MART 2011 - PRAVE OMLADINSKE NOVINE - B E S P L AT N O I Z D A N J E

dve godine
sa vama
S2

Dve godine Mladog reportera

Kada smo počeli da objavljujemo neke prijatelje i ljude koji su aktivni kar i male promene sredine u ko-
Mladi reporter, nismo razmišljali da u svojim malim mestima na jugu joj živimo, a koje su nam toliko
ćemo stići do drugog rođendana. Srbije da napišu tekst o tome šta potrebne.
Iako je ideja o stvaranju mesečnika se dešava kod njih, da li ima nekih Mladi reporter je nastao u Les-
koji će praviti mladi za mlade incijativa, stvari koje treba menjati kovcu. Leskovac nije samo grad
postojala odavno, nismo uspeli ili koje mladi, zapravo, uspevaju da roštilja i paprike (i pokojeg zaluta-
ili se možda nismo ni usudili da menjaju svojim radom. Uskoro su log padeža), nego i grad u kojem
počnemo zaista i da radimo na počeli da se javljaju i ljudi iz drugih postoje mladi ljudi koji se bave
tome. Zašto? Zato što objavljivan- krajeva Srbije, zamolili smo, opet, različitim stvarima i koji, svakog
je jednog mesečnika zahteva puno prijatelje da podele par primeraka meseca, uspevaju da objave novi
truda, energije, razmišljanja, rada, svojim prijateljima... broj Mladog reportera. Zahvalju-
ali i para. Sada, Mladi reporter se čita u 20- jemo se svima koji pišu ili su pisali
Mi imamo tu ludu sreću što post- ak gradova Srbije u tiražu od 1000 za Mladi reporter. Vi ste spiritus
oji mnogo ljudi širom Srbije koji primeraka. Pored tema zanim- movens Reportera i bez vas ove
očigledno dele entuzijazam da ljivih mladima (film, muzika, umet- novine ne bi postojale. Divimo se
se neke stvari mogu menjati i da nost), pokušavamo da približimo i vašoj tvrdoglavnosti i upornosti. I
ne mora sve biti onako kako nam neke druge teme važne za razvoj zaista smo srećni što nas je sve
drugi predstavljaju ili kako nam se društva – zaštita životne sredine, više.
servira. Isto tako, divimo se svima aktivizam mladih, ljudska prava, Imamo još mnogo da učimo,
onima koji već dve godine, zajedno interkulturalni dijalog – zato što mnogo toga treba poboljšati, ali
sa nama, bez ijednog dinara, pišu, smatramo da je važno stalno pod- uspeli smo da opstanemo dve go-
predlažu, menjaju i razvijaju Mladi sticati kritički način razmišljanja, dine. Još rastemo. Srećan nam
reporter. Iz meseca u mesec. argumentovano diskutovanje na rođendan!
A počeli smo tako što smo zamolili različite teme koje će inicirati ma-

Ana Vučković- O nama

Za Mladi reporter pišem od samog populacije na ovoj teritoriji, a i na podele oduševljenje ili razočarenje
početka, od onda kada sam bila drugim (jer mi koji smo sa hladnog novim albumima, svirkama, film-
još mlađi reporter. Naime, nisam severa primerke časopisa delimo ovima, pojavama. Na taj način
mogla da odbijem svoje prijatelje prijateljima) odmah me je mobilisa- smo mi, koji se inače uglavnom ne
koji su me pitali da pišem za la da budem deo tima, koji se kako poznajemo lično postali nekakva
novi časopis, jer su znali za moj je vreme prolazilo sve više širio velika družina ljudi okupljenih oko
književni rad, kao i za moje članke mladim, zabavnim i pametnim lju- istog cilja- da kažu nešto pametno
u naglo ugašenom časopisu „ Hu- dima iz cele zemlje. Još jedan ra- i puste da to neko drugi čuje. Od
per’’. Prihvatila sam iz nekoliko zlog da počnem da pišem za Mladi nekih smo već navikli na oštro
razloga. Jedan od njih su ljudi koji reporter bio je to što mi je mama kritičarsko pero, borbu za pravdu,
su me pitali, a ljudi su najbitniji. Leskovčanka, poželela da sre- a od nekih gotovo uvek sentimen-
Zatim, ideja da se napravi časopis dini u kojoj je mama postala ovo talno pismo upućeno sebi, svojoj
koji bi izlazio u sredini koja nije niti što je danas, vratim to nešto što svakodnevici i čitaocima Report-
Beograd ni Novi Sad, jedna sre- je ona ponela onog dana kada se era koji će se možda baš u takvoj
dina za koju se smatra da je zaos- preselila za Beograd. Najviše od lirskoj svakodnevici prepoznati. I
tala, samo zato što je siromašna. svega dopao mi se taj koncept da dalje sa zadovoljstvom iz meseca
Sama činjenica da će izaći nešto razni ljudi sa raznih strana podele u mesec ostajem Mladi reporter!
pametno i kreativno što će osvežiti svoje utiske, jave o nečemu ak-
život mlade (i ne obavezno mlade) tuelnom u njihovom gradu, da

MLADI REPORTER - Prva prava omladinska novina južne Srbije - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jonaš - Lektura, prelom i grafička obrada: Šapa Sindikat d.o.o.
- Tiraž: 2000 - Štampa: Štamparija Grafika, Leskovac - Novina je publikovana kao deo projekta “Širenje aktivizma u južnoj Srbiji - promocija konstruktivne kritike
i angažovanje mladih” - Podrška: Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Realizator: Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjića Bana 3, Poštanski Fah 72,
16000 Leskovac, Srbija - Tel/Fax: 016 232 811 / 016 232 812 - office@rcleskovac.rs - www.rcleskovac.rs /// Mišljenja i stavovi u iznetim tekstovima su isključivo
mišljenja i stavovi autora/autorki i ni na koji način ne odražavaju stavove redakcije i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). ///

Sat za planetu Zemlju – Earth Hour 2011
PREDRAG SVET
Akcija Earth Hour započeta je 2007.
godine Sidneju (Australija) kada se 2,2
miliona ljudi i preko 2000 preduzeća
pridružilo akciji i ugasili svetla na jedan
sat i time pokazali zabrinutost za kli-
matske promene koje predstavljaju je-
dan od najvećih globalnih problema. Već
sledeće godine Earth Hour se proširuje
na ostale kontinente i pridružuje joj se
50 miliona ljudi u 35 zemalja, dok je
2009. godine učestvovalo preko 4000
gradova u 88 zemalja.
Kako je akcija napredovala i imala sve
više pristalica, očekivano je 2010. go-
dine broj porastao i pridružilo se 128
zemalja širom sveta.
Dijagnoza - revolucionarni bes
Već mesecima se vrtim u krug. Teško
mi je sebi da priznam kako to možda traje
i godinu - dve. Psiha mi je obolela, pomis-
lih. A kome danas nije. Rapoloženje varira
od histeričnog smeha (koga je sve manje),
preko plača i na kraju najveće količine besa
koji ne ispoljavam nego taložim, sam Bog
zna gde. Pomislim da čak više nema mesta
ni sa miligramić besa, samo što ne puknem.
Pronalazim „izduvne ventile“, odem
u teretanu, posvađam se sa roditeljima,
dečkom, mrko pogledam prolaznika o ko-
jeg se očešem na ulici, kažem nepristojnoj
gospođi da sam ja na redu u apoteci i da
sačeka, ali je količina besa koji proizvedem
neograničena, čini mi se. Odakle on? A
odakle ne?
Ove godine Earth Hour 2011 će se
održati 26. marta.
Pošto život posmatram zaista široko i ne
volim da kažem da je nešto potpuno belo ili
potpuno crno, volim da probam toliko toga
da bi videla kako to deluje. Verujem da je
energija ono što nas održava u životu, ono
osnovno što nas čini onima što jesmo. E,
baš tu energiju sam izgubila i bezuspešno
se trudim da je ponovo vratim.
Tako, isprobavajući novi alternativni
(uvek) vid medicine koji ne praktikuje do
beskonačnosti kljukanje anibioticima, dobih
dijagnozu. Bolujem od tuge i velike količine
besa (oba u isto vreme?), vrsta anarhistični
i revolucionarni bes. Vau, pomislih. I toga
ima u knjigama?.... Pa ja stvarno pričam o
revoluciji već mesecima. Želim da izađemo
na ulice sa pištaljkama i da kažemo. „Dosta
S3
Na zvaničnom sajtu je tačno preostalo
vreme do početka. Sve što je potrebno on-
ima koji žele da se priključe akciji jeste da
ugase svetlo kada vreme odbroji svoje u
desnom gornjem uglu sajta.
Na pitanje zašto se priključiti akciji, od-
govor je jednostavan: jer naša budućnost
i budućnost budućih generacija zavise od
toga.
Podizanje svesti o klimatskim promenama
je neophodno, jer mnogi i danas negiraju
realnu situaciju i pokušavaju da nalaze be-
smislene načine da dokažu da to nije tačno
i da se ne dešava. Nazivaju ih skepticima.
Širenje svesti je neophodno jer ima onih
koji tim skepticima veruju i zatim šire „zara-
zu“ na ostale koji nisu upućeni u problem
ovog globalnog problema.
Dakle, problem je realan i ovakve akcije
su neophodne da bi se na njega skrenula
pažnja.
nam je svega! Odlazite i vi!“
Hm, kod nas Balkanaca duševno zdravlje
i nije baš bilo a i dan danas nije poželjno
pominjati, jer, ono kao da i ne postoji. Po
gutanju bensedina smo prvi u okruženju,
čini mi se da oko 4 miliona kutija tih vese-
lih pilula naša jadna raja proguta godišnje
da bi „preživela“. Ali, o tome se ne priča.
Sramota je osećati se loše, plakati, biti u
depresiji.....
Koliko nas ima besnih? Koliko nas boluje
od „moje“ vrste besa? I... „doći će dan, kada
ćes sam krenuti putem beznađa, želeći da
kao nikad do sad pobediš sam....“ kao što
to lepo kaže pesma grupe moje varoši. Još
uvek ja aktuelna, a slušala sam je pre pet-
naest godina....
GORDANA JANKOV
S4
OD LE DO LA !
VERICA CVETKOVIĆ
„Ceo naš život je umetnost. Sve što radimo
predstavlja kreativnost kroz koju ostvaru-
jemo naše društvo i sebe u njemu. Ja sam
stvaralac vizuelne umetnosti. Kao arhitek-
ta, umetnik i akter civilnog društva imam
slobodu i odgovornost da ovom svetu po-
nudim alternativu i jasnu poruku - Poštuj
čoveštvo u sebi kao i u drugima i uvek ga
koristi i kao cilj i kao sredstvo. – Imanuel
Kant.
Kategorički imperativ, za koji sam prvi put
čuo kao leskovački gimnazijalac, pro-
budio je u meni mehanizam i strate-
giju na osnovu koje sam uspeo da
izgradim vrednosti i ciljeve kako bih
postao čovek koji može doneti smis-
lene promene u buducnosti.”
Tako počinje svoju priču Nino-
slav Cakić, student arhitekture iz
Leskovca, kojeg je put iz rodnog
grada, preko Beča, odveo čak do
Los Anđelesa. Naravno, taj put nije
bio lak a ni posut ružinim laticama.
Čak, šta više, na tom putu je bilo
puno trnja, ma čitavi žbunovi trnja
koji su pokušali da mu raskrvare
noge u njegovoj zamisli da dođe do
boljeg sutra. Njegova priča itekako
zaslužuje pažnju, tim pre što, čitajući
ovo, shvataš da će tvoje bolje sutra
zavisiti od onoga koliko se zalažeš
danas, ne čekajući na druge da se
bore za tebe.
„Tako je moja umetnost počela u
Leskovcu. Još od petnaeste godine
bio sam aktivan u društvu. Kroz par-
lament leskovacke Gimnazije uspeo
sam da započnem neformalno ob-
razovanje koje je isto toliko važno
kao i formalno. Značaj treninga, kul-
turnih razmena i praktičnog iskustva
koje sam stekao bio je veliki i za mene
i za moju porodicu. Ta moja porodica pri-
pada srpskom društvu koje karakterišem
oštećenim i napuštenim. Ja sam odbio da
to sebi dozvolim. Imam i znanje i snagu,
kao i svako na ovoj planeti, da se borim
za našu bolju budućnost. Zato smatram da
sve što radimo jeste vid kreativnosti i umet-
nosti koja zahteva dosta truda kako bi se
ostvarila.
Moja prva svetska stanica bio je estetski
perfektan Beč. Grad umetnosti. Grad
studenata. Grad održivosti. Pored Les-
kovca, u kojem sam rođen i koji je zaslužan
za duh koji danas imam, Beč je mesto koje
takođe mogu nazvati svojim domom. Beč
je od mene stvorio sigurnog i priznatog
svetskog stvaraoca.
U oktobru 2008. aplicirao sam za Studio
Zaha Hadid na Univerzitetu za primen-
jenu umetnost. Zaha Hadid je arhitekta
budućnosti, jedina dobitnica Pritckerove
nagrade ženskog pola. Značaj Zahe Hadid
za svetski dizajn jednom mladom studentu
može se okarakterisati krucijalnim za us-
peh u svetu. Za devet mesta na Akademiji
svake godine na prijemnom ispitu bore se
studenti iz celog sveta. Te godine, pored
Srbije i Austrije, bili su studenti iz Nemačke,
Izraela, Švedske, Velike Britanije i Kine.
Srbija je osvojila drugo mesto. Uspeo sam
da sve svoje vannastavne aktivnosti objas-
nim kroz svoje projekte u intervjuu i samim
tim dobio poziv da svoje radove predstavim
u Londonu i Nju Jorku krajem 2008. Uspeh
je bio jasan. Prvi Srbin koji ce raditi sa Za-
hom Hadid!
U narednih nekoliko nedelja osetio sam
realnost od koje sam uvek pokušao da
se odbranim. Takve studije su za moje
uslove bile finansijski nemoguće. Obratio
sam se za pomoć. Srbija nije doživela moj
uspeh i moje studije kao svoj prioritet za
uspešnu budućnost. Pitao sam se kako da
sačuvam identitet u tim teškim trenucima.
Verujem da je mnogo ljudi delilo slično
iskustvo. Pokrenuo sam Ninoslava kojem
sam verovao uvek. Taj Ninoslav, umetnik,
stvaralac, borac za svetsko civilno društvo,
je kosmopolita čija artikulacija na svakom
jeziku znači uvek isto. Krenuo sam dalje!
Moje kolege iz studija Hadid su često pričale
da je Kalifornija još jedan od svetskih cen-
tara gde se stvara arhitektura budućnosti.
Poželeo sam da budem deo tih programa.
Pronašao sam kontakte u Kaliforniji i posle
samo nekoliko meseci bio primljen na Insti-
tutu za arhitekturu. Ništa od toga ne bi bilo
ostvarivo da u svom CV-ju nisam imao slav-
no ime Zahe Hadid i neograničenu hrabrost
da uradim sve kako bih do toga došao.”
Ninetova priča je idealna podloga za sce-
nario nekog dobrog filma. Toliko sam se
bacila u razmišljanja o toj ideji da sam
počela da smišljam početne rečenice tog
scenarija, videla u glavi kadrove tog
filma. Shvatila sam da bi tu trebalo
da stanem, jer njega tek čeka prava
priča za još bolji film koji će puniti
bioskope dajući nadu mladim, pa-
metnim, kreativnim ljudima. Ninetov
glas me u jednom trenutku trgnuo
i sa punom pažnjom se pretnuh iz
svojih misli i nastavih da ga slušam.
“Na zlatnoj obali Pacifika živim već
dve godine. Trudim se da se prila-
godim sistemu koji je po mnogo
čemu drugačiji od Srbije i Evrope.
Uspeo sam da dobijem dozvolu za
boravište i postanem student sa
pravima za finansijsku pomoć. U
septembru nastavljam tamo gde
sam stao.”
Vi koji ste stali, zašto ste to učinili
?! Vi koji niste ni počeli, zašto ste
izabrali stanje učmalosti ?! Stisnite
zube, prehodno ih ojačajte kalciju-
mom i napred u ostvarivanje želja,
ambicija, ideja...
„U periodu od 2008. do 2011. dobio
sam nekoliko vrednih nagrada za
dizajn i aktivizam. Izdvojio bih sti-
pendiju i priznanje Instituta amer-
ickih arhitekata. Velika je čast nositi
pored svog imena epitet AIA koji je, po
mišljenju mnogih, najvažnija referenca za
posao. Takođe sam na konkursu NAMTA
Fondacije za vizuelnu umetnost osvojio
prvo mesto. Obe nagrade su dodeljivane
na nivou Sjedinjenih Americkih Drzava i sa-
mim tim doprinele su da još više verujem i
da se još hrabrije borim za svoje mesto na
svetskoj mapi dizajna.”
Srbijo, Srbijo među šljivama, kao se brineš o
tzv.”odlivu mozgova”. Nineta, a i još mnoge
slične njemu, si pustila da odu čak i bez
ikakve pružene pomoći, bez datog blago-
slova. Nine te i dalje hvali u svetu pričajući
hvalospeve o tebi, o tebi koja nisi htela da
mu pomogneš kad mu je bilo najpotrebnije
i najteže. Ovo ti ja skrećem pažnju, Srbijo,
Nine je sve prevazišao i snašao se, a ja se
brinem za budeće Ninoslave.

