al., 2007). Za dalji tok i uspenost reformskih nastojanja u Srbiji
vano je prepoznati agense socijalnog iskljuivanja u Srbiji i posledice socijalne iskljuenosti.
Ako se, dakle, vratimo na liniju istorijskog kontinuiteta transformacije drutva Srbije, moemo
konstatovati da je opadanje socijalizma imalo dvojak efekat na siromatvo i socijalno
iskljuivanje:
1. Uinilo je vidljivim odranije postojee mehanizme socijalnog raslojavanja i diskriminacije
2. Omoguilo je konstituisanje novih takvih mehanizama.
Stari mehanizmi su poivali na nasleenim strukturnim i kulturnim osobenostima srpskog
drutva:
veliki procenat ruralnog stanovnitva i, unutar njega, mnogo sitnih poljoprivrednika
regionalne razlike
jo u socijalizmu konstituisan sloj zaposlenih siromanih (radnici niih kvalifikacija i iz
slabih privrednih grana)
Romi
Novi izvori:
ekonomsko nazadovanje koje je stare izvore uinilo naglaenijima
nezaposlenost vei broj nezaposlenih, tei ekonomski poloaj
privatizacija poveanje ekonomskih nejednakosti usled neravnopravnog pristupa privatizaciji dravnih preduzea
prisilne migracije veliki broj izbeglica iz Bosne i Hercegovine te Hrvatske i interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije
razliiti oblici diskriminacije: etnika, politika, diskriminacija prema seksualnim manjinama, invalidima i sl.
injenica je i da su institucije, mediji i graani postali osetljiviji za prava i socijalnu pravdu pa to
stvara sliku veeg siromatva i iskljuivanja u situaciji kada zapravo napredujemo u bavljenju
ovim problemima.
Ako se objektivno nastoji oceniti nivo socijalne iskljuenosti zemlje, onda se ne moe oekivati
potpuna ukljuenost. Uvek postoji bar neki broj osoba koje su iskljuene ili grupa koja je u
veem riziku socijalne iskljuenosti. Ako je tako, onda je poeljno da je iskljuenost niska,
prolazna (privremena) i monistika u pojavnom obliku (nizak nivo viestruke deprivacije i
iskljuenosti). Kakva slika socijalne iskljuenosti u Srbiji moe biti stvorena iz prethodnih nalaza?
Ako se posmatra u relativnom smislu, moe se rei da stanje nije loe. Indikatori ljudskog
razvoja su porasli u poslednjih nekoliko godina i dostigli prosenu vrednost zemalja u regionu (Jugoistone Evrope) (Human Development Report, 2010).53 Neki indikatori socijalne
ukljuenosti poput stope zaposlenosti i nezaposlenosti nisu davali dobar signal, ali su pokazivali znake poboljanja pre nego to je stigla svetska ekonomska kriza u 2009. godini. Neki
drugi indikatori, kao stopa siromatva i uee u obrazovanju, bili su mnogo bolji.
Meutim, kada se posmatra u apsolutnom smislu, situacija sa socijalnom ukljuenou nije
ba dobra. ak i tako nerafiniran indikator kao to je indeks ljudskog razvoja pokazuje znatno
nii skor za stanovnike jugoistone Srbije. to se tie indikatora socijalne ukljuenosti, zaposlenost je veoma niska, a nezaposlensot meu najviima u Evropi.54 Uee dugorono nezaposlenih osoba je veoma visoko. Siromatvo je veoma visoko u nekim grupama ili regionima
(Romi, ruralne oblasti, juna Srbija), a veliki broj graana je tik iznad linije siromatva i veoma
osetljiv na efekte krize. Odustajanje od srednjeg obrazovanja je jo uvek nisko, ali raste poslednjih godina. Takoe, rastui broj graana nema zdravstveno osiguranje. Ukupna slika socijalne
ukljuenosti je loija nego u EU kojoj Srbija tei.
A ako analiziramo profil socijalne iskljuenosti, on je loiji od ne ba dobrog. Velike grupe
graana su trajno socijalno iskljuene. Raznovrsnost socijalno iskljuenih je velika, meu
njih se mogu ubrojati razliite starosne, rodne, etnike, regionalne, obrazovne i druge grupe.
Mnogi od njih trpe viestruku deprivaciju: nisko obrazovanje, nezaposlenost, siromatvo i diskriminaciju u isto vreme. Teko je dati preciznu procenu broja socijalno iskljuenih bez pouzdane metodologije, kakvu e, nadajmo se, ponuditi anketa SILC, ali je jasno da govorimo o
stotinama hiljada ljudi.
ini se da postoje tri glavna tipa socijalne iskljuenosti koja se razlikuju u korenu i trajnosti
efekata:
Koreni konjunkturne iskljuenosti su u tekuim uslovima u privredi i drutvu. Ovo moe
biti nezaposlenost izazvana transformacijom privrede, siromatvo prouzrokovano
ovakvom nezaposlenou ili efektima ekonomske krize, kao i kulturna i politika dikriminacija grupe izazvana istorijskim dogaajima (npr. izbeglice). Ovakva iskljuenost moe
53
Vidi tabele 2, 3 i 4 u prilogu
54
Vidi Tabelu 1 u prilogu
188 :
biti smanjena optom razvojnom politikom, ali i relativno lako ciljana specifinim merama
politike.
Duboki koreni sloene iskljuenosti su u strukturnoj poziciji osobe ili grupe. Ova pozicija
se formira dubljim istorijskim kretanjem i verovatno reprodukuje meugeneracijski u
istom porodinom ili grupnom okruenju tako da poprima kulturne markere koji utiu na
formiranje jakog grupnog identiteta i oseanja pripadanja grupi. Ova vrsta iskljuenosti
obino podrazumeva viestruku deprivaciju i vie oblika iskljuivanja kakvi su: nisko
obrazovanje, siromatvo, diskriminacija. Ovakvu iskljuenost u Srbiji trpe, na primer, Romi
ili poljoprivrednici sa malim farmama (pogotovo ene pomoni lanovi porodinog gazdinstva). Ovaj tip iskljuenosti slabo reaguje na opte razvojne trendove, njime se teko
baviti i trai sloene mere politike i mnogo resursa (vremena, novca, ljudi, znanja).
Specifina iskljuenost je drutveno konstruisana oko odreene karakteristike koja
osobu ili grupu ini razliitom od ostalih (neki oblik invaliditeta, homoseksualna orijentacija ili starost). Ova vrsta iskljuenosti je veoma zavisna od kulturnog okruenja (koje
se najsporije menja) i trai jednako onoliko intervencije u zajednicu koliko i u aktivizam
iskljuenih osoba.
Naravno, razliiti tipovi iskljuenosti se mogu javiti istovremeno i u izuzetno teku poziciju
staviti iskljuene, kao i institucije koje treba da im pomognu.
Istorijske osobenosti, dugotrajni proces transformacije i strukturne odrednice privrede i
drutva u Srbiji doprineli su visokoj koncentraciji socijalne iskljuenosti u nekim drutvenim
grupama. Ovde navodimo one najbrojnije.
1) Romi. Ovo je kulturno osobena etnika grupa koja trpi najtei ekonomski i drutveni poloaj
u Srbiji proizveden sloenom drutvenom iskljuenou. Iako je Srbija jedina zemlja u Evropi
koja prepoznaje Rome kao konstitutivani narod, oni su suoeni sa ekstremnom drutvenom
segregacijom. Veina Roma ima veoma nisko obrazovanje, nezaposlena je, ivi u ekstremnoj
materijalnoj deprivaciji, veoma esto u nehigijenskim naseljima, gde im nedostaje osnovna
infrastruktura i uslovi za ivot. Kao posledica ovoga, meu Romima se javlja najkrai oekivani
ivotni vek, najvia smrtnost odojadi i visok stepen hroninih bolesti. Njihovo siromatvo je
ogromno i stvara kulturu bede koja umanjuje samopouzdanje i akcioni potencijal pojedinaca
i grupe u celini. Poseban problem lei u injenici da se Romi suoavaju sa dickriminacijskim
stavovima i ponaanjem veinskog stanovnitva, to ima posledice na svaki aspekt njihovog
svakodnevnog ivota: od obrazovanja, preko stanovanja i dobijanja socijalnih usluga, do
fizikih napada, pa ak i ubistava.
Postoji vie programa i mera politike koji se primenjuju da bi se donekle reio ovaj ozbiljan
problem. Ti programi i mere nastoje da poseku korene iskljuenosti Roma podravajui njihov
upis u kole, zdravstvenu zatitu, zapoljavanje, stanovanje, graansku i politiku participaciju.
2) Interno raseljena lica (IRL). Ovu grupu preteno ine Srbi raseljeni sa Kosova i Metohije
1999/2000. godine. Ali, ima u ovoj skupini i drugih etnikih grupa, a Romi raseljeni sa Kosmeta
su verovatno u najgorem poloaju trenutno u Srbiji jer su povremeno diskriminisani ak i od
strane domaih Roma. Iako su im priznata sva prava koja pripadaju graanima Srbije, veliki
deo IRL-a se bori sa ishodima konjunkturne iskljuenosti kao to su nezaposlenost, loi stambeni uslovi, pa i siromatvo.
Aktivne su neke mere podrke socijalnom ukljuivanju IRL-a, kao to je institucionalna podrka
Komesarijata za izbeglice Vlade Republike Srbije, stambeni programi i budetski transferi onima koji su ostali bez posla na Kosovu i Metohiji.
3) Dugorono nezaposlene mlade osobe. Na prvi pogled bismo rekli da je ova prilino velika
grupa bila pogoena konjunkturnom iskljuenou. Meutim, imajui na umu to da nezaposlenost mladih raste u celoj Evropi, treba da razmotrimo dublje strukturne faktore njihove
iskljuenosti. U Srbiji, ovi faktori se svakako odnose na sporu ekonomsku transformaciju nakon
socijalizma i opti problem visoke nezaposlenosti. Treba, meutim, istai da problem nesklada
izmeu obrazovnih profila koji se stvaraju u srednjim kolama i potreba na tritu rada takoe
ima jak uticaj na nezaposlenost ove grupe.
Stvorene su mere podrke zapoljavanju ove kategorije stanovnitva i one se primenjuju
pomou Nacionalne slube zapoljavanja (NSZ).
4) Domainstva bez zaposlenog lana. Ova domainstva su teko pogoena konjunkturnom
iskljuenou. Njihov broj je brzo narastao sa restrukturiranjem privrede, pogotovo u regionu
koji je ve bio najnerazvijeniji u Srbiji, onom na jugu.
Slaba pokretljivost na tritu rada i nepredvidljivo trite nekretnina ine aktiviranje ove grupe
tekim tako da vlada nastoji da stavi vei naglasak na regionalni razvoj i da dovede direktne
strane investicije u ovaj region.
5) Deca na selu. Loa infrastruktura, nizak kvalitet ivota, slaba ponuda vannastavnih i
vankolskih aktivnosti i siromatvo porodica dovode decu u skuen izbor i ograniene
mogunosti razvoja, to se odraava i na kasniju integraciju u drutvo (nastavak kolovanja,
pristup tritu rada, kulturna i socijalna participacija).
6) Stari na selu. Ovu grupu ine veinom sitni poljoprivrednici koji najee ive u udaljenim
naseljima sa slabom infrastrukturom. Mnogi od njih ive u dubokom siromatvu preivljavajui
od obraivanja malog komada zemlje i uzgoja neto stoke. Oni obino nemaju finansijske prihode (ili su oni minimalni) niti zdravstvenu zatitu jer nisu uplaivali doprinose za penzijsko i
zdravstveno osiguranje tokom aktivnog perioda. Najee, njihova jedina podrka je porodica,
ali, budui da mladi sve vie naputaju ruralne oblasti u potrazi za poslom, i taj oslonac slabi i
oni ostaju sami.
Vlada je usvojila mere za jaanje zdravstvene zatite ove kategorije, a neke nevladine organizacije (NVO) pruaju kunu negu starim osobama na selu.
7) Starije nezaposlene osobe (starije od 45 godina). Slino kao i domainstva bez zaposlenog
lana, i ova grupa je suoena sa konjunkturnom iskljuenou, esto kombinovanom sa strukturnim nasleem neefikasnih socijalistikih preduzea koja su ugaena ili privatizovana nakon
2000. Neke od ovih osoba su prihvatile otpremnine iz svojih preduzea, ali taj novac najee
nije investiran u novo radno mesto, nego u potronju. Mnogima od njih nedostaju znanje i
vetine za uspenu integraciju u nova preduzea, a povremeno se suoavaju i sa diskriminacijom od strane poslodavaca
Osim to je definisala model privatizacije preduzea koji garantuje socijalni program za zaposlene koji ostaju bez posla, drava preko mera NSZ-a daje podrku poslodavcima koji prime na
posao osobu stariju od 45 godina.
8) ene pomoni lanovi porodinih gazdinstava. Ove ene bi mogle biti tretirane i kao
podgrupa inae veoma socijalno iskljuenih sitnih poljoprivrednika. Meutim, one trpe
najgore posledice iskljuenosti u navedenim porodicama jer nisu samo siromane nego i
podreene konzervativnim vrednostima, rade prekovremeno bez nadoknade i nemaju go190 :
tovo nikakav uticaj na odluke i distribuciju prihoda u porodici. Uz to, retko su vlasnici zemlje
koja se obrauje (Babovi, Vukovi, 2008).
UNDP je sproveo istraivanje ekonomskog i socijalnog poloaja ove grupe, ali za sada se ne
primenjuje nikakva specifina mera podrke za nju.
9) Osobe sa invaliditetom (OSI). To je prilino velika grupa smanjenih sposobnosti koja trpi
posledice specifine iskljuenosti i kojoj je neophodna podrka za aktivno ukljuivanje u
drutvo. Mnoge OSI su sposobne za samostalan i aktivan ivot uz odreenu podrku kao to
su prilagoeno radno mesto, pristup javnim mestima, specifini sadraji ili pomagala za kulturnu participaciju.
Definisane su mnoge mere za podrku ukljuivanju OSI-ja. Najvanija od njih je verovatno Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, koji stvara pravni okvir za jedini istinski oblik socijalnog preduzea u Srbiji. Meutim, jo mnogo toga treba uiniti
na poveanju vidljivosti OSI-ja i solidarnosti sa njima.
10) Seksualne manjine. To je jo jedna grupa koja trpi specifinu iskljuenost. Ljudi koji nemaju
heteroseksualnu orijentaciju, kojih ima u svim segmentima stanovnitva i koji, shodno tome,
trpe i ostale oblike iskljuenosti imaju posebno naglaen problem kulturne i politike diskriminacije.
Uinjena su unapreenja nekih zakona kako bi se podralo njihovo socijalno ukljuivanje, ali
jo uvek su este velike tekoe u ostvarivanju nekih njihovih standardnih ljudskih prava. Ovo
je, pored OSI-ja i Roma, jo jedna grupa iju vidljivost treba poveati, kao to treba podizati
svest veinskog stanovnitva o njenom identitetu i pravima.
Socijalna iskljuenost pomenutih graana i grupa je rezultat dejstva razliitih pokretaa. Ovi
pokretai mogu biti razvrstani u polja ekonomije, politike, socijalnog podsistema i kulturnog
podsistema. U svakom od ovih polja, meutim, moe se napraviti razlika izmeu istorijskih i
tekuih pokretaa, kao i izmeu makro, meco i mikro nivoa.
1) Pokretai u ekonomskoj oblasti. U sutini, to su osnovni pokretai ekonomskog razvoja.
Porast BDP-a, investicije, preduzetnitvo, zaposlenost, kao i otvaranje privrede i pridruivanje
meunarodnim tritima i organizacijama, ine opte uslove za ekonomski prosperitet svakog graanina. Moemo naglasiti da kombinacija strukturnih faktora iz prethodnih sistema
(pre Drugog svetskog rata i iz socijalizma) jo uvek imaju uticaj na ishode razvoja i, u kombinaciji sa razornom ekonomskom politikom iz vremena Slobodana Miloevia, proizvode
veliki zaostatak u stabilizaciji trenda ekonomskog rasta. Direktne posledice toga su nizak
nivo BDP-a i visoka nezaposlenost. Osim toga, pozitivni rezultati ekonomske transformacije
se ne rasporeuju ravnomerno po regionima Srbije, to stvara nejednakosti na meco nivou.
Konano, pokretai ekonomske iskljuenosti mogu biti pronaeni i na mikro nivou, npr. u neravnopravnoj raspodeli unutar domainstva.
2) Pokretai u politikoj oblasti. Politika liberalizacija i snano graansko drutvo daju osnovu
za odriv razvoj inkluzivnog drutva. Zapravo, poto postoji veliki rizik da razvojne ekonomske procese zarobi i zloupotrebi nova (stara) elita, snaga institucija, posebno pravne drave,
kao i graanskih organizacija i pokreta, imaju najmanje jednaku ulogu u razvojnim procesima kao ekonomske performanse. Naalost, ovi akteri se formiraju sporo i nekonzistentno u
postsocijalistikoj Srbiji. Nakon politikih promena od 2000. godine bilo je previe politikih
kompromisa sa starim reimom i mnogo nefunkcionalnosti zakonodavstva koje su rasipale
dragocenu socijalnu energiju potrebnu za poveanje drutvene kohezije. Ovo je direktno uticalo na rast netolerancije i nasilja u drutvu i ugrozilo opte poverenje potrebno za uspostavljanje novih oblika solidarnosti. U ovom trenutku smo jo uvek pod pritiskom tekih posledica
ovih procesa, kako u formi nestabilnosti politikih institucija, tako i u sporoj decentralizaciji,
politikoj nezainteresovanosti te graanskoj pasivnosti.
3) Pokretai u socijalnoj oblasti. Ovde je panja prvenstveno usmerena na institucije. Srbiji
koja ima jako tradicionalistiko i paternalistiko naslee bila je potrebna stabilna i transparentna institucionalna postavka da bi ustanovila novi modus operandi. Meutim, tek odskora
su vidljivi znaci kretanja u tom pravcu. Najvei deo protekle decenije je potroen na vraanje
poverenja graana u institucije i izgradnju novih institucionalnih mehanizama nakon potpunog raspada tokom devedesetih. Uzimanje evropskog institucionalnog poretka za uzor bi moglo biti dobar podsticaj za Srbiju ako bi se adekvatno prilagodilo realnom okruenju. Za sada,
jo uvek ima mnogo dokaza loeg funkcionisanja institucija iskazanog kroz diskriminativno
postupanje i nepouzdanu zatitu osnovnih ljudskih prava. Prevazilaenje ovih prepreka je od
kljune vanosti za vraanje poverenja u institucije.
4) Pokretai u obalsti kulture. Promene u ovoj oblasti su obino najsporije i najtee je njima upravljati. Osnovni oblici pokretaa iskljuivanja u ovoj oblasti su preovlaujua politika kultura
i dominantni vrednosni obrasci. Prethodno predoeni nalazi su ukazali na to da u ovoj oblasti
jo uvek ima mnogo tekoa koje treba prevazii. Upadljive autoritaristike i ekstremistike
vrednosti u postkonfliktnom periodu, kao i lukrativni i populistiki etos u politikoj kulturi,
imaju za ishod rastuu netoleranciju, nedostatak solidarnosti i politiki pasivizam. Na ovo jo
treba dodati snanu redistributivnu vrednosnu orijentaciju u ekonomskoj sferi koja ograniava
obuhvat akcije brojnih aktera koji sebe vide kao gubitnike tranzicije.
Prethodno pomenuti pokretai se ponekad spajaju u kombinaciju koja proizvodi razorne efekte na transformaciju ka drutvu vee ukljuenosti. Poto Srbija kroz postsocijalistiku transformaciju prolazi sa znaajnim zakanjenjem, rizik od nepravedne raspodele trokova i dobitaka
transformacije je jo istaknutiji. To je situacija u kojoj bi drava trebalo da igra kljunu ulogu
i obezbedi socijalnu pravdu, pre svega, izgradnjom pravne drave, ali i kreiranjem mera politike i jaanjem institucija socijalne zatite kako bi se umanjili negativni efekti restrukturiranja
privrede. Ova uloga drave u oba oblika je, meutim, bila ugroena zbog dvaju glavnih razloga. Kanjenje u procesima transformacije je bilo toliko dugo da su rizici transformacije postali
toliko visoki da bi mogli da blokiraju bilo kakvo radikalno reenje kojim bi nova elita pokuala
da ubrza reforme. Ovo je, s druge strane, praeno nametnutim populistikim kompromisima
koji su proizveli visoke redistributivne trokove i umanjili efikasnost alokacije budeta. U
prvom navratu je ovo oito umanjilo siromatvo mnogih graana, ali je na dui rok inilo anse
za otvaranje novih radnih mesta manjim i skupljim i tako (iznova) usporavalo transformaciju
itavog sistema. Sve ovo ima posledice na jaanje institucionalnih kapaciteta za poboljanje
socijalne ukljuenosti, kao i na izmenu dominantnog vrednosnog obrasca u pravcu tolerantnog i solidarnog drutva.
192 :
LITERATURA
Arandarenko, M., Nojkovi, A. (2007) Pregled trita rada u Srbiji, Mimeo
Babovi, M. (2007) Poloaj ene na tritu rada, UNDP, u: Babovi, M. i O. Vukovi (2008) ene na selu kao
pomaui lanovi poljoprivrednog domainstva: poloaj, uloge i socijalna prava. Beograd: UNDP
Babovi, M. (ur) (2010) Izazovi nove socijalne politike. Socijalna ukljuenost u EU i Srbiji. Beograd: SeConS
Cveji, S. (2010) Post-tranziciona Srbija. Izbor ili nunost, u: Cveji, S. (ur.) Suivot sa reformama. Graani Srbije
pred izazovima tranzicijskog naslea. Beograd: igoja i ISI FF
Cveji, S. (ur.) (2010) Suivot sa reformama. Graani Srbije pred izazovima tranzicijskog naslea. Beograd:
igoja i ISI FF
Cveji, S., Babovi, M. (2008) LSMS IDPs report, Beograd: UNHCR
Cveji, S., et al. (2010) Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije, UNDP Belgrade.
Human Development Report 2010. The Real Wealth of Nations: Pathways to Human Deveopment. New
York: Palgrave MacMillan.
Ili, R., Babovi, M. i Cveji, S. (2007) Poloaj Roma na tritu rada u umadijskom okrugu, Kragujevac: Romski
informativni centar
Izvetaj o napretku Srbije za 2009. (2009) Evropska komisija, Brisel
Izvetaj o razvoju Srbije 2009. (2010) Republiki zavod za razvoj
Matkovi, G., Mijatovi, B., Petrovi, M. (2010) Uticaj krize na trite radne snage i ivotni standard u Srbiji.
Beograd: CLDS (Impact of Crysis on Labour Market and Living Standard in Serbia)
Marlier, E, A. B.Atkinson, B.Cantillon and B.Nolan (2007) The EU and Social Inclusion: Facing the Challenges.
The British Journal of Social Work, Vol. 37, No. 5
Mijatovi, B. (ur.) (2008) Reforme u Srbiji: dostignua i izazovi. Beograd: CLDS
Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji (2010). RZS i SIPRU
World Economic Forum (2010) The Global Competitiveness Report, dostupno na adresi http://www.weforum.org/documents/GCR10/index.html
Slobodan Cveji
Sources and outcomes of poverty

and social exclusion in Serbia
Summary
In this paper a short rewiev of social exclusion and poverty in Serbia is presented. Pre-transitional
and transitional roots of social exclusion are marked, and after that a typology of social exclusion
is offered and most vulnerable social groups defined. Drivers of social exclusion have been clasified
into 4 fields (political, cultural, social and economic one) and at the end few indicators of systemic
effects of social exclusion in Serbia have been presented.
Key Words: social exclusion, poverty, transition, human development, vulnerable groups.
PRILOZI
Tabela 1: Indikatori ekonomskog razvoja Srbije od 2001. do 2009.
Indikator
razvoja
Jedinica
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
1000 $
4,04
5,463
6,293
7,547
8,499
9,22
10,815 12,070
BDP (PKM), po
glavi stanovnika
EU27=100
21
26
26
29
32
33
34
36
Rast BDP-a u %
Realni rast
5,6
3,9
2,4
8,3
5,6
5,2
6,9
5,5
-3,0
Zaposlenost
Stopa
50,3
48,6
47,6
53,4
51,0
49,8
51,5
53,3
50,0
Nezaposlenost
Stopa
12,2
13,3
14,6
18,5
20,8
20,9
18,1
14,0
17,4
Produktivnost
rada u %,
BDP SKM po
zaposlenom
(EU27=100)
39
40
44
48
52
56
58
59
Strane direktne
investicije (SDI)
% BDP-a
1,4
3,1
6,9
4,1
6,1
14,1
6,2
5,3
4,4
Inflacija
(od decembra
do decembra)
Stopa rasta
40,7
14,8
7,8
13,7
17,7
6,6
10,1
6,8
6,6
Spoljni dug
% BDP-a
98,3
67,2
62,3
54,3
64,2
63,3
60,2
64,5
74,1
Budetski viak/
deficit
% BDP-a
-0,5
-2,6
-2,7
0,7
1,0
-1,6
-1,9
-2,5
-4,1
Rezerve NBS-a
Mlrd EUR
1,33
2,19
2,84
3,12
4,94
9,08
9,64
8,16
10,6
Nejednakost
u raspodeli
prihoda
Gini
koeficijent
0,29
0,35
0,33
0,34
0,32
0,32
0,30
0,30*
Siromatvo
(APD, za 2002.
LSMS
Stopa
14,0
8,8
8,3
6,1
6,9
BDP (PKM)
2008.
2009.
-
Izvori: Izvetaj o razvoju Srbije, 2010, za siromatvo RZS // * Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji 2010.
Tabela 2. Indeks humanog razvoja (HDI) i njegove komponente, 2010.

HDI
vrednost
Oekivano
trajanje ivota
na roenju
Prosean
broj godina
kolovanja
Oekivano
trajanje
kolovanja
BND po glavi
SKM 2008$
Bezprihodna
vrednost HDI
Grka (22)
0,855
79,7
10,5
16,5
27.580
0,890
Poljska (41)
0,795
76,0
10,0
15,2
17.803
0,834
Hrvatska (51)
0,767
76,7
9,0
13,8
16.389
0,798
Bugarska (58)
0,743
73,7
9,9
13,7
11.139
0,795
Srbija (60)
0,735
74,4
9,5
13,5
10.449
0,788
Rusija (65)
0,719
67,2
8,8
14,1
15.258
0,729
Gruzija (74)
0,698
72,0
12,1
12,6
4.902
0,805
Turska (83)
0,679
72,2
6,5
11,8
13.359
0,679
Drava (rang)
Izvor: Global HDR, UNDP 2010.
194 :
Tabela 3. Trend promene HDI vrednosti 19902010.

Drava (rang)
1990.
1995.
2000.
2005.
Promena HDI ranga

20052010.
2010.
Grka (22)
0,753
0,761
0,784
0,839
0,855
Poljska (41)
0,683
0,710
0,753
0,775
0,795
Hrvatska (51)
0,690
0,720
0,752
0,767
-2
Bugarska (58)
0,678
0,678
0,693
0,724
0,743
-1
Srbija (60)
0,791
0,735
-1
Rusija (65)
0,692
0,644
0,662
0,693
0,719
Gruzija (74)
0,679
0,698
-3
Turska (83)
0,552
0,583
0,629
0,656
0,679
-1
Izvor: Global HDR, UNDP 2010
Tabela 4. Indeks humanog razvoja prilagoen nejednakosti

HDI prilagoen nejednakosti
Vrednost
Ukupni gubitak (%)
Promena ranga
Gini
koeficijent
2010.
2010.
2010.
2010.
20002010.
Grka (22)
0,855
0,768
10,2
-2
34,3
Poljska (41)
0,795
0,709
10,8
34,9
Hrvatska (51)
0,767
0,650
15,3
-2
29,0
Bugarska (58)
0,743
0,659
11,3
29,2
Srbija (60)
0,735
0,656
10,8
28,2
Rusija (65)
0,719
0,636
11,5
43,7
Gruzija (74)
0,698
0,579
17,0
40,8
Turska (83)
0,679
0,518
23,6
41,2
Drava (rang)
HDI vrednost
Izvor: Global HDR, UNDP 2010.
Tabela 5. Vrednost godinjih EBRD tranzicionih indikatora za Srbiju od 2001. do 2009.

EBRD indikator
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
Liberalizacija cena
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
Trgovina i spoljnotrg. razmena
2,7
3,0
3,0
3,0
3,3
3,3
3,3
3,7
4,0
Privatizacija malih preduzea
3,0
3,0
3,0
3,3
3,3
3,7
3,7
3,7
3,7
Privatizacija velikih preduzea
1,0
2,0
2,3
2,3
2,7
2,7
2,7
2,7
2,7
Restrukturiranje preduzea
1,0
2,0
2,0
2,0
2,3
2,3
2,3
2,3
2,3
2,0
Politika konkurentnosti
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,7
2,0
2,0
Reforma bankarskog sektora
1,0
2,3
2,3
2,3
2,7
2,7
2,7
3,0
3,0
Reforma nebankarskih
finansijskih institucija
1,0
1,7
2,0
2,0
2,0
2,0
2,0
2,0
2,0
Infrastrukturne reforme
2,0
2,0
2,0
2,0
2,0
2,0
2,0
2,3
2,3
Srednja vrednost indikatora
1,86
2,33
2,40
2,43
2,59
2,71
2,74
2,86
2,89
Izvor: Izvetaj o razvoju Srbije, 2010

Tabela 6. Najkritinije oblasti Srbije prema Globalnom izvetaju konkurentnosti WEF za 2009/2010.
Teret dravne regulative
stub
rang
129
Zatita interesa malih akcionara
128
Efikasnost prava u reavanju sporova
124
Uspenost dravnih korporacija
120
Kvalitete ukupne infrastrukture
122
Kvalitet puteva
117
Stopa nacionalne tednje
123
Obuka zaposlenih
120
Razmere trine dominacije
131
Efikasnost antimonopolske politike
130
Snaga lokalne konkurencije
120
Odliv mozgova
132
Oslanjanje na profesionalno upravljanje
118
Uvoenje nove tehnologije u preduzeima
125
Izvor: Izvetaj o razvoju Srbije 2010.
196 :
Ljubomir Madar
STUPICE IZLASKA
IZ SOCIJALISTIKOG PORETKA.
DUGO PUTOVANJE KA TRINOJ PRIVREDI55
55
Autor je saradnik Instituta za strategijske studije i razvoj Petar Kari Alfa univerziteta u Novom Beogradu. Logistika i operativna
podrka ovog instituta dragocen je oslonac za sve moje radove produkovane u poslednjih desetak godina, ukljuujui i ovaj.
198 :
Saetak
Profesionalni krugovi i ira javnost jedva da se razilaze u oceni da je proces tranzicije u Srbiji,
posebno privatizacija kao njegova kljuna sastavnica, tekao na nain koji je daleko od poeljnog.
Broj privatizovanih jedinica stalno je bio ispod onoga to je bilo planirano, proces je tekao sporo
i sa znatnim uzmacima, a mnoga privatizovana preduzea pokazala su se kao neefikasna i ak
neodriva. Ne ba uspena privatizacija, kao i kanjenje u obavljanju drugih aktivnosti koje ine
iroko definisani proces tranzicije, dali su povod za estoke i na iroka podruja usmerene kritike. Svrha ovoga rada je da pokae da je tranzicija pritisnuta velikim brojem veoma raznovrsnih
ogranienja i da je spregnuta sa takvim teko savladivim preprekama da njen znatno uspeniji tok
nije ni trebalo oekivati.
Da bi se dostigla efikasna trina privreda, nije dovoljno da se kolektivno vlasnitvo jednostavno
pretvori u privatnu svojinu. Za ovu potonju se zaista dokazuje da je potreban uslov za efikasnost
decentralizovane privrede, ali uvek je bila, a takva i ostaje da bude, daleko od toga da se ispolji
kao dovoljan uslov za traenu ekonomsku efikasnost. Da bi pruila oekivani uinak, privatna
svojina mora da dobije izuzetno istananu i razraenu institucionalnu infrastrukturu, ukljuujui
transparentan i stabilan pravni poredak, sistem zatite svojine i ugovora, gustu mreu vlasnikih
registara, iroko razgranate institucije trita kapitala i, ponad svega, efikasno i nekorumpirano
sudstvo. Sve ovo pokazuje se ili posve odsutno ili daleko od toga da bude potpuno dovreno.
Ogromni zadatak tranzicije pokazuje se kao gotovo neostvarljiv ne samo zbog komplikacija
unutar same tranzicije nego i zbog doslovno nesavladivih politikih ogranienja. Ekonomska
raunica zapanjujue odstupa od politike aritmetike i mala je verovatnoa da e zvaninici slediti
putanju drutveno poeljne transformacije koja bi vodila stabilnom i odrivom privrednom razvoju. Politikim akterima vie odgovara grubi diriizam nego izgradnja jednog institucionalnog
poretka koji bi se sastojao od jednostavnih, svima poznatih i na sve jednako primenjenih pravila
igre. Diriistikim intervencijama akumulira se mo, a irenje dosega diskrecione kontrole stvara
izdaan prostor za razne oblike korupcije.
Kljune rei: politiki oportunizam, javni izbor, meustranaka konkurencija, izgradnja institucija,
tranzicija, privatno vlasnitvo, ugovori, sudstvo, neformalne institucije, dravni diriizam, pravila
naspram diskrecionog pristupa u ekonomskoj politici, korupcija.
1. Uvodne napomene
Iznenaenje se u teoriji informacija tumai kao mera naeg neznanja, to podrazumeva i
odsustvo informacija i neugodnu spoznajnu entropiju. Budui da predstavlja vii stepen
iznenaenja, uenje bi po logici stvari odraavalo odsustvo znanja u jo viem stepenu.
Nastavljajui gradaciju, gnevna osuda i estoka kritika nekog sleda dogaaja mogle bi u
dodatno uveanoj meri da budu i posledica i odraz iznenaenja, sa implikacijom koja je artikulisana odgovarajuim nalazima teorije informacija. Kad je re o tranziciji a pre svega o privatizaciji kao njenoj noseoj komponenti ini se da je postignut profesionalni konsenzus da ona
u svojim dosadanjim menadrima, protegnutim na razdoblje od oko petine veka, jednostavno
nije bila uspena. tavie, privatizacija, kao i sve ono to se oko nje i u vezi sa njom dogaalo,
okarakterisana je kao promaaj, kao epohalni neuspeh. Lako se mogu nanizati izvori u kojima
dominira takva ocena, ali ne bi imalo svrhe da se sastavlja predugaak spisak. Dovoljno su sugestivne sintagme koje figuriu u naslovima odgovarajuih dela: bearska ekonomija (Duani,
2008), privatizacija u zaaranim krugovima (Kovaevi, 2010), osvetnika privatizacija (Sekulovi,
2010) i kraj privatizacije i posledice (Drakovi, 2010). U tim i u brojnim drugim radovima o
tokovima privatizacije govori se u tonu koji ne ostavlja sumnju u pogledu nepovoljne ocene
kako postupaka ovog vanog tranzicionog procesa, tako, jo i vie, u pogledu njegovih
posledica, za koje se u brojnim komentarima konstatuje, pa i sa mnogo gorine podvlai, da su
pogubne. to se politikoloke literature tie, nisu izostale podjednako skeptine ocene promena u politikom sistemu i dugoronijih izgleda kakve na rovitom terenu partijskih meusobica
i teko predvidivih interakcija valja oekivati (Trkulja, 1993; Vueti, 1994; Komi et al., 2003;
Goati et al., 2004). Ton politikologa je, dodue, manje apokaliptian i manje kategorian, ali se
uz paljivije itanje lako razabire da tendencije na ovom ivotno vanom podruju nipoto
nisu ohrabrujue. Kad je o ekonomskoj strani ovog raomona re, ostaju trajni rizici dravnog
uplitanja u tekue poslovanje ovih posrnulih organizacija, kao i netransparentan i praktino
nekontrolabilan nain na koji ove firme upravljaju svojom imovinom. Sve to uz dobropoznate
rizike da se raznim oblicima zaduivanja neto imovinska pozicija ovih preduzea gurne u
beznadnu zonu negativnih vrednosti. Privatizacija se otegla kao gladna godina, preko svih
oekivanja i mimo svih nadanja. Postaje sve oiglednije da e se socijalizam pokazati kao neka
vrsta civilizacijske crne rupe: u tu provaliju zaleteli smo se sa neodoljivom lakoom egzaltiranog posezanja za neim to je izgledalo novo i velianstveno, ali se izlazak iz njega pokazuje kao tegoban i muan, a u nekim elementima, kao bezmalo nemogu. U terminologiji D.
Northa i koautora (2009. ss. 27, a potom ire 1825), kao da je re o svojevrsnom civilizacijskom
spustu koji je, posredstvom socijalisitke revolucije, drutvenu zajednicu duboko potisnuo iz
stanja univerzalno dosupnog pristupa (poloajima, funcijama, specijalizovanim delatnostima
u drutvenoj podeli rada Lj. M.) u prirodno stanje; u originalnom vokabularu, iz open access
state u natural state.
2. Veliina promene kao smetnja u obavljanju tranzicije

Kako god da se precizira u detaljima, tranzicija predstavlja krupnu promenu jedan veliki
skok koji podrazumeva globalno pomeranje celog sistema u jednu taku dovoljno udaljenu
od poetne da celu promenu uini jedinstvenom, svojevrsnom i neponovljivom. Promene
razliitog stepena iziskuju i razliitu metodologiju izuavanja i, takoe, izdiferenciranu analitiku modeliranja. A o izvesnom usmeravanju te promene, o upravljanju pojednim njenim
sastavnicama, da se i ne govori. Ako marginalne promene, kao i mnotvo sitnijih detalja na
globalnim putanjama kojima se formalizuju krupne promene, trae i pretpostavljaju razraen
analitiki instrumentarijum i sloene algoritme egzaktnog kvantifikovanja, sa krupnim promenama kao takvima to nije sluaj. Na onom nivou na kome se, uostalom uz nemale analitike
tekoe, modeliraju postepene i manje promene, oni krupni i epohalni preokreti su praktino
nesavladivi. No, ti optesistemski obrati imaju neke generalne karakteristike koje su podlone
makar i heuristikoj analizi, a imaju dalekosene implikacije u pogledu politike kojom bi se
usmeravali u eventualnim, bolje reeno, pretpostavljenim sluajevima praktine izvodljivosti.
Krupne promene su toliko markantne i imaju toliko elemenata koji se zbog iroko rasutih posledica ne mogu ignorisati da se o njima neke vane propozicije mogu izvesti i bez minucioznih
empirijskih i strukturnih analiza. O krupnim promenama se daju iskazati neke istine koje se,
nakon to budu saoptene, ne mogu prihvatiti drukije nego kao nesporne i samodokazive. O
krupnim promenama filozofi mogu, bez ulaenja u detaljnu mehaniku njihovog odvijanja, da
izreknu jednostavne a bezmerno vane iskaze pre nego akribini empirijski analitiari i tanije
od njih. Stoga e ovde, uz modifikacije i dodatke, biti korieno ono izuzetno efektno a, ini se,
trajno aktuelno Poperovo (1993/1971/, s. 24, a potom i cela glava IX, ss. 20821, a u njoj posebno ss. 20911) rezonovanje o celishodnosti i, ak, neizbenosti malih koraka (step-by-step) u
institucionalnom inenjeringu. Ukoliko se strategija malih koraka uopte moe okvalifikovati
kao inenjering. Velike promene su esto izvan domena mogueg i dostupnog, i to kako na
200 :
razinama pojedinanih organizacija, tako i na najviim ravnima, ukljuujui nivo zajednice kao
celine na kome se vodi tekua i, posebno, razvojna politika, ukljuujui i politiku uvek rizinih
i teko sprovodljivih institucionalnih prilagoavanja. Za velike promene potrebno je mnogo
toga ime veina drutava jednostavno ne raspolae, a u Srbiji bi ak i sama nada da se pribave
neki od preduslova za velike korake bila utopijska i nerasudna. U gotovo svim zajednicama, a u
Srbiji pogotovo, manjkaju tako bitni inioci prieljkivanog i neuverljivoplaniranog preobraaja
kao to su znanje, kvalifikovan kadar vian novim institucionalnim datostima, neophodna
realna i finansijska sredstva (nita u privrednom razvoju i institucionalnom usavravanju
nije besplatno!), pa ak i politika volja i s njom skopana motivacija dovoljno irokih klasa
subjekata od ije saradnje ili bar tolerancije nameravani preobraaj mnogostruko zavisi. Kakva
god institucionalna konstelacija da se zatekne u jednom drutvu, nepregledne mase subjekata razliito joj se prilagoavaju; tako esto nastaju situacije u kojima su oni dobro prilagoeni
i dovoljno moni i dovoljno motivisani da sauvaju status quo, dok su oni koji ele promene
lieni mogunosti da ita ozbiljnije porade na njihovoj realizaciji.
Uz ova tri opta inioca koji se nameu kao estoka ogranienja u realizaciji velikih institucionalnih promena, valja navesti i jedan, inae esto isticani specifian faktor rizika u sprovoenju
reforme. Re je o tome da ovaj epohalni, a po razmerama i implikacijama gotovo nevieni
regulativni pomak mora da izvede drava. Nezamislivo je da bi sistem spontano, sam od
sebe, mogao da se premesti iz regulativne depresije u koju se uruio usled sloma socijalistikog
drutveno-ekonomskog sistema u potpuno nov poredak, sa razvijenim sistemom trita i parlamentarnim demokratskim poretkom kao prateim, svakako prirodnim i jedino oekivanim
politikim pandanom. Ostaje kao zahvalan zadatak naunih i raznih drugih spekulacija da se
nasluti ta bi se dogodilo ako u dubokoj sistemskoj vrtai, u kojoj se poredak naao nakon
uruavanja socijalizma, ne bi bilo nikakve dravne intervencije i taj dobrano rastoeni institucionalni aranman bio preputen autonomnim silama, koje bi u tom stanju proloma i civilizacijskog iskliznua eventualno sam generisao. No, ostaje kuriozitet ije se implikacije tek postepeno i tokom evolucije sistema sukcesivno otkrivaju. Kuriozitet je u tome da u neko budue
stanje liberalnog poretka, trine alokacije i minimalnog dravnog intervencionizma sistem
bude preveden silno angaovanim dravnim usmeravanjem, uz dozu diriizma koja nije manja
od one kakva se sa liberalnih pozicija redovno kritikuje kao nedozvoljena. Ukratko, izrazito
jaka dravna intervencija sistem treba da prevede u jednu institucionalnu konstelaciju koja
treba bezmalo da oznai kraj neposrednog angaovanja drave u privredi!
Od nesumnjivog je znaaja jedan opti, moglo bi da se kae, sistemski rizik koji se vezuje za
sva tri inhibitorna inioca obrazloena u ovom odeljku. Naime, preduzimanje sistemski neprobavljivih, radikalnih i smelih koraka, zbog ogromne neizvesnosti i, maltene, izvesnosti
kataklizminog ishoda, preti da iz samog osnova diskredituje celokupnu reformsku filozofiju.
Kompromitovanje bi moglo da bude dvostruko. Prvo, pala bi dodatna senka na svaki pokuaj
da se uini neto odluniji korak u reformskom transformisanju drutva; zajednica bi stekla
odbojnost i mogla da odbacuje kao strano telo ak i realistino zamiljene i praktino izvodive korake ukoliko su smeliji nego obino. Bila bi, drugim reima, smanjena apsorpciona sposobnost za prihvatanje ambicioznijih poteza na planu institucionalnog prilagoavanja, ak i
ako su oni u domenu dostupnog. Drugo, mogao bi da bude kompromitovan, te u javnosti da
izgubi svoju atraktivnost, i sam trini ekonomski poredak sa parlamentarnom demokratijom
kao svojim politikim pandanom. Ako se prihvati da decentralizovani poredak odluivanja
i trini sistem kao njegov operativni konstrukt nemaju alternativu ili bar ne ni priblino
zadovoljavajui supstitut kad je re o privrednoj organizaciji drutva, onda bi takva diskreditacija trita bila ogroman troak drutvu kao celini. Kompromitovanje trita znailo bi stvaradometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 201
nje dubokih i trajnih politikih otpora modernim privrednim reformama, uz silno poveavanje
generalizovanih trokova uvoenja trinog mehanizma i uz jednako obespokojavajue obaranje verovatnoe uspeha tih i inae hazardnih posezanja u institucionalni poredak. Taj troak
je opasniji utoliko to je protegnut na veoma dugo budue razdoblje i to, usled generalno
visokih diskontnih stopa kod biraa i njihovih politikih predstavnika, nema anse da bude
na pravi nain percipiran. Time se pojaavaju rizici da se i u veem stepenu i na irem frontu u
drutvu uvrsti jedna praksa koja je i inae tipina u procesima politikog odluivanja: da se
krupne i po tokove budueg razvoja predodreujue odluke donose bez punog i tanog uvida
u posledice koje e iz njih proistei.
Tema i prostor ne dozvoljavaju uputanje u detaljnije nabrajanje i analizu ovih avantura, ali
e moda biti dovoljno da se navede primer iz Sjedinjenih Amerikih Drava, najrazvijenije
i u ekonomskoj politici svakako ne najmanje smotrene zemlje. U svojoj izuzetno prireenoj i
vanstandardno oblikovanoj studiji, Browning (2008, ss. 8591) pokazuje da je ameriki sistem
socijalnog staranja vuen i guran toliko poznatim politikim oportunizmom, koji se sastoji u
tome da politiki inioci graanima i drutvenim grupama dele ogromne mase nezaraenog
dohotka da bi za sebe na sledeim izborima ulovili glasove dostigao razmere uz koje doslovno potkopava celo drutvo, a dugoronije je oigledno neodriv jer bi se pod njegovim
teretom bukvalno slomila cela privreda! Tako su u 2005. godini ukupni izdaci za socijalnu
pomo iznosili itavih 5% GDP-a te zemlje i bili vei od ukupnih izdataka na odbranu (4%) i od
takoe ukupnih izdataka na osnovno obrazovanje (3,8%) (Browning 2005, s. 90). Obuhvatnija
analiza, u koju je ukljuen izvestan broj u ovom obraunu izostalih komponenti, pokazuje da
se u SAD redistribuira prema dole (downward) itavih 8% GDP! (s. 97).
Sa masom dohotka koja se preraspodeljuje kroz dravne kanale raste rizik iscrpljivanja razvojnog potencijala privrede i ak izvesnost da e konfiskatorna intervencija drave dovesti do
sasvim izvesnog usporavanja privrednog rasta. esto se zaboravlja da drava ne stvara dohodak te, da bi nekome dala ono to nije zaradio, mora od drugoga da uzme zaraeno. Dravne
preraspodele su, principijelno i operativno razdvajajui produktivne doprinose drutvenom
proizvodu od ubranih nagrada, silno umanjile podsticaje za rad i druge razvojno relevantne
aktivnosti. Ekonometrijske analize pokazuju zabrinjavajue smanjenje ponude rada usled ovih
toliko demotiviuih dravnih mera. Prema Browningovoj briljivo izvedenoj analizi, iroko
razueni i na mnogo strana rasuti socijalni program SAD-a predstavlja ogroman poduhvat
u Poperovoj terminologiji prevelik korak u socijalnom inenjeringu, koji u svojoj sadanjoj
izvedbi ne moe da opstane jer bi, u sluaju da nastavi putem kojim se kree i kako je jo i
sada koncipiran, jednostavno unitio privredu. Po predvianju ovog analitiara, drava e
silom ekonomskih neumitnosti od ovog programa morati da odustane. Program e tokom
dalje realizacije nainiti neizbena skretanja, ali iz tog epohalnog iskustva neposredno, pored
ostalih, proistiu dva zakljuka. Prvo, veliki korak na koji se u oblasti socijalnog staranja odvaila
amerika drava nije ostvarljiv i nije dostupan. I, drugo, kad konano budu (morale da budu!)
preduzete mere za njegovo demontiranje, ispostavie se da je svojom politikom drava
nepotrebno napravila ogromne tete i celu privredu spustila na niu dinamiku putanju rasta
od inae dostupne. I kad ne produkuju slom u doslovnom smislu rei jer ni politika ne moe
pristati na katastrofu koja bi i s njene take gledita tragino ponitila koristi od politikog
oportunizma veliki koraci nanose ogromne tete i (generalisane) trokove pre nego to pritisak pogubnih okolnosti politiku natera da od tih koraka odustane.
Tranzicija je, dakle, odve krupan posao da bi mogao da bude obavljen izjedna pa da to ne
bude praeno mnogim neminovnim deformacijama, odstupanjima, loim potezima i tetom.
Kad opseg poduhvata pree granice ostvarljivosti, nekakve njegove modifikacije su neizbene.
202 :
ivot po logici stvari ne prihvata pothvate koji se ne daju ostvariti. Ultra posse nemo obligatur;
ultra posse non potest esse. To znai da se ne samo zastraujue glomazan posao tranzicije nego
ak i njeni pojedini, takoe prohibitivno krupni segmenti po logici stvari dekomponuju na
vei broj znatno manjih skupina posla. Drugim reima, i sama tranzicija i pojedine njene jo
uvek goleme komponente neminovno se razlau i usitnjavaju na grozdove manjih i za realizaciju lakih poslova. Pri tom se nizbeno ispostavlja da ti dugi repovi sitnijih poslova trae i
uzimaju mnogo vie vremena nego to je prvobitno planirano za ukupnu tranziciju ali ivotne
neumitnosti to nikada ne dozvoljavaju u jednom golemom i svakako impresivnom bloku.
Ostaje zanimljivo pitanje oko koga bi opet mogle da se jave dijametralno suprotstavljena
miljenja. U odnosu na ono kako je zamiljana i ta se od nje oekivalo, tranzicija bez sumnje
predstavlja neuspeh. No, da li taj neuspeh treba posmatrati izolovano i zasebno poetkom
zavrne decenije proteklog veka planirano je neto krupno i neizvodljivo, pa je prirodno dobilo bitno drukiji ishod od oekivanog ili je radije posmatrati tek kao komponentu, dodue,
krupnu i mnogostruko kompleksnu neega jo mnogo krupnijeg. Ne bi li bilo smisleno
tranziciju posmatrati kao sastavnicu velikog socijalistikog eksperimenta, moda plemenito
nadahnutog ali utopijskog pregnua da se izgradi jedno novo drutvo, mnogo bolje od
onog iz koga se izlazilo uz tolike rtve i velike ljudske trokove? Kao to svedoi sudbina
socijalistikog poretka, taj eksperiment je morao neuspeno ba u obliku spektakularnog
sloma da se okona, a tranzicija je njegova zavrna faza, njegov tragini epilog. Moda nije
prirodno oekivati da se uspeno okona zavrni in neega to je samo po sebi pravi epohalni
promaaj. To bi moglo otprilike da izgleda kao oekivanje da poslednji in tragedije bude u
znaku nekog srenog zavretka; ako bi poslednji in predstavljao ili sadravao srean svretak,
tragdedija bi prestala da bude tragedija. Ipak ostaje distinkcija izmeu dva elementa u ovom
civilizacijskoj zamraju: kako god da je izvedena, tranzicija je zavrna etapa jednog ogromnog poduhvata koji je morao da se tragino okona; i u samoj tranziciji, budui da je i sama
golema i iroko rasuta, ishod mora da bude razliit, a to e rei, mnogo slabiji nego to se elelo
i oekivalo.
3. Rezultati privatizacije i dometi privatnog vlasnitva

U prethodnom odeljku je pokazano da je tranzicija kao velika drutvena transformacija bila
nesumnjivo neuspena, a veliki je broj analitiara koji argumentovano dokazuju (Kovaevi,
2010; Sekulovi, 2010) da se ona ispostavila kao spektakularan ekonomskopolitiki i drutveni
promaaj. Budui da se ovde sistematski zastupa stav, a teko da bi ga iko osporavao, da je
privatizacija najvanija komponenta tranzicije, moralo bi da sledi da je i privatizacija bila
neuspena. To je, uostalom, u vidu kratkog krokija, i pokazano u 2. odeljku ovog rada. ini
se oiglednim, a gotovo da je i logiki implicirano, da neuspela tranzicija povlai za sobom i
neuspeh privatizacije. Teko je i zamisliti uspenu tranziciju u kojoj bi privatizacija, kao njena
nosea sastavnica, bila tako upadljivo neuspela. Kovaevieva i Sekulovieva dijagnoza (2010)
logiki se uklapa u jednu posve konzistentnu shemu: bitni delovi tranzicije (pored privatizacije, tu su i socijalno staranje, sistem zdravstvene zatite, rekonstrukcija odnosa sa bliim i daljim
meunarodnim okruenjem, politika suzbijanja siromatva...) po logici stvari dele sudbinu
tranzicije kao celine.
No, kao da neuspeh privatizacije nije sam po sebi bio dovoljan, aktuelna etapa transformacije
otkrila je jo jedan, jednako markantan i posledicama bremenit neuspeh. Re je o uincima
koje je isporuila dobrim delom ipak transformisana i u reim privatnog vlasnitva prevedena
privreda. Performanse su vie nego razoaravajue i, ak i vie od toga, gotovo oajne. Ovde
nema mesta ni potrebe da se ulazi u analizu razvojnih tendencija tokom poslednjih deset ili ak
dvadeset godina. One su detaljno prouene i dobro poznate (Stamenkovi et al. 2009, ss. 15
28, 2935; Madar 2010, ss. 139). Dovoljno je samo telegrafski registrovati nekoliko injenica.
Bruto-domai proizvod je jedva premaio nivo dostignut daleke 1989. godine, industrijska
proizvodnja je jo uvek ispod te razine, zaposlenost je takoe, i to znatno, ispod nivoa iz 1989,
investicije su permanentno nedovoljne, a infrastruktura u kritinom stanju, siromatvo se
poveava tempom koji nikoga ne moe da ostavi spokojnim, broj penzionera se praktino
izjednaio sa brojem zaposlenih, spoljnoekonomski bilansi su opet permanentno, i to skoro
tragino, uneravnoteeni, a inflacija je najvia u regionu i jedna od najviih u iroko uzetom
evropskom, pa i svetskom okruenju. Na kojekakvim meunarodnim listama od konkurentnosti, preko uslova za obavljanje poslovanja, sve do korupcije i dalje Srbija zauzima tako
nepovoljna mesta da je o tim meunarodnim relacijama jednostavno neugodno i govoriti.
A ipak, duboko smo zagazili u novi institucionalni poredak. Vlasnika struktura je temeljno
izmenjena, uveliko smo u privredi u kojoj preovladava privatno vlasnitvo, individualno
preduzetnitvo postalo je nosilac ekonomske inicijative (u meri u kojoj je taj redak resurs jo
raspoloiv), na trite je preneseno mnogo odluka a meu njima i oigledno vanih koje su
ranije donoene u vantrinim aranmanima... Oekivanja su grdno izneverena, a ono to je
pre deset godina bila srena anticipacija danas se obrnulo u gorko razoaranje. Ako ovako
potraje, kao to e i morati da bude, u Srbiji e ostati malo onih koji e verovati u stimulativna svojstva privatne svojine i u njenu mo da drutvo uputi jednom efikasnom i dugorono
odrivom razvojnom trajektorijom. ta je onda sa tim privatnim vlasnitvom i da li je uopte
bilo vredno truda toliko drutveno angaovanje na njegovom institucionalizovanju? Evo nas
u svetu privatne svojine, a situacija nikada valjda nije bila tako beznadena, izuzimajui ratna
vremena, sankcije i sline periode estokih globalnih poremeaja. Da li su ideje i uverenja o
superiornosti privatne svojine bile puka tlapnja i teka iluzija? Nije li ona inferiorna u odnosu
na razne oblike kolektivnog vlasnitva sa kojima smo i uz koje iveli ranije? Da nije sluajno
privatno vlasnitvo generalno superiorno, ali zbog neega ba na ovim prostorima mnogo
nedelotvornije nego drugde?
Neka odmah bude dat nekakav, makar i zaobilazan i nedovoljno eksplicitan odgovor na ove
teke nedoumice. Privatno vlasnitvo je u principu superiorno. Ali, to u principu ne garantuje da
e se ono pokazati kao bolje od drugih oblika svojine pod svim okolnostima. Postoje okolnosti
pod kojima je privatna svojina onoliko efikasna kako to pie u standardnim udbenicima. Ona
je instrument i repozitorijum ekonomskih sloboda, inilac slobodnog preduzetnitva, preduslov preduzimanja novih poduhvata i generator dragocenih inovacija, mono i nezamenljivo
stimulativno sredstvo koje jedino moe na pravi nain da povee nagrade i doprinose, prevashodni instrument za realokaciju rizika i sredstvo koje omoguava da svako preuzme onoliko rizika koliko mu odgovara, ona je i moan instrument koncentracije finansijskih sredstava
koji omoguava da hiljade malih suvlasnika isfinansiraju ogromne investicione projekte... Ona
je sve to, a maltene nita od toga moe i da ne bude. A da li e biti zavisi! Valorizacija njenih
ogromnih potencijala zavisi od brojnih uslova, meu kojima su najvaniji institucionalni. A
meu ovim institucionalnim, najvaniji su oni koje bi trebalo a u krajnjoj liniji jedino ona
i moe da stvori upravo drava. Sa centralnim planiranjem drava je izbaena kroz (irom
raskriljena) vrata, a sada kao da se neoekivano i ba iznenaujue vraa kroz prozor. Privatno
vlasnitvo dae nabrojane, a i dobar broj onih koji nisu u tom spisku efekte samo pod uslovom
da drava uradi svoj deo posla, to znai, pod pretpostavkom da stvori institucionalno okruenje
koje niko drugi na pravi nain ne moe stvoriti, a bez koga gotovo nita od ogromnih potencijala
privatnog vlasnitva ne moe biti valorizovano. Efikasnost privatne svojine u prvoj, neposrednoj relaciji, ali i u krajnjoj liniji u doslovnom smislu zavisi od drave i njenog uloga u kreira204 :
nju jednog zdravog i stabilnog privednog, pre svega, poslovnog ambijenta. Drava je inilac
koji opredeljuje da li e jedna zajednica imati efikasan institucionalan poredak zasnovan na
privatnom vlasnitvu ili e privatna svojina postati izvorite patolokih devijacija i sistematskih
deformacija u alokaciji resursa.
Sa izvesnim iznenaenjem (valja jo jednom podsetiti da je ono, uz ostalo, i mera neznanja) otkriveno je ono to je unapred i odavno trebalo znati: privatna svojina je potreban, ali
daleko od toga da bude i dovoljan uslov za postizanje ekonomske efikasnosti. To znai da bez
privatne svojine nema osnova za nadu u efikasnost taj uvid je, uostalom, kljuna poruka
velikog socijalistikog eksperimenta ali da sama ona, bez mnotva drugih inilaca, meu kojima dominiraju oni nerazdruivo vezani za dravu, efikasnost niti mora niti moe da osigura. A
izmeu potrebnog i dovoljnog uslova ogromna je u ovom sluaju distanca. Od same privatne
svojine do aranmana za koji se osnovano moemo nadati da bi osigurao privrednu efikasnost
prua se ogroman prostor koji mora da bude popunjen brojnim i vrlo zahtevnim institucionalnim ustrojstvima.
4. Svojinska prava kao razvojni inilac i svojevrstan faktor proizvodnje

Sistem svojinskih prava vrlo je sloen, koncepcijski zahtevan i jo izazovniji u vazda kompleksnom stadijumu operacionalizacije. Kao i druga temeljna institucionalna reenja, izrasta evolutivno i formira se tokom dugih perioda, moe se rei, tokom itavih vekova. Mogu se kao
utopijske okarakterisati ideje o tome da se po kratkom postupku i takorei na tekuoj osnovi,
posredstvom institucionalnog inenjeringa, jednostavno izgradi sloena i zahtevna regulativna infrastruktura koja e privatnoj svojini obezbediti oekivanu efikasnost. Razlog je u jednostavnoj i lako sagledivoj injenici da se od te infrastrukture oekuje itav i to podui niz
svojstava i funkcionalnih karakteristika. Te je normativno postavljene dezideratume kompleksnog spleta regulativnih ustrojstava De Soto (2000, ss. 4462) formulisao na itavih 18 strana.
Poenta njegove interpretacije glasi da nerazvijena drutva imaju velik kapacitet izgradnje
elemenata fiksnog kapitala i drugih sastavnica realnog, materijalnog bogatstva i da se to fiziki
definisano bogatstvo permanentno uveava u meri koje nismo ni svesni. O njegovoj masi
nikada nemamo dovoljno precizne predstave budui da uglavnom nije pokriveno slubenim
statistikim sistemom i njegovim merenjima. Mnogo toga, i to u impresivnim masama, biva
stvoreno u sivoj ekonomiji ili na samim marginama oficijelnog sektora, uz tek delimino i jako
postepeno legalizovanje onoga to je u toj institucionalnoj senci mimo oekivanja kreirano.
Meutim, nad tim realnim bogatstvom, zbog odsustva legalizacije ili njenim tek postepenim
osiguravanjem, nisu u punom opsegu i strogom smislu definisana svojinska prava.
Odsustvo vlasnikih prava silno obezvreuje to znaajno realno bogatstvo ili, bolje reeno,
onemoguava njegovu punu valorizaciju. Dva potpuno identina elementa fiziki definisanog, materijalno opredmeenog kapitala (npr. dve kue ili dva poslovna objekta) imae potpuno razliitu vrednost ako imaju razliit pravni status: objekat sa potpuno formalizovanim i u
odgovarajue registre uknjienim vlasnitvom na tritu e vredeti mnogo vie od objekta koji
je ostao u sivoj zoni, bez vlasnikih prava koja bi nad njim bila uspostavljena. Lako je dokuiti
zato je svojina tako bitan uslov za punu valorizaciju realnog (materijalno opredmeenog) kapitala. Bez sigurnog vlasnitva i pouzdane informacije o njemu, kupac je u velikoj neizvesnosti.
Time to ulazi u transakciju iji je predmet objekat sa formalno neustanovljenim vlasnitvom,
on sebe izlae ogromnom riziku. Ve sutra moe da se pojavi neki subjekt koji na taj objekat
po nekoj osnovi polae prava ili nadleni organ uprave moe da redefinie njegov status,
ukljuujui i odluku da bude sruen, pa da kupac ostane i bez novca i bez onoga u ta je novac
uloio. Bez pravne nadgradnje nema prave poslovne izvesnosti, a nita toliko ne obezvreuje
stvari u pravnom prometu kao neizvesnost, tj. nepostojanje pravne garancije koja se tie
subjekta vlasnitva i precizno opredeljenih svojinskih prava uspostavljenih nad datom stvari.
Tu je fundamentalnu misao, koja je u isti mah i kljuni uvid u odsudnu vanost pravnog
poretka kao nadgradnje nad svetom fizikih stvari, De Soto (ss. 445) izrazio jednom monom
metaforom. On je neku aglomeraciju fizikih stvari nad kojima nije definisana i pravno formalizovana svojina uporedio sa planinskim jezerom koje ima veliku potencijalnu energiju, ali koje,
zbog okolnosti to nije izgraena hidrocentrala, nije energetski i ekonomski valorizovano.
Pravni poredak je analogan toj hidrocentrali: on ogromnu potencijalnu vrednost pretvara u
komercijalno dostupnu trinu i novanu vrednost, kao to hidrocentrala pretvara potencijal
planinskog jezera u generalno upotrebljivu, iroko dostupnu elektrinu struju. A verifikovana
trina vrednost, za ta je svojina i potreban i bezmalo dovoljan uslov, pretpostavka je visoke
prometljivosti i strujanja resursa prema alternativama njihove najefikasnije upotrebe. Ona
je tako sutinski preduslov efikasnog korenja svekolikog ekonomskog potencijala kojim
raspolae jedno drutvo.
Tako se dolo do prvog bitnog uinka vlasnitva: ono uslovljava, opredeljuje i otkriva ekonomski potencijal elemenata fiziki definisane imovine. Svojina, po De Sotu (s. 50), nad beskrajno raznolikim svetom fizikih elemenata imovine definie jedan paralelni svet (univerzum)
apstraktnih tvorevina koje taj svet odraavaju, ali ga rafinirano prevode u mnoinu ekonomskih vrednosti. Trino iskazane i potvrene ekonomske vrednosti osloboene su konkretnih
fizikih atributa proizvodno upotrebljivih stvari i beumno se kreu ka alternativama maksimalne valorizacije, ka opcijama na kojima e se kao vrednosti maksimalno uveati. Svojina
nije tek jedno za sve mogue svrhe jednako definisano pravo, nego je institucija koja uzima
mnotvo raznih oblika i svodi se u stvari na itave snopove prava. To znai da se povodom
istog materijalnog predmeta i na osnovu njega mogu uspostaviti brojna i raznovrsna prava
koja pripadaju razliitim subjektima, to znai da se izmeu raznih aktera uspostavljaju razliite
interakcije koje slue itavoj lepezi raznoraznih interesa, a u svakoj od tih relacija stvaraju nove
vrednosti i, to je u funkcionalnom smislu ekvivalentno, uveavaju postojee. Svojina kreira
viak vrednosti povrh one koja je inkorporirana u fiziki proizvedenim stvarima.
Institucionalizovanje i pravno ureivanje vlasnitva generie jedan niz razvojno relevantnih
uinaka, a dinamiki potencijal privrede podie na jednom toliko irokom frontu koji ovde
zbog prostornih ogranienja ne moe u celosti biti razraen, nego tek dotaknut. Valjano
specifikovana vlasnika prava, sa odgovarajuim informacijama dostupnim najiroj javnosti,
silno uveavaju mobilnost proizvodnih inilaca. Prometljivost realne imovine oigledno ne
moe da bude obezbeena ako nije osigurana dovoljno pouzdana informacija o tome ko je
njen pravi vlasnik. Bez mobilnosti, meutim, nema mogunosti za nesmetano strujanje resursa
kroz ceo sistem, a pogotovo izostaje mehanizam koji resurse usmerava na take njihove najefikasnije upotrebe. Trebalo bi da je oigledno kakvu ogromnu vanost za efikasnost korienja
resursa i izglede za njihovo proireno reprodukovanje ima sposobnost sistema da ih usmeri na
punktove maksimalnih potencijalnih uinaka. Vlasnika prava omoguuju, nadalje, potpuno
integrisanje informacija o koliinama i vrstama raspoloivih resursa; samo uz takve informacije
mogu se uoavati i smisleno razvijati alternative njihovog preduzetnikog angaovanja; te
alternative postaju bespredmetne ako se ne zna kakvi resursi i da li uopte postoje negde u
sistemu kao nezaobilazan uslov za njihovu realizaciju. Vlasnika prava daju resursima i neophodnu fleksibionost (fungibility) koja subjektima omoguava da jedan vid resursa prema
potrebi pretvore u neki drugi, pogodan za ostvarivanje pothvata kroz koje se oivotvoruju
preduzetnike alternative. Tek sa vlasnikim pravima u sistemu se uspostavljaju ne uske i personalizovane nego sistemski postavljene, to e rei, najire poslovne veze; oigledno je da
206 :
u tom silno proirenom poslovnom horizontu jednako upeatljivo raste broj korisnih opcija
na kojima resursi mogu da budu efikasno angaovani. S tim je povezano i znaajno, moe se
rei, spektakularno uveavanje autonomije privrednih subjekata svako u okvirima zakona
sa onim to mu pripada moe da ini ta hoe, bez potrebe probijanja kroz gusti administrativnih procedura i formalizovanih dozvola na raznim nivoima upravljake, zakonito birokratizovane hijerarhije. Vie autonomije znai vie slobode u izboru opcija za angaovanje resursa,
a samim tim i vee izglede, moe se rei, izvesnost za usmeravanje resursa na take na kojima
e dati maksimalne efekte.
Ovaj podui spisak vanih funkcija koje u ekonomskom sistemu obavlja formalizovana svojina,
kao i pratea, takoe iscrpnija nego bi inae bilo primereno, objanjenja i komentari imaju
dvostruju svrhu. Prvo, taj sistem daje iroku skalu izuzetno znaajnih ekonomskih i finansijskih
efekata. On na mnogo naina, od kojih neki i nisu dovoljno vidljivi i moda nisu u potpunosti
protumaeni, uveava obim transakcija i uslovljava mnogostruku i snanu ekspanziju vrednosti. On se bez rizika moe okarakterisati i kao vaan proizvodni inilac i moan razvojni faktor.
Drugo, re je o izvanredno kompleksnom institucionalnom ustrojstvu definisanja, zatite i
registrovanja svojinskih prava koji ne moe tek tako da nastane i rezultat je poduhvata, ulaganja, inovativnog modifikovanja i na dugi rok protegnutog evolutivnog razvoja koji je u nekim svojim komponentama uzeo itava stolea. Sve ove inioce i oblike razvoja sistema valja
shvatiti kumulativno, a ne alternativno. Do tog i takvog sistema ne dolazi se lako. Iako fiziki
praktino neotelotvoren, sav u raznim informacijama i simbolinim znacima, on je plod dugog i sistematinog razvoja i jedan od najvrednijih i najvie rafiniranih plodova sveukupnog
drutvenog razvitka. On je u neku ruku sinonim za visoki stepen razvijenosti i zavidnu poodmaklost u razvoju jednog drutva.
Iz onog to je reeno u prethodnom pasusu slede bar dva dalekosena zakljuka. Prvo, ne
treba se uditi kad se ustanovi da u nerazvijenim privredama izostaju ovako prefinjeni i
visokoizgraeni sistemi formalizovanog vlasnitva; takva drutva su dobrim delom i nerazvijena zato to takve sisteme nisu uspela da izgrade. Tako opsean, kopleksan i znanjem intenzivan sistem ne moe da se izgradi po kratkom postupku i na brzu ruku. Pretpostaviti lako i
brzo stvaranje sistema svojinskih prava isto je to i poverovati da se privreda prekono moe
pretvoriti od nerazvijene u razvijenu.
5. Nedoumice o institucionalnoj rekonstrukciji privrede

