Novac I Bankarstvo, Prezentacije 10-11

NOVAC i BANKARSTVO
P
Prezentacije
t ij sa predavanja
d j
Školska 2010/2011 godina
Predmetni nastavnik
Dr Dušan Dobromirov, ddobromirov@uns.ac.rs
Predmetni asistent
M Sc Mladen Radišić,
M.Sc. Radišić mladenr@uns.ac.rs
mladenr@uns ac rs
Kabinet: ITC 308
1
SADRŽAJ
 Program rada
1. Istorijat i definicija novca, monetarni agregati
2. Institucije finansijskog sistema
3. Obveznice
4. Definicija i instrumenti monetarne politike
5.
5 Multiplikacija
u t p ac ja depozita
depo ta i stvaranje
st a a je ponude
po ude novca
o ca
6. Kamatne stope i međunarodno finansijsko tržište
7. Istorijat
j bankarstva i bankarski p
poslovi
8. Osnovni principi menadžmenta banke
9. Menadžment kreditnog
g rizika
10. Menadžment rizika promene kamatnih stopa
11. Vanbilansne aktivnosti banaka
2
Program rada
1. Istorijat i definicija novca, monetarni agregati - 2 časa
1.1 Istorijat novca
12
1.2 Definicija novca
1.3 M1, M2, M3
2 Institucije finansijskog sistema- 2 časa

2.
2.1 Finansijski sistem i finansijsko tržište
2.2 Finansijski posrednici - uloga
2.3 Vrste finansijskih posrednika
3. Obveznice - 2 časa
3.1 Definicija obveznica
3.2 Vrste obveznica
a) prema načinu isplate
b) prema izdavaocu
c) konvertibilne i opozive obveznice
d) tržište obveznica
3
Program rada
4 Definicija i instrumenti monetarne politike - 2 časa
4.
4.1 Definicija monetarne politike
4.2 Instrumenti monetarne politike
p
a) sistem obaveznih rezervi
b) operacije na deviznom tržištu
c) REPO - operacije na otvorenom tržištu
d) referentna kamatna stopa
5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca - 2 časa

5.1 Multiplikacija depozita
5 2 Ponuda
5.2 P d novca
5.3 Determinante ponude novca
6. Kamatne
K t stope.
t M
Međunarodno
đ d finansijsko
fi ij k tržište
t žišt - 2 časa
6.1 Kamatne stope
6 2 Međunarodno finansijsko tržište
6.2
4
Program rada
7. Istorijat bankarstva i bankarski poslovi - 2 časa

7.1 Istorijat
7.2 Platni promet
7.3 Depozitni poslovi
7.4 Kreditni poslovi
7.5 Ostali bankarski poslovi
7.6 Finansijski proizvodi
8. Osnovni principi menadžmenta banke - 2 časa

8.1 Specifičnosti organizacije banke
8.2 Posebna pravila kod bilansa banaka
5
Program rada
9. Menadžment kreditnog rizika - 2 časa

9.1 Klasifikacija klijenata
9.2 Kolateral kao pokriće
9.3 Bazelska pravila
10. Menadžment rizika promene kamatnih stopa - 2 časa

10 1 Razlozi promene kamatnih stopa
10.1
10.2 Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa
11. Vanbilansne aktivnosti banaka - 2 časa

11.1 Trgovina finansijskim instrumentima
11.2 Prodaja kredita
11.3 Provizije
6
Program rada
Polaganje ispita
 Pismeni deo ispita → multiple choice ili studija slučaja
 Usmeni deo ispita → 2 ispitna pitanja
Formiranje ocene
Izrada domaćeg zadatka - 10 poena
Pismeni ispit ili studija slučaja - 40 poena
Usmeni ispit - 50 poena
Da bi student dobio prolaznu ocenu, mora ostvariti rezultat od preko 50% iz svih
oblasti, osim iz izrade domaćeg zadatka. Nastava i vežbe nisu obavezni. Studiju
slučaja umesto pismenog ispita mogu da rade samo studenti koji su redovno
pohađali
h đ li nastavu
t - maksimalno
k i l 2 izostanka.
i t k
7
Program rada
Ocena se formira kao zbir poena i to:
0 do 54 poena....................................... 5
55 do 64 poena
poena....................................... 6
65 do 74 poena....................................... 7
75 do 84 poena....................................... 8
85 do 94 poena....................................... 9
95 do 100 poena.................................... 10
POTPIS ZA OVERU SEMESTRA ĆE DOBITI SVI STUDENTI
Literatura
 Frederic S. Mishkin, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta,
Data Status, 2006.
 Prezentacije sa predavanja i vežbi
8
9
1.1 Istorijat novca
Razvoj novca vezan za razvoj platnog sistema
 robni novac - zlatnici
 papirni (fiat) novac
 čekovi
 elektronsko plaćanje
 E - novac (debitna kartica, smart kartica, e-gotovina paypall)
10
1.2 Definicija novca