“Lep je osećaj kada čovek može da govori
nekoliko jezika. Za mene je uvek bilo bitno
da to što neko govori ima i smisao. Moje
iskustvo iz Srbije je uvek bilo interesantno
prijateljima i svima onima sa kojima sam
stupao u interakciju. Amerikanci, za koje
smo uvek imali predrasude, pokazali su
uvek suprotno. Bili su zainteresovani da
čuju sta se sada dešava u Srbiji i kakvo je
bilo moje iskustvo u jednoj sredini za koju
su mnogi mislili da je jako teška. Trudio sam
se da predstavim svoj grad i svoju zemlju na
najbolji mogući način, a naše obrazovanje i
kultura to upravo i potvrdjuju.
Los Anđeles je velika metropola. Jako do-
bro pamtim svoje prvo sletanje i prizor gra-
da koji se ne završava. Metropolitski život
je jako interesantan i zahteva promenu.
Nisam verovao da ću ikada biti primoran da
vozim auto i da automobil bude moje osnov-
no sredstvo za transport. To je prva lekcija
koju sam naučio. Još uvek nisam siguran
da li mi takva promena prija, ali sigurno u
meni budi poziv da kao planer i arhitekta za
nekoliko decenija budem deo promena koje
bi svetsko društvo trebalo da donese kako
bi smo mogli da i dalje budemo uspešno i
razvijeno društvo.
Holivud. Centar svetske pop kulture.
Holivud i Sanset bulevari su prepuni
izadavačkih kuća, tatoo šopova. Veoma
groteskno ali „massy” mesto, kako to i
prilici toj kulturi. Zvezdani put, Kodak teatar,
Kinesko pozorište i mnogobrojne turističke
TRE JOVANA BOŽIĆ
J apan, hold on!! :/
LER za apokalipsu…
Već nekoliko dana svedoci smo užasa
koji nam je planeta priredila. Hiljade života
uništeni su u trenutku, gotovo preko noći.
A katastrofa nikako da prestane, iz dana u
dan sve je više nestalih, umrlih I povređenih.
Jak zemljotres jačine 8,9 stepena Ri-
hterove skale, pogodio je Japan u sredu
9. marta, što ga čini jednim od 5 najjačih
ikada. Zbog izuzetno nezgodnog položaja
ostrva ovaj zemljotres je izazvao brojne
posledice ogromnih razmera, uspeo je čak
pomeriti planetu. I kada pomislimo da je
kraj muka japanskog naroda, osvanu vesti
o cunamiju, erupcijama, eksplozijama elek-
trana, pa čak i o gigantskim meduzama
zamke čine taj deo Los Anđelesa jako inte-
resantnim.
Svako od nas ima želju da upozna nekog
poznatog. Jedina osoba iz filmske industrije
koju sam ja lično želeo da „upoznam” bio
je „James Cameroon”. To se desilo prošle
godine. U Downtown-u Los Anđelesa, inače
finansijskom i istorijski veoma značajnom
delu grada. Sa svojim kolegama išao sam
u obilazak. Pogodilo se da se upravo tih
dana ponovo otvorila atrakcija Angels
Flight, inače lift koji se penje uz brdo ka
California Plaza u podnožju oblakodera.
Kada smo ušli u lift, nisam obratio pažnju
da sedam pored dvojice gospodina u na-
dasve jako skupim odelima. U tom trenutku
moja koleginica je počela da vrišti. „Nino,
to je James Cameroon!” Svako ko me iole
poznaje, ispran mu je mozak o Titaniku kao
estetskom savršenstvu. Ukočio sam se i
približio Jamesu kojem je tako bilo smešno
što sam se ja skroz ucrveneo i ukočio. Us-
peo sam da uslikam taj momenat i činilo mi
se da je moja svrha u Americi ZAVRŠENA.
Trenutno živim na krajnjem jugu Los
Anđelesa, inače zvanom - Orange County.
Mnogima je poznata serija OC i najbogatiji
grad ili naselje u SAD-u Newport Beach.
Pored milionerskih vila i mnogobrojnih
umetničkih kolonija, lepo je znati da tu živi
i čuveni Milan Panić. Život na tom prele-
pom i prebogatom mestu, gde vlada večito
proleće, pomaže da se teške i nostalgične
misli zaborave. Kuća u kojoj ja živim na-
koje potapaju brodove. A lista opasnosti se
iz sata u sat produžava. Ne možemo a da
se ne pitamo zašto, i čime je ova zemlja to
zaslužila ?!
Da li je ovo samo uvod za nešto više, i da
li i sve nas jednog dana čeka ista sudbina,
ne možemo da znamo. Slike sumornih lica,
uništenih kuća koje vidimo su uznemirujuće
i bude paniku u čitavom svetu, jer niko ne
može ostati hladan na ovu tragediju. A u
poslednje vreme se one dešavaju prečesto.
Ničim kriva japanska civilizacija našla se na
tapeti Majke Prirode, koja kao da koristi sve
moguće načine da je povredi. Pa čak šalje
i gorepomenutu invaziju džinovskih me-
S5
lazi se na 10 km od obale i plaže Laguna
Beach. Često provodim vreme i stvaram uz
plavi i hladni Pacifik.”
Kakva si, takva si i nadamo se da ćeš
se promeniti na bolje, Srbijo! U tome će
ti pomoći svi zainteresovani da te učine
boljim mestom za život i ostanu ovde da
žive sa osmehom. Ninetu i dalje nedostaješ
sa svim svojim vrlinama i manama.
„Često razmišljam o Srbiji. Nedostaje mi
porodica i nedostaju mi prijatelji. Kako se
uspesi nižu, tako imam sve veću želju da
posetim svoj grad. Voleo bih da jednog
dana budem dovoljno uspešan i pove-
zan sa ljudima kako bih sredini, koja mi
je omogućila da postanem ono što sada
jesam, doneo promene koje su preko
potrebne. Inventivnost koju ja gradim veza-
na je za budućnost ne samo Amerike ili gra-
da u kojem sada živim. Moj cilj, stoga, nije
novac. Novac je samo sredstvo do kojeg
jeste jako teško doći. Verujem da upravo ta
naša umetnost, smislena i direktna može
biti tu za sve nas. Trudim se da budem baš
takav stvaralac, kosmopolita koji će uspeti
da doprinese i urbane i sociološke promene
za našu zajedničku bolju buducnost.”
Iskreno se nadam da će Nine sa svim svo-
jim stečenim znanjima, idejama, iskustvom,
željom sutradan doći sutradan u Srbiju i da
će ga ona dočekati raširenih ruku!
duza, kao da sve ovo nije dovoljno science
fiction.
Ostatku sveta ostaje da na sve moguće
načine pomogne ovom napaćenom narodu.
Moramo se nekako nadati da će oni brzo
prevazići ove materijalne nepogode kao što
umeju i znaju. Jedina sreća u nesreći je taj
njihov specifični mentalitet, organizovani
su, vredni i istrajni pa to budi optimizam
nama koji gledamo sa strane.
ZA KRAJ, VELIKI ZAGRLJAJ I OSMEH
PODRŠKE ZA ZEMLJU IZLAZEĆEG
SUNCA. NADAJMO SE DA ĆE IM
SE I ONO USKORO NASMEJATI. <3
S6
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) - konačno osnovana!
Nakon nekoliko pokušaja, ovog meseca se
na Tari okupilo 80-ak delegata iz 56 orga-
nizacija kako bi konačno proces osnivanja
Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS)
priveli kraju. Nakon mnogo diskusija,
razgovora, razmatranja...u tome su i uspeli!
Šta je KOMS i čemu to služi? KOMS je
najviše nezavisno predstavničko telo
mladih u Srbiji čija je misija da zastu-
pa interese mladih razvijajući partner-
ski odnos sa državom, međusektorsku i
međunarodnu saradnju, podstičući aktivno
učešće mladih i organizacijski razvoj svo-
jih članica. Proces formiranja KOMS za-
snovan je na iskustvima ranijih inicijativa
formiranja krovne organizacije, rezultatima
brojnih analiza i istraživanja, potrebama or-
ganizacija u Srbiji, kao i aktuelnom socio-
političkom kontekstu. Uloga KOMS-a je
da prepoznaje potrebe i zastupa interese
mladih, promoviše, podstiče i podržava om-
ladinsko organizovanje, analizira jave poli-
tike (zakone, strategije, budžete...) i daje
amandmane na njih, učestvuje u institucio-
nalnim procesima donošenja odluka koje su
od značaja za mlade.
KOMS ne vrši preraspodelu projektnih
sredstava svojim članicama i ne radi di-
rektno sa mladima na terenu već posredno,
preko svojih članica.
Međutim, osnivanje KOMS-a nije išlo tako
lako. Još 2003. nastala je Koalicija mladih
Srbije sa ciljem podizanja svesti javnosti
na lokalnom i nacionalnom nivou o poziciji
mladih u zemlji i tražeći uspostavljanje
državnih tela koja će brinuti o mladima.
Osnovali su je: Omladina JAZAS, Mladi
istraživači Srbije, Savez izviđača Srbije,
Omladinski program Građanskih inicijativa,
Omladinski savet Vojvodine i Studentska
unija Srbije. Koalicija Mladih Srbije je u peri-
odu od pet godina radila na kampanjama
povećavanja izlaznosti mladih na izbore,
inicirala i pomagala stvaranje i rad lokalnih
koalicija, sprovodila istraživanja, treninge i
kampanje javnog zagovaranja i kampanje
podizanja svesti o položaju mladih na lokal-
nom i nacionalnom nivou.
Koalicija Mladih je koordinirala i akciju
Blokade Vlade Republike Srbije. 177 orga-
nizacija sa 1240 aktivista u 41 gradu Srbije
uzelo je učešće u njoj. Sa 16.000 poziva,
4.000 poslatih faksova i 30.000 e-mail-ova,
na jedan dan Vlada Republike Srbije je bila
blokirana pitanjem ko vodi brigu o mladima.
Nastavak ove akcije je zahtev 640 orga-
nizacija u julu 2006. godine, za formiranje
državnog tela za mlade. U maju 2007. go-
dine formirano Ministarstvo omladine i spor-
ta Republike Srbije.
Koalicija Mladih Srbije je nakon toga
pokrenula stvaranje Krovne organizacije
mladih Srbije i zajedno sa omladinama
političkih partija i drugim omladinskim
nevladinim organizacijama okupljenim u
Inicijativi preuzela na sebe ulogu facilita-
tora konsultativnog procesa. Ovaj proces
nije išao lako, ali je konačno 2010. godine
oformljen Osnivački odbor koji je radio na
izradi osnivačkih dokumenata, a utvrđeni
su i kriterijumi za status članstva u Krovnoj
organizaciji mladih Srbije. Preko 70 orga-
nizacija se odazvalo pozivu. Nastavljen
je i proces konsultacija sa relevantnim
državnim i međunarodnim subjektima, kao
i drugim subjektima civilnog društva, po
pitanjima osnivanja i budućeg rada KOMS-
a. Naročito se radilo na konceptu kasnije
decentralizacije KOMS-a putem jačanja i
umrežavanja organizacija mladih i za mlade
na lokalnom i regionalnom nivou.
Delovanje KOMS-a utemeljeno je na
zajedničkim vrednostima i principima
članica, uz istovremenu izgradnju ra-
zumevanja i poštovanja različitosti među
organizacijama članicama. Bazične post-
avke KOMS-a uključuju razvoj civilnog
društva, podizanje svesti javnosti, zalagan-
je za ravnopravan tretman u obrazovanju i
zdravstvenom sistemu, političku participaci-
ju mladih, ekonomsko osnaživanje i solidar-
nost, pravo na samodefinisanje i samoiden-
tifikaciju, pravo na telesni integritet, borbu
protiv seksualne i ekonomske eksploatacije
mladih, ekološku osvešćenost, te vrednosti
nenasilja, antirasizma i antifašizma. Ukrat-
no, rad KOMS-a će se temeljiti na zalag-
anju za poštovanje i afirmaciju svih ljudskih
prava i sloboda.
Gosti na osnivačkoj skupštini bili su pred-
stavnici nacionalnih omladinskih saveta
država u regionu (Hrvatska, Slovenija,
Crna Gora, Bugarska), a podršku osnivanju
KOMS-a pružio je i Evropski omladinski fo-
rum, nezavisna omaldinska platforma koja
predstavlja 98 nacionalnih omladinskih
saveta i međunarodnih omladinskih orga-
nizacija širom Evrope.
Usvajanje osnivačkog akta i formalno je
označilo nastanak Krovne organizacije
mladih Srbije, 12.03.2011. Toga dana usvo-
jeni su Statut i druga osnivačka dokumenta,
a takođe i održani izbori za organe KOMS-
a.
Za predsednicu skupštine izabrana je Mari-
na Milanović iz Volonterskog centra Niš, a za
njenog zamenika Aleksandar Lint Đorđević
iz BEST-a. Za predsednika Upravnog
odbora izabran je Vukašin Grozdanović
iz Omladine Jazasa Novi Sad, za zame-
nika predsednika Upravnog odbora Goran
Milojević studentskog udruženja ELSA, a
pored njih u upravni odbor ušli su i: Milena
Pecarski iz Saveza izviđača Srbije, Valen-
tina Antić iz Edukativnog centra Kruševac,
Onorina Đorđević iz Euro 26, Vladimir
Novaković iz Mladih istraživača Srbije i Pe-
tar Stupar kao nezavisni kandidat. U nad-
zorni odbor izabrani su: Petar Pejić pred-
stavnik Evropskog pokreta iz Niša, Biljana
Mutavdžić iz Građanske čitaonice Libergraf
i Miljan Radunović iz AEGEE Beograd, koji
je i izabran za predsednika Nadzornog od-
bora. Više o KOMS-u možete saznati na:
www.koms.rs