U prethodnom odeljku, a tu i tamo i tokom celog rada, obrazlagana je teza da prave uzroke
privrednog rasta, veliku tajnu njegovog iniciranja i trajnog odravanja valja traiti van sveta
fiziki definisanih proizvodnih inilaca. Odgovor na pitanje kako pokrenuti rast sadran je u
kompleksnom svetu institucionalnih aranmana. Stoga se prirodno javlja pitanje zbog ega
se zemlje ne orijentiu na radikalnu transformaciju institucija, i to na nain koji e usloviti
aktiviranje rasta i njegovo kontinuirano odvijanje na neodreeno, moe se rei, neogranieno
vreme. Indikativno je i umnogome intrigantno to to se ovo pitanje tako esto postavlja sa jasnim neodobravanjem (sporosti u izgradnji institucija) i ak sa naglaeno ispoljenim uenjem.
Ispostavlja se da ovim pitanjem moe logiki da bude izveden jedan niz odgovora, od kojih
svaki prua dodatne uvide u sloene i teko prohodne meandre mnogim rizicima optereene
institucionalne izgradnje nedovoljno razvijenih drutava.
Zato, dakle, forumi i zvaninici nisu izvrili svoj posao veka i zbog ega su propustili institucionalno da transformiu ovu privredu? Prvi mogui odgovor bio bi da oni to jednostavno
nisu mogli, da je taj posao bio isuvie krupan da bi bio makar u kojem obliku ostvariv i da bi
se tako pokazao kao element skupa opcija dostupnih aktuelnom politikom direktorijumu.
Taj odgovor kritiarima sigurno ne moe biti prihvatljiv jer on podrazumeva odsustvo razloga
za bilo kakvu kritiku. Ublaena (pod)varijanta ovog odgovora bila bi da ovi na vlasti zaista i
nisu sposobni da izvedu taj centralni pothvat ovoga vremena, ali da postoje drugi, sposobniji
i posveeniji ovom izazovu, koji bi to bez sumnje oposlili. Snano artikulisan kritiki ton ostaje
i u ovoj varijanti optubi, a da se ne uoava da on ve i u toj blaoj interpretaciji gubi opravdanje. Naime, ako na odgovorna i drutveno najznaajnija mesta nisu doli oni sposobni, onda
je posredi sistemski defekt u vanom segmentu kadrovske selekcije, a u meri u kojoj se taj
institucionalni defekt ne moe trenutno otkloniti, drutvno je suoeno sa jednom objektivnom
smetnjom u iznalaenju pravih ljudi koji bi taj veliki zadatak izvrili. Isto bi rezonovanje bilo
primenljivo i na jo jednu, takorei susednu, opet blau varijantu po kojoj vladajui direktorijum, dodue, ne zna da izvede operaciju usavravanja regulativnih ustavnova, ali bi, samo ako
bi hteo, mogao tome da se naui. Treba uoiti da se i ova procena svodi na vanu sistemsku, a
to znai, objektivnu smetnju: motivacija za uenje jedno je od najvanijih sistemskih svojstava,
pa ako su oni na najodgovornijim mestima u hijerarhiji drutvenog usmeravanja propustili da
naue neto bitno za svoj rad, sledi da sistem nije generisao odgovarajuu pobudu ili bar prinudu. A otkloniti tu sistemsku smetnju tee je nego obezbediti neki poeljan uinak privoleti
vladajui direktorijum da se lati neto i da naui unutar sistema kakav se u posmatranom
trenutku zatekao.
Najblii bi duhu aktuelnih plahih i silovitih kritika bio stav da zvaninici i agencije te forumi u
koje su smeteni imaju mogunost radikalnog delovanja i u stanju su da osiguraju potrebna
poboljanja, ali jednostavno nee jer to nije na liniji njihovih uskih, partikularnih, egoistinih
itd. interesa; oni za prave poteze, za akcije koje bi istinski bile na liniji opteg interesa jednostavno nisu motivisani. Odsustvo motivacije ovde znai da radije, i to sistematski, idu za
vlastitim sebinim interesom nego to se trude da unaprede opti interes zbog koga i zauzimaju visoka uticajna i prestina mesta u drutvenoj hijerarhijii. Ovo deluje kao precizno
centrirana, do kraja personalizovana kritika visokih poloajnika u vladajuoj garnituri, ali ona
to zapravo nije. Motivacija koju sistem generie u smislu ovakvog ili onakvog ponaanja objektivno je svojstvo institucionalnog poretka unutar koga se vodi ekonomska politika i odvijaju
procesi samog politikog odluivanja u najirem smislu rei. iroko je prihvaeno, a ekonomisti su prvi koji na tome insistiraju i trajno e to initi, da se pojedinci i svi drugi drutveni subjekti
ponaaju shodno motivaciji kojoj su u datom sistemu izloeni. To opredeljenje za motivaciju
pokretano i sistemski uslovljeno ponaanja aktera u drutvenim procesima prihvaeno je i
naglaeno u tolikoj meri da se odgovarajui modeli optimizacije, prvobitno razvijeni unutar
ekonomije i namenjeni formalizaciji ponaanja unutar privrede, odavno i uveliko primenjuju
i na ponaanja daleko izvan nje: u porodinim odnosima, ljubavi i braku, kriminalu, pravnim
aranmanima, pa, naravno, i u politikim ponaanjima. Ekonomisti su poslednji koji smeju, ili
ak imaju pravo da kritikuju ponaanja kroz koja posmatrani subjekti zauzimaju onakve opte
orijentacije i donose one odluke koje su u njihovom dakako, individualnom, jer u ovom
kontekstu neki drugi interes nema osobitog smisla precizno specifikovanom interesu.
Odnos izmeu individualnog i opteg interesa dodatno se komplikuje injenicom da je forsiranje vlastitog, dakle, parcijalnog interesa neretko (ipak!) uslov i za put koji znai uvaavanje
opteg interesa. To e se desiti u sluajevima velikog razlaza izmeu optedrutvene raunice
javnog interesa i (prizemne i sebine) aritmetike individualne korisnosti: ako bi potpuno pre208 :
davanje javnom i totalno ignorisanje individualnog interesa vodilo politikom krahu datog
pojedinca, npr. gubitku trke u sledeem izbornom ciklusu, i ako bi alternativni politiki inilac
bio (kao to se u Srbiji upadljivo nametao, a takav i ostaje!) izrazito inferioran u odnosu na
vladajuu postavku, onda je znatno uvaavanje pojedinanog interesa, kao uslov politikog
opstanka, u isti mah i na liniji javnog dobra jer zajednicu titi od (naglaeno) inferiorne politike
alternative. Druga zanimljiva kvalifikacija jeste da javni interes i parcijalni interes dunosnika
koji obavlja javnu funkciju nisu meusobno nezavisni, a pogotovo ne moraju da budu (uvek)
sukobljeni. U indivudualnom interesu zvaninika koji za drutvenu zajednicu i u njeno ime
donosi krupne odluke moe da bude to da u visokom stepenu stremi realizaciji javnog interesa. To e se desiti ako on na osnovu toga obezbeuje ugled, presti, mogunosti napredovanja u karijeri, drutvenu reputaciju, pa ak i mesto u istoriji. Analitiki uzev, javni interes, kako
god da je definisan, javlja se kao argument u individualnoj funkciji korisnosti pojedinca koji je
ovlaen i zaduen da u ime drutva donosi (krupne) odluke. Taj vaan dodatni argument u
individualnoj funkciji korisnosti nai e se ako (1) u sistem budu ugraeni mehanizmi koji e
individualnim dobicima nagraivati uspeno ostvarivanje javnog interesa, odnosno, na analogan nain kanjavati neuspehe u realizaciji opteg dobra, i ako (2) nekim sluajem u odabranim pojedincima ne progovori kantovski glas savesti kao dragocena izvedenica kategorikog
imperativa. Mogu li se Marija Terezija i Katarina Velika uopte zamisliti u fukciji ostvarivanja
nekakvih sitnih, prizemnih, strogo sebinih interesa? Svoje sebine i uske interese, ako ih je
i bilo, one su odavno i uveliko ostvarile; ostaju javni interesi, oni definisani na nivou itavih
carevina, kao motivi koji ih pokreu u njihovom istorijski dimenzioniranom delovanju.
6. Prepreke institucionalnoj modernizaciji i implikacije

za kritiku evaluaciju vladajuih garnitura
Prvi, veoma direktan i jednostavan dokaz zasniva se na konstataciji da su institucije u krajnjoj
liniji jedini inilac privrednog napretka i da se samo institucionalnim sredstvima razvijanjem
i prilagoavanjem ustanova moe pokrenuti a potom i dugorono odrati privredni razvoj.
Kad proizvoljno, i po volji brzo, graenje i preoblikovanje institucija ne bi bilo nemogue, na
svetu ne bi bilo nerazvijenih zemalja. Svaka bi drava prosto odabrala institucije koje su sa
stanovita podsticanja rasta a potom i sa take gledita unapreivanja drugih aspekata socijalne evolucije optimalne i dokazano efikasne. Privredni razvoj bio bi obezbeen po kratkom
postupku i bez prateih komplikacija, a posebno bez inae neizbenih trokova. Iz injenice da
takav rast po porudbini nije empirijski zabeleen i da izmeu razliitih zemalja tokom dugih
razdoblja opstaju ogromne razlike u stepenu razvijenosti, sledi da institucije ne mogu po volji
da se (pre)oblikuju i da u mukotrpnim i hazardnim procesima institucionalnog razvitka deluju
mnoga estoka ogranienja koja planeri i arhitekti tog razvitka ne mogu otkloniti.
Drugi jednako jednostavan i u doslovnom smislu zdravorazumski dokaz nemogunosti brzog
i po volji doziranog institucionalnog inenjeringa sastoji se u postupku koji poiva na prethodnoj konstataciji, koja bi mogla da bude univerzalno prihvaena, da ekonomka politika udara o
institucionalna ogranienja i da ne moe nesputano da se vodi jer je omeuju sistemske stege i
prepreke. Ako se dozvoli da u formulisanju i realizaciji ekonomske politike postoje ogranienja
koja opredeljuje i diktira sistem, utoliko pre se, po logici stvari, mora dozvoliti da ni samo razvijanje sistema ne moe da tee nesputano i prema nekim (i neijim) eljama i potrebama. Sistemski preobraaji su, naime, mnogo kompleksniji, zahtevniji i hazardniji, pa se sa ogranienjima u
njihovom ostvarivanju mora raunati i pre nego prilikom voenja ekonomske politike.
Trei dokaz zasniva se na ve raspravljenoj Poperovoj analizi (neizvodljivosti) krupnih koraka
u socijalnom inenjeringu. U 3. odeljku dokazano je, naime, da su krupni koraci u drutvenom
inenjeringu neizvodljivi. Izvodljivi su samo sitni, u neku ruku, marginalni koraci. Argumentacija
se sada moe prebaciti na uvek aktuelan plan brzine institucionalne transformacije. Realizacija
nekog malog koraka proizvoljno odabranog vrlo velikom brzinom analitiki je ekvivalentna
realizaciji velikog koraka uz srazmerno manju brzinu. Sledi da brzina institucionalnih promena, bez obzira na veliinu koraka kroz koje se ostvaruje, ne moe biti po volji birana nego je
ograniena.
7. Motivacija i delovanje vlasti kao prepreka reformi

Naalost, potezi koji imaju izrazitu asimetriju koristi i trokova brze i male koristi a velike i
na duga budua razdoblja razvuene trokove vie su nego tipini u ekonomskoj politici i
u politici uopte. Podizanje plata i penzija uoi izbora donosi lepu berbu glasova, a pogubni,
zastraujue visoki trokovi koji proistiu iz injenice da se tako naruavaju makroekonomske ravnotee i generiu inflacione tendencije dolaze tek u daljoj budunosti kad e se sa
rezultujuim komplikacijama i razornim turbulencijama morati nositi neke druge vladajue
garniture. Analogan je, ali dijametralno preokrenut sluaj politiki neatraktivnih stabilizacionih
programa. Oni u tekuem periodu i u blioj budunosti generiu teka odricanja, pad dohotka, rast nezaposlenosti i opasnu eroziju politike podrke, dok nesumnjive i znaajne koristi
pritiu u znatno daljoj budunosti, i to na osnovu uravnoteenja privrede koja u makroekonomski stabilizovanom reimu uspeno grabi dugorono odrivom trajektorijom. Ono to je
ekonomski najbolje, upravo optimalno, politiki je prohibitivno skupo, gotovo neizvodljivo.
Mehanizmi politikog odluivanja doista su vie nego nesavreni; nije preterano ako se kae
da su izopaeni.
U poslednje dve decenije, a posebno tokom poslednjih deset godina, u Srbiji se dogodila
jedna kataklizmina koincidencija koja nije mogla da ne izazove epohalno dimenzionirane i,
dakako, nepopravljive tete. Koincidencija se sastoji u stupanju na scenu velikog broja ideoloki
i programski veoma razliitih politikih stranaka, uz intenzivnu i doslovno razornu politiku
konkurenciju, s jedne, i raspoloivosti velike mase finansijskih sredstava prispelih van tekueg
privreivanja (privatizacioni prilivi, strane direktne investicije, intenzivno zaduivanje javnog
i, osobito, privatnog sektora, faktorski dohoci iz inostranstva), s druge strane. De Jasay (1985,
s. 259) rigorozno je dokazao nespojivost parlamentarne demokratije sa privredom potpuno
zasnovanom na kolektivnoj (dravnoj) svojini. Razlog je u tome to kolektivno posedovani
proizvodni potencijal privrede postaje predmet destruktivne politike konkurencije. U borbi
za glasove stranke obeavaju, ali i isporuuju to bre izjedanje dravno posedovanog kapitala, jedinog kojim u tom sistemu drutvo raspolae. Najvee anse da se doepa vlasti ima
onaj politiki inilac koji se programski tako postavi, a potom to to najavi dosledno i ostvari,
da osigura najintenzivnije izjedanje, pa tako i unitavanje same ekonomske osnove drutva.
Ako je kombinovana sa dravnim vlasnitvom, parlamentarna demokratija uz intenzivnu
meustranaku konkurenciju unitava ekonomsku supstancu drutva i onemoguava sam
njegov privredni, pa tako i svaki drugi opstanak. Sistem u kome se parlamentarna demokratija
kombinuje sa dravnim vlasnitvom u privredi ne moe da opstane, pa tako gubi i mesto u klasifikaciji alternativnih institucionalnih aranmana.
Da bi bila primenjena na ovdanje uslove, De Jasayeva teorema je morala da bude unekoliko
modifikovana. Sistem se ovde nije zasnivao na monopolu, pa tako ni na iskljuivosti dravnog
vlasnitva. Vlast se samo nala u poloaju da na raspolaganju ima velika sredstva i da ih ukljui
u meustranako nadmetanje. Ogromnu prednost su imali oni koji su se zatekli na vlasti jer
su dobili mogunost da ta sredstva pod dravnom kontrolom usmere u izbornu konkurenciju
te da pridobiju veliki broj glasova dajui biraima da potroe ono to im inae pripada, a to
210 :
predstavlja kratkorono poboljavanje standarda i blagostanja po cenu ekonomske katastrofe u neto daljoj budunosti. Politika konkurencija je dovela do toga da je zemlja dobrim
delom pojela svoju ekonomsku budunost. Ta budunost je ve poela: nakon to je pojedeno
ono to je dolo sa strane, ukljuujui i dobar deo bogatstva istopljenog tako to su privatizacioni prilivi skrenuti u tekuu potronju, doao je period munog uklapanja u sopstvene
tesno skrojene resurse. Nunosti ovog tegobnog uklapanja doprinelo je i ubrzano, mahom
inostrano zaduivanje, pre svega privatnog, ali i javnog sektora; potencijal koji ovo zaduivanje
ima u smislu obezbeivanja priliva sredstava brzo se smanjuje, i to po logici narastanja samog
tog duga. Uklapanje je utoliko bolnije to su vlastiti resursi pogubno smanjeni izjedanjem dela
bogatstva nasleenog iz nae socijalistike prolosti. Nezavisno od te injenice, vlast se moe
direktno umeati u privredne poslove samo po cenu zabrinjavajueg podsecanja razvojnog
potencijala ekonomskog sistema posmatranog u celini. Drava, naime, ne stvara dohodak,
nego do finansijskih sredstava dolazi na poznati prinudan nain; inei to, ona silno destimulie
privredne subjekte na oba kraja ove eksproprijatorne intervencije: onima od kojih uzima dohodak ini neatraktivnim sve razvojno relevantne delatnosti, od preduzetnitva sve do rada i
uenja, a one kojima dodeljuje sredstva privikava na lagodan ivot bez pregnua i napora, pa
makar i na niem nivou dohotka i standarda. Drava je bila i ostaje velika pretnja ne samo za
efikasnost i razvojni potencijal privrede nego i za trite kao alokativni mehanizam i materijalnu
osnovu svekolikih individualnih sloboda.
Alternativa irenju prostora za diskreciono odluivanje i uveavanju instrumentarijuma
neposrednog uticanja na poloaj i delovanje privrednih i drugih subjekata je, naravno,
razvijanje i jaanje pravnog poretka. To je orijentacija koja vlasti najmanje odgovara. Poredak
po logici stvari ujednaava poloaj aktera u privrednom i drutvenom ivotu; ak i kad nisu
najsrenije oblikovani, zakoni predstavljaju neko pribliavanje Ciceronovom idealu Non sub
hominem, sed sub legem. Jaanje poretka suava, a na nekim takama i eliminie prostor za
diskreciono odluivanje i odnose subjekata sa vlau ini jasnim, prozranim i predvidljivim.
Kad se precizira ko, na ta i pod kojim uslovima ima prava, podruje slobodnog odluivanja onih
na vlasti silno se suava i ljudi se orijentiu na ostvarivanje svojih prava umesto da se okreu
poloajnicima i monicima da bi im neto dozvolili ili obezbedili. Jaanje pravnog poretka je
pravi put sasecanja voluntarizma onih koji dre poluge politike i administrativne moi, a u
isto vreme je i put za uklanjanje korupcije, kako one vulgarne sa gotovinom kao centralnim
elementom, tako i one suptilnije ire i generalisane pri kojoj predmet razmene postaju
funkcionalno udaljene i daleko manje vidljive inidbe i protivinidbe.
8. Neka iskustva u Srbiji

Osvrt na ovdanja iskustva izlaska iz socijalizma bie dat veoma saeto, u vidu jednog zgusnutog krokija. Pre svega, u Srbiji je isprobano, uz primenu od po nekoliko godina, mnogo
razliitih strategija i njihovih prateih operacionalizacija. Bilo je tu i besplatne podele kapitala u
vidu vauerske privatizacije, prodaje uz razne popuste, prodaje pod uslovima za koje se htelo
da budu komercijalni, prenosa deonica na razne fondove... Iz toga to se probalo sve i svata
da se zakljuiti da (1) ni u poetku, a ni tokom procesa nije bilo jasne koncepcije kako izvesti
privatizaciju, a reklo bi se da nije do kraja jasna ni dan-danas; s obzirom na veliinu i sloenost
problema, odsustvo jasne koncepcije nije osobito iznenaujue, pa je pitanje treba li ga
spoitnuti vlasti kao kritiku primedbu, i (2) promena koncepcija i povremeno kombinovanje
inkompatibilnih prilaza, takorei spajanje nespojivog, svedoi o zabrinjavajuem nedostatku
znanja, posebno s obzirom na veliinu promene koju je trebalo izvesti. Nedostajalo je ak i ono
uopteno poperijansko znanje o tekoama realizacije i pogubnim hazardima krupnih koraka u
institucionalnim zaokretima; da ga je bilo, strategija bi makar delimino bila pomerena u pravcu
sekvencionalnog odluivanja ka alternativnoj strategiji malih koraka koji bi omoguili uenje u

hodu. Svaki bi korak, naime, omoguio prikupljanje informacija, iskustava i novih saznanja koji
bi omoguili kvalitetnije i pouzdanije planiranje narednog koraka. Proputeno je mnogo toga
to je prualo anse da se, naporedo sa reformisanjem privrede, prikupljaju i znanja i iskustva
za dalje korake, da se, drugim reima, proces reformisanja ispolji i kao dragoceni proces uenja
na nivou privrede kao celine.
Upadljiva manifestacija pojmovne konfuzije je nekakva briga o kvalitetu kupaca, koja je postala stalna preokupacija ovlaenih zvaninika, ali i ire, pa i strune javnosti. Smatralo se i smatra se jo uvek da preduzea ne treba prodavati makar kome, nego akterima koji su struni,
sa iskustvima u sektoru kome pripada privatizovano preduzee i sa namerom da se na razvoj
kupljenog preduzea dugorono orijentie. Ovakav stav odraava fundamentalno nepoverenje u trinu privredu, pa i nerazumevanje njenoga modusa operandi. Onaj ko rei da kupi
preduzee svakako to ne ini da bi izgubio uloenu vrednost ili straio novac. im se uputa
u taj inae rizian poduhvat, razumno je pretpostaviti da e uiniti najbolje i najvie to moe
da bi ceo posao bio uspean. Trudei se da uini najbolje to moe za sebe samoga, trebalo bi
moda uz neke ograde, ali nipoto takve da ponitavaju logiku trinog mehanizma poverovati da e taj napor biti, bar u osnovi ili po logici nekih optih korelacija, dobar i za privredu i za drutvo u celini. Izraavajui skepsu u kvalitet i racionalno ponaanje kupaca, dobar
deo javnosti je implicitno pretpostavljao da postoji veliki raskorak izmeu lokalnih vlasnikih
interesa i na neki nain koncipiranog interesa na nivou sistema kao celine. Ni u strunoj, a jo
manje u iroj javnosti nije bilo nijednog ozbiljnog pokuaja da se ovaj raskorak u interesima
institucionalno lociranim na raznim nivoima teorijski obrazloi i rigorozno dokae. Od drave
se oekivalo i trailo da prepozna dobre vlasnike i da preduzea proda samo onim kvalitetnim.
Kao da drava ima i kao da treba da ima kapacitet za diskriminaciju vlasnika i prepoznavanje
onih koji su kvalitetni! Kao da lepota trita nije, pored ostalog, i u tome da kroz cenovnu
konkurenciju obezbedi da se vlasnici automatski proberu i da tako resursi dopadnu u ruke
onima koji e moi najdelotvornije da ih upotrebe. Poslovno nezainteresovanom posmatrau
se ne jednom namee pitanje emu li se taj drutveni (do dravnog privatizacija jedva da je i
stigla!) sektor privatizuje ako se u privatne vlasnike nema nekakav minimum poverenja. I ta je,
najzad, sa autonomijom privrednih subjekata kao fundamentalnim naelom trine privrede?
I moe li se opredeljenje za trite smatrati doslednim ako se dobrim delom ukida sloboda
odluivanja onih aktera na kojima poiva sveukupna trina arhitektura?
Sa iznenaenjem, pa i gnevnim negodovanjem, doekane su odluke novih vlasnika da mnoga
preduzea likvidiraju i pojedine resurse iz njih prebace u druge, po vlasnikoj oceni efikasnije
upotrebe. Bie da je i taj bes i protest znak ozbiljnog nerazumevanja trine privrede i nedostatka poverenja u nju. Otkad se valjda zna za trinu privredu, vai princip da vlasnik sa onim to
mu pripada, u granicama zakona, moe da radi ta nae za shodno. To elementarno i samorazumljivo naelo kod nas kao da je odbaeno. Mi bismo i da prodamo preduzee i da, ipak, u
nekim granicama zadrimo kontrolu nad njim! To je kao u onoj slobodnije sroenoj narodnoj
izreci o osobi koja bi htela da joj se u sutini ista stvar istovremeno i dogodi i ne dogodi. Ako
vlasnik rasturi preduzee i resurse iz njega reaktivira u drugim zaposlenjima, to mora da ima
svoje razloge, i to razloge koje vlasnik, zato to snosi rizik i to e posledice moguih greaka
snositi na sopstvenoj koi, razume bolje nego iko drugi. Za resurse kombinovane u dobrom
broju privatizovanih preduzea moe se rei da generiu i ispoljavaju negativnu sinergiju. To
znai da je preduzee tako loe strukturirano da je ukupni efekat u njemu iskombinovanih
resursa manji od zbira efekata koje bi ti resursi samostalno ostvarili u razdvojenim upotrebama.
To je jedna od najgorih stvari koje mogu da se kau za bilo koje preduzee.
212 :
Negativna sinergija i nije toliko egzotina koliko izgleda budui da su ta preduzea nastala u
jednom sistemu koji, zbog nedostatka trita proizvodnih inilaca i vrednosnih pondera koje
ona formiraju, nije ni bio u stanju da osnivanje preduzea postavi na racionalnu osnovu. Ta
preduzea su, kako je obiavao da kae pokojni dr Vidosav Trikovi, bila genetski pogreno kodirana. ta raditi sa preduzeem koje je grbo roeno i nakrivo nasaeno? Uostalom, s obzirom
na okolnost da su ta preduzea bila mahom nerentabilna, to znai da su im trokovi bili manji
od prihoda a profit negativan, nijedan kupac ne bi ih pri istoj svesti kupio kao takva i zato to
su takva. Preduzea koja rade sa gubitkom nisu ak ni slobodno dobro: njihova ekonomski utemeljena cena nije ni na nultom nivou, nego je negativna. Rasturiti ta preduzea i odgovarajue
resurse prebaciti u alternative gde postoji izgledi za njihovu pozitivnu valorizaciju savreno
je racionalna ekonomska odluka. Nametanje ovih ekonomski neopravdanih, u stvari racionalno neosmislivih obaveza i takorei naknadnih ogranienja, ve zbog tekoa da budu na pravi
nain uvaavana, otvorilo je sa svoje strane dodatne prostore (i) za korupciju.
Ovde treba upozoriti na jednu malo poznatu, a iroko zastupljenu empirijsku injenicu. Veina
ZUT-a, posebno onih uspenih, svoj rast je najveim delom ostvarila dinaminom ekspanzijom privatnog sektora. Meutim, taj rast nije tekao tako to su proizvodnju ivahno poveavala
privatizovana (biva dravna) preduzea ona se manje-vie nigde nisu pokazala kao sposobna
za trajniji opstanak, a o razvoju da se i ne govori nego se odvijao kroz ekspanziju novog privatnog sektora (Winiecki, 2001). Sledi zakljuak ija se vanost ne da prevideti niti preceniti: kad
nai zvaninici, pa i pripadnici ekonomske profesije, trae od novih vlasnika da privatizovana
preduzea rehabilituju, obnove i preporode, onda oni u svojoj neobavetenosti trae neto to
nigde nije izvedeno sa pomena vrednim uspehom. Da bi se valjano vodila sopstvena politika,
treba pokoji pogled baciti preko granice i videti ta rade drugi i ta im se dogaa.
Zakljuak ovog podueg putovanja kroz tranzicione zaplete i postsocijalistike obrte moe da
bude kratak. Socijalizam se, makar i u ovoj skeptinoj retrospektivi, pokazuje kao epohalno
civilizacijsko iskliznue koje je zajednici donelo velike gubitke i trokove, ali iji su nepovoljni
efekti po standard i razvoj daleko od toga da budu iscrpeni. Meu problemima koje je on izazvao jeste i onaj koji se odnosi na ogromne vremenske pomake (docnje) sa kojima se u privredi manifestuju i registruju njegovi tetni uinci. Sa konstatacijom koja sledi nee se saglasiti
mnogi ekonomisti, ali je uverenje autora ovog teksta da je gorko seme aktuelnih ekonomskih
potonua sejano u davna socijalistika vremena kad ni najlucidniji profesionalci nisu slutili da
e ceo taj grandiozni poduhvat drutvenog inenjeringa ovako tragino da se okona. To seme
se nezadrivo utiskivalo u drutveno tkivo i u vremenima najbreg privrednog rasta, u razdobljima u kojima su meunarodne komparativne analize tempa rasta jugoslovensku zajednicu
redovno smetale u sam vrh odgovarajue razvojne liste. Uz svu gorinu pada koji je, bar prema
miljenju jednog broja ekonomista, bio u socijalistiki uzlet uprogramiran od samog njegovog
poetka, nauene je i jedna potencijalno korisna lekcija. Ta pouka se odnosi na odrivost rasta
(sustainability). Koliko god da je dopadljiv na kratak i, moda, srednji rok, neodriv rast se u
dugoronoj perspektivi pokazuje kao nepodnoljivo destruktivan: ukupni trokovi i liavanja
koje izaziva pokazuju se kao mnogokratno vei od efemernih kratkoronih, pa i srednjoronih
dobitaka. Onaj ko u aktuelnoj krizi, koja bi se u Srbiji bez veih odlaganja pojavila i posve nezavisno od svetske, ne vidi socijalistiku batinu kao jedan od presudno vanih inilaca bie
da nije dokraja sagledao i valjano razumeo sloene uslovljenosti i suptilne meuzavisnosti koje
su opredelile sadanji razoarajui scenario privrednog tavorenja i kontinuiranog zadravanja
ispod nivoa dostignutog davne 1989. godine.
LITERATURA
De Jasay, Anthony (1985). The State. Oxford: Basil Blackwell, Ltd
De Soto, Hernando (2000). The Mystery of Capital. New York: Basic Books
Drakovi, Boo (2010). Kraj privatizacije i posledice po razvoj, u: B. Drakovi (red.) Kraj privatizacije i
posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji. Beograd: Institut ekonomskih nauka, Beogradska
bankarska akademija i Savez samostalnih sindikata, 340
Duani, Jovan (2008). Bearska ekonomija Tranzicija u Srbiji. Beograd: Beogradska poslovna kola Visoka
kola strukovnih studija
Goati, Vladimir, Nemanja Nenadi i Predrag Jovanovi (2004). Financing Presidential Electoral Campaign in
Serbia 2004. Belgrade: Transparency Serbia
Kovaevi, Mlaen (2010). Privatizacija u zaaranim krugovima, u: B. Drakovi (red.), op. cit., 4158
Madar, Ljubomir (2010). Pustolovine pomerenog rasta: stari i novi model, u: M.
Arandarenko, A. Praevi i S. Cveji (red.). Ekonomsko-socijalna struktura Srbije Uinak prve decenije
tranzicije, zbornik radova sa istoimenog savetovanja odranog 8. maja 2010. na Ekonomskom fakultetu u
Beogradu u organizaciji Naunog drutva ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd: Ekonomski fakultet u Beogradu, 970
Poper, Karl (2002/1963/). Pretpostavke i pobijanja. Sremski Karlovci i Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, preveo Dragan Lakievi
Poper, Karl (1993/1971/). Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, tom I, Beograd: Beogradski izdavakografiki zavod, preveo Branimir Gligori
Sekulovi, Marko (2004). Ogledi o tranziciji. Ni: Ekonomski fakultet u Niu
Sekulovi, Marko (2010). Osvetnika privatizacija, u: B. Drakovi (red.), op. cit., 5969
Sicherl, Pavle (2010). Kjer je Slovenija, referat predstavljen na naunom skupu Simpozij ob deseti obletnici
smrti akademika Aleksandra Bajta. Ljubljana: Slovenska akademija znanosti in umetnosti, 21. oktober
Trkulja, Jovica (1993). Osvajanje demokratije Ogled o postkomunizmu. Beograd: Izdavaka agencija
Dragani
Vueti, Slobodan (1994). Demokratija bez dokaza. Beograd: BIGZ
Winiecki, Jan (2001). An Inquiry Into the Composition of the Private Sector in Selected Post-Communist
Economies.
Warsaw: Earhart Foundation Sponsored Research Project
214 :
Ljubomir Madar
Pitfalls on the Road Out of the Socialist Order

-A Long Journey Towards a Market EconomySummary
Professional circles and general public would hardly disagree on the assessment that the transition
process in Serbia, particularly the privatization as its key component, left much to be desired. The
number of privatized establishments continuously lagged behind whatever had been planned; the
process unfolded slowly and with considerable setbacks and many privatized enterprises turned
out to be inefficient and even unsustainable. Less than successful privatization, as well as lagging
behind in performing other activities which constitute broadly defined transition process, gave rise
to sharp and widely directed criticisms. The purpose of this paper is to demonstrate that transition
is burdened with so many widely varied constraints and confronted with such insurmountable obstacles that its considerably more successful evolvement was not to be expected.
To attain an efficient market economy, it is not sufficient just to convert collective ownership into
private property. The latter is demonstrated indeed to be a necessary condition for the efficiency of
a decentralized economy, but it has always been, and continues to be so, far from a sufficient condition for sought for economic efficiency. To deliver its expected performance, private ownership has
to be supplied with an extremely refined and elaborate institutional infrastructure including the
transparent and stable legal order, the system of protection of property and contracts, the dense
network of ownership registries, the widely ramified institutions of the capital market and, above
all, an efficient and uncorrupted judiciary. All these are either absent or far from being completed.
The enormous task of transition proves almost infeasible not only on the account of the intricacies
of the transition itself but also because of the literally blocking political constraints. Economic calculus widely diverges from the political arithmetic and the officials are unlikely to follow the path of
socially desirable transformation leading towards stable and sustainable economic development.
Political actors prefer crude dirigisme to the building of an institutional order which would consist
of the simple, generally known and equally applied to everyone rules of the game. Power is being
accumulated by dirigistic interventions and extending the reaches of discretionary control generates ample space for various forms of corruption.
Key words: political opportunism, public choice, competition among political parties, institution
building, transition, private property, contracts, judiciary, informal institutions, the state dirigisme,
rules vs. discretion in economic policy, corruption.
216 :
Danilo ukovi
EKONOMSKA TRANZICIJA SRBIJE
218 :
Saetak
Ovaj rad je kritika analiza ekonomske tranzicije u Srbiji. Posebno se ukazuje na propuste u privatizaciji koji su imali teke posledice na ekonomski razvoj Srbije. Ukratko se razmatra i uticaj globalne
ekonomske krize na reformske procese i ekonomsku budunost Srbije te nunost primene modela
odrivog razvoja.
Kljune rei: tranzicija, privatizacija, privreda, korupcija, ekonomska kriza.
1. Uvod
Tranzicija od socijalizma ka kapitalizmu obuhvata kompleksne drutvene promene koje treba
da obezbede potpunu transformaciju jednog u drugi drutveni poredak. Mi emo se ovde
ograniiti samo na pitanje ekonomskih reformi, to jest, na ekonomsku tranziciju. Analiza ekonomske tranzicije treba da osvetli ekonomske promene kod nas u zadnje dve decenije, kao i
da ukae na kljune uzroke sadanjeg krajnje nepovoljnog ekonomskog stanja u Srbiji.
\Na poetku emo se osvrnuti na poetne trazicione promene iz devedesetih godina prolog
veka kada reim nije ni imao nameru da uini tranzicione korake, a u nastavku emo pokuati
svestranije da ukaemo na osnovne odlike i propuste promena u prvoj dekadi ovog veka, na
tranzicione promene posle demokratskih promena oktobra 2000. godine, od kojih se toliko
mnogo oekivalo, a iji su rezultati sasvim suprotni velikim oekivanjima.
2. Tranzicione promene u Srbiji u periodu pre demokratskih promena 2000.

2.1. Ekonomske reforme pre raspada Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije
Srbija je ekonomsku tranziciju formalno zapoela decembra 1989. godine kada je donet Zakon o drutvenom kapitalu. Bio je to poetak reformi koje je, neposredno pre raspada SFRJ,
inicirao njen poslednji premijer Ante Markovi. To, naravno, nije bila prva ekonomska reforma
preduzeta u bivoj SFRJ koja je imala za cilj da permanentne privredne tekoe prebrodi promenama privrednog sistema.
Reformi je bilo praktino tokom celog posleratnog perioda i one su se manifestovale u
raznim izmenama zakonske regulative. Treba se podsetiti ustavnih amandmana i Zakona o
udruenom radu iz sredine sedamdesetih ili Dugoronog programa ekonomske stabilizacije iz
osamdesetih godina. No, sve do donoenja Zakona o drutvenom kapitalu, nijedan reformski
pokuaj nije se bavio problemom svojine jer je drutveno vlasnitvo kao materijalna osnova
samoupravnog sistema bilo tabu tema. Sve se moglo menjati, samo ne drutvena svojina i
samoupravljanje bio je vrst politiki stav. Ko bi pokuao da osporava ove dve osnovne poluge sistema, bivao bi proglaen dravnim neprijateljem, bez obzira na argumente da je sistem
neefikasan i da je nuna transformacija drutvene u privatnu svojinu.
Kako se kriza produbljivala i kako je postalo izvesno da se socijalazam mora napustiti na globalnom nivou, vlada Ante Markovia je uinila poslednji pokuaj ne samo da se reformie
privredni sistem prevoenjem drutvenog vlasnitva u privatno i ukidanjem samoupravljanja
ve i da se ouva celovitost SFRJ, koju je razbuktali nacionalizam poeo ubrzano da razbija. ta
je sa SFRJ i Srbijom bilo potom na politikom planu, dobro je poznato. No, ostaje injenica da
je Zakon o drutvenom kapitalu vie ili manje primenjen na teritoriji cele SFRJ i da je u Srbiji
najvei broj preduzea, u poreenju sa brojem preduzea u drugim republikama bive SFRJ,
uao u svojinsku transformaciju.
U emu je znaaj privatizacije? Poto se socijalizam u istonoevropskim zemljama uruio prevashodno zbog ekonomske neefikasnosti, privatizacija je shvaena kao neizbean lek za njihov ekonomski oporavak. Na svetskom tritu, gde je pritisak globalizacionih promena sve
jai, drava, odnosno, drutvena svojina u naem sluaju, pokazale su se kao nezaobilazna
prepreka privrednom razvoju. Socijalistike zemlje nisu mogle da izdre ekonomsku utakmicu
koju je diktiralo globalizovano trite, na kome visok stepen efikasnosti diktira mona privatna
svojina. U sudaru privatnog i dravnog te trinog i planskog pobedile su privatna svojina i
otvorena trina privreda.
Stoga su postsocijalistike zemlje kao neizbeni zadatak sebi postavile transformaciju dravne,
odnosno, drutvene svojine u privatnu i izgradnju sistema otvorene trine privrede. No, treba istai i to da je proces globalizacije nametnuo privatizaciju i kapitalistikim zemljama, bez
obzira na to to je u njima privatna svojina bila dominantna. Znatno uee dravnog sektora
u ovim zemljama nepovoljno je uticalo na njihovu konkurentnost. Privatizacijom dobrog dela
dravne svojine mnoge od ovih zemalja su uspele ne samo da poveaju efikasnost pomenutih
preduzea ve i da, prihodima od prodaje dravnih preduzea, saniraju velike budetske deficite, koji su delom i nastali zbog neuspenih dravnih preduzea. Tako je krajem osamdesetih
i poetkom devedesetih godina prolog veka privatizacija postala svetski trend kako se ne
bi izgubila utakmica na globalnom tritu, koje je promovisalo sve otrije kriterijume u sve
surovijoj utakmici.
Iz dananje perspektive, malo je poznato da je Srbija u samom poetku privatizacije svoje privrede bila vrlo uspena. Koristei se velikim pogodnostima koje je savezni Zakon o
drutvenom kapitalu iz 1989, kao i republiki zakon iz 1991. godine, dao zaposlenima, privatizacija u Srbiji je krenula naglo i obuhvatila veliki broj preduzea.
Veliki entuzijazam preduzea u Srbiji da se to pre privatizuju zasnivao se na tome to je model
privatizacije podrazumevao, najveim delom, kako besplatnu podelu akcija zaposlenima tako
i kupovinu pod povoljnim uslovima. Zaposleni su u privatizaciji po ovome zakonu videli ansu
da delimino naplate minuli rad, da posedovanjem akcija utiu na budue promene u svom
preduzeu, kao i da osiguraju svoje radno mesto. Koliko su njihova oekivanja bila realna, teko
je proceniti, ali su svakako bar na krai rok pruala izvesnu nadu da budunost nee biti suvie
neizvesna i besperspektivna, pogotovo u odnosu na vreme kada je radno mesto donosilo brojne beneficije koje esto nisu bile pokrivene odgovarajuim radnim angamanom.
2.2. Privatizacija u Srbiji devedesetih godina prolog veka
Po raspadu SFRJ, Srbija je 1991. godine donela Zakon o pretvaranju drutvene u privatnu svojine, koji je, kao i Zakon o drutvenom kapitalu iz decembra 1989, regulisao model insajderske
privatizacije. Preduzea u Srbiji su nastavila sa podelom svojih akcija zaposlenima do 70%, a
30% je odlazilo u dravne fondove. Politiki problemi su i ovaj drugi talas privatizacije naglo
zaustavili da bi 1995. godine bio donet poseban zakon kojim su praktino sve privatizacije
ponitene pod izgovorom da je hiperinflacija, zaustavljena tek 24. januara 1994. uvenim programom guvernera Dragoslava Avramovia, obezvredila otplate akcionara koji su kupili akcije
svojih preduzea.
Zapravo, reim iz devedesetih godina prolog veka ni po koju cenu nije imao u planu privatizaciju jer su drutvena i dravna preduzea bila materijalna osnova njegovog opstanka. Pritisci
opozicije, a i spoljnog faktora, bili su slabi da primoraju reim da stvarno sprovede privatizaciju.
Deklarativno, tadanja vlast je stalno najavljivala ozbiljne tranzicione promene i privatizaciju
kao kljunu fazu reformi, ali u praksi od toga gotovo nita nije bilo. ak je 1997. godine donet
220 :
Zakon o svojinskoj transformaciji, po kome je privatizacija trebalo da se nastavi. I ovaj zakon je

ustanovljavao model insajderske privatizacije: u raspodeli kapitala preduzea koje se privatizuje, pored njegovih zaposlenih i drave kojoj je pripadalo 40% drutvenog kapitala, uestvovali
su i zaposleni u vanprivredi, ali ne i drugi nezaposleni graani. Oni su bili dvostruko obespravljeni, prvo zato to nisu bili zaposleni pa su ostali bez svih privilegija koje donosi zaposlenje.
Dovoljno je podsetiti se prava na stan, kao i sigurnosti radnog mesta izraene izrekom jednom
zaposlen uvek zaposlen. I drugo, nezaposleni nisu mogli uestvovati u raspodeli drutvenog
kapitala.
No, primena pomenutog zakona veoma je brzo zapala u orsokak i praktino je zaustavljena u
kratkom roku. Da bi se to postiglo, primenjena je veoma prosta shema. Poto je za valorizaciju
prava zaposlenih bila nuna primena deviznog kursa, a kako su tada postojala dva oficijelni
koji je esto nekoliko puta bio potcenjen i realni koji se formirao na tritu i po kome bi zaposleni dobili znatno vee vrednosti drava je insistirala na prvom i tako sasvim obezvredila prava
zaposlenih, ime su oni bili demotivisani za privatizaciju preduzea. Na taj nain je privatizacija
u Srbiji ponovo zaustavljena.
3. Ekonomska tranzicija posle demokratskih promena

Posle demokratskih promena opte oekivanje bilo je da e Srbija najzad ui u sutinske
ekonomske reforme koje e obezbediti ne samo privatnu svojinu i slobodno trite, kao dve
osnovne poluge ekonomskog sistema, nego i brz ekonomski oporavak kao produkt celokupnih
tranzicionih promena. No, to, gledajui iz sadanje perspektive, ne samo da se nije desilo ve je
tok buduih tranzicionoh promena postao krajnje neizvestan.
Ako nema dileme da su ekonomske reforme u Srbiji posle demokratskih promena bile spore
i neuspene o emu nedvosmisleno govore sumarni podaci ekonomskih rezultata tranzicionoh promena kod nas dati u nastavku ovog rada nuno je imati eksplicitan odgovor na
pitanje zato je to tako bilo. Ovo je potrebno jednostavno zato da bismo pravilno trasirali put
koji treba da nas izvede iz sadanje nimalo zavidne ekonomske i drutvene situacije.
Posle 2000. godine bilo je mnogo razloga za optimizam. Posle svrgavanja starog reima,
meunarodno okruenje je bilo maksimalno naklonjeno novoj vlasti da uspeno sprovede tranziciju i da u bliskoj budunosti postane lanica Evropske unije. Prognoze su glasile da e Srbija
u tome uspeti ve 2007. Drava je po hitnom postupku vraena u sve meunarodne institucije,
poev od Ujedinjenih nacija do Svetske banke, Meunarodnog monetarnog fonda i drugih.
Meunarodna zajednica je bila obeala da e organizovati ak etiri donatorske konferencije
koje je Srbiji trebalo da obezbede priliv stranog kapitala od oko 15 milijardi evra. Dve treine
spoljnog duga Srbije prema zemljama lanicama Pariskog i Londonskog kluba su otpisane.
Nova vlast je imala ogromnu veinu pa je unutranje reforme mogla nesmetano izvoditi. Iskustva drugih postsocijalistikih zemalja u sprovoenju reformi bila su ve sasvim poznata. Dakle,
sve je ukazivalo na to da se brza i uspena reforme moe sa lakoom izvriti. To se ipak nije desilo, tokovi su vrlo brzo zaribali. Da bismo pokuali da damo odgovor na pitanje zato su izostali
rezultati tranzicionih promena u ekonomskoj sferi, analiziraemo glavne tokove ekonomskih
promena ne bavei se drugim aspektima tranzicije kakvi su politiki ili kulturni, mada oni imaju
velikog znaaja za uspeh ekonomskih reformi.
Ekonomsku tranziciju, odnosno, ekonomske reforme u tranzicionom periodu ine etiri faze:
ekonomska liberizacija i stabilizacija, privatizacija, prestrukturiranje i izgradnja institucija.
Ove etiri faze ne odvijaju se sukcesivno, ve mahom uporedo. Kada su u pitanju ekonomska
liberalizacija i stabilizacija, Srbija nije imala veih problema. Spoljnotrgovinski reim je libedometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 221
ralizovan ak i u meri veoj nego to je Evropska unija oekivala. Liberalizacija cena je takoe
brzo izvrena i inflacija se postepeno smirivala, mada ni danas nije smanjena do nivoa koji je
poeljan sa aspekta vrste ekonomske stabilnosti.
Privatizacija je shvaena kao kljuna tranziciona promena u duhu ve propalog i naputenog
Vaingtonskog konsezusa, po kome je vano jedino sve i brzo privatizovati, a ostalo e doi
samo po sebi. Zbog toga su dve preostale faze prestrukturiranje i izgradnja institucija sasvim
zapostavljene. Kako iskustva drugih zemalja u tranziciji govore da je za uspeh ekonomske tranzicije od kljunog znaaja izgradnja institucija, to su nae reforme samo zbog ovog propusta
bile osuene na neuspeh. Naravno, bilo je i drugih manjkavosti, ali ova je svakako odluujua.
Zakon o privatizaciji donet juna 2001. bio je osnovni reformski pravni akt. Veoma se brzo pokazalo da on ne moe obezbediti uspenu privatizaciju. Za to je postojalo vie razloga. Ovde emo
ukazati na neke od njih. Model privatizacije se zasniva iskljuivo na metodu prodaje. Da bi se
jedno drutveno preduzee privatizovalo, neophodno je kupiti 70% drutvenog kapitala. Ako
nema zainteresovanih za kupovinu drutvenog kapitala, preduzee se ne moe privatizovati.
S obzirom na to da su za prave investitore od kljune vanosti efikasne i pouzdane institucije,
to je oekivana tranja uglednih stranih investitora izostala.
Malobrojni strani investitori koji su se ipak odluili da se upuste u trinu utakmicu za neko od
naih atraktivnih preduzea brzo su shvatili da ili moraju biti uvueni u korupciju ili napustiti
nae trite. Poznati su sluajevi ugledne francuske kompanije Dannone ili nemakog WATZ-a,
koji su praktino proterani u pokuaju da investiraju kupujui naa preduzea. Takoe, dobro
je poznat sluaj poznate vedske kompanije Ikee, koja itavu deceniju pokuava da realizuje investicioni projekat u Srbiji, ali u tome ne uspeva. Njeni predstavnici kao glavni razlog za to istiu
nemogunost kupovine lokacije na transparentan nain, a kako ne ele da ulaze u netransparentne transakcije, ne mogu ni da realizuju svoje investicije.
Privatizacija u Srbiji se, pogotovo na samom poetku, odvijala u velikom institucionalnom
vakuumu. Naveemo samo odsustvo nekoliko kljunih zakona na poetku privatizacije, a
nekih od posebne vanosti za uspenu privatizacije nema ni danas. Zakon o restituciji nije jo
donet. Bez tog zakona, nema ak ni jasnog signala da se privatizacija stvarno eli i da e svojinska prava biti garantovana. Ako se eli slobodna trina privreda, sa dominantnom privatnom
svojinom, tada je logino prvo vratiti ili na neki nain nadoknaditi bespravno oduzetu privatnu
svojinu. Zakon o privrednim drutvima je donet 2004. godine. Naravno da se strani ili bilo koji
investitor ne moe odluiti da kupi preduzee kada ne postoje osnovna pravila koja bi taj zakon
odredio. Zakon o likvidaciji i steaju donet je tek 2005. godine. Da je donet blagovremeno i da
je dosledno primenjivan, privatizacija mnogih neefikasnih ili, bolje reeno, propalih preduzea
bi bila izvrena.
Za kreiranje povoljnog ambijenta privatizacije nije dovoljno blagovremeno donoenje pomenutih i jo mnogih drugih zakona, ve i njihova efikasna primena, to jest, delovanje pravne
drave. Kako ni ovaj uslov nije ispunjen, to se negativno odrazilo i na rast izvorno novog
privatnog sektora, to jest, na osnivanje i ekspanziju novih privatnih preduzea. Ako se ponovo
osvrnemo na iskustva drugih zemalja u tranziciji, uvideemo da onde gde novi privatni sektor
nije na samom poetku reformi bio u ekspanziji ni privatizacija starih dravnih preduzea nije
mogla biti uspena.56
56
Jan Viniecki: Crucal reationship between the privatized sektor and the generic private sektor in post-communist privatization. Communist and Post-communist Studies, Volume 33, 4. December 2000, pages 505515.
222 :
Jan Viniecki uspenost reformi, odnosno, privatizacije u Poljskoj vidi upravo u tome to je na
poetku reformi podstaknut brz rast novog privatnog sektora. Kako do takvog toka reformi nije
dolo i u Rusiji, ona je imala mnogo vie problema sa privatizacijom, pa i ekonomskim oporavkom. Neizgraenost ambijenta za nove investicije odraava se i na nivou preduzetnitva.
Tako je kasnih devedesetih godina na 1.000 stanovnika u Poljskoj bilo ak 59, a u Rusiji samo
est preduzetnika.
Ekonomske slobode su jednako bitan uslov efikasnog toka privrednih reformi. Izostanak
ekonomskih sloboda, to je kod nas bio izrazit sluaj, zapravo koi privatnu inicijativu i time
ograniava rast generiki novog privatnog sektora i destimulie strateke partnere da kupuju
stara preduzea. Iskustva takoe potvruju da su u tranziciji mnogo uspenije bile zemlje u
kojima je stepen ekonomskih sloboda bio vei.
Od privatizacije su se oekivali veliki prihodi kao da je njen cilj kratkorona materijalna dobit,
a ne dobit dobrih vlasnika koji e kupljena preduzea uiniti ekonomski efikasnim i tako
obezbediti iri ekonomski oporavak i bri razvoj cele privrede.
Posebno nedopustiv propust u privatizaciji je izostanak bilo kakve kontrole porekla novca
kojim su plaana kupljena preduzea. U studiji koju je uradio jedan italijanski institut za
potrebe OEBS, upravo je konstatovano da u privatizaciji preduzea srpske privrede uopte
nije bilo kontrole porekla novca i da je privatizacijom drutvenih preduzea prljavi novac
nekontrolisano dolazio u Srbiju.57 To je bilo pogubno ne samo za privatizaciju nego i za kasniju
izgradnju institucija jer je poznato da vlasnici prljavog novca i, poto ga operu, nastavljaju
nepoteno da posluju i ne dozvoljavaju vladavinu prava ni funkcionisanje legalnih institucija.
Oni zarobljavaju dravu.
Poseban prostor za korupciju stvoren je time to je Agenciji za privatizaciju odreena dvostruka
uloga. To je institucija koja kontrolie sprovoenje privatizacije i upravlja tim procesom u isto
vreme. Aukcije i tenderi koji su predvieni kao metodi prodaje drutveih preduzea podloni
su korupciji ak i kad su diskreciona ovlaena maksimalno ograniena. U naem sluaju, poto
nije bilo faktike kontrole Agencije za privatizaciju, ve je ona i vrila i kontrolisala proces privatizacije, mogunost nametanja aukcija i tendera je bila velika, a time i korupcije.
Dakle, nema kontrole porekla novca, nema transparentnih aukcija i tendera, nema kontrole
privatizacije, pored toga, izostala je ak i masovna edukacija stanovnitva o njegovim pravima
i obavezama u procesu privatizacije, mada je Svetska banka odobrila pozamana sredstva za
tu namenu. Pored svih ovih propusta koji su neminovno vodili neuspenoj privatizaciji i velikoj
korupciji, prodaju preduzea je pratila obaveza kupca preduzea da realizuje investicioni i
socijalalni program, ime je ceo proces postao ne samo komplikovaniji ve i je podrazumevao
dodatna diskreciona ovlaenja Agencije kako e vrednovati tri kriterija: cenu, investicioni program i socijalni program.
Zbog uvoenja ovih dvaju dodatnih kriterijuma, koji su u osnovi ekonomski potpuno neopravdani, doli smo u situaciju da su preduzea kupovali ne oni investitori koji su ponudili
najviu cenu, nego oni koji su obeali povoljnije investicione i socijalne programe, a koje su
kasnije izbegli da ispune. Besmisao investicionih i socijalnih programa ogleda se ne samo
u tome to masovno nisu realizovani ve i u tome to nema ekonomskog smisla privatnom
vlasniku nametati obavezu investiranja. Svaki investitor e, zavisno od ekonomske konjunkture i svog interesa, doneti odluku o angaovanju kapitala i zato nema nikakvog smisla da mu
57
Autori: Petrus Van Duyme i Stefano Donati: OEBS i UNICRI, Beograd, oktobar 2006.
drava namee obavezu da investira. Njegova obaveza je da plati pravu cenu za preduzee
koje kupuje, a obaveza drave je da mu obezbedi odgovarajuu infrastrukturu i dobru pravnu
regulativu. Ako postoje ovi uslovi, on e investirati sve do nivoa za koji proceni da mu ga trite
omoguava, svi drugi kriteriji su nepotrebni i kontraproduktivni.
Socijalni program je takoe izlian. Slabost starog sistema je upravo bila u tome to je socijalnu funkciju preneo na preduzea, pa privreda, izmeu ostalog, ni zbog toga nije mogla biti
konkurentna. Socijalnu funkciju treba prepustiti dravi, a ekonomsku ostaviti preduzeima.
Kada se svemu ovome doda to da strani investitori nisu pokazali veliko interesovanje za privatizaciju drutvenih preduzea u Srbiji i da je izostala prava konkurencija, onda su neizbene
morale biti velika korupcija te spora i neuspena privatizacija.
Slabost privatizacije u Srbiji ogleda se najvie u tome to privatizovana preduzea nisu dobila
vlasnike koji su imali istu nameru da kupljeno preduzee prestrukturiraju i ekonomski oporave, to je zapravo glavni i jedini cilj procesa. Umesto kupovine preduzea da bi se nastavilo
s njegovom delatnou ili da bi se organizovala ak i neka druga delatnost ako to trine i
tehnoloke mogunosti dozvoljavaju, preduzea su kupovana iz isto pekulativnih razloga,
da bi se oprao prljavi novac, da bi se po bagatelnoj ceni dolo do poslovnog prostora na
atraktivnoj lokaciji ili da bi se bez nadoknade steklo pravo korienja dravnog zemljita sa
neskrivenim namerama da ono kasnije bude prisvojeno uz minimalnu naknadu ili ak bez nje.
Zbog toga je danas realni sektor srpske privrede u krajnje nezavidnoj situaciji, tehnoloki
zaostao nekoliko decenija, devastiranih kapaciteta i potpuno nekonkurentan, pogotovu
na stranom tritu. Privatizacija drutvenih preduzea, naravno, uz sve ove slabosti, ipak je
privedena kraju. Ostalo je jo oko dve stotine drutvenih preduzea da se privatizuje. Ova
preduzea su ostala neprivatizovana bilo zbog raskida ugovora zbog neispunjenja uslova iz
kupoprodajnog ugovora ili zbog neraienih imovinsko-pravnih odnosa.
Sumarni rezultati privatizacije u Srbiji dati su u Tabeli 1. - Za devet godina privatizovana su
putem tendera 94 preduzea i putem aukcije 1.581, gde je bilo zaposleno oko 204.000 radnika. Prihodi od njihove prodaje na aukcijama i tenderima iznosili su oko dve milijarde evra, a
investicioni programi oko milijardu i 170.000.000 evra te socijalni programi 277.000.000 evra.
U Tabeli 1 se kao metod privatizacije navodi trite kapitala, pod ime se podrazumeva prodaja
dravnog paketa akcija ranije privatizovanih preduzea, to se ne moe smatrati rezultatom
privatizacije u ovom periodu.
Reforma javnog sektora sutinski nije ni poela. Jedini izuzetak je sluaj Naftne industrije Srbije, koja je iz politikih, a ne ekonomskih razloga prodata ruskoj kompaniji. Sva javna preduzea
su prema koalicionim dogovorima podeljena politikim partijama koja su ih faktiki feudalizovala. Njihov menadment se odreuje zavisno od volje i interesa politike partije koja je
preduzee dobila na upravljanje.
Reim je pre demokratskih promena direktore javnih preduzea postavljao preko kakvogtakvog konkursa, a demokratska vlast ne raspisuje ni konkurs, ve odluuje volja politike
partije ili, preciznije reeno, odluuje volja lidera politike partije. Javna preduzea slue za
tajno finansiranje politikih partija. Finansiranje politikih partija je netransparentno, kao to
je netransparentno poslovanje javnih preduzea. Ovoj situaciji ide u prilog i injenica da Srbija
jo nema dravnu reviziju koja bi kontrolisala poslovanje javnih preduzea. Dravni revizor je
najavio da bi to moglo poeti 2013. godine, mada je izvesno da nee ni 2015. Dakle, javni sektor je izvan privatizacije, ali je proces njegovog propadanja nezaustavljiv.
224 :
Tabela 1. Rezultati privatizacije u Srbiji 20022010. godine
Socijalni
program
Investicije
Prihod od
prodaje
Broj
zaposlenih
Broj prodatih
preduzea
Metod
privatizacije
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
Ukupno
Tenderi
11
16
11
15
13
14
94
Aukcije
152
514
185
159
162
179
156
49
25
1.581
Trite kapitala
48
107
45
147
102
120
105
40
13
727
Ukupno
211
637
237
317
279
312
275
94
40
2.402
Tenderi
11.719
13.966
9.811
6.780
12.225
10.370
7.421
2.304
178
74.774
Aukcije
10.799
42.740
17.770
18.019
17.227
15.472
5.060
2.438
689
130.214
Trite kapitala
14.802
20.183
11.227
34.132
15.931
18.770
14.623
4.377
1.141
135.186
Ukupno
37.320
76.889
38.808
58.931
45.383
44.612
27.104
9.119
2.008
340.174
Tenderi
200,7
594,7
11,2
96,1
62,8
80,0
51,2
3,8
0,5
1.101,0
Aukcije
35,1
177,2
90,5
149,5
106,5
183,9
109,8
34,5
6,9
894,0
Trite kapitala
83,0
67,8
52,2
125,2
70,1
162,1
91,7
10,5
11,6
674,3
Ukupno
318,8
839,7
153,9
370,9
239,4
426,0
252,8
48,8
19,0
2.669,3
Tenderi
303,2
271,1
66,1
69,5
114,4
74,8
55,3
15,6
0,0
970,1
Aukcije
10,9
48,7
33,5
29,1
35,1
28,4
6,8
9,0
1,3
202,8
Trite kapitala
5,9
5,9
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
5,9
Ukupno
320,1
319,8
99,6
98,6
149,5
103,2
62,1
24,6
1,3
1.178,8
Tenderi
145,8
128,3
2,6
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
276,7
Aukcije
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
145,8
128,3
2,6
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
276,7
Trite kapitala
Ukupno
Izvor: Bilten javnih finansija br. 76, Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Beograd, decembar 2010.
Zbog pomenutih slabosti u privatizaciji drutvenih preduzea i nerestrukturiranja javnog

sektora, izostao je ekonomski oporavak srpske privrede i, posebno, realnog sektora. Privatizacija je kao osnovni cilj trebalo da ima izbor pravih vlasnika privatizovanih preduzea,
koji bi obezbedili ne samo nove investicije ve i novu tehnologiju, moderan menadment,
savremenu organizaciju to bi sve stvorilo uslove da se zaputena i neracionalna drutvena
preduzea reformiu u moderne kompanije konkurentne na svetskom tritu. Umesto toga,
dobili smo vlasnike sa prljavim kapitalom i bez interesa da se bave ekonomskim oporavkom
svojih preduzea. To je imalo za posledicu potpuni krah realnog sektora.
4. Umesto zakljuka
Zbog pomenutih propusta u ekonomskoj tranziciji, uticaj svetske ekonomske krize na Srbiju je
specifian. Njene ekonomske tekoe vuku korene, kao to smo ve ukazali, iz daleke prolosti.
Kada se tome dodaju spore i neuspene reforme u deceniji posle demokratskih promena, krizna situacija pokazuje se kao neizbena i bez svetske ekonomske krize. Zapanjujue je da su
predstavnici vlasti u Srbiji na dolazak svetske krize reagovali kao na pojavu koja e pozitivno
delovati na ekonomski razvoj zemlje. Prema njihovoj proceni, strani investitori bi, s obzirom
na opadanje privredne aktivnosti u svetu, nali izlaz u investiranju u Srbiji. No, kriza je ozbiljno uzdrmala Srbiju, ne samo kad je u pitanju pad drutvenog proizvoda nego i kada je re
o ponovnom zaustavljanju ekonomskih reformi i velikom rastu zaduenosti koja je dostigla

gornju granicu odrivosti. Osnovni ekonomski indikatori Srbije su veoma nepovoljni:
1. Drutveni proizvod po stanovniku je sada na oko 70% od drutvenog proizvoda iz 1989.,
2. Realne zarade, prema nekim proraunima, sada su nie nego daleke 1971. godine,
3. Nezaposlenost je izuzetno visoka i iznosi preko 20%,
4. Inflacija se otrgla kontroli i sada je na godinjem nivou od 12%,
5. Deficit trgovinskog bilansa iznosio je 2010. godine oko pet milijardi evra, dok je platni
bilans takoe bio negativan, preko jedne milijarde evra,58
6. Spoljni dug dostie oko 80% drutvenog proizvoda, i
7. Budetski deficit iznosi oko 4,8%.
Oekuje se da e oporavak srpske privrede od posledica svetske krize biti dugotrajan. Odlazea
kriza ipak ostavlja ozbiljna upozorenja koja se moraju uzeti u obzir da bi se obezbedio uspeniji
ekonomski oporavak. Pored nastavka ekonomskih reformi koje se prevashodno odnose na jo
skoro u celosti neprivatizovan i nerestrukturiran javni sektor, nuna je izgradnja i jaanje institucija kako bi se suzbili korupcija i kriminal. Pored toga, neophodno je menjati model razvoja.
On se vie ne moe zasnivati na prekomernom zaduivanju i velikoj javnoj potronji, ve na
sopstvenoj tednji, uravnoteenoj potronji i, posebno, na ekspanziji izvoza. Nastavak rasta
zaduenosti, koja je kod nas ve dostigla kritinu granicu, visoki budetski deficit, kao i veliki
deficit u razmeni sa inostranstvom, vodili bi zemlju u bankrotstvo, to bi je dodatno udaljilo i
od evropskih integracija.
Srbija treba da se razvija sledei koncept odrivog razvoja. U sutini, odrivi razvoj podrazumeva zadovoljenje potreba sadanjih generacija tako da se i buduim pokolenjima
omogui zadovoljenje njihovih potreba. Ne smeju sadanje generacije iveti na raun buduih
uzimajui kredite koje treba da vraaju naredna pokolenja, ne smeju zagaivati ivotnu okolinu poveavajui trokove buduih generacija, ne smeju se prirodni resursi prekomerno
raubovati i liavati dolazee narataje i sl. Sve su ovo, naalost, odlike dosadanjeg ekonomskog razvoja Srbije. Sada se mora napraviti radikalan zaokret.
Srbiji nedostaje i odgovarajui socijalni model, prvenstveno zbog toga to je broj siromanih i
drutveno iskljuenih graana veliki. Socijalni problemi su se nagomilavali decenijama, a nisu
reavani; a tekua ekonomska kriza ih jo uslonjava. ak je Svetska banka upozorila Srbiju da
ne prua dovoljnu materijalnu pomo siromanima. Zato e budui model rasta morati biti
usklaen sa socijalnim potrebama kako bi se suzbilo siromatvo i postigla drutvena kohezija,
to su osnovne preporuke i Evropske unije.
Dakle, sporoj i neuspenoj ekonomskoj tranziciji Srbije ispreila se globalna ekonomska kriza,
koja je ekonomske probleme izotrila do krajnosti. Radikalni zaokreti o kojima smo progovorili
nuni su da bi se okonala ekonomska tranzicija i Srbija izala na put ekonomskog oporavka.
58
Vidi bilten Ministarstva finansija, septembar, 2010.
226 :
LITERATURA
Stejn Claessens, Giovanni Dell Ariccia, Deniz Igan and Lue Laeven (2010). Lessons nad Policy Implications
from the Global Financial Grisis. IMF working paper 10/44, februar
Roumeen Islam, Raj Wallari (2010). Of Floods and Droughts the Economic and financial Crisis of 2008, Policy
Research Working Paper 5237. The World Bank mart
OEBS i UNICRI. Izvetaj o pranju novca i predikatnim krivinim delima u Srbiji za 20002005, Beograd
Danilo ukovi (2002). Transparentnost i efikasnost privatizacije u Srbiji, Transparency International. Beograd
Danilo ukovi (2004). Privatizacija kako dalje?, Kopaonik biznis forum 2004. Oivljavanje privrede i
ubrzanje tranzicije. Savez ekonomista Srbije. Beograd
Danilo ukovi (2009). Kriza i mogui odgovori. Beograd: Institut drutvenih nauka
Danilo ukovi (2010). Pouke odlazee krize, u: Kriza i razvoj. Beograd: Institut drutvenih nauka
Jochn Weils (1999). Time to rethink privatization in transition economy, Finance and Development, Vol. 36,
Jun. Washington
Jan Winiecki (2000). Crucial relationship between the privatized sector and generic private sector in postcommunist privatizacion. Communist and Post-communist Studies, Volume 33, Issue 4. December. Page
505515
The World Bank, Development Research Group (2008). Lessons from World Bank Research on financial
Crises. Policy Research Working Paper 4779, novembar
Danilo ukovi
Serbian Economic Transition