Novac se definiše na osnovu tri osnovne uloge koje treba da
ispuni:
Sredstvo razmene
I
 da se koristi u transakcijama
j
Obračunska jjedinica
II2  na osnovu vrednosti iskazane u novcu
Sredstvo očuvanja vrednosti (likvidnost)

III  ne postoji vremensko ograničenje
11
Osnovni pojmovi
 Bruto domaći proizvod

tržišna vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom godinu dana
 Inflacija
d
demand
d pull
ll
cost push
 Stopa rasta i stopa inflacije
12
1.3 Monetarni agregati
M1
 gotovina
 depoziti po viđenju
 ostali transakcioni depoziti
 putnički čekovi (nebankarski)
13
M2
 M1
 mali oročeni depoziti i Repo ugovori
 štedni depoziti
 MMDA
 akcije investicionih fondova tržišta novca u vlasništvu

pojedinaca
14
M3
 M2
 veliki oročeni depoziti i Repo ugovori
 akcije investicionih fondova tržišta novca u vlasništvu

institucija
 sredstva banaka na računima u inostranstvu

(Eurodolari – Eurodinari)
15
16
2.1 Finansijski sistem i finansijsko tržište
 Centralna emisiona ustanova
 Finansijsko tržište
 Finansijski posrednici
A. Depozitne institucije
B. Institucije ugovorne štednje
C. Investicioni posrednici
17
2.2 Uloga finansijskih posrednika
 Smanjenje transakcionih troškova između zajmodavca i zajmoprimca
 Podela rizika
- finansijski posrednici preuzimaju deo rizika kroz kreiranje finansijskih

instrumenata
- diversifikacija
 Finansijski posrednici utiču na novčanu masu M tako što kreiraju finansijske
instrumente
 Uvođenjem novih finansijskih instrumenata utiče se na novčanu masu i

menja joj se definicija
18
2.3 Vrste finansijskih posrednika
A. Depozitne institucije
 Komercijalne banke
 Štedno kreditne organizacije
 Kreditne unije
j
 Aktiva (krediti) - Pasiva (depoziti)
19
B. Institucije ugovorne štednje
 Životno osiguranje
 Neživotno osiguranje
 Penzioni fondovi
 Prikupljanje sredstava kroz ugovore i obaveza isplate premija pod

određenim uslovima
20
C. Investicioni posrednici
 Fi
Finansijske
ij k kompanije
k ij
 Investicioni fondovi
 Investicioni fondovi tržišta novca
21
3. Obveznice
22
3. Obveznice
3.1; 3.2 Definicija i vrste obveznica

PODELA OBVEZNICA:
1. Prema načinu isplate kamate
- zero coupon bonds → bez kupona
- kuponske
2. Prema trajanju (dospeću glavnice)
- sa fiksnim trajanjem
- obveznice koje se mogu povući prevremeno
a. Konvertibilne
b. Opozive
3. Prema ročnosti (vremenu trajanja ugovora)
- kratkoročne
k tk č → do
d 1 godine
di
- srednjoročne → 1 do 5 godina
- dugoročne → duže od 5 godina
23
3. Obveznice
4. Prema izdavaocu
- državne
- municipalne (muni
(muni’s)
s)
- korporativne
∟ podgrupe : a. Finansijske
b. Industrijske
Zero coupon bonds – obveznice bez kupona

 Obveznice bez kupona prinos isplaćuju kroz razliku između kupovne cene i
nominalne cene (dospeće)
( p )
PRINOS (kamata) – YIELD
 Tržišna cena = Nominalna cena x diskont

gde je: diskont = kamata perioda x dužina perioda
C
Cena i kkamata su obrnuto
b proporcionalni
i l i
24
3. Obveznice
Primer:
Nominalna vrednost = 1 €
Kamatna stopa =6%
Period = 1 godina
 Cena = 1 € / 1,06 = 0,9434 €
Ako je, na primer: Period = 5 godina
 Cena = 1 € / (1,06)*5 = 0,7473 €
Troškovi transakcije
25
3. Obveznice
 1 godina = 12 meseci = 360 dana (u finansijama)
 Diskontna stopa:
Mesečna kamata = Godišnja kamata x 1/12
Dnevna kamata = Godišnja
j kamata x 1/360
5-dnevna kamata = Godišnja kamata x 5/360
Kuponske obveznice
 Nominalni prinos – prinos kupona
 kupon može biti
- godišnji
- polugodišnji
- kvartalni
- mesečni
 Trenutni prinos → meri trenutni prihod

