VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RA UNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA

ZIMONJI DRA EN -SISTEMI ZA SKLADI TENJE PODATAKA-

-DIPLOMSKI RAD -

Beograd 2009

UVOD

Od pojave prvih ra unara i digitalnih multimedija javila se potreba za skladi tenjem podataka. Kako je tehnika iz godine u godinu napredovala tako je i potreba za ve im prostorima za skladi tenje bila sve potrebnija. U dana nje vreme moderni programi, programski jezici te video i audio zapisi su postali veoma veliki, ve i nego to se to nekada moglo predpostavljati. to je dovelo do potrebe za razvojem sve ve ih i pristupa nijih sistema za skaldi tenje podataka. Za samo par godina kapaciteti memorijskih ure aja su se uve ali i do par stotina puta, po ev i od ku nih ure aja pa do profesionalnih. Mnogi poslovi dana njice se zasnijvaju na skladi tenju velike koli ine podataka. Kada govorimo o skladi tenju podataka pod tim se podrazumeva skladi tenje i lokalnog i distribuiranog tipa. Distribuirani sistemi skladi tenja podataka predstavljaju budu nost u svakodnevnoj razmeni, skladi tenju i uvanju podataka. Distribuirani sistemi su ogromni online serverski sistemi enormnih kapaciteta. Online serveri postaju sve popularniji naro ito razvojem sve ve ih internet brzina. Za takve sisteme se predvi a da e biti budu nost svakodnevnih skladi tenja i razmene podataka. Sve je ve a potreba za takvim sistemima ne samo zbog koli ine raspolo ivog kapaciteta nego to takvi sistemi pru aju visok stepen sigurnosti. Neki od takvih sistema koje emo predstaviti u ovom radu su: DAS (direktan pristup skladi tu), NAS (pristup skladi tu putem mre e) i SAN (mre e skladi nih prostora) sistemi. U nastavku emo opisati njihove principe rada, protokole brzine prenosa, interfejse itd. Izmedju ostalog op irnije emo se upoznati i sa novom generacijom hard diskova, re je naravno o Solid State Diskovima (SSD). Solid State diskovi ve uveliko preuzimaju nezasi eno tr i te i samo je pitanje vremena kada e potpuno zameniti klasi ne hard diskove.

1. Prostori za skladi tenje podataka (Hard disk)

Hard disk je ure aj za skladi tenje podataka koji skladi ti digitalne enkodovane podatke na rotiraju em tanjiru magnetne povr ine. Hard diskovi su prvi put predstavljeni 1956 kao prostor za skladi tenje podataka za IBM-ove ra unare. Izvorno su razvijeni za iroku upotrebu. Devedesetih godina do lo je do potrebe za uvo enjem velikih memorijskih prostora koji su neovisni od pojedinih ure aja. Ta potreba dovela je do uvo enja RAID-a, NAS-a i SAN sistema, sistema koji omogu avaju efikasan i pouzdan pristup ogromnim koli inama podataka. U dana nje vreme upotreba hard diskova se pro irila na razne ure aje iroke primene kao to su, kamkoderi, telefoni, audio i video plejeri, video konzole itd. Hard disk snima podatke pomo u magnetnog, feromagnetnog materijala direktno upisivaju i binarne kodove koji mogu biti 1 ili 0. Podatke u itavaju otkrivanjem namagnetisanih polja na materijalu. Tipi an hard disk se sastoji iz vretena koji dr i jedan ili vi e diskova ili kru nih plo a na koje se bele e podaci. Plo e su izra ene od ne magnetskih materijala, obi no aluminijumske legure ili stakla te su premazane tankim slojem magnetnog materijala, obi no debljine 10-20 nm. Stariji diskovi su bili od eljeza i koristili su oksid kao magnetni materijal (slika 1). Plo e se vrte na veoma velikim brzinama. Informacije se na disk upisuju u trenutku rotiranja kada polje u koje informacije treba da se upi u pro e ure aj koji upisuje podatke, taj ure aj se zove glava (read and write head). Glave hard diska su veoma blizu same plo e diska, na novijim diskovima da razdaljina je samo desetine nanometara. Glava diska je dizajnirana da otkrije i izmeni magnetizaciju na plo i. Za svaki disk na osovini nalazi se po jedna glava koja je pri vr ena na zajedni koj ruci. Ruka ili pokreta ka ruka pomera glave u luk, preko povr ine diska, dopu taju i da svaka glava pre e celu povr inu magnetnog diska. Ruka glave se pomera pomo u zavojnice, kod starih diskova ruke su se pomerale pomo u elektro motora. Magnetna povr ina svake plo e je podeljena u mnogo mikro magnetnih regija, svaka mala regija je napravljena da skladi ti jedan binarni podatak. Zbog polikristalne prirode magnetnih materijala, svaka regija diska se sastoji od nekoliko stotina magnetnih grnula. Svaka granula je veli ine 10 nm i svaka pojedina no formira magnetni domen. Ruka magneti e regiju na disku stvaranjem lokalnog magnetnog polja. Stariji hard diskovi su imali elektromagnet koji je i magnetizovao regije a potom ih i itao pomo u elektromagnetne indukcije. Kako se gustina podataka pove avala u upotrebi glava su se na le glave koje rade na principu magnetnog otpora, elektri ni otpor se menjao u odnosu na ja inu magnetizma na disku. Kasnijim razvojem u upotrebi su se pojavile spintronic glave. U tim glavama efekat magnetnog otpora je bio mnogo ve i nego u predhodnim verzijama te je nazvan d inom magnetnog otpora (GMR). U dana njim glavama itanje i pisanje je odvojeno, ali su elementi i dalje na glavi i to vrlo blizu jedan drugom. Element koji je zadu en za itanje je magnetno otporan dok je element koji pi e je tankoslojno induktivan. Glave hard diskova nisu u fizi kom kontaktu sa diskom, izbegavanje fizi kog kontakta se izvodi pomo u vazduha koji je veoma blizu diska. Vazduh se kre e kao i brzina samog diska.

Glava za pisanje i itanje je montirana na blok koji se zove kliza , a povr ina pored diska je oblikovana da glavu dr i samo par nano metara udaljenu od diska, kako bi se izbegao fizi ki kontakt i o te enje diska. Vazduh koji struji po povr ini diska stvara takozvani vazdu ni jastuk. U modernim drajvovima,male veli ine magnetnih regija stvaraju opasnost da njihova magnetna svojstva budu izgubljena zbog termalnih efekata. To se re ava tako to disk je oblo en sa dva magnetna sloja paralelnog naelektrisanja, koji su razdvojeni sa jednim nemagnetnim slojem (rutenijum).

Slika 1 Presek magnetne povr ine u akciji. U ovom slu aju binarni podaci su enkodovani koriste i frekventnu modulaciju.

1.1 Arhitektura hard diska Obi an hard disk ima dva elektro motora, jedan da pokre e disk a drugi koji pozicionira glavu diska. Motor diska ima eksterni rotor koji je povezan sa samim diskom. Na samom vrhu ruke diska je pozicionirana glava koja je spojena minijaturnim kablovima na plo u. Ruka na kojoj se nalazi glava je veoma laka ali i veoma vrsta. U modernim drajvovima G sila koja dejstvuje na glavu dosti e i do silovitih 550G.

Sivi mehanizam u gornjem desnom uglu je stalni magnet i kalem motora koji pomera ruku diska na eljenu lokaciju (slika 2). Ispod sivog poklopca se nalazi pokretni kalem ili takozvani govorni kalem, kalem kakav se nalazi na zvu nicima. Taj kalem je pr vr en na ruku diska. Kalem se nalazi u promenjivom magnetnom polju to ini da se kalem i ruka na koju je pri vr en pomeraju po povr ini diska.