Lijepi dani mog detinjstva
/// 10 NOSTALGIČNIH STVARI IZ DETINJSTVA
Lijepi dani mog djetinjstva, malo hleba, al’ gladan ne osta. Znam šta znači nema,
navik’o sam tako, i sve što sad imam uvek mi je dosta...
Ručni tetris
Toliko popularan da se i dan danas sećamo
da je koštao 18 dinara. Najviše smo mrzeli
kad sve lepo namestimo da uleti ona jedna
velika uspravna a nje nema i nema i onda
na kraju dođe a ti ne stigneš da je okreneš
na vreme. Stres.
Mirišljavi papirići
Prvo su u modi bili veliki pa onda mali
papirići a posle su došli sa Kasandrom.
Skupljali su se na tri načina: zamenom,
kupovinom blokčića i čukanjem (tucanjem,
kucanjem, tapkanjem) tj pola-celo. A i nisu
nešto mirisali.
Step sok
Kiselina u prahu, zvali su ga još i diklofen
sokić jer si posle konzumiranja istog morao
da popiješ diklofen da ti želudac ne propišti.
Kako smo odrastali u divno vreme inflacije
neke žene su se dosetile da kombinacijom
step soka i bundeve prave ostalo voće
tj kupiš step sok od ananasa i sipaš na
bundevu i imaš ananas itd.
Ponovo ne radi bioskop
Narodna poslovica glasi: „Šuplju glavu
vetar nosi“, a desilo se, eto nedavno, da
vetar potera šuplje glave do bioskopa,
baš kada sam i ja rešio da sa devojkom
odem tamo. Zašto kažem “šuplje glave”,
biće vam jasnije, kasnije. Sedišta nisu bila
numerisana, te smo zauzeli mesta u sre-
dini sale, takoreći najbolja mesta. Masa
koja se komešala po sali, birajući što bolje
sedište za svoje zadnjice, izgledala je kao
polusvet koji bira što bolji separe u disko-
teci. Sve pršti od šminke, minjaka, gelova,
ulja, cipelica i šta ti ja znam čega ne, no
nije problem u njihovoj pojavi, već u njiho-
vom ponašanju. Deset minuta pre početka
filma, ceo prostor beše ispunjen ehom ogo-
varanja i dobacivanja, no dva momka, koji
su sedeli tik uz nas, bejahu najbučniji. Na
predlog moje devojke, prešli smo u drugi
red, gde je kanda mirnije. Kreće film, a sa
filmom i gromki aplauz, zvižduci, skan-
diranje, atmosfera kao u Nasi, prilikom
uspešnog uzletanja sepejsšatla. Da ne
zaboravim da kažem da se sve to odigra-
valo u Nišu, u gradu u kome se skoro pola
Tajči
Jugoslovenska Merlinka, njene pesme su
bile naš redovan repertoar kada roditeljima
dođu gosti. Oni srećniji bi dobili i kinder jaje
za nastup.
Rosa Salvaje
Dvilja Ruža je bila mentalno retardirana
seljančica koja se zaljubila u lika sa porno
brkovima, ali je on imao dve sestre (good
cop and bad cop) i onda tu kreće neki haos
u 150 epizoda ali ljubav pobeđuje. Samo na
nikad prežaljenom Trećem kanalu.
Terminator konzola
Nintendo za sirotinju. Mogao si da igraš
Super Mario, tenkiće, pucanje na patkice
i kauboje. Konzola raspadnutija i od lažne
Sege, valjala se isključivo po buvljaku.
Bajone
Branko Kockica i Minja Subota su ok ali su
previše komercijalni a ovo je ipak under-
ground portal a mislimo da je prema ovom
veka organizuje jedan od najvećih filmskih
festivala, ali u kom već nekoliko godina
ne postoji ni jedan bioskop. Možda je baš
odatle i proisteklo oduševljenje, kanda,
ljudi su „gladni“ bioskopskih momenata, a
verovatno su u međuvremenu zaboravljena
pravila ponašanja. A kultura je veoma bitna
kod Srba. Naime, možda nismo jedini koji
osećaju ekonomsku krizu, možda nismo
ni najtvrdoglaviji, ali činjenica je, da smo
jedina država koja za ministra kulture ima
čoveka bez završenog fakulteta.
Sećam se intervjua sa jednom devojkom,
koja radi kao igračica u diskoteci koja je
otvorena na mestu nekadašnjeg bioskopa
„Čegar“. Na pitanje da li smatra da je bolje
imati diskoteku umesto bioskopa, ona je
odgovorila: „Naravno, diskoteke su kul-
turno jezgro grada Niša“. Zar je moguće?
Ako je tako, onda sam ja osoba koja nije
ni prošla pored kulture. Tako su i nastale
šuplje glave, jer su im ovakva jezgra kul-
ture antenama i vuferima isisavali ono što
je nekada bilo u njima.
Elem, da se vratimo na dogodovštine
S7
TRABLMEJKER
čoveku učinjena nepravda tj slabo ga ko
spominje kad krene da priča o svom detin-
jstvu, te zato.
Umočiću
Pre nego što je Žika seljak okupirao jutarnji
program i od njega napravio Žikinu šarenicu
svako jutro pre vrtića smo gledali crtani film.
Uglavnom su ponavljali nešto iz opusa pet-
la Sofronija i koke Prisi, ali na nas je najveći
utisak ostavio ovaj super patetični, „mama
jel njima bolje“, čemer i jad, crtani.
Rumenko
Slatki led, najjeftiniji od svih sladoleda a
opet nama omiljeni. Uvek smo ga više voleli
i od Kaprija i od Stopija i od Lenija, mada
smo generalno jeli koji god da nam kupe.
I to uvek uz reči brižne majke „Pusti malo
nek se otopi, zaboleće te grlo“.
Laku noć deco
Sramota nas je da priznamo ali i dan danas
volimo da gledamo.
STEFAN MARKOVIĆ
iz bioskopa. Možda se pitate kako to da
gledamo film u bioskopu, kada kažem da
bioskopi ne rade. Eto, nekom „magijom“
Bjelogrlić je privremeno otvorio staru bios-
kopsku salu u Domu armije. I eto, mi tamo,
gledamo film, a dva sedišta od mene dva
momka, razvezli priču, lete komentari, ne
praskačući ni jednu scenu u filmu. „B’ate
b’e, šta nam b’e ovo pustili, ovaj balavan-
dar će kenja ovako ceo fim. Daj b’e nek
se skida neko, malo akcija, ovo-ono!“ Ja
gledam, slušam i ne verujem. U početku
mi je bilo smešno, ali trenutak kada na fil-
mu kreće srpska nacionalna himna i kada
ekipa iz bioskopa kreće da peva, zajedno
sa akterima iz filma, postaje trago-komičan.
Šta je tu je, čovek se navikne na smrad, pa
smo tako i moja devojka i ja morali da se
naviknemo na gungulu za vreme trajanja
filma, kao i navijanje i aplauze kada bi neko
od glumaca dao gol.
Film je bio na repertoaru dva meseca. Sada
ljudi mogu da se vrate u svoje kulturno jez-
gro, jer ponovo ne radi bioskop, a i ko zna
da li će ikada proraditi.
S8
SELEKCIJA SLAĐE
MARKO SELAKOVIĆ
Prethodnih dana svi smo se pomalo osećali
kao kada gledate neku dramu Dušana
Kovačevića – najpre se smejete do suza, a
potom dugo, dugo ćutite i razmišljate.
Upravo tako sam doživeo snimak iz Niša,
koji je brzinom munje obišao prostor mile
nam i napaćene otadžbine, ali i susednih
republika, govoreći mnogo više od bilo
kakvih demagoški postavljenih i profesion-
alno upakovanih političkih reči.
Ako ste mislili da će predmet mog teksta
biti Slađa – prevarili ste se. Mnogo više,
zapravo, govori odluka koja je
usledila nakon što su Slađa i njen
saborac i odlučni prijatelj u belim
pantalonama dostigli gotovo plan-
etarnu popularnost. Elem, Gradski
odbor Demokratske stranke u Nišu
saopštio je 19. marta da raspušta
opštinski odbor DS Palilula zbog
propusta napravljenih na izložbi foto-
grafija “Lik i delo dr Zorana Đinđića”
organizovanoj 12. marta u Nišu povo-
dom godišnjice premijerovog ubistva.
Lično, razumem ovu odluku i o njoj
se može polemisati. Ona za mene,
međutim, oslikava način funk-
cionisanja ove države i u dobroj meri
objašnjava zašto imamo probleme
kakve imamo.
Osnovni problem, decenijama unazad,
je što lečimo posledice, a ne uzroke. Nije
problem što je nastala bruka, problem je što
je bruku videlo mnogo ljudi. To je, dozvolite,
pogrešno razmišljanje. Nemam ambicije da
se mešam u unutrašnje stvari Demokratske
stranke, ali, ako je sam nastup bio razlog
za odluku, onda je tu odluku trebalo doneti
odmah nakon što se ova blamaža dogodi-
la. Čini mi se da su gotovo svi ključni ljudi
Gradskog odbora svakako bili tamo. Pret-
postavljam da je na sceni bila stara srpska
logika: „ćuti, neće se saznati“. I, onda su se
Rukavi kratki i limunI slatki
I eto, tako je došao i taj dan kad su se u
nedra njenog novčanika uvukli crvići neiz-
vesnosti i praznine, te svojim sitnim, ali
oštrim zubićima napravili od njega nešto
nalik rupičastom kaišu. Možda bi mogao
biti zanimljiv modni detalj, koji bi je, zajedno
sa njenom veštinom opstanka u čudesnom
svetu današnjice, mogao gurnuti u prve
redove avangarde, htela-ne htela. Da, da,
možda vam zvuči smešno, ali eto,to je tog
dana prolazilo kroz njenu glavu. Svaki po-
gled na sopstvenu situaciju ju je inspirisao.
Možda bi mogla da pokrene i sopstvenu
modnu liniju. Recimo, svoje jedine čizme
šetalice prekrivene prašinom koje se nikad
više instance junački suočile sa posledica-
ma, i povukle iznuđen potez, nakon više od
pola miliona pregleda na YouTube, viralnog
širenja putem Fejsbuka i Tvitera i gomile
priloga u štampanim i elektronskim medi-
jima. Prosto maestralan način da čuvate
svoj imidž.
Drugi problem koji se iz ovoga sagle-
dava je ignorisanje činjenice da jesnaga
društvenih mreža takva da širenje sadržaja
više ne možete kontroli-
sati. Na klasične medije možete
da pokušate (ako imate oglašivače pod
svojom kontrolom, neretko i da uspete) da
utičete. Na širenje sadržaja putem interneta
– ne možete. Nikada ne znate ko snima
mobilnim telefonom i ko može da postavi
klip ili fotografiju. Sve i da nađete način da
uklonite originalni sadržaj, već će dovoljan
broj korisnika da ga snimi, ponovo postavi i
podeli sa drugima.
Jasno je: onakva blamaža se sprečava
jedino lečenjem uzroka. Ali, ni tu stvari
nisu tako jednostavne. Da je politička sce-
nisu mogle očistiti tako da blistaju, osim,
možda, dok su bile nove, sa kožom koja je
mestimično visila sa strane, učinile su joj
se lepe baš zato sto su urešene tragovima
predjenih kilometara. Zašto bi onda kupova-
la nove? I da ima ne znam koliko para, opet
ne bi kupila neke druge, ne! Rukavi na jakni
su joj bili kratki, nosila ju je još od kasnog
detinjstva...ali to je bilo baš super! U svetu u
kom su svi nosili duge rukave, ona je sada
mogla biti posebna. Njena jakna nije bila
najlepša. Nije bila od najkvalitetnijeg ma-
terijala. Nije imala šljokice niti druge ukrase.
Ali imala je kratke rukave, sentimentalnu
vrednost i dozu bunta. To se našoj junakinji
na Srbije drugačija i da njome dominiraju
kvalitet, odlučnost i hrabrost, a ne poltron-
stvo, bespogovorna lojalnost i dopadlji-
vost po svaku cenu, sigurno je da se ovo
dvoje nesrećnika ne bi ni našli u prilici da
se predstave auditorijumu. No, dokle god
imamo sistem u kom se ono što se danju
gradi obnoć razgrađuje, a politika kreira u
skladu sa onim što narod želi da čuje, a ne
u skladu sa onim što se mora uraditi da bi
bilo bolje, imaćemo vrtoglave štikle i bele
pantalone u gro planu, a samim
tim i ovakve blamaže.
Moglo se štošta postići i trenin-
gom za javne nastupe. Ali,
morate da imate i koga da
trenirate. Što reče jedan moj
prijatelj pre desetak godina:
mečku možete naučiti da sa-
lutira, ali ona time ne postaje
vojnik. Negativna selekcija
neretko dovodi do toga da se
suočavate sa činjenicom da
su kapaciteti onih u čiji razvoj
ulažete prilično limitirani.
Da zaključim: Slađa, mo-
mak u belim pantalonama i
reakcija njihove stranke na
planetarnu blamažu slika su i prilika našeg
društva. Pravo na političko organizovanje
je slobodno i neotuđivo. Pravo na nega-
tivnu selekciju mladih (i ne tako mladih)
političara je takođe neotuđivo pravo, o ko-
jem će građani izneti svoj sud na izborima.
Hajde da vidimo i pokoji primer pozitivne, a
ne negativne selekcije. Ne samo u politici,
već svuda širom zemlje. Samo na taj način
možemo da se barem malo izvučemo
iz ovog centralističkog i kvazielitističkog
gliba u koji smo, duboko i u svim sferama
društva, zagazili.
veoma dopalo. I tako je to krenulo...više nije
morala da se stidi zbog toga što nema para
i što nema lepe krpice. Osećala se dobro
u svojoj koži i u svojoj garderobi. Napravila
je od toga celu jednu umetnost i ideologiju.
Gde god bi se pojavila,svi su se okretali za
njom i divili njenoj hrabrosti i kreativnosti.
Ipak,i dan-danas kad prođe pored nekog
blistavog izloga, ona zastane. Na trenutak
poželi da živi u normalnom svetu, u kome
ima gde da radi i da zaradi dovoljno para
da kupi ono sto poželi. A onda se okrene,
odmahne rukom i pomisli: tja, ionako je
kiselo to grožđe! Potom nastavi da ide svo-
jim putem.
VESNA PETKOVIĆ