Trenutni prinos = godišnji nominalni kupon / tržišna cena obveznice
26
3. Obveznice
Primer:
Korporativna obveznica 5 godina – 8 %

Nominalna vrednost (par value) – 1.000 $
Kupon – polugodišnji (2 x 40 $)
Tržišna vrednost obveznice – 1.050 $
Trenutni prinos = 80 $ / 1050 $ = 0,07619 = 7,619 %
Tržišna cena veća od nominalne – premium

Tržišna cena manja od nominalne – diskont
27
3. Obveznice
Prinos do dospeća – Yield to maturity - YTM
 Prinos
P i d
do d
dospećać jje prinos
i kkojiji očekujemo
č k j kkada
d kkupimo
i obveznicu
b i po ttržišnoj
žiš j
ceni i držimo je do dospeća
 Promised yield to maturity
 Troškovi transakcije se ne uzimaju u obzir
 Koristi se model trenutne vrednosti
 Postoji skraćena metoda – Aproximate promised yield
Pp  Pm gde su: C – godišnji kupon obveznice

C  Ppp – nominalna vrednost (p
(per value))
APY  n Pm – tržišna cena obveznice (market)
Pp  Pm n – broj godina do dospeća uz
reinvestiranje
2
28
3. Obveznice
Primer:
Korporativna obveznica 5 godina – 8 %

Nominalna vrednost (par value) – 1.000 $
Kupon – polugodišnji (2 x 40 $)
Tržišna vrednost obveznice – 1.050 $
APY = 6,8293 %
29
3. Obveznice
Računanje prinosa do dospeća (polugodišnji kupon) - interpolacija -

uz reinvestiranje
C gde su: C – godišnji kupon obveznice

2n Pp – nominalna vrednost (per value)
Pp
PM   2
i t

i
Pm
n
–
–
tržišna cena obveznice (market)
broj godina do dospeća uz
t 1 (1 ) (1 )2n reinvestiranje
2 2
i – prinos (interest)
Prinos do opoziva - približni
P c  Pm gde
d su: C – godišnji
diš ji kupon
k obveznice
b i
C Pc – vrednost opoziva (uobičajeno je
nc da to bude nominalna vrednost
AYC  i kamata
k t za 1 godinu)
di )
P c  Pm
Pm – tržišna cena obveznice (market)
2 n – broj godina do opoziva
obveznice
30
3. Obveznice
Kriva prinosa - Yield curve
bullish
31
3. Obveznice
 Bullish
Kratkoročne kamate niske = visoke cene obveznica
Mala ponuda i velika tražnja – za kratkoročne
Velika ponuda i mala tražnja – za dugoročne
Učesnici veruju da će kamate padati = cene rasti
Prodavci obveznica žele da se kratkoročno zaduže jer su kamate
t
trenutno
t za njih
jih nepovoljne
lj
Kupci obveznica žele da dugoročno plasiraju jer su kamate trenutno
j p
za njih povoljne
j
 Bearish - obrnuta situacija
 “Inverted yield curve”
 S k k obveznice
Sukuk b i
32
33
O
Osnovna uloga
l Centralne
C t l banke
b k
 Inflacija
 Stabilnost kursa
 Uređenje finansijskog sistema
34
F k ij Centralne
Funkcije C t l banke
b k
1 Licenciranje i kontrola rada finansijskih posrednika

1.
- depozitne institucije
- osiguranje
- lizing
g
- penzioni fondovi
Moralni hazard (asimetričnost informacija)
- donošenje novih propisa
35
F k ij Centralne
Funkcije C t l banke
b k
2 Bankareva banka i državina banka

2.
- računi se vode u centralnoj banci
- discount window
3. Čuvanje i upravljanje deviznim rezervama
4. Monetarna politika
36
4.1 Definicija monetarne politike
 Kreiranje i upravljanje novčanom masom u cilju postizanja

stabilnosti cena i kursa
 Vrši se instrumentima monetarne politike koji predstavljaju mehanizme

pomoću kojih Centralna banka utiče na povećanje ili smanjenje novčane
mase
→ novac se ili pušta u opticaj ili povlači iz opticaja
37
4.2 Instrumenti monetarne politike
1. Sistem obaveznih rezervi
2. Operacije na deviznom tržištu
3 REPO - operacije
3. ij na otvorenom
t tržištu
t žišt
4. Referentna kamatna stopa
38
a) Sistem obaveznih rezervi
 Određivanje nivoa depozita koji banke ne smeju da plasiraju

svojim komitentima već moraju da imobilišu na računu
centralne banke
→ Povećanje obavezne rezerve - imobilizacija

