Pravni fakultet za privredu i pravosue,

Privredna akademija

SEMINARSKI RAD:
Pravni poloaj steajnog upravnika u steajnom postupku

Mentor:
Prof. dr Marijana Duki-Mijatovi

Student:
Vladimir Trti ms85/13

Novi Sad,
Januar 2014

SADRAJ

UVOD........................................................................................................................2
1. Pojam i pravna priroda steajnog upravnika.........................................................4
2. Imenovanje steajnog upravnika...........................................................................5
3. Pravni poloaj steajnog upravnika.......................................................................7
4. Odgovornost steajnog upravnika.......................................................................10
ZAKLJUAK..........................................................................................................11
LITERATURA........................................................................................................12

UVOD

Osnovni indikator mogueg steaja jeste finanskijsko stanje u kome se

nalazi potencijalni dunik1. Do steaja dolazi onda kada se dunikova imovina
umanji toliko da mu dugovi prelaze realnu podlogu na kojoj su zasnovani.
Steaj omoguava delimino namirenje potraivanja poverilaca, prua
ekonomsku zatitu drutvenih razmera i daje poslednju ansu za revitalizaciju
takvom privrednom drutvu putem reorganizacije.
Prvi cilj steaja zakon o Steaju je definisao kao najpovoljnije kolektivno
namirenje steajnih poverilaca ostvarivanjem najvee mogue vrednosti steajnog
dunika.2 Steaj prua ekonomsku zatitu drutvenih razmera tako to u postupku
bankrotstva3 uklanja insolventne privredne subjekte iz pravnog prometa, koji bi
daljem poslovanjem ugroavali svoje poslovne partnere.
U nauci uobiajno je da se govori o steaju u materijalnom smislu i o steaju
u formalnom smislu. Steaj u materijalnom smislu je finansijsko stanje u kojem se
nalazi steajni dunik, a to je stanje platene nesposobnosti ili insolventnosti.
Steaj u formalnom smislu je postupak koji vodi nadleni sud nad steajnim
dunikom, tj. nad njegovom imovinom, radi radi ravnomernog namirenja svih
poverilaca.
Privredne subjekte koji nisu sposobni da izvravaju svoje obaveze treba
sanirati ili ih sasvim iskljuiti iz pravnog prometa. To se ini steajnim postupkom,
koji se moe voditi u pravcu bankrotstva to predstavlja potpunu propast steajnog
dunika i zavretkom tog postupka, steajni dunik se brie iz odgovarajueg
registra i prestaje da postoji kao privredni subjekt. Steajni postupak se moe
voditi i u pravcu reorganizacije, to podrazumeva namirenje poverilaca po
1 Duki-Mijatovi, M.: Steajno pravo, Pravni fakultet za privredu i pravosudje,
Novi Sad, 2010 str. 3
2 lan 2. Zakona o steaju
3 (ital.) Banca rotta-razbijena klupa, propast, slom
2

usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem duniko-poverilakih odnosa,

statusnim promenama dunika ili na drugi nain koji je predvien planom
reorganizacije.
Steajni postupak moemo definisati kao sudski postupak regulisan
imperativnim normama, multilateralan, budui da u njemu uestvuju s jedne strane
sud, a s druge strane po pravilu, vei broj poverilaca, iji osnovni cilj jeste njihovo
najpovoljnije, srazmerno i kolektivno namirenje, u postupku bankrotstva, ukoliko
reorganizacija nije pokuana ili nije uspela, a samim tim i odluivanje o daljem
egzistiranju steajnog dunika u pravnom prometu.4
Steajni postupak omoguava zajedniko i srazmerno namirenje poverilaca,
u tom sluaju naelo kolektivnog izvrenja nad celokupnom imovinom
insolventnog privrednog subjekta derogira naelo prioritetnosti naplate. To znai
da pravilo, prvi u vremenu, jai u pravu zamenjuje pravilo jednakosti i
ravnomernosti svih poverilaca.
Steajni postupak procesuira sud, koordinirano sa steajnim upravnikom, a
uz sud i steajnog upravnika stranke steajnog postupka su predlaga, steajni
dunik, steajni poverioci i steajna masa kao sui generis, zatim skuptina i odbor
poverilaca.
U ovom radu dalje e biti rei o steajnom upravniku kao organu steajnog
postupka i o njegovom pravnom poloaju u pravnom sistemu nae zemlje.