Slika 2. (Unutra njost hard diska)

1.2 Kapaciteti

Od Aprila 2009, najve i kapacitet komercijalnog hard diska je 2TB (tera bajta). Kapacitet klasi nog hard diska ku nog ra unara iznosi izme u 120GB i 2TB, brzine rotiranja diska iznose izme u 5,400 i 10,000 rpm (obrtaja u minuti) i prenos podataka od reda 1Gbit u sekundi pa i vi e. Najve e brzine rotiranja diska postignute do sada su 15,000 rpm i brzine transvera podataka preko 1,6Gbit u sekundi. Diskovi koji rade na ve im obrtajima su obi no manjeg kapaciteta zato to imaju manji protok zraka, manji zra ni jastuk. Hard diskovi koji se koriste u mobilnim ure ajima, poput laptopova obi no imaju manje brzine rotiranja od

desktop ra unara. Hard disk mobilnog ra unara se ve inom kre e na brzinama od 5,400 obrtaja dok disk desktop ra unara za istu vrednost novca radi na 7,200 obrtaja. Pove anje prostora, br i pristupi podacima i dimenzije hard diskova, znatno su pospe ili proizvodnju komercijalnim proizvodima koji imaju potreba za memorijskim prostorima, to su audio plejeri, kamere itd. Pad cena i porast performansi dosta su uticale na razvoj web servisa kojima je tako ne to bilo potrebno, kao to su besplatni web hostinzi, web arhive, sharing. Jedini na in da se smanji vreme pristupa podataka jeste da se pove a brzina roti anja diska. r Jedini na in na koji se mo e pove ati pristup i kapacitet jeste da se pove a i gosto a sektora. Predvi a se da e godi nje brzina pristupa i kapaciteta rasti za 40% godi nje. Prvi 3.5 hard disk koji je proizveden a mogao je da skladi ti 1TB je bio Hitachi Deskstar. Sastojao se iz pet diskova (plo a) i svaki od njih je bio kapaciteta od oko 200 GB, Hitachi je od tada u ao u terabajt trku sa Samsung-om, Seagae-om i Western Digital-om. Vreme pristupa podacima varira izme u 2 ms za high-end server diskove do 15 ms za male diskovem dok je za obi ne diskove predvi eno vreme od oko 9 ms. U proteklih par godina brzina pristupa podacima i nije mnogo uznapredovala u poslednjih par godina. Stari hard diskovi su koristili motore koji pokre u glave, to je znatno usporavalo vreme pristupa podacima.

1.3 Potro nja elektri ne energije Potro nja energije u hard diskovima je postala veoma bitna stavka, ne samo u mobilnim ure ajima nego i u desktop i server ra unarima. Pove anje gustine podataka dovelo je i do potrebe za ve om potro njom energije pri pokretanju diska kao i pove anje toplotne energije samog diska. Sli ne probleme imaju i velike kompanije koje poseduju hiljade ra unara. Manji diskovi obi no tro e manje energije od ve ih. Zanimljiv razvoj u ovoj oblasti jeste kontrolisanje brzine pristupa. Naime mnogo je korisnije da glava diska stigne do odredi ta na kom se nalazi potreban podatak ta no kada je potrebno nego da glava na e svoje odredi te i eka disk da zarotira na eljeni sektor. Mnogo firmi u estvuje u razvoju tehnologije Green drives to je tehnologija koja zahteva mnogo manje energije i samim tim proizvodi manje toplotne energije. Tako e postoji mnogo na ina za kontrolu brzina na serverima koji poseduju vi e diskova. Na SCSI diskovima kontroleri direktno mogu da uti u na brzinu rotiranja. ATA i SATA diskovi se ne e pokrenuti sve dok za to ne dobiju instrukciju direktno i BIOS-a To znatno smanjuje potro nju elektri ne energije. Na novim SATA hard diskovima postoji raspore ena spin up opcija. Disk se ne e zarotirati sve dok ne dobije komandu od kontrolera.

1.4 Otpornost na mehani ke udare Otpornost na udare je veoma va na naro ito za prenosive ra unare. Neki novi laptop ra unari imaju sistem aktivne za tite. Ta za tita omogu ava da se glava diska parkira na bezbedno mesto kada je ra unar uga en ili nepostredno pred udar u slu aju da laptop bude u slobodnom padu. Sa glavom na sigurnom mestu velika je mogu nost da disk pro e neo te eno. Statistike pokazuju da veliki uzrok kvarov na hard diskovima i jeste kada glava hard diska pri padu udari i o teti samu povr inu diska. Do sada, najve a izmerena otpornost od udara je 350 G sile pri upaljenom ra unaru a ak 1000 G sile kada je ra unar uga en pre udara.

1.5 Interfejsi Hard diskoovima se pristupa preko jedne od mnogobrojnih tipuva magistrala (bus), kao to su ATA (IDE), Serial ATA (SATA) SCSI, Serial Attached SCSI i putem opti kih vlakana. Umre ena kola se po nekada koriste da bi se spojili diskovi koji nemaju mogu nost da se spoje preko magistrale. To su mre e poput IEEE, 1394, USB i SCSI. U pro losti, u vreme ST-506 interfejsa, ema enkodovanja podataka je tako e bila bitna. Prvi ST-506 diskovi su koristili enkodovanje frekventnom modulacijom i prenosili su podatke brzinom od 5 megabita u sekundi. Kasnije, kontroleri koji su koristili RLL metodu enkodovanja pove ali su koli inu transfera za 50%. Napredni disk interfejsi (ESDI) su podr avali vi estruke razmene podataka. Iako su radili sa RLL metodom, imali su mogu nost prenosa do 20 megabita u sekundi. Iako u ve ini slu ajeva nisu mogli da ispolje svoju brzinu zbog brzine magistrala na kojima su radili. Dana nji hard diskovi su u punoj interakciji sa ostalim delovima ra unara bez obzira koja ema enkodovanja se koristi. SCSI izvorno radi samo na jednoj frekvenciji i to od 5 MHZ, to bi zna ilo da je maksimalan transfer bio 5 megabajta u sekundi, to se u kasnijem razvoju drasti no pove alo. Magistrala SCSI diska nije imala ograni enja bez obzira kolika je brzina diska, zahvaljuju i baferu izme u magistrale i magistrale unutar hard diska. ATA diskovi nemaju problem sa razli itim brzinama magistrala i prenosima podataka zahvaljuju i dizajnu kontrolera. Mnogi raniji modeli su bili nespojivi jedni sa drugima i nije bilo mogu e spojiti vi e od dva diska na istu magistralu. To je bilo re eno sredinom devedesetih kada se ATA standarnizovao ali je i dalje povremeno imao probleme sa CD ROM-ovima. Serial ATA (SATA) u potpunosti sam odre uje master/slave pode avanja, postavljaju i svaki disk na magistrali na njima jedinstveni kanal.

1.6 Faktor zraka Zbog izuzetne blizine diska i glave diska bilo koji fizi ki kontakt mo e prouzrokovati o te enje diska i gubitak podataka (slika 3). Kontakt diska i glave diska mo e biti prouzrokovan kvarom elektronike, nestanka napona, fizi ki udar i jeftine komponente pri izradi samog diska. Velika potpora u izbegavanju kontakt jeste sam vazdu ni pritisak koji nastaje pri rotiranju diska unutar ku i ta. Hard diskovi zahtevaju odre enu koli inu vazduha da bi radili. Vazduh se dovodi do diska kroz minijaturni otvor na ku i tu, koji je za ti en posebnim filterom. U slu aju da u ku i tu diska nema dovoljan dovod vazduha, ni snaga podizanja glave od diska ne e biti dovoljna to zna i da e disk i glava biti na krit noj i razdaljini (slika 4). Postoje posebno dizajnirani diskovi koji imaju ugra ene senzore za pritisak, ti diskovi se koriste za rad na visinama iznad 3,000 m nadmorske visine. Otvori za ventilaciju su uo ljivi na svim hard diskovima i obi no su ozna eni od strane proizvo a a kako bi upozorili da otvori ne smeju biti zatvoreni.

