Professional Documents
Culture Documents
Zivotot I Deloto Na Kemal Ataturk
Zivotot I Deloto Na Kemal Ataturk
@IVOTOT I DELOTO NA
KEMAL ATATURK
Izraboti:
Mentor:
Nadja Petrovi] Robert
Trajkovski
Содржина
Вовед
Заклучок
Користена литература
1.
1.0 VOVED
2.
Мустафа Кемал Ататурк (турски: Mustafa Kemal Atatürk; 1881 - 10 ноември 1938) бил
турски воен офицер, револуционер, државник, основач на Турската Република, како и
прв претседател на Република Турција.
Кемал Ататурк станал познат како мошне способен воен офицер за време на Првата
светска војна. После поразот на Отоманската Империја, тој го предводел турското
национално движење во турската војна за независност. Со основањето на провизиорна
влада во Анкара, тој ги поразил силите на Сојузот. Неговото успешно и мудро
предводење на војската и воените битки довело до ослободување на државата и
основање на Турција. За време на негиовиот претседателски мандат Кемал Ататурк
остварил економски, политички, културни и социјални реформи во државата. Тој
успеал старата Отоманска Империја да ја трансформира во современа демократска и
секуларна држава. Сите промени што ги извршил Ататурк и неговите идеали се
наречени со еден заеднички термин - кемализам.
Ран живот
По неговото раѓање го добива името Мустафа додека пак презимето му било Кемал,
што во превод значи „перфектност“. Името го дал неговиот наставник по математика
бидејќи Ататурк поседувал одлично познавање од областа на математиката[2]. Во
неговите рани години Мустафа посетувал религиозно училиште, по совет на неговата
мајка, но тоа траело краток период. Подоцна, Мустафа се запишал во приватното
секуларно училиште Шемси Ефенди по совет на неговиот татко. Неговите родители
сакале Ататурк да се запише во трговско училиште, но Кемал без нивно прашање се
запишал во основно воено училиште во Солун во 1893 година. Во 1896 година се
запишал во средното воено училиште во Битола. Во 1899 година станал дел од воениот
колеџ во Истанбул и дипломирал во 1902 година. Кемал Ататурк дипломирал на
воената академија на 11 јануари 1905 година. 3.
Личен живот
Болестта и смртта
Воена кариера
4.
5.
6.
британските сили, откако бил прогласен за Misak-i Milli („Национален пакт“). Мустафа
Кемал ја искористил оваа можност за воспоставување на „Големото национално
собрание“. На 23 април 1920, Собранието се отворило и Мустафа Кемал бил
претседател на собранието. На 10 август 1920 година, отоманскиот големиот везир
Дамат Ферид Паша го потпишал Договорот од Севр. Со тој договор се завршиле
плановите за поделба на Отоманската империја, вклучувајќи го и региони Турските
родољупци ги сметале за важни делови. Мустафа Кемал инсистирал на целосна
независност и заштитата на интересите на мнозинството на Турците на турската почва.
Тој го убедил Собранието да ја собе национална армија. Армијата се соочила со
окупација на сојузничките сили и се борела на три фронта: француско-турскиот, грчко-
турскиот и турско-ерменскиот фронт. По серијата битки за време на грчко-турската
војна, грчката армија стигнала до реката Сакарја, само осумдесет километри западно
од Собранието. На 5 август 1921 година, Мустафа Кемал бил промовиран како
командант на силите од страна на Собранието. Во август 1922, Кемал започнал со
силни напади врз грчките војници и турските сили ја поврати контролата на Измир на
9 септември 1922 година. На 10 септември 1922, Мустафа Кемал испратил телеграма
до Лигата на нации каде вели Анкара Владата нема да биде одговорна за масакрите
извршени за време на војната за независност.
Тој водел широки реформи од социјален, културен и економски аспект. Како резултат
на новата Република, 'рбетот на овие реформи била законодавната, судската, и
економската структура на државата. Мустафа Кемал создал банер за да ги одбележи
промени меѓу старото и новото владеење на Турција- отоманскиот период и
8.
10.
11.
3.0 Заклучок
Користена литература:
• Ahmad, Feroz (1993). The Making of Modern Turkey. London ; New York:
Routledge. ISBN 978-0415078351.
• Armstrong, Harold Courtenay (1972). Grey Wolf, Mustafa Kemal: An Intimate Study
of a Dictator. Freeport, NY: Books for Libraries Press. ISBN 978-0836969627.