4 Duki-Mijatovi, M.: Steajno pravo, Pravni fakultet za privredu i pravosudje,

Novi Sad, 2010 str. 5
3

1. Pojam i pravna priroda steajnog upravnika

Steajni upravnik je posebni operativni organ steajnog postupka. Steajnog
upravnika imenuje steajni sudiija reenjem o otvaranju steajnog postupka 5.
Steajni upravnik je ad hoc organ tog postupka i on zauzima mesto bivih organa
upravljanja i rukovodjenja steajnog dunika. Donoenjem odluke o otvaranju
steajnog postupka vri se definitivno imenovanje steajnog upravnika, koji
automatski stie svojstvo organa postupka u momentu njegovog imenovanja.
U teoriji postoji nekoliko razliitih shvatanja oko pravne prirode steajnog
upravnika: Prema prvoj, publicistikoj teoriji, steajni upravnik je organ steajnog
suda jer steajnog upravnika imenuje steajni sud. Prema drugoj teoriji, teoriji
zastupanja steajni upravnik je istovremeno i organ steajnog dunika i steajnog
postupka.6 Postoji i trea, meovita teorija koja je nastala kombinacijom elemenata
publicistike teorije i teorije zastupanja dolo se do shvatanja da je steajni
upravnik javnopravni organ, koji ima ovlaenja zakonskog zastupnika. Medjutim
nije u potpunosti jasno koga zastupa steajni upravnik. Jedni smatraju da je steajni
upravnik zakonski zastupnik steajnog dunika, a drugi su miljenja da je steajni
upravnik zakonski zastupnik ii steajnog dunika u steajnih poverilaca7.

5 lan 20. Stav 1. Zakona o steaju

6 Vidi vie Vasiljevi, M.: Kompanijsko pravo, Beograd, 2005.
7 Velimirovi, M.: Steajno pravo, Symbol, Novi Sad, 2004, str. 61.
4

2. Imenovanje steajnog upravnika

Steajnog upravnika imenuje steajni sud reenjem o pokretanju steajnog
postupka. Uslovi za imenovanje steajnog upravnika se mogu podeliti na
materijalno-pravne i na formalno-pravne.
Materijalno-pravni uslovi su da lice ima odgovarajuu visoku kolsku
spremu, da ima poloen posebni struni ispit za steajnog upravnika, takodje je
potrebno da lice ime i odreeno radno iskustvo. Formalno-pravni uslov je da ime
tog lica nalazi na listi steajnih upravnika i da ima licencu za vrenje te funkcije.
Licencu za obavljanje poslova steajnog upravnika izdaje i obnavlja Komora
reenjem o izdavanju i obnavljanju licence8, licu koje ispunjava zakonom
pedviene uslove iz lana 6. stav 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama
Zakona o steaju. Licenca vai tri godine od dana izdavanja i moe se obnoviti 9.
Licenciranje kandidata za steajne upravnike ureeno je pravilnikom o uslovima,
programu i nainu polaganja strunog ispita za obavljanje poslova steajnog
upravnika10.
Do obnove licence e doi ukoliko je steajni upravnik savesno i uspeno
obavljao poslove, potujui zakon, nacionalne standarde za upravljanje steajne
mase i etiki kodeks, nasuprot tome ukoliko steajni upravnik ne postupa u skladu
sa zakonom, nacionalnim standardima za upravnljanje steajne mase kao i
kodeksom etike licenca se moe oduzeti i pre roka na koji je izdata.
Postoje i odreene smetnje za imenovanje steajnog upravnika. Te smetnje
su sledee: Licenca se ne moe izdati licu protiv koga je po slubenoj dunosti
pokrenut krivini postupak, odnosno koje je pravnosnano osueno za delo za koje
8 lan 6. Stav 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o steaju .
9 lan 23. Stav 7. Zakona o steaju.
10 Pravilnik o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita za obavljanje
poslova steajnog upravnika (Slubeni glasnik RS, br. 47/2010)
5

je zapreena kazna preko pet godina zatvora ili za delo koje ga ini nedostojnim za
obavljanje poslova steajnog upravnika ili licu koje je u pritvoru, za vreme trajanja
pritvora., zatim za steajnog upravnika se ne moe imenovati lice koje je srodnik
po krvi u prvoj liniji do etvrtog stepena, srodnik po tazbini do drugog stepena i
lice koje je brani drug nekog od steajnih poverilaca, stecajnog dunika ili
steajnog sudije. Steajni upravnik ne moe biti ni lice koji je solidarni dunik sa
steajnim dunikom, lice koje je poverilac steajnog dunika ili je zaposleno kod
poverioca steajnog dunika.