Slika 3. (Glava u neposrednoj blizini diska u stanju mirovanja)

Slika 4. (Otvor za ventilaciju)

2. RAID
RAID je tehnologija koja je u la u upotrebu 1987. godine i razvijena je za potrebe serverskih sistema. RAID je skra enica od Redundant Array of Inexpensive Disks (srp. Redundanti niz jeftinih diskova). Ona je razvijena zbog potreba ve ih performansi i ve e sigurnosti, bez velikih tro kova (zato se nalazi inexpensive u nazivu). Kako je vreme odmicalo RAID je polako po eo da se spu ta u "narodne" mase, kao to biva i sa svim serverskim tehnologijama. Po eli su da se pojavljuju dodatni kontroleri (HPT, Promise) na mati nim plo ama, kao i zasebni, koju su nudili mogu nost pravljenja RAID. 2.1 Softverski i hardverski RAID kontroleri Softverski kontroleri rade na slede i na in: RAID kontroler pripremi podatke o tome kako bi taj niz trebao da funkcioni e, pa ih prosledi procesoru (CPU). Procesor radi kalkulaciju dobijenih podataka i nakon izra unavanja na koliko se delova fajl deli, kolika je veli ina trake (stripe), gde koji deo fajla treba da ide, vra a podatke kontroleru, koji ih nakon toga samo alje na, prethodno, odre ena mesta. Softverski RAID kontroleri rade identi no kao i standardni IDE kontroler iz ju nog mosta (southbridge) va eg ipseta. Izra unavanje podataka potrebnih za RAID 0 i 1 nizove nisu mnogo procesorski zahtevne operacije, pa je zato ovakva implementacija mogu a bez, skoro, ikakvih uticaja na performanse sistema. Adaptec softverski ATA RAID kontroler RAID 0 i 1 nisu jedini RAID nizovi koji postoje, tu su jo , od naj e e kori enih, RAID 5, 10 i 0+1, kao i manje poznati RAID 2, 3, 4, 6, 7, 50, 53 (oni su u stvari pod varijante prethodnih i koriste se retko, ako uop te). RAID 5 je procesorski zahtevan, pa kada bi smo kalkulacije potrebne za njegovo izra unavanje prepustili, centralnom, procesoru, ne bi smo bili u mogu nosti da koristimo ra unar. Tu na scenu dolaze hardverski RAID kontroleri. Oni su dodatne kartice koje na sebi imaju, specijalizovani, procesor koji isklju ivo radi kalkulacije potrebne za RAID niz, kao i dodatnu ke memoriju. Procesor koji se naj e e koristi na ovim karticama je Intel i960, a veli ina memorije varira od 64 do 256MB. Oni omogu uju podr ku za RAID 5, jer njihov procesor obavlja sve potrebne kalkulacije koje bi za CPU bile pogubne. Zbog toga su oni jedino pouzdano re enje kada je RAID 5 u pitanju. Zbog svoje kompleksnosti njihova cena je znatno vi a od softverskih RAID re enja, ali osim rastere ivanja centralnog procesora (CPU), oni donose i mnoge dodatne opcije. Adaptec hardverski SATA RAID kontroler 2.2 RAID 0 - Striping Iako nosi RAID u svom nazivu, ovaj niz nije validan RAID niz, jer nema toleranciju gre ke. U slu aju otkaza bilo kog diska u nizu, gubite sve podatke. To je njegova najve a mana, ali njegova prednost se ogleda u tome to dobijate dosta na brzini. RAID 0 koristi algoritam za rastavljanje fajlova u segmente, veli inu segmenta odre uje korisnik. Zatim svaki disk, u

nizu, dobija po jedan segment. Npr. ako je fajl veli ine 128KB, algoritam ga deli u dva dela od po 64KB i alje ih simultano diskovima. Tako se vr i upis, dok se itanje odvija u suprotnom smeru. Istovremeno se pristupa segmentima na oba diska i kontroler ih, onda, sklapa u jednu celinu. Prednost se ogleda u tome to se fajl od 128KB, u RAID 0 nizu, pona a identi no kao fajl od 64KB na jednom disku. To je zbog toga to se segmentima pristupa simultano. Iz tog razloga je RAID 0, u teoriji, dva puta br i od jednog diska. U slu aju da je fajl manji od veli ine segmenta, ne deli se i ubrzanja ne e biti. Da bi se mogao napraviti ovaj niz potrebna su minimalno dva hard diska istih veli ina, brzine i od istog proizvo a a. Ne preporu uje se me anje razli itih diskova, jer e onda RAID 0 niz raditi kao najslabiji (najsporiji, najmanjeg kapaciteta) disk iz niza. Prednosti: - nema pravljenja parnosti (ne gubi se na brzini usled toga) - lak za implementaciju - jeftin - maksimalno iskori enje mesta na diskovima Mane: - nije pravi RAID niz - nema toleranciju gre ke - otkaz jednog diska dovodi do gubitka podataka - lo za servere gde su podaci bitni Upotreba: - priprema za tampu - video monta a i produkcija - grafi ki dizajn - svi oni koji ele ve e performanse, a rade redovan back-up 2.3 RAID 1 - Mirroring (refleksija) RAID 1 jeste sadr aj jednog diska koji ima identi nu kopiju na drugom disku u nizu. Koristi se kada je va nost podataka, daleko, va nija od brzine njihovog upisa. RAID 1 je mo da sporiji u upisu podataka, ak i od jednog diska, jer treba jednu informaciju upisati na dva mesta. Dobra osobina ovog RAID niza je to u slu aju otkaza jednog diska ne gubite podatke, a tako e ne gubite ni vreme u zameni diska. Sistem e u tom slu aju nastaviti da radi sa jednim diskom, a po zameni diska koji je otkazao, RAID 1 niz e se ponovo izgraditi. Softversko re enje mo e znatno usporiti rad celog sistema, zato se preporu uje kori enje hardverskog kontrolera. Da bi se ovaj niz napravio potrebna su minimalno dva hard diska, a za njih va e ista pravila kao i kod RAID 0 niza - diskovi moraju biti identi ni. Prednosti: - nema generacije parnosti - laka implementacija - visoka tolerancija gre aka - koristi pun kapacitet diska - dva diska minimum

Mane: - nekorisno iskori avanje mesta na diskovima - visoki tro kovi po upotrebljivom GB - duplo ve i broj upisa Upotreba: - web serveri - knjigovodstvo - banke - svugde gde je sigurnost podataka na prvom mestu

