Hajner Miler MAUZER

Hor Borio si se na frontu gra|anskog rata Neprijateq nije otkrio slabost na tebi Mi nismo otkrili slabost na tebi A sad si sm slabost Kakvu neprijateq ne sme da otkrije na nama. Delio si smrt u gradu Vitebsku, Neprijateqima revolucije po na{em nalogu Znaju}i da je nasu{ni hleb revolucije U gradu Vitebsku i u drugim gradovima Smrt wenih neprijateqa, znaju}i da travu jo{ Treba da ~upamo da bi ostala zelena Ubijali smo ih tvojom rukom. Ali jednog jutra u gradu Vitebsku Ubio si sm, vlastitom rukom Ne na{e neprijateqe, ne po na{em nalogu I mora{ biti ubijen, neprijateq si sm. Obavi svoj posao na posledwem mestu Na koje te je revolucija postavila Koje ne}e{ napustiti na vlastitim nogama Uza zid, koji }e biti tvoj posledwi, Kao {to si obavqao sve druge poslove Znaju}i da je nasu{ni hleb revolucije U gradu Vitebsku i u drugim gradovima Smrt wenih neprijateqa, znaju}i da travu jo{ Treba da ~upamo da bi ostala zelena.

Premo{}ewe / 73

Radio sam svoj posao.

Hor Svoj posledwi. A Ubijao sam za revoluciju.

Hor Umri za wu. A Pogre{io sam.

Hor Ti si gre{ka. A Ja sam ~ovek.

Hor [ta je to. A Ne `elim da umrem.

Hor Ne pitamo te da li `eli{ da umre{. Zid iza tvojih le|a posledwi je zid Iza tvojih le|a. Revoluciji vi{e nisi potreban ti Potrebna joj je tvoja smrt. Ali dok ne ka`e{ Da Za Ne, koje je nad tobom izre~eno Nisi obavio svoj posao. Pred pu{~anim cevima revolucije kojoj je potrebna tvoja smrt. Nau~i svoju posledwu lekciju. Tvoja posledwa lekcija glasi: Ti, koji stoji{ uza zid, neprijateq si sebi i nama. A U zatvorima od Omska do Odese Pesnicom i kundakom, petom ~izme i vrhom cipele Ispisan mi je po telu tekst Koji smo ~itali po {kolskim klupama i u klozetima PROLETERI SVIH ZEMAQA UJEDINITE SE Sinu malogra|anina sa vlastitim samovarom Pripremqenom na trulim daskama poda Pred ikonom za duhovni poziv. Ali sam na vreme istupio iz zamke. Na skupovima, demonstracijama, {trajkovima Dok su me gazili kowi pravovernih Kozaka, Ravnodu{no mu~ili lewi ~inovnici Ni{ta nisam nau~io o `ivotu posle smrti. Nau~io sam da ubijam sam u dugotrajnim bitkama

74 / Poveqa

Protiv opsada, u vreme Umri ili Ubi Govorili smo, ko ne `eli da ubija ne treba ni da jede Zariti bajonet u neprijateqa Kadeta, oficira ili seqaka, koji ni{ta nije shvatao, Govorili smo: to je posao kao i svaki drugi Razbijati lobawe i pucati. /[Hor] Ali jednoga jutra u gradu Vitebsku U jeku obli`we bitke revolucija mi je Glasom partije dala nalog Da preuzmem revolucionarni sud U gradu Vitebsku, koji deli smrt Neprijateqima revolucije u gradu Vitebsku1/. Hor Borio si se na frontu u gra|anskom ratu Neprijateq nije otkrio slabost na tebi Mi nismo otkrili slabost na tebi Napusti front i stani na mesto Gde si revoluciji od sada potreban Sve dok joj ne zatreba{ na nekom drugom mestu. Vodi na{u borbu na na{im le|ima, deli Smrt neprijateqima revolucije. A /[Hor] I prihvatio sam nalog. Znaju}i da je nasu{ni hleb revolucije Smrt wenih neprijateqa, znaju}i da travu jo{ Treba da ~upamo da bi ostala zelena Prihvatio sam nalog Koji mi je dala revolucija Glasom partije u jeku bitke. I to ubijawe bilo je druga~ije ubijawe I to je bio posao kao nijedan drugi./

Hor Tvoj posao po~iwe danas. Onaj koji ga je radio pre tebe Mora biti ubijen jo{ danas, neprijateq je sm. A B /[Hor] Za{to on./ Pred mojim revolverom tri seqaka Neprijateqi revolucije iz neznawa. Na wihovim le|ima ruke svezane konopom