Summary
This paper are critical analysis tranzition of ecomomy in Serbia. Separatly this work indicate on
mistake in process of privatization which had a huge cosequence on economic development of
Serbia. Finaly, this woek try to explain an impact global economic crisis on reforme and future of
Serbia, and necessity of application the model of sustainable development.
Key words: Tranzition, Privatization, Economy, Coruption, Economic Crisis.
228 :
Duan Pavlovi / Ivan Stanojevi
BUDETSKA DILEMA:
EKONOMSKI EFEKTI IZBORNOG SISTEMA
U SRBIJI POSLE 2000. GODINE
230 :
Saetak
Tekst istrauje relaciju izmeu vrste izbornog sistema i ekonomske politike Vlade Srbije. Tvrdimo da
koalicioni partneri deluju kao veto igrai koji uzajamnim ucenama spreavaju Vladu da napusti
status quo u sprovoenju ekonomske politike. to je vie veto igraa, to je tee napustiti status quo.
Kao glavni razlog za takvo voenje ekonomske politike vidimo proporcionalni izborni sistem koji
stvara vlade sa dva ili vie veto igraa, ime se generie situacija budetske dileme.
Kljune rei: parlamentarizam, proporcionalni izborni sistem, javna potronja, budetski deficit,
zatvorenikova dilema, budetska dilema.
1. Uvod
Skroman uinak privrede Srbije u periodu 19902000. godine objanjavan je uglavnom odsustvom privrednih reformi koje su sprovoene u mnogim zemljama Istone Evrope ubrzo nakon
pada Berlinskog zida. Nakon politikih promena iz 2000. godine, privreda Srbije je postepeno
reformisana, a njen uinak se popravljao. Do kraja 2008. godine (do trenutka kada je finansijska kriza zahvatila i Srbiju), uinci ekonomskih reformi bili su pozitivni: standard graana je
rastao, a stopa nezaposlenosti poela da se smanjuje (Tabela 1).
Tabela 1. Prosene zarade, stope rasta BDP-a po stanovniku i stopa nezaposlenosti
Prosene zarade
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
9.208
11.500
14.108
17.443
21.707
27.759
32.746
31.733
34.142
BDP pc (rast u %)
4,50
7,20
2,70
8,60
6,00
5,70
7,40
5,90
-2,60
2,00
Nezaposlenost
12,23
13,28
14,63
18,50
20,81
20,88
18,08
14,02
16,64
17,20
Izvor: Republiki zavod za statistiku (podaci o nezaposlenosti iz Ankete o radnoj snazi).
Iako je privreda Srbije rasla, rast je uglavnom bio generisan visokom tranjom i ekspanzivnom
fiskalnom politikom koju je vodila Vlada Srbije. To je dovelo do razliitih oblika makroekonomskih
neravnotea (budetski deficit, deficit tekueg rauna, visoka inflacija, spoljni dug) i privredne
ranjivosti Srbije. U jednoj studiji iz 2008. godine koja saima sedmogodinje rezultate reformi
zakljuuje se kako indikatori ranjivosti pokazuju da Srbija pogorava svoju poziciju, pre svega,
zahvaljujui snanom rastu deficita tekueg rauna platnog bilansa. U poreenju sa drugim
zemljama, indikatori ranjivosti jo uvek su povoljniji nego u okruenju, ali se u Srbiji dramatino
pogoravaju, iako se jo uvek nalaze na prilino sigurnom nivou (Mijatovi et al, 2008: 9).
Makroekonomska stabilnost u Srbiji je otuda neprekidno ugroena to, nakon deset godina
politike krize tokom devedesetih, sada preti da se pretvori u krizu likvidnosti (Ibid: 15). Krhka
makroekonomska stabilnost odrava se visokom javnom potronjom koja generie tranju. To
se jasno vidi iz Tabele 1, koja pokazuje da su plate u javnom sektoru rasle bre od rasta BDP-a.
Takav koncept rasta praen je nepovoljnom strukturom ulaganja, pri emu je najvei broj investicija u periodu 20012008. otiao u tzv. nerazmenljive sektore privrede (graevina, bankarstvo, usluge, trgovina, obrazovanje, zabavna industrija), ime se dodatno pogorava stanje na
tekuem raunu (Mijatovi et al, 2008: 22; Pavlovi i Arandarenko, 2011).
Moe se rei da je porast standarda uglavnom omoguen populistikom ekonomskom politikom koja je bila usmerena na kratkorone dobiti, ali koja je istovremeno stvorila opasnost od
neodrive likvidnosti privrede. Ranjivost privrede dola je do izraaja 2009. i 2010. godine kada
su posledice globalne finansijske krize pogodile i Srbiju i kada su indikatori ekonomske stabilnosti i razvoja poeli naglo da se pogoravaju (Mijatovi 2010; 2011).
Populistika ekonomska politika nije mogua bez visoke javne potronje, velikih javnih davanja
i budetskog deficita. Smatramo da je jedan od vanih uzroka ranjivosti privrede Srbije u tome
to je vlada u vreme rasta privrede (20012008), umesto kontracikline, vodila prociklinu
fiskalnu politiku. U ovom tekstu ispitujemo da li su na takvu vrstu ekspanzivne politike uticale
politike institucije, posebno izborna pravila.
2. Dosadanja literatura
U domaoj literaturi do sada je objavljeno nekoliko studija o uincima privrede Srbije, od
kojih je najvei broj bio usredsreen na reformu ekonomskih institucija i reformu ekonomske politike (Prokopijevi, 2002; 2010; Begovi i Mijatovi, 2005; Mijatovi et al, 2008). Do sada,
meutim, nije bilo mnogo istraivanja o tome kako na privredni razvoj i ekonomsku politiku
utiu politike institucije, u prvom redu, izborni zakon i oblik politikog ureenja. (Izuzetak su:
Begovi, 2009a, 2009b i Pavlovi, 2011).
Na drugoj strani, u domaoj politikoj nauci postoji veliki broj studija o izbornom sistemu,
tipu reima i partijskom sistemu (Jovanovi, 1996; 2004; Pavlovi, 2006; Pavlovi i Orlovi, 2007;
Simovi, 2008; Stojiljkovi, 2008; Orlovi, 2008). Meutim, najvei broj tih studija je uglavnom
deskriptivnog karaktera i tek mestimino razmatra politike efekte politikih institucija
(recimo, kvalitet demokratije), usled ega ima ogranienu upotrebnu vrednost za analizu kojom se bavimo u ovom tekstu.
U stranoj literaturi iz oblasti uporedne politike ekonomije o odnosu politikih institucija i ekonomskih ishoda ve postoji nekoliko znaajnih studija (Sachs i Roubini, 1989; Alesina et al. 1997;
Lijphart, 2003; Poterba i Hagen, 1999; Haggard i McCubbins, 2001; Persson i Tabellini, 2000; 2003;
Blume et al, 2009; Hallerberg et al, 2009; Rockey, 2010).
U ovom radu elimo da, oslanjajui se na zakljuke do kojih su dole neke od pomenutih studija, istraimo u kojoj meri politike institucije utiu na ekonomsku politiku i privredni razvoj.
Da bismo to pokazali, usredsrediemo se na izborni zakon, tj. izborna pravila. Jo preciznije,
ispitaemo na koji nain raspodele mandata i formiranja izbornih lista utiu na fiskalnu politiku Vlade Srbije. Na glavni zakljuak glasi da izborno pravilo raspodele mandata dovodi do
velikog broja stranaka u skuptini, od kojih veliki broj ulazi u vladu. to je vei broj stranaka u
vladi, to ona ima vie veto igraa koji mogu jedni druge da ucenjuju zahtevajui politike rente
i visok nivo potronje. Mehanizam kojim se to objanjava izlaemo u odeljku 6 pod nazivom
Budetska dilema.
3. Varijable
U odeljku 1 tvrdimo da politike institucije utiu na ekonomsku politiku i ekonomski uinak
jedne privrede. Uinak merimo kroz ekonomsku, tj. fiskalnu politiku. Ekonomska politika
obuhvata razliite instrumente, ali mi smo se odluili za fiskalnu politiku iz sledeih razloga.
Prvo, fiskalna politika utie na odravanje glomaznog javnog sektora (koji mora da se odrava
na raun privatnog sektora i otvara prostor za korupciju); drugo, fiskalna politika utie na
poresku politiku (visok nivo potronje se primarno odrava porezima); tree, fiskalna politika
poveava anse za uveanje javnog duga (da bi drava mogla da nastavi da odrava visok
nivo potronje), to istiskuje privatne investicije i indirektno ugroava spoljnoekonomsku
ravnoteu.
Kako je reeno u odeljku 1, mi ispitujemo uticaj politikih institucija na ekonomske ishode,
odnosno, ekonomsku politiku vlade. U tu svrhu, najvie panje posveujemo izbornom za232 :
konu, za koji tvrdimo da rezultira posebnim tipom parlamentarnog reima koji utie na fiskalnu politiku.59 Zato ne obraamo panju na druge politike institucije, kao, recimo, instituciju predsednika republike, koja prema istraivanjima na koje se ovde oslanjamo (Persson
i Tabellini, 2003: 2229), takoe moe imati uticaj na vladinu ekonomsku politiku? Srbija ima
polupredsedniki reim sa institucijom predsednika koja takoe, u zavisnosti od okolnosti,
moe da utie na vladinu javnu politiku. Uticajem institucije predsednika republike na ekonomsku politiku bavili smo se u naim drugim radovima (Pavlovi i Stanojevi, 2011; Pavlovi,
2011), to objanjava zbog ega se ovde bavimo samo izbornim zakonom koji utie na formiranje veine u Skuptini Srbije i Vladi Srbije.
Implicitno pitanje ovakve vrste istraivanja jeste da li su politike ustanove relevantne. Uprkos
najavljenom zakljuku da jesu, elimo odmah da se ogradimo: ne tvrdimo da politike institucije jedine utiu na strukturu javnih finansija, ekonomsku politiku i ekonomske ishode. Ne
elimo da odbacimo mogunost postojanja razliitih oblika strukturnih i kulturnih inilaca
(nizak socijalni kapital, egalitarna ideologija itd.) koji determiniu fiskalnu politiku. Zapravo,
ako se razmotri primer Grke kao zemlje u kojoj proporcionalni izborni sistem ima efekte
veinskog (uvek jedna stranka u vladi), ali uprkos tome potronja i deficit neprekidno rastu,
postavlja se pitanje da li teorija uopte moe da se primeni na sve sluajeve, te da li postoje neinstitucionalni inioci (recimo, socioloki) koji utiu na vladinu fiskalnu politiku. Ipak, u
ovom radu se ne bavimo njima, ve pokuavamo da izolujemo efekat politikih institucija na
ekonomsku politiku.
4. Nalazi dosadanjih istraivanja

Istraivai su doli do zakljuaka da nain na koji se vodi ekonomska politika zavisi od ustavnih
i izbornih pravila. Izborna pravila veliina izbornih jedinica, izborni sistem (ukljuujui raspodelu glasova), kao i struktura izbornih lista utiu na stepen javne potronje i korupcije.
Manje izborne jedinice, veinski izborni sistem i otvorene izborne liste omoguavaju nii nivo
javne potronje, nie poreske stope i manju korupciju (Persson i Tabellini 2003: 1422; 156186).
Kako se objanjava ovakav ishod u reimima koji imaju proporcionalni izborni sistem? Veliki
broj politikologa je do sada ve ukazao na to da izborna pravila direktno utiu na sastav vlade,
odnosno, broja stranaka u vladi (Rae, 1971; Taagpera i Shugart, 1989). Problem sa fiskalnom
politikom postaje ozbiljan ako se predstavi kao problem zajednikih resursa (common-pool
resource problem). On nastaje kada koristi od vladine potronje ima manja grupa korisnika
(uesnici u vladi), dok se trokovi rasporeuju na sve poreske obveznike. U takvoj situaciji,
svi uesnici u vladi imaju podsticaj da zahtevaju veu potronju jer internalizuju samo deo
trokova. Rezultirajua ravnotea e biti visoka agregatna potronja (Poterba i Hagen, 1999: 2;
Persson i Tabellini, 2003: 26). Prema tome, to je vei broj stranaka u vladi, vlada ima tendenciju
vie da troi (Kontopoulos i Perotti, 1999). Nasuprot tome, vlade u parlamentarnim reimima u
kojima se parlamenti biraju po veinskom sistemu (ili gde proporcionalni reimi imaju efekte
veinskih sistema) uspenije su u nametanju ogranienja potronje jer je broj stranka (veto
igraa) u njima manji, to pomae da se razrei problem zajednikih resursa koji verovatno lei
u osnovi visokih socijalnih izdataka i visokih budetskih deficita (Persson i Tabellini, 2003: 156).
Ustanovljeno je da predsedniki reimi imaju manju javnu potronju i da su manje skloni korupciji od parlamentarnih reima (Persson & Tabellini 2003, 2225). Parlamentarni reimi imaju tendenciju da potronju usmeravaju na iroke socijalne programe i javna
dobra koja su usmerena na ogromnu veinu glasaa. Poto su parlamentarne vlade uglavnom koalicione, veliki broj igraa vodi do
viih poreskih stopa i vie javne potronje. U predsednikom ne postoji institucionalni podsticaj te vrste jer predsednik ne mora da
pravi takve vrste ustupaka. Istraivanja koja su usledila posle Persona i Tabelinija (Blume et al, 2009; Rockey 2010), dovela su u pitanje
uticaj predsednikog reima na fiskalnu politiku, ali je uticaj izbornog sistema i parlamentarnog oblika vlade koji iz njega proizilazi
ostao nesporan.
59
5. Rezultati i poreenja
U odeljku 1 pomenuli smo da emo efikasnost vlade meriti indikatorima koji spadaju u
fiskalnu politiku. Konkretnije, baviemo se: veliinom javne potronje (ukupna vladina
potronja izraena kao procenat BDP-a); socijalnim izdacima (ukljuujui izdatke za penzioni
fond) i budetskim deficitom (izraenim procentom BDP-a).
Da bismo pokazali na kojem se mestu nalazi Srbija kad je u pitanju fiskalna politika, u ovom
odeljku poredimo stanje u Srbiji sa rezultatima koje nalazimo u studiji Persona i Tabelinija
(Persson i Tabellini). Videemo, uz sva ogranienja, da Srbija znatno odskae od proseka uzroka
do kojih su u istraivanju doli Person i Tabelini.
Kako smo ve napomenuli, osnovni nalaz dosadanjih istraivanja jeste da postoje statistiki
znaajni dokazi da izborna pravila utiu na fiskalnu politiku. Ceteris paribus, veinski sistemi,
u poreenju sa proporcionalnima, imaju sklonost ka manjoj javnoj potronji, manjim socijalnim izdacima i manjem budetskom deficitu. Prelazak sa proporcionalnog na veinski izborni
sistem smanjuje ukupnu javnu potronju za skoro 5%, socijalna davanja za 23%, a budetski
deficit za oko 2% BDP-a. Predsedniki reimi, u poreenju sa parlamentarnima, redukuju ukupnu potronju za oko 5%, socijalna davanja za 23%, a deficit za oko 12% BDP (Persson i
Tabelini, 2003: 185, 270). U Tabeli 2 vidimo prosene vrednosti i uticaj izbornih pravila i tipa
reima na tri varijable.
Tabela 2. Izborna pravila i tip reima i prosene vrednosti za potronju, socijalne izdatke i deficit
Potronja
Socijalni izdaci
Deficit
gastil (p&t)
29,8
8,1
2,2
predsedniki
-6,08
-1,89
1,31
veinski
-3,29
-2,01
2,11
proporcionalni/predsedniki
-7,08
-2,74
2,36
veinski/parlamentarni
-7,03
-2,72
2,81
veinski/predsedniki
-10,36
-3,51
2,51
Srbija (20012008)c
41,64 (11,84)
17,8 (9,7)b
1,55 (0,65)
Srbija (20092010)c
44,33 (14,53)
19,4 (11,3)
4,52 (-2,32)
Srbija (20012010)c
42,18 (12,38)
18,3 (10,2)b
2,15 (0,05)
Rezultati za redove 16 preuzeti iz (Persson i Tabellini, 2003).

a) Obuhvata 85 zemalja u periodu 19901998; b) Poetna godina za ove podatke je 2005. c) Izvor: Economist Intelligence Unit.
Prva kolona upuuje na prosenu vrednost javne potronje (bez lokalnih organa vlasti; izraeno
kao procenat BDP-a) 85 zemalja do koje je dolo u periodu 19901998. godine. Narednih pet
kolona pokazuje odstupanja od prosenih vrednosti kada se iz uzorka izdvoje predsedniki i
veinski reimi (kolone 23) ili neka od kombinacija tipova reima i izbornih pravila (kolone
46). Konano, u kolonama 79 vidimo u kojoj meri se nivo javne potronje u Srbiji razlikuje
u odnosu na rezultate istraivanja Persona i Tabelinija (prvi broj pokazuje apsolutnu vrednost; drugi pokazuje odstupanja od GASTIL proseka iz prve kolone). Namerno smo podelili
234 :
vrednosti za Srbiju na periode 20012008. i 20092010. da bismo bili u stanju da izolujemo

efekat politikih institucija bez efekta finansijske krize.
Tabela 2 omoguava interesantne uvide: budetski deficit u Srbiji nije mnogo odskakao od
proseka svih 85 zemalja koje ine uzorak. To, meutim, znai da je odskakao od vrednosti
koje uoavamo u predsednikim reimima, parlamentarnim reimima sa veinskim izbornim
sistemom ili nekoj njihovoj kombinaciji (kolone 26). to se tie ukupne potronje i socijalnih
izdataka, Srbija odskae i od proseka ukupnog uzorka.
Razume se, ovakvo poreenje ima dosta mana jer u obzir nije uzet veliki broj neinstitucionalnih inilaca (dob stanovnitva, tj. odnos penzionera, zaposlenih i mladih, prosean lini dohodak, uticaj geografije i istorije, dominantni vrednosni obrasci itd.) koji podjednako ili moda jo
znatnije utiu na neke od vrednosti kojima merimo nivo javne potronje. Takoe, nije sasvim
svejedno ni koje periode uzimamo u razmatranje. Drave ne mogu veno da vode politiku
visoke javne potronje jer u jednom trenutku, na ovaj ili onaj nain, moraju da vrate dugove. U
tom sluaju, preciznije istraivanje zahtevalo bi da se zahvate dua razdoblja. Recimo, period
koji zahvataju Person i Tabelini (19901998) jeste razdoblje fiskalne konsolidacije u mnogim
zemljama (Persson i Tabellini, 2003: 55). Za razliku od toga, u Srbiji je o fiskalnoj konsolidaciji
poelo da se govori tek 2011. godine kada su usvojena fiskalna pravila i uveden Fiskalni savet
(Bisi, 2011). Bez obzira na to, smatramo da je ono to se deavalo u Srbiji u periodu 20012008.
veoma indikativno jer politika kresanja potronje nije voena kada je za to bilo uslova, u vreme
kada je prosean privredni rast bio 56%.
6. Budetska dilema
Kako smo videli iz prethodnog odeljka, Srbija se uklapa u teoriju po kojoj proporcionalni
izborni sistem generie veu potronju i deficit. Koji socijalni mehanizam moe da objasni
takvo ponaanje koalicionih partnera? Person i Tabelini smatraju da nema saglasnosti u tome
kako izborna pravila oblikuju fiskalnu politiku (Persson i Tabellini, 2003: 185)60. Mi smo do sada
naili na nekoliko objanjenja, od kojih je najubedljivije ponudio Dord Cebelis (George Tsebelis), po kome mogunost za promenu javne politike zavisi od broja veto igraa (Tsebelis, 1999;
2002). Cebelis se ne ograniava iskljuivo na parlamentarne reime koji imaju proporcionalni izborni sistem ve razmatra sve oblike u kojima se nalaze veto igrai.61 Ovde se suavamo
samo na sluaj Srbije, dakle, parlamentarni reim sa proporcionalnim izbornim pravilima, gde
su veto igrai iskljuivo stanke u vladi (koalicioni partneri).
Smatramo da smo podacima iz Tabele 2 ve dokazali da sluaj Srbije potvruje teoriju. U ovom
odeljku pokazujemo da je status quo i visok nivo javne potronje posledica injenice da se
koalicioni partneri nalaze u vrsti zatvorenikove dileme koju ovom prilikom zovemo budetska
dilema. Pogledajmo najpre Grafikon 1. On pokazuje da, sa porastom uesnika u vladi, raste
opti nivo potronje.
Grafikon 2 pokazuje kako porast broja stranaka koje podravaju Vladu Srbije utie na poveanje
socijalne pomoi i ostalih transfera stanovnitvu, ali i budetskog deficita.
60
Za iri pregled determinatni fiskalne politike vidi: Alesina & Perotti, 1999.
Recimo, u predsednikom reimu su veto igrai predsednik i parlament. U drugim sluajevima, veto igra moe biti sud ili administracija. ak i birako telo moe da bude veto igra kroz instituciju referenduma. Veto igra, drugim reima, moe da bude svako ko je
sposoban da sprei donoenje odluke kojom se menja postojea javna politika.
61
Grafikon 1. Odnos broja stranaka koje podravaju Vladu i budetske potronje
Grafikon 2. Odnos broja stranaka koje podravaju Vladu, deficita i nivoa socijalne pomoi iz budeta.
Grafikon 3. Budetska dilema
Zato nastaje ovakav odnos? Zamislite da

u vladi sede samo dva koaliciona partnera,
STRANKA A i B. Zamislite da, usled nekog
eksternog oka (finansijske krize, naftnog oka
ili porasta cene hrane) ili druge vrste spoljnog
ogranienja (pritisak poverilaca zbog dugova
koji su doli za naplatu ili revizija sporazuma
sa MMF-om), vlada razmatra da smanji javnu
potronju i uvede rigorozne mere tednje.
Njihov odnos moe da se predstavi sledeom
matricom.
Kako vidimo, STRANKA A ima motiv da
sarauje u smanjenju deficita jedino pod uslovom da STRANKA B ini isto. Meutim, ako A
pristane na tednju (tj. pristane da se smanji ja-
236 :
vna potronja, deficit ili izmeni struktura potronje), onda B moe da uceni A traei poveanje
potronje samo za sebe (tj. za neku od drutvenih grupa koje predstavlja recimo, penzionere),
pretei izlaskom iz vlade. Ukoliko traite poveanje samo za sebe, to ne mora da ima znaajan
uticaj na agregatni nivo potronje jer se pretpostavlja da ostali u vladi tede ili sma-njuju
potronju (dilema upravo to preutno pretpostavlja). Uprkos tome to je za obe stranke bolje
da sarauju u smanjenju deficita, svaka e se nai u jo boljoj poziciji ako izneveri onu drugu,
tj. ako samo ona troi vie, a svi ostali tede. Uvek je lake opravdati (a) status quo gde jedan
troi vie nego pre, a ostali smanjuju potronju, ili (b) malo poveanje gde jedan troi, a ostali
ostaju na istom nivou, nego (c) veliko poveanje gde svi troe vie nego pre. Prema tome, poto
STRANKA A zna da B moe tako da se ponaa, najbolje je da i ona odmah zatrai poveanje
kako je birai ne bi kaznili na narednim izborima. Meutim, jednom kada svi ponu tako da se
ponaaju, jedini ishod moe da bude donji desni okvir na Grafikonu 3 opte poveanje javne
potronje ili, u najmanje loem sluaju, status quo u fiskalnoj politici.
Model budetske dileme podrazumeva samo sa dva igraa. Meutim, u Vladi Srbije esto sedi
mnogo vie od dva igraa. (U periodu 20012003. vladu je inilo 18 stranaka, a u periodu 2008
2011. godine 17) Vladajua koalicija u Skuptini Srbije u periodu 20082011. imala je podrku
129 poslanika, lanova sedamnaest stranaka, grupisanih u pet poslanikih klubova. Svaki
poslaniki klub sastoji se od najmaje 5 poslanika. S obzirom na to da je za donoenje odluka
u Skuptini potrebna veina od 126 poslanika, dolazimo do zakljuka da svaki poslaniki klub
predstavlja potencijalnog veto igraa. Poto je za obaranje veine dovoljno da samo etiri poslanika budu protiv predloga vlade, zakljuujemo da postoji vie od pet veto igraa jer unutar
poslanikih klubova ima vie stranaka sa etiri ili vie poslanika. Tako veto igrae u Vladi Srbije
ini sledeih osam stranaka: Demokratska stranka (64), G-17 plus (21), Socijalistika partija Srbije (11), Partija ujedinjenih penzionera Srbije (5), Liga socijaldemokrata Vojvodine (5), Sandaka
demokratska partija (4), Srpski pokret obnove (4) i Savez vojvoanskih Maara (4).
Situacija u Vojvodini je neto drugaija. Prvo, izborni sistem je meovit tako da se polovina poslanika bira proporcionalno, a polovina veinski. Drugo, takav izborni sistem omoguio je da
posle izbora 2008. godine Demokratska stranka (DS) ima vie od polovine mandata u Skuptini
Vojvodine. Iako je DS okupio postizbornu koaliciju koja okuplja tri etvrtine ukupnog broja poslanika, ona pored sebe nema veto igrae jer ima dovoljno poslanika da svaku odluku sprovede
sama ukoliko tako odlui.
to je vie igraa u vladi, to su vee anse da e se u pet do 12 pojaviti jedan sa pretnjom da
naputa koaliciju ako se izdaci ne poveaju samo u njegovu korist. To se zaista i dogodilo u
Skuptini Srbije kada je krajem 2009. godine Savez vojvoanskih Maara odbio da podri
budet ukoliko se ne poveaju izdaci za Vojvodinu (budet je jedva izglasan 21. decembra
2009. godine). Identina stvar dogodila se u Skuptini Vojvodine u decembru 2010. godine
kada je uoi usvajanja budeta Vojvodine G-17 zapretio da nee podrati budet ukoliko se
ne poveaju izdaci za sekretarijate kojima rukovode njegovi pripadnici (Dnevnik, 23. decembar
2010). Iako Skuptina Vojvodine u periodu 20082011. nije imala veto igrae, ponaanje G-17
predstavlja indikator da bi meusobno ucenjivanje bilo izvesnije kada bi ih bilo.
Da bi se predupredilo naputanje koalicije i smanjio rizik od novih izbora, nivo potronje ili
ostaje isti ili se poveava, a potronja neprekidno odlazi na tekue potrebe umesto na javne
investicije i otplatu dugova. Nasuprot tome, parlamentarni politiki sistemi u kojima se vlada
bira po veinskom izbornom sistemu ili isto predsedniki reimi imaju tendeneciju ka manjoj
javnoj potronji jer je u oba sluaja prisutno manje igraa koji mogu jedni druge da ucenjuju,
te otuda vlada ili predsednik mogu lake da sprovode restriktivnu fiskalnu politiku ukoliko to
okolnosti zahtevaju.
7. Zakljuak
Ovaj tekst predstavlja ekstenziju i dopunu dvaju prethodnih tekstova (Pavlovi i Stanojevi,
2011; Pavlovi, 2011) u kojima smo analizirali uticaj institucije predsednika republike na vladinu
ekonomsku politiku. Agregatno gledano, doli smo do zakljuaka da, kada je re o politikim
institucijama, na fiskalnu politiku presudan uticaj imaju izborna pravila i broj veto igraa u
vladi. to je broj efektivnih veto igraa vei, to je izvesnije odravanje statusa quo u javnoj
politici. Socijalni mehanizam kojim smo objasnili motivaciju koalicionih partnera da se tako
ponaaju nazvali smo za ovu priliku budetska dilema (koju razumemo kao vrstu zatvorenikove dileme).
Razume se, ovde ne elimo da tvrdimo kako je broj veto igraa, tj. specifinost proporcionalnog izbornog sistema, presudan faktor koji utie na strukturu javne potronje. U periodu
20082010. godine jak uticaj na ekspanzivnu fiskalnu politiku imala je i finansijska kriza koja je
zahvatila ceo svet. Osim toga, neka obeleja politike karakteristina su za svaku vladu. Recimo,
svaki politiar, bez obzira na to da li je izabran po veinskom ili proporcionalnom izbornom
sistemu, suoen je sa kratkim vremenskim horizontom odluivanja (Pierson, 2000: 26162).
To ga spreava da razmilja na dui rok, a javne investicije ili otplata javnog duga su upravo
problemi koji ga teraju da razmilja na dui rok i iji se efekti ne vide odmah. Bez obzira na to,
smatramo da ipak moemo da zakljuimo kako veliki broj stranaka u vladi znatno oteava
voenje restriktivne fiskalne politike i institucionalne reforme, te da je jedan od naina da se
taj problem rei smanjenje broja veto igraa (promenom izbornih pravila) ili uvoenje fiskalnih
pravila i nadzornog tela koje bi kontrolisalo vladu prilikom javne potronje. U Srbiji su takva
pravila, kao i telo koje nadzire njihovo sprovoenje, uvedena krajem 2010. godine (Bisi, 2011)
tako da su njihovi efekti u trenutku zavravanja ovog teksta jo uvek nepoznati.
LITERATURA
Alesina, Alberto et al. 1997. Political Cycles and the Macroeconomy. Massachusets Institute of Technology.
Alesina, Alberto i Roberto Perrotti 1999. Budget Deficits and Budget Institutions, u: Poterba, James i Juergen
von Hagen (editors) Fiscal Institutions and Fiscal Performance. Chicago and London: The University of Chicago Press, str. 1336
Begovi, Boris 2009a. Odrivi rast srpske privrede: institucionalni aspekt, u: Arsi, V. et al. (ur.) Rast u uslovima
globalne recesije i finansijske krize: (ne)konvencionalne inicijative. Kopaonik biznis forum 2009. Beograd:
Savez ekonomista Srbije, str. 101114
Begovi, Boris 2009b. U osnovi svega su politike institucije. u: Fokus, godina I, br. 1, str. 2631
Begovi, Boris i Boko Mijatovi (2005). etiri godine tranzicije u Srbiji. Beograd: Centar za liberalno demokratske studije
Bisi, Milica 2011. Javne finansije Srbije u 2010. godini, u: Mijatovi, Boko (redaktor) Institucionalne reforme
u Srbiji u 2010. godini. Beograd: Centar za liberalno demokratske studije, str. 91112
Blume, Lorenz, Jens Mller, Stefan Voigt i Carsten Wolf 2009. The economic effects of constitutions: replicatingand extendingPersson and Tabellini, u: Public Choice. br. 139: 197225
Haggard, Stephen i Metthew D. McCubbins 2001. Presidents, Parliaments, and Policy. Cambridge: Cambridge University Press
Hallerberg, Mark, Rolf Reiner Strauch i Juergen von Haagen 2009. Fiscal Governance in Europe. Cambridge:
Cambridge University Press
Jovanovi, Milan 1996. Izborni sistemi: izbori u Srbiji 19901996. Beograd: Slubeni glasnik
238 :
Jovanovi, Milan 2004. Izborni sistemi postkomunistikih drava. Beograd: Slubeni list Srbije i Crne Gore i
Institut za politike studije
Kontopoulos, Yianos i Roberto Perotti 1999. Government Fragmentation and Fiscal Policy Outcomes:
Evidence from OECD Countries, u: Poterba, James i Juergen von Hagen (editors) Fiscal Institutions and Fiscal
Performance. Chicago and London: The University of Chicago Press, str. 81102
Lajphart, Arend 2003. Modeli demokratije. Oblici i uinak vlade u trideset est zemalja. Beograd: Slubeni list,
Podgorica: CID
Mijatovi, Boko et al. 2008. Reforme u Srbiji: dostignua i izazovi. Beograd: Centar za liberalno demokratske
studije
Mijatovi, Boko (redaktor) 2010. Institucionalne reforme u 2009. godini. Beograd: Centar za liberalno
demokratske studije.
Mijatovi, Boko (redaktor) (2011). Institucionalne reforme u 2010. godini. Beograd: Centar za liberalno
demokratske studije.
Orlovi, Slavia 2008. Politiki ivot Srbije izmeu partokratije i demokratije. Beograd: Slubeni glasnik.
Pavlovi, Duan 2011. Ekonomski efekti polupredsednikog sistema u Srbiji, u: Mijatovi, Boko (red.) Institucionalne reforme u Srbiji u 2010. godini. Beograd: Centar za liberalno demokratske studije, str. 6374
Pavlovi, Duan i Mihail Arandarenko 2011. Serbia: Equity and EfficiencyHand in Hand, u: Bejakovi, Predrag
(editor) Equity vs. Efficiency: Possibilities to Lessen the Trade-Off in Social,Employment and Education Policy
in South-East Europe. Zagreb: Fridrich Ebert Stiftung. (U pripremi za tampu)
Pavlovi, Duan i Ivan Stanojevi 2011. Predsednik republike, institucionalni dizajn i politiki feleri, u: Pavlovi,
Duan (urednik) Razvoj demokratskih ustanova u Srbiji Deset godine posle. Beograd: Heinrich Boell Stiftung,
str. 6572
Pavlovi, Vukain (2006). Politike institucije i demokratija. Beograd: igoja tampa
Pavlovi, Vukain i Slavia Orlovi 2007. Dileme i izazovi parlamentarizma. Beograd: igoja tampa
Persson & Tabellini 2000. Political Economics. Explaining Economic Policy. Cambridge: The MIT Press.
Persson, Torsten Guido Tabellini (2003). The Economic Effects of the Constitution. Cambridge: The MIT Press.
Pierson, Paul 2000. Increasing Returns, Path Dependence, and the Study of Politics, u: The American Political
Science Review, Vol. 94, br. 2 (jun, 2000), str. 251267
Poterba, James i Juergen von Hagen 1999. Introduction, u: Poterba, James i Juergen von Hagen (editors)
Fiscal Institutions and Fiscal Performance. Chicago and London: The University of Chicago Press, str. 112
Prokopijevi, Miroslav (redaktor) 2002. Dve godine reforme u Srbiji: proputena prilika. Beograd: Centar za
slobodno trite
Prokopijevi, Miroslav 2010. Proputena prilika: deset godina ekonomske tranzicije u Srbiji, u: Pavlovi, Duan
(urednik) Razvoj demokratskih ustanova u Srbiji deset godina posle. Beograd: Heinrich Boell Stiftung.
str. 7382
Rae, Douglas W. 1971. The Political Consequences of Electoral Laws. New Haven: Yale University Press
Rockey, James 2010. Reconsidering the Fiscal Effects of Constitutions. (Working paper no. 10/16, May 2010)
Roubini, Nouriel & Jeffrey Sachs 1989. Government spending and budget deficits in the industrial countries,
u: Economic Policy 8, str. 99132
Simovi, Darko 2008. Polupredsedniki sistem. Beograd: Slubeni glasnik
Stojiljkovi, Zoran 2006. Partijski sistem Srbije. Beograd: Slubeni glasnik
Taagpera & Shugart 1989. Seats and Votes: The Effects and Determinants of Electoral Systems. New Haven:
Yale University Press
Tsebelis, George 1999. Veto Players and Law Production in Parliamentary Democracies: An Empirical
Analysis, u: American Political Science Review br. 93, str. 591608
Tsebelis, George 2002. Veto Players. How Political Institutions Work. Princeton: Princeton University Press
Duan Pavlovi,
Ivan Stanojevi
SERBIAS ELECTORAL INSTITUTIONAL DESIGN

AND ECONOMIC POLICY OUTCOMES
Summary
The paper discusses the economic effects of the electoral institutions in Serbia by looking at how
electoral rules affects governmnets economic policy. We argue that the case of Serbia confirms the
thesis (advanced by Persson & Tabellini and some other authors) by which electoral rules produce
expansive fiscal policy and large budget deficits. The novelty of our approach is the mechanism
we dub the Budget Dilemma (a form of Prisoners Dilemma), a concept that describes how proportional representation produce a government with a great number of veto players who blackmail
each other, thereby enlarging the deficit and public spending.
Key words: Parliamentary system, proportional representation, public expenditure, fiscal policy;
budget deficit, Prisoners Dilemma, Budget Dilema.
240 :
Goran Nikoli
POLITIKA KURSA DINARA 1945-2010:

OD SOCIJALISTIKIH EKSPERIMENATA
DO KONVERTIBILNOSTI
242 :
Saetak
Za ekonomski aspekt tranzicije na izvestan nain su paradigmatine promene u kursnoj politici u
protekllih 65, a posebno u poslednjih dvadesetak godina. Politika i reim deviznog kursa su znatno evoluirali u tom periodu. Od 1945. do 1971. u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji
(SFRJ) primenjivao se sistem fiksnog deviznog kursa u skladu sa principima Bretonvudskog monetarnog sistema, mada je vlada stalnim devalvacijama ispravljala razliku izmeu crnog i oficijelnog kursa. U periodu 19731981. vlada je utvrdila tzv. bazni kurs dinara prema dolaru i definisala
margine dozvoljenih odstupanja interventnih kurseva (period puzeeg kursa). Februara 1981.
utvren je valutni reim u kome se bazni kurs dinara utvruje prema izabranoj korpi konvertibilnih
valuta da bi sredinom osamdesetih usledile este devalvacije. Decembra 1989. godine dinar je vezan za marku, to je omoguilo njegovu deliminu konvertibilnost. Tokom 1992. i 1993. izvrene su
brojne devalvacije da bi januara 1994. kurs bio fiksiran i narednih godina opet devalviran. Krajem
2000, Narodna banka preduzima mere koje su uz sadejstvo, pre svega, fiskalnih vlasti, brzo dovele
do stabilizacije valute i rasta deviznih rezervi. Kurs dinara je postao fleksibilan, sa relativno malim
ogranienjima konvertibilnosti. Devizni kurs je nakon demokratskih promena oktobra 2000. imao
ulogu nominalnog sidra. ini se da je fleksibilni devizni kurs, odnosno, ciljanje inflacije, koje je formalizovano 2007, za srpske uslove najpovoljniji model.
Meu najvanijim inicijalnim koracima tranzicije ka trinoj privredi u Srbiji i celoj Istonoj Evropi
bilo je fokusiranje na stabilizaciju monetarnih uslova i, samim tim, deviznih kurseva. Slabljenje domicilnih valuta nastavilo se i posle inicijalnog tranzicionog oka oko 1990, mada sa umerenijim
intenzitetom, da bi se taj trend uglavnom zavrio sredinom devedesetih. Od druge polovine devedesetih do pred kraj 2008, sledi period kada veina istonoevropskih moneta belei nominalne (i
realne) apresijacije. Globalna ekonomska kriza dovodi do slabljenja skoro svih istonoevropskih
valuta, ali relativno brzo, poetkom 2009, nastupa stabilizacija i blago jaanje ovih moneta. Veina
istonoevropskih zemalja, kao i Srbija, vremenom je prela na fleksibilnije reime kursa i na kraju
uglavnom prihvatila (upravljano) fluktuirajue devizne reime, a zemlje centralne Evrope i eksplicitno ili implicitno targetiranje inflacionog okvira.
Kljune rei: devizni kurs, dinar, tranzicija, depresijacija, valuta.
1. Kurs dinara tokom realsocijazma 19451989.

Po zavretku ratnih dejstava na veem delu jugoslovenske teritorije, usledila je zamena svih
brojnih moneta u opticaju (verovatno su najpoznatiji takozvani Nedievi dinari koji su se
najee mogli kupiti kod pijanih prodavaca), a dinar je ve aprila 1945. bio opet potrvren
kao novac (DFJ). Naime, prvi slubeni poslerartni paritet kursa dinara prema dolaru utvren
je 12.04.1945. u vrednosti do 17,7734 miligrama istog zlata za dinar, odnosno, 50 dinara za
dolar. U sporazumu sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF), iji smo bili suosniva,
maja 1949. taj paritet bio je potvren. Taj kurs je vaio do poetka 1952. i bio je znatno precenjen. Njegovu stabilnost obezbeivao je dravni monopol spoljne trgovine i stroga devizna
kotrola nad svim transakcijama sa inostranstvom. Razlike izmeu inostranih i domaih cena
pri razmeni izravnavane su mehanizam fonda za egalizaciju cena (iz federalnog budeta; svako preduzee poslovalo je prema sopstvenim mogunostima, ali rauni dobitaka i gubitaka
izraavani su preko dravnog budeta). U sutini se tim novcem nadoknaivao novac izvoznicima, odnosno, davan im je stimulans. U to vreme skromna spoljna razmena se dobrim delom
svodila na uvoz opreme na ime reparacija iz Nemake.62
62
Grivev, V., 1986, Kurs jugoslovenskog dinara, Dnevnik, Novi Sad, str. 63
Novi paritet utvren je 01.01.1952, i to 300 dinara za dolar (na osnovu iskustva o prosenoj
razlici u cenama steenim u radu tzv. egalizacionog fonda). Efekat se osetio te godine u vidu
pada deficita (tekueg rauna) platnog bilansa. Ve narednih godina deficit tekuih transakcija se snano poveavao, i to usled nedovoljnje devalvacije 1952, relativno visokog rasta
cena, to je dodatno poveavalo precenjenost dinara, ali i potrebe jugoslovenske privrede za
poveanim uvozom opreme i repromaterijala.
Protokom vremena, dinar je postajao sve precenjeniji (zbog znatno vee inflacije u SFRJ-u od
one u SAD i drugim zapadnim zemaljma, koja posle 1964. do danas nikada nije bila nia od
4%, to se moe smatrati gornjim limitom za pristojne zemlje) pa je drava izvoznim koeficijentima pomagala izvoznike, da bi oni, pored ostalog, mogli da pokriju trokove svog uvoza
(korekcije obraunskog kursa 1954. i 1961. nisu mnogo pomogle).
Ve od januara 1954. kurs od 300 dinara za dolar primenjuje se samo na iste dravne transakcije sa instrastvom, dok je na ostale transakcije robom i uslugama uveden kurs od 632 dinara
za dolar (on se reducirao za 1% ili 5%, npr. za razmenu sa Egiptom, Izraelom, Turskom, Grkom
itd.). Turistiki kurs je iznosio 400 dinara za dolar, a za emigrantske doznake i poklone Jugoslovenima je plaano 600 dinara za dolar. Uvedeni izvozni koeficijenti su se kretali od 2 do 6, a
uvozni od 1 do 3.
Grafikon 1. Promene vrednosti dinara prema amerikom dolaru 19461979.
Izvor: Trifunovi M., 1971, Teorija i praksa deviznih kurseva, Ekonomska politika, IST, Beograd.
Obraunski kurs od 632 dinara za dolar je 1961. povean na 750 dinara za dolar. Naime, prvom
deviznom reformom marta 1961. ukinuti su koeficijenti (formalno su ukinuti viestruki devizni
kursevi) i uvedene su izvozne premije (od 11%, 22% i 32%) te su ovim uspostavljena etiri
diferencijalna kursa dinara: 750, 832.5, 915 i 990 dinara za dolar. 30. juna 1964. izvrena je korekcija jedinstvenog obraunskog kursa sa 632 na 750 dinara za dolar, to je de facto znailo
devalvaciju od 15.75% u odnosu na raniji obraunski kurs.
Inae, dispariteti unutranjih cena su se brzo uveavali. Ve 1951. dolar se neoficijelno plaao
izmeu 150 i 1.500 dinara. U periodu 1954-60. unutranji dispariteti cena su ili od 250 do
3.000 dinara za dolar. Reformom 1961. i kursom od 750 dinara za dolar sueni su dispariteti
cena u granice od 300 do 2.000 dinara za dolar.63
63
Trifunovi, M., 1971, Teorija i praksa deviznih kurseva, Ekonomska politika, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd str. 155160.
244 :
Ekonomskom reformom iz 1965. dinar je opet devalvirao na 1.250 za jedinicu amerike

monete. Od 01.01.1966. zaveden je i novi dinar koji je bio 100 puta vredniji od starog.
Dinar je ostao precenjen samo 10-15%. Umesto sistema koeficijenta, uvedeni su mehanizmi
izvoznih podsticaja i povraaja po valutnim podrujima, regionima i proizvodima. Ovo je
dovelo do krakotronog podsticanja izvoza i smanjivanja uvoza.64
Poetkom 1971. uveden je kurs od 15 dinara za dolar da bi sa prestankom konvertibilnosti
amerike valute leta te godine, a sa devalvacijom mnogih valuta zemalja u razvoju, ve u decembru Narodna banka Jugoslavije (NBJ) odredila novi kurs od 17 dinara za dolar. Konano,
1973, sa uvoenjem fleksibilnih deviznih kurseva u svetu, NBJ je, ne menjajui u osnovi paritet,
povremeno menjao kupovne i prodajne kurseve deviza u skladu sa njihovim fluktuacijama na
svetskim tritima (u to vreme snano su jaale nemaka marka i japanski jen prema dolaru).
Te godine osnovano je meubankarsko devizno trite, na kome je, i pored toga to je kurs bio
slobodan, smernice odreivao NBJ (npr. dolar se plaao 16 dinara i NBJ nije tokom trgovakog
dana doputao da kurs padne ili poraste vie od 5%). Godine 1973. dolar je devalvirao za 10%,
ali NBJ nije revalvirao dinar, to je dovelo do devalvacije jugoslovenske monete prema drugom
valutama, pre svega, nemakoj marki (koja je tada apresirala prema amerikoj moneti) za ak
28,7% i plaala se skoro 6 dinara (da je dinar revalvirao, dolar bi se plaao 15,2 dinara).
Od 1945. do 1971. u SFRJ se primenjivao sistem fiksnog deviznog kursa u skladu sa principima Bretonvudskog monetarnog sistema. U periodu 1973-81. vlada je utvrdila tzv. bazni kurs
dinara prema dolaru, uz definisanje margina za dozvoljena odstupanja interventnih kurseva
NBJ. To je u stvari bio period puzeeg kursa dinara. Kako je od 1979. dolar poeo da apresira
na meunarodnom konvertibilnom valutnom tritu, februara 1981. SFRJ je napustila sistem
vezivanja za ameriku monetu te je utvren valutni reim u kome se bazni kurs dinara utvruje
prema izabranoj korpi konvertibilnih valuta (ponderi su bili: nemaka marka - 35%, lira - 24%,
dolar - 15%, fr. franak - 12%, iling - 6%, v. franak - 4%, funta - 4%). Od 1971. do 1979. dinar je
depresirao 56% prema izabranoj korpi valuta, odnosno, ispod 10% godinje u proseku.
Dolar nije bio moneta u kojoj se obraunavao vei deo domae razmene, ali je u periodu 197381. (kao i u celokupnom razdoblju posle Drugog svetskog rata do osamdesetih) bio reperna
valuta na tek uspostavljenom meubankarskom deviznom tritu u SFRJ, to je zbog tadanje
znaajne depresijacije amerike valute (od prvog naftnog oka do reganomike) bila vrlo povoljna okolnost za kreatore devizne politike. Naime, i pored dosta ekspanzivne monetarnefiskalne politike i znatnog kumulativnog rasta cena u tom periodu, od 1974. pa do kraja
sedamdesetih (kada je dolar plaan preko 19 dinara), dinar je u odnosu na dolar izgubio tek
neto preko petine vrednosti, to je bio znaajan element ukupne makroekonomske stabilnosti u zemlji (istovremeno, prema nemakoj marki, u tom razdoblju, jugoslovenska moneta
je oslabila preko 60%).
Uprkos izraenom, kontinuiranom i ponekad otrijem padu spoljne vrednosti dinara 196089, istrajni deficiti na eksternim raunima plaanja SFRJ, posebno u trgovinskom bilansu,
nisu se bitnije izmenili. Svakako je to posledica malih elasticiteta izvozne i uvozne tranje, ali i
injenice da prilagoavanje nominalnog kursa najee nije podrazumevalo i uravnoteenje
realnog kursa.65 Naime, realni kurs dinara apresira (prema dolaru) i u zoni je precenjenosti
izmeu 1965. i 1979. pa apresira opet od 1982. do sredine 1988, uz kulminaciju 1986. godine.66
64
Interesantno je da je 1965. kupovna mo 1000 dinara za robu i usluge iz 1939. pala 20,4, a ve 1969. ak 43 puta. Grivev, V., 1986,
Kurs jugoslovenskog dinara, Dnevnik, Novi Sad, str. 74.
65
Izvoznici su, usled neprihvatljivo niskog kursa, gubitke prevaljivali kroz poveanje domaih cena.
66
eli, D., 1992, Devalvacija i spoljnotrgovinski bilans, Ekonomski fakultet, Beograd, str. V 113.
Visoki kadar NBJ je biran po partijskoj liniji i republiko-pokrajinskom kljuu tako da je

samo ponekad meu njega mogao dospeti poneki liberalniji ekonomista kome zdravo
ekonomskotrino razmiljanje nije nedostajalo. Rezultati su uglavnom bili mravi: reforma
1965. praktino je naputena posle tri godine, preko 500 Nikezievih tehnokrata posmenjivano
je posle 1972, ali je kakvo-takvo devizno trite ipak funkcionisalo od 1973, dok su namenski
krediti Svetske banke (SB) usmeravani u velike infrastrukturne projekte, kao to je, na primer,
autoput.
Sa smru Josipa Broza koincidira poetak dunike krize. Donosioci politikih odluka odluuju
da vie sluaju MMF. Dolazi do reprograma dugova i stabilizacionog programa koji je podrazumevao devalvaciju dinara, uvozne restrikcije i ograniavanje javne potronje. Dok su do tada
praktino sve devalvacije bile postcipativne (nije se obraala panja na realni, ve na nominalni
kurs), ovoga puta je bilo rezultata koji su se ogledali u suficitu platnog bilansa od 1983. do
1989. (koji je omoguio servisiranje inoobaveza). To nije jeftino plaeno i veina nas se sea
bonova, redova i nestaica.
Meutim, voenje vrste fiskalne i monetarne politike onemoguili su talas trajkova od 1984,
neodgovorna republika rukovodstva i delimino Savezno izvrno vee (SIV) (drugovi se nisu
drali preporuka MMF ko pijan plota, monetarna disciplina im nije bila jaa strana, kao ni
budetsko uravnoteenje). Usledila je prvo visoka inflacija, a potom hiperinflacija. Poelo je i
ubrzavanje depresijacije kursa dinara; polovinom 1980. amerika moneta se plaala 28 dinara,
sredinom 1983. 90 dinara (nemaka marka 35,5), polovinom 1985. 288 dinara, a sredinom
1988. 2.400 dinara (1.325 dinar za marku). Sve to, svakako, nije nita prema onome to nas je
ekalo ve u sledeoj deceniji.
Poetak osamdesetih oznaava ulazak jugoslovenske privrede u poveanu nestabilnost, uz
tendencije aktivne i kontinuirane depresijacije domae monete prema dolaru u okviru tzv.
kontrolisanog plivanja dinara. Preokret u tokovima spoljnjeg finansiranja, odnosno, praktina
nemogunost zaduivanja u inostranstvu po prihvatljivim uslovima i prispee ogromnih iznosa
duga koje je trebalo servisirati uticali su na to da SFRJ preduzme drastine mere uravnoteenja
platnog bilansa, to je impliciralo i snanu depresijaciju dinara (proseno po 40,88 indeksnih
poena u periodu 1980-90). Budui da je tokom osamdesetih ostvaren veliki stepen progresivne
depresijacije dinara prema kreiranoj valuti MMF (Specijalna prava vuenja) i dolaru, nastao je
suficit platnog bilansa, poveana je konkurentnost jugoslovenske razmene i povean je izvoz,
posebno snano 1982, 1983. i 1988, ali se i inflacija ubrzala. Pored toga, devalvacije su poveale
teret otplate kamata posle reprograma spoljnog duga SFRJ. U svakom sluaju, dinar je depresirao u veoj meri nego to je iznosila razlika domaih i inostranih cena. Iskustva (ZUR) pokazuju da preterane devalvacije destimuliu izvoz jer on po svaku cenu podrazumeva neracionalno
troenje drutvenog bogatstva forsiranjem niskih cena na inotritima.
U toku osamdesetih izvrene su brojne devalvacije dinara. esta devalvacija dinara juna 1980.
utvrdila je novi paritet od 27,3 dinara za dolar, a sedma 21. oktobra 1982. (posle zahteva za
reprogramom spoljnog duga 5. marta 1982.) donela je kurs od 63,41 dinara za dolar. Osma
devalvacija izvrena je 17. novembra 1987. i dolar je vredeo 1.298 dinara, a ve 27. maja 1988.
devalviran je za 23,9% prema dolaru (1.923 dinara za dolar) i korpi valuta. Razlog ove devalvacije nije potpuno jasan budui da je platni bilans bio u suficitu, a trgovinski u deficitu, koji je
bio znatno manji nego prethodnih 20 godina.67
Spoljni dug SFRJ-a poeo je snano da raste tokom sedamdesetih, posebno u drugoj polovini dekade, da bi ve 1980. dostigao 20,8
milijardi dolara (sa 2350 miliona dolara 1970). Tokom osamdesetih visina spoljnjeg duga se stablizovala zahvaljujui otrim merama
uravnoteenja platnog bilansa.
67
246 :
2. Tranzicija i kretanje deviznih kurseva u istonoevropskim zemljama

Ve sredinom osamdesetih neke od istonoevropskih zemalja (IEZ), pre svih, Maarska i Jugoslavija, pokuavaju da sprovedu trino orijentisane reforme. S padom Berlinskog zida
oktobra 1989. (i slomom diktature Nikolaja aueskua), stvaraju se politiki uslovi da veina
ovih drava krene sa radikalnim ekonomskim promenama. Perestrojka i raspad SSSR-a
omoguili su i naslednicama najvee drave sveta da krenu u dramatian privredni zaokret.
Najvaniji inicijalni koraci ovih reformi bili su orijentisani na monetarnu sferu i, samim tim,
devizne kurseve, odnosno, reime. Skoro po pravilu, posle preivljavanja (hiper)inflacija, sledile su monetarne i kursne stabilizacije. U dravama koje se danas ne mogu nazvati uspenim
zemljama u tranziciji, taj proces due je trajao i rezultati su mnogo skromniji. Postoje jasne
prednosti visokog kredibiliteta politike deviznog kursa na obaranje inflacije, na ta ukazuju i
brojne studije za IEZ koje su aktivno koristile politike fiksiranja deviznog kursa u programima
stabilizacije tokom devedesetih.68
Neodrivi fiskalni deficiti bili su glavni razlog za inflaciju koja je bila konzistentna u Istonoj
Evropi od 1989. Vrlo je brzo, ve krajem osamdesetih, postalo jasno da je stabilna i konvertibilna valuta obavezan preduslov za funkcionisanje mehanizma cena i za efikasnu alokaciju resursa. Ako je rast cena visok69, teko je uvesti ili odrati konvertibilnost valute kao uslov za priliv
inokapitala i eksploataciju komparativnih prednosti. Veliki izazov sastojao se u tome da se
prestane sa politikom mekih budetskih ogranienja, ekspanzivnom politikom dohodaka i
labavom monetarnom politikom (npr. u sluaju Rumunije, efekti kasnog fiskalnog prilagoavanja su samo privremeno ublaeni precenjenou leja i ubrzanim inozaduivanjem).70
Monetarna politika retko postie stabilizaciju ako fiskalna nije ve koordinirana i zdrava. Inicijalna stabilizacija nije uvek prethodila nastavku rasta, ali postoji malo dokaza da bi postepenije
tranzicione reforme uinile dezinflaciju lakom. Nakon toga, IEZ je uglavnom iskusio velik priliv
kapitala i velike investicije, dok su otpis loih kredita i pruanje adekvatnih resursa za superviziju reformi uinili monetarnu transmisiju uverljivijom. Najbolji nain da se sprei hiperinflacija
kada su liberalizovane domae cene je pokretanje tranzicije od planske ka trinoj privredi, uz
valutnu reformu. U sledeoj fazi, fazi umerene inflacije i fleksibilni devizni kursevi su pogodni
da olakaju relativne korekcije cena. Tek nakon to se najvei deo prilagoavanja postigne,
moe se prei na fleksibilniji reim deviznog kursa.71
Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih zemlje biveg istonog bloka, kao i naslednice
SFRJ, suoile su se sa dramatinom ekonomskim depresijom koju je, po pravilu, pratilo i snano
obezvreivanje nacionalnih moneta. Trend slabljenja domicilnih valuta nastavio se i posle
inicijalnog tranzicionog oka, mada umerenijim intenzitetom. Praktino konstantno slabljenje
valuta IEZ prema najjaim svetskim valutama uglavnom se zavrava sredinom devedesetih
kada nastupa stabilizacija nominalnih kurseva. Potom sledi prva decenija 21. veka (do pred
kraj 2008.) kada veina moneta IEZ belei nominalne (i realne) apresijacije. Globalna ekonomska kriza dovodi do slabljenja skoro svih valuta IEZ, ali relativno brzo, u februaru i martu 2009,
nastupa njihova stabilizacija i blago jaanje. Blag talas (kratkoronih) depresijacija deava se
ponovo u prolee 2010, ali opet dolazi do relativno brze stabilizacije. Nakon inicijalne faze
Georgy Ganev, Marek Jarociski, Rossitza Lubenova, Przemysaw Woniak, Credibility of the Exchange Rate Policy in Transition
Countries, Center for Social and Economic Research (Case Report), Warsaw, 2001, No. 38, p. 38.
68
69
Poljska je imala inflaciju od 650% (1989), Litvanija 410% (1993), a Bugarska je 1991. imala rast cena od 335%. Ibidem, p. 38.
70
Horst Siebert, The Transformation of Eastern Europe, The Institut fur Weltwirtschaftkiel, Kiel Discusion Papery 163. Januar 1991, pp: 67.
Axel Jochem, Monetary stabilization in countries in transition, International Advances in Economic Research , Volume 5, Number 1,
1999, pp: 3747.
71
tranzicije, kontinuirana realna apresijacija deviznog kursa postala je praktino jedinstven

fenomen veine tranzicionih ekonomija.72
Nakon ranih devedesetih, monete Poljske, Maarske i Slovake imale su blage depresijacije
prema vodeim svetskim valutama, slovenaki tolar imao je znaajnu depresijaciju, dok su
monete Bugarske (do 1997.) i Rumunije (2003.) zabeleile jo izraeniji pad vrednosti. Makedonski denar je 1997. izgubio oko estinu vrednosti prema kompozitnoj evropskoj valuti. Posle
devalvacije ehoslovake krune 1990. (sa 24 na 28 za dolar), kurs se stabilizovao sve do majske
valutne krize u ekoj (1997.) kada je nastupila znatna depresijacija. Hrvatska kuna praktino
je od uvoenja 1994. imala stabilan odnos prema kompozitnoj evropskoj moneti. Sve baltike
zemlje su relativno rano uvele fiksne kurseve ili valutne odbore, ime su stabilizovale svoje
monete. Ruska rublja izgubila je vei deo svoje vrednosti do kraja 1998, a slian sluaj bio je i sa
monetom Ukrajine, gde je 1996. realizovana monetarna reforma73. Monete Jermenije i Gruzije
takoe su imale epizode strahovite depresijacije praene hiperinflacijama da bi potom dram
(Jermenija) i lari (Gruzija) bili stabilizovani. Srbija (tj. Savezna Republika Jugoslavija /SRJ/) imala
je do 24. januara 1994. jednu od najveih hiperinflacija u svetskoj istoriji i s njom povezano
dramatino obezvreivanje dinara. U narednih nepunih sedam godina devalvacije dinara bile
su, iako i dalje izuzetno visoke (zbirno, dinar je izgubio 96% svoje vrednosti), ipak neuporedivo
manje nego one s poetka devedesetih, pa i veeg dela osamdesetih.
Od kraja devedesetih valute naprednijih IEZ belee znatne apresijacije prema evru (i u jo
veoj meri, prema dolaru), to je vidljivo na Grafikonu 1. Upeatljiv je sluaj Slovake, koja je
2009. postala lanica evrozone i ija je valuta tokom devedesetih blago depresirala da bi s
poetkom 21. veka snano (nominalno i realno) apresirala (45,2%). Slovenija je dosta specifian
sluaj budui da je tolar prema ekiju i evru praktino konstantno blago slabio od poetka devedesetih. Od uvoenja evra do zamene tolara monetom evrozone 1. januara 2007, depresijacija slovenake valute iznosila je 21,3% (dok je depresijacija tolara tokom sedam godina
koje su prethodile 1999. iznosila ak 59,8%). Zemlje sa fiksnim reimima kursa ili valutnim
odborima: Estonija, Letonija, Litvanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, logino imaju fiksirane
(nepromenjene) kurseve. Drave kao Albanija, Makedonija, Gruzija belee minimalne promene
vrednosti svojih valuta, dok su Srbija i Rumunija drave koje imaju znatne depresijacije domicilnih moneta u prvih (skoro) osam godina 21. veka. Ruska rublja i ukrajinska moneta takoe
su stabilizovane, ali njihova faktika vezanost za dolar, koji je praktino vei deo toga perioda
(od poetka 2002. izrazito) gubio vrednost prema evru, na neki nain pogreno ukazuje na
depresijacije ovih moneta od kraja 2000.74
Na Grafikonu 2. su prikazane tendencije izabranih valuta prema evru u prvoj deceniji ovog veka.
Vidljivo je da je dinar posle ukrajinske i rumunske monete najvie depresirao u tom periodu.
72
Josip Tica, Exchange Rate Economics in Transition Economies, Zagreb, International Review of Economics and Business, 2006, vol. 9,
issue 2, pp: 155170.
Septembra 1996. grivna zamenjuje karbovanjec (1:100) i sledeih nekoliko godina ukrajinska moneta je bila relativno stabilna, ali
to nije, zbog kompetitivnosti ukrajinske privrede, bilo dugo odrivo imajui u vidu ogromne inflacione diferencijale dveju zemalja.
73
Inicijalni devizni kurs je bio 1,76 grivni za ameriki dolar, ali je, usled azijske krize i finansijske krize u Rusiji 1998, valuta drastino devalvirala te je novi kurs uspostavljen na nivou od ak 5,6 grivni za dolar u februaru 2000.
Posle toga, devizni kurs je ostao relativno stabilan, oko 5,4 grivne za dolar, te je potom 21. aprila 2005. bio fiksiran na nivou od 5,05
grivni za dolar sve do maja 2008. Sredinom oktobra 2008, posle blagog jaanja ukrajinske valute (4,85 za dolar), poinje snana depresijacija grivne. Ve 19. decembra 2008. bilo je potrebno ak 7,88 grivni za dolar. Depresijacija grivne od oktobra 2008. do kraja februara
2009. za skoro 30% svoje vrednosti prema evru znatno je usporena i do poetka avgusta 2009. ukrajinska moneta je jo neto oslabila,
a potom se stabilizovala prema evru. Tokom 2010. grivna je dodatno ojaala prema valuti evrozone (evro se plaao 10,06 grivni 10.
septembra 2010).
Dolar se plaao 28,16 rubalja na kraju 2000; do kraja septembra 2008. rublja je apresirala za 11,5%: na 25,25 rubalja za dolar; u tom
periodu ukrajinska grivna jaa prema dolaru za 8,9%.
74
248 :
Grafikon 2. Promena (u %) kurseva valuta izabranih zemalja prema evru u prvoj deceniji 21. veka
Izvor: http://www.ecb.int/stats/exchange/eurofxref/html
Napomena: za Tursku je, zbog devalvacije i denominacije, umesto za 2000. dat kurs na kraju 2004.
Nakon vie od dekade realnih, esto i nominalnih apresijacija, veina moneta IEZ je bila
suoena sa slabljenjem prema evru (i jo vie dolaru) od poetka poslednjeg kvartala 2008.75
Valute IEZ su dostigle minimum prema evru uglavnom tokom februara 2009. da bi potom
nastupila njihova stabilizacija ili jaanje prema moneti evrozone.
IEZ je beleio znatan ekonomski rast (uglavnom od druge polovine devedesetih), koji je bio
praen znatnim rastom spoljnog duga (mahom od strane matica filijala banaka koje su ule
u ovaj region), i realnom aprecijacijom njihovih valuta. U poslednjem tromeseju 2008. i u
prva dva meseca 2009, karakteristian je nagao odliv kratkoronog kapitala, uz snanu deprecijaciju valuta i ulazak nekoliko zemalja u aranman sa MMF-om. Sledeu fazu predstavlja
stabilizacija ili blaga aprecijacija kurseva. U 2010. godini, u prolenim mesecima, veina valuta
IEZ-a je imala blago slabljenje, ali je ono relativno brzo zaustavljeno.
3. Prva posleratna konvertibilnost dinara

Godinu 1989. obeleila je hiperinflacija od 2.040%. Kao reakciju na ovu zabrinjavajuu pojavu,
SIV voen Antom Markoviem, uz podrku MMF-a, poinje radikalne reforme i uvodi obiman
program stabilizacije sa ciljem obaranja inflacije, kao i privatizaciju dodelom akcija radnicima.
Tako je 18. decembra 1989. godine dinar vezan za (zapadnonemaku) marku u omeru 7:1 (uz
denominaciju, brisanjem etiri nule) i 11,86 dinara za dolar, to je, poevi od 1. januara 1990,
omoguilo deliminu konvertibilnost monete. Uz to je ilo i privremeno zamrzavanje plata,
kao i ekonomska liberalizacija, odnosno, dinaminije otvaranje prema svetu, koje je podralo
novi ekonomski diskurs Jugoslavije.
Da bi fiksni devizni kurs mogao biti odriv, bilo je potrebno podii kamatne stope na kredite
kod komercijalnih banaka na 40% godinje (dok su u Zapadnoj Nemakoj iznosile 3-4%).
Meutim, odravati fiksan kurs, makar i privremeno, i istovremeno voditi autonomnu
Naravno, izuzetak su zemlje sa fiksnim reimima kursa ili valutnim odborima, koje su imale znatno smanjivanje deviznih rezervi zbog
intenziviranja intervencija na deviznom tritu.
75
monetarnu politiku bilo je mogue praktino samo na kratak rok. Tako je obaranje inflacije
bilo uspeno do juna 1990. godine, ali na godinjem nivou te godine stopa inflacije dostigla
je 300% i bila oko 100 puta via nego u Nemakoj. Kao posledica ovakvog razvoja dogaaja,
realni efektivni kurs dinara porastao je za 85%, to je uzrokovalo pad izvoza i realnog brutodrutvenog proizvoda (BDP) za 7,6%. Devizne rezerve su porasle sa manje od est milijardi
dolara u decembru 1989. na 10 milijardi dolara u avgustu 1990. Meutim, ubrzo je dolo do
njihovog drastinog pada, uslovljenog rastom investicione i line potronje koja je kreirana
prevashodno nesrazmernim i neodrivim rastom plata, jednim od najteih sistemskih problema tadanjeg samoupravnog privrednog sistema. Znaajan doprinos neuspehu ovog stabilizacionog programa dalo je i poveanje obima subvencioniranih kredita koje je NBJ po nalogu vlade morao da obezbedi odreenim preduzeima i bankama. Pri tome, nisu sprovedene
ni institucionalne promene, a NBJ je i dalje preuzimao devizne gubitke komercijalnih banaka
i bio izloen pritiscima i nesinhronizovanom ponaanju republikih narodnih banaka. Tako su
do kraja 1990. godine devizne rezerve pale na nivo na kojem su bile pre poetka sprovoenja
programa stabilizacije.76 Vlada je, da bi predupredila dalji pad rezervi, 28. decembra 1990. godine objavila devalvaciju dinara od 9 dinara za 1 nemaku marku (Fabris, 2004).
U stabilizacionom programu vlade Ante Markovia krupan problem predstavljala je
mogunosti poveanje plata. Projekcije strunog tima SIV-a ukazivale su na to da je za
operaciju ogranieno konvertibilnog dinara ravnotena plata, koja se uklapa u bilanse, bila
255 amerikih dolara. Meutim, Markovi je program obrazlagao 18. decembra 1989, ali je
zakon o platama (kao i zakon o budetu) u Skuptini bio blokiran jo itavih 10 dana pa je
rukovodstvo u Srbiji u tih deset dana povealo plate, a kasnije ni druge republike i pokrajine
uglavnom nisu potovale Zakon o platama, to je bio glavni razlog devalvacije godinu dana
kasnije. Krajem 1990. parlament Republike Srbije ilegalno je naredio komercijalnim bankama
u republici da daju dinarske kredite u iznosu od 18,3 miliona dinara (tada oko 1,8 milijardi
dolara) pojedinim njenim preduzeima. Ovaj postupak oznaio je poetak definitivnog kraja
kredibiliteta NBJ-a kao monetarne institucije, a ostale republike narodne banke podrale
su ga upotrebljavajui obaveznu rezervu i kredite za likvidnost radi izvlaenja deviznih rezervi
iz NBJ. Ovaj proces se zavrio u aprilu 1991. godine kad se i faktiki raspada finansijski sistem
SFRJ. Tog meseca izvrena je jo jedna devalvacija: 13 dinara za marku i 22,25 dinara za dolar.
4. Kvazitranzicija devedesetih i neuspeno fiksiranje kursa