Šta je
DUBSTEP JE ŽANR ELEKTRONSKE
MUZIKE NASTAO U VELIKOJ BRITANI-
JI, TAČNIJE U LONDONU I BRISTOLU,
POČETKOM 2000 GODINE.
Zanimljivo je to što je uspеo da se pro-
bije na globalni nivo bez pomoći nekog
poštovanog muzičkog autoriteta, uz to
odbijajući dotadašnje muzičke kanone.
Ovo su karakteristike underground scene,
a kada žanr postane popularan kod šire
publike ( pogotovo kada je u pitanju global-
na popularnost), te karakteristike se gube
i dobija se samo još jedna vrsta potrošne
robe. Čar dubstep-a jeste u tome što je
dostigao globalno priznanje i u isto vreme
uspeo da zadrži odlike underground scene.
Originalni dubstep zvuk proizišao je od
producenata EL-B, Steve Gurley, Oris Jay
i Zed Bias negde između 1999. i 2000. go-
dine. Međutim, stvar je postala ozbiljnija
uključivanjem mlađih generacija koje dol-
aze iz malog grada Craydon gde se nala-
zila prodavnica ploča „Big Apple Records”
oko koje su se okupljali svi današnji pred-
stavnici dubstepa. Ključni izvođači kao što
su Hatcha i Skream su radili u toj prodavnici
koja je prvobitno prodavala garage i drum
& bass ploče. Većina sadašnjih dubstep
izvođača redovno su obilazili radnju koja
je ubrzo zatvorena i ponovo otvorena
Intelektualni otpad.com – preporuke
Art – Doktor Protić
…MRZEO SAM SVE, SVAKOG I SEBE, DOK SE NISAM
PROPIO…A ONDA JE SVE OSTALO ISTO, ALI NIJE
BILO VAŽNO…
Vladimir Protić (rođen 25. marta 1975. u Beogradu),
poznat i kao Doktor Protić, je srpski autor internet-serijala,
glumac, književnik, pisac scenarija za stripove i džez-
muzičar. Protić je najpoznatiji kao autor kratkometražnih
filmova snimljenih amaterskom kamerom, postavljenih na
sajtu YouTube, od kojih su neki pogledani i više od sto
hiljada puta. Među tim video-snimcima se ističu serijali
„Dr Protić“, u kome sam tumači naslovni lik, koji u svojim
„seansama“ iznosi stavove bliske filozofskom pravcu nihil-
izmu (po Vikipediji nihilizam se može ispoljavati i kroz pori-
canje vrednosti bilo koje ili svih socijalnih struktura, vlasti
i zakona, normi vrednosti i moralnih principa), kao i lutkar-
ski serijal „Jaganjac“, u kome, rukovodeći lutkom ovna Ja-
ganjca, na grub, nekonvencionalan i često opscen način,
crnohumorno parodira lutkarske serijale poput „Laku
noć, deco“, uz mnoštvo kulturnih i supkulturnih referenci.
Protić je objavio knjigu „Teleks“.
Protić je više godina bio zaposlen kao noćni čuvar
u parfimeriji, koja se ujedno pojavljuje kao tema
ili mesto radnje više njegovih video snimaka.
pod imenom “Mixing Records” ali sada sa
mnogo većim izborom svih elektronskih
muzičkih žanrova.
„Dub” i „step” su komponente hibridnog
imena i oslanjaju se na dve veoma različite
tradicije. Dub je u svom najčistijem obliku
shvaćen kao deo jamajčanskog reggae-a
’70-tih godina, kao proizvodnja instrumen-
talnih verzija već postojećih pesama. Reč
‘step’ je u originalu ‘2step’ tj. varijanta UK
garage žanra blisko povezanog sa house
muzikom. 2step kombinuje elemente
raznih vrsta dance muzike i prilično je pra-
zan , a ta praznina se popunjuje MC-jem
i uključivanjem i kombinovanjem različitih
dinamičnih oblika muzike.
Dubstep ignoriše širok opseg pretpostavki i
ideologija vezanih za tehnologiju, muzičare
i autorska prava, a prihvata istoriju, soci-
Muzika - Darko Rundek & Cargo Trio – Plavi Avion
„KAPITALIZMU JE KRAJ, NEK BUDE BOGAT TKO VIŠE
DAJE, UMJESTO ZLATA NEK OČI SJAJE I ZEMLJA
POSTAT ĆE RAJ”
Osamnaesti album u karijeri Darka Rundeka nije nimalo
lak album, čak ni za verne Rundekove obožavatelje.
Rundek je poznat po eklekticizmu, spajanju različitih moti-
va u novu celinu. Plavi avion je album koji malo-pomalo, ali
postojano osvaja svakim ponovnim preslušavanjem. „Pla-
vi avion” je mračna, sugestivna i odmetnička ploča koja je
istinski neprijatelj svakoj učmalosti, jer para ljude vara !!!
Film – Za zemlju i slobodu
Za zemlju i slobodu ( Land and Freedom )
Režija: Ken Louč (1995)
„REVOLUCIJE SU ZARAZNE, I DA SMO USPELI
OVDE… A MOGLI SMO, PROMENILI BISMO SVET. ALI
NIJE VAŽNO… NAŠ DAN ĆE DOĆI”.
S9
jalne promene i kulturni kontinuitet. Daje
odgovor na pitanje kako su elektronske
tehnologije oblikovale popularnu muziku
i kulturu poslednjih 50 godina. Zbog toga
predstavlja vrlo značajan trenutak u raz-
voju popularne kulture i njenog uticaja na
društvo, koji bi trebalo podrobnije ispitati.
Fascinantno je to što se po medijima raširio
vrlo brzo, pre svega probijajući svoj put kroz
prašumu blogova i internet foruma, medija
nekontrolisanih od strane bilo kog kulturn-
og/umetničkog/biznis autoriteta. Priča je
potekla iz naroda i došla do tog istog naro-
da uz blagu pomoć budnijih ‘pravih’ medija.
Verujemo da je ostao otvoren i bez kraja,
verujemo da je prihvatio sve različitosti i
zato ga očekuje vedra i zdrava budućnost.
Ken Louč je britanski filmski režiser najpoznatiji po
žestokim socijalnim dramama u kojima naturalistički
opisuje bedu nižih slojeva u Britaniji. U svom filmu „Za
zemlju i slobodu” pruža viđenje španskog građanskog
rata. „Zemlja i sloboda” predstavlja film koji ne samo
svojom ideologijom, nego i umetničkom doslednošću,
pokazuje otklon od matice u suvremenoj svetskoj
kinematografiji.
Knjiga – Ostrvo pingvina
„BOGATSTVO JE JEDINO SREDSTVO DA SE
SREĆNO ŽIVI, GOVORIO JE ON, A ONI SU OD NJEGA
STVORILI JEDINI CILJ ŽIVOTA”
„Ostrvo pingvina”, iz 1908 godine je filozofsko-satiričkih
romana, remek delo Anatol Fransa, duhovita parafraza
političke istorije zemlje.
„ Za primerom se ide rado kad isti dolazi odozgo. Oni
koji su raspolagali sa malo kapitala ( a njih je razume se
bio najveći broj), ugledali su se i mislima i životom na
milijardere da bi i njih smatrali za takve. Sve strasti koje
ometaju povećanje ili održavanje bogatstva smatrane su
kao nečasne”
S 10