Stihove unutar kosih zagrada mo`e da izgovara ili hor ili ozna~eni glumci. Alternativna didaskalija Hajnera Milera. Premo{}ewe / 75

Ogrubele od rada, za revolver svezana Po nalogu revolucije moja ruka Moj revolver uperen u wihov potiqak. Wihovi neprijateqi su moji neprijateqi, ja to znam Ali oni koji preda mnom stoje, licem prema kamenolomu Ne znaju to, a ja koji to znam Nemam nikakav drugi nauk za wihovo neznawe Osim metka. Delio sam smrt, Revolver moja tre}a ruka, Neprijateqima revolucije u gradu Vitebsku, Znaju}i da je nasu{ni hleb revolucije Smrt wenih neprijateqa, znaju}i da travu jo{ Treba da ~upamo da bi ostala zelena. Znaju}i da mojom rukom ubija revolucija. To vi{e ne znam, ne mogu vi{e da ubijam. Otrgao sam ruku od naloga Koji mi je dala revolucija Jednoga jutra u gradu Vitebsku, Glasom partije u jeku bitke. Presekao sam konop na rukama Na{ih neprijateqa, ogrubelim od rada, Sa tragovima posla sasvim nalik mome. Rekao sam: va{i neprijateqi su na{i neprijateqi. Rekao sam: Vratite se svome poslu. Hor /[Glumci tri seqaka] I vratili su se svom poslu Tri neprijateqa revolucije, nepou~ena. Kada je otrgao svoju ruku od naloga Koji mu je dala revolucija Jednog jutra u gradu Vitebsku, Glasom partije u jeku bitke Bila je to jo{ jedna ruka vi{e pod na{im grkqanom./ Jer tvoja ruka nije tvoja ruka, Kao {to ni moja ruka nije moja ruka, Dok revolucija ne pobedi kona~no U gradu Vitebsku i u drugim gradovima. Jer neznawe mo`e da ubije, Kao {to i olovo mo`e da ubije, kao i groznica Ali samo znawe nije dovoqno, neznawe Mora sasvim da nestane, i nije dovoqno ubijawe, Ubijawe je nauka
76 / Poveqa

I mora da se nau~i, da bi prestalo Jer prirodno nije prirodno Ve} i travu moramo da ~upamo I hleb moramo da ispqunemo Dok revolucija ne pobedi kona~no U gradu Vitebsku i u drugim gradovima Da bi trava ostala zelena i da bi prestala glad. Onaj koji insistira na sebi kao na vlastitoj svojini Neprijateq je revolucije kao svi drugi neprijateqi Jer nama sli~an nije nama sli~an I mi to nismo, ni sama revolucija Nije ona sama, ve} neprijateq sa Kanxom i zubom, bajonetom i ma{inkom Upisuje u wenu `ivu sliku zastra{uju}e crte I wegove rane postaju o`iqci na na{em licu. B ^emu smrt i ~emu umirawe Ako je cena revolucije revolucija A cena slobode oni koje treba osloboditi. To ili ne{to drugo on vi~e spram jeka bitke [to je rasla i raste jo{. Hiqadu je ruku bilo pod na{im grkqanom Protiv sumwe u revoluciju nema Drugog leka osim smrti nevernika. I nisam imao o~i za wegove ruke Dok je stajao pred mojim revolverom, licem prema kamenolomu. Jesu li bile ogrubele ili nisu bile ogrubele, Ali bile su ~vrsto svezane konopom I ubili smo ga mojom rukom Znaju}i da je nasu{ni hleb revolucije Smrt wenih neprijateqa, znaju}i da travu jo{ Treba da ~upamo da bi ostala zelena. Znao sam to, ubijaju}i druge drugog jutra I tre}eg jutra opet druge A oni nisu imali ni ruku ni lica Ve} je oko kojim sam ih gledao I usta kojima sam im govorio Bio revolver, a moja re~ metak I nisam zaboravio da su vikali Kada ih je moj revolver bacao u kamenolom Neprijateqe revolucije za drugim neprijateqima
Premo{}ewe / 77