U novoformiranoj dravi SRJ monetarni sistem je recentralizovan i u njemu je Narodna banka
Crne Gore izgubila autonomiju i postala regionalna kancelarija NBJ, iji je centar bio u Beogradu. U ovakvim uslovima uspostavljen je visok stepen monetarne i finansijske centralizacije, koji je, u odsustvu pravne drave i finansijske discipline, bio podesan za manipulisanje i
omoguio je neverovatne zloupotrebe koje su rezultirale hiperinflacijom od 1992. do 1994. U
februaru 1992. godine, nakon to je zajedniko trite doivelo slom, uz istovremeno izbijanje
ratova, mesena stopa inflacije u Srbiji i Crnoj Gori dostigla je 50%, dok je ve u junu iznosila
100% meseno (ovaj procenat je opteprihvaeni prag kojim se definie hiperinflacija). Na
kraju 1993. godine inflacija je iznosila 3.508.091.786.746%, to predstavlja po trajanju najduu,
a po visini drugu najviu stopu hiperinflacije na svetu. Rast inflacije generisan tampanjem
novca podravao je ogromni birokratski aparat bive Jugoslavije, iji je najvei deo ostao u
Beogradu, a nije pokazivao ni najmanju nameru da se pozabavi fiskalnim prilagoavanjem
datim uslovima. Ratni uslovi esto su bili razlog za gubljenje monetarnog i ekonomskog
kompasa, usled ega se konstantno ubrzavala trka izmeu cena, deviznog kursa i novca, pa
76
Krajem 1990. prosena plata je prvi put u istoriji, istina nakratko, dostigla iznos od fantastinih 750 maraka
250 :
ni Jugoslavija u tom pogledu nije bila izuzetak. Dodatnom pogoranju opte ekonomske situacije doprineo je embargo na skoro sve komercijalne transakcije SRJ, koji je u maju 1992, godine uvela Organizacija ujedinjenih nacija (OUN), a u aprilu 1993. dodatno ga proirile na sve
komercijalne transakcije (osim na humanitarnu pomo). Istovremeno, devize i fizika aktiva
svih dravnih entiteta SRJ u inostranstvu zamrznuti su. Ovo drastino ogranienje ostalo je na
snazi do januara 1994. godine.
Tokom 1992. i 1993. izvrene su brojne devalvacije. Dvanaesta devalvacija izvrena je 26. januara 1992. (65 dinara za marku), a ve 9. februara novom devalvacijom utvren je paritet od
85 dinara za marku. Ve 14. aprila dinar je devalviran, i to za 136%, da bi 1. jula 1992. usledila jo jedna novana reforma i umanjenje spoljne vrednosti dinara za neto vie od est
puta. esnaesta devalvacija izvrena je novembra 1992, i to za 275%. U 1993, u aprilu i u junu,
izvrene su jo dve znatne korekcije deviznog kursa dinara. Inflacija se ve bila prilino ubrzala
1992. (u junu te godine crni kurs marke iznosio je ak 1.000 dinara) da bi u narednoj godini bila ostvarena jedna od tri najvie hipeinflacije u istoriji sveta, druga najvea novanica u
povesti civilizacije (ona do 500 milijardi dinara!) i praktian prestanak robnog prometa usled
potpunog obezvreivanja nacionalnog novca. Tadanji guverneri bili su obini pioni predsednika Srbije Slobodana Miloevia i emitovali su novac koliko je to od njih on traio, esto
onoliko koliko je topiderska kovnica novca mogla da tampa.
Meutim, dara je prela meru poetkom 1994. kada Slobodan Miloevi odluuje da prihvati
savete grupe ekonomista okupljene oko Dragoslava Avramovia, inae tokom reima Josipa
Broza istaknutog i kvalitetnog ekonomiste u Svetskoj banci (njegova studija o problemu dugova zemalja u razvoju dugo je smatrana referentnom u svetu). Od 24. januara 1994. krenulo
se sa superdinarom i monetarno-fiskalnom stabilizacijom, to je donelo rezultate koji su tada
smatrani pravim udom, a zapravo je uraeno ono to bi uinio svaki talentovaniji profesor
ekonomije. Uz jaku medijsku kampanju, prekidanjem monetarne ekspanzije i fiksiranjem kursa jedan dinar za marku, postignuta je automatska stabilizacija koja je zemlju spasla katastrofe,
ili ju je bar odloila.
Godine 1992. i 1993. obeleilo je najvee obezvreivanje dinara u istoriji. Zato se ekao januar
1994. i Dragoslav Avramovi da nastupi stabilizacija valute? Deo odgovora na to pitanje lei
u skupom finansiranju prekodrinskih Srba (gornje procene govore da je 1993. ak etvrtina
BDP-a ila u tu namenu) i devastirajuim sankcijama. Monetarna istorija belei brojne primere
finansiranja rata tampanjem novca (Ameriki graanski rat ezdesetih godina 19. veka,
Oktobarska revolucija, Prvi svetski rat, posebno kod Austro-Ugarske i Nemake). Ipak, ne moe
se porei ni nesposobnost vlasti u Beogradu da uoe dubinu problema i tek ih je praktino
istiskivanje dinara iz platnog prometa, koje je blokiralo privredu, primoralo da primene radikalne mere.
Iako je propagirano da program predstavlja oslanjanje na modifikovanu varijantu valutnog
odbora, to oslanjanje bilo je samo deklarativno. Ta de facto nekonvertibilnost, postojanje
deviznih kontrola, kao i netrino ograniavanje korienja deviza i spoljnotrgovinskih tokova
(samo za uvoz esencijalno vane robe), predstavljali su kljune karaktersitike sistema superdinara, u biti nasleene iz biveg sistema. Pored toga, programom nije bilo uvedeno institucionalno ogranienje za emitovanje novog dinara, to je osnovni zahtev funkcionisanja valutnog odbora. Sam program bio je manjkav jer se nije fokusirao na nekoliko kljunih zahvata
u ekonomiji. Umesto smanjenja fiskalnih rashoda, to je ocenjivano nemoguim u datim okolnostima, pa je ak kad su u pitanju plate i socijalna davanja iz budeta program uveo poresku
reformu sa nepopularnim merama tipa paualnih, fiksnih poreza na firme, krajnje diferenciradometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 251
nih po sektorima i preduzeima. Takoe, uveden je i porez na odlazak u inostranstvo isplativ u

nemakim markama.
Ipak, vee transakcije su se i dalje odvijale u stranoj valuti, uglavnom nemakoj marki, u kojoj je stanovnitvo i nastavilo da tedi. Tako je, nakon kratkotrajnog rasta dinarskih depozita
nakon svega nekoliko meseci dolo do njihovog ponovnog pada. Jedan od razloga za to bilo
je i odsustvo elje i inicijative vlasti da se pozabavi pitanjem stare, ali i nove devizne tednje i
depozita koje je stanovnitvo izgubilo tokom hiperinflacije.
U nastavku primene programa, NBJ je spustio kamatne stope na 9% i zadrao ih na tom nivou
do jula 1994. godine koristei ih, kao i prethodne monetarne vlasti, kao potporu poljoprivredi.
Meutim, banke su ubrzo poele nadoknaivati izgubljenu kamatu uvoenjem specijalnih
taksi na finansijske usluge, traenjem visokih kolaterala za traene kredite i, na kraju, uspostavljanjem kamata viih od onih dogovorenih sa NBJ. Ubrzo su poele, uprkos visokim kaznama,
da plaaju i crnu premiju od 15-20% na kurs dinara prema marki ukazujui na taj nain na vrlo
skoru, prvu devalvaciju dinara.
Ipak, kako je fiskalna politika postajala izdanija i monetarna stega labavila, kurs je polako
poeo da klizi (ve krajem te godine marka se po crnom kursu plaala 50% vie). Kada je,
posle neto vie od godinu dana, Dragoslav Avramovi predloio nastavak reformi, i usprotivio
se samovolji Slobodana Miloevia, bio je smenjen sa mesta guvernera.
Ve jula 1995. marka je na crnom tritu vredela 2,6 dinara. Izvrene su jo dve devalvacije,
decembra 1995. na 3,3 dinara za marku (polovinom sledee godine marka se ve na crno
plaala 5 dinara), a potom marta 1998. na 6 dinara za marku. Stropotavanje crnog kursa se
ubrzano nastavilo pred sam petooktobarski demokratski prevrat nemaka valuta se plaala
30 dinara.
Dakle, u drugoj polovini 20. veka Jugoslavija se dva puta suoila sa ozbiljnom hiperinflacijom i,
da bi je eliminisala, primenila je i ortodoksni program stabilizacije (Program monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka ili takozvani Avramoviev program) i heterodoksni (Program
ekonomske reforme i mere za njenu realizaciju ili takozvani Program Ante Markovia). Oba ova
programa stabilizacije bili su delovi jednog ireg programa sutinskih ekonomskih reformi i,
pored poetnih uspeha, nisu dali rezultate, najveim delom usled politikih problema (raspad
zemlje, sankcije i dr.).
5. Tranzicija u 21. veku: stabilizacija i (delimina) konvertibilnost dinara

Tokom postoktobarskih promena 2000. godine Narodna banka preduzima mere koje su uz
sadejstvo, pre svih, fiskalnih vlasti brzo donele rezultate. Dinar je praktino automatski stabilizovan, a devizne rezerve su poele da rastu. Pomo inostranstva je bila izdana i, ini se,
odluujua. Zemlja je dobila obilne donacije i meke kredite i relativno brzo i povoljno sredila
odnose sa inopoveriocima. Kupovna mo je poela brzo da raste i, u narednih nekoliko godina, veina graana je osetila blagodeti vrste valute i zdrave budetske politike.
Maja 2002. MMF je proglasio konvertibilnost dinara za tekue transakcije platnog bilansa
(istina, i 1971. dinar se nalazio na kursnim listama i u Beogradu i u Vaingtonu sa istim kursom, ali tada konvertibilnost nacionalne valute nije bila potvrena ni priznata od MMF). Od
1946, otkada je lanica MMF, tek 2002. zemlja je uspela da ima devizne rezerve i takve devizne
propise da se ispune svi uslove iz lana 8. Statuta MMF, koji je proglasio konvertibilnost dinara. Po deviznom zakonu, za tekue plaanje u inostranstvu, za leenje, kolovanje, plaanje
252 :
u inostranstvu platnim karticama i sline aktivnosti vie nije bilo ogranienja. Prihvatanjem
obaveza iz lana 8. Statuta MMF da nee uvoditi nikakva ogranienja na plaanje i transfere
u tekuim meunarodnim transakcijama, da nee praktikovati viestruke kurseve, niti ulaziti
u diskriminatorne valutne aranmane, zatim da prihvata obavezu otkupa salda sopstvene
valute, odnosno, dinara nastalih na osnovu tekuih plaanja ili ija je konverzija potrebna da
bi se izvrila tekua plaanja prema inostranstvu drava je ispunila sve uslove za proglaenje
konvertibilnosti nacionalne valute. To je usvojeno, pre svega, Zakonom o deviznom poslovanju. Sutina ovog reima, potvrenog od MMF, u stvari obavezuje dravu da prodaje po
odreenom kursu devize iz deviznih rezervi ili da kupi druge valute u meri u kojoj se one budu
nudile. Jo uvek nije bila uvedena i eksterna konvertibilnost nacionalne valute poto je bio
zabranjen deo kapitalnih transakcija sa inostranstvom (npr. osoba iz Srbije moe da transferie
devize i kupi automobil u inostranstvu i uveze ga u zemlju, ali ne moe u inostranstvu da kupi
stan i trajno odlije devizna sredstva).
Zemlja posle 2000. belei visok rast GDP-a i izvoza. Snaan rast uvoza aktuelizovao je pitanje
visokog deficita platnog bilansa (koji se, istina, bez veih problema pokrivao), a veliki problem
i dalje je predstavljalo restrukturiranje javnih i preostalih neprivatizovanih preduzea. Dinar je
nominalno slabio, ali je njegova realna vrednost snano poveana.
Grafikon 3. Promena (%) kurseva valuta izabranih zemalja prema evru od poetka globalne ekonomske krize
(30.09.2008 - 21.02.2011.)
Napomena: Podaci u prvoj, tamnijoj koloni odnose se na prvih pet meseci od poetka krize 30.09.2008. - 28.02.2009.
Izvor: http://www.ecb.int/stats/exchange/eurofxref/html
Na domaem deviznom tritu, poetak globalne ekonomske krize veoma se brzo osetio jer
je prekinut priliv inokapitala i, samim tim, ponude deviza. Depresijacija dinara od oktobra
2008. do kraja februara 2009. za skoro petinu svoje vrednosti prema evru zaustavljena je i do
poetka oktobra 2009. dinar se stabilizovao i blago ojaao. Pad dinara nije izuzetak i veina
moneta Starog kontinenta izvan evrozone bila je suoena sa nominalnom depresijacijom
prema evru.77 Valute istone i centralne Evrope su dostigle minimum prema evru uglavnom
tokom februara da bi potom nastupila stabilizacija ili jaanje njihove vrednosti prema moneti
77
Naravno, izuzetak su zemlje sa fisknim reimima kursa ili valutnim odborima, koje su imale znatno smanjivanje deviznih rezervi zbog
intenziviranja intervencija na deviznom tritu
evrozone. U narednom grafikonu prikazane su tendencije kurseva valuta ZUT od poetka

krize do kraja februara 2009, i od tada kada nastupa njihovo blago jaanje ili stabilizacija. Na
Grafikonu 3. prikazane su tendencije izabranih valuta prema evru od poetka globalne ekonomske krize, i to u prvih dramatinih pet meseci krize, kao i od poetka krize pa do 21. februara 2011. Vidljivo je da je dinar posle ukrajinske monete najvie depresirao u tom periodu. U
prvih pet meseci krize vei nivo depresijacije imale su rublja, ukrajinska grivna, kao i poljska i
maarska moneta.
6. Devizni reimi u zemljama u tranziciji u poslednje dve decenije

Tranzicione zemlje istone Evrope su imale vrlo razliite devizne reime, od potpuno fleksibilnih do valutnih odbora. Neke su odravale isti reim od poetka devedesetih, dok su druge
imale (postepene) promene deviznih reima. Od poetka devedesetih, uprkos pojavi novih
valuta, razliitih reima deviznog kursa, kao i razliitog stepena konvertibilnosti valuta, opti
obrazac je bio prihvatanje konvertibilnosti za tekue transakcije platnog bilansa, uz poveanje
stepena konvertibilnosti rauna kapitala (Pomfret, 2009).
Veina valuta u svetu je vie ili manje povezana sa dolarom ili evrom, ak i ako vrlo malo njih
ima strogo fiksni devizni kurs. Do sada, evro je sidro valuta u Evropi, njenoj neposrednoj okolini
i u nekim afrikim zemljama, dok dolar ima uticaj u ostatku sveta. Od poetka finansijske krize
(jula 2007), mnoge zemlje su olabavile vezu svojih valuta sa amerikim dolarom (to, pored
ostalog, smanjuje mogunosti tzv. efekta zaraza jer meuzavisnost valuta jaa u toku kriza).
Rezultati studije (Coudert, Couharde, Mignon, 2010) potvruju da se fleksibilnost deviznih kurseva poveala vie nego srazmerno sa globalnim finansijskim stresom, za veinu zemalja u
uzorku od 21 ZUR u periodu januar 1994 - septembar 2009. godine.
Razlog za skoro uniformno prihvatanje deviznog kursa kao nominalnog sidra je (hiper)inflacija
u mnogim zemljama u prethodnom periodu. Veina ZUT-ova kasnije prelazi na fleksibilnije
reime kursa i na kraju uglavnom prihvata (upravljano) fluktuirajue devizne reime, a zemlje
centralne Evrope (ukljuujui i Srbiju) i eksplicitno ili implicitno targetiranje inflacionog okvira.
Dakle, smer monetarne politike i politike kursa ka fleksibilnosti i veoj autonomiji 19902000.
godine je oigledan. U narednoj deceniji veina napredijih ZUT-ova preuzima novu monetarnu strategiju ciljanja inflacije (Josifidis, Allegret, Beker-Pucar).
Maarska je od decembra 1991. godine vezala forintu za valutnu korpu (50% ECU, 50% USD),
sa intervencionim bandom (pojasom) centralne banke (CB) od +/-0.3%.78 U martu 1995.
Maarska uvodi puui pojas (crawling peg) prema korpi valuta koja je u januaru 1996. opet
bila promenjena (70% DM, 30% USD), kao i 1. januara 1999. (70% EUR, 30% USD) i 1. januara
2000. (100% EUR). Maja 2001. band je proiren na +/-15% da bi oktobra 2001. uveden fixed
horizontal band od +/-15%.
01. januara 1991. godine ehoslovaka je fiksirala svoju valutu prema korpi dveju valuta (65%
DEM, 35% USD), sa intervencionim bandom +/-0.5%. Februara 1996. eka je proirila band na
+/-7.5%. Februara 1996, eka je promenila reim kursa sa konvencionalno fiksnog ka intermedijalnim, sa koridorom +/-7%. U isto vreme, naputeno je samo ciljanje kursa i prihvaena
je kombinacija ciljanja kursa i monetarnih agregata (M2). Meutim, u maju 1997, usled speku-
Avgusta 1993. korpa se promenila (50% DEM, 50% USD), kao i maja 1994. (70% ECU, 30% USD) da bi se decembra 1994. intervencioni
band CB-a proirio na +/-2,25%.
78
254 :
lativnog napada, kruna znatno depresira79 te su vlasti bile prinuene da napuste dotadanji
reim i preu na upravljano fleksibilni reim. Nova monetarna strategija ciljanja inflacije
kompatibilna sa fleksibilnijim reimom deviznog kursa ozvaniena je u decembru 1997.
Slovaka je takoe uvela sopstvenu valutu 1. januara 1993. koja je od 1994. do 1998. bila
vezana prema korpi (basket) od dve valute (60% nemaka marka; 40% USD). Prvo je intervencioni pojas CB bio +/-1.5%, da bi januara 1996. bio proiren na +/-3%, jula 1996. na
+/-5%, te januara 1997. na +/-7%. Oktobra 1998. uveden je upravljano fleksibilan kurs. Novembra 2005. Slovaka je ula u ERM II80 da bi od jula 2008. ireverzibilno vezala svoju valutu za
evro, a od januara 2009. konano je zamenila krunu njime.
Poljska je 1. januara 1990. fiksirala svoju valutu za dolar da bi maja sledee godine prela na korpu pet valuta (45% USD, 55% nemaka marka, funta, francuski franak, vajcarski franak). Ve
oktobra 1991. uspostavljen je crawling peg (i to opadajui) ka toj istoj korpi valuta. Intervencione margine CB bile su +/-0.5% da bi one marta 1995. bile proirene na +/-2.0%, maja 1995.
na +/-7%, februara 1998 na +/-10%, a ve oktobra 1998 na +/-12.5%. Od prvog januara 1999
basket je promenjen (55% EUR, 45% USD), a marta 1999. band je proiren na +/-15%. Aprila
2000. uvedeno je slobodno fluktuiranje (ali je CB zadrao pravo do intervenie). Inae, Poljska,
kao i eka i Maarska, jo uvek ne uestvuje u ERM II.
Slovenija oktobra 1991. uvodi upravljano fluktuirajui kurs da bi juna 2004. ula u ERM II, a
2007. usvojila evro. Estonija je juna 1992. uvela valutni odbor sa nemakom markom (kasnije,
evrom) da bi juna 2004. ula u ERM II i od 1. januara 2011. uvodi evro. Letonija jula 1992. uvodi
upravljano fluktuirajui kurs, a februara 1994. ga fiksira prema SDR81 basketu sa marginama
CB-a +/-1%. Od 1. januara 2005. kurs je fiksiran prema evru sa istim marginama. Maja 2005.
ulazi u ERM II. Litvanija jula 1992. uvodi upravljano fluktuirajui kurs, a aprila 1994. valutni odbor sa dolarom. Februara 2002. Litvanija sa valutnog odbora prelazi na evro, dok juna 2004.
ulazi u ERM II. Rumunija avgusta 1992. uvodi upravljano fluktuirajui kurs. Zahvaljujui obilnim
intervencijama CB, posebno 2001, MMF klasifikuje devizni reim kao (de facto) crawling peg
crawling band prema dolaru USD (2001. mart 2003), odnosno, evru (mart 2003. novembar
2004). Posle toga, u primeni je upravljano fluktuirajui kurs. Bugarska februara 1991. uvodi
upravljano fluktuirajui kurs, a jula 1997. valutni odbor prema nemakoj marki (kasnije, evru).
Rusija je poetkom devedesetih imala upravljano fluktuirajui kurs. Sredinom 1995. kurs je
fiksiran sa inicijalnim rasponom (+/-13%) prema dolaru. Septembra 1998. zemlja prelazi na
upravljano fluktuirajui kurs. Rusija je 2005. prela sa fiksiranja prema jednoj na fiksiranje
prema dve valute (USDEUR). Indikativno je da je ruski MosIBOR (indikativna kratkorona
kamatna stopa na tritu novca) pozitivno korelisan sa sintetikom USDEUR (EURIBOR; USD
LIBOR) kamatnom stopom. Studija Sokolova (2010) ukazuje na to da u uslovima upravljano
fluktuirajueg kursa i liberalizacije kapitala rauna odnos izmeu domaih kamatnih stopa i
kamatnih stopa kod njihovih vodeih inopartnera zavisi od toga za koje je valute (ili valutu)
fiksirana domaa moneta.
Klaus (2000) analizira valutnu krizu maja 1997. u ekoj. Ta zemlja je 199495. imala visoke stope privrednog rasta i investicija, u
kombinaciji sa izraenim spoljnim neravnoteama. Odravanje fiksnog kursa i liberalizacije kretanja kapitala pomoglo je stvaranju
spekulativnog balona koji je konano dovelo do spekulativnog napada na krunu. Uloga monetarne politike je objanjena u kontekstu
namere vlade u prolee 1997. da odri uravnoteeni budet. Valutna kriza je pokazala kako je pekulantima lako da uzdrmaju krhke
ravnotee privreda u tranziciji. Restriktivna politika centralne banke je kritikovana kao glavni uzrok ekonomske recesije koja je usledila.
79
European Exchange Rate Mechanism II uveden je 1999. i zamenio je ERM. Najvanije je da se njime dozvoljava da kurs valute u tom
monetarnom sistemu maksimalno 15% odstupa od vrednosti evra.
80
Specijalna prava vuenja (engleski: special drawing rights SDR) imaju ulogu novca MMM-a (obraunska valuta MMF-a), fiktivno ili
vetaki kreiranog, odnosno, svetskog novca kao sredstva plaanja u meunarodnim finansijskim transakcijama.
81
Beloruska rublja je poetkom devedesetih relativno kratko bila vezana za rusku rublju, mada je
Rusija nije prihvatala kao sredstva plaanja. Belorusija i pet drugih zemalja biveg SSSR 1993.
stvorilo je zajedniki monetarni sistem zasnovan na ruskoj rublji koji nije dugo funkcionisao. Sredinom devedesetih kurs beloruske rublje bio je vezan za dolar, ali je valuta praktino
konstantno slabila (crawling peg). Druga beloruska rublja uvedena je 2000. (denominacija, tj.
brisanje tri nule). Diskusija o zajednikoj valuti sa Rusijom trajala je praktino deceniju. Ipak,
od poetka 2008, centralna banka Belorusije vezuje rublju za dolar umesto za rusku rublju.82
Prema MMF, Belorusija ima puui paritet (crawling peg) koji se esto prilagoava i iji kurs
praktino konstantno slabi prema dolaru, evru i ruskoj rublji.83
Ukrajina je imala de fakto fiksiran kurs prema dolaru od kraja devedesetih (od aprila 2005.
do maja 2008. kurs je bio fiksiran prema dolaru). Hrvatska ima upravljano fluktuirajui, ali
praktino fiksni kurs od poetka devedesetih do danas, slino kao i Albanija (CB intervenie
radi ublaavanja volatilnosti). Moldavija uvodi fluktuirajui kurs poetkom devedesetih, a upravljano fluktuirajui od juna 2002. Gruzija ima upravljano fluktuirajui kurs od ranih devedesetih; od decembra 1998. CB prestaje da intervenie te se reim moe smatrati slobodno
fluktuirajuim, da bi se od januara 2003. Gruzija opet vratila na upravljano fluktuirajui kurs. Isti
reim kursa primenjuje se i u Jermeniji.
Srbija, posle fiksnog deviznog reima 19942000. (sa dve devalvacije), od oktobra 2000. prihvata devizni kurs kao nominalno sidro radi makrostabilnosti. Period januar 2003. septembar
2006. obeleen je umerenom depresijacijom deviznog kursa (puui pegg). Potom Srbija prihvata ciljanje inflacije, u kombinaciji sa upravljano fluktuirajuim reimom deviznog kursa.
Studija Kowalski (2003) raspravlja o procesima nominalne i realne konvergencije i njihove zavisnosti od reima deviznog kursa usvojenih u IEZ-u u kontekstu njihovog budueg pristupanja EMU. Postoji trade-off veza izmeu tempa obaranja inflacije i odravanja konkurentnosti
i rasta. Fiksni nominalni devizni kursevi pomeraju teret prilagoavanja ka razmenjivom (tradable) sektoru. Postavlja se pitanje da li ovaj pritisak dovodi do breg restrukturiranja i rasta
produktivnosti ili postaje optereenje za privredu, odnosno, njenu konkurentost. U radu se
primenjuje jednostavna empirijska analiza konvergencije inflacije na nivo EU i privrednog
rasta od sedam zemalja IEZ koje su usvojile razliite reime deviznih kurseva 19932002.
Rezultati pokazuju da je fiksni kurs, izgleda, bolji alat za borbu protiv inflacije od plutajueg
(fleksibilnog) kursa ili srednjih reima kursa.84
Aslund (2009), razmatrajui efekte globalne krize na ZUT, posebno na devizne kurseve, pokazuje da valutni odbori nemaju kredibilitet, dok su se ciljanje inflacije pokazale kao dobre. Evro
se pokazao kao kredibilna valuta u zemljama u kojima je zvanino usvojen, ali i u dravama
koje su ga usvojile jednostrano. Problemi sa kojima su se suoile ove zemlje bili su, pored
prekomernih deficita platnog bilansa, visokih privatnih spoljnih i javnih dugova, visoke inflacije, i posebno neodgovarajui kursevi i devizni reimi. Pokazalo se da fiksiranje moneta za
dolar u ovom regionu nema smisla. Autor smatra da ECB treba da olaka pristupanje evrozoni
ublaavajui uslove za ERM II.
Frieden, Leblang, Valev (2010.) pokazuju koji faktori imaju kljunu ulogu u oblikovanju politike
deviznog kursa u ZUT-u. Izvozno orijentisani (tradable) proizvoai preferiraju fleksibilni kurs
82
to se moe tumaiti i kao politika odluka, povezna sa podizanjem cena gasa i nafte od strane Rusije.
83
Godine 2004. plaalo se 2160 rubalja za dolar i 2684 za evro, krajem septembra 2010, 3.030 za dolar i 4.060 za evro.
Przemyslaw Kowalski, Nominal and Real Convergence in Alternative Exchange Rate Regimes in Transition Countries: Implications
for the EMU Accession, No 270, CASE Network Studies and Analyses from CASE Center for Social and Economic Research, 2003. pp:
2324.
84
256 :
da bi aktivna politika deviznog kursa uticala na njihovu konkurentnost, dok meunarodno

izloeni sektori (non-tradable) preferiraju fiksni kurs. Analizirani su de facto i de jure devizni kursevi za 21 ZUT u periodu od 1992. do 2004. Pokazalo se da je u tri potperioda od 1992. do 2004.
rastao broj zemalja sa upravljano fluktuirajuim reimima deviznog kursa (i da je sa udelom od
68,7% ovaj reim dominantan).
U studiji Hagen (2005) analiziran je izbor reima deviznog kursa 25 tranzicionih zemalja u Evropi i ZND-u posle 1990. Empirijski rezultati pokazuju da tradicionalna teorija optimalnog valutnog podruja (Optimum Currency Area) moe da prui relevantne smernice za izbor reima
u tim zemljama. Izbori deviznih reima su pod uticajem inflacije, kumulativnih inflacionih
deferencijala, kao i volumena deviznih rezervi. Ukazuje se na to da su makroekonomska stabilizacija, kao i sposobnost da se odri fiksni reim, od krucijalne vanosti.
7. Budunost: stabilizacija kursa, ulazak u ERM II i evrozonu

Srbiju u nastavku zakasnele tranzicije kada je politika kursa u pitanju svakako oekuju stabilizacija kursa, ulazak u ERM II i uvoenje evra. Naravno, pitanje odabira pravog trenutka ovde je
kljuno; do ovih se ciljeva moe doi kvalitetnim reformama i za jednu deceniju, dok bi alternativa sa populistikom ekonomskom i monetarno-fiskalnom politikom uvoenje evra mogla
da odloi na vie od dve decenije.
Kada je u pitanju stabilizacija dinara, treba krenuti od tvrdnje o njegovoj znatnoj precenjenosti, koja odluujue utie na zbivanja u realnom, posebno spoljnotrgovinskom sektoru, koja
se ini upitnom.
Devizni kurs je nakon demokratskih promena oktobra 2000. imao ulogu nominalnog sidra.
On je rastao sporije od inflacije i vodio je realnoj apresijaciji koja je rezultirala postepenim
obaranjem inflacije do jednocifrene stope u 2003. godini. Kreatori ekonomske politike zadovoljni tim rezultatima tada pokuavaju kursu da pridaju i ulogu uravnoteenja platnog bilansa.
Meutim, poznato je da se jednim instrumentom ne mogu ostvariti dva cilja, osim ukoliko nisu
u pitanju komplementarni ciljevi ekonomske politike. Potom dolazi do pogoranja i inflacije
i porasta deficita tekuih transakcija. Dodatnom ubrzanju inflacije doprinela je i ekspanzija
novane mase jer se remonetizacija zavrila ranije nego to je procenjivao NBS. U Srbiji, za
razliku od naprednih privreda u tranziciji, tokom 2001, 2002, 2005, 2006. i 2007. do realne apresijacije nije dolo usled rasta faktorske produktivnosti u razmenskom sektoru privrede, ve
usled priliva inokapitala koji NBS nije uspeo u potpunosti da sterilie. Srbija je u prvoj deceniji
21. veka, zakljuno sa poslednjim kvartalom 2008, vodila politiku vrste valute, koja je zbog
znaajnog inflacionog diferencijala inflatornih stopa zemlje i evrozone uzrokovala znatnu realnu apresijaciju dinara. Snana realna apresijacija dinara faktiki je posledica za oko petinu vee
potronje od proizvodnje praktino tokom itave prve decenije 21. veka. Novac je upumpavan
ekspanzivnom fiskalnom politikom (snaan rast transfera), a NBS je speavao znatniju depresijaciju dinara povlaenjem domae monete, odnosno, sterilizacijom (prodajom blagajnikih
zapisa). ini se da od 2011, posle tri godine realne depresijacije, sledi razdoblje ponovne
realne depresijacije dinara.
Dakle, to to je od kraja 2000. do kraja 2010. realni kurs dinara prema evru ojaao za preko
70% (u isto vreme rumunski lej je realno apresirao za neto preko 60%, a bugarski lev za oko
35%) ne znai da je dinar za toliko precenjen jer je 2000. njegova vrednost definitivno bila
rapidno potcenjena. Brojne studije o zemljama u tranziciji, posebno onim naprednijim, pokazuju da je veina njih krajem devedesetih imala precenjene valute i da se posle 2000. ta
precenjenost blago poveala. U periodu 19962006. valute zemalja u tranziciju su proseno

godinje realno jaale po 3,8% i istovremeno su, praktino, sve te drave postigle izvanredne
ekonomske rezultate (uz kvalitativno i kvantitativno unapreenje izvoza) i ule u EU. Dakle,
ini se da realna apresijacija i precenjenost valuta zemalja u tranziciji nije bitnije uticala na
izvozne performanse njihovih ekonomija, to moe da bude veomo indikativno za Srbiju i da
navede na zakljuak da bi blaga realna apresijacija (posle realne depresijacije 20082010), koja
se ini dosta verovatnom, bila odriva u srednjem i dugom roku.
Treba dodati da je robni izvoz Srbije beleio snaan proseni rast osam godina, zakljuno sa
etvrtim kvartalom 2008, i bio jedan je od najveih u centralnoj i istonoj Evropi (i 2010. je
postignut impresivan rezultat sa rastom izvoza od 24%). Pored toga, treba imati u vidu i tzv.
catching up proces, koji dozvoljava da valuta zemlje koja konvergira viem nivou dohotka
godinje realno apresira od 1% do 4%, a da to ne narui njenu cenovnu konkurentnost. Naime,
sutina je da rast produktivnosti rada u posmatranoj zemlji bude vii od rasta produktivnosti u
razvijenim zemljama, to je poslednjih godina bio sluaj sa Srbijom.
Procena MMF da bi realni efektivni kurs dinara mogao da apresira za 4,4% u 2011, koja praktino
implicira nominalno stabilan kurs u toj godini, ini se veoma realnom.85 Krajem 2010. i poetkom
2011. NBS je nekoliko puta poveao referentnu kamatnu stopu, intervenisao u oba smera na
deviznom tritu da bi i pootrio propise o obaveznim deviznim rezervama. Naime, NBS je
praktino ublaio dejstvo mera donetih pre godinu dana koje su podrazumevale oslobaanje
znatnih iznosa likvidnosti, to bi NBS nateralo da pojaa restriktivnost monetarne politike (neto
je i poveana obavezna devizna rezerva za obaveze do dve godine: sa 25% na 30%). Pored toga,
decembarska aukcija u evrima indeksiranih dinarskih estomesenih obveznica (sa rekordnom
emisijom od 21 milijarde dinara), koja je u februaru bila praena izdavanjem evro-obveznica,
olakala je povlaenje dinarske likvidnosti i poveala tranju za dinarima. U pravcu jaanja dinara delovalo je i komercijalno zaduivanje od 400 miliona dolara, kao i svop aukcije NBS.
Narodna banka Srbije i vlada dale su implicitna i direktna obeanja o kursu i, naroito od sredine
godine, inflaciji. Pojednostavljeno se te izjave mogu svesti na (realno ili nominalno) stabilan
kurs, obaranje potroakih cena ispod 6% na kraju ove godine (uz neto vii rast cena regulisanih od strane drave), kao i smanjenje javne potronje (to se iz restriktivnog budeta za 2011.
moe videti). Radi stabilnosti dinara i cena, neophodne su devize, a njih e, po svemu sudei,
biti, barem zbog prodaje Telekoma (taj novac ne ide direktno na devizno trite, ve u devizne
rezerve NBS tako da se moe pojaviti kao dodatna ponuda deviza tek kroz intervencije NBS).
Kljuno pitanje je, dakle, da li je dananja situacija sa kursom odriva. Ako deficit tekuih
plaanja dovodi do stalnog rasta udela spoljnog duga u BDP-u ili do poveanja racija spoljni
dug/izvoz, tada je taj kurs neodriv, to bi upuivalo na to da je nephodno obaranje nacionalne
valute. U Srbiji oba ova pokazatelja belee pozitivne tendencije poveanja, ali ne dramatinog.
Imajui u vidu realne apresijacije i verovatnu precenjenost valuta naprednih zemalja u tranziciji,
mora se relativizovati problem realne apresijacije dinara, sa kojim se Srbija trenutno suoava i
s kojim e se, po svemu sudei, suoavati narednih godina. Dinar e biti guran ka apresijaciji
usled pojaane integracije Srbije u globalni finansijski sistem, odnosno, dinamiziranja priliva
inotransfera, kao i intenziviranja dejstva Balasa-Samjuelsonovog efekta86. Pored toga, faktori realnog jaanja dinara bie i jo nezavrene strukturne reforme, realokacija faktora proizvodnje,
85
NBS, Izvetaj o inflaciji, februar 2011, str. 43.
Koji podrazumeva ispravljanje cenovnih dispariteta, odnosno, tendenciju da se izri izjednaavanje prosenih zarada, posebno u
uslunom sektoru, sa onima u propulzivnim, pre svega, izvoznim sektorima privrede.
86
258 :
nepotpuna liberalizacija, kao i viskoka dravna potronja koja je pomerena ka non-tradable robi
(koja je radno-intenzivna).
U svakom sluaju, fleksibilni devizni kurs, odnosno, ciljanje inflacije je za nae uslove najpovoljniji izbor. Ipak, u vezi s tim javljaju se neke dileme: koji se problemi mogu javiti i koliko to
upravljanje kursom moe biti kalibrisano da bi se nepovoljni efekti smanjili na najmanju meru?
Prostor za pokrivanje budetskog deficita sredstvima iz privatizacije je ve gotovo sasvim
eliminisan. Preostaje korienje tednje iz inostranstva. Priliv stranih kredita uveava ponudu
deviza na tritu novca i doprinosi formiranju aprecijacijskog pritiska na kurs dinara. Da bi
izbegao rast kursa, NBS sterilizuje taj priliv, delimino ili u potpunosti, to nije jeftina operacija
i ona se zavrava uveanjem deviznih rezervi. Meutim, NBS ne sme dozvoliti ni (preveliku)
deprecijaciju domae valute jer bi to uvealo otplatu spoljnjeg duga izraenog u dinarima i
odvelo mnoga preduzea u bankrot.
ta e biti sa dinarom u 2012. i narednim godinama, iskljuivo je pitanje priliva kapitala u Srbiju,
i to, pre svega, na osnovu stranih direktnih investicija. Ako se na tom planu ne ostvari pomak
i ne dostigne iznos izmeu 2,3 i 2,6 milijardi evra godinje u proseku, u sledeem petogoditu
odravanje kursne i makroekonomske stabilnosti bie neostvarivo. Ova godina u tom pogledu
bie jedna od lakih. Ako, na primer, priliv stranih direktnih investicija bude mnogo ispod jedne
milijarde evra godinje, deo koji nedostaje moe se nadomestiti kombinacijom privatizacije
onoga to se jo moe prodati, nekomercijalnim kreditima od Svetske banke, EBRD, EIB, kao i
depresijacijom kursa.
Kada je u pitanju ulazak u ERM II (mehanizam upravljanja deviznih kurseva; dozvoljene fluktuacije valute su plus/minus 15% prema evru), Srbija je jo daleko od njega. Naravno, ulazak u
evrozonu, kojoj mora da prethodi ulazak u EU, jo je dalje. ini se da je realno da evro postane
i srpski novac u prvoj polovini tree decenije ovoga veka, pod uslovom da nekoliko godina pre
toga uemo u EU. Naime, po prilici su potrebne tri do etiri godine, barem su takva iskustva
novih lanica EU (npr. Slovenije, Kipra, Malte, Slovake), da se posle ulaska u EU ispune uslovi i
za uvoenje evra. To e biti dan kada e dinar biti ireverzibilno vezan za evro, odnosno, detronizovan (ukinut).
Drave koje pristupaju valutnoj uniji moraju ispuniti stroge i egzaktne ekonomske kriterijume
predviene Sporazumom iz Mastrihta. Veini zemalja koje ele u evrozonu najvei problem
stvaraju visoka inflacija i prevelik budetski deficit, a krajem 2008, i nastabilne valute (baltike
zemlje su bile spremne da brane fiksne devizne reime i po cenu smanjivanja nominalnih nadnica u javnom sektoru). Kada je u pitanju sutina konvergencije ka evru, odnosno, to zato
je potrebno da zemlje usvoje stroge kriterijume da bi ule u evrozonu, stvar je relativno jednostavna. Naime, ako bi zemlja po uvoenju evra imala viu stopu inflacije od dozvoljene,
tokom godina njen realni efektivni kurs bi apresirao, time znaajno smanjio konkurentnost
njene privrede i uticao bi negativno na platni bilans i, posledino, na rast spoljnjeg duga.
Visok budetski deficit (vei od 3%) podigao bi javni dug te bi se poveala budetska sredstva
potrebna za njegovo servisiranje. Ovo bi dovelo do efekta istiskivanja privatnih investicija jer
bi drava morala pojaano da se zaduuje na finansijskom tritu. Pored toga, dolo bi i do rasta prinosa na dravne obveznice, a time i do rasta optih kamatnih stopa, to bi se negativno
odrazilo na kreditnu i privrednu aktivnost. Limitiran nivo javnog duga, kao i visina kamatnih
stopa, dakle, snano su povezani sa visinom budetskog deficita. Na kraju, uslov relativne stabilnosti nacionalne monete u godinama pre uvoenja evra inkorporira vie elemenata ukupne
makroekonomske stabilnosti.87
87
Npr. kod zemlje sa valutom koja godinama blago nominalno depresira bi pri ireverzibilnom vezivanju za evro moglo doi do
pojaanog troenja deviznih rezervi.
Pitanje kursa neraskidivo je vezano sa tendencijama GDP-a, industrijske proizvodnje i realnih

plata. Od velikih donacija posle raskida sa SSSR-om, preko stranih kredita, do izbijanja platno-bilansne krize poetkom osamdesetih godina prolog veka, realne zarade su rasle mimo
pokria u produktivnosti rada i imale su udeo u novostvorenoj vrednosti bitno vii od uporedivih u drugim zemljama. Prekomerno investiranje u skladu sa politikim ciljevima moglo je
da odrava socijalni i meunacionalni mir, ali se ispostavilo kao, u najveem broju sluajeva,
promaeno. Od izbijanja platno-bilansne krize do raspada drave Jugoslavije, plate su realno
smanjivane, ali najvie zbog rasta inflacije koja je prerasla u hiperinflaciju. Zajednika karakteristika reformi Ante Markovia, Dragoslava Avramovia i inih postpetooktobarskih je neuspeh
da obuzdaju rast realnih zarada.
Recepti za privredni oporavak su relativno jednostavni i primenjeni su tokom tranzicionih
perioda u svim zemljama Istone Evrope: industrijski oporavak baziran na dolasku velikih
multinacionalnih kompanija koje opsluuju trite Zapadne Evrope sa niskim trokovima
radne snage u zemljama investiranja. Dostizanje nivoa ekonomske aktivnosti iz 1989. trebalo bi da bude zasnovano na privlaenju velikih industrijskih investitora, oporavku domae
industrijske proizvodnje, kontroli zarada u javnom sektoru, uz smanjivanje broja zaposlenih
u dravnoj upravi i javnim preduzeima, smanjivanju udela javne potronje u ukupnoj novostvorenoj vrednosti, poveavanju stope domae tednje, uz destimulisanje spekulativnih
zarada, spreavanju velikih realnih aprecijacija kursa dinara. U svakom sluaju, mogu je
mnogo vei izvoz od trenutnog i razlog ovakvog stanja je niska konkurentnost, posebno u
odnosu na EU. Jasno je da je posle inicijalnih faza zakasnele tranzicije, kada je industrijska baza
znatno redukovana, poeljna reindustrijalizacija i s njome povezan snaan rast izvoza i stranih
investicija.
260 :
LITERATURA
Axel Jochem (1999). Monetary stabilization in countries in transition. International Advances in Economic
Research , Volume 5, Number 1, pp: 3747
Aslund A. (2009). The East European Financial Crisis, No 395, CASE Network Studies and Analyses from CASE
Center for Social and Economic Research
Babeck J, Bul A, mdkov K. (2010) Sustainable Real Exchange Rates in the New EU Member States:
What did the Great Recession Change?. IMF Working Paper, june
Balling M. (2009). Current Trends in the Russian Financial System, No 2009/2, in:
SUERF Studies from SUERF The European Money and Finance Forum, edited by Morten Balling
(autors: Stephan Barisitz, Zeljko Bogetic, Zuzana Fungacova, Laura Solanko, Peter Havlik, Valery Invushin,
Vladimir V. Osakovsky, Debora Revoltella, Alexander Lehmann, Ewald Nowotny, Cyril Pineau-Valencienne
and Pekka Sutela)
eli, D. (1992). Devalvacija i spoljnotrgovinski bilans. Ekonomski fakultet, Beograd, str. V 113
Frankel J., Saravelos G. (2010). Are Leading Indicators of Financial Crises Useful for Assessing Country
Vulnerability? Evidence from the 2008-09 Global Crisis, No 16047, NBER Working Papers from National
Bureau of Economic Research, Inc
Frieden J., Leblang D., Valev N. (2010). The political economy of exchange rate regimes in transition economies, The Review of International Organizations, Volume 5, Number 1, 125, DOI: 10.1007/s11558-009-9072-7.
Furceri D., Zdzienicka A. (2010). The Real Effect of Financial Crises in the European Transition Economies,
No 920, Working Papers from Groupe dAnalyse et de Thorie Economique (GATE), Centre national de la
recherche scientifique (CNRS), Universit Lyon 2, Ecole Normale Suprieure
Georgy Ganev, Marek Jarociski, Rossitza Lubenova, Przemysaw Woniak (2001). Credibility of the
Exchange Rate Policy in Transition Countries. Center for Social and Economic Research (Case Report).
Warsaw. No. 38, p. 38
Grivev V. (1986) Kurs jugoslovenskog dinara, Dnevnik, Novi Sad, str. 63
Horst Siebert (1991). The Transformation of Eastern Europe. The Institut fur Weltwirtschaftkiel, Kiel Discusion
Papery 163. januar. pp: 67
Josifidis K., Allegret J., Beker-Pucar E. (2009). Monetary and Exchange Rate Regimes Changes: The Cases of
Poland, Czech Republic, Slovakia and Republic of Serbia, PANOECONOMICUS 2. pp: 199226
Klaus V. (2000). Three years after the exchange rate crisis: Recapitulation of events and their connections.
Politick ekonomie, vol. 2000, issue 5
Kowalski Przemyslaw (2003). Nominal and Real Convergence in Alternative Exchange Rate Regimes in
Transition Countries: Implications for the EMU Accession, No 270, CASE Network Studies and Analyses from
CASE Center for Social and Economic Research. pp: 2324
NBS (2011). Izvetaj o inflaciji, februar. Beograd, str. 43
Pelzman J. (1999). Exchange Rate Systems in the Transition Economies of Central and Eastern Europe and
the Former Soviet Union. International Business and Finance. Volume 13. pp. 6184
Pomfret R. (2003). Trade and Exchange Rate Policies in Formerly Centrally Planned Economies. The World
Economy. vol. 26, issue 4. pp: 585612
Tica J. (2006). Exchange Rate Economics in Transition Economies. Zagreb. International Review of Economics
and Business. vol. 9, issue 2. pp: 155170
Trifunovi M. (1971). Teorija i praksa deviznih kurseva. Ekonomska politika, Institut za spoljnu trgovinu.
Beograd. str. 155160.
Goran Nikoli
Dinar exchange rate policy 1945-2010:

from socialist experiments to convertibility
Summary
Changes in exchange rate policy over the past sixty-five years (and especially in the latter more
deviations). In February 1981 the government introduced the currency regime in which the base
exchange rate was determined by a selected basket of hard currencies. Mid-eighties was followed
by frequent devaluation of dinar. In December 1989 the dinar is linked to the German mark, which
allowed partial convertibility of the dinar. In 1992. and 1993. government has made a number of
devaluations. In January 1994 exchange rate was fixed, but already next years dinar was devalued
again. In late 2000, the National Bank made measures which, with the cooperation of, above all,
fiscal authorities, quickly led to the stabilization of currencies and rising of foreign exchange reserves. Dinar exchange rate became flexible with a relatively small convertibility restrictions.
Flexible exchange rate and inflation targeting, by all accounts, is the best model for Serbia. Among
the most important initial steps of transition to a market economy in Serbia, and throughout Eastern Europe, is focusing on stabilizing the monetary conditions and hence exchange rates. The
weakening than two decades) are paradigmatic for the Serbian transition, especially its economic
aspect. Exchange rate regime has evolved considerably during this period. In the period since 1945.
to 1971.Yugoslavia has applied a fixed exchange rate system in accordance with the principle of
Bretton Woods monetary system (although goverment with constant devaluations corrected difference between black and official exchange rate). In the period 1973-81. was established base
rate of the dinar against the dollar (as well as the margin of allowable of the Eastern European currencies continued after the initial transition shock around 1990, although with moderate intensity.
This trend was largely completed in mid 90s. Since the second half of the 90s until late 2008,was
the time when most Eastern European currencies had nominal (and real) appreciation. The global
economic crisis leads to weakening of almost all Eastern European currencies, but relatively quickly, in early 2009, comes the era of stabilization and a slight strengthening of these currencies. Most
Eastern European countries, including Serbia, moved on to more flexible exchange rate regime and
finally accepted the (managed) floating exchange regimes. Advanced transition countries have introduced explicit or implicit inflation targeting framework.
Key words: exchange rate, dinar, transition, depreciation, currency.
262 :
Ljuba orevi
PRIVATIZACIJA:
UZROCI I DRUTVENE POSLEDICE
264 :
Privatizacija se nije ispostavila ovakva kakvu poznajemo zbog sticaja okolnosti. Jo vie bi se
pogreilo ako bi se zakljuilo da je privatizacija ovako rezultirala zbog neznanja kadra koji ju je
sprovodio, odnosno, njegovog neshvatanja posledica onog to je inio.
Privatizacija je namerno sprovedena tako da ide naruku iskljuivo uskom sloju ljudi i spekulativnom kapitalu, bez obzira na to to se ve na njenom poetku znalo da e to dovesti do
katastrofalnih posledica upravo zato to su zakoni koji su donoeni bili prepuni praznina. Stoga su, bez obzira na zvune fraze tadanjih politiara ili naruku iskljuivo ratnim profiterima
i ljudima koji su se kao miljenici politikih vlasti obogatili vercom svakovrsne robe.
Prvi dokaz za iznesene tvrdnje je u tome to niko od ratnih profitera i ljudi koji su se preko noi
obogatili u toj meri da su dospeli na Forbsovu listu nije odgovarao do dana dananjeg. tavie,
privatizacija je sprovedena tako da se nije postavljalo pitanje odakle potie novac za kupovinu velikih firmi, a jo manje su zvanini organi kao uslov za pojavljivanje na aukciji zahtevali
krivinu neosuivanost.
Ova injenica da niko nije odgovarao za punih 10 godina naroito je isticana u takozvanom
Ugovoru s narodom koji je Demokratska opozicija Srbije (DOS) objavila pre izbora u jesen 2000.
godine kada je, pre svega, obeala obraun sa kriminalacima, ratnim profiterima, sa korupcijom koju je na velika vrata u nae drutvo uveo Slobodan Miloevi i njegov ratnohukakoosvajai i, na kraju, gubitniki sistem.
Kljuno je pitanje da li je iko na vreme novoj, u to vreme jo buduoj vlasti, ukazivao na
probleme koji se mogu pojaviti i kako bi ih trebalo reiti.
Bar se neki seaju u to doba uvenog skupa u beogradskom hotelu Palas, gde su se okupili
lideri svih tada opozicionih stranaka koje su inile DOS, tri tada najjae sindikalne organizacije,
a uz to i predstavnici oko 70 nevladinih organizacija, zatim organizacija studenata i penzionera, nevladinih medija, kao i specifinih nevladinih organizacija poput Cesida, G-17 plus
koji je posle toga postao stranka koja se bori za vlast, i to za onaj deo vlasti koji kontrolie
novane tokove. Na tom skupu u jesen 1999. godine, dakle, godinu dana pre prevrata u kome
je oboren reim Slobodana Miloevia predstavnici nevladinih organizacijama, i to nevladinih organizacija upravo iz Subotice, javno su, odmah nakon otvaranja, liderima i drugim predstavnicima opozicionih partija, kao i strunjacima iz G-17, meu kojima su, koliko se seam,
bili Ljubomir Madar, Mlaan Dinki, Miroljub Labus, postavili ravno 12 pitanja.
Sutinsko pitanje glasilo je ovako: mi emo se boriti da dobijete vlast, ali oekujemo da nam ve
sada kaete ta ete uiniti sa njom?
Meu tih 12 pitanja, jedno od prvih je bilo kako ste zamislili privatizaciju, da li moda po
uzoru na onu u bivem Sovjetskom Savezu koja je imala uasne posledice ili moda blie
osmiljenijem konceptu kakav je primenjen u Sloveniji sa ciljem da se doe do novog kapitala, novih tehnologija, da se poveaju proizvodnja i izvoz i da u dogledno vreme pone da se
poveava broj zaposlenih.
Sledea tri pitanja najmerodavnijim ljudima nemaju veze s naom temom, ali u ih ponoviti:
a) hoe li Vojvodina i dalje ostati krava muzara, b) da li ete gradovima vratiti imovinu koju
im je na razbojniki nain oduzeo Slobodan Miloevi, c) hoete li raditi na decentralizaciji i
jaanju lokalne samouprave i regionalizaciji ili ete dalje u zagrljaju, kao najdrau osobu, stiskati sveoptu centralizaciju koja je samo u naoj prolosti, tokom 50 godina, dva puta pokazala
svoje pogubne posledice?
Za dva dana koliko je skup trajao, niko od lidera i predstavnika opozicionih stranaka, niti iz G-17
plus nije odgovorio ni na jedno od tih pitanja.
Takoe bih podsetio da je u to vreme, dakle, pre nego to su tzv. demokratske stranke osvojile
vlast, Subotica bila jak opozicioni centar u koji su stalno i to bukvalno stalno na zvanine
tribine ili na nezvanine konsultacije u Savez graana Subotice dolazili svi opozicioni lideri. U
jednom od tih razgovora im je reeno da ne idu u Berlin, Vaington, Pariz i London da pitaju
za najbolji zakon o privatizaciji, nego da odu u Ljubljanu, Prag, Budimpetu, Zagreb, Sofiju,
Bukuret, Skopje, Sarajevo dakle, u sredine sline naoj i na ijim grekama moemo nauiti
vie nego iz knjiga deset nobelovaca.
Mislim da nije potrebno da naglaavam da ta naa sugestija nije bila prihvaena. Ja u ipak
otvoreno govoriti o tome.
Iako smo krenuli u privatizaciju 10 godina nakon drugih, pa smo mogli da izvuemo sutinske
pouke iz tuih iskustava, tadanje politiko i dravno rukovodstvo se svesno opredelilo za
najloiji mogui model privatizacije, dakle, za privatizaciju gde se prodaje 70% kapitala i pri
emu nije ponuen nijedan drugi model. A ta je trebalo uraditi? Trebalo je doneti zakon koji
regulie etiri-pet modela privatizacije, ukljuujui i radniko akcionarstvo za one firme za koje
krupni kapital nije zainteresovan, a u koje zaposleni, penzioneri i rukovodioci imaju dovoljno
poverenja.
Pravnici znaju ta znai posedovati 70% a ne 12% ili 51% akcija nekog preduzea. Jo je kod
starih Rimljana onaj ko poseduju vie od dve treine kapitala, dakle, vie od 66% imao pravo
iusus, fuktus et abusus. Prevedeno na na jezik, to znai da onaj ko ima apsolutnu veinu akcija,
ima i apsolutno pravo da sa tom imovinom ini to god mu je volja: dakle, pravo korienja,
plodouivanja i unitenja.
Svako od nas veoma dobro zna da su se mnogi novi vlasnici uhvatili upravo tog abusus pa
su svesno, planski, sistematski pljakali sve to se iz firme dalo opljakati, iznosili taj novac iz
zemlje i, kao to pokazuje primer banke Alpe Adria afera je raskrinkana u Austriji i u Hrvatskoj,
a ne kod nas onda ga vraali, opranog da bi kupili drugih 10 ili 15 preduzea sa kojima su
poeli istu igru koja vodi do steaja i otputanja radnika.
Dodatni dokaz da privatizacija nije sluajno bila takva kakva je bila je i u tome to je drava
oduzimala akcije vlasniku samo ako ne uplati neku od est rata: seate se da je najvei broj
preduzea prodat na kredit koji je otplaivan, naravno, novcem tog istog preduzea, a ne
novim, dodatnim kapitalom koji je doneo novi vlasnik.
I ne samo to: vrlo svesno, planski, sistematski, nigde, ni u jednom od brojnih zakona koje su
donele tzv. demokratske vlasti nije bilo zapisano da e vlasniku biti oduzeta ne samo fabrika
nego i lina imovina ako ne potuje ugovor koji je sklopio sa dravom. Dakle, ako ne uvede novu
tehnologiju, ako ne povea produktivnost i proizvodnju, ako ne povea izvoz i ako u dogledno
vreme ne povea zaposlenost. tavie, i to je jo sramnije i to u jo veoj meri ogoljuje stvarne
interese ne samo stare Miloevieve nego i nove, tzv. demokratske vlasti: u brojnim zakonima nigde nije bilo reeno da e fabrika i lina imovina biti oduzete vlasniku ako radnicima ne
isplauje zarade, ako im ne uplauje doprinose, ak i to je vrhunac koji savreno jasno pokazuje da je car go, dakle, razobliuje dosadanju vlast u Srbiji - nigde nije bilo pripreeno onima
koji ne plaaju porez dravi.
Pa dobro, to ba nije sasvim istina, ali je istina ovo: poznatom poslastiaru iz Subotice, Bajetu,
dozvola za rad je oduzeta jer jednoj muteriji nije izdao fiskalni raun za kupljeni sok! A kad su
266 :
tadanjeg ministra finansija elia na televiziji u Subotici pitali ta je sa braom orevi koja
na ime poreza i doprinosa duguju stotine miliona dinara to je do danas naraslo na desetine
miliona evra on je, onako smeei se dakle, bez stida i srama rekao: Da, znam za to, ali ne
brinite, platie oni pre ili kasnije. Kao to odlino znamo nisu platili do dana dananjeg.
Kako se to moe objasniti? Kako sam ve rekao, to nikako nije posledica sticaja okolnosti niti
neznanja onih koji su vodili dravu i donosili zakone.
O emu se, dakle, radilo i o emu se jo uvek radi?
Radi se o sporazumu novopeenih tajkuna, uz retke i asne izuzetke u najmanju ruku lopova
i kriminalaca, ako ne i ratnih profitera a o tom sporazumu najbolje svedoi to da je drava
naknadno podmirivala po nekoliko godina neplaenih doprinosa kako bi radnici ipak mogli da
odu u penziju.
Dodatni dokaz da se radi o neopisivoj zaveri novopeenih kapitalista koji rade po istom sistemu
kao to su pre nekoliko vekova u Engleskoj ovce pojele ljude jeste u tome da dravni funkcioneri stalno govore o tome kako treba tedeti, kako su potrebne restrikcije u javnoj potronji,
u socijali, kako plate i penzije nee biti poveavane itd. A nikom od njih ne pada na pamet da
kae da e apsolutno sve snage i sve organe drave baciti u bitku da se naplate milijarde dinara
na ime poreza! Odnosno, da e onima koji ne plate porez a da tek uzgred pomenem bajku o
porezu na ekstradobit koju je platio jedan jedini novopeeni kapitalista u ovoj zemlji oduzeti svu imovinu, ukljuujui i privatne kue i, tavie, oterati ih na dugogodinju robiju jer su
poinili krivino delo koje se smatra najgorim u svim uhodanim kapitalistikim zemljama: nisu
platili porez dravi. I to nisu platili, ne za jedan ili tri, nego za po 20 i 30 meseci. A to neplaanje,
i pored svih finansijskih organa godinama niko nije primetio, a jo manje reagovao na njega.
Isto je i sa doprinosima za radnike: raunarski sistem moe svako jutro efu penzijskog, zdravstvenog i drugih fondova da dostavi spisak firmi koje za svoje radnike nisu uplatile doprinose, a
prolaze meseci, pa i godine, a da niko ne reaguje dok se tajkuni svojim kriminalnim radnjama
bogate na raun radnika i na raun drave.
S druge strane, kad bi drava iz meseca u mesec naplaivala porez od svih onih multimilijardera
koji se ak i po medijima hvaliu vilama u inostranstvu vrednim 10 ili 40 miliona evra, koji se
ponosito fotografiu na svojim jahtama od po nekoliko miliona evra tada ne bi bilo problema
ni sa penzijama, niti bi one morale da se sufinansiraju iz budeta, tada bolnice ne bi bile bez
osnovnih lekova da ne govorim o modernoj dijagnostikoj opremi, tada seljaci ne bi morali da
ubijaju krave muzare jer ne mogu da ive od prodaje mleka itd.
I kad sam ve pomenuo seljake, ne mogu a da vas ne podsetim na to da su nam tzv. novopeeni
demokratski politiari i dravnici prodavali maglu iz udbenika za ije su memorisanje dobijali
visoke ocene na stranim brzopoteznim univerzitetima: oni su se pretvarali da veruju u to da
postoji liberalna, slobodna trina utakmica u kojoj pobeuje onaj koji je kvalitetniji, jeftiniji itd.
Ti isti koji su se kolovali na Zapadu su naim seljacima, pa i svima nama, tvrdili kako na seljak
mora da se upusti u konkurenciju sa evropskim iako je svaki iole pismen ovek znao da je na
seljak presrean ako na vreme doe do nafte da moe da obavi poljoprivredne radove, dok
istovremeno 60 ili 63% evropskog budeta ide za stimulisanje poljoprivrede tako da tamonji
ratari, npr. za kilogram eerne repe od drave dobiju vie nego to u evropskoj samoposluzi
kota kilogram eera!
Da li su ljudi koji su vodili i koji vode ovu dravu stvarno tako glupi kako se moe zakljuiti po posledicama onoga to ine i po onome to ne ine a morali bi da ine na bazi ustava i zakona?!
Neki, naravno, i jesu tako glupi, ali su mnogi drugi korumpirani!