FILM
IVICA MILARIĆ
The Last House on the left Easy A
Simpatična teen komedija koju su pisali
ozbiljni scenaristi i srećom, izbegli sve ba-
nalnosti koje inače ubijaju ovakve filmove.
Ema Ston je buduća zvezda, a EASY A ovo
dodatno podvlači – u ovom ostvarenju sa
mnogo snažnih strana, ona je najjača. De-
taljniji utisci će doći do vašeg mozga pute
vibracija vazduha ukoliko pustite klip ispod.
postoji, postoji odavno. Bitno je kako se
ideje prenose u gotovo delo.
Ben Aflek iza, a i ispred kamere, ne uliva
suviše poverenja. Ovaj put, njegova vizija
klasičnog zapleta lopov-devojka-pandur is-
pala je veoma dobro. U stvari, on potpisuje
režiju jednog od najboljih akcionih trilera
2010.
Režiser Aflek može da bude zahvalan
sjajnim sporednim ulogama, pre svega
Džeremiju Reneru, uvek opuštenom u

Nisam siguran koja je tačna definicija horor

žanra, ali THE LAST HOUSE ON THE LEFT
je postigla da se osećam vrlo neprijatno to-
kom gledanja, što nije mala stvar. Iako je
ovo film osvete, više liči na visokobudžetnu
studentsku vežbu koja je dala odlične i veo-
ma uznemirujuće rezultate.
Ovaj film je nova verzija originala Vesa Kre-
jvena koji je u svoje vreme napravio pravi
skandal zbog scena nasilja i seksa. Au-
tomatski, novo snimanje takvog koncepta
nije zahvalno – danas su gledaocu mnogo
otporniji na scene povređivanja i mučenja.
Uprkos tome, režiser Denis Ilijadis uspeo je
da prenese duh originala. Priča nije kom-
pleksna i govori o dve mlade devojke koje
nalete na porodicu psihopata i kriminalaca,
i kasnije uključivanje porodice jedne od njih
Ovo nije spaltter film, niti klasičan horor.
Umesto toga, Ilijadis daje prizor besmisle-
nog nasilja, koje potom menja aktere, ali i
dobija na intenzitetu. Svi filmski elementi su
prigušeni: kamera je neprimetna, muzika i
fotografija takođe.
Ovim potezom, sav fokus je stavljen na lik-
ove.
I dalje nisam siguran šta tačno da mislim o
THE LAST HOUSE ON THE LEFT, ali bez
sumnje, ostavlja snažan utisak.
The Town
Preći ću odmah na slona u prostoriji: da,
ovaj film veoma, veoma liči na HEAT Ma-
jkla Mana. Priča je gotovo identična – grupa
kriminalaca, koju predvodi ulično-pravični
vođa Dag plačka banke i oklopna vozila u
Bostonu. Sa druge strane zakona, predan
FBI agent pokušava da ga spreči. Fran-
cuski ključ u ovom mehanizmu je žena iz
banke koju banda nevoljno kidnapuje i
ubrzo pušta. Da bi bio siguran da ništa nije
videla, Dag je pronalazi i stupa u naizgled
slučajan kontakt.
Da li su radnje slične? Jesu.
Da li je THE TOWN plagijat starijeg Mano-
vog trilera? Nikako.
Originalnost, iako je teško poverovati, nije
najbitnija za neko umetničko delo. Sve što
ulogama psihopata, i Džonu Hamu, koji
se sasvim solidno snašao van serije MAD
MEN. Ali, Ben treba da bude zaista pono-
san na odabir lokacije – snimanje filma
u Bostonu, i njegovom opakom kraju po
imenu Čarlstaun, gde žive i rade svi
plačkaši i razbojnici, daje ovom ostvarenju
neophodnu autentičnost.
Trenerke, zlatni lančići, bele patike i
tetovaže sa keltskim motivima pružaju
uverljivu atmosferu društva gde su ljudi po
profesiji kriminalci, a porodični, ljubavni i svi
ostali životi okreću se oko te činjenice.
Sa ovom kombinacijom stvarne
međuljudske drame i vrlo uverljivih, ali
istovremeno uzbudljivih sekvenci, THE
TOWN slobodno može da se poredi sa
filmom HEAT. Ovo je, zapravo, veliki kom-
pliment za njegovog debitantskog režisera.

True Grit

Zaista volim filmove braće Koen, ali od ovog

sam očekivao malo više. Ne mogu reći da
sam razočaran, pošto TRUE GRIT daje
dovoljno dobrih glumaca i neočekivanog,
crnog humora, pa biram da svalim svu kri-
vicu na original iz 1969. Nadam se samo da
će sledeće delo braće K. biti sličnije filmu
A SERIOUS MAN, nego ovom ostvarenju.

Politika i Bonton
RAMBOAMADEUS.COM
Dakle, prepustiti se čarima predizborne
kampanje u Srbiji stvarno nije blagotvorno
za nervni sistem.
Ako čovjek prihvati zdravo za gotovo sve
ono što uvaženi kandidati i u predizbornom
zanosu kažu jedan o drugom, onda mora
BLOGOMDANI
IVANA RAŠIĆ
I bi pozvana da nastupim u kc gradu na
mini festivalu na kojem će biti mahom
ženski bendovi.
Po navici počinjem da pozivam telefonom
najbliže prijatelje (jer se ljute ako ne dobiju
zvaničan poziv), i dobijem komentar, nakon
što im predstavim line up : „ šta? jel to neka
lezbo žurka” ?
Iako me glupa primedba žacne, ne odgov-
orim ama baš ništa, i promenim temu.
Primedba me žacne, ne zato što se ja ne bi
h pojavila ili nastupala na: lezbo žurci, svirci,
manifestaciji, ili šta god... Nego je u pitanju
ta negativna konotacija; gde moji telefon-
ski sagovornici, prvo - nemaju pojma šta
je lezbo priredba, drugo - omalovažavaju u
startu.
Niko nije rekao da kada nastupaju: kiki the
avijatičar, van gog biznismen, riblja barčo
braća srbi, partibrejkersi pravo u slavlje... da
je to baš gej zato što su svi muški izvođači
da se zaključi kako se nalazimo u
devetom krugu pakla!
Tolika količina prezira, mržnje,
prijetnji, informacija o spletkama,
pronevjerama, izdajama, skan-
dalima čini da običan smrtnik po-
misli kako su kandidati pokuljali iz
nekoh hada i kako će nas, ako ne
budemo dobri, sve vrtiti na ražnju ili
ne daj bože žive pojesti!
I, gle čuda, čim izbori prodju, opet
je sve u redu.
Opet ih gledamo kako nasmijani
čavrljaju po hodnicima državnih
zdanja, opet je retorika pristojna,
opet kontrakandidati nisu više tako
strašni.
Korist koju kandidati i stranke dobi-
jaju ovom predizbornim burleskom
mnogo je manji od štete koja se
pravi u društvu. .
Kandidati i stranke zapravo institu-
cionalizuju lajavost, pretjerivanje,
klevetanje i prijetnje kao legitiman
način komunikacije, koja se bez-
rezervno prihvata i ogleda u narodu.
S druge strane mediji, umjesto da svo-
jim iskustvom malo ublaže taj neiskusni
i neumjereni ton, oni, valjda u nadi da će
S 11
tako bolje prodavati svoje nazovi novine
dodatno podlažu vatru.
Zarad jedan ili dva procenta glasača koja
se na ovaj način napabirče, čini se dugotra-
jna, nepopravljiva šteta.
Smjenjivati vlast je lakši dio posla. Mi-
jenjati mentalitet je zajednički zadatak
svih nas, bez obzira na to kog kandidata
simpatišemo.
Nisam nikada vjerovao predizbornim
obećanjima, još manje partijskim progra-
mima.
Oni što su juče bili lijevo, danas su desno,
i obrnuto.
Sve više vjerujem u pristojnost kandidata.
Koliko je odmjeren, normalan, suzdržan.
Ako se mnogo goropadi, gestikulira, pravi
grimase, vrijeđa i prijeti, tada ili glumi, što je
perfidno, ili mu je ponašanje klinička slika.
Stara mongolska poslovica kaže „Veću
štetu može vam napraviti nepristojan pri-
jatelj nego pristojan neprijatelj”.
Kampanja će proći, nepristojnost će se
po ko zna koji put opet primiti kao korov u
zapuštenoj bašti.
Glasati za najpristojnijeg sigurno pravi naj-
manju štetu, ako se već nikakva korist ne
vidi na horizontu.
- e to je ono što me žulja, jer od svojih pri-
jatelja i poznanika očekujem malo više. E to
malo više se ogleda u - nedavanju mišljenja
unapred. Uostalom, pa šta i da jeste gej
žurka, koji si ti moj da to oceniš kao nešto
nedostojno tebe, ako nikad nisi bio na istoj.
Te uskogrudosti i predrasude mi idu na k... -
onaj moj hetero, što ga čuvam u slučaju da
treba da nekog udarim u čelo...
Čisto nezagađeno srce, to je taj savremeni
problem od vajkada (...ne bi znala jer nisam
živela tada), ali da ga nazovemo post, post,
post modernim. Ako uđeš sa čistim srcem
u startu si u plusu, ako ne, gubiš samo ti,
i niko drugi.
Btw taj divni događaj u organizaciji femixa
je jedan od boljih u 2010. godini, valjda zato
što su hrabri i nehomofobični samo došli.
Ostali da bog da seli na neki falus i instant
se opustili..slava nam...
S 12
Rok muzika i muzičari u igranim filmovima u Srbiji i
državama bivše SFRJ
BRANKO RADAKOVIĆ
Zanimljivo je da do sada u Srbiji nije snim-
ljen nijedan biografski igrani film o nekoj rok
grupi ili pojedincu. U svetu je tako nešto
normalno, a kod nas je to još uvek apso-
lutno neistraženo polje. Čak ni teorijski do
sada nije postojala mogućnost za tako
nešto, a i niko od filmskih autora nije ja-
vno izneo želju za takvom vrstom projekta.
Sigurno bi bilo interesantno napraviti igrani
film recimo o „EKV-u’’, pre svega zbog toga
što su bili i ostali najkvalitetnija rok grupa,
a i život mnogih članova ove grupe bio je
veoma dramatičan, te bi u svakom smislu
sigurno bio intrigantan za široke narodne
mase. Sugurno je i da je priča o „EKV-u’’
jača od bilo koje priče o nekom svetskom
bendu jer su „EKV’’ definitivno jedini bend
na planeti čiji su svi članovi iz originalne
postave u kratkom periodu mladi preminuli.
Pored njih, u Srbiji ima još dosta grupa
i pojedinaca iz rok sveta čije su sudbine bile
kao stvorene za film ali u Srbiji se još niko
nije setio da nešto tako realizuje, što možda
i jeste, a možda i nije za osudu.
Ni u ostalim zemljama bivše SFRJ države
do danas nije snimljen nijedan biografski
igrani film o nekom rok bendu ili zvezdi, a
svakako bi se moglo naći neko zanimljivo
ime.
Sa druge strane, rok je opet bio uvek manje-
više podloga za mnoga igrana ostvarenja
(najaktivniji nekadašnji kompozitori bili su
braća Predrag i Mladen Vranešević koji
su radili muziku za mnogobrojne domaće
filmove), a određen broj naših popularnih
rokera pojavljivao se u filmovima. Neki naši
bivši i sadašnji rok muzičari i profesionalno
se bave filmom. Ima i onih koji zaigraju po
koju ulogu, a imamo i obrnutu situaciju, gde
poznate filmadžije povremeno, kada imaju
vremena sviraju. Mada i tu ima onih koji rok
i ne shvataju samo kao hobi. Ipak, od rok
muzike na našim prostorima ne može da
se živi, pa mnogi beže od bavljenja rokom
kao od kuge. Glumac Igor Pervić je recimo
na početku svoje karijere imao danas zabo-
ravljeni bend „Duh Nibor’’, a kasnije se s’
vremena na vreme vraćao muzici. Srđan
Todorović je svojevremeno potpuno napus-
tio muziku, da bi se potpuno predao glumi,
iako je izgradio izvanrednu muzičku kari-
jeru i bio jedan od najorginalnijih bubnjara
bivše SFRJ. I poznati glumac Branko Đurić
– Đura imao je svojevremeno rok grupu
„Bombaj štampa’’. Reditelj Milutin Petrović
i dramaturg Vladimir Đurić - Đura u drugoj
polovini osamdesetih godina prošloga
veka činili su glavno jezgro benda ‘’Hero-
ji’’.
Da je rokenrol šezdesetih godina prošloga
veka bio veoma popularan u SFRJ možemo
zaključiti i preko određenih filmova. U kult-
nom ostvarenju „Kad budem mrtav i beo’’ iz
1967. pojavljuju se „Crni biseri’’ kao pratnja
mladim neafirmisanim pevačima na audiciji
u Beogradu. Dragan Nikolić kao Džimi Bar-
ka pokazao je javno koliko ne zna da peva.
U tom ostvarenju prvi put na filmu pojavio
se Predrag Jovanović, kasnije poznat kao
Peđa D’Boj. U filmu je predstavljen kao
„mladi hipik iz Kruševca’’. „Crni biseri’’ po-
javili su se 1968. i u filmu „Višnja na Tašm
ajdanu’’.
Deo koncertne atmosfere najpopularnijeg
rok benda svih vremena na prostorima
SFRJ „Bijelog dugmeta’’ večno je ugraviran
u filmovima „Nije nego’’ iz 1978. i „Pejzaži u
magli’’ iz 1983.
Druga polovina sedamdesetih godina
prošloga veka donosi i pank u nekadašnjoj
SFRJ, pa tako u simpatičnoj TV drami ‘’Kost
od mamuta’’ iz 1979. pojavljuje se ‘’Pekinška
patka’’. Njihov nastup na jednoj audiciji bio
je dokaz da je pank definitivno zaživeo i u
Srbiji. Gru-
pa „Buldožer’’ je 1979. objavila mini LP
‘’Živi bili pa vidjeli’’. Na njoj se našla
muzika koju su radili za istoimeni film i
za to su bili adekvatno nagrađeni iste
te godine. Dobili su Zlatnu arenu u Puli.
Početkom osamdesetih godina
prošloga veka neke naše filmove krasila
je novotalasna muzika tadašnjih mladih
kreativnih grupa, a jedan od najpoznati-
jih ostvarenja svakako je „Dečko koji
obećava’’ iz 1981. U njemu je izvanred-
no izneo ulogu Pita tada basista grupe
„Šarlo akrobata’’ Dušan Kojić – Koja koji
je pre toga već posedovao kakvo-takvo
glumačko iskustvo jer je imao malu ulogu
u filmu „Radio Vihor zove Anđeliju’’ iz 1979.
Iako glumi pored Aleksandra Berčeka u
kultnom ostvarenju iz 1981, Koja ni u jed-
nom trenutku nije zaostajao za velikim
glumcem u svojoj roli. Sve to odglumio je
kao da je pravi profesionalac, dok se njegov
kolega Milan Mladenović pokazao kao slab
glumac u filmu „Crna Marija’’ iz 1986. Milan
se i stideo ove uloge, a to što je bio nepriro-
dan u toj ulozi nikako ne umanjuje njegovu
vrednost kao umetnika. Jednostavno nije
bio stvoren i za to da glumi. Pre ‘’Crne
Marije’’ pojavio se sa tadašnjim članovima
„EKV-a’’ u filmu „Tajvanska kanasta’’ iz
1985, a nešto veću ulogu imala je Margita
Stefanović – Magi koja je glumila sestru
glavnog lika. I Magi nije briljirala. Treba
napomenuti kada se govori o filmu ‘’Crna
Marija’’ da je on i pored toga što je veoma
loše urađen, ipak važno svedočanstvo jed-
nog perioda i zanimljiv je sam po sebi zbog
toga što je spojio neke ljude na jednom
mestu koje više nismo mogli da vidimo ni
u jednom projektu zajedno. U njemu pored
Milana Mladenovića glume između ostalih
i Sonja Savić, Branko Vidaković, Goran
Čavajda – Čavke i Igor Pervić.
„Crna Marija’’ je klasična priča o bendu
koji propada, pa se teškom mukom vraća
na scenu, što zapravo predstavlja klasičan
holivudski kalup stvoren za lake filmove.
Čavke je glumio još i u TV rok opereti „Kre-
atori i kreature’’ iz 1988, diplomskoj TV dr-
ami Milutina Petrovića „Telefonomanija’’ iz
1987, a pojavio se u još nekim ostvarenjima
od kojih su najpoznatiji: ‘’Kako je propao ro-
kenrol’’ iz 1989. i „Paket aranžman’’ iz 1995.
1989. snimljen je najpoznatiji muzički film u
Srbiji „Kako je propao rokenrol’’ koji je u sa-
mom naslovu imao neverovatnu proročku
nit, dok „Paket aranžman’’ iz 1995. deluje
kao pokušaj da se snimi nešto slično poput
pomenutog muzičkog omnibusa iz 1989,
pa iako nije uspeo da dostigne popular-
nost kultnog omnibusa, „Paket aranžman’’
je zato definitivno ostavio traga na domaću
kinematografiju i svakako je veoma važan
za urbanu srpsku rok kulturu jer ovakva
vrsta filmova nije tako česta pojava kod na
s.
1997. snimljen je odličan slovenački film
„Autsajder’’ u kojoj je glavni junak Sead
Mulahasanović koga glumi Davor Janjić.
Sead je primeran i odličan učenik u sred-
njoj školi koji počinje da se druži sa pan-
kerima i osniva bend, te tu dolazi do prob-
lema. Malograđansko društvo nema osećaj
za takav novi radikalan stil mladih jer se
ne uklapa u dotadašnje prihvaćene norme
ponašanja, a zbog svega toga najviše
ispašta glavni junak.
Za razliku od „Autsajdera’’ koji je u suštini
tragična drama, odličan hrvatski film
‘’Pjevajte nešto ljubavno’’ iz 2007. rok priču
svodi na laganu komediju, iako se takođe
bavi životnim problemima i ima doziranu
dramatičnu notu. Takođe se bavi proble-
mom mladih ali ovde mladi uz mnoštvo
naizgled nerešivih komplikacija na kraju
dolaze do rešenja.
 S 13