• Atillasoy, Yüksel (2002). Atatürk: First President and Founder of the Turkish
Republic. Woodside, NY: Woodside House. ISBN 978-0971235342.
• Barber, Noel (1988). Lords of the Golden Horn: From Suleiman the Magnificent to
Kemal Ataturk. London: Arrow. ISBN 978-0099539506.
• Barlas, Dilek (1998). Statism and Diplomacy in Turkey: Economic and Foreign
Policy Strategies in an Uncertain World, 1929–1939. New York: Brill Academic
Publishers. ISBN 978-9004108554.
• Cleveland, William L (2004). A History of the Modern Middle East. Boulder,
Colorado: Westview Press. ISBN 978-0813340487.
• Doğan, Çağatay Emre (2003) (на Turkish). Formation of Factory Settlements Within
Turkish Industrialization and Modernization in 1930s: Nazilli Printing Factory.
Ankara: Middle East Technical University. OCLC 54431696.
• Huntington, Samuel P. (2006). Political Order in Changing Societies. New Haven,
Conn.; London: Yale University Press. ISBN 978-0300116205.
• İğdemir, Uluğ; Mango, Andrew (translation) (1963). Atatürk. Ankara: Turkish
National Commission for UNESCO. стр. 165–170. OCLC 75604149.
• İnan, Ayşe Afet (2007) (на Turkish). Atatürk Hakkında Hatıralar ve Belgeler.
Istanbul: Türkiye İş Bankası Kültür Yayınları. ISBN 9944881401.
• İnan, Ayşe Afet; Sevim, Ali; Süslü, Azmi; Tural, M Akif (1998) (на Turkish).
Medeni bilgiler ve M. Kemal Atatürk'ün el Yazıları. Ankara: AKDTYK Atatürk
Araştırma Merkezi. ISBN 978-9751612762.
• Kinross, Patrick (2003). Atatürk: The Rebirth of a Nation. London: Phoenix Press.
ISBN 978-1842125991. OCLC 55516821.
• Kinross, Patrick (1979). The Ottoman Centuries: The Rise and Fall of the Turkish
Empire. New York: Morrow. ISBN 978-0688080938.
• 13.
Весници
• Eastham, J. K. (March 1964). „The Turkish Development Plan: The First Five Years“.
The Economic Journal (New York: Macmillan) 74 (298): 132–136.
doi:10.2307/2228117. ISSN 0013-0133.
• Emrence, Cem (2003). „Turkey in Economic Crisis (1927–1930): A Panaromic
Vision“. Middle Eastern Studies (London: F. Cass.) 39 (4): 67–80.
doi:10.1080/00263200412331301787. ISSN 0026-3206.
• Ömür, Aslı (December 2002). „Modernity and Islam: Experiences of Turkish
Women“. Turkish Times 13 (312). ISSN 1043-0164.
http://www.theturkishtimes.com/archive/02/12_01/c_women.html. Пребарано на
2007-10-10.
• Özelli, M. Tunç (January 1974). „The Evolution of the Formal Educational System
and its Relation to Economic Growth Policies in the First Turkish Republic“.
International Journal of Middle East Studies (London: Cambridge University Press) 5
(1): 77–92. ISSN 0020-7438. http://links.jstor.org/sici?sici=0020-
7438%28197401%295%3A1%3C77%3ATEOTFE%3E2.0.CO%3B2-G.
• Stone, Norman (2000). „Talking Turkey“. The National Interest (New York: National
Affairs, Inc) 61: 66. ISSN 0884-9382.
• Volkan, Vamik D. (1981). „Immortal Atatürk — Narcissism and Creativity in a
Revolutionary Leader“. Psychoanalytic Study of Society (New York: Psychohistory
Press) 9: 221–255. ISSN 0079-7294. OCLC 60448681.
• Wolf-Gazo, Ernest (1996). „John Dewey in Turkey: An Educational Mission“.
Journal of American Studies of Turkey (Ankara, Turkey: American Studies
Association of Turkey) 3: 15–42. ISSN 1300-6606.
http://www.bilkent.edu.tr/~jast/Number3/Gazo.html.
• „Mustafa Kemal Atatürk“, TP Editors, стр. 7–8. Пристапено на 2008-04-29.
• „The Burial of Atatürk“, Time Magazine, 23 November 1953, стр. 37–39.
Пристапено на 2007-08-07.
14.