2.4 RAID 5 - Rotating Parity Array (srp. niz sa rotiraju om parno u) Naj e e kori eno re enje u serverima i radnim stanicama, jer poku ava da objedini brzinu RAID 0 (striping) i sigurnost niz nezavisnih(jeftinih) diskova) 1 (mirroring). Performanse nisu jednake, kako, ni RAID 0, tako ni RAID 1. Njegove performanse najvi e zavise od kvaliteta kontrolera. Na kvalitetnom kontroleru sa dovoljnom koli inom ke memorije, performanse RAID 5 mogu biti ekvivalentne RAID 0 nizu. Da bi ovaj niz funkcionisao, za razliku od prethodna dva niza, potrebna su vam tri diska. Na dva diska se alju rastavljeni (striped) podaci, dok se na tre i upisuje informacija o parnosti. Parity bit se generi e od originalnog fajla, u procesoru kontrolera, specijalnim algoritmom koji proizvodi podatke pomo u kojih se mogu rekreirati, u slu aju otkaza jednog od diskova, podaci koji se nalaze na druga dva diska (striping). Ovaj niz se naziva rotiraju i, jer se informacija o parnosti ne upisuje uvek na isti disk, ve svaki put na drugi. U ovom nizu uloga diskova se stalno smenjuje, time se elimini e usporavanje do koga bi do lo da se informacija o parnosti konsantno upisuje na isti disk (RAID 4). Zbog toga je potreban hardverski kontroler, jer on ne samo da generi e informaciju o parnosti, ve on odre uje smenu diskova, kao i to gde e koji podatak biti upisan. Primer: tri diska u nizu, sa veli inom trake od 64KB, a vr i se upis fajla od 128KB. Kontroler prvo generi e informaciju o parnosti tako to radi XOR kalkulaciju za taj fajl, onda se fajl deli u dva dela (2x 64KB), prvi deo ide na jedan hard disk, drugi na drugi disk (isto kao kod RAID 0), a nakon toga se informacija o parnosti upisuje na tre i disk u nizu. U slede em "krugu" parity bit se ne upisuje na tre i disk, ve na jedan od druga dva, kako kontroler odredi. Prednost 5 je u tome da, u slu aju otkaza bilo kog diska, niz i dalje mo e da nastavi da radi. Mana je ta to e raditi sporije, a i samo rekreiranje niza, posle zamene pokvarenog diska, traje znatno du e nego kod RAID 1 (informacija o parnosti se mora ponovo generisati). Jo jedna od prednosti se ogleda u tome to se istovremeno mo e odvijati vi e upisa i itanja bez zagu enja ( to je ve i broj diskova u nizu to se vi e ovih operacija istovremeno mo e vr iti). Kada ve spominjemo mane ovog niza moramo napomenuti jednu koja mo e biti jako iritiraju a, a manifestuje se pri menjanju sadr aja samog fajla. Da bi smo promenili fajl, potrebno je da ga i itamo sa hard diska, izmenimo i ponovo upi emo na disk (procedura kod kori enja jednog diska). Kod RAID 5 je malo druga ije. Dva diska, na kojima se nalazi rastavljeni fajl, se istovremeno aktiviraju radi i itavanja fajla, mi menjamo sadr aj fajl, promena fajla se alje u kontroler koji ponovo izra unava informaciju o parnosti, zatim se fajl rastavlja i alje diskovima, a informacija o parnosti se ponovo upisuje na tre i disk u nizu. Sa

ve im brojem diskova u nizu ova operacija postaje sve komplikovanija. Da bi ovaj niz bio efikasan potrebno je da svi diskovi budu identi ni Prednosti: - najfleksibilniji od svih nizova - najbolji balans cena/performanse/sigurnost - mogu nost vi e simultanih upisa - visoka brzina itanja - visoka efikasnost - za kreiranje potrebna minimalno tri diska Mane: - neefikasan sa transferom velikih fajlova - otkazivanje diska ima uticaj na performanse - za najbolje performanse potrebni su skupi kontroleri Primena: - baze podataka - fajl i print serveri - web, e-mail i news serveri - intranet serveri - radne stanice 2.5 RAID 10 (RAID 0+1) RAID 10 je u stvari RAID 0 uparen sa 1. Odatle vidimo da je RAID 10 isto to i RAID 0+1. Najbr em RAID nizu, RAID 0, dodata je sigurnost podataka sa RAID 1. Ovo je najskuplji RAID niz za kori enje, jer zahteva minimalno etiri diska, a pro irenje je veoma ograni eno. Ovo je prvi takozvani "dvo-dimenzionalni" niz, jer se zasniva na direktnoj saradnji izme u dva niza. I ovde va i da diskovi koji se koriste moraju da budu isti. Prednosti: - nema generisanja parnosti - lak za implementaciju - koristi pun kapacitet diskova - visoka tolerancija gre ke - odli ne performanse pri upisu i itanju podataka Mane: - neefikasno iskori enje mesta na diskovima - visoka cena - mala skalabilnost Upotreba: - fajl serveri - baze podataka - gde se zahtevaju viske performanse sa visokom sigurno u

2.6 Veli ine traka (stripe size) i njihova va nost Veli ina traka je izuzetno bitna da bi se dobila ve a performansa RAID nizova. Stripes (trake) su blokovi jednog fajla koji su razbijeni u manje delove. Stripe size (veli ina u koju se podaci razbijaju) defini e korisnik u rasponu od 1KB do 1024KB i vi e. Princip rada je takav da RAID kontroler deli podatke u blokove (jedan ili vi e u zavisnosti od veli ine trake i fajla) i zatim ih distribuira na diskove u nizu (razli iti delovi fajla idu na razli ite diskove). Podatak e biti br e upisan zato to hard disk upisuje manje fajlove, koji u su u stvari deo jednog ve eg fajla. itanje je tako e br e, jer se podaci preuzimaju istovremeno sa diskova u nizu, a onda sklapaju u kontroleru.

3 Proizvo a i Hard Diskova

Tehnolo ka sredstva i moderan pogon uslovili su svetske proizvo a e da se proizvodnja hard diskova svede na svega pet velikih kompanija. To su Seagate, Western Digital, Hitachi, Samsung i Toshiba. Mnogi biv i proizvo a i su propali ili su zatvorili svoje odseke proizvodnje hard diskova. Kako su kapaciteti rasli profiti su se smanjivali to je uzrokovalo pad na tr i tu. Prvi koji su ostali bez posla su bili Computer Memories Inc. (CMI) nakon incidenta 1987. Gde je prona en manjak memorijskog prostora na diskovima u veli ini od 20 MB, nakon toga njihova reputacija se nikada nije povratila. Lista nekih od vode ih proizvo a a. 1988 Tandon Corporation koja je kasnije prodata kompaniji Western Digital, firma koja je poznata po kvalitetnim kontrolerima. 1989 Seagate Technology, kupila ja Control Data proizvo a a visoke klase. 1990 Maxtor koji je kupio Mini Scribe na bankrotu. 1996 Quantium ije diskove proizvodi firma MKE. 2000-te ih kupuje Maxtor. 2003 Hitachi kupuje IBM-ovu industriju hard diskova 2003 Western Digital kupuje Red Rite Corp. 2009 Toshiba poseduje Fujitsu deo proizvodnje