Pria o borbi protiv korupcije bila je jedna od pria pomou koje je DOS pobedio, a korupcija i
danas naprosto cveta. Kako bi se na drugi nain moglo objasniti to to mediji svakih nekoliko
dana pronalaze nove i teke skandale u koje su upleteni visoki dravni funkcioneri i rukovodioci javnih komunalnih preduzea a da protiv nikog od njih, apsolutno nikog, nije podignuta
krivina prijava, a kamoli da je neko od njih osuen.
Kako su uopte mogui sav ovaj kriminal i korupcija? Pa, moguu su zato to ivimo u sistemu
koji je potpuno nepoznat teoriji i praksi politikih sistema. Mi ne ivimo u slobodi i demokratiji.
Mi ivimo u feudalizmu, s tom razlikom to feudalac nije pojedinac, nego je to stranka. I to,
stranka koja na bazi dogovora sa drugim strankama deli dravu na feude s kojima moe da radi
ta god eli jer ne vae ni ustav ni zakoni.
I zato je to zatvoreni krug. I opozicione stranke, koje odlino znaju ta se deava, nemaju
nameru da raskrinkaju korupcionae iz aktuelne vlasti i jedva ekaju da se doepaju vlasti da
bi isto i same radile.
I zato je pria o tome kako jedva ekamo da stignemo u Evropu pria za decu. Evropa nije
mesto iz bajki, i onde ima kriminala i korupcije i nelegalnog rada i utaje poreza, ali onde postoje pravila, standardi, procedure i zakoni. I jedno njihovo krenje rezultira, na primer, time da je
Helmut Kol koji je tokom 19 godina bio izjednaavan sa Nemakom stavljen na stub srama im
je uhvaen da je prisvaja novac, i to ne za sebe lino nego za svoju stranku. A kad na ministar
kupi milione vakcina koje posle budu baene, niko ga nita ne pita; kada drugi ministar svojim
seljacima kae kako ne treba da se brinu za svoje seoske puteve jer e on da uzme od novca
za autoput HorgoPoega, koji je, uzgred, upravo on izmislio ne samo to ga dravni tuilac
odmah ne hapsi, ne samo to nije smesta izbaen iz vlade nego su ga premijer i tadanje
ankete meu narodom proglasile naboljim ministrom. Dakle, ovdanji politiari znaju da se
tako nee moi ponaati u Evropskoj uniji pa je pria o nestrpljenju da joj se pridruimo jo
jedna pria za decu.
Najsveiji dokaz da je istina ovo to govorim izneo je prvi oveka ove drave. Ako su novine
to korektno prenele, predsednik Boris Tadi je rekao da je ova vladajua koalicija dovoljno
jaka da se izbori sa uticajem najbogatijih ljudi u dravi koji su iz ekonomskih interesa drmali
srpskom politikom. Takoe je rekao: Mikovi i Beko su imali i jo uvek imaju politiki uticaj.
Na tome se njegovo priznanje zavrilo, iako je za mene ono tek poetak jer odmah sledi pitanje: kako su oni ostvarivali taj uticaj, preko koga, kome su davali novac, na koje su zakone i
odluke uticali kako bi bili doneti u njihovom interesu, a ne interesu graana, izvozno orijentisane privrede, u interesu penzionera, studenta itd.
Kakve su drutvene posledice takve privatizacije u Subotici. Neu govoriti o detaljima, nego
u dati grubu skicu.
Najsveiji primer je steaj Fidelinke. To ime je bilo poznato u itavoj Jugoslaviji, a onda steaj!
Kako je to mogue? Kako moe da propadne fabrika hleba, testenine i peciva? Naravno, moe
da propadne samo namerno.
Isto se desilo Subotianki, iz koje su vlasnici izvukli i vie nego to se izvui moglo, i na toj
osnovi formirali novih 10 ili 15 preduzea.
268 :
Propao je i uveni 29. novembar, najvea fabrika za preradu mesa i jedan od najveih izvoznika
u nekadanjoj Jugoslaviji, propao je Agrokombinat Subotica, propao je uveni agroindustrijski kombinat Peara. Ne bih se iznenadio ako bi sutra propala i mlekara jer, eto, krave trajkuju
pa nee da daju mleko.
Firme kao to su Fidelinka, Peara, Novembar mogu da propadnu samo planski.
Ali, nije se to desilo samo sa prehrambenom industrijom i poljoprivrednim kombinatima.
Uzgred, za one koji ne znaju, rei u samo ovo: Agrokombinat je prvi u bivoj Jugoslaviji imao
mone traktore sa erkondinom i radiom don dire i zapraivao je polja svojom poljoprivrednom avijacijom.
Tako je bilo i za subotikom Zorkom, koja je imala prednost nad ostalim fabrikama vetakog
ubriva po tome to je imala tehnologiju pomou koje je mogla da koristi i manje kvalitetne
sirovine, to je mogla da proizvodi i relativno male koliine ubriva, to je mogla da proizvodi
ubrivo sa mikrododacima potrebnim za uzgoj duvana ili paprike.
Tako je bilo sa uvenim graevinskim preduzeem Integral, koje je gradilo luke Kopar, Bar, iji
su radnici posle zemljotresa u Crnoj Gori obnovili stari grad Budvu i koje je nekad imalo oko
3.400 radnika, a sada u majunim razbijenim firmicama ima najvie 250.
Naalost, tako je i sa uvenim subotikim Severom, koji je nekad zapoljavao oko 6.400 radnika, a danas jedva 600, a i taj broj e se vrlo brzo prepoloviti. Ipak, tu postoji izuzetak: kupac
Severa nije domai tajkun, nego strani konkurent. Kako na subotikoj agori ree profesor i
donedavno dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici Stevan Vasiljev: Da je Simens doao da
kupi Sever, to bi se smatralo neprijateljskim preuzimanjem, a ovako je gigant Sever doao u
posed firme koja je patuljak u odnosu na njega. Ali je taj patuljak za nekoliko godina, malo
po malo i vrlo uspeno, doveo Sever blizu gaenja i irom otvorio trite Srbije za Simensove
proizvode.
I zato Subotica danas, umesto 64.000 zaposlenih u industriji, zdravstvu, poljoprivredi, kolstvu,
kulturi i drugim delatnostima, uz 13.000 individualnih zemljoradnika, uz blizu 1.000 samostalnih zanatlija, glumaca itd., ima jedva oko 40.000 legalno zaposlenih.
I naravno, za unitavanje subotike privrede i strano siromaenje ljudi niko nije odgovarao
niti e odgovarati.
I na kraju, ta je osnovna drutvena posledica ovakve privatizacije i ovakvog naina voenja
dravnih poslova, eto, ve 20 godina? U tome da je ak i najveem naivcu unitena nada da
se linom ili grupnom aktivnou neto moe promeniti. A upravo je to najstranije to se
jednom drutvu moe dogoditi: da ljudi koji su se ne tako davno digli da zbace jedan reim
oekujui pravdu naroito, socijalnu pravdu izgube svaku nadu i prestanu da veruju i sebi i
lokalnoj vlasti i strankama i dravnim upravljaima.
Zato mladi ljudi ili odlaze u inostranstvo, gde ih ekaju rairenih ruku, pre svega one koji su
zavrili fakultete prirodnih i medicinskih nauka, dok oni koji ostaju ovde, da bi doli do posla,
moraju da uu u neku stranku.
I na kraju: postoji li mogunost da doekamo demokratiju, slobodu, ljudska prava, dravu
prava, nezavisno tuilatvo i sudstvo, nepolitizovanu policiju, Evropu, da doekamo da nacionalne, verske i druge manjine budu punopravno graanstvo ove zemlje?
Ima, ali tek kad bude reeno kako da se rasproda imovina javnih komunalnih preduzea koja
je vredna na hiljade milijardi evra! Tek tada, kad tajkuni, stranaki funkcioneri i miljenici stave
svoje ape i na gradske vodovode i kanalizacije, na groblja, preduzea za zelenilo, na toplane
itd., moi emo da oekujemo da e drava lopove poeti da tretira kao lopove, da e lina i
stranaka odgovornost postati norma, da e najsposobniji, a ne sitni partijski poslunici doi
na funkcije, da e radnici biti nagraeni za svoj rad umesto da tek preivljavaju, da e ministri
postati sluge graana, a ne gospodari polupismenog naroda.
270 :
POSLEDICE PRIVATIZACIJE
I SEKTOR MALIH I SREDNJIH PREDUZEA
U SUBOTICI
272 :
Lutanje u primeni modela privatizacije u Srbiji, poev od primene modela radnike privatizacije poetkom devedesetih kao posledice demagogije, preko koncepta menaderske privatizacije koja bi u znatnoj meri doprinela uvanju pozicija i tradicija preduzea, do liberalnog
modela, obeleilo je poslednjih 20 godina. Sve to nalazi svog odraza na podruju Subotice,
koja je kao razvijena industrijska sredina u vremenima teke krize tokom devedesetih, a potom i aktuelnih problema tranzicije, bila duboko pogoena promenama i nije nala pravi odgovor na njih.
Privatizacija, zapoeta poetkom devedesetih, a sada pred okonanjem, ostavila je dubok trag
na ekonomskoj mapi Subotice i odredila njene pozicije prema okruenju za naredne decenije.
Tim vie to je Subotica bila relativno razvijena industrijska sredina, znaajno izvozno orijentisana prema najizbirljivijim zapadnoevropskim i severnoamerikim tritima. Mala privreda
Subotice ima dugu tradiciju, a njen intenzivniji razvoj poinje u prvoj polovini 18. veka, nakon to grad postaje sastavnim delom Austrougarske carevine. Industrijalizacija Subotice odvija se u drugoj polovini 19. veka, poto je kroz region izgraena strateka eleznika pruga
BudimpetaBeograd. Meutim, sredinom 20. veka, uspostavljanjem socijalizma, podrava se
razvijanje velikih preduzea, a sputava razvoj male privrede. To je dovelo do izgradnje snane
privrede utemeljene na velikim preduzeima, posebno u elektrometalskoj, preraivakoj,
hemijskoj, prehrambenoj te kono-tekstilnoj industriji.
U poslednjoj deceniji 20. veka, pred subotiku privredu postavlja se nekolko tekih zadataka: privatizovati velika preduzea, ui u postindustrijsko drutvo i reavati probleme koje su
nametnuli ratovi u okruenju i embargo. Demokratske promene 2000. godine samo su izbacile na povrinu svu sloenost problema na koje vladajue nomenklature do danas nisu nale
kvalitetan odgovor.
Da bi se uopte moglo govoriti o tranziciji, potrebno je poi od nekih kvantitativnih pokazatelja.
Tako je na kraju ere socijalistikog modela razvoja, odnosno, na poetku privatizacije 1990. godine, Subotica imala preko 20 znaajnih industrijskih kapaciteta, poev od prehrambenog sa
skoro svim podsektorima (prerada mesa, mleka, testenine i hleba, voa, povra, groa, konditorskih proizvoda, semema), elektrometalskog (pogonska tehnika, vagoni, signalni ureaji),
hemijskog (ubriva, zatitna sredstva, sredstva za higijenu), do kono-tekstilnog (odea,
obua, arape), uz dva velika trgovinska kompleksa i niz poljoprivrednih kombinata. Na kraju
tog razdoblja, Subotica raspolae sa nekoliko velikih kapaciteta i brojnim malim i srednjim
preduzeima (MSP).
Posmatrano u brojevima, 1992. godine u Subotici bilo je zaposleno 45.710 lica, od ega u
industriji 21.600, graevinarstvu 1.802, saobraaju 3.134, trgovini 4.436, zanatstvu
1.206, finansijama 1.868, poljoprivredi 2.756, itd. Pri tome, preko 80% zaposlenih radi u velikim preduzeima, srednja preduzea su malobrojna, a ostatak radi u malim, odnosno, mikro
preduzeima. Optinska uprava u to vreme ima 208 zaposlenih. (Republiki zavod za statistiku,
Godinjak)
Nakon toga, u prvom tranzicionom procesu zaposlenost se najpre smanjuje, a potom poveava
tako da 1999. godine broj zaposlenih u Subotici dostie 49.056. Potom, kao posledica dogaaja
s kraja veka, zaposlenost 2000. godine pada na 40.634, da bi nakon demokratskih promena
do 2004. porasla na 46.216, odnosno, 2008. godine dosegla 46.529 zaposlenih. Takoe, belei
se promena u korist neprivrede jer je samo od 1992. do 2003. godine zaposlenost u privredi
opala za 20%, pa je zaposlenost u vanprivredi porasla.
Ako se u neemu moe potvrditi pozitivan trend, onda je to tendencija zapoljavanja u malim
i srednjim preduzeima. Naime, ve 2004. godine mala preduzea u Subotici zapoljavaju 41%
ukupnog broja zaposlenih u privredi, srednja 24%, a 34% svih zaposlenih u privredi Subotice.
Taj trend se nastavlja daljim steajevima pojedinih velikih preduzea tako da je sektor malih i
srednjih preduzea danas praktino kljuni faktor zapoljavanja u privredi Subotice.
Jaanje sektora malih i srednjih preduzea kvantifikuje se i u svom ueu u bruto-drutvenom
proizvodu, koje ve 2004. godine prelazi dve treine ukupnog bruto-drutvenog proizvoda
Subotice i iz godine u godinu to uee se poveava.
Imajui u vidu to da postojea velika preduzea uglavnom kontrolie strani kapital, to je sektor
MSP-a jedini koji odluke o tekuem poslovanju i investicijama donosi u Subotici. U tom smislu,
on je i nezaobilazni faktor u postavljanju i implementaciji strategija i operativnih planova lokalnog i regionalnog razvoja.
Uz sistemski postavljene mehanizme podrke razvoju sektora MSP-a radi strategije i operativnog plana privrednog razvoja Subotice, ovaj sektor bi optimalno i dugorono odrivo
mogao da apsorbuje znatan deo nezaposlenih koji su otputeni prilikom privatizacije velikih
preduzea.
Kada je re o industriji i malim i srednjim preduzeima u subotikoj optini i njihovom optem

stanju danas, moe se konstatovati da su ti sektori u dubokoj krizi, ali i u prilici da se pomou
unutranjih resursa odre na tritu i prestroje za budunost.
Kriza koja traje ve 20 godina, s jedne strane, devastirala je vee industrijske kapacitete, a sa
druge, otvorila prostor malim pogonima i, u prvom redu, sektoru uslugaa da, prilagoavajui
se uslovima trita, elastinost i resurse iskoriste kao osnov razvoja poslovanja. Pri tome,
najvee probleme predstavljaju nedostatak plateno sposobnog domaeg trita i sredstava
za finansiranje preorijentacije na izvoz, potom usitnjenost, horizontalna i vertikalna nepovezanost malih proizvodnih kapacitetata te nedovoljna podrka i razumevanje javnog sektora za
probleme industrije i malih i srednjih preduzea. Ocena je industrijalaca u regionu da lokalna
samouprava ini vrlo malo da podri njihove aktivnosti, a to u neto manjoj meri vai i za centralne vlasti. Pri tome, oekivanja su vea i sadre odreenu dozu optimizma.
Znaajniju podrku tranziciji u Subotici nisu dale ni direktne strane investicije. Nekoliko podignutih kapaciteta samo ukazuje na potencijal direktnih stranih investicija u Subotici, ali nije
bitnije doprinelo zapoljavanju i stvaranju odgovarajueg poslovnog ambijenta.
Za utvrivanje razloga tome potrebna je detaljnija analiza. Ako se ograniimo na oiglednosti,
u Subotici su otvoreni kapaciteti koji su zaposlili radnu snagu specifinih profila, u radno intenzivnim delatnostima, od domaih resursa takvi ulagai koriste uglavnom jeftinu radnu snagu
i energiju, pri emu ne donose tehnologije za vie faze obrade ili prerade proizvoda, ve se
uglavnom radi o tzv. lohn-poslovima.
Prednost sektora MSP-a u dugoronom i odrivom apsorbovanju nezaposlenih u poreenju s

direktnim stranim investicijama i dolaskom transnacionalnih kompanija iz odreenih sektora
industrije je u tome to one u relativno kratkom vremenu mogu da zaposle znatan broj ljudi,
274 :
ali relativno brzo mogu da napuste region i nastave s poslovanje, drugde. U tom sluaju se
problem nezaposlenosti vraa lokalnoj zajednici.
Nasuprot tome, drutveno odgovorni vlasnici MSP-a ive i donose odluke u Subotici, pri
voenju poslovanja, investiranju i zapoljavanju vode rauna i o interesima lokalne zajednice,
a ne samo o povratu investicije ili maksimiranju profita. Lokalna samouprava moe da neguje
odnose sa njima i ima uticaja na njihove poslovne odluke. U sluaju da odnose uspostavi sa
multinacionalnim kompanijama, mora da udovoljava njihovim najrazliitijim hirovima i da
ima na umu da je razlog njihovog dolaska to vei profit, uz maksimalno iskoriavanje resursa
(jeftina radna snaga, energija, beneficije koje se daju na ulaganja, i sl).
Zakljuak
Privatizacija u Subotici ima za posledicu nestanak velikih i jaanje malih i srednjih
preduzea;
Privatizacija ima za posledicu i povean broj nezaposlenih, a to vri stalni pritisak na javni
sektor, to stvara dodatni teret trokova lokalnoj privredi i tako destimulie investiranje i
privredni razvoj;
Usitnjavanje privrednih subjekata dovelo je i do smanjenih kapaciteta lokalne privrede
da investira, inovira tehnologiju, stie nova znanja, ime bi postala konkurentnijom na
tritu, poveavala proizvodnju i prodaju, odnosno, sposobnost zapoljavanja.
Otvorene su, meutim, mogunosti da lokalna, uz pomo regionalne zajednice, odnosno,
drave osmiljenom politikom i merama adaptiranim situaciji u Subotici podstakne razvoj
MSP-a u prioritetnim sektorima i podsektorima i povezivanje MSP-a u klastere i lance vrednosti
te internacionalizaciju njihovog poslovanja. To se mora uiniti kombinovanjem finansijske i
tehnike podrke, uz korienje raspoloivog znanja i iskustva te u saradnji sa sektorom MSP-a.
Osposobljavanje kljunog personala za podizanje kapaciteta privatizovane privrede nuan
je uslov takve strategije. Neke analize pokazuju da, kada je re o konkretnim potrebama
zapoljavanja, preduzea naglaavaju potrebu za menaderskom strukturom i strukturom
kvalifikovanih odreene specijalnosti. Neto su manji zahtevi za ostalim strunjacima, a najmanji za nekvalifikovanim radnicima. S druge strane, poljoprivredna gazdinstva najveu
potrebu imaju za nekvalifikovanim radnicima, a za menaderima, kvalifikovanim radnicima i
drugim specijalistima potrebe su podjednake.
Razlozi za ulazak u privatizaciju bili su efikasnije poslovanje i konkurentnija proizvodnja koja
e omoguiti poveanje proizvodnje, prodaje i zapoljavanje. Dvadeset godina posle, tj. nakon
to je privatizacija u Subotici sprovedena, proizvodnja i prodaja su prepolovljene, broj nezaposlenih bitno je vei, a tehnoloki se i dalje zaostaje za svetom. Na osnovu takvih pokazatelja,
teko se moe privatizacija u Subotici oceniti uspenom. Nazad se ne moe ii, mada se i na
tome nastoji. Mogue je, meutim, izraditi odgovarajuu strategiju i operativni plan da bi se
privukao kapital za nove tehnologije i proizvodnju i da bi se obrazovao i obuio personal za
proizvodnju, odgovorno i profesionalno upravljanje drutvom i resursima.
poglavlje 3
ISTRAIVANJE tranzicije
278 :
poglavlje 3 | istraivanje tranzicije
Sreko Mihailovi
Bele mrlje na mapi istraivanja

tranzicije88
88
Ideja za naslov ove impresije o stanju istraivanja u Srbiji danas, preuzeta je iz jedne opservacije Josipa upanova. On, naime, kae:
Molim itatelja da pokua zamisliti kako bi izgledao socioloki atlas ili barem mapa dananje Hrvatske, ako bi ju tko napravio. Meni se
ini da bi bila slina mapi Antarktika. Mislim na to da se taj kontinent predoava kao velika bijela ploha ispod koje je skriven pravi reljef
kopna. Hrvatska ne bi odgovarala ba kompaktnoj bijeloj plohi nego vie velikim bijelim mrljama, pa bi njezin reljef bio tek djelomino
vidljiv. to bi znaile te mrlje? One bi bile drutveni fenomeni o kojima nemamo nikakvih znanstvenih empirijskih podataka ili ih imamo
vrlo malo. Drugim rijeima, tamo gdje nije bilo sustavnih sociolokih istraivanja suoili bi se s bjelinom (Josip upanov u predgovoru
knjizi Mladi uoi treeg milenijuma koju su uredili Vlasta Iliin i Furio Radin, 2002, strana 9). Videti i: Lali Draen i Marko Mustapi.
2007. Istraivanje drutvenih problema: bijele mrlje na sociolokoj mapi Hrvatske. Revija za sociologiju, Vol XXXVIII, No 34: 133149.
280 :
Saetak
Uvid u istraivanja tranzicije i, uopte, drutva Srbije u poslednje dve decenije pokazuje njihove
znatne manjkavosti. Na to stanje su uticali: 1) nepostojanje drutvenog interesa za izvoenje
kvalitetnih sociolokih istraivanja; 2) odsustvo promiljanja same struke o sopstvenoj misiji, njenoj
realizaciji i kritikog samoispitivanja; 3) deficiti u teorijskom promiljanju tranzicije; 4) metodoloke
tekoe i manjkavosti; i 5) odsustvo javnosti, javnih rasprava o sociolokim temama, kao i odsustvo
interne kritike rasprave o mogunostima i dometima sociologije.
Kljune rei: Socioloka istraivanja, tranzicija, bele mrlje istraivanja tranzicije, metodoloke
manjkavosti, refleksivnost, refleksivni autoprojekat, odsustvo drutvenog interesa za sociologiju.
ista empirijska istraivanja, tj. istraivanja bez odnosa prema

teoriji nalik su putovanjima morem bez mape i kompasa
ponekad se sluajno nae luka, ali rizik brodoloma je veliki.
Norbert Elijas
Broj onih koji su uvereni da znaju razloge zbog kojih nam je tranzicija iz socijalizma u kapitalizam ovakva kakva jeste gotovo da je jednak broju onih koji misle da nam je tranzicija katastrofalna a da je privatizacija tek donekle prikrivena pljaka. U najveem broju sluajeva, interpretacija razloga manjkave tranzicije ne moe da izdri ozbiljniju (naunu) kritiku. Objanjenja se
pokazuju nedostatnim, nepotpunim, pristranim i, u krajnjoj liniji, netanim. U takvom stanju
stvari, logino je da pitamo za odgovornost onih u ijem je delokrugu upravo objanjenje
drutvenih fenomena.
Meu brojnim odgovornostima za ovakav ishod tranzicije nalazi se i odgovornost drutvenih
nauka, odnosno, istraivaa drutvenih fenomena. U okviru ove teze izneu nekoliko natuknica
o ogranienjima koja se primeuju u sociolokim istraivanjima i istraivanjima javnog
mnjenja. Prvo dajem kroki belih mrlja na mapi istraivanja tranzicije, a potom pokuavam
da ukaem na razloge neistraivanja tranzicije, tj. na razloge neistraenosti drutva u Srbiji u
poslednje dve decenije.
1. Pitanja bez sociolokoistraivakih odgovora

U dizajniranju tranzicije i kapitalizma domaa elita je iz realiteta drutvenog izdvojila nacionalno, ekonomsko i politiko postavljajui ih na pijedestal nedodirljivog i dajui im status
jedinih i neporecivih kriterujuma svega postojeeg. Kultura, socijalna politika i sve drugo
je skrajnuto, gurnuto u zapeak. Drutvene posledice ovakvog ininjerskog dizajniranja
elita legitimie (na ba bliskim) buduim (rajskim) ivotom, to je procedura poznata nam iz
komunistike prolosti.89 Ininjeri tranzicije osrednje, pa i male pomake napred oglaavaju kao
definitivne uspehe.
Politika elita Srbije je krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina postavila sebi90,
dravi i narodu dva velika zadatka: promenu drutvenog poretka i odbranu nacionalnog intePrivatizacije su grandiozne administrativne operacije, kojima bi zavideo svaki centralni planer. One se povode za idejom da je i
trinu privredu mogue ostvariti dekretima, kao to je s njima bila ostvarena socijalistika privreda (Mencinger, J. (1994): Lastninske
iluzije. Javnost Vol. 1, br. 12, str. 101).
89
A propos parole Dogodio se narod. Narodu Srbije se dogodio kapitalizam, a nacionalizam mu je ponudila pa i zadala elita, a narod ga
prihvatio i prisvojio! Danas nam se, pak, dogaa Evropa, pa tako evropski kriterijumi postaju budalasta mera svakojakih stvari, ime
se banalizuju evropski kriterijumi kao mera i evropski standardi kao drutveni cilj, nezavisno od samog ina pristupanja Evropskoj uniji.
90
resa redukovanog na dravno-teritorijalno pitanje (prvo pretenzija ka irenju, a onda muka s

odbranom postojeeg). I normalnije drave, sa vie odgovarajuih kapaciteta, teko izlaze na
kraj i sa jednim od ova dva zadatka, a kamoli sa oba.
Istovremeno sa redukcijom nacionalnog interesa na dravno-teritorijalni, totalitet promene
poretka (tranziciju) redukovala je na politiku i ekonomsku tranziciju.91 Sociokulturna tranzicija
ostala je na marginama tranzicijske naracije.
Danas, dvadeset godina posle, vidljivo je da se nije uspelo ni u jednom od ova dva zadatka.
Niti je ostvaren nacionalni interes redukovan na teritorijalnu tranziciju, tj. somnabulni naum o
proirenju teritorije, a nije ouvana ni svojevremena teritorija, u krajnjoj liniji zbog toga to se
htela prazna zemlja ili barem zemlja sa redukovanim brojem nesrpskog stanovnitva.
Niti je izvrena promena poretka redukovana na politiku i ekonomsku tranziciju.
Promena drutvenog poretka je zapoeta i krenulo se od socijalizma a da se posle 20 godina

nije ulo u kapitalizam. Dodue, ako kao poetnu taku vidimo dravni socijalizam, a stanje
poretka u kojem se sada nalazimo kao dravni kapitalizam, onda je tranzicija okonana.
Obavljen je jedan od dva kljuna posla na tom putu (politika tranzicija), ali bez zavrnice u
konsolidovanoj demokratiji. Promenjen je tip izbora vlasti: umesto nebirane vlasti jedne partije, omogueni su viestranaki izbori. Pri tom, treba primetiti:
da tranziciona (vie)partijska dominacija u svim trima granama vlasti nije tranzicioni
propust (total/itar/na pluralistika partijska drava?), ve je slabost viestranakog
sistema; partokratija jeste forma ispoljavanja jednopartijskog sistema, ali od nje nije imun
ni viepartijski sistem (a da li iz toga sledi to da se zadovoljimo injenicom to moemo
menjati partiju ili partije na vlasti?).
da iroka i duboka (sveprisutna) regulaciona uloga drave nije niti nuno proizvod
jednopartijskog sistema, niti je smanjenje takve njene uloge nuna posledica ulaska u
kapitalizam. (Poslednja svetska ekonomska kriza pokazuje da je preregulatorna drava
korisna rak-rana modernog drutva.) Istovremeno se pokazuje i druga strana medalje,
nemo vlasnika drave da utiu na neka drutvena i ekonomska kretanja, pa u krajnjoj
liniji, i na samu tranziciju;
da demokratija nije mehanika posledica promene tipa vlasnitva, instaliranja trita i
viestranakih izbora (nesumnjivo da je za njeno postojanje potrebno jo neto);
da je demokratija ostvarena uglavnom na proceduralnom nivou, da nije praena participacijom i odgovarajuim promenama u politikoj kulturi, da je daleko od konsolidacije po
bilo kojim kriterijumima postavljenim od znalaca.92
Drugi kljuni posao (ekonomska tranzicija) na dugom putovanju u kapitalizam delimino je
obavljen. Za(po)eto je prevoenje dravnog (drutvenog) vlasnitva u privatno i korporaPovodom redukcija tranzicije na politiku i ekonomsku, treba se zapitati da li se sa promenama tipa vlasti i tipa svojine i uopte da
li se sa promenama u drutvenoj strukturi automatski deavaju i sociokulturne promene, promene drutvenih vrednosti, pre svega? Sa
pokretanjem nogu, kree se telo tako se stvari misle i vide kada se drutveni sistem shvati mehaniki ili bioloki tj. drutveni sistem
kao telo oveka, jedna noga kao promena tipa vlasti, a druga noga kao promena tipa svojine; a ta ako je nae drutvo stonoga? Po
ne znam koji put mogli smo da primetimo kako se ilava stvarnost opire mehanikom shvatanju drutva i svakojakom idealnormativizmu.
91
92
O kriterijumima konsolidovane demokratije vrhunski raspravljaju Dal, Linc, Hatington, Di Palma, ODonel, miter, Ofe, Klaus fon
Bajme, Merkel...
282 :
tivno. No, o tome dokle se stiglo svedoi podatak da i danas u dravnim firmama, ukljuiv
tu i tzv. javna preduzea (koja uglavnom loe posluju), radi gotovo etvrtina svih zaposlenih.
Privatizacija u nas je bila in partijsko-dravne odluke koju je teko povezati sa boanskim
argumentom (prirodna nesposobnost drave da upravlja svojinom vs. bogomdane sposobnosti svakog kapitaliste). Svedoci smo osobene i svakovrsne kriminalizacije svojine; korupcija
se podrazumeva!
Trei kljuni posao (teritorijalna tranzicija) koji je u glavi mnoge elite (i ne samo nje) imao
status apsolutnog prioriteta93 doveo je do ratova i zloina i svekolike decivilizacije. Od rata
za Kosovo i Metohiju, preko rata za srpsku Jugoslaviju, do rata sa celim svetom i, ponovo, do
finalnog rata za Kosovo i Metohiju. Bez delegitimacije nacionalizma i njegove ratnozloinake eskalacije i specifinog proienja u ljudskim glavama i istorijskim itankama
tranziciji nema kraja, a nema ni nikakvog napretka. (Zato se do kapitalizma moralo ii preko
ratova, zloina i velike pljake; ne verujem da je to samo zbog toga to se pre etrdesetak
godina tako izlazilo iz kapitalizma.)
Nacionalizam (i autoritarnost, Lazi) upotrebljen je za mobilizaciju masa, ali i za privremenu
koheziju vladajue elite i mase!
Nacionalna mobilizacija s kraja osamdesetih i u prvoj polovini devedesetih, naspram kratkotrajne oktobarske mobilizacije 2000, odnela je prevagu; i danas kao da se vie oseaju posledice prve nego druge mobilizacije.
Ukupno uzev, stradao je narod ili graani, kako hoete! Socijalne posledice prelaenja iz jednog poretka kakav je socijalizam u drugi kakav je kapitalizam postale su periferna tema u
odnosu na formalno-proceduralna pitanja tranzicije i u odnosu na irenje/uvanje dravne
teritorije.
Siromatvo i obim i intenzitet socijalne ekskluzije jeste mera stradanja naroda.94 Da li je ovo
prvi prelaz iz jednog poretka u drugi u kojem je narod, ne samo kratkorono, na gubitku? Ili su
najmanje moni na gubitku pri svakoj velikoj drutvenoj promeni (zato bi nosioci promena
i prili promeni ako bi bili na gubitku?). U svakom sluaju, drava Srbija (koja je gubila posle
pobeda95 i dobijala posle poraza), zbog tranzicije ovakve kakva jeste, na putu je da izgubi
narod narod je u proteklih 20 godina beao od lude zemlje iz egzistencijalnih razloga
(bekstvo od rata), iz ekonomskih (da preivi), iz karijernih razloga (da iskoristi ono to ume i
zna), a tu je i, moda pre svega, iznueno smanjivanje nataliteta).
2. Bele mrlje na mapi istraivanja tranzicije

Dok su sociolozi teili da objasne stvari koje se
nisu dogodile, na primer, slom kapitalizma, dotle
su ostali bez rei pred revolucijom 1989.
Darendorf, 1990.
Dva veka moderne srpske istorije, sa izuzetkom doba socijalizma, obeleena su spregom intelektualne i politike elite u osmiljavanju
teritorijalnih pretenzija Srbije i konkretnim radom na njihovom ostvarivanju. Udarnu pesnicu opsednutosti irenjem teritorije inile su
Crkva i Vojska.
93
Petnaest do dvadeset godina, koliko je Vaingtonski konsenzus vladao govorom u svetskom sistemu (otprilike 19751995),
siromatvo je bila tabu re, iako se irilo u ogromnim skokovima. Svima nam je ponavljano da je jedino vaan ekonomski rast i da je
jedini put u ekonomski rast dati tritu da vlada bez ikakvog statistikog meanja osim, naravno, meanja Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Trezora SAD. (Volerstin, 2010).
94
95
I zaista, samo se ovde deava da pobednici idu na robiju, a gubitnici na pijedestal istorije!
Tranzicija je grandiozni drutveni ininjering. Najvei posle socijalistikih revolucija. Lakoa

diskontinuteta u glavama tranzitologa (praktiara i teoretiara) i njegova neostvarljivost u
ivotu (setimo se pesmuljak parole Izgradiemo novoga oveka)! Robespjer je menjao kalendar i nazive meseci, a nai postkomunistiki tranzitorci menjaju nazive ulica, valjda je to bitno
za raskid sa komunistikom prolou!
Za razliku od tranzicije iz kapitalizma u socijalizam koja se (u kasnijim fazama) odvijala uz
kakvo-takvo uee graana, tranzicija iz socijalizma u kapitalizam odvijala se bez njihovog
aktivnog uea96, oni su stavljeni u status pasivne rtve. Participacija graana se svodi na
blago natpolovinu izbornu participaciju i minimalno uee u organizacijama i akcijama
civilnog drutva (koje je minimalno ak i onda kada u OCD ukljuimo i crkve).
Graani su zanemareni i od strane onih kojima su potrebni. Izborna vlast (vlast dobijena
izborom i podvrgavana reizboru) mora stalno da ima na umu pitanje podrke graana. A ta
se deava kada tranziciona vlast biva suoena sa ovako negativnim ocenama tranzicije kao to
je to u nas? Ili e da vara glasae ili e da ih ubedi u valjanost vlasti?
Sve bi bilo drukije da graani pozitivno ocenjuju tranziciju u svim njenim ispoljenjima. Jer,
ako je neto tako dobro kao to je to tranzicija prema reima mnogih zato je graani ba
i ne podravaju zduno? Zato je politiki zanemarena javnomnjenjska percepcija tranzicije
i zato su potpuno marginalizovani doivljaj i interpretacija tranzicionih posledica od strane
samih graana?!
Prisetimo se da su Linc i Stepan meu tri bitne dimenzije politikog sistema sa stanovita njegove demokratske konsolidacije ukljuili i promene stavova graana. Po njihovom miljenju,
ovaj uslov demokratske konsolidacije je ispunjen ukoliko jaka veina graana prihvata demokratske strukture i postupke kao najbolji sistem koji nema alternativu. I te kako primenljivo
i na tranziciju u celini!
Volfgang Merkel konsolidaciju postautoritarnih i posttotalitarnih drutava vezuje za konsolidaciju na etiri nivoa (1) temeljne politike institucije, (2) glavni akteri predstavnike demokratije, (3) ponaanje monih neformalnih politikih aktera (vojska, crkva, preduzetnici...),
ali i (4) nivo graanske kulture (Merkel, 1999).
Ukupno uzev, ne moe se rei da nije bilo upozorenja da tranzicija nije okonana, da nije
celovita, da je manjkava ako nema odgovarajuih promena u politikoj kulturi i, ire, u
graanskoj kulturi. Meutim, graanstvo je ostalo zakinuto (kao i sam koncept tranzicije) u
sudaru sa neoliberalnom politikom koja je sledila iz ekonomskog neoliberalizma koji je bio
gotovo opteprihvaen model promena u svim postkomunistikim zemljama upravo zato to
je omoguavao odreenim drutvenim grupama prvobitnu akumulaciju kapitala, odnosno,
uzurpativno prisvajanje dravnog/drutvenog vlasnitva.
U nas je, pored navedenog, bio vidljiv i sada je vidljiv manjak graanske meritornosti. Do njega
je dolo zbog zaraenosti prevelikim oekivanjima od tranzicije, od demokratije, od nove vlasti, od sveta. Virus su u narod unele tranzicijske voe u svom naumu da ubede ve ubeene
u potrebu promene garniture vlasti koje je izgradila nacionalistiku tranziciju (koja je takoe
96
Ako razmiljamo u relaciji podanicigraani, moe se pokazati da je u socijalizmu mestimino bila naeta kultura podanitva, i to
na kljunom, mikronivou; u vreme tranzicije sve je redukovano na povremene uzlete na globalnom nivou (izbori) i na izuzetno retke
neinstitucionalne mobilizacije radi javnog dobra. Danas dominira elektoralistiko graanstvo naspram graana kao socijalnih i
politikih aktera koji su sposobni i voljni da upotrebe svoje kognitivne i moralne resurse na deliberativan i inteligentan nain (Ofe)
radi reavanja odreenih problema.
284 :
kroz veliku i istu Srbiju obeavala sve i svata), da bi, posle 2000. godine, zarazu ponovo
razbuktavala stranaka vostva uoi svakih izbora. I nacionalistika i demokratska vostva su
upala u zamku velikih obeanja naime, velika obeanje je teko ili nemogue ispuniti, a onda
dolaze razoaranje (bez obzira na eventualne pomake u pravcu oekivanja) i nezadovoljstvo
postignutim. Trampa velikih obeanja za mobilizaciju, za glasove i podrku moe da traje
samo izvesno vreme.
Najadekvatniji pokazatelj statusa graana u tranziciji jeste status radnikih inicijativa. Naime,
ponegde neki delii radnike klase uspevaju da artikuliu politiko-ekonomske alternative
dominantoj privatizaciji i svemoguoj trinoj regulaciji (o tome jedino ozbiljno i sistematski
pie Republika, glasilo graanskog samoosloboenja). Radnika klasa, pak, gledana u celini,
ne uspeva u tome97, sindikati pogotovu!
U saimanju prethodno navedenih (nabacanih) natuknica o tranziciji, izdvajam nekoliko belina na mapi sociolokih i javnomnjenjskih istraivanja. Re je, pre svega, o neistraivanim
temama, a potom i o neobjanjenim fenomenima ili tek povrno objanjenim, o zanemarenim
i na periferiju istraivakih interesovanja gurnutim temama, o nepotpunim objanjenjima,
o netanim interpretacijama. (Naravno, re je o subjektivnom vienju i tek bi rasprava o
belinama na mapi istraivanja dala manje subjektivnu sliku.)
Redukcija tranzicije na ekonomsku i teritorijalnu.
Deficit interpretacija nastanka i irenja ksenofobije, nacionalizma, nacionalistike
mobilizacije i balkanskih ratova u devedesetim godinama prolog veka.
Zanemarenost sociokulturne tranzicije.
Povrne interpretacije graanskog aktivizma, graanske pasivnosti, civilnog drutva,
graanskih inicijativa, radnikog bunta...
Nedostatna objanjenja uloge elita u drutvenim promenama i pacifikaciji promena.
Tolerantnost prema necivilizacijskom ponaanju i otpori tom tipu ponaanja.
Potcenjenost civilnog drutva.
Neupitanost nad stratekim zabludama elite: partokratija, neoliberalizam u ekonomiji
i politici, apsolutna dominacija koncepta privatne svojine nad svakim drugim oblikom
svojine, dravni centralizam, manija veliine malog naroda (mitologizacija svetske ili,
barem, regionalne uloge Srbije), dominacija orijentacije ka lastvu u EU nad orijentacijom
ka evropeizaciji Srbije...
Radnici su na periferija interesovanja sociologa, dok srednja klasa ulazi u iu njihovog
interesovanja; pojam klase zadrava se u sintagmi srednja klasa, dok termin radnika
klasa ima gotovo iskljuivo peorativno znaenje.
Na periferiji socioloke panje su pitanja siromatva, nezaposlenosti i socijalne ekskluzije.
Distanca prema interpretaciji istraivakih nalaza, koja se svojevremeno mogla videti
preko kritike kvantofrenije, danas esto poprima oblike odbijanja svake interpretacije i
preputanje tog posla samom naruiocu to odbacivanje interpretacije je definitivna
negacija same sociologije i samog istraivanja.
Na kraju, sociologija nije dala odgovor na pitanje: zato imamo ovako katastrofalne
posledice dosadanje tranzicije iz socijalizma u kapitalizam.
97
Kad neko poe na miting kao radnik, a vrati se kao Srbin, onda mora da snosi posledice svoje radniko-nacionalistike tranzicije!
Sindikati nisu uspeli da mobiliu radnike u pravcu njihovih klasnih ili neoklasnih interesa, mada su sami radnici imali odluujuu ulogu
u prve dve velike mobilizacije.
Navedene beline, a i jo mnogo toga, dovele su do opadanja poverenja u istraivake nalaze u tolikoj meri da se moe govoriti o gubljenju legitimnosti empirijskih i javnomnjenjskih
istraivanja, pa i sociologije uopte. Ne moe se sa dovoljno argumentacije tvrditi da teza o
delegitimizaiciji sociologije nije tana. Dovoljno je samo baciti pogled na brojna (i bukvalno)
no name istraivanja i shvatiti da je to trite preplavila bofl roba. I sam ne mogu da se otmem
utisku da su mnoga javnomnjenjska istraivanja u nas izvedena i interpretirana u duhu one
uvene guslarske zavrnice: Od nas pesma a od boga zdravlje, nas lagali mi polagujemo.
Uostalom, odnos prema rezultatima istraivanja (javnomnjenjskih) vidi se i preko u javnosti i
polujavnosti esto korienoj oceni da naruioci istraivanja ne plaaju samo istraivanje ve
odreeni rezultat tog istraivanja.
3. O razlozima deficita istraivanja tranzicije i drutva uopte

Neki od nas, s jakim argumentima, ele ostati ekspertima koji raspravljaju samo unutar akademske zajednice.
Drugi se ponaaju kao eksperti koji svoje znanje stavljaju na raspolaganje vlasti, opoziciji ili medijima /.../
Neki drugi misle da je mogue oiveti stari lik angaovanog intelektualca i neposredno uticati na javnu raspravu,
a posebno na politiki ivot, a upravo je taj stav tokom istorije esto dovodio do iluzija, ako ne i do nedela /.../
(N)a doprinos moe biti koristan i izvan akademskog ivota, pod uslovom da prihvatimo postupak u kojem e
proizvodnja znanja i verifikacija njegove relevantnosti biti artikulisani u jedinstvenom procesu. Tada moemo
govoriti o sociolokoj intervenciji ili savetodavnoj sociologiji, ili pak o akcionom istraivanju (recherche-action)
ili o klinikoj sociologiji pristupima koji oito zasluuju da se o njima raspravlja. Ostaje injenica da je rasprava
o tome otvorena, a da pitanje angaovanosti zasluuje da bude povezano sa pitanjem o relevantnosti naih
istraivanja.
Miel Vieviorka, predsednik Meunarodnog sociolokog drutva od 2006. do 2010.
Iz govora odranog na 17. svetskom sociolokom kongresu.
Nema sumnje da manjkavoj tranziciji (po analogiji sa Merkelovim pojmom manjkave demokratije defective democracy) odgovara manjkava sociologija.
Na optem planu postoje dve vrste razloga manjkavih istraivanja tranzicije; jedni su vezani
za samu sociologiju, njena istraivanja i njene istraivae, a drugi, za drutveno okruenje u
kojem se sociologija nalazila u poslednje dve decenije i u kojem su postojali ili nisu postojali
dovoljni uslovi za izvoenje istraivanja. Konkretno, govorimo: (1) o nepostojanju drutvenog
interesa za izvoenje kvalitetnih sociolokih istraivanja; (2) o odsustvu promiljanja same
struke o sopstvenoj misiji, realizaciji misije i velikom manjku kritikog samoispitivanja struke;
(3) o deficitu teorijsko-sociolokih postavki tranzicije; (4) o metodolokim tekoama i manjkavostima; i (5) o odsustvu javnosti, javne rasprave, kao i interne kritike rasprave o dometima
sociologije u savremenim drutvenim uslovima; sociologiji nedostaje refleksivnost.98
Povezivanje institucija i agencija koje izvode socioloka empirijska istraivanja i istraivanja
javnog mnjenja sa drutvenim akterima koji finansiraju istraivanja (vidi sliku 1), dobija se uvid
u istraivaku stvarnost Srbije.
U nas istraivanja finansiraju, a time i odreuju njihov sadraj: (1) drava, (2) politike partije,
(3) privreda, (4) inostrani izvori. Pri tom, treba imati na umu da degradacija sociologije kao
nauke ne proistie iz strukture resursa finansiranja, ve iz kriterijuma koje finansijeri koriste
prilikom odobravanja sredstava.
98
Refleksivnost se moe povezati i sa tri tipa krize u sociologiji: kriza reprezentacije, kriza naunog realizma i kriza autoriteta. Po analogiji sa onim kako Milo Milenkovi vidi refleksivnost u kontekstu antropologije; on, naime, predlae da refleksivnost posmatramo kao
koordinativnu definiciju koja preivljava postmodernu antropologiju i njoj svojstven sistem tri krize krize etnografske reprezentacije,
krize naunog realizma i krize autoriteta antropologa. (2007: 25).
286 :
Javnomnjenjska i empirijska socioloka istraivanja u nas izvode: (1) privatne agencije, (2) instituti, (3) obrazovne ustanove/fakulteti sa svojim institutima, i (4) nevladine organizacije sa
stalnim ili ad hoc formiranim istraivakim grupama. Meuodnosi aktera finansiranja i aktera
realizaicje istraivanja, prikazani su na Slici 1.
U odsustvu kritike distance prema sopstvenom delu, u odsustvu rasprave o tome, u nas je i
akademska sociologija podvrgnuta specifinim trinim uzusima objaviti po svaku cenu
a kamoli ono to ine agencije koje se bave javnomnjenjskim istraivanjima one prodaju (istraivaki) rezultat po svaku cenu! Objavljuje se sve to moe da proe, a prolazi
dosta toga u klanovski ureenim redakcijama; u nas faktiki objavljuju oni koji i realizuju
istraivanje.
Slika 1: Finansijeri i izvoai istraivanja
Instituti
Drava
finansira
Obrazovne ustanove
Privatne agencije (retko)
Politike partije
finansiraju
Inostrani izvori
finansiraju
Privreda
finansira
Privatne agencije
Nevladine organizacije (retko)
Privatne agencije
Nevladine organizacije
Privatne agencije
Na drugoj strani, politiki i privredni naruioci istraivanja esto trae odreeni rezultat (ili im
to pripisuju oni koji realizuju istraivanje u uverenju da e time obezbediti izvoenje i svih
narednih istraivanja), koji im je potreban za izgradnju imida, a ne za rad na poveanju kvaliteta svoje robe ili svog politikog proizvoda. Javnost se istrauje da bi se popravio i poboljao
imid u toj istoj javnosti, a sve to u uverenju da je javnost povodljiva i da e slediti istraivaku
sliku o sebi samoj.
Pojedini sociolozi odustaju od refleksivnog odnosa prema predmetu svog rada pravdajui
se u stvari teleolokom logikom: ako je empirijska sociologija na planu istraivanja izloena
politikom voluntarizmu, ako struka nema nikakvog uticaja na finansiranje svog delanja, onda
svaka refleksivnost gubi smisao. Tvrdi se da nema izbora i da je kod jednih proizvodnja unapred poznatog rezultata ili kod drugih bilo kakvog rezultata nunost. Takva sociologija i takvi
istraivai daleko su od one sociologiju koju Gidens vidi kao najoptiju vrstu refleksije o modernom drutvenom ivotu (1991:2).
Ako refleksivnost shvatimo, poput Entonija Gidensa, (i) kao samoposmatranje (self-monitoring),
onda komotno moemo zakljuiti da domaoj sociologiji nedostaje refleksivnost. Jednostavno reeno, naa sociologija se ne bavi sobom, ona se ne brine o sebi. Ona ne problematizuje
svoj rad, svoje metode, svoj identitet. Na tom tragu je i Milenkovi kada navodi, pozivajui se
na Dorda Markusa, da je refleksivnost u stvari sposobnost nekog sistema oznaavanja da
bude primenjen na samog sebe, to je prisutno u razliitim disciplinama poev od osamdesetih godina 20. veka (Milenkovi, 2007: 26).
Naoj sociologiji danas nedostaje metakritika, nedostaje sociologija sociologije, nedostaje
sociologija saznanja koja bi se bavila kritikom domaih istraivanja i raspravom o njihovim
nalazima. Idui za Haralambosom, moemo ustvrditi da je naim sociolozima potreban refleksivan odnos prema sopstvenom delanju, tj. da razmiljaju i reflektiraju o tome to rade kako
bi razmotrili hoe li u budunosti postupiti drugaije (Haralambos, 2002: 1076).
Ono to Gidens (1991) pripisuje pojedincu koji hoe da se bavi refleksivnom autoprojekcijom
(reflexive project of the self), vai za sociologiju u celini. Dakle, potrebno je stalno se baviti introspekcijom, monitoringom, nadgledanjem sopstvenog i tueg rada, odnosno, proizvoda
rada te aktivnosti, strogo i bez sentimentalnosti, treba da daju trajektoriju kojom se kree
istraiva i osnovu za nauno poverenje i poverenje javnosti u istraivanja i rad istraivaa.
Tranziciji Srbije iz socijalizma u kapitalizam drutvena elita je prila sa naivnom, faktiki

boljevikom logikom socijalnog ininjeringa. Taj njen politiki konstruktivizam je konstantno obeleavala udna (i nemogua) meavina sveprisutnog neoliberalizma (pre svega
u politici i privredi) sa ostacima socijalistike ideologije (istovremena apsolutizacija i trita i
drave), uz vulgarno marksistiko razumevanje odnosa socijalnih uzroka i socijalnih posledica.
Socioloka i javnomnjenjska istraivanja tranzicije i u tranziciji obeleena su i tritem i
dravom. I njen predmet istraivanja ljudi, grupe, institucije imaju tu zdvojnu prirodu,
malo socijalizma u pomalo kapitalizmu.
Kao to drutvena elita nije (bila) dorasla prelazu iz neto liberalnijeg socijalizma u neto neoliberalniji kapitalizam, tako ni sociologija nije (bila) dorasla tektonskim promenama (i lomovima) kako sistema tako i svih njegovih elemenata, promenama ljudi, pre svega.
Ukupno uzev, domaa sociologija nije imala, a nema ni sada razumevanja (ali ni znanja, ni
volje, ni materijalnih uslova) za nauno istraivanje pomalo socijalista u pomalo kapitalizmu!
LITERATURA
Giddens, Anthony. 1991. Modernity and Self-Identity. Self and Society in the Late Modern Age. Cambridge:
Polity Press
Giddens, Anthony. 1993. New Rules of Sociogical Method: A Positive Critique of interpretative Sociologies.
Stanford: University Press
Haralambos, Holborn. 2002. Sociologija: Teme i perspektive. Zagreb: Golden marketing
Linc, Huan i Alfred Stepan. 1998. Demokratska tranzicija i konsolidacija. Beograd: Filip Vinji
Merkel, Wolfgang. 1999. Teorije transformacije: demokratska konsolidacija postautoritarnih drutava.
Politika misao, Vol XXXVI, br. 3, str. 121150
Volerstin, Imanuel. 2010. Hoemo li da govorimo o siromatvu?, Komentar br. 294, 1. decembar 2010.
navedeno prema Republika, broj 492493.
Lali Draen i Marko Mustapi. 2007. Istraivanje drutvenih problema: bijele mrlje na sociolokoj mapi
Hrvatske. Revija za sociologiju, Vol XXXVIII, No 34: 133149
Lazi, Mladen. 1995. Pristup kritikoj analizi pojma tranzicije. Lua, XII/12, 4248
Marinkovi, Duan. 2003. Refleksivna sociologija Alvina Guldnera: obnova kritike u sociolokoj teoriji. Novi
Sad: Visio mundi academic press
Mihailovi, Sreko. 2006. Ima li tranzicije iz socijalnog haosa. U: Vujadinovi Dragica i Vladimir Goati. 2007.
Nacionalni i dravni interes moderne Srbije. Beograd: Fridrich Ebert Stiftung i Centar za demokratsku tranziciju,
str. 99142
288 :
Mihailovi, Sreko. 2006. Kako graani Srbije vide i doivljavaju tranziciju. Preivljavanje promena
drutvenog sistema nezadovoljstvo i nepoverenje. U: Mihailovi, Sreko (ur). 5 godina tranzicije u Srbiji.
Beograd: Socijaldemokratski klub i Friedrich Ebert Stiftung
Mihailovi, Sreko. 2006. Dugo putovanje u kapitalizam. A demokratija, tek tamo negde na horizontu. U:
Mihailovi, Sreko (ur.). Pet godina tranzicije u Srbiji. II. Beograd: Socijaldemokratski klub i Fridrich Ebert
Stiftung, str. 4367
Pavi, eljko. 1994. Fenomenologija i sociologija. Uvod u refleksivnu sociologiju. Zagreb: Drutvena
istraivanja, vol.3, br. 23, str 279295
Tsekeris, Charalambos and Nicos Katrivesis, 2008. Reflexivity in Sociology Theory and social Action. Facta
Univeritatis, Series: Philosophy, Sociology, Psychology and History Vol. 7, No 1, pp. 112
Zlatar, Jelena. 2008. Anthony Giddens: Refleksivna projekcija osobnosti. Revija za sociologiju. Vol XXXIX. No
3, str: 161182
Sreko Mihailovi
White spots in transiton research

Summary
Transition research results, as well as research bearing on the nature of Serbian society in general,
have in the past two decennia brought to light considerable shortcomings. This state of affairs has
been influenced by: 1) the absence of relevant societal interest in carrying out sociological research
of high quality; 2) the absence of critical self-reflection among sociologists, their abstention from
pondering into the mission of sociology and its realization; 3) shortcomings in the theoretical conceptualization of transition; 4) methodological difficulties and insufficiencies; 5) the absence of
public arena, of public deliberations on sociological topics, as well as of critical debate among the
members of the profession on the possibilities and the achieved research results of sociology.
Key words: Sociological research, transition, white spots in transition research, methodological
shortcomings, reflexivity, reflexive project of the self, non-existent societal interest in sociology
290 :
Dragan Popadi
Uloga linog i kolketivnog pamenja

u javnomnjenskim ispitivanjima
292 :
Saetak
Aktuelno istraivanje o tome kako graani vide tranziciju (Mihailovi, 2010) oslanjalo se, poput
mnogih javnomnjenjskih istraivanja, na retrospektivne procene linih stavova i iskustava. U
radu se ispituju potencijalna zakrivljenja seanja i njihov mogui uticaj na rezultate. Zastupa
se miljenje da se u javomnjenjskim ispitivanjima ispitanici manje oslanjaju na sistematsku
obradu informacija, a znatno ee na jednostavne heuristike; jedan od njih je zamenjivanje
vlastitih seanja i ocena onima koji su dostupni u kolektivnom pamenju.
Kljune rei: Retrospektivne procene, greke priseanja, kolektivno seanje, tranzicija.
U javnomnjenjskim istraivanjima od ispitanika se retrospekcija trai skoro koliko i introspekcija. U veini sluajeva, retrospektivne procene ne treba da poslue kao informacija o ispitanikovoj moi pamenja ili kao indirektna procena njegovih aktuelnih stavova i uverenja, ve kao
koliko-toliko pouzdano obavetenje o tome ta se zaista desilo u prolosti. Naime, drugaiji
pristup prolosti je istraivau (nauniku, lekaru, isledniku, sudiji) ili izuzetno komplikovan ili
nemogu.
Neka istraivanja su presudno bazirana na seanju, ma koliko bila osnovana bojazan da bi
seanja mogla biti varljiva. Za koga su graani glasali? Koliko esto kupuju izvesne proizvode?
Da li su bili rtve korupcije? Jesu li promenili politika opredeljenja? Da li su pre 10 godina
iveli bolje ili loije nego sada? Svako ukljuivanje vremenske dimenzije trai i sudove zasnovane na priseanju. Koliko je u takvim zadacima seanje dobar saveznik, koja zakrivljenja u
seanju bi trebalo oekivati i koliko je, u stvari, seanje uopte neophodno?
Uverenje da je rizino oslanjati se na pamenje dolazi pre iz krugova onih koji se bave javnom
nego onih koji istrauju privatnu sferu. albe na kratko pamenje naroda poslovine su
upravo meu onima za koje su zainteresovani istraivai javnog mnjenja. Opozicija redovno
istie kako ljudi lako zaboravljaju ta je vlast obeavala a ta je uradila, vlast kori nezahvalne
graane to zaboravljaju kako su iveli pre njene vladavine, a politiki analitiari konstatuju da
je predizborna retorika dovoljna da zamagli ono to joj je prethodilo i tome slino. Pamenje,
kao to se iz navedenog vidi, nije samo kratko ve i selektivno: ljudi, smatra se, ee zaboravljaju loe nego dobro, loa seanja bre blede, a neprijatne epizode gube teinu i negativan emocionalni naboj. Stoga je prolost predstavljena u seanjima naminkana i ulepana,
preti da po privlanosti nadmai nedoteranu sadanjost. tavie, u pojaanoj formi, kae se da
jedino prolost moe dati uspomenama blistavost koju sadanjost nema. Takvim sjajem moe
sjati samo to je prolost sad, pevao je Arsen Dedi u lageru kakvi se, ah, danas vie ne piu.
Raireno je i gledanje, neto drugaije od prethodnog, da je prolost u seanjima lepa nego
sadanjost ne zbog toga to je nepovratno prola, ve zato to su ljudi u njoj bili mlai i, podrazumeva se, zadovoljniji stvarnou, jer su njen najvaniji deo bili upravo oni zdraviji, lepi,
ispunjeniji nego u trenutku seanja. Da li su to stvarno bili bolji dani ili smo to bolji bili mi?,
retorski se pita ore Balaevi.
Ako je igde u javnomnjenjskim istraivanjima rad seanja na delu i ako igde moe da utie
na njihove rezultate, onda je tako u ispitivanjima gledita o tranziciji kada se od ispitanika
trai da se priseti vremena i vlastitog ivota tokom duge perspektive i da sud donese i na osnovu uspomena. Ako sam dobro uoio, u skoranjem istraivanju tranzicije (Mihailovi, 2010),
nekoliko istraivaa je dotaklo temu kratkog pamenja, ali jedini se eksplicitno njome pozabavio Zoran Slavujevi. Diskutujui nalaz da je poverenje u institucije u vreme Josipa Broza
Tita bilo vee nego i u jednom drugom periodu, on istie da su ga najvie imali oni koji su u to
vreme bili u najaktivnijim godinama, to, po njemu, ukazuje na to da se poverenje ne zasniva

samo na ranoj socijalizaciji i prenetim iskustvima ve na neposrednim iskustvima. Naravno,
dodaje ovaj autor, ne bi se moglo iskljuiti ni ovom prilikom delovanje tzv. memorabilnog
mehanizma selekcije, odnosno, zadravanja u seanju uglavnom lepih uspomena iz mladosti
i, u optem ishodu, ulepane slike mladosti kao takve. Slavujevi je, meutim, skeptian prema ovom alternativnom objanjenju, mada, rekli bismo, iz pogrenog razloga. Ali, ako ovaj
mehanizam deluje univerzalno, pita se on, zbog ega nije zahvaljujui njemu ostala u nekim
starosnim grupama bar koliko-toliko ulepana slika vremena Slobodana Miloevia? Odgovor bi mogao glasiti da mehanizam ulepava, a ne ini nuno najlepim. Moda je tmurna slika
o vladavini Miloevia grupe koja je tada bila mlada zaista ulepana i moda bi bila jo crnja
kad ne bi bila posmatrana kroz prizmu mladosti ispitanika.
1. Da li smo skloni ulepavanju prolosti?

Verovanje da seanje ulepava je veoma raireno, ali nije lako dokazati njegovu istinitost.
Jedan od prvih pregleda prikupljenih eksperimentalnih provera (Meltzer, 1930) konstatovao je
ogromnu arolikost rezultata i dokaza za i protiv razliitog stepena validnosti, ali, sve u svemu,
rezultati su ili u prilog Frojdovoj tezi da se neprijatne uspomene potiskuju i da se prolost
ulepava. Ni savremeni pregledi istraivanja nisu lieni kontradiktornih rezultata i otvorenosti za razliita tumaenja, ali se generalno moe rei da seanja prkose optem principu
konstatovanom u irokom spektru psiholokih fenomena da su loi dogaaji jai od dobrih (u
smislu da loe emocije, loi roditelji, loa povratna informacija ostavljaju jai trag nego dobri,
loe impresije i loi stereotipi se lake formiraju i trajniji su nego dobri; Baumeister et al. 2001).
Zato su u pamenju prijatni dogaaji jai od neprijatnih, drugo je pitanje. Oni koji nastoje da
osvetle kauzalni mehanizam ove pojave ne slau se u tome da li emocionalni doivljaj utie
na skladitenje informacija ili je bolje pamenje rezultat eeg obnavljanja uskladitenog, ili
afektivni ton igra ulogu tokom priseanja. eli Tejlor (Taylor, 1991) ponudila je hipotezu mobilizacijeminimalizovanja. Ova autorka smatra da neprijatni dogaaji vode veoj mobilizaciji organizma provocirajui snane i brze fizioloke, kognitivne, emocionalne i socijalne odgovore,
nakon ega nastupa minimalizovanje fiziolokih, kognitivnih i bihejvioralnih reakcija koje
umanjuju ili, ak, briu uticaj dogaaja. Svejedno je ta je u pitanju, brojni su primeri udesne
sposobnosti ljudi da zaborave (potisnu) neprijatne dogaaje. U jednom istraivanju (Wagenaar et al, 1990), bivi logorai ija su svedoenja zapisana neposredno posle izlaska iz logora
Drugog svetskog rata zamoljeni su nakon 40 godina da se ponovo prisete dogaaja iz logora,
a onda su te dve slike uporeene. Ispostavilo se da su neki ljudi potpuno zaboravljali dogaaje
koji se ine neizbrisivim: epizode zverskog muenja, prisustvovanje ubijanju i slino.
2. Seanja u istraivanju tranzicije

Poto sam kao povod za ova razmatranja uzeo dileme koliko se izmenjenim seanjima mogu
objasniti rezultati dobijeni u skoranjem ispitivanju tranzicije, pokuau da ih potkrepim
dodatnom analizom. Nee biti mogue direktno testirati tu pretpostavku, ali e, nadam se,
moi da se ukae na to idu li podaci u prilog takvim objanjenjima.
Pogledajmo najpre koje od ponuenih istorijskih perioda su razliite uzrasne kategorije (grupisane za ovu priliku u raspone od po 5 godina) izabirale kao najbolje (naglaavam da se u
pitanju jasno trai da ispitanici kau kad je ovoj zemlji, a ne njima lino, bilo najbolje).
294 :
19901994.
19851989.
19801984.
19751979.
19701974.
19651969.
19601964.
19551959.
19501954.
19451949.
19401944.
pre 1940.
ukupno
Tabela 1: ta mislite, kada je ovoj zemlji bilo najbolje? povezanost za uzrastom (u %)
pre Drugog
svetskog rata
2,1
5,8
2,7
,7
1,4
3,9
1,1
3,7
,5
3,9
1,7
3,5
2,5
tokom 50-ih
prolog veka
1,0
2,2
1,4
,0
,7
1,3
1,1
4,3
3,3
3,1
6,0
8,9
3,0
tokom 60-ih i 70-ih

prolog veka
13,5
19,6
17,8
29,1
20,4
28,3
26,4
40,2
41,1
55,0
49,1
49,0
33,4
tokom 80-ih
prolog veka
45,8
39,9
44,5
53,7
59,2
50,7
56,2
40,2
49,8
32,6
35,3
29,7
44,9
tokom 90-ih
prolog veka
11,5
10,1
10,3
3,0
7,7
7,9
7,3
6,7
1,0
2,3
5,2
5,0
6,2
posle promena
2000. godine
26.0
22.5
23.3
13.4
10.6
7.9
7.9
4.9
4.3
3.1
2.6
4.0
10.0
U zadnjoj koloni dati su procenti za ceo uzorak, a odgovori otisnuti crno pripadaju onim grupama koje su znatno iznad proseka. Nisu, dakle, oznaeni najbolji periodi za odreenu uzrasnu
grupu takva tabela bi pokazala da sve uzrasne grupe osamdesete ubedljivo najee biraju
kao najbolje (sem ispitanika starijih od 60 godina kojima su na prvom mestu sedamdesete, pa
tek onda osamdesete), ve su oznaene uzrasne grupe koje izvesni period natproseno dobro
ocenjuju, period koji one vide u lepem svetlu nego druge uzrasne grupe.
Dvehiljadite godine su natproseno dobro ocenjene od ispitanika roenih izmeu 1984. i
1990, koji su, dakle, poetkom tog razdoblja imali 10 do 15 godina i koji su tada napunili 20 do
25 godina, zavrili srednju kolu ili fakultet. Otprilike svaki etvrti iz te uzrasne grupe pomenuti
period smatra najboljim, dok je u veini drugih uzrasnih grupa procenat koji daje taj odgovor
ispod 10%.
Period devedesetih je retko kojoj grupi najsvetliji i procenat onih koji ga stavljaju na prvo mesto iznosi 6%. Postoje, meutim, uzrasne kategorije u kojima taj procenat (jedva) prelazi 10%,
a to su kategorije najmlaih, koje su devedesetih godina bile deca ili tinejderi. Iz dosadanjeg
pregleda moglo bi se pretpostaviti da su mladi skloni ulepavanju, ali naredne analize takvu
alternativnu pretpostavku opovrgavaju.
Osamdesete godine su ocenjene kao najbolje (uzgred, to nije vreme Josipa Broza Tita, ve
upravo posttitovski period), i skoro polovina graana to razdoblje stavlja na prvo mesto. U
nekim uzrasnim kategorijama taj broj znatno prelazi polovinu, i to meu onima roenim od
1964. do 1975. godine, koji su, dakle, poetkom osamdesetih imali 5 do 15, a krajem tog razdoblja 15 do 25 godina. I mlai i stariji od te grupe daju manje pozitivne ocene.
Period ezdesetih i sedamdesetih godina je dui od ostalih. Biran je u proseku od treine ispitanika i omiljen je nekim uzrasnim grupama: bira ga skoro polovina, pa i vie ispitanika. To su
oni koji su roeni 1959. i ranije od onih koji su poetkom tog perioda roeni, a krajem njega
napunili 20 godina do onih koji su na poetku tog vremena imali 20 godina.
Pedesete godine tek 3% graana bira kao najbolje, ali i ovaj period ima pristalica u uzrastima
dvostruko, pa i triput vie nego proseno. U pitanju su roeni 1944. ili ranije, koji su, dakle,
pedesetih godina bili deca ili tinejderi.
Period pre Drugog svetskog rata izabralo je neto manje od 3% ispitanika, ali ovde je znaajno
to da praktino nema uzrasne kategorije koja ga je birala ee od drugih. U skladu sa
dosadanjim nalazima, takoe nema ni ispitanika koji su u tada bili mladi i kojima bi seanje na
vlastitu mladost dodatno obojilo taj period.
Sve u svemu, ima osnova za tvrdnju da je slika nekog istorijskog perioda pod uticajem autobiografskog seanja, i da e, ako prihvatimo izreku Od kolevke pa do groba najlepe je ako doba
uspomene na ako doba ulepavati taj period vie nego druge uspomene druge periode.
Ostaje nejasno da li taj efekat nastaje zato to manji broj ljudi izrazito nostalgino reaguje na
mladost pa menja grupni prosek ili zato to kod veine postoji taj efekat ali slabo izraen, i on
kumulirano proizvodi isti efekat kao u prvom sluaju.
Druga provera koja moe da sugerie koliko ima istine u generacijski obojenom seanju moe
se izvesti iz grupe pitanja kojima je od ispitanika traeno da ocene tri istorijska perioda (razdoblje socijalizma, koje praktino pokriva vreme od 1945. do 1990, period 19902000, i vreme posle 2000), i to tako to e oceniti etiri elementa: politiki sistem, ekonomsku situaciju, politike
okolnosti i politike slobode. Ako se iz etiri procene izrauna prosean skor za dati period,
procene istorijskih perioda koje daju razliite uzrasne kategorije vide se na sledeem grafikonu.
Grafikon 1: Prosena ocena istorijskih perioda po uzrasnim grupama
U svim uzrastima najbolje je ocenjen period socijalizma, a dvehiljadite su jedva neto bolje vrednovane od devedesetih (razlika izmeu prosene ocene 2,4 i 2,3 je statistiki znaajna samo
zbog uzorka veeg od 1.000).
Da li neke uzrasne grupe razliito vrednuju ove periode i imaju li te razlike veze sa uzrastom ispitanika u njima? Posebno, da li su odreeni period najskloniji pozitivno da gledaju oni koji su u
njemu proveli ranu mladost?
Razdoblje socijalizma trajalo je toliko dugo da su svi ispitanici faktiki proveli mladost u njemu.
to su due iveli u tom periodu to pozitivnija slika, a u prilog naoj hipotezi iao bi detalj da
dve najmlae grupacije, koje jedine nisu zapamtile socijalizam, imaju i najloije miljenje o njemu.
to se devedesetih tie, idealna potvrda nae hipoteze bila bi kurvilinearna kriva sa maksimumom na uzrasnim grupama u rasponu od 25 do 35 godina. Grafikon 1 jasno odstupa od takvog
oekivanja. Izvestan vrh talasa bi mogao da se proglasi u periodu 4655 godina (dakle, meu
onima koji su na poetku devedesetih imali od 25 do 35 godina), ali tada bi trebalo prevideti da
stariji od 60 godina imaju jo pozitivniji stav od njih, kao i da najmlai imaju priblino isto gledite.
296 :
Ocena da su dvehiljadite najpozitivnije za one koji su Peti oktobar doekali u otporakim

godinama mogla bi da proe. Sa uzrastom graani postaju sve kritiniji, to uz istovremenu
pojaanu ocenu devedesetih proizvodi to da su za generacije starije od 45 godina devedesete
jednake, ako ne i bolje.
Da rezimiram: i ova i prethodna provera opovrgavaju pretpostavku da bi nostalgija za nepovratnom prolou sama po sebi bila faktor ulepavanja, nezavisno od sadraja te prolosti, a
zavisno samo od vremenske udaljenosti. Meutim, ova druga provera nije potvrdila upliv
nostalgije za mladou na istorijsko seanje. Zato? Verujem da jedan deo odgovora na to
pitanje lei u specifinosti samih pitanja. Emocionalna valenca autobiografskih seanja lake
kontaminira uoptene sudove tipa Ovoj zemlji je tada bilo najbolje nego specifine sudove o
politikom sistemu ili politikim slobodama, kao to bi, moda, vei uticaj imala na specifine
sudove drugog tipa (npr. Ljudi su bili bolji, Postojalo je vie optimizma itd.).
3. Da li seanje samo ulepava?