→ Smanjenje obavezne rezerve - relaksacija
39
b) Operacije na deviznom tržištu
 Direktan način uticaja na kurs
 Uticaj na novčanu masu
 Nivo deviznih rezervi
40
b) Operacije na deviznom tržištu
41
c) REPO - Operacije na otvorenom tržištu
 Prodaja kratkoročnih državnih HoV uz buy-back

klauzulu
 Imobilizacija ili relaksacija
 Blagajnički zapisi NBS (14d i 60d)
42
d) Referentna kamatna stopa
 Osnovna kamatna stopa koju banke uzimaju kao osnovu

za određivanje aktivnih kamatnih stopa
43
5. Multiplikacija
p j depozita
p i stvaranje
j ponude
p novca.
Determinante ponude novca
44
5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.
Učesnici u formiranju novčane mase
 centralna banka
 depozitne institucije - banke
 deponenti
 dužnici banaka
45
Monetarna baza
 MB – gotov novac u opticaju + rezerve

- pasiva centralne banke
- rezerve = obavezne + višak rezervi
 Aktiva centralne banke

- državne HoV (trezora) koje se kupuju da bi se bankama obezbedile
rezerve
- eskontni krediti
46
Promene u monetarnoj bazi
MB = C + R
 Centralna banka kupuje od banke HoV

 Bankarski sistem
Aktiva
t a Pasiva
as a
Hov - 100
Rezerve + 100
 Centralna banka
Aktiva Pasiva
Hov + 100 Rezerve + 100
47
5.1 Multiplikacija depozita
 Prost model multiplikacije depozita podrazumeva:

Centralna banka je u potpunosti u stanju da kontroliše nivo
transakcionih depozita kroz nivoe obaveznih rezervi i rezervi što
odgovara
g realnojj situaciji
j
 Ne dolazi do zadržavanja gotovine
 Ne dolazi do zadržavanja rezervi banaka
48
Banka A prodaje HoV centralnoj banci

Aktiva Pasiva
HoV - 100
Rezerve + 100
Banka A nema povećanje transakcionih depozita i ne izdvaja

obaveznu rezervu već je svih 100 raspoloživo za odobravanje kredita
Banka A
Aktiva Pasiva
HoV - 100 Transakcioni depoziti + 100

Rezerve + 100
Krediti + 100
49
Banka menja svoj bilans povećanjem transakcionih depozita i

kredita i uvećava ga za 100
Kreditiranjem banka stvara transakcione depozite koji su deo
novčane masa – kreditiranjem stvara novac
Isti uticaj ima i ako banka kupuje HoV
Davanjem kredita od 100 bilans banke A izgleda:

Aktiva Pasiva
HoV - 100
Krediti + 100
50
Sredstva iz banke A stižu na račun u banku B

Aktiva
t a Pasiva
as a
Rezerve + 100 Transakcioni depoziti + 100
Ukoliko je stepen obavezne rezerve 10% na računu banke B (tu stižu

sredstva iz banke A) ćemo dobiti
Aktiva Pasiva

Krediti + 90
Nema zadržavanja rezervi ili podizanja gotovine!
51
Sredstva iz banke B u banku C
Banka C:
Akti
Aktiva Pasiva
P i
dalje C:
Aktiva Pasiva
Rezerve +9 Transakcioni depoziti + 90

Krediti + 81
52
Prost depozitni multiplikator
∆D = 1/r x ∆R
 Gde su:
∆D - promena u ukupnim transakcionim
depozitima u bankarskom sistemu
r - stopa obaveznih rezervi
∆R - promena u rezervama za bankarski sistem
53
5.2 Ponuda novca - monetarni multiplikator
 Uvek postoji određena količina gotovog novca koji se javlja u

opticaju i banke zadržavaju deo transakcionih depozita
 Model pojednostavljuje definiciju novca i svodi ga na M1 -

gotovina i transakcioni depoziti
M = m X MB
 gde je:
m – monetarni multiplikator
54
m - monetarni multiplikator
 MB = C + R (R=RR + ER)
 c = C/D - koeficijent
j gotovine
g
 e = ER/D - stopa viška rezervi
 MB = R + C = (r x D) + ER + C *
 MB = (r x D) + ( e x D) + ( c x D )
 D = ( 1 / r + e + c ) x MB
* Povećanje
j MB usmereno na gotovinu
g se ne multiplicira,
p , a na depozite
p da
55
m - monetarni multiplikator
 Na osnovu usvojene definicije novčane mase: gotovina i

transakcioni depoziti (M1)
M=D+C=D+(cxD)=D(1+c)
M = (1 + c) / (r + e + c) x MB
m = (1+c) / (r + e + c)
56
5.3 Determinante ponude novca
 Promene u:
- stopi
t i obaveznih
b ih rezervii
- koeficijentu gotovine (m neg. korelisan)
- stopi viška rezervi
a) kamatne stope - oportunity cost
b) očekivani odlivi depozita
57
6. Kamatne stope, međunarodno finansijsko tržište
58
6.1 Kamatne stope
 Jednostavna kamatna stopa