4 Online Storid Sistemi

Online skladi tenje podataka, poznato kao internet skladi tenje podataka, je tehnologija koja omogu ava ljudima da skladi te svoje podatke na internetu. Sa sve ve im brzinama i sve ni im cenama interneta koje padaju iz godine u godinu, sve vi e ljudi je zainteresovano za otkupljivanje svog prostora na internetu. Online skladi tenje ne samo da pru a dodatnu fleksibilnost prema skladi tenim podacima nego se pona a kao dodatni sistem bekapa podataka i efikasan metod deljenja podataka sa ostatkom sveta. To je razlog za to se internet skladi tenje podataka pove ava i postaje sve popularnije i ako cene ure aja za skladi tenje podataka kao to su hard diskovi, CD i Flash iz dana u dan -R drasti no padaju. Jo jedna prednost online skladi tenja podataka je to to je raspolo ivi prostor lako pro iriti. Kada god bi do li do maksimuma online prostora potrebno je jednostavno podneti zahtev za pove anje prostora i to bez naknadnih hardverskih nadogradnji. Sa online skladi tenjem podataka korisnik zakupljenog memorijskog prostora mo e pristupiti svojim podacima u svaka doba i na svakom mestu, potreban je samo ra unar sa internet pristupom. Sve ovo je pogodno i za poslovne i ku ne potrebe. Online skladi teni podaci koji se koriste u poslovne svrhe se mogu za tititi i korisni kim lozinkama, dok podaci koji se koriste u privatne svrhe mogu taj prostor koristiti da bi svoje slike, muziku ili video snimke podelili sa prijateljima ili familijom irom sveta. Jo jedna prednost online skladi tenja jeste za tita ili bekap. Ra unari su podlo ni kvarovima memorijskih ure aja ili konstantnim napadima virusa. Zbog toga esti bekap podataka bi osigurao da bitni podaci budu zauvek izgubljeni. Treba imati na umu da skladi tenje podataka treba da bude na nekom drugom mestu pored va eg li nog ra unara, na nekom drugom ra unaru ili memorijskom ure aju. Da bi to uradili ne postoji bolji na in nego online skladi tenje. Postoji vi e vrsta online skladi tenja. Ako korisnici tra e prostor za nepoverljive podatke onda osnovna verzija skladi tenja je idealna. Sa druge strane za podatke kojima je potrebana dodatna sigurnost, to se mo e posti ti raznim ekripcijama. Danas postoje razne firme koje nude online prostore u najam. Korisnici obi no pla aju po koli ini i vremenskom periodu zakupnine. U cenu je naravno uklju ena tehni ka podr ka koja je na raspolaganju dvadeset i etiri sata svih sedam dana u nedelji.

4.1 DAS (Direct Attached Storage) Danas postoji vi e na ina za implementaciju storage re enja od kojih su naj e e u primeni DAS (Direct Attached Storage), NAS (Network Attached Storage) i SAN (Storage Area Network) DAS (Direct Attached Storage) je sistem skladi tenja podataka koji je konektovan direktno na server koji omogu ava brz pristup podacima ali samo preko servera (slika 5). DAS je osnovni nivo skladi tenja podataka u kom doma in (Host) ra unar poseduje ure aje za skladi tenje. Umre ene stanice mogu pristupiti podacima samo preko doma ina (Host-a). DAS je bio prvi model za skladi tenje podataka koji je postigao veliku popularnost i bio masovno kori ten. Iako mre ni sistemi skladi tenja dobijaju na popularnosti, DAS pronalazi svoje korisnike zato to je takve sisteme relativno lako razviti i njihovo razvijanje i postavljanje u sistem je prili no jeftinije od ostalih sistema. Budu i da klienti mogu pristupiti ure ajima za skladi tenje isklju ivo preko servera, Visok procenat serverskog uptime vremena je veoma bitan. Spor server e u initi pohranu i skladi tenje podataka veoma te kim. Budu i da je server tako e pokre e aplikacije za pristup podacima, to dodatno usporava razmenu podataka.

DAS re enja DAS sistemi su isplativa re enja za mala poduze a, iako je ograni eni u svojoj skalabilnosti. Idealan je za mesta koja se oslanjaju na lokalno deljenje podataka i ako nema potreba za prebacivanje podataka na velike razdaljine. Firme koje svoje poslovanje zapo nu sa DAS sistemima i posle odlu e da se prebace na kompleksnija re enja, i dalje mogu koristiti DAS mre e da skladi te manje bitne podatke.

Konfiguracija DAS konfiguracija se mo e posti i na dva na ina, jedan je da disk koji slu i za skladi tenje bude instaliran na serveru a drugi da disk za skladi tenje bude instaliran na zasebnoj ma ini koja je spojena sa serverom.

Prednosti i nedostaci U jednu ruku DAS poseduje neke prednosti, a to su: jednostavnost spajanja. Spajanje koje se mo e izvesti sa minimalnim stu nim sposobnostima, naro ito zato to je umre avanje sastavni deo objekata koji su povezani na server. SCSI kablovi ne ko taju mnogo i samim tim planiranje mre e je jeftino. DAS je re enje za sve tipove skladi tenja.

Nedostatci jednog DAS ku i ta jesu lo a stabilnost i ograni en kapacitet memorijskog diska. To zna i da DAS nebi mogao biti kori ten kao jedini medium za skladitenje podataka jedne firme.

Vrste DAS Vanjski DAS sistemi su oni gde DAS mo e biti konfigurisan vanjskim pristupom kroz ulazno/izlazne kartice. SCSI interfejsi pru aju nadogradnju kapaciteta i veoma su korisni u pristupu vanjskih ure aja za skladi tenje. Vi estruki eksterni DAS sistemi nude br i oporavak u slu aju serverskog pada. Njihovi kapaciteti su u terabajtima to je mnogo vi e nego kapacitet obi nog ra unara. Mana eksternih DAS sistema jeste u tome to je prili no skuplje od unutra njeg re enja i zahteva mnogo vi e prostora. DAS sistemi velikih razmera te ko mogu biti implementovani zbog distribuiranih servera. DAS bezbednost uklju uje bezbednost servera, i ograni enja pristupa serveru, kako fizi ki tako i preko mre e. DAS koji se nalazi na Windows serverima se osiguravaju pomo u pravila grupe. Bekap i rekaveri DAS skladi tenih podataka se mo e posti i preko mre e, LAN ali to dodaje dodatni protok preko ra unarske mre e to mo e prouzrokovati zastoj u radu sa mre nim aplikacijama. Re enje za ovaj problem jeste uvo enje jo jedne ra unarske mre e koja e slu iti isklju ivo za skladi tenje i bekap, ali naravno takvo re enje dodaje kompleksnost u odr avanju i upravljanju ra unarskom mre om. Takav sistem ne bi bio adekvatan za velike baze podataka. Performanse U pogledu performansi DAS sistem se dobro pona a, zato to su procesor i disk sme teni blizu jedan drugog. Performanse DAS-a tako e mogu da padnu, to se doga a zato to prostor koji je predvi en za skladi tenje i aplikacije, koriste isti set resursa. Za razliku od NAS i SAN koji koriste prostor koji je dodeljen za skladi tenje i procesiranje, DAS uti e na LAN protokol zbog skladi tenja upravo preko LAN-a.

Slika 5. (DAS mre a)

4.2 SAN (Storage Area Network) SAN (Storage Area Network) je arhitektura gde je preko mre e priklju en udaljeni storage ure aj na takav na in da se diskovi i ure aji za skladi tenje podataka prikazuju kako lokalni za operativni sistem. SAN je storage baziran na blokovima a brigu o file sistemu ostavlja na strani klijenta. Iako cena SAN sistema pada, i dalje je retko da se ovakvi sistemi sretnu izvan velikih kompanija. Slaba stabilnost dodaje kompleksnost u upravljanju i pohrani podataka. DAS sistemi ne mogu pru iti sigurnost kakvu pru aju SAN ili NAS konfiguracije. SAN je centralizovana mre a koja omogu ava povezivanje bilo koga na server sa bilo kim. To je u principu mre a velike brzine optimizovana za preuzimanje i skladi tenje podataka Klasi an SAN omogu ava pristup i razmenu podataka po pristupa nim cenama i online period od 24 sata svaki dan u godini kao i za titu od gubitka podataka. (slika 6).

Slika 6 (SAN mre a)

Prednosti SAN Ne zauzima resurse lokalne ra unarske mre e u toku bekapa, to omogu ava nesmetan rad ra unarske izme u ra unara na lokalnoj mre i. Omogu ava brz pristup podacima, zahvaljuju i brzoj konekciji mre e koja je spojena opti kim vlakanima. Poma e u centralizaciji podataka i sistema skladi tenja. Dodatni memorijski prostor mo e biti dodan sa minimalnim ometanjima i prekidanjima.