Kada bi istraivai javnog mnjenja imali priliku da iste graane ponovljeno ispituju tokom
dueg vremena, pa jo da od njih trae da se prisete svojih ranijih procena i odgovora, bilo bi im
mnogo lake da zakljue koje se promene i zato deavaju, ali su takva istraivanja neizvodljiva.
Sreom, ono to je nemogue izvesti u irokom, mogue je uraditi u ogranienijem obimu.
Jedno istraivanje koje sledi opisanu paradigmu pratilo je grupu ena i njihovo zadovoljstvo
brakom tokom 20 godina (Karney & Coombs, 2000). ene su ocenjivale svoj brak na poetku
brane tranzicije, zatim su ga procenjivale nakon deset godina, pa opet posle deset godina, a
svaki put je trebalo i da uporede trenutnu situaciju sa ranijom, tj. da se prisete prolih procena.
Istraivai nisu nali da su seanja na prole dane ulepana. tavie, kada su, nakon prvih deset
godina, supruge opisivale poetni period, seale su se svojih tadanjih procena kao loijih nego
to su realno bile. Nakon 20 godina, procene date 10 godina ranije inile su se sline aktuelnim.
Istraivaima su stajale na raspolaganju aktuelne procene date u tri perioda i one su pokazivale
vrlo jasnu sliku, sasvim drugaiju od zapamene: kostantan pad u zadovoljstvu brakom. Kako
onda tumaiti dobijena priseanja? Istraivai su ih protumaili posebnom motivacijom da se
postojei brani odnosi odre i prikau boljim nego to jesu. Pogoranje tokom prvih deset
godina se prikazuje kao stanje napretka, stanje kasnijeg pogoranja kao odravanje postojee
dobre atmosfere. Seanja su ovde sluila da podupru trenutne napore. Poenta izabranog primera je u tome da seanja ne moraju biti u slubi ulepavanja.
4. Seanje kao kreativan proces

Ideja da je pamenje kreacija koja se prilagoava svojoj funkciji postala je dominantna zahvaljujui
Bartletovim (Bartlett, 1932) istraivanjima pamenja smetenim u socijalnopsiholoki kontekst.
Njegova teza da za veinu ljudi vai da se prolost neprestano prepravlja, rekonstruie u
interesu sadanjosti (str. 309) kasnije je varirana na razliite naine i potvrivana.
Ako je seanje kreacija, moe se oblikovati na razliite naine, zavisno od mnogobrojnih nameravanih ciljeva zakrivljivanja. Efekat tih promena je samo nekada slika lepa od realne, ali ne
nuno. Govori se o (bar) pet razliitih zakrivljenja. Postoji, najpre, zakrivljenost koja nas navodi
da prolost vidimo kao znatno sliniju sadanjosti nego to ona to jeste. Ako ovek ne moe
da se seti prolosti, a pretpostavi da nema razloga da se neto bitno promenilo, on je sklon da
sadanjost protegne na prolost i da prolost opisuje opisujui sadanje stanje. U jednom panel
istraivanju 1972. godine (Niemi et al., 1980), graani su pitani za svoje stranako opredeljenje, a
za 4 godine su, sem za aktuelno opredeljenje, pitani da se prisete svog stranakog opredeljenja
etiri godine ranije. Pokazalo se da je od onih koji su promenili stranako opredeljenja a takvih
je bilo 22% njih 91% izjavilo da nije promenilo opredeljenje. Mogue je da su se oni ije je
pamenje greilo nastojali da se prikau doslednijima nego to jesu, a mogue je, opet, da napora pamenja i nije bilo, ve da su se ljudi rukovodili jednostavnim heuristikom tipa valjda je
sve isto kao pre etiri godine. Taj heuristik bi u 80% sluajeva doveo do ispravnog odgovora.
Druga greka je zakrivljenost ka kontrastiranju u odnosu na sadanju situaciju: kada ispitanici
zakljuuju da mora da je nastupila nekakva promena, onda e pri priseanju ranija situacija biti
opaena kao razliitija nego to je bila u smeru koji je udaljava od slike sadanjeg stanja. Smatra
se da mnoge potvrde o delotvornosti razliitih programa poivaju na tome. U jednom eksperimentu (Conway i Ross, 1984), studenti su imali priliku da prou kroz seminar za sticanje vetina
uenja. Pre seminara su ocenili svoju vetinu, a posle tronedeljnog programa (sprovoenog
tako da nema nikakve veze sa postavljenim ciljem), procenjivali su svoju vetinu, ali se priseali
i one ranije. Ne samo da su studenti postojeu vetinu ocenili kao bolju ve su priseanja o
ranijem kvalitetu vetina ukazivala na nie ocene nego to su originalno dobijene. Nijedan od
ovih efekata nije dobijen kod grupe koja se prijavila za kurs i koja se takoe izjanjavala o svojoj
vetini, ali je navodno bila na listi ekanja. Opet je mogue da samo pamenje ne vara, ve da
nije ni konsultovano, a da se ispitanik rukovodio heuristikom tipa ako bi trebalo da je drugaije,
onda i jeste drugaije.
Greka naknadne pameti ogleda se u tome da se seanja podeavaju naim naknadnim znanjem. Ispitanici izvetavaju o tome da su znali ko e pobediti na izborima, pretpostavljali da
e biti rata ili da e se rat zavriti, za pobedniku stranku ih je u seanjima glasalo vie nego u
realnosti, i slino. (Na parlamentarnim izborima u Srbiji za pobedniku koaliciju opredelilo se
30% glasaa, a greka naknadne pameti bi se dobila kada bi dve godine kasnije broj onih koji
se priseaju da su glasali za pobednika poveao. U pomenutom istraivanju tranzicije takvog
efekta nema: od onih koji kau da su glasali, sea se da je glasalo za pobedniku stranku 29%
ispitanika.) Zakrivljenost u skladu sa stereotipijama sastoji se u pogrenom priseanju da se
desilo ono to je u skladu sa naim stereotipnim oekivanjima. I na kraju, u ego(t)izam seanja
ubrajaju se sva brojna i raznovrsna zakrivljenja u slubi ega, koja za posledicu imaju to da osoba
sebe gleda u to boljem svetlu ili bude zatiena od neprijatnih istina.
5. Zamena za seanje
Uprkos znanjima postbartletovske psihologije, meu laicima je uvreen upravo model
pamenja koji je jednoduno odbaen kao neadekvatan, a po kojem je pamenje utiskivanje
tragova koji se onda prilikom priseanja reprodukuju oivljavajui iste one slike koje su utisnute,
s tim to ti tragovi vremenom blede ili sasvim nestaju. Obino, suprotno Bartletovim ukazivanjima, zamiljamo da je priseanje neega iz svoje prolosti oivljavanje prole epizode samo u
bleoj varijanti od originala.
Kada se od ispitanika trai sud o nekom periodu na osnovu priseanja s pretpostavkom da on
to zaista i radi tako to u svesti odvrti film koji ga opskrbi neophodnim informacijama, prva
implikacija bi bila da ovek ne moe da se seti neega to nije doiveo. Vratiu se sad na tvrdnju
koja je i pokrenula ovu analizu U vreme Tita imao sam vee poverenje u institucije nego bilo
kada kasnije da bih skrenuo panju na jedan detalj. Formulacija tvrdnje poziva ispitanike na
autobiografsko seanje, priseanje koliko su oni lino u Titovo vreme imali poverenja u institucije. Nisu svi ispitanici mogli da imaju takva iskustva, svakako ne oni roeni posle 1975. Ta
grupa je dala najvie odgovora Ne znam 60%, (to znai da 40% Zna), ali svi ti neodgovori
ne poruuju da se pitanje ne odnosi na njih jer je i na pitanje o dananjim institucijama
procenat odgovora Ne znam u toj grupi 40%. Veliki broj ispitanika, dakle, na pitanja koja
298 :
zahtevaju autobiografsko seanje spremno odgovara i kad ga nema. Na ijem seanju se te

procene zasnivaju?
ega bi sve trebalo da se prisete ak i oni koji zaista mogu da pamte neki period (da im proe
kroz glavu) da bi ocenili kako se ivelo u njemu? Uzmimo za primer osamdesete, ocenjene kao
ubedljivo najbolje posle Drugog svetskog rata. Evo kako nam ih slikovito oivljava Tanja Jakobi: Graani su ve bili proli kroz racionisanje potronje i dobijali su bonove Milke Planinc,
kupovali divku umesto kafe, jeli prve eerne table, vozili sistemom par-nepar, proli kroz
etvorocifrenu inflaciju i suoili se sa injenicom da je ondanja Jugoslavija kreditorima priznala
da nije u stanju da isplauje dospele rate duga. (Jakobi, 2010: 53) Da, sada pamtim sve to, ali
neposredno pre itanja niega od toga se nisam bio setio. Da li su se graani, bez obzira na
to ta su rekli o osamdesetima, uopte prisetili ovih ivopisnih detalja? Ako nisu, ega su se
prisetili umesto njih i da li je njihov odgovor uopte zasnovan na priseanjima koja su se javila
izmeu itanja pitanja i zaokruivanja odgovora? A ako se nisu prisetili, kako onda sa tolikom
uverenou znaju da su iveli dobro, odnosno, loe? Ako su i oiveli neke slike iz tog vremena,
kako znaju da one dobro reprezentuju deceniju o kojoj treba da donesu sud i koje slike su onda
uzeli kao reprezentante ostalih perioda koje su morali da uporede?
Rekao bih da takva priseanja nisu bila nuna, niti da su bila odluujua, a i da je teko oekivati
da graani, suoeni sa preko stotinu (nekada i sa stotinama!) pitanja u ispitivanjima javnog
mnjenja, odgovaraju sistematski obraujui neophodne informacije ulaui napor u priseanje
i razmiljanje. Alternativa takvom odgovaranju je oslanjanje, gde god se moe, na to jednostavnije heuristike, preice u miljenju. Umesto seam se kako je bilo, priziva se zna se
kako je bilo, a informacija o zna se kako je bilo nalazi se u kolektivnom pamenju kao sistemu
ve gotovih narativa, tipinih predstava, ve izvedenih zakljuaka. Pogotovo se za kolektivno
pamenje moe rei da je kreacija koja izgled duguje koliko realnosti koju treba da predstavi
toliko (ideolokim i drugim) ciljevima kojima treba da poslui (Kulji, 2006). O temama koje su
predmet ideolokih sukoba ne postoji monolitna kolektivna memorija, ve niz partikularnopartijskih kolektivnih pamenja. Izmeu njih se vodi graanski rat seanja (Kulji, 2006) u kojem,
dok vladajua grupa namee svoju sliku pisanjem oficijelne istorije, nazivima ulica, gradova,
javnih objekata, hiperprodukcijom knjiga i razgovora o jednim temama a utanjem o drugima,
druge potkulture pamenja imaju svoje istorije, interpretacije, simbole, krilatice, slepe mrlje.
Model koji sam ovde izloio o kolektivnom pamenju kao heuristiku kojim se (barem u javnomnjenjskim ispitivanjima) simulira vlastito seanje i zakljuivanje ima dva nedostatka. Prvi se
odnosi na to da vezu tek treba empirijski dokazati. U zadnje vreme pojavio se niz vrednih radova
domaih sociologa, istoriara i antropologa koji ilustruju s koliko truda i sistematinosti drutvo
(ili, tanije, interesne grupacije unutar njega) pristupa izgradnji kolektivnog pamenja sa ciljem
da ono upravlja privatnim seanjima i kolektivnim identitetima, ali i dalje ostaje neutvreno
kako se nameravani efekti podudaraju sa ostvarenima. Istraivai individualnog pamenja i
istraivai kolektivnog pamenja jo se nisu nali na polju koje spaja njihove oblasti. Drugo,
ako je svako seanje (i privatno, a pogotovu kolektivno) kreacija koja se podeava ciljevima i
interesima, osetljiva na stavove, trenutna raspoloenja, oekivanja, oblikovana efikasnim mehanizmima koji se odvijaju na automatskom, nesvesnom nivou, mimo namere, pa samim tim
i odgovornosti pojedinca, onda bilo koje odstupanje seanja od realnosti moe da se objasni
i prihvati kao verodostojno, ak bez dovoenja u pitanje moralnosti onoga ko tako drastino
menja ili zaboravlja prolost. A onda se objanjavalaka mo modela direktno preobraava u
svoju slabost. Nita ne moe da se predvidi, ali sve moe naknadno da se objasni, s tim to se
ispostavlja da je najtee objasniti seanja koja su tvrdoglavo tana.
LITERATURA
Bartlett, Frederick. 1932. Remembering: A Study in Experimental and Social Psychology. Cambridge:
Cambridge University Press
Baumeister, Roy F., Bratslavsky, Ellen, Finkenauer, Catrin, i Vohs, Kathleen D. 2001. Bad is Stronger than Good.
Review of General Psychology, Vol. 5, No 4, 323370
Conway, Michael., i Ross, Martin. 1984. Getting what you want by revising what you had. Journal of Personal
and Social Psychology, 47, 738748
Karney, Benjamin, i Coombs, Robert H. 2000. Memory Bias in Long-Term Close Relationships: Consistency or
Improvement? Personality and Social Psychology Bulletin, Vol. 26, No 8, 959970
Jakobi, Tanja. 2010. ivotni standard: neodreeno nezadovoljni i dezorijentisani, u: Sreko Mihailovi
(urednik), Kako graani Srbije vide tranziciju: istraivanje javnog mnenja tranzicije. str. 4757. Beograd:
Friedrch Ebert Stiftung
Kulji, Todor. 2006. Kultura seanja: teorijska objanjenja upotrebe prolosti. Beograd: igoja tampa
Meltzer, H. 1930. The Present Status of Experimental Studies on the Relationship of Feeling to Memory.
Psychological Review, 37, 124137
Niemi, Richard G., Katz, Richard., i Newman, David. 1980. Reconstructing past partisanship: The failure of
party identification recall questions. American Journal of Political Science, 24, 633651
Schwartz, Norbert, i Sudman, Seymour (Eds.). (1994). Autobiographical Memory anf the Validity of
retrospecitive Reports. New York: Springer
Slavujevi, Zoran . 2010. Institucije politikog sistema umesto simbolikog izraza prava graana da
vladaju, sredstvo vladavine nad graanima, u: Sreko Mihailovi (urednik), Kako graani Srbije vide tranziciju:
istraivanje javnog mnenja tranzicije. str. 5970. Beograd: Friedrch Ebert Stiftung
Taylor, Shelley. 1991. Asymetrical Effects of Positive and Negative Events: The Mobilization-Minimization
Hypothesis. Psychological Bulletin, Vol. 110, No. 1, 6785
Wagenaar, Willem A. i Groeneweg, Jop. 1990. The Memory of Concentration Camp Survivors. Applied
Cognitive Psychology, Vol. 4, 7787.
Dragan Popadi
The role of personal

and collective memory in opinion polls
Summary
The current survey of how citizens of Serbia view transition period (Mihailovi, 2010) has relied on,
as many public polls, respondents retrospective reports of their attitudes and experiences. In the
article potential memory biases and their possible impact on results are analyzed. It is proposed
that respondents in public polls rely less on systematic information processing and much more
on simple heuristics; one of them consists in substituting personal memories and judgments with
those accessible in the collective memory.
Key words: Retrospective reports, memory biases, collective memory, transition.
300 :
Zagorka Golubovi
Srbijanska tranzicija:
od kakvog socijalizma
ka kojem kapitalizmu?
302 :
Saetak
U tekstu se raspravlja osnovno pitanje prirode i koncepcije tranzicije u Srbiji posle ruenja reima
Slobodana Miloevia Petog oktobra 2000. godine. Ukazuje se na injenicu da u istraivanju
Cesid-a iz decembra 2010. godine nisu postavljena nuna preliminarna pitanja o znaenju
pojmova koji obeleavaju tranziciju posle 2000. godine pojmova socijalizam i kapitalizam, zbog
ega vrednost istraivakih rezultata dolazi u pitanje. Takoe se raspravlja o tome da li je u pomenutom istraivanju primenjena adekvatna metodologija da bi se dolo do relevantnih odgovora
na pitanja: kuda ide dananja Srbija i o kakvoj se tranziciji moe danas govoriti? Priloeni su uporedni rezultati koje smo dobili kvalitativnom analizom od 2001. do 2009. godine u okviru projekta
Politika i svakodnevni ivot.
Kljune rei: tranzicija, transformacija, realni socijalizam, vulgarni kapitalizam, metodologija
istraivanja tranzicije, kvantitativna, kvalitativna analiza.
1. Uvod
U postsocijalistikim zemljama se sledi parlamentarna demokratija,
a ekstremni kapitalizam slobodnog trita u ekonomiji.
E. Hobsbaum
Takozvana demokratska tranzicija u Srbiji posle Petog oktobra 2000. godine zavrila se pre
nego to je mogla da pone na strateki osmiljenim osnovama budui da nisu preduzete
odluujue mere za radikalni raskid sa starim reimom Slobodana Miloevia, ali i dugim istorijskim autoritarnim nasleem vlasti i njegovim dubokim posledicama na mentalitet graana
Srbije.
ta je u postoktobarskoj Srbiji proputeno da se uini to bi poploalo put stvarnoj demokratskoj tranziciji umesto besmislenoj krilatici Iz socijalizma u kapitalizam? Najkrae reeno, a o
tome sam vie puta pisala: 1) izbegnuta je lustracija kojom bi se odstranili iz politikog ivota
glavni akteri reima iz devedesetih godina, oni koji su unitili sve pozitivne tekovine bive
Jugoslavije od kojih se moglo ponovo poeti; 2) na elo nove dravne uprave postavljena je
Demokratska opozicija Srbije (DOS) jedan apsurdni, krajnje heterogeni konglomerat vlasti od 18 partija, koji nije mogao sainiti ni umereni kompromisni projekat za demokratski
preobraaj drutva; 3) partijski pluralizam je ostao na nivou pretpolitikog drutva i bez
unutranje demokratizacije partija kojima je osnovni cilj bila borba za vlast i koje nisu imale
definisane politike, ekonomske i kulturne programe; 4) ubistvo prvog demokratski izabranog
predsednika vlade Zorana inia dalo je zamaha antidemokratskim i desniarskim snagama
da se bre i jae infiltriraju u drutvene institucije (politike i ekonomske) i ponovo zauzmu
znaajan javni prostor; 5) u dravnim institucijama nije ni podstican razvoj kontrole tokova
tranzicije, to se naroito negativno odrazilo u privatizaciji; 6) kao rezultat toga, narasli kapital
je sve vie odlazio u ruke loih biznismena i kriminalnih grupa, a u dravnom budetu rastao
je deficit i sve je manje bilo sredstava za investicije i ulaganje u otvaranje novih radnih mesta
kao nuan odgovor na sve veu nezaposlenost. To je rezultiralo sve veom socijalnom diferencijacijom na malu grupu novopeenih bogataa koji su ilegalno prisvojili drutvene resurse
i sve siromanije mase graana iji je standard osetno padao, a nezadovoljstvo raslo. I kako
konstatuje Boko Kovaevi, iza svega toga kao da se iitava reprodukcija matrice prvobitne
akumulacije kapitala i konstantni deficit stabilnosti.99
99
B. Kovaevi, Deficit stabilnosti, Danas 10. septembar 2010, str. 6

U kontekstu takve analize treba postaviti pitanje: kako Srbija iskorauje iz realnog socijalizma, koji je imao izvesnih prednosti u poreenju sa ureenjem svih zemalja sovjetskog bloka,
u postmoderni kapitalizam, koji se sve otvorenije ispoljava kao jednostrani ekonomizam i
vulgarni materijalizam, pa i javno tako naziva (Sarkozi). U svetu vie nije tajna da je glavna
poluga razvoja kapitalizma 21. veka rast finansijskog kapitala kojim upravljaju transnacionalne korporativne kompanije (Meunarodni monetarni fond (MMF), STB, uz zdunu pomo
najmonijih drava sveta) u cilju brzog nagomilavanja kapitala u rukama monopolistikih
grupa koje definiu program globalizacije sveta obnavljajui kolonijalne i imperijalistike
pretenzije najmonijih svetskih sila, kojima su na elu Sjedinjene Amerike Drave. Iz toga
rezultiraju sve vei jaz izmeu gornjih i donjih slojeva, porast iskljuenih lanova drutva
(i u razvijenim zemljama100), vraanje na surovost prvobitne akumulacije kapitala i masovni
protesti irom sveta, s jedne strane, a sa druge, divljanje terorizma kao posledica nemoi da
se mirnim ali radikalnim promenama izbegnu pogubne posledice postojeeg neoliberalnog
trenda istorijskog razvoja.
Kada je re o Srbiji, treba se pitati: zato je i kod nas dolo do prepoznatljivog trenda u svetu? Kako je obavljen prelaz iz jugoslovenskog realnog socijalizma, u stvari modifikovanog i
delimino oputenijeg autoritarnog poretka, u devedesete, sa novoprobuenom ideologijom
nacionalizma kojom je Slobodan Miloevi kupovao popularnost i uvukao iroke slojeve naroda u procese koji su doveli do gubljenja svih prethodnih tranzicionih koraka koji su u novom
milenijumu mogli obeati drugaiji tok drutvene transformacije, sa drastinim osiromaenjem
zemlje, koja je danas veoma mnogo ispod nivoa razvijenosti bivih socijalistikih zemalja.
ta je ruenjem reima Slobodana Miloevia bilo ponueno u 2000. godini kao projekat
osnove za demokratsku tranziciju? Odnosno, zato je Srbija tako neuspeno profilisala projekt
tranzicije iz pseudosocijalizma u vulgarni kapitalizam?
Iako to nije javno proklamovano, neoliberalna ideologija je dominantno opredeljenje demokratske tranzicije u Srbiji: uprkos partijskom pluralizmu, sve stranke se upravljaju prema
njenom modelu i vrednostima, pre svega, prihvatajui kao osnovni cilj ubrzano sticanje profita kada dou na vlast i legalizaciju ilegalnog ekonomskog bogaenja malih i problematinih
grupa na raun enormnog siromaenja stanovnitva i, naroito, radnika, koji bukvalno nestaju
kao sloj jer je proizvodnja unitena neoliberalnim konceptom privatizacije. Zatim, bezuslovnim sleenjem programa MMF iako se nametnutim zaduivanjem stvara sve vea zavisnost od transnacionalnih korporacija ni nova vlast, bez obzira na partijsku pripadnost, nema
mogunosti da uspostavi demokratske parametre za dublju transformaciju drutva.
U istraivanju Cesid-a koje ovom prilikom komentariemo nisu postavljena ova pitanja, nuna
da bi se razjasnilo neosmiljeno odreivanje srbijanske tranzicije kao prelaz iz socijalizma u
kapitalizam. tavie, ini se da se podrazumeva kako postoji samo jedan model socijalizma
i, kao pandan njemu, takoe jedinstven model kapitalizma. Neu se ovde uputati u veoma
poznate analize raznih tipova socijalizma, a naroito ne u bitne razlike izmeu realnog socijalizma graenog na modelu sovjetskog tipa (staljinizma) i, na primer, koncepcije socijalizma
Karla Kora iz ranijeg perioda, ili poimanja socijalizma E. Bloha, L. Kolakovskog, praxis filozofije
i dr. iz novijeg vremena. Isto tako, poznate su analize razliitih modela kapitalizma, da pomenem samo razliku izmeu njegovog anglosaksonskog i skandinavskog socijaldemokratskog
tipa, koji potuje osnovne vrednosti demokratskog socijalizma poput socijalne pravde koja se
ostvaruje delovanjem socijalne drave i potovanja ravnopravnosti svih graana u zadovoljavanju osnovnih ljudskih prava.
100
Prema najnovijim istraivanjima iznetim u knjizi A. Giddens & P. Diamond (eds) (2005). The New Egalitarianism. Cambridge: Polity Press
304 :
I na kraju ovog uvodnog dela, treba postaviti i sledee pitanje: u emu bi se sastojala
demokratska tranzicija ako bi se jedan eshatoloki shvaen socijalizam (ili komunizam), kao
svetla budunost kojom se zavrava istorija, zamenio eshatoloki pojmljenim kapitalizmom
kao krajem istorije (Fukuyama)?
Pozabavimo se modelom primenjenim u Cesidovog istraivanja i postavimo pitanje da li se
klasinim anketnim zbrajanjem odgovora na jednostavno usmerena pitanja mogu dobiti
potpuniji i jasniji (taniji) odgovori; jer, koliko se vidi iz izvetaja, primenjena je samo jedna
promena, tj. neposredni intervju sa ispitanicima, ali bez svega onoga to pretpostavlja kvalitativna analiza koja insistira i na produbljivanju odgovora i na interpretaciji rezultata umesto na
brojanom (numerikom) iskazivanja u procentima.
Ostalo je bez odgovora osnovno pitanje: zato i 2010. godine u Srbiji uspeva involutivna
tranzicija kao contradictio in adjecto; odnosno, na osnovu ega opstaje visoka autoritarnost,
ekspanzija nacionalizma, bolje vrednovanje prolosti (delimino reima Slobodana Miloevia
i visoko vrednovanje socijalizma Josipa Broza Tita)? Drugim reima, zato i danas dobijamo
odgovore sline onima iz istraivanja sedamdesetih i osamdesetih godina?
Moramo se, dakle, vratiti na neadekvatnu primenu modela istraivanja jer se, na primer, autoritarnost ne moe u postojeim uslovima meriti klasinim skalama budui da su se posle
jugoslovenskih meuetnikih ratova devedesetih godina i posle neostvarenih oekivanja
od promena nakon Petog oktobra 2000. promenili uzroci koji je podstiu. Danas oni nastaju
prvenstveno iz nezadovoljstva graana nainom upravljanja i odnosom vlasti prema njima;
usled toga se vraaju harizmatskim linostima iz prolosti, a sebe i dalje doivljavaju kao
podanike koji oekuju da sve ree politiari ili neko drugi i ne razumeju da i sami mogu da
uestvuju u drutvenoj transformaciji. Drugim reima, ponueno istraivanje ne pokazuje
kako ispitanici vide sebe u srbijanskoj tranziciji.
Drugi znaajan faktor koji utie na odgovore dobijene u 2010. godini je kratko pamenje
zaborav karaktera prethodnih sistema, bez mogunosti pretpostavke kuda ide Srbija danas i
kakav se sistem u njoj stvara. A poto ni Srbija ne zaostaje za ostalim evropskim zemljama
koje daju blanko prednost kapitalizmu nad nestalim realnim socijalizmom ne promiljajui
mnogo ni jedan ni drugi graane dolazei kapitalizam (vulgarni kapitalizam), koji otvara
mnogo novih problema, vodi ka glorifikaciji svetlije prolosti, oliene u herojskom dobu.101
Da bi se ustanovilo autentino miljenje ispitanika o sadanjem srbijanskom drutvu i
tome kako ga oni doivljavaju s obzirom na svoj poloaj u njemu, mora se pribei mnogo
kompleksnijoj kvalitativnoj analizi koja pretpostavlja: a) slobodan razgovor licem u lice, bez
sugerisanih moguih odgovora; b) traenje od ispitanika da obrazloi odgovore, da objasni
stav da bi se utvrdilo razume li pitanje i sopstveni odgovor, koji tada ne ostaje nejasan
ispitivau, a ispitanika podstie na razmiljanje. Tada se moe zakljuiti i kako iz ispitanikovog
doivljaja sadanjeg naina ivota proizlaze njegovi stavovi i utvrditi koliko oni korespondiraju
sa drugim istraivakim rezultatima, ukljuujui i strune analize.
Naveu samo jedan od stavova graana ispitivanih 2009. godine: najvie njih u svim gradovima u kojima je vreno istraivanje navodi kao osnovni razlog neuspeha srbijanske
tranzicije pogrenu/lou privatizaciju, koja je unitila privredu, proizvela veliki broj nezaposlenih, uveala bogatstvo na jednoj strani i umnoila broj siromanih, dovela dravu i drutvo u
Na ovaj nain se mogu saeti interpretacije rezultata istraivanja kvalitativnom analizom u 2009. godini u deset gradova Srbije u
okviru projekta Politika i svakodnevni ivot.
101
veliku zavisnost od stranih sila zbog poveanja zaduenosti itd. Ako itamo analize strunjaka/
ekonomista, ustanoviemo velike podudarnosti sa stavovima ispitivanih graana.102
Dakle, dubinskim intervjuom, koji zahteva kvalitativna analiza i koji tretira ispitanika kao
aktivnog sagovornika, mogu se na osnovu iskazanih opcija ustanoviti i optiji zakljuci jer se ne
zbrajaju pojedinani odgovori, ve se na osnovu njih konstruiu kodovi. Na taj nain smo ustanovili da se kao kljune prepreke za demokratsku tranziciju u Srbiji javljaju sledee orijentacije:
Opsednutost prolou koja potencira obnovu nacionalizma i istorijske mitologije;
Zakucanost u sadanjost koja se izraava nepoverenjem u promene i inertnou
graana;
Preovlaujui uticaj jednodimenzionalnog ekonomistikog koncepta tranzicije, koji dovodi
do uverenja da nema alternative, ali i do opravdavanja pasivnosti graana.
itanje izvetaja o rezultatima istraivanja koje je sproveo Cesid dovodi do razmiljanja o tome
koliko je robovanje klasinom (uproenom) modelu istraivanja socijalnih promena dalo rezultate koji bi se mogli identifikovati sa uobiajenim odgovorima graana iz poetnih godina
tranzicije: Nita se nije promenilo menjaju se samo ljudi na vlasti. Takvi odgovori, podstaknuti krutou anketnog ispitivanja (kada se samo uvoenjem intervjua ne menja sutina pristupa, komunikacije i naina iskazanih odgovora), nuno proizvode lenjost miljenja ispitanika, od kojih se ne trai da razmiljanjem obrazloe date odgovore. Dakle, ispitanik samo bira
izmeu ponuenih odgovora a da istraiva ne zna kako i zato je napravio ba takav izbor.
Nastojau da pokaem koliko je od modela istraivakog procesa zavisio kvalitet odgovora
graana u priblino istom vremenu istraivanja (2009. i 2010. godine).103
2. Poreenje rezultata dvaju istraivanja

Osnovne razlike u rezultatima istraivanja dobijenim primenom kvantitativnih metoda i kvalitativne analize sastoje se u tome to se kvantitativnom metodom ne dobijaju jasni i obrazloeni
odgovori na postavljena pitanja, to mogu da potvrde sledei primeri:
1. Odgovori o dometu promena su kvantitativno (procentualno) izraeni, ali ne i kvalitativno
obrazloeni, odnosno, ne vidi se lina motivacija razliitih odgovora. Samim tim, odgovori ne samo da ostaju nejasni ve i upitni. ta stvarno saznajemo o tome kako graani
doivljavaju domet promena na osnovu odgovora: To je poetak demokratskih promena
(16%); To je poetak propadanja Srbije (28%); Sve je ostalo isto, samo su jedni zamenili
druge (18%)? ta iza takvih odgovora stoji u svesti graana, ili je to, moda samo ponavljanje nekih stereotipa?
2. ta kazuje iskaz: Poverenje u sindikate u Srbiji je blizu istorijski najnieg nivoa u sindikate
u znatnoj meri veruje tek 15% graana? Zato je to tako, ta se deava u sindikatima, da
li sindikati danas igraju odgovarajuu ulogu o tome nita ne saznajemo, niti se vidi kako
ispitanici doivljavaju sindikate i zato;
3. A kada se iskazuje da graani daju najvii rejting sistemu iz vremena socijalizma (81%), a
vrednuju ak i reim Slobodana Miloevia neto vie nego sadanje stanje u drutvu ne
102
Videti, na primer, novija istraivanja izneta u tekstu ekonomiste Mlaena Kovaevia u asopisu Republika br. 480483, 2010, u kojem se istiu doslovno isti problemi, a neuspeh postojeeg modela tranzicije objanjava defektnim konceptom privatizacije.
Uputno je proitati knjigu Qualitative Researching with text, image and sound, edited by Martin W. Bauer & George Gaskell, 2007.
SAGE Publications, London. The book deals with both theoretical explanation about the difference between quantitative and qualitative analyses, and praktical application of the methods of collecting the data and their interpretations.
103
306 :
vidi se na osnovu ega su izabrali takve odgovore: da li zbog izvesne nostalgije za bivom
Jugoslavijom ili zbog slaganja sa ideologijom S. Miloevia.104
Na pitanje o nezadovoljstvu graana dananjim stanjem tranzicije u Srbiji daje se uglavnom
takoe stereotipan odgovor (uobiajen i u istraivanju 2001. godine):Nisu ispunjena obeanja
data Petog oktobra. Kvalitativnom analizom dobijeni odgovori su konkretniji i raznovrsniji:
a. pre svega, graani istiu da je 2000. izabran pogrean kurs tranzicije i, naroito, lo model
privatizacije (koju ne ocenjuju uopteno kao pljaku, ve preciziraju ta je pogreno
uraeno);
b. moe se dodati i razoaranje graana u crkvenu instituciju, mada to moe zazvuati paradoksalno s obzirom na to da se veina ispitanika izjasnila kao religiozna (religiju prihvata
kao porodino naslee, to se definie kao obiajna/tradicionalna religioznost), uz napomenu da ne izjednaava veru i crkvu kao instituciju u koju je izgubila poverenje jer su
Crkvi danas vanije pare, nego da vernike ui religiji.
c. Moe se indirektno izvesti zakljuak i o razoaranju u porodicu, odnosno, otuenost
roditelja od potomaka budui da u istraivanju 2009. godine ispitanici prvi put skoro unisono vrednuju porodicu kao najvaniju instituciju drutva. Ovaj stav da porodica treba
deci da prui ljubav i pripremi ih za ivot, da im usadi razlikovanje dobra od zla veoma
se razlikuje od stava utvrenog u istraivanjima sedamdesetih i osamdesetih godina: da je
glavni zadatak porodice da naui decu poslunosti.
3. Saglasnost i razlike u rezultatima dvaju istraivanja

Saglasnost se sastoji, pre svega, u najoptije prihvaenom odgovoru o nezadovoljstvu graana
uincima tranzicije: da su neispunjena obeanja dovela do razoaranja u postoktobarsku politiku. Ali smo kvalitativnom analizom otkrili i konkretnije razloge kakvi su: l) izabran je pogrean
kurs tranzicije 2000. godine; 2) naroito se istie da je model privatizacije pogrean i da je
omoguio razne zloupotrebe (to nije ocenjeno uopteno kao pljaka, ve kao Jeftina rasprodaja zemlje i Prvenstvena briga da se napuni budet, a ne da se investira u razvoj privrede);
3) nezadovoljstvo odnosom vlasti i graana (Niko nas nita ne pita); 4) identifikovanje problema otuenosti u porodici i drutvu; 5) identifikovanje problema nekvalitetnih vrhovnih
drutvenih institucija, pre svega, parlamenta i sudstva; 6) uoavanje poveanja siromatva.105
Razlike u stavovima prema demokratiji i autoritarnosti se vie uoavaju, naroito kad je u
pitanju nepotpunost odgovora drugog istraivanja i neuoavanje razlika izmeu odgovora
mlaih i starijih generacija. Naime, kvalitativnom analizom smo ustanovili da su mlai skloniji
kritikim ocenama, prvo, zato to ne vezuju autoritarnost samo za stavove pojedinaca/graana
ve ocenjuju negativno autoritarni karakter dravnih institucija kako vlasti tako i partija i
obrazlau takve pojave. I drugo, zato to su kritiniji prema zloupotrebi svake moi, ne samo
one u posedu dravne vlasti ve i ekonomske moi takozvanih tajkuna i to uoavaju da vlast
ne reaguje na tu pojavu. A mlae generacije koje uzimaju u obzir strukturnu autoritarnost vide
razlog za nju u (ne)postojanju demokratije u dananjem srbijanskom drutvu i znaju mnogo
bolje ta su elementi demokratskog ustrojstva drutva (veina iz ove kategorije ispitanika je
104
U analizi kvalitativnim postupkom najei odgovor onih koji su smatrali da je za vreme Slobodana Miloevia bilo bolje, odnosno,
da je danas loije, bio je sledei: Zato to se tada moglo vercovati koliko smo hteli i to je bilo dozvoljeno crno trite.
105
Kada je re o oceni pada standarda i poveanju siromatva, treba imati u vidu socioloki utvrena pravila: da stanovnitvo dolazi do
takvih zakljuaka ne obavezno na osnovu realnih podataka, ve vie zbog jaeg raslojavanja drutva i veih socijalnih distanci, kada se
zbog sticanja ogromnog bogatstva na relativno lak i nelegalan nain stie utisak da standard niih slojeva pada vie nego to se realno
dogaa u poreenju naroito sa stanjem u devedesetim godinama.
navodila da demokratija, pored pravne drave, podrazumeva i demokratske institucije i demokratizaciju partija, slobodu miljenja i izraavanja, decentralizaciju dravne strukture, slobodu informisanja i uticaj graana na odluke vlasti), za razliku od starijih, koji i dalje prieljkuju
harizmatsku linost, slobodu bez odgovornosti, koju pripisuju samo politiarima i slobodu
profiterstva u ekonomskoj utakmici.
ta znai tvrdnja koja je u izvetaju Cesid-a dobijena na pitanje o demokratizaciji Srbije:
Rezervisan i blago pozitivan stav prema demokratiji? Da li se proveravalo ta za ispitanike
znai demokratija i koliko to govori o njihovom opredeljenju, odnosno, koliko su graani
konkretnim stavovima opravdali ovaj odgovor?
Meutim, vea verbalna kritinost mladih prema nedostacima demokratskih procesa i institucija nije uslovila i praktinu kritiki osmiljenu aktivnost veine ispitivanih graana, i tu se
ispoljava najvea saglasnost u rezultatima dvaju pomenutih istraivanja kada graani izjavljuju da su iskljueni iz drutva na svim nivoima, da se javnost ignorie, da je politika elita
nemeritorna, da politike partije nisu demokratski transformisane, da su zbog toga graani
bespomoni, itd. Na toj osnovi u oba istraivanja se konstatuje pasivnost kao prihvaeno
ponaanje i porast apatije.
U istraivanju kvalitativnom analizom ustanovili smo da graani kognitivno sazrevaju (rezultati ispitivanja 2006. i 2009) budui da crno-belu sliku stvarnosti iz ranijeg perioda zamenjuje
realnije prosuivanje dogaaja i bolje razumevanje promena nunih da bi se Srbija vratila u
demokratsku tranziciju. Ali to ne korespondira sa graanskom samosveu o vlastitoj ulozi u
tom procesu i graani i dalje preteno oekuju da neko drugi ispravi krivu Drinu. Ipak, jedan
broj ispitanika se poinje pitati Da li se neto promenilo u naim glavama da bi bio sposoban
da od podanika postane graanin.
Oba istraivanja konstatuju nepoverenje graana u politike partije, ali se kvalitativnom analizom dolo i do konkretnijih obrazloenja: zato to im je osnovna borba za vlast i ne vladaju u
slubi graana, prenaglaena je uloga voe, preovlauje nedemokratska struktura partija itd.
Postoji prilina saglasnost u proceni perioda tranzicije: da se bolje ivelo u periodu J. B. Tita; da
je prvi period tranzicije za vreme vlade Zorana inia davao nade za bolji ivot (On je hteo
neto stvarno da promeni, zato su ga ubili odgovor iz intervjua 2009); dok je izraeno nisko
poverenje u vladu Vojislava Kotunice (Sa njim je tranzicija krenula nizbrdo isti izvor).
Kao zajedniki za oba istraivanja, moe se ustanoviti sledei zakljuak: da je u porastu
politika skepsa graana iako raspravljaju o politikim problemima i bolje nego ranije umeju
da ocene politike posledice tekue tranzicije (Ne interesuje nas politika). Posledica toga je
pasivnost koja se manifestuje u neukljuenosti u nevladine organizacije i neshvatanje ta bi
se graanskom aktivnou moglo promeniti u drutvu. I naravno, kao rezultat toga, izraena
apatija i gubljenje vere u mogunost promena, to je takoe izazvano anomijom kao konfuzijom vrednosti (mea se egoizam i zatvaranje u privatnu sferu sa demokratskim vrednostima
o pravinoj raspodeli drutvenih dobara, o potrebi da se uje glas graana, o potrebi dubljih
promena; pomeano sa nevericom i neznanjem kako bi se to postiglo).
Meutim, u istraivanju kvalitativnom analizom ustanovili smo da, za razliku od stanja od
2001. do 2006, u 2009. godini manje graana smatra da se nita nije promenilo i da je sve isto
izuzev ljudi na vlasti. Do tog zakljuka smo doli na osnovu stava veeg dela ispitanika da se
ipak neto promenilo i konkretnog potkrepljenja: Na vlast se dolazi izborima, a ne revolucijom; Nije bilo falsifikovanih izbora; Nema oskudice, ali: Radnje su pune, a nemamo para
da to kupimo, iz ega proizlazi da graane velika koliina robe danas onespokojava vie nego
308 :
prazne radnje devedesetih). Meutim, ispitanici konstatuju da te promene nisu dovoljne i

jasno znaju da iskau ta bi nuno moralo dalje da se menja, to potvruje izvesnu sklonost
ka demokratskoj transformaciji drutva.106 Ovo istraivanje pokazuje i naglaeniju upitanost
ispitanika o tome da li su i sami kao graani doprineli nezadovoljavajuem stanju; graani se
pitaju zato se nisu dovoljno oduprli pogrenim odlukama i trendovima, odnosno, zato se i
sami ne menjaju u susret modernom demokratskom drutvu.
Zatim, kao drutvo se sporo oslobaamo buntovnikog mentaliteta (kao to je u analizi nacionalnog karaktera ustanovio Dvornikovi), koji hitri kada treba podii bunu, ali nije dovoljno
vrst i uporan da zasnuje pokret kojim bi se mnogo uspenije stizalo do relevantnih promena.
Ipak, u pretproloj godini ukazali su se nagovetaji formiranja udruenja radnika u otporu i
nadajmo se da e se ugledati na borce iz zrenjaninske Jugoremedije, koji su tri godine vodili bitku za svoja prava protiv zloupotreba novog privatnog vlasnika i u dobroj meri ostvarili
svoje ciljeve. To je odgovor i na najee pitanje ispitanika: ta mogu sam/a da uinim? Iz te
perspektive zakljuivali su da su bespomoni. A nju je nuno promeniti ako se hoe postaviti plodotvornija podloga demokratskog preobraaja dugovekovne autoritarne strukture
drutva u Srbiji i bivoj Jugoslaviji.
Iz kojih drutvenih uslova takozvane tranzicije u Srbiji proistiu navedeni odgovori koji iskazuju nezadovoljstvo sadanjim stanjem i promenama u poslednjih deset godina? Na osnovu
naeg istraivanja od 2001. do 2009. godine, moemo utvrditi da graani Srbije nisu u stanju
da odgovore na osnovno pitanje: kuda ide Srbija posle 2000. godine? Jedan broj njih se vraa
u prolost, najee neopravdano glorifikujui razliite ranije faze istorijskog razvitka srbijanskog drutva, a drugi deo nema viziju i gubi veru u mogunost daljih neophodnih promena.
Treba prokomentarisati i pitanje iz ponuenog istraivanja Da li smo stigli onde gde smo
oekivali da emo stii? Mislim da se njime zaobilazi kljuno pitanje: da li su glavni akteri
petooktobarskog prevrata imali jasnu strategiju nunih promena posle ruenja reima Slobodana Miloevia i da li je stvaranje udruene opozicije DOS bilo (moglo biti) u funkciji radikalnijeg prevrata? I povezano sa tim, da li su i sami graani uesnici preokreta bili svesni toga ta
ele i ta mogu da postignu masovnim buntom Petog oktobra, naime, da li je, osim namere da
se svrgne Slobodan Miloevi, postojao artikulisan projekat o tome ta posle? Nepromiljanje
dugoronije strategije strukturnih i politikih promena ukazuje na to da u istraivanjima o
sadanjem trenutku tranzicije (koju veina graana doivljava kao vraanje unazad) treba poeti traiti uzrok neosmiljenih i nepovezanih koraka poetne tranzicije i, samim tim,
nesposobnosti idejno i interesno nekoherentne nove vlasti da se radikalnije postavi prema
svrgnutom diktatoru.
Prema tome, najei iskaz graana Nisu ostvarili to su nam obeali je samozavaravanje i
prikrivanje injenice da ni njima nije bilo jasno ta su oekivali, ali dobro doe da se opravda pasivnost i skidanje odgovornosti sa sebe. Upeatljiv primer za ovu tvrdnju je ponaanje
najupornijih aktivista iz devedesetih: demonstrirali su protiv stare vlasti i reima i izlagali se
tekim posledicama ne tedei se, a posle Petog oktobra prikljuuju se masi pasivnih graana
sa stavom da u 2000, uprkos manjem riziku, ne mogu nita da promene.
106
U analizi kvalitativnim postupkom najei odgovor onih koji su smatrali da je za vreme Slobodana Miloevia bilo bolje, odnosno,
da je danas loije, bio je sledei: Zato to se tada moglo vercovati koliko smo hteli i to je bilo dozvoljeno crno trite.
105
Kada je re o oceni pada standarda i poveanju siromatva, treba imati u vidu socioloki utvrena pravila: da stanovnitvo dolazi do
takvih zakljuaka ne obavezno na osnovu realnih podataka, ve vie zbog jaeg raslojavanja drutva i veih socijalnih distanci, kada se
zbog sticanja ogromnog bogatstva na relativno lak i nelegalan nain stie utisak da standard niih slojeva pada vie nego to se realno
dogaa u poreenju naroito sa stanjem u devedesetim godinama.
Dakle, u istraivanju karaktera srbijanske tranzicije u prvoj deceniji 21. veka i slabosti u kretanju ka demokratskom drutvu nije dovoljno analizirati samo nove institucije, niti postojei
partijski pluralizam, kao ni linosti koje se smenjuju na vlasti. Neophodno je vriti interdisciplinarne kvalitativne analize koje bi morale polaziti od promena u sferi osnovnih drutvenih
vrednosti politikih aktera i graanstva i od interesa koji dominiraju drutvenom i politikom
scenom, od toga kakav tip demokratije moemo i hoemo da ostvarimo, to jest, od toga na
koga se ugledamo, te od skrivenih mogunosti i naina formulisanja koncepcije promena u
budunosti.
4. Zato kultura?
Izbor istraivakog potprojekta Mesto i uloga kulture u srbijanskoj tranziciji u okviru projekta
Politika i svakodnevni ivot, kao njegovog etvrtog ciklusa, imao je za cilj upravo zapoinjanje
sistematinijeg ispitivanja izvora modela tranzicije koji se u Srbiji primenjuje ve deset godina,
a kojim veina graana nije zadovoljna.
Poli smo od pretpostavke da je marginalizacija kulture i uruavanje osnovnih kulturnih
dostignua iz razdoblja od ezdesetih do osamdesetih godina prolog veka, kao i negiranje i tradicionalnih i modernih vrednosti u korist nacionalistikih i populistikih koordinata,
znaajan razlog prihvatanja loeg trenda tranzicije posle Petog oktobra. Slogan Iz socijalizma
u kapitalizam, u stvari, zamagljuje stvarne uzronike promaene tranzicije. Jer, s jedne strane,
zaobilazi se pitanje ta se iz socijalizma bive Jugoslavije moglo sauvati kao polazna taka za
transformaciju reima iz devedesetih godina; a sa druge strane, da li se morao slediti koncept
modernog vulgarnog kapitalizma najpromovisanijeg u Sjedinjenim Amerikim Dravama ili
je bilo i drugih mogunosti poput modela skandinavskih drutava i modela tranzicije kakvi su
primenjeni u ekoj ili Sloveniji.
Postoktobarska vlast se, u svim fazama, iskljuivo bavila time kako odrati novoosvojenu vlast
u politikoj borbi partija ili time kako doi na vlast, i to, pre svega, dajui primat centralizovanoj
izvrnoj vlasti (devalvirajui regionalnu i lokalne) i vrsto upravljati svim institucijama drutva,
ukljuujui i parlament kao organ zakonodavne vlasti. Nije postavljeno pitanje o promeni autoritarne strukture i mehanizama vlasti. DOS je kao demokratsko otelotvorenje postoktobarskog upravljanja drutvom zaobiao civilno drutvo, ije su brojne organizacije bile vrlo aktivne
u borbi protiv reima Slobodana Miloevia, kao i princip samouprave na lokalnom nivou i u
institucijama drutva, a graanskoj participaciji nije data nikakva podrka.
Preutnim prihvatanjem glavnog trenda jednodimenzionalne koncepcije razvoja takozvanog
postmodernog drutva, u kojoj su svi resursi i sva energija usmereni na ekonomski razvoj (ili,
bolje rei, rast, koji se ne zasniva na kompleksnim komponentama idejno osmiljenog pravca
razvoja), srbijanski model tranzicije potpuno se uklopio u koncept potroakog drutva. Na
osnovu toga, formirani su prioriteti bez oslonca na nunu transformaciju kulturne politike i artikulisanje novih demokratskih vrednosti i pravila ponaanja (kako predstavnika vlasti i novih
poslodavaca i preduzetnika, tako i samih graana). Sveobuhvatni ekonomizam oslonjen na
samoreguliue trite i znatno smanjenje uloge socijalne drave odredili su jednodimenzionalni model tranzicije bez alternative. Kultura kao nain ivota ne samo da nije pojmljena
i zato je potisnuta u enti plan ve je i vulgarizovana opteprihvaenim konceptom populistike
kulture, koja sve osetnije, dominirajui u digitalnim medijima, sputa misaoni nivo graana
i njihovu mogunost razumevanja stvarnosti u kojoj ive. Umesto kulturnog uzdizanja i
emancipacije, uinak rijaliti programa koji su preplavili televizijske kanale i imaju najvei broj
gledalaca spreava graane da se intelektualno razvijaju i osposobljavaju da aktivno uestvuju
310 :
u odreivanju pravca drutvene transformacije. Oni se uglavnom zadovoljavaju pasivnom

kritikom, nazivajui takvu industrijsku-komercijalizovanu kulturu pink kulturom. Smatraju
da je najvie to mogu da uine to da u takvoj kulturi ne uestvuju pogreno nazivajui takav svoj stav odupiranjem i otporom (iz istraivanja 2010. godine). Mnogi graani se mire
sa takvim preobraajem kulture u nekulturu jer izjavljuju da je to ukus veine kome se svi
moraju potiniti, ne shvatajui da se pojedinac ne raa sa ukusom, ve da se ukus formira pod
uticajem odreene politike/ideologije. A u hiperpotroakom drutvu (. Lipovecki) masovni
spektakli estrade doprinose ostvarenju osnovnog cilja uveanju profita jer je i kultura postala
roba i taj njen vulgarizovani/komercijalizovani aspekt is what matter.
Zabrinjava miljenje veine ispitanika da se, ako nema novca, Moe iveti i bez kulture ili da
je Kultura za dokone i bogate ljude, kao i stav koji pokazuje da su glavna mesta gde se provodi slobodno vreme kafi ili urka, gde sigurno nema kulturnih sadraja. A razlog zbog koga
veina graana uiva u populistikoj ispraznoj zabavi, umesto u nekom kulturnom sadraju,
po iskazima ispitanika, jeste u tome da takva zabava oputa i doprinosi begu od problema
svakodnevice, to je suprotno efektu kulture na oveka. Drugim reima, umesto da aktivnijim
kulturnim ivotom graani bolje sebi objasne stvarnost koju doivljavaju i kojom nisu zadovoljni, te kulturnim uzdizanjem osposobljavaju sebe da izmene nain ivota, oni se jednostavno predaju tokovima koji briu kulturu kao sine qua non ostvarenja boljeg i kvalitetnijeg
ivota ili se utapaju u gomilu smatrajui da je zakon veine neminovno prihvatiti.
Ako iz te perspektive razmatramo model tranzicije koji je prigrabilo i srbijansko drutvo nakon uruavanja realnog socijalizma i nacionalnog socijalizma Slobodana Miloevia, onda se
ne moemo zaustaviti samo na analizi karaktera vlasti i drutvenih institucija. Kao relevantno,
mora se postaviti pitanje: koji je karakterni tip graana dominantan danas i kakva je uloga u
drutvu graana koji olako odbacuju kulturu u korist preivljavanja?107 S te take gledita, ne
moe se sva krivica za devalviranje kulture u procesu tranzicije svaliti na politiare i politike
institucije jer se i oni povinuju ukusu veine zarad popularnosti i rejtinga koji ih odrava na
vlasti ili im omoguuje da populistikom retorikom dou na vlast.
Istraivanje kvalitativnom analizom pruilo je ubedljive rezultate o tome koliko i sami graani
uestvuju u devalvaciji kulture ne shvatajui sutinski znaaj razvijanja kulturnih sadraja, a
naroito novih demokratskih vrednosti i graanske participacije u procesu tranzicije, koji bi
omoguili vee mogunosti da se izae iz zatvorenog kruga jedne pogubne neoliberalne koncepcije putem traenja alternativa (koje ne treba sami da izmiljamo jer ve postoje drugaiji
modeli). Moda je u ovom kontekstu adekvatnija upotreba termina drutvena transformacija,
koji podrazumeva pokretanje celine drutva (svih institucija i lanova drutva) u koncipiranju
najboljih puteva, prvo, da se izae iz sadanjeg komara iji cilj nije jasan i u kome se ne razaznaje prioritet; i drugo, da se studiozno prie saznavanju potencijalnih mogunosti za neophodni pravac razvoja koji e omoguiti koreniti preokret jednog dugovenog autoritarnog u
demokratsko drutvo umesto prazne demokratske retorike.
Dominantna kultura u Srbiji danas neprestano umnoava broj ispraznih rijaliti programa i
njima uspeno zaglupljuje graanstvo i otupljuje njegove misaone reflekse te graani vie ne
raspoznaju virtuelnu stvarnost kojoj se sve dublje predaju od realnosti od koje hoe da pobegnu, verujui da e tako biti rastereeniji. Kultura (kao nekultura) tada vri primarno politiku
107
A pojam preivljavanje se menja sa promenama uslova ivota drutva i oznaava u jednom sluaju stanje kada su ljudi na granici
fizikog opstanka, ali danas se dosta pojedinaca svrstava u tu grupu i kada nije u pitanju puki opstanak, nego kada ne mogu da zadovolje svoje narasle potrebe (da napune do vrha korpu namirnicama u samoposluzi jer sa obiljem robe i ponudom rastu i njihovi apetiti).
Tada je, smatraju izvesni graani, najlake liiti se kulture.
funkciju, moe se rei, podjednako u korist vladajuih i opozicionih partija, budui da zadovoljava potrebu da narod bude miran i da veruje u lepa obeanja bez pokria. Zato je estradna
kultura najpopularnija, ona pojedincima u masi stvara iluziju da nisu iskljueni iz drutva i da
i sami doprinose novoj postmodernoj kulturi, koja samo umiruje tenzije i podstie iluziju da
su svi ti uesnici dobrodoli u onome to mora biti. I kao to su utvrdili istraivai turbo-folk
kulture, na masovnim koncertima nije vana vrsta muzike, veliku masu privlai kolektivno
oseanje zadovoljstva u uskanju (esti odgovori i iz istraivanja 2009) koje stvara privremenu euforiju i zaborav beznaa u svakodnevnom ivotu. Ali ni to, kao nova kulturna klima,
nije originalni proizvod Srbije, ve samo deo globalnog talasa koji uvozimo iz razvijenijih zemalja. U njima je kultura takoe postala dodatak ispraznoj zabavi, pri emu u prvi plan izbijaju
junoamerike serije, pogreno nazvane tako budui da su u 21. veku glavni proizvoai rijaliti
programa (poput Velikog brata, Farme, Dvora, Parova) razvijene evropske zemlje i SAD.
Moe se rei da je i to posledica loe koncipirane globalizacije, koja ne samo da zatire individualnost (to je u kreaciji kulture bitno) i kulturne specifinosti zemalja ve negira i kritiko
procenjivanje vrednosti i smisla na kojima se temelji kulturno stvaralatvo. Kada uporedimo
kvalitet kulturnog stvaralatva sredinom 20. veka u Jugoslaviji i Srbiji sa dananjom kulturnom
produkcijom,108 moe se izvesti zakljuak da je smisao kulture u dananjem vremenu izmenjen: kultura se vie ne doivljava kao nain ivota, ve postaje marginalni (neobavezni) dodatak
koji ispunjava dokolicu, koja treba da ublai nedae stvarnog ivota, a ne da podstie kreiranje
njegovog novog kvaliteta.
Analitiari koji imaju ambiciju da odgovore na pitanje: kuda ide srbijanska tranzicija i zato ba
tim putem, a zaobilaze analizu stanja u kulturi ostaju jednostrano ili na politikoj ili na ekonomskoj, odnosno, na strukturnoj analizi i ne mogu ustanoviti karakter tranzicije (odnosno, odgovoriti na pitanje da li se tranzicija kao drutvena transformacija, koja se meri uspostavljanjem
novih modernijih vrednosti, stvarno deava i u kojem smeru ili je re o simulaciji tranzicije).
Projekat Mesto i uloga kulture u srbijanskoj tranziciji bio je logian nastavak prethodnih ciklusa projekta Politika i svakodnevni ivot, kojim se dublje ulo u razumevanje razloga involutivne tranzicije. Njime smo dobili kompletniju sliku koja je pokazala da celokupno drutvo
ne samo politiari koji oficijelno odreuju smer i puteve tranzicije nego i stanovnici odreenih
gradova doivljavaju ali ne shvataju do kraja ta se u njihovima ivotima (ne) menja. A budui
da je kultura prisutna (ili bi trebalo da jeste) u svakom segmentu drutva i u svakodnevnom
ivotu graana, istraivanjem te oblasti i promena u njoj najneposrednije se identifikuju
ostvarene ili zaustavljene promene, kao i pozitivni ili retrogradni fenomeni.
Na osnovu ispitivanja doivljaja kulture u svakodnevnom ivotu graana, doli smo do
saznanja da kultura ne vri osnovne funkcije: da razvija svest i samosvest graana, da im prua
znanja pomou kojih e moi da se suoe sa realnou i trae reenja za svoje probleme, tj.
da se graani pomou kulturnog razvoja osposobljavaju da uzmu u svoje ruke svoj ivot i
da pomognu i drutvu da se razvija prema modernijim i univerzalnijim naelima u pravcu
demokratske transformacije.109
Zato to ni za deset godina tranzicije u Srbiji nije ni u zaetku promena? Sudei prema poznatim analizama nacionalnog karaktera ili, bolje rei, socijalnog karaktera koji se preprodukuje u
Videti knjigu: Z. Golubovi & I. Jari (2010). Kultura i preobraaj Srbije, u kojoj se do slinih zakljuaka o stanju kulture danas u Srbiji
dolazi i u teorijskom razmatranju i u razmiljanju i odgovorima ispitivanih graana.
108
109
Pod univerzalnim naelima, koja osetno nedostaju graanima Srbije, mislim na sledee: princip slobode koji ne ugroava druge,
princip neophodne mere socijalne jednakosti i socijalne pravde, princip kulture ponaanja koji zahteva potovanje razliitosti i iskorenjivanje netolerancije i nasilja, kao najuniverzalnijih naela demokratskog drutva.
312 :
istorijskom razvoju, mislim da se moe dati sledei odgovor: zato to je i graanima i politikim
strukturama lake da plove niz vodu (i pod uticajem globalnih trendova) nego da se uhvate u
kotac sa novim i moda veim tekoama, koje zahtevaju da se krene putem protiv struje, i
to dugoronije, jer se samo ustancima, bunama i trajkovima ne mogu razreavati uporedo i
dugogodinji i savremeniji problemi.
Moda ba zato to je u ovom poslednjem ciklusu naeg istraivanja kultura bila centralna
tema, uoeno je u njemu i manje stereotipnih odgovora (kojih je bilo vie, naroito u prva
dva ciklusa). Naime, svaki pojedinac ivi u nekakvoj kulturi, ak i kada je ona osiromaena ili
kada je ne prepoznaje. Kada je kultura kao nain ivota konkretizovana i izraena pitanjima
iz svakodnevnog ivota, uesnici istraivanja mnogo vie govore iz svoga iskustva nego to
preuzimaju stavove iz medija, ne ustruavajui se i da izjave da ih kultura ne interesuje. A to je
bio upeatljiv, posredan odgovor, da ne znaju ta je kultura i da misle da se kultura nalazi izvan
njih i da je se mogu odrei u ime vanijih ciljeva (materijalnih dobara, zarade, lake zabave i sl.).
A kultura koja prua samo ispraznu zabavu, a potcenjuje znanje i moralne vrednosti ne moe
podsticati ljude na kreativne aktivnosti pomou kojih bi se izvlaili iz depresije i apatije i sami
se aktivirali u procesu tranzicije. Takva kultura znatno utie i na izbor tipa i pravca tranzicije jer,
ne samo da stvara nepoverenje i otpor prema promenama u pravcu razvoja modernog drutva
ve obezvreuje i socijalnu i kulturnu prolost kojoj se graani u sve veem broju vraaju samo
kao nacionalistikoj farsi upropaujui budunost. Takva kultura nije u stanju da obezbedi
ak ni tranziciju kao prosti prelaz iz jednog stanja u drugo, a zatvara put ka drutvenoj transformaciji, koja podrazumeva preokret/preoblikovanje zateenog stanja nalaenjem alternativnog modela / kreacijom novog kvaliteta ivota.
Ako se tome doda da u Srbiji, ni deset godina od Petog oktobra, nije artikulisana dugorona
strategija demokratske transformacije drutva, oseanje graana da bi neto mogli da izmene
ini se kao donkihotski pokuaj, pokuaj bez nade i vere u uspeh. I zato raireno oseanje
bespomonosti nije uvek samo izgovor i i ne ukazuje samo na kukaviluk graana da se
uhvate u kotac sa nedaama ve i je izraz nepoverenja u sebe i neuverenosti u uspeh. Tome
u najveoj meri doprinosi sve popularnija pink kultura koja, umesto unapreivanja znanja
i obrazovanja, popularie prazne i besmislene razgovore u vetaki stvorenim kolektivima
stimulisanim lakom zaradom, koji e, bar za izvesno vreme, zaboraviti svoje probleme i ostaviti
njihovo reenje politiarima. A politiari se slue istom taktikom ispraznom retorikom i sami
bee od stvarnosti verujui da e se sve ve nekako samo reiti.
Pri tom, kada se iz Nacrta programa kulturne politike ustanovi da on ne definie kulturne smernice i razvoj stvaralatva kao putokaz za temeljnu drutvenu transformaciju (u sferi obrazovanja, definisanja osnovnih drutvenih vrednosti, kulture ponaanja), ve se bavi samo odnosom
kulturnih institucija i drave postaje jasnije zato se srbijanska tranzicija sve dublje nalazi u
haosu i gubi anse da iz njega izae u skorijoj budunosti.
Drugim reima, bez analize viestrukog pretvaranja kulture u nekulturu, i samo na osnovu
analize institucionalnih i strukturnih sporih ili izostalih promena, ne moe se stei uvid u to
da li se u Srbiji dogaa (i kakva) tranzicija. Ne moe se odgovarati na pitanja zato je dolo do
kretanja nizbrdo, kako su izjavili ispitivani graani i kako zaustaviti involutivnu tranziciju da
bi se oistio put za demokratsku evoluciju.
Na kraju, vratiu se na pitanje koje sam postavila 2006. godine: ta se dogodilo Petog oktobra i
ta se dogaa posle 2000. godine osvrui se na demagoku frazu koja se mogla uti iz redova
DOS-a: Narod je pobedio (...) narod je uzeo sudbinu u svoje ruke. injenica da se tadanji
politiki pobednici sve do danas ponaaju kao biva politika elita, o emu svedoe ispitivani
graani od 2001. do 2009. potvruje zakljuak da je tranzicija u Srbiji samo paravan iza kojeg se krije odsustvo stvarnih promena i jaanje partokratije u saradnji sa novim oligarhijama
(novim znaajnim biznismenima, novobogataima, uspenim dilerima, itd.). To zahteva
mnogo ozbiljniju analizu srbijanske tranzicije nego to je ponueno istraivanjem Cesid-a.110
Meutim, moe se razmiljati i o tome moe li strah graana da nas kola koja sve bre idu
nizbrdo ne odvedu u bezdan i podsticajno delovati, tako da se probudimo iz letargije koja nas
zavarava da odgovornost za nezadovoljavajui kurs tranzicije nije i naa stvar. Na to skreu
panju izvesni autori. Na mogue dvostruko dejstvo straha upozorava Dominique Mosi111 kada
pie: Nae sumnje su nae pretnje i ine da gubimo neto dobro koje smo mogli osvojiti zbog
strahova od pokuaja. Ali dodaje: strah moe da bude i konstruktivna emocija (...) moe da se
situira i u genezu nade (...) moe pokretati oveanstvo da preduzme potrebne korake i sauva
nau planetu od katastrofe.
Da li e u Srbiji preovladati opsesivni strah, koji sve nas i politike elite i graane spreava da
traimo izlaz iz negativnih tokova tranzicije, ili e nas strah prodrmati i podstai da se suoimo
sa opasnostima, ali i da otvorenih oiju tragamo za alternativnim oblicima postepene ali dosledne drutvene transformacije to e u najveoj meri zavisiti kako od jasne i kritike percepcije stvarnosti, tako i od spremnosti da se prihvate tekoe koraanja posve novim putevima i
uspostavi solidarna drutvena akcija graana (civilnog sektora) i politikih struktura. Stoga to u
dubokoj drutvenoj transformaciji niko nema privilegovanu ulogu, niti iko moe da se izgovara depresijom i apatijom, kojom hrani svoju bespomonost i doprinosi sve dubljem tonjenju.
Nadu za otrenjenje od kukanja i prebacivanja odgovornosti na vladu, na parlament i politike

partije donekle potvruje istraivanje iz 2009. kada je jedan broj graana upozorio da moramo menjati neto i u svojim glavama, razmiljati i o novim pokretima koji bi stavili do znanja
predstavnicima svih politikih struktura da se ne moe vie tolerisati isprazna demagoka retorika, ve da se mora najozbiljnije prii artikulisanju socijalno-kulturnog, politikog i ekonomskog programa za izlazak zemlje iz opte krize, koja u Srbiji traje due od pojave globalne
ekonomske krize. U tome znaajnu ulogu mogu odigrati i naunici analitiari, koji e se osmeliti da ispituju nae realne mogunosti ne ponavljajui samo nauenu lekciju iz neoliberalne
teorije, koju sve argumentovanije kritikuju poznati moderni teoretiari ukazujui na katastrofalne posledice doslovne primene neoliberalne koncepcije tranzicije.
Naveu sledee knjige koje vredi prouiti:

Bourdieu P. (1999). Signalna svetla. Prilog za otpor neoliberalnoj invaziji

omski M. (1999). Profit iznad ljudi, Neoliberalizam i globalni poredak
Huxley A. (1982). Brave New World Moe se pogledati i serija Veliki brat
Klein N. (2008). Doktrina oka. Uspeh kapitalizma katastrofe
Orwell G. (1949). 1984 Mogu se pogledati aktualni rijaliti emisije na televizijskim kanalima
Passet R. (1999). Lillusion noliberale
Popov N. (2010). Iskuenje slobode. Srbija na prelazu vekova
Vidojevi Z. (2001). Tranzicija, restauracija i neototalitarizam
Videti: Z. Golubovi, I. Spasi, . Pavievi (2003). Politika i svakodnevni ivot, Srbija 19992002, Friedrich Ebert Stiftung & IFDT,
Beograd; Z. Golubovi (ed). Politika i svakodnevni ivot III (2007). Probuene nade izneverena oekivanja, Fondacija Heinrish Bll,
Beograd; Z. Golubovi & I. Jari (2010). Kultura i preobraaj Srbije. Vrednosna usmerenja graana u promenama posle 2000. godine,
Slubeni glasnik/Res publica, Beograd; Z. Golubovi (2006). Kuda ide postoktobarska Srbija 20002005. Slubeni glasnik, Beograd.
110
D. Mosi (2009). The Geopolitics of Emotion. How Cultures of Fearr, Humiliation and Hope are Reshaping the World. London: The
Bodley Head.
111
314 :
Vujoevi M. et al. (2010). Postsocijalistika tranzicija u Srbiji