 Kombinovana
o b o a a kamatna
a at a stopa
 Tipovi kreditnih instrumenata
a)) prostt zajam
j
b) potpuno amortizovani zajam
c) kuponska obveznica
d) bezkuponska obveznica
 Prinos do dospeća
59
6.1 Kamatne stope
- Razlika između kamatne stope i prinosa
- Nominalna vs. realna kamatna stopa
- TIPS - indeksirane obveznice
- Druge vrste indeksiranih zajmova
60
6.1 Kamatne stope
 Faktori koji utiču na tražnju aktive:

a) efekat bogatstva
b) očekivani prinos
c) rizik
d) likvidnost
Teorija tražnje aktive govori o uticaju promene faktora tražnje

aktive na promenu tražnje aktive
Ponuda zavisi od cene (kamate) – niža cena aktive opredeljuje

veću ponudu
Tržišna ravnoteža
61
6.1 Kamatne stope
 Faktori koji utiču na ponudu aktive (obveznica):
a) očekivana profitabilnost investicija

b) očekivana inflacija
c) aktivnost vlade (budžetski deficit)
Promene u faktorima pozitivno korelisane sa promenom ponude
62
6.1 Kamatne stope
 Rizična struktura kamatnih stopa

- kreditni rizik
- premija na rizik
- rejting
- likvidnost utiče na kamatnu stopu – rizik
 Ročna struktura kamatnih stopa

- kriva prinosa – rastuća , ravnotežna ili opadajuća
63
6.1 Kamatne stope

Teorija očekivanja: kamatna stopa na dugoročnu obveznicu će biti
jednaka zbiru očekivanih kamatnih stopa na kratkoročne obveznice –
različite obveznice supstituti
Teorija ročne strukture: različita tržišta za obveznice sa različitim

dospećima. – nisu supstituti – investitori zainteresovani za obveznice
k j ćće d
koje držati
ž ti d
do d
dospeća
ć – ponudad i ttražnja
ž j za određene
d đ ročnosti
č ti
utiče – obično veća tražnja za kratkoročnim
Teorija premije likvidnosti i kratkoročnih plasmana: ukupna

kamatna stopa će biti jednaka zbiru proseka kratkoročnih kamatnih
stopa i premiji likvidnosti koja nastaje usled ponude i tražnje –
supstituti
tit ti su i ponuda
d i tražnja
t ž j kratkoročnih
k tk č ih utičetič i na cenu d dugoročnih
č ih
– i obrnuto – nisu savršeni supstituti i investitori mogu biti više
zainteresovani za određene ročnosti
64
6.2 Međunarodno finansijsko tržište
 Važi zakon jedne cene
 OTC + Berzanska tržita
 Berze
- kapitala - akcija
- finansijskih derivata
65
7. Istorijat bankarstva i bankarski poslovi
66
7.1 Kratak istorijat
 Prve banke počele sa menjačkim poslovima
 Banco - na italijanskom
j znači klupa
p
 Paralelan razvoj novca i bankarstva
 Vit
Vitezovi
i templari
t l i
- Za njih se vezuje početak bankarstva
- Akreditiv (Letter of Credit)
 1867. godine - počinju da funkcionišu prve velike organizovane

b k
banke
 1896. Godine - osnovana NBS po uzoru na belgijsku centralnu

b k
banku
67
7.2 Platni promet

 Vrste poslova
- tekući računi
- uplata i isplata gotovine preko blagajne
Sistem kliringa (sravnjivanja) žiro računa obavlja centralna

b k d
banka, dokk postoji
t ji i sistem
i t hitnih
hit ih naloga
l gde
d se sredstva
d t
momentalno prebacuju sa računa na račun
 Pl t i promett sa inostranstvom
Platni i t t
 Poslovne banke, koje imaju dozvolu za rad od strane centralne

b k moraju
banke, j imati
i ti ino-korespodentni
i k d t i račun
č u nekoj
k j stranoj
t j
banci
68
7.3 Depozitni poslovi
 Sa stanovništvom
 Sa privredom
Usled postojanja blagajničkog maksimuma za privredne subjekte

banke su, u svojim marketinškim aktivnostima, više okrenute
stanovništvu u slučaju depozitnih poslova.
 Dve osnovne vrste depozita:

1. A vista (po viđenju)
2. Oročeni depozit
69
7.4 Kreditni poslovi
 Postoji mnogo vrsta kredita
 Krediti se mogu podeliti po nameni
Određivanje pravila za kredite (npr