3. Pravni poloaj steajnog upravnika

Pravni poloaj steajnog upravnika je odreen nainom njegovog
imenovanja i funkcijama koje vri u steajnom postupku. Steajni upravnik je
specifini organ steajnog postupka, on ima prava i dunosti organa upravljanja
steajnog dunika, ali je i zvanini organ steajnog postupka11.
Pod stalnim nadzorom steajnog suda, steajni upravnik vri sve poslove i
funkcije steajnog dunika. Jo jedanom, vano je istai da danom otvaranja
steajnog postupka prestaju prava direktora, zastupnika i punomonika kao i
organa upravljanja i nadzornih organa steajnog dunika i ta prava prelaze na
steajnog upravnika12.
Steajni upravnik kao zakonski zastupnik steajnog dunika vri funkciju
zastupanja koja se sastoji od materijalno-pravnih i formalno-pravnih ovlaenja. U
oblasti materijalno-pravnih ovlaenja, steajni upravnik odluuje o odravanju da
snazi ve zakljuenih i neizvrenih ugovora, zatim odluuje o zakljuivanju novih
ugovora koji su potrebi radi zavravanja postojeih poslova. Steajni upravnik
preduzima radnje koje znaajnije utiu na steajnu masu, a to su uzimanje kredita
ili zajma, nabavke opreme vee vrednosti, i druge radnje od izuzetnog znaaja
mogu se preduzeti uz obavetenje steajnog suda i uz dobijanje saglasnosti odbora
poverilaca. U oblasti procesno-pravnih ovlaenja, steajni upravnik utvruje
osnovanost, obim i isplatni red prijavljenih potraivanja prema steajnom duniku i
steajnog dunika prema njegovim dunicima i o tome sastavlja listu priznatih i
osporenih potraivanja u roku od 40 dana od dana od dana isteka roka odreenog
od strane steajnog sudije za podnoenje prijave potraivanja steajnog dunika
prema njegovim dunicima.

11 Velimirovi, M.: Steajno pravo, Symbol, Novi Sad, 2004, str. 63.
12 lan 74. Stav 1. Zakona o steaju.
7

Steajni upravnik kao zakonski zastupnik steajnog dunika upravlja i

raspolae steajnom masom u cilju zatite zajednikih interesa svih steajnih
dunika.
Steajni upravnik takoe zastupa dunika u pokretanju i voenju sudskih,
upravnih i drugih sporova. Posebno znaajno u cilju zatite poverilaca jeste
regulisanje obaveznog osiguranja u Zakonu o steaju. Zakonom je propisano da je
aktivni steajni upravnik duan da u svoje ime i za svoj raun zakljui sa
osiguravajuim drutvom ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne
odgovornosti sa osiguranom sumom u iznosu od najmanje 30.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti na dan zakljuenja ugovora, za sve rizike povezane sa obavljanjem
poslova steajnog upravnika13.
Steajni upravnik ima veoma vanu ulogu u postupku sanacije steajnog
dunika, jer moe da predloi reorganizaciju dunika i da saini plan te
reorganizacije i na osnovu toga on ima veliki uticaj na steajne poverioce da taj
plan reorganizacije prihvate kao i uticaj na steajni sud da potvrdi plan
reorganizacije14.
Sva raspolaganja koja u toku postupka vri dunik su bez dejstva, a u sluaju
da steajni dunik raspolae svojom imovinom bez saglasnosti steajnog
upravnika, steajni upravnik moe traiti povraaj imovine od treeg lica, a tree
lice moe traiti protiv inidbu ako ona jo postoji u steajnoj masi. Sva lica koja
imaju obavezu prema steajnom duniku, od otvaranja steajnog postupka e tu
obavezu izvriti steajnom upravniku, a ne duniku.
Steajni upravnik je samostalan u obavljanju svojih poslova. Steajni
upravnik ima obavezu da postupa za panjom dobrog strunjaka. Rad steajnog
upravnika kontrolie se od strane organa steajnog postupka, kao i od strane
specijalizovanih institucija. Steajni urapvnik je duan da podnosi tromesene
pismene izvetaje o toku steajnog postupka kao i o stanju steane mase. Ti

13 lan 30. Stav 1. Zakona o steaju.

14 Velimirovi, M.: Steani pravno, Symbol, Novi Sad, 2004, str.64.
8

izvetaji se podnose odboru poverilaca, steajnom sudiji, Komori i organizaciji za

nadzor u roku od 20 dana od dana isteka tromesenog perioda15.
U sluaju reorganizacije steajni upravnik e pored redovnih izvetaja
podneti i finansijski izvetaj, sa bilansom stanja, sredstava i bilansom uspeha. Po
prestanku dunosti steajni urpavnik podnosi zavrni raun steajnom sudiji i
odboru poverilaca.
Kada je u pitanju steajni postupak nad pravnim licem koje je u veinskoj
dravnoj ili drutvenoj svojini, kao i u sluaju da se u toku steajnog postupka
promeni vlasnika struktura steajnog dunika tako da steajni dunik postane
pravno lice u veinskoj dravnoj svojini, za steajnog upravnika steajni sudija
imenuje Agenciju za privatizaciju- Centar za steaj u Beogradu, a kada su u pitanju
steajni postupci koji se sprovode nad bankama i drutvima za osiguranje, tada je
steajni upravnik Agencija za osiguranje depozita.