Nivoi SAN-a 1 Adapteri magistrala - To se odnosi na servere koji se spajaju na SAN mre e. Oni imaju posebne interfejse za komunikaciju sa SAN mre ama. LAN i WAN mre e e dobiti neophodne informacije kroz HBA (adaptere magistrala) - SAN mre a- SAN mre a je konektuju i faktor u spajanju servera sa ure ajima za skladi tenje podataka. SAN mre a se mo e implementovati opti kim vlaknima ili point to point topologijom. SAN mre a se sastoji iz brid eva, medijskih interfejsa, rutera i Gigabitnih konvertera. - Ure aji za skladi tenje podataka U ure aje za skladi tenje spadaju diskovi, RAID, kasete, opti ki ure aji i ostali fizi ki ure aji na koje se podaci mogu skladi titi. Pristup podacima Da bi desktop ra unar skladi tio ili preuzeo neki podatak on e biti usmeren na odgovaraju eg aplikacijskog servera peko LAN-a. Aplikacijski server e odaditi neophodno procesiranje podataka. Sa obzirom da je server ve konektovan, SAN mre a mu je kao jedan veliki memorijski prostor. Aplikacijski server e preusmeriti podatke na SAN preko opti kih vlakana na fizi ke ure aje. Kako bi razumeli SAN, on se mo e posmatrati kao nadogradnja na memorijskoj magistrali koja omogu ava da se memorijski ure aji i serveri pove u na sli an na ina kao u LAN ili WAN mre ama. Arhitektura SAN je mre a ure aja za skladi tenje podataka kojima se pristupa putem klijentskih aplikacija i komuniciraju me usobno putem odre enih protokola za razmenu podataka. Prvi takav protokol koji je bio primenjen u iroj meri je bio SCSI (small computer simple interface) koji je bio ozbiljno ograni en i to zbog ograni enja u razdaljini i manjka sigurnosti (slika 7 ).

(slika 7) SAN arhitektura

SAN protokol dana njice se odvija putem opti kih kanala i postoji kategorizacija koja se kategori e po konekciji unutar SAN mre e (ure aji koji omogu avaju aplikacijskim serverima da se spoje na eksterne LAN-ove kako bi komunicirali sa SAN mre ama) i SCSI ili ruter od opti kih kanala. Ve e SAN mre e koriste svoje SAN rukovodioce. Va no je shvatiti da SAN mre e su kombinacije softvera i hardvera. U hardver komponente spadaju SAN rukovodioci, SAN habovi, SAN svi evi i FC/SCSI ure aji za skladi tenje podataka. U softverska re enja spadaju alati za menad ment ure ajima, virtualizacija ure aja i ostalih aplikacija koje mogu manipulisati podacima i prenositi ih kroz mre u. Opti ki kanali SAN je bio jedna od prvih aplikacija opti kog umre avanja i opreme koja je radila na umre avanju preko opti kih kanala. Protokol i prenos podataka se vr i ne samo preko opti kih nego i preko upredenih parica. SAN mre e koje su uvezane preko opti kih kanala su savr ene za prenose velikih koli ina podataka kao to su baze podataka. Najpoznatiji protokol odobren od strane ANSI komiteta koji se koristi u opti kim kanalima je Fiber Chanel Protocol (FCP). Njegova popularnost se prepisuje SCSI protokolu koji u kombinaciji sa FC pove ava daljinu povezanosti do 10 km.

Topologija opti kog kanala Arhitektura opti kih kanala nudi tri topologije za SAN dizajnirane mre e. 1) Point to point 2) Arbitrated loop 3) Switched fabric Sve tri opcije su zasnovane na gigabitnim brzinama, sa efektivnih 100 megabita u sekundi. Sva tri slu aja se mogu vezati i preko bakarnih i opti kih kablova, iako se opti ki kablovi preporu uju za mre e ve ih daljina, ak do 10 km sa jednim opti kim kablom. Opti ki svi omogu ava od 8 do 32 porta sa punom brzinom od 100 MBps na svaki port, tako e svi mo e biti konfigurisan da podr ava jedan ili vi e vorova. Dizajniranje SAN mre e Postoji mnogo stvari pri dizajniranju mre e koje treba uzeti u razmatranje. Lista proizvoda i njihova implementacija: - Zahtevi aplikacija - Podr ka protokola - Razdaljina izme u ure aja - Broj ure aja - Promet - Podudarnosti - Spa avanje podataka - SNMP menad ment Svi ovi faktori su povezani i trebali bi biti balansirani za optimalne tro kove i cenu. Zahtevi aplikacija Prvo pitanje pri dizajniranju mre e jeste kakve su aplikacije koje e je koristiti, to zna i ho e li mre a koristiti za Video, grafiku, baze podatka, data mining, bekap i tako dalje. Svi ovi tipovi imaju razli it bandwith (obim), broj portova i pitanje razdaljine. Postoji mogu nost da jedna mre a mora biti sposobna da obavlja funkciju uporedno na razli itim tipovima aplikacija kao na primer bekapovanje, prenos videa i data mining u isto vreme. Podr ka protokola Naj e i protokol koji se koristi u mre ama je SCSI-3, tako e se i proizvo a i bus adaptera oslanjaju na taj protokol. Razdaljina izme u ure aja Organizacija servera i ure aja za skladi tenje podataka mogu uticati na izbor kabla na odre enim portovima i ure ajima. Razdaljina me u vori tima je bitna stavka kada se bira izme u bakarnih i fiber veza. Mre a za skladi tenje podataka u poslovnom svetu je veoma bitna tako da nebi trebalo iskori tavati specifikacije materijala i ure aja do maksimuma samo da bi se smanjili tro kovi.

Broj ure aja Broj priklju aka koji se mogu priklju iti na fiber svi je u milionskom broju, to je vi e nego adekvatno za bilo kakve velike mre e. Svi ure aji su obi no reda do 16 priklju aka ali im se mo e dodati jo mnogo ure aja preko fabric loop-ova. Loop omogu ava 127 adresa sa jednom adresom rezervisanom za svi . Promet Izra unaju i prose nu veli inu frejma, kapacitet bafera na serveru, broj aktivnih vori ta itd, mogu e je utvrditi odgovaraju u konfiguraciju. Protok (Bandwith) u fiber kanalima se konstantno pode ava prema potrebama korisnika, srazmerno njegovim potrebama. Podudarnost Koncept podudarnosti se odnosi na bekap i ure aje mada oni nisu uzroci padova mre e. Gubitak mre e ili lo e pona anje se de ava usled lutaju eg vori ta ili prekida u kablu. Visoke performanse i dostupnost mre e se mogu re iti pomo u dvostrukih (dual) svi eva. U slu aju pada mre e u dual modu uvek postoji alternativni put koji e se ostvariti izme u ure aja. Spa avanje podataka Spa avanje podataka se najbolje mo e posti i pomo u paralalne SCSI konfiguracije. Obi no serveri koji su spojeni na rutere velikih brzina su pode eni da periodi no bekapuju podatke. Fibre chanel nudi veoma dobro re enje za spa avanje podataka. Cela arhiva podataka mo e biti bekapovana ili skinuta preko svi a na udaljenu lokaciju. SNMP Menad ment SNMP menad ment je sada uklju en u sve LAN/WAN ure aje koji su namenjeni za mre e velikih razmera. Nijedan proizvo a mre nih ure aja ne bi ponudio svoj proizvod koji je namenjen u poslovne svrhe bez potpune MIB II za tite. Dodavanje samoupravljivih opcija u mre u za skladi tenje podataka podi e cenu odre enim komponentama ali znatno smanjuje operacijisko vreme. Najve a prednost samoupravlja kih funkcija jeste samoodr avanje uptime sistema.