(npr. opterećenost plate) postoji za
sve vrste kredita; njih donosi centralna banka da zaštiti
stabilnost finansijskog sistema
 Kolateral kao mera obezbeđenja kredita
70
7.5 Ostali bankarski poslovi
 Garancije Kao poseban vid bankarskih poslova postoje često u

slučaju uvoza robe iz inostranstva
 Akreditivi
 Poslovi sa platnim karticama

 Debitne kartice
 Kreditne kartice
 Debitno - kreditne kartice
 Parabankarski p poslovi p
predstavljaju
j j razne posredničke
p p
poslove
(prodaja lizinga, osiguranja,...)
 CROSS - SELLING
71
7.6 Kreiranje finansijskih proizvoda

 T žišt finansijskih
Tržište fi ij kih proizvoda
i d
Kreditni i depozitni proizvodi
 Karakteristike finansijskih proizvoda

- namena
- kamata
- iznos (raspon)
- rok
- obezbeđenje
- ostali uslovi (način plaćanja, osiguranje, prevremena otplata...)

72
73
8.1 Specifičnosti organizacije banke

Uprošćena organizaciona šema banke
Akcionari
Interna revizija
B
Board
d off Di
Directors
t
Compliance
Izvršni odbor
Retail Corporate Risk Zajedničke

(Stanovništvo) (Privreda) management službe
74
Interna revizija
 Interna revizija
j predstavlja
j poseban organizacioni
g deo banke i u
organizacionoj šemi ona je iznad izvršnog odbora i jedino je
podređena bordu direktora
 Osnovna funkcija interne revizije je da kontroliše kompletan izvršni

deo rada banke, tačnije opšte poslovanje
 Dostavlja izveštaj bordu direktora najmanje jedanput u tri meseca
75
Compliance
 Predstavlja organizacioni deo banke čiji je osnovni zadatak da

vodi računa da je poslovanje banke u skladu sa propisima i
procedurama za sve važne funkcije
 Compliance:
1. Donosi procedure
p
2. Prati promene zakonskih propisa
3 Vodi računa da ne postoje “rupe”

3. rupe u organizacionoj šemi
76
Kreditni odbor
 Iz razloga upravljanja rizikom, banke imaju limite za svoje

organizacione delove prilikom izdavanja kredita
 Kreditni odbor se sastoji od zaposlenih različitih profila koji

dolaze iz mnogih organizacionih delova banke (retail, corporate,
risk management, pravna služba,...)
 Odobrava kredite, pre svega za corporate klijente, ali i za visoke

iznose kredita u retail-u
 Obično zadužen za kredite do određenog iznosa (npr. 10 miliona

EUR); preko toga je kredit u nadležnosti borda direktora
77
Odbor za likvidnost - ALCO odbor
 Asset Liability Committee - važan i veliki odbor banke koji

sagledava odnos između imovine (odobrenih kredita) i obaveza
(prikupljenih depozita)
 Sastoji
S t ji se od
d najužeg
j ž rukovodstva
k d t banke
b k (Izvršni
(I š i odbor)
db ) i od
d
zaposlenih različitih profila koji dolaze iz mnogih organizacionih
delova banke (marketing služba, direktor trezora, pravna
služba,...)
 Kreira finansijske proizvode i cenovnik, ali i brine o likvidnosti

banke i adekvatnosti kapitala
 Odluke ALCO odbora mora da potvrdi Bord direktora
78
Trezor - treasury
y
 Trezor predstavlja poseban organizacioni deo banke u

organizacionoj šemi
 Osnovna funkcija trezora je da vodi računa o kratkoročnoj

likvidnosti, kako u domaćoj valuti, tako i u ostalim valutam
 Oblasti odgovornosti
g trezora:
- likvidnost
- međuvalutna usklađenost
- nivo obavezne rezerve
79
8.2 Posebna pravila kod bilansa banaka

Adekvatnost kapitala
 Minimalni osnivački kapital za poslovnu banku u Republici Srbiji iznosi 10

miliona EUR
 Adekvatnost kapitala se odnosi na dozvoljeni stepen leveridža
 Tačnije, koncept se odnosi na to da banke ne smeju imati velike obaveze

ako nemaju visok kapital. Kod nas je dozvoljeni stepen leveridža 12%
 Upravo zbog nemogućnosti smanjenja depozita, odnos kapitala banke i

obaveza (prikupljenih depozita) je propisan od strane države i mora biti
p
poštovan
- najčešći razlog za gubljenje licence
80
Međuvalutna usklađenost
 O međuvalutnoj usklađenosti računa vodi trezor
 Idealno za banku je da u istom iznosu, u slučaju jedne valute,

prikuplja depozite i plasira kredite, ali tržište odlučuje o strukturi
plasmana
 U Republici Srbiji stepen eurizacije je 65% - toliki procenat depozita