Tračak svetlosti u mom oku...

Sunce je središnja zvezda Sunčevog siste-
ma, milijardama godina daje nam energiju
i podstiče život. Tokom vremena tračak
Sunčeve energije koji kupa planetu Zemlju
bivaše uhvaćen od strane različitih sitnih
životinjskih i biljnih organizama.
Tako vremenom nastadoše fosilna goriva,
nafta i ugalj.
Prođoše paleozoik, mezozoik i dođe na red
kenozoik... čovek je uznapredovao, razvio
nauku i tehnologiju...
A mi Srbi smo počeli da kopamo ugalj iz Kol-
ubare (neki to baš vešto rade), napravismo
termoelektranu Nikola Tesla,
izgradismo elektromrežu...
Potekla je energija, vrzmaju se elektroni u
električnim vodovima, igraju zavodljivi ples
sve do mog štekera...
Sedim za stolom nameran da testiram
uređaj, rezultat naravno neizvestan.
Ubacujem kabli u šteker, pomolim se Bogu
i džentli okinem prekidač na Uklj. Trenutak
i...
ZZzZzzvvviiiiinnngggg...!!!
Svooššššššššš...!!!
Bljesak svetlosti uhvaćen pre milijardu go-
dina sada je pred mojim očima!
Šta je ovo? Revolucija na pomolu...!?
Napokon!?
Paaaauuuuu, Trasssssssss!!!
Povratak u realnost!
Fak! Spržio sam još jednu testnu ploču,
ubiće me gazda ako vidi. Brzo daj novo
trebovanje u magacin!
Slučajno sam pritis`o
4 na daljinskom
kad ono ide prilog o omiljenom mi časopisu.
A preko celog ekrana glavni i odgovorni
urednik, mogul, media evagelist i sekre-
tarica...
Slobodan Stojičić glavom i bradom...
kad smo već kog glave, šta ti je sa levom
obrvom... jel to iz nekog fajta ili neki new
wave trend?
I taman kad mi srce zaigra da ćes da me
pomeneš, pohvališ zato što unosim vedrinu
i osmeh u časopis...
Kad ono PRC! Njet!
3. korna, penal!
Je l to zato što sam te ispalio za zadnji broj,
reko ti da ću do ponedeljak da naklepam...
i taj ponedeljak još nije došao,
a februarski broj već visi po trafike...
Još izjavljuješ da nema cenzure!?
A šta je bilo sa julsko-avgustovskim brojem,
kad sam napisao antiglobalistički tekst o
Wall Street-u i pride prozvao British peet-
roleum pa posle ispalo neizvesna finansi-
jska konstrukcija, te oćemo, te nećemo da
štampamo...a moj tekst završi u kanti za
otpatke (da se izrazim kao nekad tinejdžeri
u Huper-u).
Ne, ne... nemoj da se vadiš na Zeitgeist i te
fore, to ne priznajem.
Priznaj ko stoji iza tebe, ko te gura u medije
i ko te plaća.
Zadnjih mesec dana, dva puta sam te video
na TV-u...
Što je mnogo, mnogo je...
PS: Mislim da za ovaj broj imaš dva teksta
od mene, naravno ako ne postoji urednička
cenzura!
JOVICA JOVANOVIĆ