SAN Menad ment San menad ment jeste kombinacija od dve discipline 1. Menad ment skladi tenja 2. Menad ment mre e Razli iti aspekti SAN menad menta se mogu podeliti u slede e komponente: 1. Administrativni Menad ment Pod administrativnim menad mentom se podrazumeva centralizovan menad menti kontrola resursa za skladi tenje, kao i topologiju i konfiguraciju menad menta. 2. Menad ment Podataka U menad ment podataka spada bekap, arhiviranje, vi estruke kopije istih podataka, hierarhija skladi tenja i offsite storid . 3. Bezbednosni Menad ment Neophodne su odgovaraju e implementacije sigurnosnih mera za tite na hostovima i mre ama koje pristupaju SAN-u. Sa obzirom da SAN omogu ava pristup svim ure ajima za skladi tenje podataka, ogromne mere za tite su neophodne. Danas postoje tri nivoa za tite a to su: HBA (Host Bus Adapter) omogu ava samo pojedincima da dobiju pristup storid u. Drugi nivo je maskiranje i zone. Maskiranje jeste kreiranje podskupova mre a. Ure aji koji su u istom podskupu mogu da pristupe jedni drugima. Tre i nivo za tite jesu enkripcije. Protokoli koji rade sa istim enkripcijama mogu da razmenjuju podatke. 4. Fajl menad ment U SAN mre ama podatke mo emo ure ivati i pregledati na dva na ina: a) Kao sirove podatke, fizi ki na povr ini diska ili b) Kao set logi kih podataka na logi kom fajl lejeru Pote ko e u odr avanju SAN mer a le e u odabiru operativnog sistema i fajl sistema koji se efikasno mogu nositi sa raznim formatima. Kada su podaci Fizi ki ure eni na disku, svi serveri koji eruju iste u zajedni koj mre i moraju se slo iti da koriste isti fajl format. Virtualizacija je re koja se koristi me u proizvo a ima ure aja koji poku avaju da pristupe me ovitim sistemskim fajlovima. Termin, virtualizacija se odnosi na proces podjele, spajanja ili zabrane pristupa fizi ki, ure ajima za skladi tenje podataka. U principu ti virtuelni prikazi ure aja sa skladi tenje su vostupni i vidljivi za razne operativne sisteme i oni ih mogu koristiti kao da su zasebni diskovi. Primarni cilj virtualizacije SAN mre a jeste pojednostavljivanje administracije vrlo kompleksnih okru enja. Jo jedna korist jeste pobolj anje u dostupnosti podataka u nedostatku univerzalnog jezika za pohranu podataka.

LUN Masking Postoje razni na ini da se ograni i ili omogu i pristup odre enim podacima, odre enim korisnicima. Jedan od njih jeste kori tenje hardvera koji identifikuje druge ure aje preko njihovog logi kog broja, LUN masking (Logical Unit Number). Za tita pristupa podacima se mo e re iti tako e i softverskim putem. LUN masking je metod u kom je serverima dodeljen pristup odre enim LUN ure ajima. U LUN maskingu ure aji sa razli itim LUN-ovima nemaju mogu nost da vide jedni druge. Prednosti LUN maskinga Vi e od jednog hosta kao to su windows NT ima pristup zajedni kim prostorima za skladi tenje. Performanse su bolje zato to su veliki ure aji podeljeni u manje delove. Nezavisnost lupove ili svi eva

Nedostatci LUN maskinga Zone Zone ili zoniranje je definisano kao tehnika u kojoj se ure aji koji su me usobno spojeni u mre i poravnjavaju u u logi ke grupe. Ure aji koji su u istoj zoni dele isti port tako su osigurani od drugih ure aja. Menad ment je malo te i hakeri i dalje mogu da zaobi u maske

Slika 8 (LUN masking)

4.3 NAS (Network Attached Storage)

Odeljenja informacionih tehnologija tragaju za re enjima za skladi tenje podataka koja su efikasna, jeftina daju dobre performanse, pouzdanost i stabilnost. Kako se broj korisnika na mre ama pove ava tako se i koli ina podata udvostru uje. Network Attached Storage mre e postaju neophodna tehnologija u takvim okru enjima. Prednosti NAS mre a iznad starijeg re enja DAS jeste u tome to NAS mre e razdvajaju servere od storid prostora, rezultuju i smanjenje tro kova i lak u implementaciju. Za razliku od DAS-a NAS mre a se direktno spaja na LAN mre u, pru aju i direktan pristup sistemskim fajlovima i diskovima. Ovakva arhitektura pru a mogu nost IT menad erima da od jednog erovanog diska korisnici i Windows i UNIX operativnih sistema koriste iste fajlove. NAS sistem sa odgovaraju im sistemskim fajlovima mo e da podr i kliente koji koriste bilo koji operativni sistem.

Slika 9. (NAS mre a)

NAS je sastavljen od hard diskova koji su pode eni na sopstvenu mre nu adresu, to je mnogo bolje nego da su sastavni deo nekog ra unara koji pored svega obavlja funkcije na raznim aplikacijama koje drugi klienti na mre i koriste. Odvajanjem hard diskova od serverskih ra unara posti e se efikasniji protok podataka kao i aplikacija koje se obavljeju na serverima. NAS ure aji su spojeni na LAN mre u i dodeljena im je IP adresa. Zahtevi za fajlovima se potra uju od glavnog servera koji fajlove preuzima od NAS fajl servera. NAS ure aji su serveri koji imaji funkciju samo da eruju fajlove. NAS ne nudi aktivnosti i opcije kakve obi ni serveri nude, kao to su e-mail ili fajl menad ment. Nadogradnja memorijskog prostora na NAS sistemima se mo e obavljati bez zastoja u mre i, nadogradnja se obavlja bez ga enja servera. To je mogu e zato to NAS memorijski prostor nije integralni deo servera. NAS ure aj NAS skladi teni ure aj je plug and play tipa, dizajniran da odgovori na potrebe klienta u realnom vremenu. NAS ure aji su tako pode eni da mogu da uslu e mre e koje imaju heterogenu me avinu klienata i servera. To je mogu e zato to NAS ure aji imaju ugra en softver koji ini da podaci budu dostupni korisnicima raznih operativnih sistema. Kako klient koji koristi odre eni operativni sistem, zatra i podatke tako se na NAS on alje i poruku o tome koji operativni sistem koristi, tako da NAS utvdi poreklo klienta i alje mu nazad odgovaraju e formatirane i prilago ene podatke koje je zatra io. Fajl Sistem NFS (Network File System) je aplikacija koja dozvoljava korisnicima da pregledaju, apdejtuju, ili skladi te podatke na udeljene ra unare pod utiskom kao da to ine na na sopstvenom lokalnom hard disku. SMB (Server Message Block) protokol omogu ava windows klientima da pristupe, kreiraju ili apdejtuj fajlove na udaljenom serveru. Protokol im tako e omogu ava da pristupe mejlovima ili printerima koji su tako e udaljeni. SMB protokol se mo e koristiti preko TCP/IP ili drugih mre nih protokola kao to su IPX i NetBEUI. CIFS (Common Internet File System) je standardni protokol koji omogu ava programima da zatra e odre ene fajlove sa udaljenih ra unara koji su na internetu. CIFS je trenutno naj e i protokol na NAS sistemima zato to je itljiv za windows, UNIX i Linux operativne sisteme. Performanse Performanse NAS ure aja zavise od podsistema storid ure aja, brzine mre ne konekcije, brzine procesiranja i koli ine sistemske memorije. Podsistemi storid a koji su zasnovani na RAID tehnologiji nude izbor izme u performansi i pouzdanosti. Iako RAID nudi softver za podr ku i pobolj anje performansi ipak nije po eljan za mre e koje se zasnivaju na va nim podacima. Prednosti NAS mre a NAS mre e su izuzetno pogodne za dostavljanje razli itih podataka mnogobrojnim klijentima u isto vreme. NAS mre e tako e dobro funkcioni u kada podatke treba preneti na velike razdaljine. Zato to ve ina NAS podataka nije velika tako se i prenos se odvija mnogo lak e.