je denominovan u EUR, dok je 35% u dinarima
 Sa strane
S t kredita,
k dit viši
iši jje procenatt onih
ih u EUR
EUR, k
koji
ji imaju
i j deviznu
d i
klauzulu, te je problem međuvalutne usaglašenosti očigledan
81
Rezervisanja
 Prilikom izdavanja kredita, banka mora iz sopstvenog

kapitala izdvojiti određeni procenat za pokriće
potencijalnih gubitaka
 U slučaju
j međuvalutne neusklađenosti banka je
j dužna
da izvrši rezervisanje
 Rezervisanja se vrše iz neraspoređene dobiti

dobiti, ali
ukoliko je ona nedovoljna onda se umanjuje osnovni
kapital
p
82
9. Menadžment kreditnog rizika
83
Racionisanje kredita
 Jedan od osnovnih principa u bankarstvu je određivanje odnosa

između rizika i visine kamatnih stopa prilikom izdavanja kredita
→ veći rizik podrazumeva višu kamatnu stopu
 Ali, ovaj princip ne važi u potpunosti i u beskonačnost, već banka

vrši racionisanje kredita
 Banka može i da ne odobri kredit ukoliko klijenta smatra suviše

rizičnim ili da ne odobri baš sve ono što klijent zahteva
84
 Propisuje je Centralna banka i svaka banka mora klasifikovati

svoju bilansnu i vanbilansnu aktivu
 Na osnovu klasifikacije klijenata određuje se stopa rezervisanja za

potencijalne gubitke
 Država, na ovaj način, podstiče banke da daju kredite manje

rizičnim klijentima
 P t j propisi
Postoje i i o samojj klasifikaciji
kl ifik iji klijenata
klij t
85
 Bilansnu aktivu, koja se klasifikuje, čine:

1. Dospeli i nedospeli kratkoročni i dugoročni krediti (plasmani)
2. Depoziti kod drugih banaka
3. Kamate i naknade ((na nenaplaćena

p sredstva))
4. Dugoročne i kratkoročne hartije od vrednosti
5 Učešće banaka u kapitalu drugih pravnih lica

5.
6. Sredstva stečena naplatom potraživanja
7. Ostalo
86
 Vanbilansne stavke, koja se klasifikuju, čine:

1. Garancije
2. Avali, akcepti, diskontovane menice
3. Razna jemstva
j
4. Nepokriveni akreditivi
87
Izmiruju obaveze u periodu od 0 do 30 dana

A
 1 - 2 % rezervacija od iznosa kredita

Б

В
88

Г
Izmiruju obaveze preko 181 dana

Д
 100 % rezervacija od iznosa kredita
89
 Banke šalju periodične izveštaje centralnoj banci o klasifikaciji

njihovog portofilja
 Sistemom klasifikacije i rezervisanja vrši se upravljanje rizikom
 Postavlja se pitanje zašto bi banka dala kredit nekom od klijenata iz

grupe Г?
→ Banke daju kredite klijentima iz grupa A i Б, ali klijenti usled problema
prilikom poslovanja klijentima opada rejting i prelaze u niže grupe
90
9.2 Kolateral kao pokriće
 Kolateral predstavlja sredstvo obezbeđenja potraživanja, i kao

kolateral mogu se javiti:
1. Nepokretna imovina (hipoteka)
( )
2. Pokretna imovina (ručna zaloga)
3. Razna jemstva
4. Novčani depoziti
5. Menice
- Stepen pokrivenosti
91
9.3 Bazelska pravila
 Odvajanje kreditnog i operativnog rizika
 BAZEL I - adekvatnost kapitala
 BAZEL II - klasifikacija klijenata
92
93
10.1 Razlozi promene kamatnih stopa
 Zlatno bankarsko pravilo - ročna struktura
 Kamatno osetljiva pasiva
 Kamatno osetljiva aktiva
 “Ukoliko
“Uk lik bbanka
k iima više
iš k
kamatno
t osetljive
tlji pasive
i nego k kamatno
t
osetljive aktive, rast kamatnih stopa smanjiće profit banke, a pad
kamatnih stopa usloviće rast njenog profita.”
 Analiza jaza (gap analysis) - osetljivost profita na promene kamatnih

stopa
94
10.2 Upravljanje rizikom promene kamatnih

stopa
Metode:
 izmene uslova ugovora
 indeksiranje kreditnih ugovora (EURIBOR, RCM)
 operacije na tržištu finansijskih derivata
95
96
Vanbilansne aktivnosti
Sve veći značaj prihoda iz vanbilansnih aktivnosti - (od 1980.