Stiglitz J. (2002). Protivrenosti globalizacije
Touraine A. (2005). Un nouveau paradigme. Por comprendre la monde aujoudhui
Uskoro izlazi u srpskom prevodu
Zagorka Golubovi
Serbian style transition: from what kind

of socialism towards which capitalism?
Summary
The article is dealing with the comments on the Cesid researech concerning Serbian transition after the fall of Miloevis regime in 2000s. The main objections are mentioned, such as: firstly, the
central concepts of the transition, nominated as from socialism to capitalism have not been
discussed; secondly, whether the method which have been used in that investigation in terms of
public opinion test is relevant to a complex investigation of the transition in Serbia; i.e. whether
the quantitative model of analysis can explain postsocialist changes in Serbia. Therefore, the researches done by qualitative analyses are compared with one in question in order to get deeper
into the comprehension of what Serbian transition represents.
Key words: transition-transformation, real socialism, vulgar capitalism, quantitative analysis,
qualitative analysis.
316 :
Milo Bei
Kritiko preispitivanje nekih

metodolokih aspekata drutvenih
istraivanja u Srbiji
318 :
Drutvena istraivanja u Srbiji retko su predmet kritikog preispitivanja. Drutveni istraivai

koji nauno deluju na marginama sveukupnog drutvenog i politikog ivota izgubili su i ono
malo uticaja koji su imali krajem osamdesetih godina. Retka istraivanja naunog karaktera
imaju relativno nizak nivo. Drutveni istraivai se utapaju u mediokritetstvo i, paralelno sa regresivnim kretanjem drutva, i sama nauna istraivanja bivaju sve loijeg kvaliteta. Argumenata za ovo ima mnogo, a oni se kreu od toga da je radova empirijskog karaktera u naunim
asopisima meunarodnog karaktera malo do niskog kvaliteta takvih radova u domaim
asopisima. Razlozi za takvo stanje su brojni, i mi se svima njima neemo baviti u ovom radu.
Ali, pokuaemo kritiki da preispitamo neke aspekte uestrunog karaktera. Identifikacijom
ovih problema, pokuaemo da damo doprinos afirmaciji drutvenih istraivanja u skladu sa
savremenim trendovima i zahtevima stroge empirijske nauke. Usled diskrepance koja postoji
u pogledu kvaliteta izmeu istraivanja kod nas i u razvijenijim naunim zajednicama, nemamo nikakvih iluzija da se ovo stanje moe brzo i lako promeniti. No, svakako treba napraviti
prve korake u tom smeru.
1. Problemi instrumentalizacije
Jedan od kljunih problema, po mom sudu, tie se samog procesa instrumentalizacije. Ovaj
problem ima dva kljuna aspekta. Prvi je opteg karaktera i tie se nepotovanja osnovnih
pravila instrumentalizacije u smislu postavljanja i formulisanja pitanja. Nasuprot osnovnim
pravilima instrumentalizacije (vidi, npr. Brislin, Lonner i Thorndike, 1973: 33), neretko se u
upitnicima domaih istraivanja postavljaju pitanja koja, protivno istraivakom normativu,
stvaraju est kljunih tekoa:
1. Pitanja sadre reenice sa vie od 16 rei;
2. Koriste se pasivne reenice;
3. Koriste se rei tipa treba, moglo;
4. Koriste se propozicije koje poivaju na kvalifikacijama tipa ee, gore, vie;
5. Koriste se generalni umesto specifinih termina;
6. Koriste se dva glagola koja usmeravaju panju respodenta na dve razliite radnje.
Na ovaj nain se ozbiljno naruava integritet istraivanja. Naprosto, izmeu namere istraivaa
da od respodenta dobije validne odgovore, kao rezultat istraivanja dobijaju se ambivalentni
i po sebi nejasni odgovori. Uz navedenih est najeih greaka, pitanja u upitnicima neretko
su optereena i sledeim:
1. Koriste se rei i izrazi koje ispitanici jednostavno ne razumeju tipa klasa ili diskriminacija ili
politika orijentacija;
2. Koriste se ajtemi koji targetiraju vie od jedne dimenzije pojma;
3. Koriste se tvrdnje koje su emocionalno i ideoloki intonirane;
4. Pitanja se tiu onoga o emu ispitanici nemaju nikakvog ivotnog iskustva tipa: Na skali od
1 (levo) do 10 (desno), odredite gde se nalazi Vaa politika orijentacija;
5. Ne vodi se rauna o problemima mimikrije, naroito ne u dvovalentim pitanjima (DANE)
u formi matrice.
No, moda su ove kvalifikacije prestroge, moda se primerima moe argumentovati njihova neosnovanost. Ali, budui da je re o empirijskim istraivanjima, i argumenti za njihovo
osporavanje morali bi biti empirijski. Preciznije reeno, ovakvoj kritici ne bi ni bilo mesta kada
bi se potovale osnovne procedure validacije, npr. test asocijacije kljunih rei (Holtmzman,
1980). Dakle, ne postoji procena validacije instrumenta, makar ne na nain da je to prijavljeno u prezentaciji istraivanja te, prema tome, izostaje mogunost odbrane ovakvih upitnika
teorijskim argumentima. Konsekventno, problem merenja, a to jeste cilj svakog kvantitativnog

empirijskog istraivanja, ostaje otvoren i ne postoji nain da se garantuje njegov kvalitet.
Tabela1. Q58 Na ovoj kartici vidite vie suprotstavljenih vienja razliitih drutvenih pitanja.
Kako biste Vi odredili svoje poglede na ovoj skali?
A
Ljudi treba da preuzmu
vie odgovornosti
i da se brinu sami o sebi
1
Drava bi trebalo da
preuzme vie
odgovornosti da svako
ima to mu je potrebno.
ne
znam
nema
odgovora
10
88
99
Nezaposleni treba da
imaju pravo da odbiju
posao koji ne ele
ne
znam
nema
odgovora
10
88
99
Takmienje je tetno.
Ono budi ono najgore
u ljudima
ne
znam
nema
odgovora
10
88
99
Drava bi trebalo vie da

kontrolie preduzea
ne
znam
nema
odgovora
10
88
99
Treba poveati razlike

u platama kako bi se
podstaklo zalaganje
pojedinaca
ne
znam
nema
odgovora
10
88
99
Treba poveati
dravno vlasnitvo
nad preduzeima
ne
znam
nema
odgovora
10
88
99
B
Nezaposleni treba da
preuzmu svaki posao koji im
se ponudi ili im u suprotnom
treba oduzeti pomo za
nezaposlene
1
C
Konkurencija je dobra.
Ona podstie ljude da rade
vie i da razvijaju nove ideje
1
D
Drava bi trebalo da dozvoli
vie slobode preduzeima
1
E
Treba smanjiti razlike
u platama kako bi svi
imali jednako
1
F
Treba jaati
privatno vlasnitvo
nad preduzeima
1
Drugi aspekt problema instrumentalizacije jeste nekritiko preuzimanje pitanja, ajtema i skala
iz meunaronih istraivanja, a ovo ukljuuje i realizaciju meunarodnih istraivanja u Srbiji
bez lokalnog znanja ili , pak, angaovanje lokalnih naunika kao njihovih administratora koji
treba da predstavljaju pokrie za validnost istraivanja. U ovom pogledu, kljuni problem je
konceptualna validnost (Blanche & Durrhem, 2008). Problem je manje-vie poznat u velikom
broju komparativnih meunarodnih istraivanja (Herzog et al, 1976)112. U najkraem, problem nastaje kako na konceptualnom tako i na terminolokom nivou. Dakle, sa jedne strane,
112
uveni primer iz navedene studije jeste pitanje koje je postavljeno ispitanicima u Peruu da na skali od 1 do 5 iskau gde su bili, gde
su sada, a gde e biti za 5 godina koristei Cantrilovu skalu aspiracije, a ispitanici su neretko navodili grad (mesto) u Peruu u kome su
bili, u kome su sada i u kome se nadaju da e biti za pet godina.
320 :
koncepti koji se nameu nemaju osnovu u kulturi naeg drutva, a paralelno sa tim, termini
koji se koriste nerazumljivi su ispitanicima i pored najboljeg prevoda sa stranog jezika. No,
da ne bi ova kritika ostala na nivou teorijske argumentacije, evo jednog primera iz nedavno
realizovanog istraivanja evropskih vrednosti u Srbiji (European Value Survey 2008113). Jedan od
aspekata istraivanja je merenje politike orijentacije levodesno.
Tabela 2. Osnovni statistiki parametri ajtema
Individualna
ili dravna
odgovornost
Treba/Ne
treba da prihvati posao
Takmienje je
dobro/tetno
Drava treba/
ne treba da
kontrolie
privatne firme
Ujednaiti/
ne ujednaiti
prihode
Privatno/
dravno
vlasnitvo
1483
1480
1462
1438
1465
1436
29
32
50
74
47
76
Mean
5.35
5.53
3.34
6.33
6.49
5.77
Std. Error of Mean
.081
.079
.063
.079
.075
.076
Median
5.00
5.00
3.00
6.00
6.00
5.00
10
10
10
Std. Deviation
3.134
3.049
2.420
2.994
2.887
2.890
Variance
9.822
9.298
5.854
8.962
8.333
8.353
.079
-.005
.947
-.279
-.411
.011
-1.292
-1.257
.215
-1.141
-.916
-1.097
Valid
Missing
Mode
Skewness
Kurtosis
Minimum
Maximum
10
10
10
10
10
10
Autentino pitanje br. 58 u upitniku sa est ajtema koji mere politiku orijentaciju levodesno
dato je u Tabeli 1. Najpre, to pitanje u dobroj meri opravdava i kritiku u prvom aspektu
instrumetnalizacije koju smo argumetovali, tanije, pitanja su oito daleko od linog iskustva
velikog broja ispitanika, a terminologija je respodentima nerazumljiva. Pored ovoga, problem konceptualne validnosti je jo izraeniji. Najpre, ako pogledamo osnovne karakteristike
distribucije odgovora na ovih est ajtema (Tabela 2), jasno je da u situacijama kada su ispitanici
razumeli konceptualno pitanja (takmienje, drava, i jednakost), imamo razliitu distribuciju u
odnosu na ostala tri ajtema. No, s obzirom na to da ovih est ajtema treba da meri jedan pojam,
osnovno je da su odgovori strukturirani na nain da imaju samo jednu dimenziju, to ovde
svakako nije sluaj (Tabela 3 i Tabela 4).
Konano, i kljuno, korelacije izmeu ajtema su relativno niske (Tabela 5), a Cronbachov alpha koeficijent ima vrednost 0.483. Dakle, umesto jednog, skala meri dva pojma, a interna
konzistentnost nezadovoljava ili, drugim reima, osnovni kriterijum relijabilnosti nije zadovoljen. Ovo je samo jedan od mnogih primera ovog tipa koji moemo navesti u prilog tezi da
se nekritiki preuzimaju koncepti, skale, pitanja i ajtemi iz meunarodnih istraivanja.
Tabela 3. Procenat objanjene varijanse
Component
Initial Eigenvalues
Total
% of Variance
Extraction Sums of Squared Loadings

Cumulative %
Total
% of Variance
Cumulative %
1.901
31.681
31.681
1.901
31.681
31.681
1.129
18.813
50.494
1.129
18.813
50.494
Tabela 4. Faktorska analiza: matrica bazinih komponenti

Component
1
Individualna ili dravna odgovornost
.744
.130
Treba/ne treba da prihvati posao
.421
-.324
Takmienje je dobro/tetno
.239
-.600
Drava treba/ne treba da kontrolie privatne firme
.757
.047
Ujednaiti/ne ujednaiti prihode
.021
.783
Privatno/dravno vlasnitvo
.734
.178
Tabela 5. Korelaciona matrica
Individualna ili dravna

odgovornost
Individualna
ili dravna
odgovornost
Treba/ne
treba da
prihvati
posao
Takmienje
je dobro/
tetno
Drava treba/
ne treba da
kontrolie
privatne firme
Ujednaiti/
ne ujednaiti
prihode
Privatno/
Dravno
vlasnitvo
1.000
.218
.076
.383
.063
.366
1.000
.082
.170
-.058
.095
1.000
.061
-.106
.110
1.000
-.035
.425
1.000
.066
Treba/ne treba da
prihvati posao
Takmienje je
dobro/tetno
Drava treba/ne treba
da kontrolie privatne
firme
Ujedniti/ne ujednaiti
prihode
Privatno/dravno
vlasnitvo
1.000
Meutim, posebno zauuje injenica da se kritiki intonirana analiza ovakvih problema i

u domaim i u meunarodnim krugovima doivljava subverzivno. Naprosto se korienjem
jezika moi ne dozvoljava kritiki diskurs, to je svakako u potpunoj suprotnosti sa naunim
standardima koji poivaju na kritikom preispitivanju naunog rada kao jednom od osnovnih
preduslova njegovog daljeg napretka. Konsekventno, u asopisima, bez zadrke, o ovakvoj ili
slinim nerelijabinim skalama mogu se proitati analize o stepenu liberalizma ili etatizma ili
ekstremistike religioznosti ili altruizma itd., iako je svima jasno da je itav proces merenja pod
znakom pitanja. Po mom skromnom sudu, ovakva i veliki broj slinih situacija nas primorava
da postavimo nekoliko pitanja:
Da li je mogue zapadne koncepte jednostavno primenjivati u drutvenim istraivanjima
u naim uslovima?
Ako jeste, koje su pretpostavke njihove korespondencije sa drutvenom stvarnou koja
je onakva kakva jeste?
Ako nije, da li je problem u formulacijama ili u konceptualizaciji ili, pak, u operacionalizaciji?
Ako je problem u nekom od ovih triju aspekata, ta je mogue uiniti kako bi se pojam
koji je predmet interesovanja merio na validan i pouzdan nain?
322 :
2. Nestandardna greka uzorkovanja

Osim problema koji se tiu instrumentalizacije, ini se da je jedan od najveih problema
drutvenih istraivanja u Srbiji problem nestandardne greke uzorkovanja (nonsampling error).
Ovaj pojam koristim u smislu kako su ga definisali Kish (1959) i Blalock (1972). Budui da se
pod nestandardnom grekom uzorkovanja podrazumeva itav niz problema, od problema u
realizaciji projektovanog uzorka do kodiranja podataka, na ovom mestu emo istai nekoliko
kljunih koji se ine najozbiljniji kad je o praksi drutvenih istraivanja u naim uslovima re.
Najpre, kada je re o standardnoj greki merenja, ona je manje-vie pod kontrolom. U
istraivanjima se redovno prijavljuje tip uzorka i standardna greka. Istraivanja u naim
uslovima se najee realizuju na bazi procedure multistage random sampling (MRS), sa
sluajnim izborom ispitanika unutar definisanih popisnih krugova. Procedura, dalje, u najveem
broju sluajeva podrazumeva korienje tehnike stop-and-go, koja obezbeuje sluajan izbor
domainstva, a u okviru njega se najee koriste Kishove tablice (ponekad poslednji roendan
u kalendarskoj godini). Sasvim je jasno da se ovom procedurom uzorkovanja eli obezbediti
jednakost ansi svakom pojedincu da bude izabran. Ukoliko je ovaj uslov ispunjen, onda je i
kalkulus za standardnu greku merenja jednostavan. Meutim, u praksi je nemogue ostvariti
sve zahteve terenskog rada. Najpre, problem se sastoji u tome to jednakost ansi da svaki
graanin bude izabran ne postoji usled injenice da u razliito doba dana nemaju svi jednake
anse da budu izabrani, tj. vremenski okvir prikupljanja podataka bitno odreuje devijacije u
realizaciji projektovanih uzoraka. Sistem zamena (replacement) ne reava problem ovih devijacija. Tu je takoe i problem neravnomernog odbijanja uestvovanja u istraivanju, koje varira
kako izmeu gradske i seoske sredine, tako i u okviru specifinih kohorti po razliitim demografskim obelejima. Dakle, prvi izvor nestandardne greke uzorkovanja jesu tekoe u terenskoj realizaciji projektovanog uzorka. Ovaj problem se najee reava poststratifikacijom. To
zapravo znai, prvo: da se priznaje lo terenski rad, i drugo: na ovaj nain se flagrantno sluajan
uzorak pretvara u kvotni uzorak. No, budui da je poststratifikacija uobiajena, uestala i, rekao
bih, univerzalna procedura, sve bi ovo i moglo da se tolerie ukoliko postoji razumna mera
odstupanja. Tako, npr. najee se preporuuje da ponderi u okviru poststratifikacije ne budu
manji od 0,5 niti vei od 2,0. No problem je u tome to se u naim uslovima poststratifikacija
samo prijavljuje kao procedura i, eventualno, istraivai navedu koje varijable (ili kohorte) koriste za nju. Pri tome nam se ne daju na uvid razmere i sama vrednost pondera, a ovo nije u
skladu sa naelom javnosti u naunom istraivanju kao jednim od kljunih principa od kojih
zavisi svako valjano empirijsko istraivanje. Dakle, poststratifikacija se stalno primenjuje, ali
mi nemamo informacije o nainu, stepenu i proporcijama u kojima se ona realizuje. Pri tome,
ostaje otvorena sumnja da se uskraivanjem informacija o poststratifikaciji zapravo eli prikriti
nestandardna greka merenja ili, tanije, onaj njen deo koji zavisi od kvaliteta rada na terenu.
S obzirom na to da se u pojedinim naunim istraivanjima ne daje ovaj podatak, i ovog puta,
kao primer koji pokazuje dubinu ovog problema, u Tabeli 5 prikazana su odstupanja u Evropskom istraivanju vrednosti. Ukoliko se kao kriterijum za kohorte uzmu varijable pol, godine
i obrazovanje, mogu se uoiti odstupanja drastina toliko da nikakvo ponderisnje ne moe
reiti dimenzije ovog problema. Npr. niti jedan jedini ispitanik u uzorku u kategoriji mukaraca
mlaih od 34 godine koji nemaju nikakvo obrazovanje ili imaju nezavrenu osnovnu kolu nije
zastupnjen, pri emu je uee ove kohorte u populaciji 0.005, a ista je stvar i sa enama u ovoj
kategoriji. Kada je re o kohorti mukarac mlai od 34 godine koji ima osnovnu kolu, proporcionalno uee u populaciji ove kohorte iznosi 0.035, a u realizovanom uzorku samo 0.001,
to je ostupanje od preko 26 puta. Jo je vei (ako uopte moe biti vei) problem sa enama
mlaim od 24 godina koje nemaju nikakvu ili imaju nezavrenu osnovnu kolu. U sluaju njih
odstupanje je gotovo 50 puta. Sa druge strane, broj mukaraca koji su mlai od 34 godine, a
imaju zavren fakultet prebaen je u realizovanom uzorku viestruko, a ponder u vrednosti
0.29 bio bi sasvim neprimeren; slino je i sa enama u ovoj kategoriji (ponder 0.27).
Dakle, re je o tako krupnim odstupanjima da je itavo istraivanje sa stanovita reprezentativnosti uzorka ozbiljno dovedeno u pitanje. Oito je da se diskrepanca u najveoj meri javlja
kada je re o varijabli obrazovanje, a ovo se, na osnovu istraivakog iskustva, jednostavno
deava zato to neobrazovani ispitanici bee iz istraivanja usled anksioznosti i frustracije
prilikom ispunjavanja upitnika i odgovaraju na pitanja koja jednostavno ne razumeju (ovde se
problem multuplikuje i ide u prilog naim argumetima vezanim za problem instrumentalizacije). Prema tome, nesuvislo je ovako krupna odstupanja ne prijaviti javnosti kada se prezentuju
rezultati istraivanja, a ponavljam, istraivanja koja su objavljena nam ne daju uvid u ovu dimenziju problema, nego se naprosto prijavljuje da je uraeno ponderisanje.
Tabela 6. Kriterijumi za poststratifikaciju u EVS-u na osnovu pola, godina i obrazovanja
Populacija
Proporcija
Uzorak
Proporcija
dif.
Muki 1834, bez kole i nezavrena osnovna
32.081
0.005
#DIV/0!
Muki 1834, osnovna
204.707
0.035
0.001
26.03
Muki 1834, srednja i via
558.032
0.095
184
0.124
0.77
Muki 1834, visoka
34.705
0.006
30
0.020
0.29
Muki 3554 bez kole i nezavrena osnovna
72.418
0.012
0.001
9.21
Muki 3554, osnovna
239.943
0.041
0.002
20.34
Muki 3554 srednja i via
640.719
0.110
183
0.123
0.89
Muki 3554, visoka
108.979
0.019
60
0.040
0.46
Muki 55+ bez kole i nezavrena osnovna
360.566
0.062
10
0.007
9.17
Muki 55+ osnovna
146.872
0.025
32
0.022
1.17
Muki 55+ srednja i via
317.053
0.054
134
0.090
0.60
Muki 55+ visoka
78.581
0.013
51
0.034
0.39
enski 1834, bez kole i nezavrena osnovna
31.268
0.005
#DIV/0!
enski1834, osnovna
195.821
0.033
0.001
49.80
enski 1834, srednja i via
537.208
0.092
198
0.133
0.69
enski 1834, visoka
52.784
0.009
49
0.033
0.27
enski 3554 bez kole i nezavrena osnovna
122.363
0.021
0.001
31.12
enski 3554, osnovna
308.759
0.053
0.004
13.09
enski 3554 srednja i via
560.258
0.096
212
0.142
0.67
enski 3554, visoka
100.915
0.017
76
0.051
0.34
enski 55+ bez kole i nezavrena osnovna
712.974
0.122
41
0.028
4.42
enski 55+ osnovna
199.794
0.034
47
0.032
1.08
enski 55+ srednja i via
199.704
0.034
121
0.081
0.42
enski 55+ visoka
34.403
0.006
45
0.030
0.19
Sasvim je jasno da je samo u ovoj dimenziji nestandardna greka merenja znatno vea od standardne greke merenja i da ozbiljno istraivanje mora da rauna sa ovim problemom te da
predloi mogua reenja. U isto vreme, kada se ovako krupna nestandardna greka uzorkovanja javi, istraivai bez veih problema uredno i sa argumentom validiraju podatke istiui kolika
je standardna greka merenja te da su uredno potovane procedure izbora ispitanika po po324 :
pisnim krugovima, kao i da su anketari dosledno koristili Kishove tablice. Dakle, nauna javnost
se obmanjuje samo da bi se opravdalo samo istraivanje. Uskraivanje ovako znaajnih informacija ni na koji nain ne doprinosi kvalitetu istraivanja i, konsekventno, daleko je od duha
nauke kao sistema miljenja koji podrazumeva da se svi problemi istiu i da se za te probleme
trae najbolja mogua reenja. Pretvaranje da je sve u redu u situacijama kada je tako oito da
nita nije u redu jeste jedan o najveih problema koji imamo u drutvenim istraivanjima danas.
Kljuno pitanje kada je o nestandardnoj greki uzorkovanja re jeste pitanje razloga zato ona
nastaje. Na samom poetku naznaio sam neke od objektivnih razloga (Cox, 1970; Moser & Kalton 1975; Kpedepko, 1982). Ovi razlozi jesu rezultat injenice da se svako istraivanje odvija u
realnim ivotnim uslovima i da nije mogue tokom samog prikupljanja podataka potovati sve
rigidne procedure koje zahteva teorija.114 Meutim, problem nije u takvim potekoama i one
ni na koji nain ne mogu biti opravdanje za ovako krupna odstupanja koje smo prikazali.
Dva su kljuna razloga zbog kojih se poveava nestandardna greka uzorkovanja u naim
uslovima. Prvo, to je problem obuenosti anketara. U naim uslovima naprosto se zaboravlja,
ili se tom pitanju ne posveuje dovoljna panja, koliko su sami anketari znaajni za kvalitet
istraivanja. To su pojedinci koji direktno komuniciraju sa ispitanicima i od njih direktno dobijaju odgovore. To znai da se i samom izboru anketara i njihovoj obuci mora posvetiti posebna
panja (Pool & Pool, 1971). U naim uslovima, meutim, anketari se bez ikakve ozbiljne profesionalne selekcije ukljuuju u istraivanje, a njihova obuka gotovo nikada nije dua od jednog dana (itaj, nekoliko sati). Rezultat ovako nemarnog odnosa prema onima koji prikupljaju
podatke je da anketari, nedovoljno obueni, nedovoljno pripremljeni, nedovoljno motivisani,
naprosto gledaju da to pre zavre posao, pri emu esto ne potuju procedure koje su im zadate, a neretko ni njih ni njihov znaaj ne razumeju u potpunosti.
Drugi razlog koji je vezan za samo terensko prikupljanje podataka, a koji predstavlja izvor dela
nestandardne greke merenja, jeste neadekvatan monitoring i verifikacija procesa terenskog prikupljanja podataka (De Vaus, 2002). Naime, nain da se eventualno koriguju rad anketara, kao i
njihovi propusti, jeste da se prati terensko prikupljanje podataka i da se intervenie po potrebi.
Ovo praenje podrazumeva permanentan celodnevni kontakt sa anketarima te ozbiljan rad regionalnih koordinatora na terenu.115 Ovakav pristup, uistinu, poveava trokove istraivanja, ali
svakako garantuje njihov kvalitet. Naalost, ekonomija istraivanja esto diktira odsustvo dobre
prakse u ovom pogledu, a kao rezultat se neizbeno javlja efekat crne kutije, naime, istraivanje
izae na teren, ne znamo ta se deava u meuvremenu, a onda podaci uu u raunar.
Paralelno sa problemom monitoringa, javlja se i problem verifikacije (Long, 1992). U naim
uslovima verifikacija se najee obavlja telefonski. Ovo je, naalost, siguran nain da ona izgubi smisao. Naime, anketari donesu podatke sa terena, ostave brojeve telefona ispitanika koje su
navodno intervjuisali, a kontrolori obino na 10% svih ispitanika provere rad anketara. Nakon
potvrde da su anketari obavili anketiranje ispitanika, istraivai konstatuju da je sve u redu, pri
emu neretko nita nije u redu. Problem je u tome to u praksi anketari mahom prijavljuju telefone svojih prijatelja i rodbine, a ko ispunjava upitnike, ostaje otvoreno pitanje. S obzirom na to
da su zbog smanjenja trokova anketari obino iz mesta u kojima vre anketiranje116, ne predstavlja im posebno veliki problem da obezbede brojeve telefona ljudi koji e potvrditi uee u
anketi. Zvui banalno, ali je naalost neretko stvarno.
114
Tanije, jeste mogue, ali bi to bio enorman utroak vremena i novca
Po mom iskustvu, najbolji nain monitoringa jeste direktni nadzor, koji podrazumeva da koordinator ide na teren sa grupom anketara i neposredno nadgleda njihov rad
115
116
Ovo je jedan od velikih problema. Po mom iskustvu, mnogo je bolje kada anketari idu u grad (mesto) u kome ne ive.
Naravno, u svetlosti naznaenih izvora nestandardne greke uzorkovanja, istraivai e esto,

u odbranu kvaliteta istraivanja, isticati pravila i procedure koje primenjuju u samoj kancelariji,
kao to je logika kontrola kao jedan od naina da se itavo istraivanje dri pod kontrolom.
Sve iznesene kritike istraivanja mogu se odbaciti na ovaj nain. No, ako je tano da se kotnrola
moe obavljati iz kancelarije i u kancelariji, kako onda objasniti krupna odstupanja izmeu
projektovanog i realizovanog uzorka? Stvar je u sutini jednostavna. Kvantitativno istraivanje
je terensko istraivanje i, kao takvom, klju njegovog uspeha jesu poslovi koji se odvijaju na
terenu, a ne u kancelariji. Pri tom, ni na koji nain ne treba umanjiti znaaj konceptualizacije,
operacionalizacije, instrumentalizacije, statistike analize poataka i svih ostalih poslova koji se
obavljaju u kancelariji. Ali, sve to se deava u kancelariji je pod kontrolom ili se moe staviti
pod kontrolu. Sutina problema kvaliteta drutvenih istraivanja u Srbiji jeste zapravo odsustvo kvaliteta terenskog rada.
Prema tome, svako istraivanje sadri
standardnu i nestandardnu greku
merenja. Stoga, namesto to se u
istraivanjima prijavljuje samo standardna greka merenja, potrebno je prijaviti
i ukupnu greku merenja (Bulmer, 1993)
koja je prikazana na Slici 1.
Slika 1. Kompozicija ukupne greke uzorkovanja117
Osnovni uslov da se greka na ovaj nain

meri i prikazuje jeste da istraivai obezbede sve informacije koje su neophone kako bi publika imala realan uvid u sve procedure, kako na papiru, tako i u stvarnosti.
3. Umesto zakljuka
itava goreizvedena kritika analiza je svakako partikularna. Sasvim je jasno da, osim problema na koje smo ukazali, postoji itav niz drugih koji su takoe otvoreni i o kojima treba
razgovarati. Stav je autora, meutim, da problemi na kojima se insistira u ovom tekstu jesu
najznaajniji ili prvi na listi koje moemo/treba da reavamo. Kako bi se popravilo stanje sa
drutvenim istraivanjima na osnovu navedene analize, moe se preporuiti sledee:

117
Potovati osnovna i dobropoznata pravila kada se formuliu pitanja u upitniku;

Koristiti testove za validaciju pitanja;
Obavezno realizovati pilot istraivanja;
Preispitati konceptualnu validnost u skladu sa lokalnim znanjem;
Potovati pravila vezana za mere relijabilnosti kada se koriste skale i pitanja iz
meunarodnih istraivanja;
Posebno obratiti panju na sve aspekte nestanardne greke uzorkovanja;
Posvetiti veu panju selekciji, treningu i obuci anketara;
Utvrditi rigoroznije mere monitoringa i verifikacije (CAPI je jedna od mogunosti);
Prijaviti jasno, javno i precizno poststratifikaciju;
Prikazati ukupnu greku, a ne samo standardnu greku uzorkovanja.
Preuzeto iz Bulmer, M. Social research in developing countries, 1993
326 :
Srpska tranzicija u sociolokom

ogledalu
328 :
Saetak
Predmet istraivanja su tekstovi o transformaciji Srbije objavljeni tokom poslednjih dvadeset
godina u dva domaa socioloka asopisa118. Cilj je utvrivanje naina na koji su sociolozi i ostali
naunici koji su objavljivali u sociolokim asopisima shvatali postsocijalistiku transformaciju.
Rezultati istraivanja bazirani su na analizi sadraja tekstova koji se direktno ili indirektno bave
pojmom tranzicije.
Kljune rei: tranzicija, socijalizam, kapitalizam, Srbija, Jugoslavija.
1. Uvod
Prethodne dve decenije u Srbiji su obeleene razliitim temama, meu kojima jedno od centralnih mesta zauzima tranzicija. Ma koliko teorijski kritikovan kao izraz naivnog jednolinearnog
deterministikog pogleda na istoriju (Lazi, 2005: 120), ovaj pojam se odomaio ne samo u
stunoj javnosti ve i meu laicima. tavie, moglo bi se tvrditi da svoju popularnost termin
duguje upravo naglaenom ideolokom sadraju. U tom smislu, njime se oznaava prelaz sa
nieg na vii nivo organizacije i reprodukcije drutvenog ivota. Vii nivo predstavlja kapitalizam, ija je superiornost nad socijalizmom istaknuta kao samorazumljiva i neupitna. Tranzicija, dakle, predstavlja uspon koji treba savladati da bi se dostigao vii drutveni nivo. Otuda
ona podrazumeva tegoban period, posle koga sledi nagrada u vidu ulaska u ovozemaljsko
carstvo slobode i blagostanja. Olakavajuu okolnost drutvima koja krenu ovim putem predstavlja to to postoje jasno definisana trasa i putokazi, odnosno, uzor koji treba slediti. Re je
o zapadnom modelu liberalne demokratije koju odlikuje trini privredni sistem zasnovan na
privatnom vlasnitvu i demokratija zasnovana na viepartijskom politikom sistemu. Mobilizatorski potencijal pojma tranzicija poiva na uverenju da e iz dodira sa zapadnim drutvima
i slinosti ekonomsko-politikih sistema proistei priblian nivo politikih sloboda i ekonomskog blagostanja.
Analiza procesa tranzicije u tom smislu imala bi za cilj, s jedne strane, praenje brzine kojom
se tranzicija odvija u pojedinim zemljama, a sa druge strane, utvrivanje razloga zbog kojih
pojedina drutva, eventualno, zaostaju ili odstupaju od predviene putanje.
Cilj naeg rada je da ustanovimo je li u srpskoj sociologiji kao dominantna prihvaena
ideoloko-teorijska tranziciona matrica, odnosno, da li je u tom pogledu bilo kolebanja s obzirom na razliite periode koji se mogu prepoznati u toku transformacije srpskog drutva. Pod
terminom tranziciona matrica podrazumevamo model u kome socijalizam, koji je opisan kao
lo sistem, predstavlja poetnu taku, a kapitalizam, koji je opisan kao dobar sistem, predstavlja odredite, dok se izmeu njih nalazi tegoban put prilagoavanja novom sistemu.
Uprkos tome to je re o relativno kratkom istorijskom periodu, mogli bismo, radi lake orijentacije, u okviru dveju posmatranih decenija omeiti tri vremenska perioda. Prvi poinje
1989. godine padom Berlinskog zida i traje do 1992. godine, odnosno, do konanog raspada
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Drugi period okonan je padom reima
Slobodana Miloevia, dok se trei poklapa sa prvom dekadom 21. veka.
Mada smo rad nazvali socioloki pogled na transformaciju srpskog drutva, on, zbog svog
predmetnog okvira, ne predstavlja potpunu sliku onoga to su sociolozi napisali o toj temi.
Znaajni doprinosi nalaze se u razliitim zbornicima i autorskim ili koautorskim studijama, kao
118
Re je o asopisima Sociologija i Socioloki pregled

i u prilozima objavljenim u drugim asopisima iz oblasti drutvenih nauka kod nas i u svetu119.
Meutim, za relativno kratko vreme koje nam je stajalo na raspolaganju nije bilo mogue analizirati sve tekstove, pa smo se odluili za izbor koji bi, po logici naunog rada, trebalo da bude
reprezentativan. Naime, objavljivanje u strunim asopisima smatra se najbrim i najadekvatnijim nainom da autori upoznaju naunu zajednicu sa svojim istraivanjima. No, ako to, iz
razliitih razloga, nije bio sluaj sa istraivanjima transformacije srpskog drutva, smatramo
da slika emitovana iz analize radova objavljenih u Sociologiji i Sociolokom pregledu nije iskrivljena u meri da ne odgovara optem duhu vremena. Na osnovu liste izvora (videti u prilogu),
jasno je da je relativno mali broj tekstova direktno posveen razliitim aspektima tranzicije ili
fenomenu samom. Zbog toga smo u analizu ukljuili i tekstove koji se bave drugim pitanjima,
ali ih stavljaju u kontekst tranzicije ili ih dovode u vezu s njom. Takvi tekstovi su dragoceni iz
dva razloga. S jedne strane, u njima je, u manje ili vie razvijenom obliku, izloeno shvatanje
tranzicije. ak i kada je to shvatanje dato u naznakama, ono pomae da se upotpuni slika o
indikatorima na osnovu kojih smo pratili socioloki pogled na tranziciju. S druge strane, takvi
tekstovi direktno se odnose na posledice tranzicije, o emu e u tekstu takoe biti rei.
Najzad, kada je o metodologiji re, podaci su prikupljeni i sreeni na nain koji omoguava
analizu sadraja tekstova koji su od interesa za nau temu. U tom smislu, svaki tekst smo posmatrali s obzirom na to da li su i na koji nain u njemu predstavljena pitanja (teme) koja smo
smatrali znaajnim za nae istraivanje (ili dobijanje uvida u socioloki prikaz tranzicije u Srbiji i
sl.) Prvo pitanje tie se naina na koji autori shvataju poetnu i krajnju taku tranzicije. Drugim
reima, tragali smo za onim elementima u tekstovima koji opisuju, s jedne strane, socijalizam
(odnosno, jugoslovenski socijalizam), a sa druge strane, kapitalizam. Drugo pitanje tie se pretpostavljenih uzroka tranzicije. Ovo pitanje, drugaije postavljeno, glasi: zato je propao socijalizam (u Jugoslaviji), odnosno, koji inioci su doveli do njegove delegitimizacije i propasti? Mada
je ono u vezi sa prethodnima, posebnu panju smo posvetili treem pitanju koje se odnosi na
aktere tranzicije. U tom smislu, zanimalo nas je ko su njeni opaeni nosioci, a ko protivnici i
neprijatelji. Sledee pitanje odnosi se na tegobe (posledice) tranzicije, bez obzira na to je li re
o oekivanim ili percipiranim posledicama. S obzirom na to da je u jugoslovenskoj drutvenoj
misli do 1990. godine bilo rasprostranjeno uverenje da je jugoslovenski put u socijalizam
specifian, interesovalo nas je da li je, odnosno, na koji nain ono deo objanjenja drutvene
transformacije u Srbiji. Ova napomena je vana jer upuuje na alternativni pristup poznat pod
nazivom zavisnost od preenog puta, (kojim se) nastojalo reagovati na sirovu ideologinost
teze o tranziciji, i to tako to se naglaavala istorijska specifinost, kako drutava koja se menjaju
(razliiti oblici prethodno postojeih komunistikih modela) tako i drutava ije se institucionalne forme pokuavaju podraavati (razliiti oblici kapitalizma) (Lazi, 2005: 121).
2. Rezultati istraivanja
2.1. I period izmeu pada Berlinskog zida i pada Jugoslavije
Najznaajniji izvori iz ovog perioda su autorizovani prilozi trideset autora koji su poetkom oktobra 1990. godine uestvovali na naunom skupu Kriza u Jugoslaviji i uporita reformi (Sociologija, broj 4/1990) i etvorobroj asopisa Socioloki pregled (14/1993), u kome su objavljeni
odgovori znaajnih srpskih sociologa na anketu posveenu pitanju: u kakvom smo to drutvu,
zapravo, ostali da ivimo? Mada je pomenuti broj Sociolokog pregleda objavljen nakon raspada
Jugoslavije, on po svom sadraju pripada prvom posmatranom periodu jer se bavi temeljnim
pitanjima uspostavljanja teorijskog okvira za analizu drutva zahvaenog promenama.
Posebnu i veoma veliku vrednost imala bi analiza intervjua i drugih napisa objavljenih ili emitovanih u masovnim medijima. Takvu
analizu bie mogue obaviti tek kada se dovri izrada elektronske baze podataka o personalnim biografijama svih autora.
119
330 :
Naravno, kljuna promena koja je brinula ne samo graane ve i sociologe odnosila se na

promenu, odnosno, potencijalnu promenu dravnog okvira, kao i opasnosti od oruanih
sukoba koje su se pojavile, ili e se pojaviti, s tim u vezi. Krah socijalizma u Istonoj Evropi i
Jugoslaviji zbog toga je posmatran kroz prizmu ovih dogaaja i gotovo da nema nijednog
teksta iz tog vremena koji odvaja te teme. Uprkos njihovoj proetosti, mogue je primetiti
da se, osim pitanja uzroka raspada socijalizma, veoma jasno kristalizovao i problem kuda i
kako dalje? Upravo kroz odgovor na ovo pitanje moemo prepoznati odnos prema znaaju i
znaenju tranzicije u radovima naih autora.
Prilozi koji su predmet nae panje daleko su od razvijenih teorijskih okvira. tavie, oni predstavljaju manje ili vie maglovite ideje o tome u kojoj sociolokoj tradiciji bi te okvire trebalo
razvijati. Uprkos tome, oni su znaajni za ocenu intelektualne klime koja je vladala u to vreme.
Tako, na primer, uro Kovaevi, otvarajui skup o jugoslovenskoj krizi, nudi opti okvir za
raspravu koji po svim karakteristikama odgovara tranzicionom teorijsko-ideolokom okviru. U
tom kratkom prilogu vrlo eksplicitno se iznosi stav o potrebi odbacivanja neeljene prolosti
koju karakteriu autoritarni reimi, zatim predoava viziju moderne, demokratske zajednice i
poretka slobode koji predstavljaju cilj i ukazuje na krajnje teak i mukotrpan unutranji put
da se navedeni cilj dostigne, ali i zakljuuje da je taj put neizbean. Najzad, uprkos svesti o
razlikama izmeu istonoevropskih drutava, na vie mesta se implicira da one nisu takve da
bi zahtevale alternativne puteve razvoja120 (Kovaevi, 1990).
Listajui dalje ovaj zbornik saoptenja i radova, italac e, meutim, veoma retko naii na termin tranzicija. Zapravo, umesto njega, u saoptenjima koja imaju ambiciju da objasne propast socijalizma nailazie na veoma razliite teorijske okvire i veoma raznolika objanjenja promena koje su zahvatile Jugoslaviju. Jovan Teokarevi navodi itavu listu inilaca i objanjenja
sloma socijalizma, poev od onih koji ukazuju na prirodu socijalistikog reima, navodno, suprotnog ljudskoj prirodi ili na tradiciju istonoevropskih drutava, preko onih koji u prvi plan
istiu neispunjena oekivanja stanovnitva, odnosno, prekrena obeanja komunistike elite
o ekonomskom blagostanju, do onih koji govore o pobedi liberalne nad komunistikom ideologijom. Mada ne zaboravlja da pomene ni razliite teorije zavere i moralno motivisane akcije
graana, Teokarevi najplodnijim smatra okvir koji naglaava tezu o proleu nacija, odnosno,
koji u prvi plan istie nacionalnu komponentu, tit i ma promena koje su zahvatile Istonu
Evropu (Teokarevi, 1990). Nacionalistiku komponentu u prvi plan stavlja i Boidar Jaki sa
strahom predviajui zamenu titoistikog totalitarizma ovinistikim totalitarizmom u svim
jugoslovenskim federalnim jedinicama (Jaki, 1990). Oba ova objanjenja promena koje su
zahvatile Istonu Evropu, odnosno, Jugoslaviju, mada nedovoljno razvijena, daleko su od teze
o tranziciji.
Veoma znaajan pokuaj objanjenja jugoslovenskog sluaja iz perspektive svetsko-sistemske
teorije izneo je Milan Popovi. Iz tog okvira proistekla su predvianja da ne postoji verovatnoa
za uspostavljanje potpuno trino orijentisane ekonomije (slobodnog najamnog rada) i stabilne demokratske politike, odnosno, da je verovatnoa za uspostavljanje barem delimino
trine ekonomije (delimino slobodnog rada) i barem organieno demokratske politike
odnosno drave u Jugoslaviji polovina. Nasuprot tome, istu polovinu verovatnou ima
uspostavljanje trino ili komandno orijentisane ekonomije (neslobodnog ili poluslobodnog
rada), verovatno pod dominacijom centra, i politike diktature ovog ili onog tipa (Popovi,
120
Opirnije videti u (Kovaevi, 1990: 391393). Mada je saoptenje, pre svega, imalo za cilj da ukae na znaaj, pa ak i nunost opstanka Jugoslavije za evropeizaciju itavog prostora, ono je vrlo jasno favorizovalo tranziciju kao pojmovni okvir u kome se drutvene
promene moraju zamiljati.
1990: 4245). Uprkos, iz dananje perspektive posmatrano, realistinim predvianjima koje je

iznedrio, ovaj pristup nije stekao znatniji broj pristalica, mada je zalaganje za sintezu liberalizma i komunizma radi komponovanja neke vrste socijaldemokratske vizije budunosti steklo
znaajnu popularnost meu srpskim sociolozima. Jedna od njih je i Radmila Nakarada, iji
doprinos ovom skupu istiemo pre svega jer je autorka meu prvima istakla nedovoljnost
postojeih teorijskih paradigmi za objanjenje tadanjih promena. Osim nepostojanja adekvatne teorije za identifikovanje uzroka, u ovom prilogu je istaknuto i nepostojanje aktera koji
bi promene vodili u pravcu kombinovanja demokratskog socijalizma i demokratskog kapitalizama koji autorka smatra razvojno poeljnim. U te aktere autorka svrstava nezavisne sindikate, aktiviste razliitih socijalnih pokreta i socijaldemokratski orijentisanu inteligenciju koja je
marginalizovana (Nakarada, 1990). Drugi autori poput Alije Hodia i Mladena Lazia takoe
su ukazali na to da nedostaju pretpostavke koje bi vodile u pravcu liberalnodemokratske tranzicije. Hodi upuuje na nedostatak vrednosnih pretpostavki jer je Jugoslavija bila, po njegovom miljenju, predmoderno drutvo u kome ak nije ni bilo aktera koji bi bili zainteresovani
za promenu vrednosnog sistema (Hodi, 1990). Lazi, s druge strane, ukazuje na nepostojanje
drutvene grupe koja moe da preuzme ulogu preduzetnika (menadera, privatnih vlasnika
itd.). Uprkos tome to se veina stanovnitva protivi starom poretku, u toj praktino neizdiferenciranoj masi nema ni jedne grupacije koja moe da preuzme izgradnju novog tipa drutva.
Na osnovu ovako pesimistinog zakljuka, Lazi postavlja jedno, u to vreme (a i danas), nepopularno ali proroko pitanje: da li postoji bilo koji drugi nain za uvoenje trine ekonomije
(...) nego krajnje radikalna reprivatizacija po bilo koju cenu, po cenu (kao to je u Maarskoj
poelo) pljake, rasprodaje, korupcije itd. Nije li, dakle, nuno da sve bude dozvoljeno samo
da bi se stvorila drutvena snaga koja moe da se pojavi kao zatitnik principa kapitalistike
proizvodnje? (Lazi, 1990)121
Navedenim gleditima treba pridruiti nekoliko stanovita izloenih u anketi Sociolokog
pregleda iz 1993. godine. U prvom redu, ovde mislimo na odgovore Miroslava Peujlia, koji
bez uvijanja odbacuje tezu o tranziciji122 nazivajui je duhovnom preprekom realnoj percepciji sveta u kome ivimo. Nasuprot toj tezi, koju svrstava u stare i prevaziene paradigme,
on navodi teoriju haosa i tezu o novom svetskom poretku kao nove paradigme koje bolje
objaanjavaju aktuelne promene na prostoru Jugoslavije (Peujli, 1993). Takoe, elimo da
istaknemo gledite Zagorke Golubovi koja naglaava da za analizu dananje haotine i
neprozirne situacije nastale posle sloma realnog socijalizma (...) ni jedna postojea socioloka
paradigma nije u stanju da ponudi valjane odgovore (Golubovi, 1993: 39). Ona situaciju u
bivoj Jugoslaviji shvata kao retrogradnu pa joj se iz tog razloga izraz prelazno drutvo ini
neprimerenim. Na kraju, treba navesti gledite Mladena Lazia, koji na ovom mestu vrlo eksplicitno dovodi u pitanje naivno oekivanje da e slobodni izbori koji ukidaju politiki monopol, i uvoenje trita (privatizacija itd.), kao neposredna konsekvenca, promeniti sistem,
doneti prosperitet i ko zna ta sve jo (Lazi, 1993: 71).123
Neto ekstenzivniji prikaz navedenih gledita svedoi o tome da promene koje su nastupile
krahom socijalistikih reima u Istonoj Evropi, a koje su oznaene pojmom tranzicija, meu
121
Oekivano negativan odgovor na ovo pitanje pomae u razumevanju mnogih posledica tranzicije, ali i otvara jo jednu dilemu.
Naime, mogu li se oni koji su do bogatstva doli pljakom i korupcijom ikada pojaviti kao zatitnici principa kapitalistike proizvodnje
ili e, posebno kada ojaaju svoju ekonomsku poziciju, teiti reprodukovanju sistema u kome se najbolje snalaze?
122
On je naziva liberalna teorija kraja istorije i izjednaava je sa marksistikom teorijom o besklasnoj zajednici jer su obe proizvod ideje
linearnog napretka i strogog determinizma.
Ostali autori koji se pojavljuju u ovoj anketi bave se drugim pitanjima vezanim, pre svega, za raspad Jugoslavije. Za nas su ti tekstovi
interesantni jer se u nekima od njih (Boli, 1993) pojavljuje tema socijalnih posledica tekuih promena, koja e vremenom zauzimati
sve vie prostora u sociolokim radovima.
123
332 :
sociolozima u Srbiji nisu protumaene na takav nain. Od deset navedenih stanovita, samo
jedno podrava tezu o tranziciji, dok se ostala kreu u irokom rasponu od njenog potpunog
odbacivanja, preko izlaganja alternativnih gledita, do potrage za novim, jo nepostojeim okvirima koji bi objasnili deavanja u Jugoslaviji. Uprkos visokom stepenu teorijskog pluralizma,
mogue je uoiti zajedniku nit koja je povezivala veinu izraenih gledita. U njima je prisutna
kritika socijalizma, ali ni budunost koja se nasluivala nakon njegovog iznenadnog sloma nije
obeavala nita dobro. Zapravo, dva kljuna stuba tranzicije slobodni izbori i slobodno trite
sa privatizacijom predstavljali su u zateenim uslovima kanale kroz koje se u drutvenu svakodnevicu uvukao nacionalizam i pljaka drutvene imovine preko korupcije. Paradoksalno je
da dvadeset godina nakon poetka tranzicije ova dva inioca mnogi sociolozi shvataju kao
osnovne prepreke za njen dovretak. Drugim reima, paradoks se sastoji u tome to je tranzicija onemoguila samu sebe.
Umesto zakljuka, mogli bismo rei da sociologija u prvoj postsocijalistikoj fazi nije dala odgovore na pitanja kuda i kako dalje, ali je pripremila teren za taj odgovor. Pomenuti teorijski
pluralizam bio je vaan pokazatelj izlaska sociologije iz ideolokog zatoenitva u kome se
nalazila tokom socijalistikog perioda (Vuleti, 1994). Naalost, to je bio kratkotrajan uzlet jer,
kao to emo videti, konstituisanje sociologije kao nauke kod nas je (jo jednom) preseeno
(Lazi, 1993).
2.2. II period obraun sa socijalistikim nasleem
Tokom druge polovine 20. veka, sve do kraja osamdesetih godina, socijalizam i kapitalizam
su shvatani kao alternativni drutveni sistemi. Nakon sticanja politike nezavisnosti, mnoga
drutva u Africi i Aziji nalazila su se pred ozbiljnom dilemom kojim putem krenuti (Vestad,
2007). Teorija konvergencije koja se pojavila sedamdesetih godina 20. veka svedoi o tome da
su ta dva socijalna tipa posmatrana kao drutva istog ranga. Naime, o oba sluaja razmiljalo
se kao o industrijskim drutvima u kojima drava organizuje privredu. Ne ulazei u pitanje
ispravnosti ovakvih analiza, cilj nam je da ukaemo na ogromnu razliku koju je u tom pogledu
napravila teza o tranziciji. Socijalizam ne samo da vie nije predstavljao realnu alternativu ve
je opisan kao tip drutvenog organizovanja nieg ranga. Tako je, na primer, staljinizam kao,
navodno, autentini oblik socijalizma predstavljen kao oblik varvarstva, a oivele su i teorije
o totalitarizmu koje su socijalizam poistoveivale sa faizmom. S druge strane, kapitalizam u
svom liberalno-demokratskom obliku predstavljen je kao kraj istorije, odnosno, poslednja
stepenica u razvoju oveanstva na kojoj su ispunjene sve ljudske tenje (osim, moda, one o
priznanju) (Fukujama, 1992).
itajui tekstove o drutvenim promenama i situaciji u drutvu koji su se pojavili do 2000. godine, moemo zakljuiti da je predoena matrica, naroito nakon 1993. godine, postala dominantna i u srpskoj sociolokoj periodici. Meu 22 posmatrana teksta koja se u tom periodu, na
ovaj ili onaj nain, osvru na karakteristike socijalizma i kapitalizma, nema nijednog u kome je
socijalizam afirmativno predstavljen. U dva priloga se ne daju nikakve ocene socijalizma, dok
su svi ostali veoma kritini prema starom reimu. Ovde emo navesti samo glavne pravce kritika, bez uputanja u ocenu njihovih saznajnih dometa ili ideoloke usmerenosti. Uostalom, o
oblicima kritike socijalizma u domaoj sociologiji postoji temeljna istoimena studija (Ili, 1998).
Na prvom mestu, socijalizam se kritikuje kao politiki neslobodno drutvo. U tom smislu, govori se o autoritarizmu, totalitarizmu, nedemokratinosti, dominaciji politike nad svim oblastima drutvenog ivota. Kritika politike sfere predstavlja, dakle, zajedniki imenitelj u 19 od
20 analiziranih tekstova. Odmah zatim (u 13 tekstova) sledi kritika ekonomske sfere. Ona je
tesno povezana s prethodnom kritikom politikog sistema usled dominacije shvatanja o sodometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 333
cijalizmu kao politikom drutvu u kome se ekonomija shvata kao slukinja politike124, to
vodi neefikasnosti, birokratskom karakteru upravljanja resursima, pogrenoj ekonomiji itd.
Interesantno je da se, osim sintagme komandna ekonomija, to je samo po sebi negativno,
izraz planska ekonomija takoe koristi u negativnom vrednosnom kontekstu.
Takav politiki i ekonomski sistem proizvodi kvazimoderno, kvaziinventivno drutvo, drutvo
pasivnih graana u kome vladaju ideoloko jednoumlje, iracionalnost i tradicionalne vrednosti kao to su egalitarizam i kolektivizam. Ovo je, u najkraem, lajtmotiv kritika kulturnog
podsistema koje se javljaju u deset tekstova. Najzad, nije izostala ni kritika socijalne strukture
socijalizma, ali nju sadre svega tri teksta o nejednakoj raspodeli drutvene moi izmeu
drutvenih grupa, a samo na jednom mestu se pominje pauperizacija, odnosno, reima autora, svoenje stanovnitva na prosjake.
Treba ponoviti da su kritike socijalizma uopte uzev vrlo retko originalne. One najee sadre
primenu dosta starih, a esto i anahronih argumenata do kojih se dolazi iz druge ili tree ruke.
Autori su retko svesni svih izvora vlastite argumentacije, to je delom objanjivo njihovom
esto nedovoljnom obavetenou, a delom neposrednom politizovanou iji emotivni
naboj oteava sticanje uvida u izvore vlastitih pogleda (Ili, 1998: 1213).
Na kraju treba rei da su samo u dva teksta, osim ve pomenutih kritika, istaknute i dobre
strane socijalizma. Re je o punoj zaposlenosti enske radne snage i, istina, normativnoj jednakosti meu polovima, odnosno, socijalnoj sigurnosti zaposlenih. Interesantno je primetiti da
su pozitivne aspekte socijalizma uoili samo oni autori koji su se bavili konkretnim pitanjima
na mikronivou.
S druge strane, o kapitalizmu se pie kao o sistemu dijametralno suprotnih obeleja. Manihejska matrica najbolje se moe uoiti u donjoj tabeli koja je sainjena na osnovu kljunih karakteristika socijalizma, odnosno, kapitalizma navedenih u pomenutim tekstovima.
Tabela 1: Uporedna analiza socijalizma i kapitalizma prema miljenju srpskih sociologa u poslednjoj deceniji 20. veka
Socijalizam
Kapitalizam
parlamentarna demokratija
124
totalitarizam
pravna drava
jednopartijski sistem
viepartijski sistem
partijska drava
vladavina prava
monizam
pluralistiko drutvo
autokraski reim
demokratija
nedovoljna potronja
potronja prema potrebama
plan
trite
komandna ekonomija
preduzetnitvo
dravna svojina
privatna svojina
neefikasnost
efikasna ekonomija i produktivnost
iracionalnost
racionalnost
tradicionalizam, kvazimodernizacija
modernost
kolektivizam
individalizam
dominacija politike nad svim oblastima
slobodni mediji
O neplodnosti ovakvog gledita najubedljivije je u naoj sociologiji pisao Mladen Lazi (Lazi, 1994; 2005. itd.)
334 :
Ve povran pogled na Tabelu 1 ukazuje na to da je teza o tranziciji ostavila snaan utisak na

domae sociologe, bar kada je re o vienju njenog poetka i ishoda, odnosno, shvatanju socijalizma i kapitalizma.
Razlozi za nekritiki kritian odnos prema socijalizmu su viestruki. S jedne strane, analizirani
tekstovi upuuju na konaan obraun sa socijalizmom kao starim nefunkcionalnim sistemom
ali, s druge strane, kroz njih se reflektuje i stav autora prema tadanjem reimu koji je doivljen
kao direktan nastavak starog. Izmeu socijalizma i postsocijalizma se ee istiu paralele i
dodaju negativne karakteristike koje je potonji poprimio, a kada se pie o konkretnim temama,
to je neretko u funkciji kritike aktuelnih politikih i drutvenih procesa.
Ovaj zakljuak bi se mogao potkrepiti i produbiti izvetajem o analizi inilaca koji su pokrenuli
promene, zatim prepoznatih aktera promena i specifinostima srpske tranzicije.
Odmah treba rei da su ova pitanja predmet tek treine analiziranih tekstova. Kada je re o
iniocima koji su pokrenuli proces promena, miljenja su podeljena na ona koja u prvi plan
istiu unutranje faktore, odnosno, krizu jugoslovenskog socijalizma, i ona koja naglaavaju
uticaj spoljnih faktora, meu kojima se izdvaja raspad SSSR. Bilo kako bilo, kataklizma socijalizma, na unutranjem, odnosno, svetskom planu predstavljala je, prema miljenju naih sociologa, zamajac promena u Jugoslaviji/Srbiji. Ako bismo ovu temu proirili ukljuivanjem radova koji su se bavili analizom uzroka rata u bivoj Jugoslaviji i njenog raspada, spektar inilaca
bi se unekoliko poveao. Nekoliko radova koji se ire bave ovom problematikom vredelo bi
detaljnije prikazati jer ukazuju na vei broj meusobno povezanih faktora koji su delovali na
razliitim nivoima, meutim, to bi nas udaljilo od nae osnovne teme.125
Opaene aktere promena mogli bismo podeliti u dve kategorije. Prvu ine akteri koji usmeravaju promene ka eljenom cilju, a drugu oni koji se suprotstavljaju promenama time to ih usporavaju ili onemoguavaju. U prvoj kategoriji su pripadnici opozicionih politikih partija liberalnodemokratske orijentacije, koji se ponekad nazivaju nova politika elita. Takoe, pojedini
autori kao aktere istiu nove preduzetnike. Znaajno je, meutim, naglasiti da se uglavnom
ukazuje na slabost ovih aktera, bilo zbog njihove unutranje diferencijacije (npr, na liberalno
i nacionalistiki orijentisanu opoziciju), bilo zbog snage neprijatelja tranzicije. U tu drugu kategoriju se, takoe, uglavnom svrstavaju politiki akteri koji su oznaeni kao vladajui reim,
vladajua elita ili vladajua partija, ali najee personalizovani u liku Slobodana Miloevia.
Snaga, makar i ovako personalizovanog neprijatelja, inila se ogromnom u meri da je uticala
na skretanje toka srpske tranzicije bilo na stranputicu, bilo u blokadu.
S tim u vezi je i shvatanje specifinosti srpske tranzije. Naime, s obzirom na preovlaujuu tezu
o specifinosti jugoslovenskog puta u socijalizam, koja je u znatnoj meri bila mitologizovana
sukobom Tita i Staljina, moglo se oekivati da e se, konsekventno tome, razviti i shvatanje
o specifinosti jugoslovenske/srpske tranzicije. Meutim, kako pie Zagorka Golubovi, tek
sa raspadom realnog socijalizma Jugoslavija je dola svesti o tome u kojoj meri jo uvek pripada tom tipu sistema (Golubovi, 1993). Ono to e se istai kao specifinost srpske tranzicije
samo je delom bilo u vezi sa karakterom prethodnog reima, a sutinski je bilo povezano sa
odnosima u Federaciji, odnosno, sa njenim raspadom i ratovima za jugoslovensko naslee.
Rezimirajui osnovne ideje izloene u tekstovima nastalim pre 2000. godine, mogli bismo rei
da je primarni interes iskazan za probleme sa kojima se suoavalo srpsko drutvo. Samo drutvo
je okarakterisano kao drutvo u meuprostoru, na niijoj zemlji jer vie nije socijalistiko
125
Videti, na primer, (Rankovi, 1994), (Lazi, 1994)

ukinut je jednopartijski sistem i zapoet je proces privatizacije, ali jo uvek nije kapitalistiko
jer je viestranaki sistem mrtvo slovo na papiru, a monopol vlasti dri nova-stara elita kojoj je na elu Slobodan Miloevi. Takoe, uporedo sa samoniklom privatizacijom, odvija se
sistemska etatizacija drutvene svojine. Ovakav poloaj srpskog drutva dodatno komplikuje,
s jedne strane, rat, a sa druge strane, meunarodna izolacija, odnosno, sankcije Ujedinjenih
nacija. Prema miljenju veine autora, srpsko drutvo devedesetih karakterie ekonomski kolaps, rast drutvenih razlika, opte osiromaenje, suavanje ili, ak, nestanak srednje klase, porast kriminala, bujanje nacionalizma, retradicionalizacija, autoritarna/totalitarna/sultanistika
vlast Slobodana Miloevia. Opisujui srpsko drutvo devedesetih, autori najee ukazuju
na odstupanja postojeeg stanja od poeljnog kapitalistikog drutva koje se saeto moe
predstaviti formulom demokratija + slobodno trite.
Na osnovu analize radova veine autora, moe se zakljuiti da postoji konsenzus u shvatanju
o blokiranoj transformaciji (M. Lazi). U tom smislu, prvih 10 godina tranzicije autori opisuju
kao blokiranu transformaciju (M. Lazi, S. Vujovi, S. Tomanovi) infantilnu fazu tranzicije,
involuciju (Z. Golubovi), zakasnelu i neuspenu transformaciju (G. Tripkovi) itd. Kao glavni
krivac blokade, kanjenja (stajanja u mestu) identifikuje se reim/elita okupljena oko Slobodana Miloevia, koja koristi represivne dravne mehanizme, nacionalistiku ideologiju, rat,
sankcije i etatizaciju drutvene svojine za lino bogaenje.
Iz dananje perspektive posmatrana, socioloka misao o promenama koje su zahvatile srpsko
drutvo u poslednjoj deceniji 20. veka deluje veoma ideologizovano. Osnovni razlog tome
lei u prihvatanju teze o tranziciji. ak i kada se ona dovodila u pitanje, njene osnovne postavke bile su vani elementi alternativno shvaenog procesa transformacije. To je najoitije u
tumaenju pojma blokirana transformacija, koji upuuje na neuspeh u dostizanju pretpostavki
na kojima se temelji reprodukcija evropskih drutava, odnosno, u onemoguavanju uspostavljanja trine ekonomije i politikog takmienja. Na osnovu analize aktera, jasno je da je veina
autora problem videla u politikoj sferi. Ruenje reima Slobodana Miloevia pericipirano je,
stoga, kao osnovna pretpostavka deblokiranja procesa tranzicije. Kasnije iskustvo je pokazalo
jalovost takvih razmiljanja. No, ipak, ne treba prestrogo suditi. Treba, naime, imati u vidu da
je to bilo vreme naglog i gotovo potpunog prekida komunikacije sa svetom, pa samim tim i
sa svetskom naunom zajednicom. Internet je postao dostupan tek pred kraj tog perioda tako
da je, ako ne jedini, sigurno osnovni prozor u svet za veinu, posebno mlaih sociologa, predstavljao CEU sa svojom specifinom tranzitolokom teorijskom pozicijom. Razvoj alternativnih
teorijskih pogleda koji je krajem osamdesetih i poetkom devedesetih otvarao perspektivu
njihovog meusobnog takmienja u potpunosti je zamro, izmeu ostalog, i zbog toga to je
svaki pokuaj vee socioloke objektivnosti mogao relativizovati politiku borbu protiv reima
Slobodana Miloevia, u kojoj su sociolozi i njihovi asopisi zauzmali malo ali asno mesto.
Takav moralni izbor imao je cenu u sputanju teorijskih aspiracija u analizi drutva. Otuda ne
udi to je znatan broj sociologa beao od vruih tema drutvene svakodnevice u znatno
apstraktnije vode socioloke istorije i teorije.126
2.3. III period izgubljeni u tranziciji
Nakon 2000. godine teme tekstova u posmatranim asopisima postaju raznovrsnije. Autori
sve vie piu o vrednostima, ulozi i poloaju mladih, transformaciji porodice, migracijama itd.
Sve se ee analiziraju pojedini segmenti drutva kroz posledice tranzicije. Uoavaju se sve
raznovrsniji akteri tranzicije. Tekstovi sve ree imaju socijalizam za temu, a kad se definie,
U tom pogledu, posebno se isticao asopis Sociologija. Socioloki pregled je tokom itavog posmatranog perioda bio otvoreniji za
aktuelne drutvene probleme, to je, rekosmo, ponekad plaano niim nivoom teorijske uenosti objavljivanih priloga.
126
336 :
odnos prema njemu je diferenciraniji. U ovom periodu autori su ee okrenuti budunosti

modelima demokratskog drutva i slobodnog trita. Najvanija tema postaje poreenje
srpske tranzicije sa uspenim primerima, odnosno, sa optim modelom tranzicije. Otuda se
sve vei naglasak stavlja na analizu problema, odnosno, na analizu funkcionisanja sistema koji
odstupa od eljenog modela promena. Sve to svedoi o sve veoj praktinoj usmerenosti radova koji se objavljuju.
S druge strane, moe se zapaziti da je sve vie tekstova koji problematizuju cilj drutvenih
promena. U tom smislu neki autori postaju kritiki nastrojeni prema neoliberalnom modelu tranzicije i poinju da se pitaju da li postoje alternativni pravci razvoja (Kritofi, 2002;
Golubovi, 2004; Loonc, 2007). Za razliku od prethodnog perioda, kada je u veini radova
drutvena promena viena kao linearna evolucija (od manje modernog, manje racionalnog
i demokratski deficitarnog ka ekonomski racionalnijem i vie demokratskom obliku drutva),
neki od radova nastalih nakon 2000. godine pokuavaju da prave razliku izmeu pojma transformacije (sa neizvesnim ishodom promene, pluralizmom moguih puteva) i tranzicije (kao
direktnog i jedino mogueg puta iz socijalizma u /neoliberalni/ kapitalizam).
Ove opte uvide pokuaemo da potkrepimo podacima koji se odnose na 37 tekstova koje
smo izdvojili jer se na ovaj ili onaj nain bave drutvenim promenama u Srbiji ili problemima
koji su stavljeni u kontekst tih promena (tranzicije).
Socijalizam U treini od ukupnog broja analiziranih tekstova (12), socijalizam se ne problematizuje. U preostalima je primetna znaajna diferencijacija opisa koje bismo mogli svrstati
u etiri grupe. U prvoj se nalaze pomamni, ali socioloki beskorisni stavovi o socijalizmu kao
epohalnoj nesrei, bilo da su izraeni lapidarno, bilo u formi ekstenzivnih prikaza svih loih
osobina koje bi se jednom drutvenom tipu mogle pripisati (Brdar, 2004; Miladinovi, 2000).
Drugu grupu ine tekstovi u kojima se bez emotivnog naboja opis socijalizma svodi na isticanje obino jedne, ili najvie dveju karakteristika poput jednopartijskog sistema, komandne ekonomije, centralno-planske ekonomije itd. (Mili, 2000; Cvijetianin, 2004). Treu, preovlaujuu
grupu ine radovi u kojima je primetan napor da se socijalizam sagleda to objektivnije, isticanjem manjkavosti, ali i odreenih prednosti (Golubovi, 2004; Mihailovi, 2002; Loonc, 2007).
To se posebno odnosi na socijalizam koji je razvijan u Jugoslaviji, a kome se, uprkos izraenom
autoritarizmu, dominaciji partijske drave i lanom samoupravljanju, priznaje ostvarenje visokog stepena ivotnog standarda, otvorenost prema svetu itd. (Golubovi, 2000). Najzad, u
poslednju grupu mogli bismo svrstati nekoliko tekstova u kojima se, gotovo nostalgino, socijalizmu pripisuju pozitivne karakteristike, bilo da se odnose na subjektivno oseanje graana
ili na objektivne pokazatelje (Vasovi, 2003; Palmberger, 2008).
Ova iroka lepeza gledita, uz smanjenje interesa za opis socijalizma, ne svedoi, po naem
miljenju, o povratku realnog socijalizma na mala vrata, ve, upravo suprotno, o normalizaciji
novog poretka ija je bitna karakteristika sloboda izraavanja razliitih gledita. Otuda je
nejasan borbeni antikomunizam koji se iscrpljuje u demonizaciji socijalizma uprkos uverenju
autora koji ga zastupaju o istorijskoj bespovratnosti socijalistikih reima.
Kapitalizam pogled na kapitalizam takoe je doiveo izvesnu, mada ne znaajnu transformaciju. Pre svega, primetno je da se on problematizuje ee nego ranije, posebno u poreenju
sa temom socijalizam. U svega est tekstova, u odnosu na 12 u kojima se ne komentarie socijalizam, ne kae se nita o kapitalizmu, to je oigledna razlika, posebno u odnosu na prethodni period. Istina, kao i u prethodnom periodu, kapitalizam se shvata kao idealnotipski model
prikazan u Tabeli 1. Ipak, uoavaju se tri novine. Prvo, navedenim karakteristikama sve ee
se dodaje potovanje ljudskih prava, to je svakako u duhu novog vremena. Drugo, u nekoliko tekstova se javlja nova tema, problematizovanje promena koje se deavaju u organizaciji
akumulacije kapitala (postkapitalizam, fleksibilizacija proizvodnje itd.). Najzad, treu novost
predstavljaju tekstovi koji ukazuju na probleme koje kapitalizam donosi, pre svega, u socijalnoj sferi (Mihailovi, 2002; Golubovi, 2004; Loonc, 2007).
Pokretaki inioci kao i u prethodnom periodu, i u ovom se moe uoiti najoptija podela na
unutranje i spoljne pokretae tranzicije. Novost predstavlja to to se meu spoljnim inocima,
umesto raspada SSSR, sada istie pritisak meunarodnih organizacija. Ova promena je u znatnoj meri posledica promene stava o vremenu poetka tranzicije. Naime, tokom devedesetih
se kao njen poetak, makar i neuspene (ili blokirane) tranzicije, uzimao krah socijalizma, a tokom poslednjih deset godina vezivao se za petooktobarske promene i pad reima Slobodana
Miloevia, odnosno, reintegraciju Srbije u globalne ekonomske i politike tokove.127
Akteri Autori koji najvie panje posveuju ovoj temi u prvi plan podjednako istiu
meunarode i domae aktere. Od meunarodnih organizacija i institucija, pominju se
Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, kao i amerika administracija i Evropska unija.
Domai akteri su politika i intelektualna elita koje se opaaju kao saveznici meunarodnih
organizacija (Brdar, 2004; Cvjetianin, 2004; Loonc, 2007; Kritofi, 2002). U najveem broju tekstova, meutim, kao kljuni akter tranzicije identifikuje se politika elita, a mnogo ree drugi
akteri kao, na primer, menaderska elita, koja se pominje dva puta, ili stanovnitvo u celini,
koje se pominje jednom. To, drugim reima, znai da je tranzicija u Srbiji sagledana prvenstveno kao politiki projekat.
Upadljivo je, s druge strane, da se u veoma malom broju tekstova problematizuje pitanje
aktera koji se suprotstavljaju tranziciji, a kada se pominju, to se ini na nivou fraze. Tako se,
na primer, kao neprijatelji uspene tranzicije pominju njeni nosioci, odnosno, politika elita
(Stojanovi, 2002; Tripkovi, 2001) ili, jo optije, graani (Golubovi, 2000), gubitnici tranzicije
(Cvijetianin, 2004) i potena inteligencija (Brdar, 2004).
Specifinosti srpske tranzicije Blokirana transformacija predstavlja najee isticanu
specifinost srpske tranzicije, i po pravilu se dovodi u vezu sa reimom Slobodana Milioevia.
Kanjenje poetka tranzicije ponekad se vezuje za rat, sankcije meunarodne zajednice, etatizam itd., ali se u osnovi ne obrazlae ire i uzima se kao datost. Neki autori kao specifinost
tranzije navode odreene posledice blokirane transformacije kao to su este revizije privatizacije, visok rizik stranih ulaganja, politiku podeljenost drutva, proteste itd. No, osim u
retkim sluajevima128, nema pokuaja teorijskog opravdanja ovog shvatanja tako da bi
se veina argumenata pre mogla svrstati u kategoriju specifinosti srpske situacije nego
specifinosti srpskog puta u kapitalizam.
Posledice tranzicije Na osnovu dosadanjeg dela teksta moglo se zakljuiti da je na prelomu
vekova, prema posmatranim kriterijumima, nastao znaajan zaokret u poimanju drutvene
transformacije Srbije. Iz toga bi se mogao izvesti zakljuak da je percepcija posledica te
transformacije takoe razliita. To je, meutim, samo delimino tano. Zapravo znaajne razlike u tom pogledu mogu se uoiti kada se pogled usmeri na politiki i, delom, ekonomski
sistem. Ako se tokom devedesetih smatralo da je glavna politika posledica kraha socijalizma
uspostavljanje autoritarnog politikog reima podranog od tradicionalistiki, kolektivistiki i
127
Skupovi u povodu obeleavanja godinjica petooktobarskih promena uglavnom su nosili nazive petogodidnjica ili desetogodinjica
tranzicije.
128
Videti, na primer, (Cveji, 2004), koji pie iz perspektive teorije o preenom putu.
338 :
nacionalistiki orijentisanog stanovnitva, nakon petooktobarskih promena ta argumentacija