TOP LISTE

POP MAŠINA
MART 2011.
RADIO B92 - sredom od 20h

1.S.A.R.S. – To rade /Samostalno izdanje/

2.AUTOPARK – Autookean /Samostalno izdanje/

3.ZEMLJA GRUVA – Nisam znala da sam ovo htela /Samostalno izdanje/

3.SAJSI MC – Roze tašnica /Manekeni BIGZ-a/

4.EVA BRAUN– Okreni moj broj /B92/

5.VELIKI PREZIR – To /Samostalno izdanje/

5.KIŠA KEROZINA – Jutro /Slušaj najglasnije/

6.ISKAZ – S.I.S.T.E.M. /Samostalno izdanje/

7.NAFTA – Severac /Samostalno izdanje/

8.LADY JELENA – Nikola /Samostalno izdanje/

9.VENTOLIN – St Valentine’s /Samostalno izdanje/

10.ŽENEKESE – Bordžija /Odličan hrčak/

S 14
KOLOS! Skate with Giants! ;)
JELENA BEGENIŠIĆ
Kad čovek prvo pomisli na grad Bor, ug-
lavnom prva asocijacija bude ruda bakra,
rudnici i slična čuda.. Ali kako vreme pro-
lazi, on dobija još novih asocijacija..
Tako i ovu, o kojoj ćete čitati u narednim
redovima.
Naime (:D) reč je o skejt ekipi, koja je na
svojim daskama prešla sve delove ove
naše zemlje, tražeći i koristeći pogodna
mesta za vožnju, i stvaranja uslova za,
opet, vožnju i izvođenje trikova u svom
kraju.
O iskustvu, ljubavi prema skejtu, borbi i
uspešnosti, ugraviranih na daskama ove
ekipe (koja je već uveliko proširena na
klub) priča Marko Milenković - jedan od
začetnika celokupne ideje i dela kluba.
So, pay attention! ;)
Šta radi skejter kad sa neba pada voda u
različitim oblicima ( kiša , sneg :P)..
Kako ko… ali uglavnom gleda skejt filmove
I čeka toplije ili sunčanije dane.
Kako kreće priča oko skejta i odakle
ljubav prema skateboarding-u?
Nekada davno, u zemlji nedođiji… HAHA
Pošto sam među prvima počeo da vozim,
lagano rečeno I prvi, bio sam prisutan svim
dešavanjima oko te dasčurine do juče.
Juče me nešto mrzelo. Šalu na stranu…
Počeo da vozim još u osnovnoj školi sa
drugom iz odeljenja. Tako smo se opuštali,
bežali od tih „klasičnih” sportova jer smo
težili ka nečem drugačijem. Nismo ni znali
šta ustvari može da se radi sa njim. Samo
smo se „gurkali”, sprdali, jednostavno smo
se družili. U srednjoj smo se razišli. Ja nas-
tavio da se “gurkam”, upoznao Stefana i za-
jedno sa njim vozio, kao Paja i Jare. HAHA
Tada smo otkrili legendarnu igricu „Tony
Hawk” I tako saznali da skejtom mogu da
se rade tzv. trikovi i krenulo je ludilo. Ubrzo
nakon toga smo upoznali jos neke zain-
teresovane likove koji i danas rado voze.
HAHA Došli smo na ideju da oformimo tim
jer nas je bilo već sedmorica beše…
Ali sada naziv…Rešavajući ukrštene reči
naišao na pitanje „Drugim rečima Džin,
Div?” Odgovor je bio KOLOS! To je bilo to!
Sa mojim predlogom se složila banda I od
tada se nas tim zvanično zove “KOLOS”.
Ime sve govori jer do današnjeg dana tim
broji okolo 25 aktivnih članova. BATO!
Paralelno sa povećavanjem ekipe, rasla
je i borba za skejt park u Boru… I jedan
od poduhvata bio je samostalni, dokum-
etarni film o klubu, skejtu i problemima
koji nastaju zbog nepostojanja parka.
Kako je nastao film, koji slobodno
kažem, nije nimalo prost, nestručan i
naivan?
To omasovljenje ekipe nas je navelo da
od gradskih zvaničnika zatražimo da nam
izgrade mesto gde bismo dalje usavršavali
vožnju, kako bismo se sklonili sa ulica,
pogleda i prebacivanja ljudi koji do skoro
nisu skejbording prihvatali kao sport. Nara-
vno da nismo dobijali pozitivne odgovore,
jer koga jos boli drvce za omladinu u ovoj
zemlji?! Samo se priča o nama, a nigde po-
maka. Uvidevši da nema pomoći, bili smo
primorani da sami napravimo sprave za
vožnju i tako sagradili čak dva nezvanična
skejt parka. Jedan sa spravama od drve-
ta, a drugi betonski sa mini rampom. Te
sprave su bile prenosive I izbacivali smo
ih na rukometni teren koji opet nismo mogli
uvek da koristimo zbog fudbalera ili drugih
sportista koji su na tom stadionu održavali
treninge. Zlo i naopako! Tako smo došli
na ideju da vlastima pljunemo u lice i ja-
vno obrazložimo svoj problem. Snimili smo
dokumentarni film pod nazivom “Korak Po
Korak”. U filmu su opisani problemi koji nas
muče, ali ne samo nas, vec i skejtere širom
Srbije , prikazani parkovi, naše cimanje i
naša organizovanost.
Kako su ljudi reagovali na film, i jel
dovoljno glasno odjeknuo i stigao do
ušiju nekog ko je u mogućnosti da pro-
jektuje park? Ili je taj neko olakšan za
par čula, kako obično biva -.- ?
Šta je moglo da bude… opet ćorak!
„Čekajte, strpite se, imamo vas u planu.”
Svi oduševljeni, a opet ih boli drvce. Mislim,
hteli bi oni, ali sta imaju od izgradnje? “Glu-
post je neuništiva”
Ostali smrtnici su masovno propratili premi-
jeru. Sala je bila prepuna! Čak smo i mi bili
prijatno iznenađeni tolikom odazivu. To
samo govori da su zainteresovani i da ima-
mo podršku. Posle premijere smo završili u
lokalni klub i uz organizovanu svirku završili
dan.
Kad smo u filmskim vodama .. Radite li
na nekom filmu koji će se više bazirati
na vašem izvodjenju trikova i koji ce po-
kazati vase umeće ?:D
HAHA… Radimo vec duži niz godina, ali ni-
kako da ga završimo. Obilazili smo i obilaz-
imo razne gradove, pravimo mini turneje,
tražimo nova mesta kako bi film bio sto za-
nimljiviji. Tako smo upoznali mnoge ekipe
skejtera sa kojima smo u kontaktu i rado
se posećujemo. Sokobanja, Knjaževac,
Svrljig, Niš, Paraćin,
Cićevac, Smederevo,
Kruševac, Vrnjačka
banja, Kraljevo, Čačak,
Kragujevac i SABAno-
vaC su neki od gra-
dova u kojima smo bili,
vozili, snimali trikove.
Da ne izostavim Ne-
gotin i Zaječar sa čijim
skejterima i roskerima
Timočka krajna ima
najveći tim u Srbiji.
Zovemo se KZS!!! K-
Kolos, Bor; Z-Zglob, Negotin; S-Shorty,
Zaječar (jedini koji je u to vreme vozio). Tim
sa posebnom pričom koju možete videti I
pratiti na Facobook- u grupi “KZS tim”. Sve
je to deo budućeg film koji ćemo, nadamo
se, završiti, i Steki izmontirati, do kraja
2011. godine.
A kada smo već u filmskim vodama, što
kažes, o ekipi Kolos je snimljen i igrani fiim
pod režijom Nikole Lezaića “Tilva Ros” (u
prevodu Crveno brdo). U Tilvi, čiji je sce-
nario pisan po našem prvom snimljenom
filmu „Crap-Pain Is Empty” po uzoru na
američki „Jackass”, može se videti opet
druženje naše ekipe tokom jednog letnjeg
raspusta posle srednje škole.
Filmova kol’ko voliš a skejt parka niđe!
Šta planirate, kakvi su vam ciljevi i želje,
pored toga da kad god je moguće za-
palite na vožnju :D ?
Želja nam je da sagradimo taj skejt park,
jer se sve oko njega i vrti.Zbog nas a i zbog
klinaca koji masovno jure na daskama.
Hoćemo da ostavimo nešto za omladinu i
da ostvarimo san!
Kakva je budućnost skejtera u Srbiji?
Budućnost skejtera možda i postoji. Samo
kada bi, ne vlast, nego slobodno rečeno
vlasnici ove države usmerili svoje poglede
ka omladini koji hoće da rade, ali nemaju
gde niti čime!
I sad za kraj.. koga želite da pozdravite
:D (šala ;P)
Šta kaže Kolos, ima li dobrih
stvari u ovoj zemlji za koje se vre-
di boriti? I šta poručujete svetu ?
Želeo bih da se zahvalim Bogu, mami i
tati… HAHAHA
Svima poručujem da rade ono što vole i
guraju to do kraja. Iako možda nemamo
uslova, imamo društvo i jedni druge. Zovite
nas da se družimo. Dođite, dolazimo!
POZDRAV U IME SKEJT TIMA KOLOS!!!!!
Hvala Marku i Kolosu.
Srećno sa skejt parkom, biće nešto od
toga nadamo se :)
Stay cool ;)

Utopija - ili: utopija, filozofija i društveni život
HERETICI SU JEDINI (GORKI) LIJEK OD
ENTROPIJE LJUDSKE MISLI.
JEVGENIJ ZAMJATIN
U onome što slijedi izložit ću nekoliko misli
o utopiji, filozofijskoj i društveno-povijesnoj
moći i nemoći utopije, o utopijskom
mišljenju i njime nadahnutoj praksi, a sve to
imajući u vidu pitanje: Što utopija još znači
(ili može značiti) za filozofiju i općenito za
društveni život?
Na početku svoga teksta “Utopija i samo-
odbrana duha”, slovenski teoretičar Rastko
Močnik piše: “Utopija je diskreditirana. Pri
samome spomenu te riječi disciplinirana
korisnica i korisnik vladajuće ideologije
moraju pomisliti na giljotinu i na Gulag.”
Slično Močniku, američki teoretičar Rus-
sell Jacoby, u predgovoru svoje knjige
Kraj utopije, zapisuje: “Utopistički duh -
osjećanje da bi budućnost mogla nadići
sadašnjost - iščezao je. (...) Rasprostran-
jeno je mišljenje da je netko tko vjeruje u
utopije krenuo ili pronaći ručak ili nekoga
ubiti.”
Utopija je, dakle, diskreditirana; a čak je i
utopijski duh iščezao. U tom stanju, ono
što se nekoć nazivalo “utopijom” danas
se uglavnom smatra ili adolescentskom
zabavom za mlade, gnjevne “pankere” ili
izlizanim tlapnjama dokonih i dobro uhlje-
bljenih intelektualaca.
U najboljem slučaju, utopija je teorijski
neutemeljeno i bezopasno, a praktički
neobavezno i neučinkovito “maštanje”
o drugačijem i boljem svijetu.
No, sve i ako se složimo s time, ostaje
pitanje: Smijemo li još uvijek “maštati”?
I ako ipak smijemo, dade li se iz toga
izvući dalekosežan zaključak: da utopijsko
“maštanje” može biti od koristi i filozofiji
i društvenom životu, te još dalekosežniji
zaključak: da je utopijsko “maštanje” nužno
i filozofiji i društvenom životu?
Na oba bih pitanja preliminarno dao pot-
vrdan odgovor. No, prije definitivnog od-
govora, ukratko bih prikazao kako je došlo
do toga da danas o utopiji govorimo kao
o pukom “maštanju”, a onda bih pokušao
obrazložiti zašto usprkos današnjem
utopističkom pesimizmu treba braniti utop-
iju.
“ U T O P I J A ” općenito ne-ostvarive.
NAJPRIJE: ŠTO JE TO “UTOPIJA”?
Početno bih rekao ovo: “utopija” je
budućnosna vizija jednog drugačijeg
društva, odnosno jednog drugačijeg
uređenja društvenih odnosa.
Izraz “utopija” (engleski: “utopia”) dugu-
jemo, kao što je poznato, Sir Thomasu
Moreu i njegovoj istoimenoj knjizi, u kojoj
on sugerira dvostruko čitanje i razumijevan-
je te (grčke) riječi: kao prvo, “eu-topia” (tj.
“dobro mjesto”) i, kao drugo, “ou-topia” (tj.
“nepostojeće mjesto”).
Stavljajući naglasak na ono prvo značenje
(“eu-topia”), ovdje ću ostaviti po strani tzv.
“negativne utopije” (ili “dis-topije”), oslikane
u nekim književnim djelima kao što su Mi-
Jevgenija Zamjatina, Vrli novi svijet Aldou-
sa Huxleya ili 1984. Georgea Orwella, te
pod “utopijom” razmatrati samo tzv. “pozi-
S 15
tivne utopije”.
Unutar “pozitivne utopije” razlikujem pak
dvije vrste utopije. Prvu od njih nazvao bih
“pasivnom utopijom”. To su one utopijske
koncepcije - nerijetko iznesene među kori-
cama jedne knjige i, kao takve, zaokružene
i dovršene - koje pružaju, doduše, jednu
utopijsku viziju budućnosti, ali se ne brinu
previše oko načina prelaska iz jednoga u
drugo stanje, odnosno ne sugeriraju načine
prelaska jaza između zbilje i utopije. “Pa-
sivne utopije” - za koje kao primjer mogu
poslužiti Platonova Država ili renesansne
utopije poput CampanellinogGrada sunca
i Moreove Utopije - same sebe implicitno
unaprijed određuju kao u-topije (ne-mjes-
ta): kao ne-zna-se-kako ostvarive ili kao
Za razliku od ove prve utopije - koja pred-
stavlja dovršenu, zaokruženu utopijsku
koncepciju - kod druge utopije radi se o
jednoj drugoj, drugačijoj utopiji: ovdje se
radi o tekućoj, perspektivističkoj utopijs-
koj tendenciji. To je, dakle, jedna “aktivna
utopija”, koja smjera na ozbiljenje, koja
“misli ozbiljno”; utopija koja sebe poima kao
moguću, ostvarivu, i upravo stoga djeluje
na ozbiljenju (ili samo-ozbiljenju) ideje - pri
čemu svoje polazište, akcijske metode, a u
određenom smislu i ciljeve čini fleksibilni-
ma. Ovu utopiju - kao jedinu “pravu” utopi-
jsku orijentaciju - Karl Mannheim u svome
djelu Ideologija i utopija definirao je kao onu
“koja i ‘transcendira stvarnost’ i, prelazeći u
djelovanje, u isti mah djelomično ili potpuno
razara postojeći egzistencijalni poredak”.
Na temelju ovoga, sada bih proširio
početnu definiciju utopije, te rekao da utopi-
ja pretpostavlja temeljitu kritiku postojećih
društvenih odnosa, koja za sobom povlači
zahtjev za njihovom korjenitom promjenom,
kao i tome primjereno djelovanje.
Ovo dvostruko suženo značenje “utopije”
(“pozitivna aktivna utopija”) sada bih su-
zio još jednom, te rekao da, govoreći o
“utopiji”, mislim prvenstveno na utopističke
tendencije “lijeve provenijencije”, u potezu
od utopijskoga socijalizma, preko mark-
sizma i anarhizma, do svega onoga što je
do danas nastajalo na tom tragu. Vjeru-
jem da je ovo posljednje sužavanje pojma
“utopije” opravdano; tim više što preko su-
vremene anti-utopijske kritike i ovodobnog
proglašavanja “kraja utopije” vidimo da se
utopijska tendencija artikulirala u prvom
redu (ako već ne isključivo) u “lijevom”
registru. Tek tu, zapravo, počinje “priča o
utopiji”, a sve prethodno može se nazvati
pred-poviješću utopije.
NASTAVAK U SLEDEĆEM BROJU...
HRVOJE JURIĆ
S 16
U DUHU VREMENA
JOKER
‘AJMO OVAKO!
Cveće je ukras bašte.
Leptir je ukras cveta.
A deca puna mašte…
deca su ukras geta.
Geta što su ih njihovi praočevi stvorili,
dok su se besni jedni protiv drugih borili.
Dok su se ubijali za komade zemlje,
a sve u ime budućnosti svoje dece.
Deca su odrasla i postala ljudi.
Od svojih očeva nasledila su ćudi.
Umesto ljubavi nasledili su žrtve.
Umesto istine nasledili su crkve.
A onda oni dobili su svoju decu.
Pa njima u nasleđe preneli štafetu.
Do tada već su skroz rasparčali planetu.
I za sistem vrednosti odredili monetu.
Onda moneta stvorila je klasne razlike.
S jedne strane gazde, s druge strane
radnike.
Bogati su siromašne gledali ko jadnike.
Tu smo već dobili robove i robovlasnike.
Onda je izmišljen problem sa bojom kože.
Ljudi su tražili razloge da se glože.
Umesto da zajedno prave nove boje,
oni su se bolesno držali svako svoje.
I to je problem – ljudska separacija.
Stalna podela između različitih nacija.
A svi mi zajedno smo ljudi populacija,
nad kojom se, na žalost, vrši manipulacija.
Razmisli malo, čemu različiti Bogovi?
Ne da je spoje već planeta da se podeli.
Čemu političari razni, stranke, partije?
Sve u svrhu toga da se čovečanstvo
razbije.
Pogledaj ratove, bande, vojske, armije.
Izgovori stari da se stvara novo oružje.
S tim što danas ne ideš s njim u lov na
divljač,
Već u tuđu zemlju da ubiješ nečijeg sina.
Koga i ne znaš, nikad ga nisi vid’o.
Nikad jednu lošu reč od njega nisi čuo.
Možda bi u miru najbolji ortak ti bio.
Aj’ mi sada reci što bi tog dečka ubio?
HAJDE DA MI SVOJOJ
DECI OSTAVIMO BOLJI
SVET!
ISTINA, CELA
ISTINA I NIŠTA
OSIM ISTINE
Crkva.
Vera.
Religija.
Bog.
Jedni veruju u jednog.
Drugi veruju u svog.
Zato što neki tamo „otac“ tvoga naroda
Jedni spajaju prste kada se krste.
rešio je da oca njegovog naroda napada.
Drugi ne.
I dok njih dvojica u toplom igraju šah,
Treći klanjaju do zemlje.
vi u hladnim rovovima bijete njihov rat.
Svako svome moli se.
I samo pomisli – on je nečiji brat.
J... podele
Šta je bitno dal’ je Crnac, Arapin il’ Azijat?
što narode pobiše.
Šta je bitno dal’ se krsti, moli ili klanja?
Iste ljude
Bitno je da kao i ti voli i sanja.
što se različitom Bogu moliše.
Sanja slobodu, sanja ljubav, mir i sreću.
One ljude,
A sve se to može postići jednim NEĆU!
koji mole se za mir i blagostanje,
Neću da se zarad drugih sa drugima borim.
ista j... vera
Hoću zarad sebe da sa drugima se volim.
tera u ratove
I da postojim, i oni da postoje.
i sranje.
I da me vole, a ne da me se boje.
Klanje.
Neću da razmišljam kroz prizmu „moje-
Ubijanje.
tvoje“,
Na kočeve nabijanje.
evo i platno i četke, daj da pomešamo boje.
U logoru robijanje
Ja nisam bankar i ne pravim kalkulaciju.
i lobanja razbijanje.
Nisam političar da zaluđujem naciju.
Za usijane glave
Nisam ni mesija za versku demonstraciju.
religijsko opijanje:
Ja samo realno gledam na situaciju.
„U ime moga Boga u tebi ubiću tvoga!”
Imamo zdravu hranu, a jedemo otrove.
Droga za fanatike.
Imamo zdravu vodu, a mutimo izvore.
Verske zatucanike.
Svesno utičemo na loše klimatske
Velike patriote.
promene.
A ustvari idiote.
Imamo sunce, al’ nikako da nas ogreje.
Kunu se u Boga
Trošimo zdravlje da bi zaradili novac.
dok u ruci drže kamu.
Pa, trošimo novac da bi povratili zdravlje.
I u nebo gledaju
I dok kod ogromne većine jedva kaplje,
dok drugome kopaju jamu.
oni što ga prave u tom istom novcu se
Stoka!
dave.
...ako mene pitaš.
A šta je novac? – Obična ironija.
Ne moraš ništa između redova da čitaš.
Oduvek najveći pokretač svakog zla.
Jer sve je tako jasno
Razlog što se ljudi međusobno ubijaju.
ko da stoji ti na dlanu.
Zbog čega, brate? Za običnu hartiju.
Iako ti svaka linija ide na svoju stranu.
Ja za papir neću da prodajem svoju sreću.
Spoji dlan sa tuđim.
Jer u svakom slučaju jednog dana umreću.
Sklopi ga u pozdrav.
Ali do tada hoću da živim ko čovek.
Nema većeg Boga
A ne zbog para kičmu da savijam dovek.
nego što je takav stav.
Hoću i mogu, isto možete i vi.
I jak.
Treba samo da u dobro ulažemo svi.
I zdrav.
Jer život itekako može biti lep.
...kada dolazi iz srca.
Onda samo pusti mozak
da ga čuje kako kuca.
 S 17