dvostruko veći prihod)
p )
Aktivnosti koje donose profit, ali se ne iskazuju u bilansu stanja:
- T
Trgovina
i finansijskim
fi ij ki instrumentima
i t ti
- Prodaja kredita
- Provizije
97
11.1 Trgovina finansijskim instrumentima
- Trgovina finansijskim derivatima u procesu upravljanja rizikom
- O
Operacije
ij na deviznom
d i tržištu
žiš
- Banke pokušavaju da na ovaj način ostvare dodatni prihod
- Visok stepen rizika u špekulacijama
- Barings 1995
1995.
- SocGen 2008.
- Kontrola - VAR (Value at risk) - statistička procena max. gubitka
98
11.2 Prodaja kredita
 “Sekundarno učešće u kreditu”
 Sekjuritizacija
 Institucije kupuju po nižoj kamatnoj stopi od

originalne (obično oko 0,15%)
99
11.3 Provizije
N osnovu posebnih
Na b ih usluga
l klijentima:
klij ti
 devizni poslovi
 poslovi sa HoV (custody)
 Asset menadžment
 garancije
g j na HoV klijenata
j
100
NOVAC i BANKARSTVO
P
Prezentacije
t ij sa predavanja
d j
Školska 2010/2011 godina
Predmetni nastavnik
Dr Dušan Dobromirov, ddobromirov@uns.ac.rs
Predmetni asistent
M Sc Mladen Radišić,
M.Sc. Radišić mladenr@uns.ac.rs
mladenr@uns ac rs
Kabinet: ITC 308
101

Novac I Bankarstvo, Prezentacije 10-11

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Novac I Bankarstvo, Prezentacije 10-11

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NOVAC i BANKARSTVO

Kabinet: ITC 308

1. Istorijat i definicija novca, monetarni agregati

2. Institucije finansijskog sistema

4. Definicija i instrumenti monetarne politike

6. Kamatne stope i međunarodno finansijsko tržište

8. Osnovni principi menadžmenta banke

10. Menadžment rizika promene kamatnih stopa

11. Vanbilansne aktivnosti banaka

2 Institucije finansijskog sistema- 2 časa

5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca - 2 časa

7. Istorijat bankarstva i bankarski poslovi - 2 časa

8. Osnovni principi menadžmenta banke - 2 časa

9. Menadžment kreditnog rizika - 2 časa

10. Menadžment rizika promene kamatnih stopa - 2 časa

11. Vanbilansne aktivnosti banaka - 2 časa

 Usmeni deo ispita → 2 ispitna pitanja

Pismeni ispit ili studija slučaja - 40 poena

Usmeni ispit - 50 poena

POTPIS ZA OVERU SEMESTRA ĆE DOBITI SVI STUDENTI

1.1 Istorijat novca

Razvoj novca vezan za razvoj platnog sistema

 robni novac - zlatnici

 papirni (fiat) novac

 E - novac (debitna kartica, smart kartica, e-gotovina paypall)

1.2 Definicija novca

Sredstvo očuvanja vrednosti (likvidnost)

 Bruto domaći proizvod

 Stopa rasta i stopa inflacije

1.3 Monetarni agregati

 ostali transakcioni depoziti

 putnički čekovi (nebankarski)

 mali oročeni depoziti i Repo ugovori

 akcije investicionih fondova tržišta novca u vlasništvu

 veliki oročeni depoziti i Repo ugovori

 akcije investicionih fondova tržišta novca u vlasništvu

 sredstva banaka na računima u inostranstvu

2.1 Finansijski sistem i finansijsko tržište

 Centralna emisiona ustanova

B. Institucije ugovorne štednje

2.2 Uloga finansijskih posrednika

 Smanjenje transakcionih troškova između zajmodavca i zajmoprimca

- finansijski posrednici preuzimaju deo rizika kroz kreiranje finansijskih

 Uvođenjem novih finansijskih instrumenata utiče se na novčanu masu i

2.3 Vrste finansijskih posrednika

 Aktiva (krediti) - Pasiva (depoziti)

B. Institucije ugovorne štednje

 Prikupljanje sredstava kroz ugovore i obaveza isplate premija pod

3.1; 3.2 Definicija i vrste obveznica

Zero coupon bonds – obveznice bez kupona

 Tržišna cena = Nominalna cena x diskont

 Cena = 1 € / 1,06 = 0,9434 €

Ako je, na primer: Period = 5 godina

 Cena = 1 € / (1,06)*5 = 0,7473 €

 1 godina = 12 meseci = 360 dana (u finansijama)

 Trenutni prinos → meri trenutni prihod

Korporativna obveznica 5 godina – 8 %

Trenutni prinos = 80 $ / 1050 $ = 0,07619 = 7,619 %

Tržišna cena veća od nominalne – premium

Prinos do dospeća – Yield to maturity - YTM

 Koristi se model trenutne vrednosti

 Postoji skraćena metoda – Aproximate promised yield

Pp  Pm gde su: C – godišnji kupon obveznice