se gubi. Zaista, politika utakmica koja se odvija na i u vezi sa izborima postala je potena. Na
ekonomskom planu, za razliku od etatizacije koja se tokom devedesetih zasnivala na monopolu drave (i vladajue partije) nad dravnim preduzeima koja su predstavljala temelj srpske
privrede, promene su dovele do znaajnog stepena privatizacije i liberalizacije ekonomskog
ivota.
Imajui u vidu ove dve promene, moglo bi se rei da je tranzicija zavrena.129 Meutim, ukoliko
se posmatra stav autora prema posledicama tranzicije u ostalim sferama drutvenog ivota,
teko je, osim u naznakama, uoiti znaajnije razlike tokom itavog posmatranog perioda.
Kada je re o socijalnim posledicama, stalnu temu predstavlja poveanje nivoa drutvenih
nejednakosti koje se razliito opisuje: rascep izmeu gubitnika i dobitnika tranzicije,
osiromaenje srednje klase, rast siromatva, raslojavanje drutva, drutvena polarizacija itd.
Kao neposredan uzrok tome vide se: privredni kolaps, kriza, porast nezaposlenosti, a u periodu nakon 2000. godine tim iniocima se, u pojedinim radovima, pridruuje pljaka od strane
meunarodnih finansijskih institucija. Pored toga, u periodu nakon 2000. godine, sve ee
pominjana posledica je opadanje nivoa socijalne sigurnosti u razliitim oblastima ivota.
Lista uglavnom negativnih posledica koje su navedene u posmatranim radovima traila bi
znatno vei prostor, ali za nau temu to je od sekundarnog znaaja. Vanije je, s tim u vezi, ukazati na jedan paradoks. Naime, u celini posmatrano, tranzicija je od strane domaih sociologa
shvaena kao u osnovi poeljan proces koji ostavlja negativne posledice. Ta protivrenost je
tokom devedesetih delimino prevaziena tezom o blokiranoj transformaciji i specifinosti
srpske situacije. Meutim, nakon 2000. godine bilo je neophodno pronai nove argumente.
3. Zakljuak
Najvaniji zakljuak je da teza o tranziciji, koja je bila iroko prihvaena meu srpskim sociolozima, nije u saznajnom pogledu dovela do veeg stepena razumevanja i objaenjenja
promena u srpskom drutvu. Intuitivni zakljuak veine sociologa s poetka devedesetih da je
potrebno nai novu paradigmu za objanjenje promena pokazao se kao opravdan. Ovde ne
moemo ulaziti u raspravu da li je bila potrebna nova paradigma ili je bilo dovoljno primeniti
neku (kombinaciju) od postojeih130, ali je izvesno da teza o tranziciji nije izdrala iskustvenu
proveru. Ispostavilo se, naime, da uvoenje konkurencije, odnosno, utakmice u politiku i ekonomsku sferu samo po sebi nije dovelo do pozitivnih promena u svakodnevnom ivotu veine
graana. Naprotiv, u sluaju Srbije, posmatrani radovi svedoe da su se u izvesnom smislu
znatno pogorali uslovi ivota.131
Takvo uverenje izgleda da deli veina sociologa jer nakon 2007. godine naglo opada broj tekstova koji se bave ovim temama Naime,
tokom 2008, 2009. i 2010. godine pronali smo samo dva teksta koji su se sadrinski uklapali u na istraivaki okvir.
129
130
U knjizi Izmeu nacionalne prolosti i evropske budunosti, potreba za razliitim teorijskim okvirom je ire obrazloena (Vuleti,
2008).
Odgovor na ovaj paradokos Mladen Lazi je pokuao da pronae u naputanju teze o tranziciji u korist teze o preenom putu
(Lazi, 2005).
131
LITERATURA
Fukujama, Frensis (1992). Kraj istorije i poslednji ovek. Podgorica: CID
Ili, Vladimir (1998). Oblici kritike socijalizma. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka
Lazi, Mladen (1994). Drutveni inioci raspada Jugoslavije. Socioloki pregled, Vol. 28, br.2
Lazi, Mladen (2005). Promene i otpori. Beograd: Filip Vinji
Rankovi, Miodrag (1994). Raspad socijalistikih drutvenih sistema u Evropi. Socioloki pregled, Vol. 28, br. 2
Vestad, Od Arne (2007). Globalni hladni rat. Beograd: Arhipelag
Vuleti, Vladimir (1994). Sociologija i ideologija. Socioloki pregled, Vol 28
Vuleti, Vladimir (2008). Izmeu nacionalne prolosti i evropske budunosti. Beograd: Slubeni glasnik
Izvori
Antoni, Slobodan (1998): Stranaki i drutveni rascepi u Srbiji, Sociologija, Vol. 40, br. 3.
Antoni, Slobodan (2000): Priroda poretka u Srbiji u poslednjim godinama Miloevieve vlasti, Sociologija,
Vol.42, br. 4.
Babovi, Marija, Cveji, Slobodan (2002): Strategije opstanka domainstva u Srbiji, Sociologija, Vol. 44, br. 2.
Bogievi-Miliki, Biljana, Janiijevi, Neboja (2009): Menadment ljudskih resursa u privredama u tranziciji:
dve refleksije zajednikog porekla, Sociologija, Vol. 51, br. 2.
Boli, Silvano (1993a): Sociologija i jugoslovenska svakodnevica poetkom devedsetih, Socioloki pregled,
Vol, 27, br. 14.
Boli, Silvano (1993b): Novi preduzetnici u Srbiji poetkom devedesetih, Sociologija, Vol. 35, br. 4.
Boli, Silvano (1993c): Novi menaderi u privatnim firmama u Srbiji poetkom 90-ih, Sociologija, Vol. 35, br. 2.
Brdar, Milan (2004): Osnovne strategije tranzicije i njihova logika: akteri, alternative i perspektive, Socioloki
pregled, Vol. 38, br. 3.
Brdar, Milan (2006): Dinamika reformsko-demokratskih kapaciteta u strukturnim promenama subjekata
tranzicije, Socioloki pregled, Vol. 40, br. 2.
Cveji, Slobodan (2004): Graanski pokret, socijalni kapital i institucionalna transformacija u
postsocijalistikoj Srbiji, Sociologija, Vol. 46, br. 3.
Cvjetianin, Danijel (2004): Uticaj modela privatizacije na drutvo u tranziciji, Socioloki pregled, Vol. 38,
br. 12.
ikari, Ljiljana (2003): Konstrukcija politikog identiteta u kontekstu globalizacije i tranzicije drutva,
Socioloki pregled, Vol. 37 , br 1/2.
Davidovi, Milena (1994): ene u Istonoj Evropi: od postkomunizma do rata, Sociologija, Vol. 36, br. 2.
Despotovi, Ljubia, Stepanov Radivoj (2004): Tranzicioni procesi teritorijalna organizacija vlasti i budui
ustav Srbije, Socioloki pregled, Vol. 38, br. 12.
Golubovi, Zagorka (1993): Od dijagnoze do objanjenja jugoslovenskog sluaja, Socioloki pregled,
Vol, 27, broj 14.
Golubovi, Zagorka (1994): Socio-anthropological analysis of the legacy of real socialism in the
post-communist societies with a view on the former Yugoslavia, Sociologija, Vol. 36, br. 4.
Golubovi, Zagorka (1995): Social Change in 1990s and Social Character (the Case of Yugoslavia) ,
Sociologija, Vol. 37, br. 4.
340 :
Golubovi, Zagorka (2000): Srbija danas kao zatvoreno i osiromaeno drutvo i gde je izlaz? Socioloki
pregled, Vol. 34, br. 34.
Hodi, Alija (1990): Modernizacija bez moderne, Sociologija, Vol 32, br. 4.
Jaki, Boidar (1990): Put Jugoslavije: od titoistikog a ovinistikom totalitarizmu, Sociologija, Vol 32, br. 4.
Josifidis, Kosta (2004): Politiki i ekonomski faktori zakasnele tranzicije u Srbiji, Socioloki pregled, Vol. 38, br. 12.
Kaavenda, Marica (2004): Kako zaposleni razumevaju proces privatizacije u Srbiji: regionalna specifinost,
Socioloki pregled, Vol. 38, br. 12.
Kokovi, Dragan, olt, Lazar (2004): Drutvena tranzicija i promene u sistemu vrednosti: primer Vojvodine,
Komi, Jovan (2004): Konsolidacija demokratije i (ili) neumorno institucionalno eksperimentisanje,
Socioloki pregled, Vol. 38 br. 12.
Kovaevi, uro (1990): Jugoslavija iz krize ka graaninu i pluralizmu, Sociologija, Vol. 32, br. 4.
Kritofi, Branimir (2002): Tranzicija i modernizacija, Sociologija, Vol. 44, br. 2.
Lazi, Mladen (1990): Kako razbiti politiki monopol, Sociologija, Vol. 32, br. 4.
Lazi, Mladen (1991): Raspad socijalizma i delatnost kolektivno vlasnike klase, Socioloki pregled, Vol. 25, br. 14.
Lazi, Mladen (1993): Sociologija izmeu iluzija i stvarnosti, Socioloki pregled, Vol. 27, br. 14.
Lazi, Mladen, Cveji, Slobodan (2006): Promene regrutacijskih obrazaca ekonomske i politike elite u Srbiji,
Loonc, Alpar (2007): Postoji li mogunost instaliranja socijalnog kapitalizma u post-socijalistikoj tranziciji,
Maleevi, Krstan (1998): Sociologija i protivreja demokratske tranzicije, Socioloki pregled, Vol. 32, br. 34.
Mihailovi, Sreko (2002): Promena sastava stranakih pristalica, Sociologija, Vol. 44, br. 1.
Miladinovi, Slobodan (2000): Doprinos vladajuih elita raspadu Jugoslavije, Sociologija, Vol. 42, br. 4.
Mili, Vladimir (2000): Drutvo na raskru: aktuelni trenutak Srbije, Socioloki pregled, Vol. 34, br. 3/4.
Mimica, Aljoa, Vuleti, Vladimir (1998): Gde se dede trei klasik? Analiza citiranosti Marksovih, Veberovih i
Dirkemovih radova u asopisu Sociologija 19591996, Sociologija, Vol. 40, br. 1.
Mrki, Danilo (1990): Preferiranje drutvenih sistema, Socioloki pregled, Vol. 24, br. 14.
Nakarada, Radmila (1990): Akteri krize kriza aktera, Sociologija, Vol. 32, br. 4.
Nemanji, Milo (1995): Intellectual Elite in Serbia in the Late Nineties, Sociologija, Vol. 37, br. 4.
Novakovi, Nada (2001): Karakteristike radnog zakonodavstva u post-socijalistikoj Jugoslaviji, Socioloki
pregled, Vol. 35, br. 1/2.
Obrenovi, Z. (1990): Istona Evropa, Jugoslavija i izbori u Srbiji, Socioloki pregled, Vol. 24, 14.
Palmberger, Monika (2008): Vanost nostalgije: Nostalgija za Jugoslavijom kao mogua vizija bolje
budunosti, Sociologija, Vol. 50, br. 4.
Pavlovi, Duan (2006): Socijalna cena tranzicije, Socioloki pregled, Vol. 40, br. 2.
Peujli, Miroslav (1993): Socioloka teorija i analiza Jugoslavije, Socioloki pregled, Vol. 27, broj 14.
Polovina, Nada, egarac, Maja (2005): Razvod braka u kontekstu drutvene tranzicije, Socioloki pregled,
Vol. 39, br. 4.
Polovina, Nada, egarac, Maja (2007): Razvod braka u kontekstu tranzicije iz ugla radnika timova za razvod,
Popovi, Milan (1990): Jugoslavija u svetsko sistemskoj perspektivi, Sociologija, Vol. 32, br. 4.
Pribievi, Ognjen (1994): Slabosti srpske opozicije, Socioloki pregled, Vol. 28, br. 3.
Prokopijevi, Miroslav (1996): Zato je propao komunizam, Socioloki pregled, Vol. 30, br. 1.
Radivojevi, Rado (1994): Socijalizam kao neproduktivan sistem, Socioloki pregled, Vol. 28, br. 2.
Rankovi Miodrag (1994): Raspad socijalistikih drutvenih sistema u Evropi, Socioloki pregled, Vol. 28, br. 2.
Sekelj, Laslo (1995): Yugoslavia: Change without Transformation, Sociologija, Vol. 37, br. 4.
Slavujevi, Zoran (1997): Kriza poverenja u institucije sistema, Sociologija, Vol. 39, br. 2.
Stojanovi, Boo (2002): Tranzicioni proces: podsticanje slobodnog preduzetnitva, Socioloki pregled,
Vol. 37, br. 34.
Stojiin, Sneana (2004): Drutvo u tranziciji i promene u kretanju stanovnitva primer Vojvodine,
ljuki, Sran (2004): Drutvena struktura u bivim socijalistikim zemljama: tranzicija ili transformacija,
Socioloki pregled, Vol. 38, br. 1/2.
ljuki, Sran (2006): Poljoprivreda i promene u drutvenoj strukturi: sluaj Srbije, Sociologija, Vol. 48, br. 2.
Teokarevi, Jovan (1990): Naputanje socijalizma: Jugoslavija i Istona Evropa, Sociologija, Vol 32, br. 4.
Tomanovi, Smiljka, Ignjatovi, Suzana (2006): Stavovi prema tranziciji u odraslost meu mladima u Srbiji,
Tripkovi, Gordana (2004): Porodica u tranziciji, Socioloki pregled, Vol. 38, br. 1/2.
Tripkovi, Milan (1995): Yugoslav Society in the Late Nineties Between Tradition and Innovation,
Tripkovi, Milan (2001): Srbija i tranzicija: u vrtlogu interesa politiko-ekonomske oligarhije,
Vasovi, Mirjana (2003): Tranzicija, demokratizacija i subjektivno blagostanje, Socioloki pregled, Vol. 37, br. 12.
Vejnovi, Duko (2004): Teorija tranzicije i drutvena kriza, Socioloki pregled, Vol. 40, br. 12.
Vujovi, Sreten (1998): Drutvo, drava i univerzitet u krizi, Sociologija, Vol. 40, br. 4.
Vukovi, Slobodan (1996): Socijalistika vlast i privatizacija, Socioloki pregled, Vol. 30, br. 2.
Transition in Serbia seen from sociological perspective
Summary
The subject matter of this research are the academic articles dealing with the transformation of
Serbian society which were published during the last twenty years in two Serbian sociological
journals132. The main objective is to determine the ways in which sociologists and other scholars
whose work was published in these two journals understood the post socialist transformation. The
research results are based on the content analysis of the texts dealing directly or indirectly with the
phenomenon of transition.
Key words: transition, socialism, capitalism, Serbia, Yugoslavia.
132
Sociologija (Sociology) and Socioloki pregled (Sociological Review).
342 :
Gradimir Zaji
Empirijska istraivanja tranzicije

19902010. Istraivanje ranjivih grupa
344 :
Saetak
U periodu zamagljene tranzcije (devedesete godien prolog veka) ranjive socijalne grupe uglvnom
nisu u ii istraivakog interesovanja. U prvom planu su socijalni problemi izbeglica.
U periodu ciljane tranzicije (prva decenija ovog veka) dolazi 1) do senzibilizacije javnosti i donosilaca odluka na ranjive socijalne grupe; 2) do uticaja na kreiranje strategija i politika za odreene
vrste problema (siromatvo i socijalna iskljuenost) ili ciljne grupe (osobe sa invaliditetom, Romi,
izbeglice, stari, mladi i dr.); 3) do razvoja usluga za zadovoljavanje potreba pojedinih ciljnih grupa.
U bazi podataka Republikog zavoda za socijalnu zatitu evidentirana su 3074 istraivaka projekta realizovanih od 2000. do 2010. Najvei broj projekata realizovali su NVO-i 51%, a potom institucije socijalne zatite 17%, akademske ustanove 13% i meunarodne organizacije 7%. Projekti su
usmereni prvenstveno na razvoj socijalnih usluga 67%, istraivanje pojava i procesa 16%, monitoring i evaluaciju 12% i na planiranje i regulacija sistema 5%.
Najee se istrauju osobe sa invaliditetom 21%, stari 12%, rtve nasilja, mobinga i trgovine ljudima 10%, Romi 8%, izbegla i raseljena lica 5%...
Kljune rei: socijalno ranjive grupe, istraivanja, pregledna istraivanja, akciona istraivanja,
zamagljena tranzicija, ciljana tranzicija,
Ovaj pregled se ne odnosi na istraivanje tranzicije kao procesa, nego raznovrsnih ciljnih skupina koje se najee imenuju kao vulnerabilne/ranjive grupe. To je pokuaj da se razmotri
njihov tretman u dvadesetogodinjem razdoblju tranzicionog procesa.
Proces tranzicije u Srbiji je specifian i dug, praen raznovrsnim dogaanjima i neophodno je
razlikovati i imenovati pojedine njegove faze. Vremenski atributi nisu dovoljni za prepoznavanje sutinskih karakteristika tranzicionog procesa. Daemo krai pregled istraivanja vulnerabilnih/ranjivih grupa u dva perioda ovog, nazivom skupa omeenog perioda tranzicije,
koje moemo imenovati kao (a) period zamagljene tranzicije tokom devedesetih i (b) period
ciljane tranzicije koji poinje sa petooktobarskim promenama 2000. godine.133
Odmah treba napomenuti da smo, radi boljeg razumevanja i potpunijeg obuhvata relevantnih fenomena u periodu tranzicije, proirili polje istraivanja na istraivako-analitiku
praksu, odnosno, na onaj skup sistematizovanih podataka i saznanja koji je u funkciji cilja i ima
primenjeni karakter.134
1.
U periodu zamagljene tranzicije u prvom planu su nacionalni ciljevi i prepreke na putu da se
oni ostvare. Paradoks ovog perioda je u injenici da je drutveni razvoj u uslovima tranzicije
centralna tema drutvenih nauka, sudei po nazivima projekata koje u tom periodu realizuju
akademske ustanove. Meutim, u ovom periodu izostaju sredstva za empirijska istraivanja
tako da je akademska zajednica liena mogunosti da stvara pouzdanu iskustvenu evidenciju
o pomenutom procesu.
133
Autor stoji na stanovitu da je proces tranzicije zapoet znatno ranije, privrednom reformom iz 1965. godine i da u njemu moemo
razlikovati tri faze: (a) neodlunu/kolebljivu tranziciju (period samoupravljanja); (b) zamagljenu tranziciju (devedesete godine) i (c)
ciljanu tranziciju (period posle Petog oktobra 2000. godine).
Treba ukazati na razliku izmeu dva uobiajena termina koja se koriste za ovu vrstu istraivanja: primenjena istraivanja i akciona
istraivanja. U prvom sluaju, naglasak je na primeni rezultata, odnosno, na funkciji cilja ili razlogu zbog kojeg se istraivanje sprovodi.
Akciona istraivanja se ne razliku po nameni, nego po metodologiji, odnosno, specifinoj deobjektivizaciji predmeta istraivanja
(Frane Adam, 1984).
134
Drutvenu realnost u ovoj fazi tranzicije karakteriu brojni, uslovno reeno, novi fenomeni
nasilje, kriminal, izbeglitvo, zaposlenost bez zarade (prinudni odmori), porast siromatva i
ispoljavanje raznovrsnih strategija preivljavanja. To su i nova polja interesovanja za istraivae.
U tom periodu preduzeto je i nekoliko empirijskih istraivanja, koja su realizovale nezavisne
istraivake agencije i koja opisuju neke od ovih fenomena.135
Tradicionalno marginalizovane i ranjive socijalne grupe, uobiajeno nazivane socijalno
ugroeni, veim delom ovog perioda nisu u ii interesovanja. U prvom planu su problemi
izbeglica, iji masovniji priliv zapoinje ve poetkom devedesetih i traje, sa povremenim prekidima, itavu deceniju. U fokusu su istraivanja potreba i perspektive izbeglica i mogunosti/
kapaciteti porodica koje ih prihvataju.136
U drugoj polovini ovog perioda uoava se senzibilizacija javnosti za probleme pojedinih ranjivih grupa i posledice zamagljene tranzicije. Za ovaj period su karakteristini: (a) novi izvori
i mehanizmi za finansiranje istraivako-analitike prakse koji usmeravaju i podravaju projekte fokusirane na aktuelne pojave i ranjive socijalne grupe, (b) afirmacija i vea zastupljenost
novih oblika i metoda istraivako-analitike prakse (primenjena i akciona istraivanja) i (c)
osnivanje i razvoj novih istraivakih grupa/centara (CPA, CLDS, CESID i dr.).
2.
U periodu ciljane tranzicije ispoljava se poveana potreba za podacima s obzirom na to da
racionalna uprava (M. Veber) i dobro upravljanje (good governance), kao evropski standard
relevantan u procesu pridruivanja EU, podrazumeva strateko i akciono planiranje i politiku
zasnovanu na podacima. Ova specifinost tranzicionog procesa afirmie upotrebnu vrednost
primenjenih istraivanja. Mogu se uoiti tri okolnosti koje opredeljuju svrhu istraivakoanalitike prakse u ovom periodu:
skretanje panje (senzibilizacija) javnosti i donosilaca odluka na pojedine socijalne probleme i ranjive socijalne grupe;
uticaj na kreiranje strategija i politika za odreene vrste problema (siromatvo i socijalna
iskljuenost) ili ciljne grupe (osobe sa invaliditetom, Romi, izbeglice, stari, mladi i dr.);
razvoj usluga za zadovoljavanje potreba pojedinih ciljnih grupa.
Zbog toga je, smatramo, korisno usmeriti panju i na istraivako-analitika praksu u ovom
periodu te sistematizovati podatke i informacije kao pretpostavku za dalja i produbljenija
istraivanja. Pregled zasnivamo na bazi podataka Republikog zavoda za socijalnu zatitu
(www.zavodsz.gov.rs), u kojoj se nalaze podaci o istraivako-analitikoj praksi posle 2000.
godine. Za projekte tu evidentirane osnovano se pretpostavlja da se, s obzirom na svrhu i
primenjenu metodologiju, zasnivaju, u veoj ili manjoj meri, na istraivako-analitikoj praksi i neophodnim saznanjima o pojedinim ciljnim grupama (procena potreba, monitoring
aktivnosti i evaluacija ostvarenih rezultata, efekata).
Obim istraivako-analitike prakse
U bazi podataka o istraivako-analitikoj praksi Republikog zavoda za socijalnu zatitu evidentirana su 3074 projekata realizovana u Srbiji od 2000. do 2010. godine. Moe se konstatovati da u prvoj deceniji novog milenijuma obim istraivako-analitike prakse stalno raste. Do
2003. godine realizovano je 13% od ukupnog broja projekata u ovom periodu. Najvei broj
135
Istraivanja Centra za prouavanje alternativa (CPA).
136
Navodimo samo jedno od prvih istraivanja ove vrste: Porodice izbeglica u Jugoslaviji, UNHCR i Institut za socijalnu politiku, Beograd, 1993
346 :
njih (80%) je obavljen od 2004. do 2009. godine, odnosno, u drugoj polovini perioda ciljane
tranzicije. To je vreme ekstenzivnog stratekog planiranja, izrade akcionih planova i razvoja socijalnih usluga u lokalnoj zajednici. Ovi projekti su realizovani uz znatnu finansijsku i tehniku
pomo meunarodnih razvojnih agencija i organizacija (UNDP, UNICEF, USAID, DIFID) i drugih.
U prvoj polovini decenije vei angaman u istraivako-analitikoj praksi imale su akademske
institucije. One su najvei broj svojih projekata (65%) realizovale do 2006. godine. Na drugoj
strani, u drugoj polovini decenije, u razdoblju 20042009, analitiko-istraivaka praksa se u
veoj meri odvija na lokalnom nivou i njeni lokalni nosioci su tada bili najvie angaovani:
centri za socijalni rad (94%), ustanove socijalne zatite (85%), lokalne samouprave (90%) i nevladine organizacije (NVO) (80%).
Ovi podaci na izvestan nain odraavaju i karakteristike potranje za primenjenim
istraivanjima i analitiko-istraivakom praksom. Kada su aktuelne globalne analize i nacionalne strategije, u prvom planu su akademske ustanove, nezavisni istraivaki centri i NVO
koje se bave globalnim aspektima odreenih fenomena, koji realizuju nacionalna istraivanja
i pruaju odgovor na globalne probleme.
Kada je u pitanju lokalni razvoj i reavanje lokalnih prioritetnih problema, aktuelna je potranja
za podacima iz lokalne zajednice, odnosno, za rezultatima istraivako-analitike prakse lokalnih socijalnih ustanova i NVO-a.
Zato su podaci i iskustvo istraivako-analitike prakse tokom ciljane tranzicije znaajni? Pre
svega, zbog toga to ukazuju na to da je istraivako-analitika praksa relevantna i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Ispoljeni trend oznaava napredak u potranji primenjenih
istraivanja, naroito u razvoju socijalnih usluga. Ovaj zakljuak je ispravan, meutim, samo
pod pretpostavkom odrivosti uspostavljenog procesa. Potrebno je da se i bez meunarodne
finansijske i tehnike pomoi odri planiranje i dobro upravljanje, odnosno, da se obezbedi
analiza prakse kao pretpostavka za novi ciklus planiranja na lokalnom nivou. Konkretno, to
znai da se odri proces zapoet u drugoj polovini prve decenije novog milenijuma i da se on
unapreuje, pre svega, jaanjem kapaciteta za istraivako-analitiku praksu i uvaavanjem
injenica pri vrednovanju uinaka i uticaja politika i na lokalnom nivou.
Nosioci istraivako-analitike prakse.
Uoava se promena u strukturi nosilaca istraivako-analitike prakse. Najvei broj projekata realizovali su NVO (51,2%) i institucije socijalne zatite (16,7%). Potom slede akademske
ustanove (12,9%) i meunarodne organizacije (7,2%).
Nevladine organizacije, socijalne ustanove i lokalne samouprave najvie su bile angaovane
od 2007. do 2009. godine. To je period meunarodne podrke izradi lokalnih strategija i
akcionih planova socijalne zatite, lokalnih akcionih planova za decu, strategija i akcionih planova za inkluziju Roma i sl.
U tom razdoblju raspisano je vie konkursa za podrku razvoju socijalnih usluga u lokalnoj
zajednici. To je lokalnim akterima (NVO-ima, socijalnim ustanovama i dr.) omoguilo da vode
istraivako-analitiku praksu da bi tako sagledali potrebe, napravili planove i osmislili usluge
za pojedine ciljne grupe.
Oblast i svrha istraivako-analitike prakse

Mnotvo raznovrsnih projekata sa pretpostavljenom analitiko-istraivakom praksom grupisali smo u etiri oblasti, prema svrsi projekata: (1) istraivanje pojava i procesa, (2) planiranje
i regulacija sistema, (3) socijalne usluge i (4) monitoring i evaluacija:
Grafikon 1: Struktura sadraja istraivako-analitike prakse
Dve treine evidentiranih projekata

usmerene su na razvoj socijalnih
usluga (67%). To pretpostavlja
da oni sadre i skup podataka o
potrebama ciljnih grupa, odnosno,
odreena saznanja o korisnicima
locirana, pre svega, u lokalni kontekst i drutvenu zajednicu korisnika usluga. Na osnovu sadraja baze
podataka, ne moemo proveriti
istinitost ove pretpostavke, odnosno, ne moemo suditi o analitikoistraivakoj zasnovanosti projekata za razvoj socijalnih usluga u zajednici. Po nekim iskustvenim zapaanjima, moe se pretpostaviti da je njihova zasnovanost preteno deduktivna,
odnosno, bazirana na globalnim saznanjima i podacima o pojavi. Relativno mali broj projekata
o socijalnim uslugama u zajednici ima sistematski zasnovanu iskustvenu evidenciju o potrebama korisnika, baziranu na empirijskim istraivanjima u realnom kontekstu ciljne grupe.
Na drugom mestu po zastupljenosti su projekti fokusirani na pojave i procese (16%). To su projekti kojima su u sreditu drutvene pojave i procesi (siromatvo, starenje, socijalna iskljuenost
pojedinih ranjivih grupa i sl.), bez obzira da li su globalni ili lokalni.
Na treem mestu je oblast praenja promena, odnosno, nadgledanja i vrednovanja
aktivnosti, ostvarenih rezultata i efekata u realizaciji planiranih promena (12%). Na ovaj nain
su evidentirani projekti ija je to osnovna svrha. Osnovano je pretpostaviti da je obim ove
vrste istraivako-analitike prakse jo vei jer se ona odvija i u okviru projekata koji se bave
razvojem usluga. Naime, sastavni deo njihove procedure su nadgledanje i vrednovanje pa
zbog toga nisu po tom obeleju evidentirani u bazi podataka. Po ovom kriteriju su izdvojeni
projekti koji prevashodno prate promene (monitoring i evaluacija) i realizuju se kao posebne
analitiko-istraivake procedure.
Kao posebnu oblast istraivako-analitike prakse izdvojili smo onu koja je u funkciji tzv.
sistemskih projekata, projekata koji se bave analizom karakteristika sistema, planiranjem i razvojem regulacionih mehanizama. Njihov obim nije na prvi pogled veliki (5%), to je razumljivo
jer se u celokupnom kontekstu istraivako-analitike prakse i ne moe oekivati vei broj njih.
Mogu se uoiti i izvesne veze nosilaca istraivako-analitike prakse i oblasti u kojoj se ona
ostvaruje.
Akademske ustanove se u najveoj meri angauju u istraivanju pojava i procesa. One su realizovale 50% takvih projekata. Jednu etvrtinu (26%) projekata u ovoj oblasti realizovali su
NVO-i, a preostalu etvrtinu dravni organi, centri za socijalni rad, ustanove socijalne zatite
i meunarodne organizacije. Moe se istai da je istraivanjima nekih nevladinih organizacija
348 :
ukazano na pojave i probleme pojedinih marginalizovanih grupa (Romi, osobe sa invaliditetom, rtve nasilja, izbegla i raseljena lica i dr.).
Socijalne ustanove i NVO-i su glavni nosioci istraivako-analitike prakse u razvoju socijalnih usluga. Oni su realizovali etiri petine takvih projekata. Najangaovaniji su NVO, koji
su vodili 60% svih projekata u ovoj oblasti. I to, pre svega, zahvaljujui finansijskoj podrci
meunarodnih organizacija razvoju socijalnih usluga na lokalnom nivou.
Grafikon 2: Ko istrauje i ta se istrauje
Ova injenica je viestruko interesantna. S jedne strane, ukazuje na smer razvoja i strukturnih
promena u reformskim procesima. Na drugoj strani je izazov praenja odrivosti uspostavljenih procesa i efekata u korienju inputa (sredstava, znanja i drugih vidova tehnike pomoi)
dobijenih iz meunarodnih izvora.
Poseban izazov za nova i sveobuhvatnija istraivanja predstavlja sistematizacija istraivakoanalitike prakse, podataka, saznanja i metodolokih iskustava (kapitalizacija znanja), kao i
evaluacija efekata iz ovog procesa generisanja socijalnih inovacija i drutvenih promena.
Ciljne grupe
Jedno od relevantnih obeleja primenjenih projekata su svakako i ciljne grupe. Monitoringom
ove baze podataka uoava se da su one brojne i raznovrsne evidentirano je 39 ciljnih grupa.
Najzastupljenije su u ovim projektima osobe sa invaliditetom (21%), stari (12%), rtve nasilja,
mobinga i trgovine ljudima (10%), Romi (8%), izbegla i raseljena lica (5%). Na ove ciljne grupe
fokusirano je vie od polovine (56%) evidentiranih projekata. To praktino znai da je i najvei
broj socijalnih usluga na lokalnom nivou usmeren njima.
Moe se uoiti da je u periodu ciljane tranzicije dolo do promene fokusa u odnosu na pojedine ciljne grupe. U prvom planu su osobe sa invaliditetom, to nije bio sluaj u ranijim tranzicionim periodima. Relativno visoko su zastupljeni i Romi i rtve nasilja. Opti je utisak da
su u ovom periodu tranzicije neke marginalizovane drutvene grupe postale vidljivije i da su
informisanost i saznanja o njima bolja.
Treba, meutim, konstatovati da, i pored relativno velikog obuhvata raznovrsnih ciljnih grupa, u fokusu istraivako-analitike prakse nema nekih grupa u nepovoljnom socijalnom
poloaju, skupina koje su tranzicioni gubitnici. Ova se konstatacija odnosi, pre svega, na nezaposlene i, posebno, dugotrajno nezaposlene sa malim izgledima na tritu rada, svakako zbog
toga to su u istraivanjima trita rada u fokusu strukturni odnosi ponude i potranje. Izostaje
interesovanje za posledice velikih strukturnih promena na tritu rada, pa i za specifine
potrebe marginalizovanih grupa na tritu rada.
Iznenauje takoe da se relativno mali broj projekata iz ove baze podataka bavi siromanima
(2%) i da u mrei socijalnih usluga (sistemu socijalne zatite) nema senzibilnosti za teko
zapoljive meu nezaposlenima. Iako su globalna saznanja o siromatvu vea i kvalitetnija137,
treba ukazati na to da je konkretan odgovor na siromatvo, iskazan brojem projekata koji
razvija socijalne usluge, relativno skroman.
Na kraju ovog kraeg pregleda treba napomenuti da se i kod istraivako-analitike prakse
ispoljavaju znaajne regionalne razlike. Najvie je evidentiranih projekata u Beogradu 47%,
Vojvodini 23% i junoj Srbiji 10%. Zapadni i istoni region realizovali su manje od 5% projekata.
To svakako ne govori o distribuciji ranjivosti po regionima, odnosno, teritorijalnoj
rasporeenosti ciljnih grupa. Ovakva distribucija istraivako-analitike prakse vie odraava
efektivnost u ciljanju tokova novca, ali i neravnomernost u zastupljenosti NVO-a i drugih
aktera sa kapacitetima za pridobijanje sredstava za svoje projekte.
Izvori finansiranja
Ovaj pregled bi valjalo kompletirati i osvrtom na izvore finansiranja i visinu uloenih sredstava. Naalost, to nije mogue jer za detaljniju analiza izvora i sredstava nema pouzdanih
podataka. Mogu se ipak izrei neke konstatacije: (1) znatan finansijski podsticaj je doao od
meunarodnih fondova i razvojnih agencija i (2) sredstva su usmeravana u tri pravca: (a)
za razvoj civilnog drutva (b) za razvojne strategije, akcione planove i jaanje kapaciteta za
upravljanje projektima i (c) za razvoj usluga u lokalnoj zajednici.
3.
Posle ovog saetog pregleda, nameu se dva pitanja: (1) kakav je nivo i kvalitet saznanja
nakon obimne istraivako-analitike prakse, odnosno, primenjenih istraivanja i (2) kakav je
efekat akcija zasnovan na tim projektima/saznanjima.
Na prvo pitanje moemo odgovoriti i pozitivno i negativno. Izvesno je da je informisanost
o nekim ciljnim grupama (siromani, Romi, izbeglice, osobe sa invaliditetom, stari i sl.) bolja. Uspostavljen je sistem redovnih statistikih istraivanja koja pruaju informacije o radnoj
snazi i siromatvu. Izostaju, meutim, temeljnije analize i produbljenija saznanja o uzronoposledinim vezama. Nedostaju pregledna istraivanja i kritiki uvid u saznajne domete
primenjenih istraivanja.
Na drugo pitanje, koje smatramo posebno znaajnim, tee je odgovoriti. Zapravo, primenjena
istraivanja otkrivaju novo istraivako polje koje moemo imenovati kao istraivanje akcije i
koje nije jo razvijeno. Evaluacije pojedinih projekate limitirane su njihovim ciljevima i pruaju
samo parcijalne odgovore.
Istraivanja uticaja politika, kao ireg skupa ciljanih mera i aktivnosti, u zaetku je. Tim za
primenu Strategije za smanjenje siromatva inicirao je i u toku 2008. realizovao Program analize uticaja javnih politika. Ovo je bila prva sistemska inicijativa ovog tipa, a osnovni cilj joj
je bio preispitivanje efikasnosti nekih mera sprovedenih na ravni drave od 2003. do 2007.
137
Istraivanja CLDS-a u prvoj polovini i redovna statistika istraivanja u drugoj polovini prve decenije tranzicionog procesa.
350 :
Osnov za analizu uticaja politika bili su podaci Republikog zavoda za statistiku iz Ankete o
ivotnom standardu (AS) za 2007. godinu, ime je napravljen petogodinji presek u prikupljanju podataka po AS od 2002. godine.
Analiziran je neposredan uticaj aktivnih mera zapoljavanja, ali i njihov posredan uticaj na
smanjenje siromatva. Takoe, ispitivana je veza izmeu obrazovanja odraslih, sprovedenih
dokvalifikacija i prekvalifikacija i zapoljavanja. Kako je neobrazovanost identifkovana kao
jedan od glavnih uzronika siromatva u Srbiji, posebna panja u analizi posveena je obrazovnim merama od 2003. do 2007. godine i njihovom uticaju na smanjenje siromatva. Analiziran je uticaj uvoenja obaveznog predkolskog obrazovanja, potom veza izmeu siromatva
i postignua aka i uticaj i efikasnost mera afirmativne akcije sprovedenih u protekle etiri godine. Slino ovome, analiziran je i uticaj zdravstvenih mera koje su namenjene najsiromanijem
stanovnitvu, sa fokusom na romskoj populaciji. Kako bi sliku o efikasnosti mera koje drava
sprovodi za one najsiromanije bila potpunija, uraena je i detaljna analiza uticaja novanih
nadoknada koje stanovnitvo Srbije dobija (MOP i deji dodaci). Predmet analize bio je i efekat
materijalnih subvencija na koje su mala i srednja preduzea imala pravo u proteklom periodu,
kao i efekat mera koje je Vlada Srbije realizovala da bi podstakla ruralni razvoj i poljoprivredu.
Uraena je i procesna evaluacija javnih radova. Objavljeno je nekoliko studija o uticaju sektorskih politika (obrazovanje, zapoljavanje, zdravlje, socijalna zatita) na siromatvo.138
4.
Izostao je iri odjek ovih istraivanja u strunoj javnosti i debata koja bi podstakla dalji razvoj istraivanja akcija, posebno na lokalnom nivou. Neophodno je razvijati raznovrsne oblike
istraivanja ciljanih promena i unapreivati konceptualni okvir i metodoloka sredstva za ovu
vrstu istraivako-analitike prakse.
Znaajna pretpostavka za uspostavljanje objektivnosti u istraivanju akcije je jaanje monitoringa iz senke i istraivanje uticaja politike od nezavisnih istraivaa i istraivakih agencija.
Naalost, jo uvek nema dovoljno nezavisnih finansijskih izvora koji bi podsticali i podravali
istraivanje akcije. Iluzorno je oekivati da sve to treba da obezbedi drava.
Moda je prilika i vreme da se inicira formiranje istraivakih fondova koji e, uz podrku
drutveno odgovornih kompanija, obezbediti dovoljno sredstava za dve vrste usmerenih
istraivanja: (a) pregledna istraivanja koja sistematizuju i kritiki vrednuju rezultate i saznanja bazirana na primenjenim istraivanjima i (b) nezavisna istraivanja akcije zasnovana na
metodolokom pristupu koji planirane i realizovane mere i aktivnosti u okviru relevantnih projekata, programa ili politika testira u odnosu na postavljene ciljeve i preko empirijskih indikatora o efektima, uslovima i okolnostima, valorizuje njihovu delotvornost i proverava saznajnu
validnost.
138
Objavljene su sledee studije: Analiza uticaja dravne finansijske podrke siromanima, Analiza uticaja politike zapoljavanja i aktivnih
mera trita rada u Republici Srbiji 20032007, Analiza uticaja mera zdravstvene politike na dostupnost zdravstvene zatite romskoj
populaciji u Srbiji, naliza direktne budetske podrke poljoprivredi i ruralnom razvoju Srbije, Obrazovanjem protiv siromatva: Analiza
uticaja uvoenja pripremnog predkolskog programa u Srbiji, Kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji: Obrazovne anse siromanih,
Analiza dravne finansijske podrke za mala i srednja preduzea, Mere u obrazovanju usmerene ka ugroenom stanovnitvu, Procesna
evaluacija javnih radova. Te studije mogu se preuzeti na web adresi http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=2171.
Gradimir Zaji
Empirical studies of transition 1990-2010.

Researching vulnerable groups
Summary
In the period of a blurred transition (the 1990s) vulnerable social groups were mainly out of the
focus of research interest. The social problems of refugees were at the forefront.
The period of targeted transition (the first decades of this century) has led to 1) sensitization of the
public and decision makers to vulnerable social groups, 2) affecting the drafting of strategies and
policies for certain types of problems (poverty and social exclusion) or target groups (persons with
disabilities, Roma, refugees, the old, the young, etc..), 3) development of services to meet the needs
of particular target groups.
The database of the Republic Institute for Social Protection has evidenced 3074 research projects
implemented from 2000 to 2010. The greatest number of projects, 51% was realized by NGOs, followed by social welfare institutions 17%, 13% by academic institutions and 7% by international
organizations. The projects were focused primarily on development of social services 67%, the
study of phenomena and processes 16%, monitoring and evaluation 12% and system planning
and adjustment 5%.
The most frequently studied are the persons with disabilities 21%, the old 12%, violence, mobbing
and trafficking victims 10%, Roma population 8%, refugees and displaced persons 5%...
Key words: socially vulnerable groups, research, review studies, action research, blurred transition,
targeted transition.
352 :
Tanja Jakobi
Kako su mediji ispratili istraivanje

Kako graani Srbije vide tranziciju iz
socijalizma u kapitalizam
354 :
Da se u beogradskom magazinu Nin od 16. decembra 2010. godine139 nije pojavio tekst koji
tragom nekoliko istraivanja javnog mnjenja razmatra da li srpska elita i srpski graani ive
u istoj zemlji i istoj stvarnosti, broj tematskih novinskih tekstova povodom istraivanja Kako
graani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam, dela projekta Dve decenije tranzicije od socijalizma u kapitalizam, ne bi dosegao ni deset prstiju na jednoj ruci.140
Taj broj bio bi malo vei jedino ako bi se tekstovima dnevnih novina Blic, Press i ve pomenutog
Nina pribrojale i kolumne autora istraivanja u dnevniku Politika i tekstovi autora i strunjaka
koji su ih po pozivu napisali za javne rasprave koje su usledile, uglavnom u dnevnom listu Danas, i nekoliko manjih citata na internetskim blogovima i specijalizovanim sajtovima.
Odluka medija, pre svega onih koji imaju prostora, a i ureivaku politiku koja podrazumeva
razmatranje ovakvih tema, da saoptavanje rezultata istraivanja prepuste strunjacima ima
smisla jer je re o veoma vanim pitanjima i odgovorima koji su potencijalno dalekoseni141 i
tematski prevazilaze uobiajene naine pisanja novinskih tekstova.
S druge strane, mediji koji su okrenuti minimalnim formama (a to je veina dnevnih tiranih
novina kod nas poput Novosti, Blica i Pressa) raspolau malim prostorom pa ovakvoj temi ne
mogu posvetili dunu panju.
Tu su jo dnevni listovi tabloidi koji se ovakvim temama i ne bave te nedeljnici, od kojih su
dva, Nin i Vreme, objavili nekoliko tekstova posveenih oceni dometa Petog oktobra, drugim
istraivanjima javnog mnjenja sa slinom temom i ovom istraivanju.
U elektronskim medijima objavljeni su krai izvetaji (RTS, B-92) u kojima su dominirali osnovni
podaci o rezultatima Istraivanja (na B-92 i njegova najava) te krae izjave njegovih rukovodilaca i autora. Iako su pojedini istraivai javnog mnjenja relativno esti gosti talk show emisija,
ovoj autorki nije poznato da je neko od uesnika istraivanja bio pozvan da gostuje u tom tipu
emisija povodom objavljivanja njegovih rezultata.
Prirodna medijska ogranienja, meutim, ne mogu biti jedini i dovoljan odgovor na pitanje zato je u velikoj meri i alarmantnim rezultatima istraivanja javnog mnjenja posveeno
srazmerno malo prostora. I dalje ostaje pitanje zato su novinski tekstovi u kojima se navode
rezultati istraivanja prema kojima se, izmeu ostalog, Prvi put od Petog oktobra negativno
ocenjuju demokratske promene, 44% graana smatra privatizaciju pljakom, a samo 20%
graana veruje da zemlja ide u dobrom smeru dobili status samo proirene informacije
(dvadesetak redova prema deset, koliko ih ima u prosenoj kratkoj vesti). Dalje, kako se posle objavljivanja rezultata istraivanja pojavilo svega nekoliko tekstova koji ili zbirno prenose
istraivake nalaze bez autorskog peata (Blic) ili panju posveuju tome da li je zaista standard
u vreme Josipa Broza Tita bio bolji (Press), praktino minornoj temi i moda i najoekivanijem
rezultatu istraivanja.
Jedan od razloga to posle informacija o istraivanju nisu usledili i opirniji tekstovi u kojima bi
bili citirani relevantni sagovornici bio je u tome to je veliki broj medija neposredno pre objavljivanja rezultata istraivanja pripremio tekstove o desetogodinjici Petog oktobra i u intervjuima sa sociolozima, istraivaima javnog mnjenja i ekonomistima (u kojima se uglavnom
139
Nin, br. 3129, tekst Nita izmeu autora Batia Baevia.
Uobiajena pretraga tekstova preko Ebart-a, Naslovi.net-a, Google, sajtova i portala tampanih i elektronskih medija daje razliit broj
objavljenih tekstova prema referentnim reima . Na primer, malo tampanih medija koristi pun naziv istraivanja pa pretraivai prema
imenima autora pojedinih delova istraivanja generiu vie tekstova.
140
141
Ovde se misli na dalekosenost u smislu politikih odluka koje bi mogle biti donete na osnovu uvida koje daje Istraivanje.
konstatuje da je malo onoga to je Petog oktobra obeano i ispunjeno) ve obradio neka pitanja koje nalazi istraivanja pokreu. injenica da izmeu teme 10 godina od Petog oktobra
i putovanju iz socijalizma u kapitalizam postoji vremenska (dve decenije) i kvalitativna razlika
(druga tema je mnogo ira i dublja jer se Peti oktobar ee svodi na izneverena obeanja
politiara, a ne na ureenje drutva, oseanja graana da se nalaze na niijoj zemlji tranzicije
itd.), ali je usud novina takav da, ma koliko tema bila dobra, uvek moraju da tragaju za neim
novim.
Drugi mogui razlog mogao bi biti odluka autora istraivanja da prvu konferenciju za medije na
kojoj su predstavljeni njegovi dometi organizuju u Subotici. Ta odluka imala je dubokog smisla
jer je Subotica, nekada centar kulture, jake privrede i prosperiteta, postala jedna od najvidljivijih rtava tranzicije, a istovremeno ima i izrazitu intelektualnu scenu. Meutim, ponaanje
naih medija je takvo da dogaaji koji se organizuju van prestonice teko stiu do naslovnih
strana i udarnih minuta informativnih emisija, delom zbog naina na koji redakcije tretiraju
provinciju i sopstvene dopisnike, a delom i zbog tehnikih ogranienja (nemanja novca da se
na udaljeno mesto poalje televizijska ekipa ili novinar politike rubrike, na primer).
Ovaj drugi problem, neadekvatne pokrivenosti dogaaja, bio bi reen tako to se briga o promociji istraivanja mogla poveriti profesionalnoj PR agenciji sa dobrim kontaktima u medijima. Tekstovi i televizijski prilozi pojavili bi se tada nesumnjivo u svim medijima sa kojima
PR agencija sarauje i za jedan dan kvantitativno popravili bilans objavljenih priloga o rezultatima istraivanja. Kvalitativno, sve bi ostalo isto.
Klju je, naravno, u tome to je medijska prezentacija, odnosila se ona na jednokratne arave
tekstova ili redove sakrivene u dnu strane, samo simptom neega mnogo vanijeg, neega
to tematski obrauje Ninov tekst: naa elita nije zainteresovana da se pouzdanije obavesti o
drutvu koje vodi ili da eventualno iskae miljenje o temama koje mue graane.
Naime, za medije, ovakvi rezultati istraivanja su na neki nain opte mesto, ak i kada su najnoviji rezultati negativniji od ranijih. I za graane/itaoce/gledaoce takoe je re o optem
mestu jer u opisanoj realnosti ive decenijama. Samim tim, rezultati istraivanja ni za medije ni
za itaoce nisu novost, ve pre potvrda o poveanju broja istomiljenika.
Da bi neto od ovoga postalo vest, trebalo bi u medijima da se oglase oni koji se ne oglaavaju.
Mediji kontinuirano izvetavaju i u pojedinostima i u globalu o efektima i dometima tranzicije, bilo da piu o trajkovima, promaenim privatizacijama, rastu siromatva, problemima
u zdravstvu, loem kolstvu ili nekom drugom simptomu naih nesretnih okolnosti, strunjaci
kontinuirano upozoravaju na narastanje problema, ali kljunih sagovornika, ljudi koje donose
odluke i kreiraju sistem nema u medijima. A ako ih ima, onda govore o nekoj realnosti i nekim dometima tranzicije koji se retko poklapaju sa uvidima graana, istraivanjima javnog
mnjenja i samih medija.
Samim tim, medji, potujui pravilo objektivnosti, vrlo esto nisu u stanju da obezbede relevantne sagovornike za teme koje postavlja ovo istraivanje. Takoe, vrlo se esto deava da
ti, po definiciji relevantni sagovornici doivljavaju kritike tekstove iskljuivo kao napad na
lini integritet ili politiku ove ili one partije ili institucije. Na primer, sa pojavljivanjem prvih
negativnih ocena o dometima desetogodinjice Petog oktobra, u prvim oglaavanjima predstavnici vlasti su najee na no doekivali kritike ili su uz laku dozu samokritinosti (slabosti
je bilo) iznosili svoju verziju istine o stepenu demokratije u Srbiji, stanju ekonomije, uticaju
tajkuna, borbi protiv korupcije itd. Javnosti su takoe poznati raniji incidenti kada su pokuaji
novinara da dobiju odgovore povodom aktuelnih afera zavravali fiizikim obraunima (tada
356 :
su ministri to nogom, to rukom zamahivali ka novinarima) ili otvorenim uvredama. Konferencije za tampu u Vladi Srbije se godinama zavravaju bez mogunosti postavljanja novinarskih pitanja ukoliko Vlada tako odlui ili novinari bivaju otvoreno kritikovani jer su postavili
neumesno pitanje ili su pogreili konferenciju za tampu.
Novija sudska praksa u kojoj su posle donoenja jednog veoma spornog zakona o javnom
informisanju uestale tube politiara i javnih linosti pokazuje, svedoi dr Vesna Raki
Vodineli142, o nepoznavanju ili neuvaavanju prakse evropskih sudova u sporovima koji se
vode protiv novinara.
Novinarska sloboda podrazumeva izvestan stepen preterivanja ili ak provociranja, navodi
ova autorka, a evropski standardi prave razliku izmeu injeninih tvrdnji novinara i njihovih
vrednosnih sudova (ocena). Kada novinar kritikuje politiara na dravnoj funkciji i nazove
ga prizemnim oportunistom, nemoralnim, nedostojnim zbog njegovog stava prema lideru
neke politike stranke nekadanjem pripadniku SS-a u pitanju su vrednosni iskazi, a oni ne
podleu dokazivanju, pa se ni od koga ne moe traiti da ih dokae niti se ikome moe stavljati
na teret to ih nije dokazao, te je sud povredio slobodu informisanja kada je novinara kaznio
zbog klevete zato to nije dokazao istinitost vrednosnog iskaza (...) Dravni slubenik takoe
mora da trpi vie slobode informisanja nego privatno lice. Vesna Raki Vodineli, na osnovu
analize sluajeva iz prakse, zakljuuje da se iz ovih nekoliko citiranih odluka sudova u Srbiji
mogu (...) izvesti sledei zakljuci: (1) sudska praksa povodom tumaenja pravnog standarda
dune novinarske panje je neujednaena, to ugroava pravnu sigurnost novinara, novina,
kao i moguih povreenih lica; (2) informacije koje se odnose na policijske postupke ili pitanja,
kao i na postupke pred drugim dravnim organima, po naoj sudskoj praksi, trae vei stepen
novinarske panje upuivanjem na proveru kod dravnih organa, to prekorauje evropske
standarde, te na taj nain doprinose snanijem ograniavanju slobode informisanja nego to
je to nephodno i proporcionalno.
Otuda je, kao i u sluaju rezultata istraivnaja Kako graani Srbije vide tranziciju, rasprava o
vanim pitanjima svedena na meustranake optube u kojima mediji uglavnom slue kao
prenosioci depea. Meutim, odgovor na pitanje kako je mogua takva diskrepanca izmeu
ocena graana, analitiara, sociologa, istraivaa (baziranih na svakodnevnim primerima) i
vlasti o tome kako i gde ivimo izostaje.
Jedino to se u medijima, vie izmeu redova, dade iitati su njihovi diskretni pokuaji da
dobiju odgovor i vlasti da na neka nezadovoljstva odgovori posredno, minimalno i bez preuzimanja odgovornosti za promaaje.
Na primer, vidljivo je da je u poslednje vreme ubrzan tempo ponitavanja loih privatizacija, ali
je sva odgovornost za odugovlaenje svedena na Agenciju za privatizaciju. Mediji koji ranije
najee nisu mogli da dobiju gotovo nikakve informacije o privatizaciji i koji su imali ulogu
pukog prenosnika izvetaja o nezadvoljstvu bivih i aktuelnih radnika poeli su da dobijaju
(opet na kaiicu) odgovore druge strane o privatizaciji. Ipak, izuzev u kritikoj javnosti, u
specijalizovanim asopisima nije se pojavio pokuaj preispitivanja modela privatizacije.
Iz nedavno nametnute rasprave o novom modelu rasta (industrijalizacije, reindustrijalizacije, stvaranja izvozne privrede itd.) dalo bi se zakljuiti da i vlast indirektno priznaje kako je
dosadanji nain funkcionisanja ekonomije bio lo, da je privatizacija izvedena pogreno, da
je novac od privatizacije iskorien pogreno, da su reforme bile spore ili da ih ponegde nije
142
Peanik.net, 22. januar 2011.

ni bilo, to bi se takoe moglo protumaiti kao deo posrednog odgovora onih ije miljenje
istraivanje trai i provocira.
Ipak, i ovde je re o samo jednom delu ekonomskog pristupa, a ne o temeljitom preispitivanju sadanjeg modela drutva. Ukratko, razlog zbog koga su mediji poklonili relativno malu
panju rezultatima istraivanja ne lei u nainu njihove prezentacije, ve u tome to svima
nama, i kao graanima i kao istraivaima i kao novinarima, nedostaju odgovori koje treba da
daju oni koji odluuju.
Posredno o nedostatku druge strane, a samim tim i neizricanju odgovora na pitanja koje postavlja istraivanje, govori i to to se ni direktno (na okruglom stolu u Beogradu, na kojem je
raspravljano o rezultatima istraivanja) ni indirektno (reagovanjem u medijima) na njih nije
osvrnuo nijedan politiar, bilo da pripada vladajuoj koaliciji, bilo opoziciji, to bi se moda
moglo pre oekivati. Izuzetak je Dragoljub Miunovi, visoki zvaninik DS-a, koji je skupu
prisustvovao pre kao kolega nego kao predstavnik vlasti. O opoziciji i tome zato ona ne
komentarie nalaze istraivanja javnog mnjenja niti pokuava sama da vri pritisak na vlast
bie rei na kraju ovog teksta.
Zato u medijima izostaje kvalitetna obrada tema koje je istraivanje pokrenulo (korupcija,
pljaka, vladavina tajkuna, privatizacija kao pljaka, nepoverenje u institucije, uverenje da
dravu vode kriminalci i tajkuni) jasno se vidi i iz istraivanja meu samim novinarima, koje je
2007. godine obavio Strategic marketing.
Glavni izvori ogranienja slobode novinara u prenoenju informacija, prema njihovom
miljenju, jesu politiki pritisci na ureivaku politiku kue (57%), autocenzura i nedostatak
hrabrosti (50%), ureivaka politika komercijalni razlozi (42%) i nedostatak line hrabrosti
urednika (28%) pokazalo je istraivanje Stratedik marketinga. (Nuns, 2007).
Za cenzuru su najodgovorniji politiari (70% odgovora novinara), tajkuni (59%), vlada (37%),
organizovani kriminal (33%) i meunarodna zajednica (16%).
Kao informacije koje u ovom trenutku u Srbiji najvie podleu kontroli, novinari su oznaili
one o finansijskim malverzacijama politiara (72% odgovora) i o finansijskim malverzacijama
tajkuna (68%). Na tree mesto na listi kontrolisanih informacija novinari su stavili one koje se
odnose na organizovani kriminal (48%), a na etvrto informacije vezane za pronalaenje Ratka
Mladia (45%).
Uporedo sa rastom nezadovoljstva javnog mnjenja razvojem u drutvu, smanjivala se i sloboda medija pa je tako poetkom prole godine Ekonomist intelidens junit (The Economist
Inteligence Unit /EIU), istraivako odeljenje britanske izdavake grupacije Economist, objavilo
da je na listi koju redovno formira Srbija zauzela 65. mesto u svetu po stanju demokratije, to,
u poreenju sa 2008. godinom, predstavlja pogoranje.
Srbija je prema indeksu demokratije EIU loije plasirana od svih lanica Evropske unije (EU), ali
i od susedne Hrvatske, dok je bolje plasirana od Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
U saoptenju EIU navodi se da je Srbija meu 36 zemalja u kojima je dolo do pogoranja
medijskih sloboda.
U Srbiji, obrasci vlasnitva u medijima su neprozirni. U 2009. bez javne rasprave na brzinu su
usvojeni kontroverzni novi zakoni i amandmani o medijima. Mnogi sluajevi nasilja nad novinarima nisu odgovarajue istraeni. Mediji u Srbiji su pod pritiskom zbog direktnog uea
358 :
dravnih zvaninika u izvrnim telima i direktnim politikim imenovanjima glavnih urednika,

navodi EIU.
U izvestaju ANEM-a Monitoring medijske scene u Srbiji, objavljenom sredinom prole godine, konstatuje se da su napadi i pritisci na novinare i medije sve izraeniji jer nisu preduzete
sistemske mere koje bi otklonile uzrok ovog problema i spreile njegovo ponavljanje, to neminovno dovodi i do autocenzure u medijima. Sve ee ozbiljne pretnje istaknutim novinarima i medijima koji se bave istraivakim novinarstvom pokazale su da u javnom prostoru u
Srbiji i dalje postoje teme i drutveni problemi o kojima je izuzetno rizino pisati i izvetavati.
U izvetaju se takoe konstatuje da se pluralizam medija (...) u Srbiji (...) i dalje svodi na kvantitet, a ne na sutinsko razlikovanje ideja i miljenja koji se preko medija plasiraju javnosti.
Percepcija medija kao industrije, bez uvaavanja specifinosti njihove uloge u demokratizaciji
drutva, deformie odnos drutva i medija, pa mnogi mediji u trci za profitom preesto zaboravljaju svoju funkciju, a drutvo vie i nema oekivanja od njih.
ak i ako su pretpostavke da e mediji ne samo preneti nego i istraiti pitanja koja proizilaze iz
Istraivanja bile neutemeljene jer drutvo nema oekivanja od njih, ne treba iz vida ispustiti
ni druge elemente koji u sluaju da i dalje ima voljnih medija kao to pokazuju tekstovi u
nedeljnicima Nin i Vreme i brojne serije tekstova svih novina, pre svega zato jer meu elektronskim medijima ima malo onih koji imaju emisije istraivakog karaktera o korupciji, nezakonitostima i, uopte, drugoj strani privatizacije, kao i redovni analitiki tekstovi o kvalitetu reformi
u svim segmentima drutva te iste medije ometaju da obezbede uee ili, ako ne uee a
ono relevantne podatke, koji bi takoe ispunili uslove za vai novinarski kredo o objektivnosti.
Meutim, praksa nezavisnih dravnih institucija (pre svih, Saveta za borbu protiv korpucije,
Agencije za borbu protiv korupcije, Dravne revizorske institucije, ombusdsmana, zatitnika
graana i drugih slinih institucija) pokazuje da ni one, iako im je zakonom dato pravo da imaju uvid u razliite probleme (o privatizacijama, javnim nabavkama, korienju budetskih sredstava, ostvarivanje prava graana u sporovima sa dravnim institucijama itd.) nailaze na iste
prepreke kao i mediji, od problema sa finansiranjem do dezavuisanja tih institucija od strane
dravnih organa i jednostavnog otezanja sa davanjem ili potpunog uskraivanja traenih
informacija.
Drugim reima, pravo graana da bilo pritiskom medija, bilo pritiskom zatitnika svojih interesa stignu do odgovora na pitanja koja ih najvie interesuju ostaje neostvareno.
Nemo sindikata i uticaj nevladinih organizacija (NVO) obraeni su u istraivanju i u diskusijama na okruglom stolu.
Jednako nemona su i druga udruenja, na primer, privredne komore i udruenja preduzetnika, poslodavaca i drugih strukovnih udruenja, pa ak i saveti koji na razliite naine okupljaju
strane investitore. Tanije, ne postoji njihov institucionalni uticaj na sprovoenje reformi,
donoenje zakona itd. Faktiki, jedini uticajan faktor, i to donekle, jeste Evropska unija, ali ovde
se ne radi o pritisku evropskog javnog mnjenja, ve pritiscima koji proizilaze iz odnosa Unije i
Srbije u procesu njenog pridruivanja Evropskoj uniji.
Svi dosadanji argumenti u prilog tezi da istraivanja javnog mnjenja, ukljuujui i ona koja
pokreu i tako znaajna pitanja kakvo je preispitivanje koncepta i pravca razvoja drutva,
ostaju bez odgovora zbog uskraivanja panje i reakcije najodgovornije strane i za kreiranje
takvog stanja stvari i za njegovo eventualno popravljanje. Vlast, i ne samo ona, ve i opozicija,
ako ima aspiracija da doe na vlast, imaju neki (makar i lo i nedovoljan) odgovor jer ni jedna ni
druga ne mogu da pobegnu od realnosti, ali jednostavno ne smatraju za shodno da ga objave
pre nego to se upuste u novu predizbornu kampanju.
Meutim, od jedne do druge predizborne kampanje, istraivai sve ee konstatuju da zapravo ni vlast ni opozicija ne reaguju na pritisak javnog mnjenja jer jednostavno nemaju ideja.
Tako u svom tekstu objavljenom na sajtu Peanik143, ekonomista Vladmir Gligorov konstatuje
da ne znamo ta bi uinila Srpska napredna stranka kada bi bila na vlasti i bila suoena sa
zahtevima za poveanje plata u javnom sektoru? U svim demokratskim zemljama za koje
ja znam to pitanje opoziciona stranka ne bi mogla da izbegne. I to ne u predizbornoj godini,
nego u svakom datom asu, pie ovaj autor.
Sa stanovita biraa, pie Gligorov rasprava o tim pitanjima bi bila znaajna ne samo zato to
bi se znalo ta bi se moglo oekivati od opozicionih stranaka ve i zato to bi i stranke na vlasti
bile primorane da iznesu svoje programe i da objasne ta ih je spreavalo da ih sprovedu. Recimo, kako stranke gledaju na predsedniki sistem i na iskustvo sa njim? Uviaju li da je spoljna
politika koja je voena besciljna ili samo misle da nije sprovoena dosledno? Konano, postoji
li razumevanje da su potrebne dalje trine reforme i jaanje vladavine prava ili se misli da bi
trebalo da se nastavi sa jaanjem dravnog uplitanja u privredu, medije i pravosue? I ako se
tei promenama ili ak preokretu, ta se tano pod tim podrazumeva?
Potraga za odgovorom na pitanja zato su mediji malo i povrno izvetavali o rezultatima
istraivanja Kako graani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam lei, dakle, u tome
to njegovi nalazi trae ono to ni vlast ni opozicija uglavnom ne znaju.
LITERATURA
Democracy Index 2010 (2010). Democracy in Retreat. www.eiu.com
Gligorov, Vladimir (2011). ta sada. Peanik.net. Beograd
Dosije 22 (2007). Nuns. Beograd
Vodineli Raki, Vesna (2011). Kako ugasiti e-novine. Peanik.net. Beograd
142
Peanik.net, 14. februar 2011.
360 :

Dometi Tranzicije Od Socijalizma Ka Kapitalizmu PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dometi Tranzicije Od Socijalizma Ka Kapitalizmu PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dometi tranzicije

Beograd, 2011. godine

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 3

Duan Pavlovi, Ivan Stanojevi

Vladimir Vuleti, Dragan Stanojevi, Jelisaveta Vukeli

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

KAKO GRAANI SRBIJE VIDE TRANZICIJU

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 7

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

1. esto ponavljanja pitanja o tranziciji1

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 9

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

3. Kako ivi Jovan Jovanovi tranzicijski

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

Kad Jovanu Jovanoviu postavimo neka pretenciozna pitanja, a za odgovore na ta pitanje on je

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 15

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

su inile dijaspore Maarske, Poljske, eke, insistirala je na retrogradnim procesima obnove

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 23

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

samo saoseanje prema drugima ve i samopotovanje. Vapaji moralista za moralnim ivotom

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 29

S raspadom jugoslovenske zajednice, izgleda, promenilo se mesto intelektualaca u odnosu na

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

moralne gluvoe i egoizma, on svesno pristaje na to da bude nemonik i sauesnik najgorih

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

oslobodili Srbe u Krajini, Bosni i na Kosovu i Metohiji nastavili su sa usreivanjem drave

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

bulumenta bacila je na kolena protagoniste urbanog senzibiliteta i kreativne imaginacije.

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

From Populism to Show Business

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 39

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 41

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 43

dovesti u pitanje postignutu preraspodelu bogatstva). Stoga se novostvorena dominantna

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

kolektiviteta klase). Snana interesna unutranja podeljenost vladajue grupacije u socijalizmu

suprotstavljenih interesa i odri ga u svojoj slubi desetak godina (naravno, mogunost da

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

1994: 119149). Po tom je visokom ueu, u prvim godinama postsocijalistike transformacije,

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 53

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

Postsocialist Transformation in Serbia:

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 55

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

STARI REIM I NEDOVRENA DRAVA

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 57

poglavlje 1 | sociologija tranzicije

se normativno stanovite da postoji generika veza moderne drave i poliarhije (ustavna

poglavlje 1 | sociologija tranzicije