A Isus. Plati domaćine. Poj’o vuk magarca!

I Alah. Izgore ti kesa kume. Eno životinje,
I Buda. Ko ne ume da razume i dalje puštena s lanca.
I sva Božija čuda. odakle im tol’ke sume, Gde si, mili Bože,
I sve religije sveta ne daj Bože samo kada skotovi se množe?
servirala su nam muda da mu neko od rodbine umre. Kad jednima sve se može,
sa visine, Vera košta, a drugima ni iz kože?
da bi j... nam majke. pa ti veruj. Koza Nostra - mala maca!
A u Boga veruju isto I živi skromno. Jer danas mantija mafija
kao ja u bajke. Ni u čemu ne preteruj. sve u senku baca.
Svojim ponašanjem oni Naročito katolički Don
Bogovi ne postoje. najbolji ti primer daju. iliti Papa.
Samo je jedan Bog. Vile. Preko pola sveta razvučena mu je šapa.
I za belog. Vikendice. Pa Alah.
I za crnog. Kola. ...i njegov “sveti rat”.
Za žutog. Sve najbolje oni imaju. Džihad.
I crvenog. Uživaju. Izvrće se vera danas
I za tebe. Kao bubrezi u loju. više nego ikad.
I za mene. I drže se zajedno, Gde si, Bože, kada zemlja boluje od rata?
I za njega. kao bumbari u roju. Gde si kada ruku diže brat na svoga brata?
I za nju. A narod nek se moli. Gde si, a?!
I za ljubav. Nek se krsti. Gde si sad, a?!
I za veru. I nek posti. Skrio si se.
Za nadu. Dok oni krkaju meso, Plačeš.
I istinu. nama dobre su i kosti. ...jer te je sramota.
Sinovi se tvoji podelili među sobom,
A popovi... BOŽE IM OPROSTI. pa u tvoje ime trguju verama kao robom.
šatro Božji ljudi.
Lopovi. Eeej, gde si Bože?! PRAVOSLAVCI.
P... jedne. Gde si?! MUSLIMANI.
Sve kanone Božije ste pobili. Gde si za decu KATOLICI.
Narod ste oglobili u plastičnoj kesi? BUDISTI.
i verom ga porobili. Za slomljeni narod ZAJEBITE RELIGIJE.
A vi se obogatili što plače od muke? ŽIVITE U LJUBAVI.
na pobožnoj sirotinji. Za pognute kičme? SAMO TAKO MOĆI ĆETE BOLJI SVET DA
Svaka čast izuzecima. Za žuljave ruke? STVORITE.
Patrijarhu Pavlu Gde si da vidiš svoje stado? DAO SAM VAM OČI.
i nekim našim precima. I svoje pastire? VI IH SAD SAMO OTVORITE.
Svecima pravim. ...koji tvoju veru šire.
Onima što živeše za veru. Gde si kada svaki pop ti danas vozi džipa?
I što moliše se Bogu. Gde si kada Pahomije malu decu pipa?
A ne dinaru i evru. I ništa!
A ne ko ove sise danas.
Ako želiš duše spas
moraš keš da im daš.
Da im platiš.
Rođenje.
Krštenje.
Venčanje.
Jedenje.
Pijenje.
Za pohlepne svinje.
Za ološ
što da traži samo ume.
S 18
ČAĐ..............
- Čujem, bio si izvan Leskovca, šta ima,
mačkice, tigrice, smeštaj, hrana… ?
- Ugostitelji.
- Šta ugostitelji… ?
- Tačnije, ljušture pripitomljenih robova…
- Ne razumem…
- Izmanipulisani roboti, ljušture i ništa više
osim toga… To su ljudi koji dolaze iz svojih
dalekih domova da bi služili… koga, zašto,
dokle…!?
I, zamisli sad; ustaneš u 05:00h, izađeš iz
svoje jazbine koju ti je namenio poslodavac,
(gde bivstvuješ ne znaš koliko, u proseku
oko nedelju dana), zastaneš, namestiš svoj
obraz u obliku dve tačke i zatvorene za-
grade, (ovako: : ) (nagnuti glavu u levo)) i
kreneš sa službom i služenjem. I onda: rad
: ) , pa rad : ), pa opet rad : ), i rad : )…
+ da ne zaboravim – rad : ), pa rad : ) i
pauza… pa rad : ), rad : )… do 01:00h
preko noći (najranije). Odspavaš sat, dva
(na televiziji kažu da je to potpuno dovoljno
za normalni rad i funkcionisanje tela, a ako
kažu na tv-u, pa to prosto mora da je tako)
i onda sve ispočetka. …ustaneš u 05:00h,
izađeš iz svoje jazbine koju ti je namenio
pos… i tako u proseku oko nedelju dana…
onda se spakuješ, vratiš se svom predi-
vnom domu… i umireš tri dana, spavaš
dva, jedan se svađaš sa roditeljima, famili-
jom, ženom… Izmiriš se, i, Jovo nanovo…
Amore mio maco…
…reče; mačkice, tigrice, smeštaj, hrana…?
Nije loše, kažem; lepo vreme danas…
SLOBODAN STOJIČIĆ :)
Život
ALEKSANDAR STOŠIĆ
Sigurno vam se desilo da se razočarate
u neku osobu, znam da jeste, nemoguće
je da niste. Pa priznajte, znam da jeste!
Jel jeste? Ne brinite, svima se to dešava,
samo niste vi ispali naivni ako ste verovali
nekome ne, ne. Ali nikada nemojte biti kao
oni koji su vas razočarali, zaboravite na
frustracije!
Svakog dana možete doživeti radnje koje
vas mogu neprijatno iznenaditi a da već su-
tra te iste radnje budu u granici normalnosti,
prostije rečeno, ukoliko vas danas jedna
okrutnost zadesi, sutra već ta ista okrutnost
postaje normalna pojava u društvu i smatra
se uobičajenom radnjom, zatim dođe veća
okutnost i tako nastaje proces reprodukcije
zla koji se po definiciji zove život. Subjekti
koji aktivno učestvuju u igri života se zovu
čovekom. Radnje koje se često ponavljaju
se zovu ’’sranjem’’.
Iako znam da će ovaj tekst čitati i mlađa
populacija koja nikako ne voli definicije,
jednostavno najsurovije rečeno, današnji
svet je skup ljudi koji su zli. Lepo vam
mama govori da ne uzimate od nepoznatog
čike čokoladu, iako se svi nama desi da
se prevarimo i posle nas boli stomak jer je
čokolada bila pokvarena. Kako uspeti a ne
pasti u iskušenje?
Živeti u ovom svetu gde je poremećen
sistem vrednosti, svetu koji je hladan i
ne prašta uspeh, da li se onda beskurpu-
loznost može smatrati vrlinom? Definitivno
nije vrlina, ali mnogi smatraju da se na taj
način može uspeti u životu. Gaziti preko
svih drugih, biti hladan i bezobziran, biti na-
MOGUĆE , MOŽDA
Isključim baterije, pustim da mi se zamagli
vid, gledam mrlje, a ipak znam šta su.
Previše prolazim ovuda. Znam uglove i
vrstu cigle, sivi pa crveni crep i zarđalu
ogradu na balkonu. Treći sprat, drugi stan-
desno, saksija ruža-baštenskih, saksija
muškatli i dvolitarska flaša kokakole napun-
jena vodom. Veša nikada. Ni ujutru. Vidim
ponekad liniju dima i noge podignute na
ivicu ograde, ženske noge, mala stopala,
damska. Da mogu, zumirala bih ih, dodat-
kla, pogledala bolje, izučavala. Divila bih
se slobodi koju imaju tako uzdignute i na
suncu, ali tramvaj se danas prebrzo kreće.
Stanica je daleko, možda odu dok se vra-
tim. Palim baterije, pune su, 6crtica. Domet
je tu, piše Zvezdara. Porodični kraj, parkovi,
bazeni, poslastičarnice iz sedamdesetih, i
noge. Te noge.
Ne viđam ih često koliko bih volela. Možda
su zaposlene ili kuvaju ručak, gledaju film
na dividiju ili stare kasete iz detinjstva. Vole
li terasu noću? Nisam sigurna, a i zašto
bi, mrak je čudan, ume da plaši. Doduše,
prekoputa je crkva, Bogorodice, kao mala
sam volela da idem tamo. Mirna ulica, nika-
da kola. Tišina koja uznemiruje. Jedanputa
sam čula klavir, bilo je uverljivo, stvarno, ne
kao sa Cd-a. Čula sam ideju, talenat i trud;
vibracije i snagu pritiska. Čula sam godine
rada i bol u leđima od toliko sati sedenja.
Čula sam mir. Trebalo mi je dosta da ga
prepoznam. Ali, zaista, bio je to on.
Zvezdara, dakle. Da su najlepše
zvezde odavde, ne bih rekla, jer su meni
lepe i sa njegovog krova. Te noge možda
ne vole zvezde. Možda imaju svoje zvezde,
ili jednu, ili ceo univerzum osmišljen. Možda
su te noge talentovane, ali se kriju. Možda
igraju, nose baletanke, umeju ono što
čitam u knjigama. Možda su to moje noge.
Nasilno odvojene od vlasnika, otrgnute,
presađene, prišivene za telo drugog.
ANITA ERKER
kaza svojih mana i negativnih osobina, da
li je to žrtva koju moramo da podnesemo
samo da bi samozadovoljili svoju sujetu?
Krahovi koji nam se dešavaju i loše sitnice
koje se stalno ponavljaju često frustrirajuće
deluju na nas, možda je to uzrok zašto
postajemo hladni i bezosećajni. Sam ter-
min beskrupoloznosti je jako kompleksan,
nema tačne definicije. Iz dana u dan mutira
u neki novi oblik...
Sigurno vam je poznato ovo što ja pričam,
znam da jeste. Pa priznajte, nemoguće da
nije! Jel da? I ponovo, opet ste raskinuli sa
dečkom, opet ste sjeb.... opet vas je zaje...
prijatelj i opet sve iznova, opet, opet i opet!
Ali ne brinite, to je samo život, to je sve nor-
malno, desiće vam se neko veće sra... su-
tra. Jel shvatate sada proces reprodukcije?