NAS serveri su br i od obi nih servera jer je optimizovan za rad sa vi e operativnih sistema. Sve komponente u NAS mre ama su dizajnirane da optimizovano prenose podatke do klienata i obratno. Zbog prirode NAS mre a komponente su smanjene na minimum i operativni sistem je optimizovan, zbog toga je SAN mnogo pouzdaniji od obi nih servera.

5 SSD (Solid State Disc)

Tradicionalni hard diskovi Tradicionalni diskovi imaju plo e koje se vrte velikom brzinom i glavu koja se kre e tik iznad te plo e i upisuje magnetni zapis ili ga ita. Brzina itanja i pisanja najvi e zavisi od tri stvari: brzine rotacije plo a odnosno pista, brzine kretanja glave i koli ine memorije u samom disku. Ubrzavanje hard diskova se uglavnom vr ilo ubrzavanjem broja okretaja plo e i br im pokretanjem glave. Najbr i diskovi ovog tipa su Raptor diskovi ija se plo a, odnosno magnetna plo a vrtela brzinom od ak 10.000 do 12.000 obrtaja u minuti, dok je kod modernih standardnih diskova ta brzina 7.200 obrtaja. Pojedini ne to stariji modeli koji su jo uvek u upotrebi imaju brzinu od samo 5.000 obrtaja u minutu. SSD diskovi SSD diskovi predstavljaju veliki korak napred na polju hard diskova, nema vi e plo a i glava, nema vi e obrtanja i pokretnih delova. SSD diskovi su kao o memorija, jer SSD diskovi se su tinski i prave od memorijskih modula. Kao to su diskete, koje su imale magnetni disk u sebi koji se okretao u toku itanja i pisanja, sada zamenili USB stikovi koji nisu ni ta drugo do memorijski ip koji je povezan na USB kontroler i nemaju nikakvih pokretnih delova, tako SSD diskovi umesto magnetnog zapisa na obrtnoj plo i koriste memoriju kao medijum za skladi tenje podataka. SSD diskovi su ogroman broj memorijskih modula na jednom mestu.

Slika 10(SSD)

Nastanak SSD Diskova Nastanak SSD diskova je u glavnom prouzrokovan nedostatcima i manama klasi nih hard diskova. Najve e mane klasi nih hard diskova jesu: Osetljivost na vibracije, udarce i druge spoljne uticaje Drugi i najve i problem jeste njihova brzina

Ideja za SSD diskove je do la od RAM diska, a koristilo se naj e e prilikom video monta e. Za uspe nu video monta u presudna je brzina, a RAM disk je neuporedivo br i od klasi nog diska.RAM disk klikni da uve a RAM disk je kartica veli ine grafi ke kartice, na koju se mogu da umetnu isti RAM moduli koji se koristite za RAM memoriju ra unara i da ih koristite kao hard disk. Naravno, ovo re enje je bilo skupo i prili no neefikasno za druge potrebe, pa se koristilo samo tamo gde je bila neophodna ogromna brzina prilikom itanja i pisanja podataka. RAM diskove je mogu e i dan danas prona i na tr i tu. RAM diskovi su bili prvi SSD diskovi. Vrste SSD diskova Postoje dve glavne vrste SSD diskova: SLC diskovi i MLC diskovi SLC ili Single Level Cell diskovi Podaci koje sme tamo na ra unaru se ustvari sastoje od bitova. Svaki od ovih bitova se sme ta u svoju zasebnu memorijsku eliju. MLC ili Multy Level Cell diskovi Jedna memorijska elija sadr i vi e bitova, Vi e podataka mo e da se smesti u jednu memorijsku eliju. SLC diskovi su br i od MLC diskova i imaju du i ivotni vek. Stvarni ivotni vek SLC diskova ivoni vek se kre e negde u rasponu od 50 do 150 godina. U specifikacijama se obi no govori o pretpostavljenom (slo enim postupkom izra unatom) ivotnom veku diska. On varira od proizvo a a do proizvo a a, a zavisi od kvaliteta upotrebljene memorije i od strane proizvo a a procenjenog prose nog broja itanja i pisanja. ak iako usvojimo najmanju donju vrednost od 50 godina, ovaj ivotni vek je sigurno mnogo du i od ivotnog veka standardnog hard diska. ivotni vek MLC diskova MLC ivotni vek je znatno kra i nego kod SLC diskova i kre e se u rasponu od 5 do 10 godina, pri normalnoj upotrebi. Ovako velika razlika zaista pobu uje razmi ljanja da li se MLC diskovi uop te isplate. MLC diskovi su zbog svoje cene mnogo prihvatljiviji za ku ne korisnike koji e ak i sa pet godina radnog veka biti veoma zadovoljni. Brzina SSD diskova

SSD diskovi nemaju pokretnih delova tako da nema ekanja prilikom itanja i pisanja, brzina zavisi od memorije i od kontrolera na kome se nalaze. SSD diskovi se pona aju kao RAM memorija. Klasi nim hard diskovima potrebno je negde izme u 15ms i 20ms da o itaju podatak. SSD disku je potrebno 0.1 ms da uradi istu tu operaciju. Prednosti SSD diskova: Izuzetno velika brzina upisa i itanja podataka Izuzetno velika otpornost na potrese, udarce i sli na fizi ka dejstva

Mane SSD diskova: Za sada veoma mali kapaciteti:

o o

SLC diskovi su uglavnom do 64Gb veli ine, veoma su retki oni od 128Gb. MLC diskova ima i ve ih sve do 256Gb.

Visoka cena po Gb, odnosno visoka ukupna cena.

SADR AJ

Uvod......................... .................................................................................................................. 1 1 Prostori za skladi tenje podataka.............................................................................................2 1.1 Arhitektura hard diska...............................................................................................3 1.2 Kapacitati...................................................................................................................4
1.3 Potro nja elektri ne energije............................................................................................ .....5 1.4 Otpornost na mehani ke udare..............................................................................................6 1.5 Interfejsi............................................................................................................... ..................6 1.6 Faktori zraka................................................................................................................... .......7 2 RAID.................................................................................................................... .................................8 2.1 Softverski i hardverski RAID kontroleri................................................................................8 2.2 RAID 0 Striping......................................................................... .........................................8 2.3 RAID 1 Mirroring...............................................................................................................9 2.4 RAID 5 ................................................................. ...............................................................10 2.5 RAID 10.................................................................................................................. .............11 2.6 Veli ine traka i njihova va nost...........................................................................................12 3 Proizvo a i hard diskova................................................................................................... ..................12 4 Online storid sistemi..........................................................................................................................13 4.1 DAS (Direct Attached Storage)...........................................................................................1 4 4.2 SAN (Storage Area Network)..............................................................................................16 4.3 NAS (Network Attached Storage).......................................................................................23 5 SSD (Solid State Disc).............................................................................................................. ...........26