15 lan 11. Stav 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o steaju.

9

4. Odgovornost steajnog upravnika

Steajni upravnik za svoj rad i ostvarene rezultate odgovara pravno-politiki,
graansko-pravno (materijalno), radno-pravno i kazneno.
Pravno-politika odgovornost predstavlja odgovornost za celishodnost rada.
Ona je po svom sadraju moralno-politikog karaktera pa je i njena sankcija
takvog karaktera. Pravno-politikim sankcija moe da bude davanje ostavke ili
razreenje od dunosti. Ostavka predstavlja in sopstvene volje steajnog
upravnika. Dok do rezreenja steajnog upravnika moe da doe na predlog
steajnog sudije ili odbora poverilaca.
Steajni sudija po slubenoj dunosti ili na predlog odbora poverilaca
razreava steajnog upravnika. Steajni upravnik se moe razreiti i na lini zahtev.
Razlozi za razreenje su taksativno nabrajani. Ako steajni upravnik ne ispunjava
svoje obaveze, ako postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce, ako nije
osigurao imovinu za sluaj nastupanje tete, ako ne potuje rokove predviene
zakonom, po proteku jedne godine od roita za ispitivanje potraivanja nije
preduzeo odgovarajue mere radi unovenja imovine koja ulazi u steajnu masu,
osim kada je preduzimanje takvih mera bilo spreeno viom silom ili
nepredvidivim okolnostima16.
Graansko-pravna (materijalna) odgovornost, je odgovornost za tetu.
Steajni upravnik odgovara za tetu koju je naneo uesnicima u steajnom
postupku. Steajni upravnik za tetu odgovara neposredno svojom linom
imovinom. Da bi steajni upravnik bio odgovaran , treba da postoji njegova krivica
koja se mora dokazati. Radi se o teim oblicima krivice, a to znai da je do tete
dolo namerno ili krajnjom nepanjom steajnog upravnika (culpa lata).
Odgovornost steajnog upravnika nee biti ako je do tete dolo obinom
nepanjom (culpa levis). Takoe steajni upravnk nee odgovarati za tetu ako je
do nje dolo zbog pogrenog naloga steajnog sudije. Steajni upravnik e
odgovarati za tetu koju su nainila lica koja je on zaposlio, ako je teta nastala
16 lan 32. Stav 2. Zakona o steaju.
10

usled propusta steajnog upravnika da izvri nadzor nad zaposlenima i njihovim

radom. Rok zastarelosti zahteva za naknadu tete je tri godine od dana saznanja
oteenog za tetu.

11

ZAKLJUAK

Kao to smo iz izloenog mogli da vidimo, steaj nije cilj kojem tee
privredni subjekti, ve predstavlja nuno zlo u kojem svi gube: i dunik i poverioci
i drutvena zajednica. Steajem se obezbeuje ravnomernost namirenja poverilaca
i tite poverioci jedni od drugih. Steaj takoe titi poverioce od dunika koji je
insolventan, titi dunika od poverilaca koji nastoje da to pre i po svaku cenu
namire svoja potraivanja.
U steajnom postupku, steajni upravnik, kao posebni operativni organ ima
izuzetno vanu ulogu. Od pokretanja steajnog postupka i imenovanja steajnog
upravnika, steajni upravnik preuzima sva prava i obaveze organa upravljanja
steajnog dunika tj. prestaju prava i dunosti direktora, zastupnika i punomonika
kao i organa upravljanja i nadzornih organa steajnog dunika i prenose se na
steajnog upravnika do okonanja steajnog postupka.
Vana uloga steajnog upravnika, kada se steajni postupak vodi u pravcu
reorganizacije privrednog subjekta, sastoji se i u tome sto moe da napravi plan
reorganizacije privrednog subjekta i da ga predloi steajnom sudiji i steajnim
poveriocima da prihvate plan reorganizacije.
Iz svega do sada navedenog moemo da zakljuimo da je steajni upravnik
vaan organ steajnog postupka, ija su prava i obaveze zakonom jasno odreene, i
koji svojom strunou i iskustvom moe imati presudnu ulogu u sanaciji
privrednih subjekata, i njihovom odravanju u pravnom prometu.

12

LITERATURA
Velimirovi, M.: Steajno pravo, Symbol, Novi Sad, 2004.
Duki-Mijatovi, M.: Steajno pravo, Pravni fakultet za privredu i pravosue, Novi
Sad, 2010.
Duki-Mijatovi, M.: Vodi kroz steajni postupak, Drugo, dopunjeno izdanje,
Novi Sad, 2010.
olovi, V . Milijevi, N.: Steajni postupak, Banja Luka, 2004.
Zakon o steaju (Slubeni glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011).
Zakon o steajnom postupku (Slubeni glasnik RS, br. 84/04).
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o steaju.

13