I bio je to posao kao i svaki drugi. Znao sam, kada puca{ u ~oveka Krv te~e iz wega kao iz svake `ivotiwe Malo se razlikuju mrtvaci i To malo ne zadugo. Ali ~ovek nije `ivotiwa: Sedmog jutra video sam im lica, Na wihovim le|ima ruke, svezane konopom, S tragovima wihovih razli~itih poslova. Dok su ~ekali, licem prema kamenolomu, Smrt iz mog revolvera, mesto Izme|u prsta i obara~a zauzela je sumwa, pod teretom Ubijenih svih sedam jutara Moj vrat, koji je nosio jaram revolucije Da bi svi jarmovi bili slomqeni, I moja ruka, svezana za revolver Po nalogu revolucije, datom Jednog jutra u gradu Vitebsku Glasom partije u jeku bitke Da delim smrt wenim neprijateqima Da bi ubijawe prestalo, a izgovorio sam komandu Tog jutra kao i prvog jutra SMRT NEPRIJATEQIMA REVOLUCIJE I delio sam smrt, ali moj glas Izgovorio je komandu kao da nije moj glas, a moja ruka Delila je smrt kao da nije moja ruka, I ubijawe je bilo druga~ije ubijawe I to je bio posao kao nijedan drugi. A uve~e sam video svoje lice Kako me gleda o~ima koje nisu moje Sa ogledala na zidu, napuklog mnogo puta U opsadama mnogo puta osvajanih gradova I te no}i nisam bio ~ovek, pod teretom Ubijenih svih sedam jutara Moj pol revolver koji deli smrt Neprijateqima revolucije, licem prema kamenolomu. /[Hor] Za{to ja. Razre{ite me naloga Za koji sam preslab./ Hor Za{to ti. A Borio sam se na frontu u gra|anskom ratu Neprijateq nije otkrio slabost na meni Vi niste otkrili slabost na meni
78 / Poveqa

A sad sam sm slabost Kakvu neprijateq ne sme da otkrije na nama Delio sam smrt u gradu Vitebsku Neprijateqima revolucije u gradu Vitebsku, Znaju}i da je nasu{ni hleb revolucije Smrt wenih neprijateqa, znaju}i da travu jo{ Treba da ~upamo da bi ostala zelena. Nisam to zaboravio tre}eg jutra, A ni sedmog. Ali desetog jutra To vi{e ne znam. Ubijawe i ubijawe A svaki tre}i, koji pred mojim revolverom Stoji licem prema kamenolomu, mo`da nije kriv. Hor U ovoj borbi koja ne}e prestati U gradu Vitebsku ni u drugim gradovima Dok na{om pobedom ili propa{}u ne Izvr{imo dvema slabim rukama svako od nas Posao dve hiqade ruku, slomqenih ruku, Ruku svezanih lancima i konopima, ruku Odse~enih, ruku pod na{im grkqanom. Hiqadu ruku imamo pod grkqanom Nijedan dah da pitamo za krivicu i nevinost Svaku ruku pod na{im grkqanom, ili za poreklo Je li ogrubela ili nije ogrubela Savija li bedu oko na{eg vrata i Neznawe o korenu bede Ili strah od revolucije, koja bedu ~upa Iz korena. Ko si ti drugo nego mi Ili si poseban, da na svojoj slabosti insistira{. Ko ka`e ja tvojim ustima, neko je drugi ne ti. Dok revolucija ne pobedi kona~no U gradu Vitebsku i u drugim gradovima, Nisi vlastita svojina. Tvojom rukom Ubija revolucija. Svim rukama Kojim revolucija ubija, ubija{ i ti. Tvoja slabost je na{a slabost Tvoja savest je rupa u tvojoj svesti Rupa na na{em frontu. Ko si ti. A Vojnik revolucije.

Premo{}ewe / 79

Hor @eli{ li dakle Da te revolucija razre{i naloga Za koji si preslab, koji mora izvr{iti Neko ili neko drugi. A /[Hor] Ne./ I ubijawe se nastavilo, licem prema kamenolomu Slede}eg jutra pred mojim revolverom seqak Kao pre wega wemu sli~ni u druga praskozorja Kao pre mene meni sli~ni pred drugim revolverima Na vratu hladan znoj: ~etiri borca revolucije On je izdao svom i na{em neprijatequ Na vratu hladan znoj, dok stoji pred drugim revolverima. Wemu sli~ne su ubijali I meni sli~ne ve} dve hiqade godina Na to~ku ve{alima konopima okovima bi~em kulukom Neprijateqi sli~ni mom neprijatequ, koji je i sopstveni neprijateq I moj revolver uperen u wegov potiqak sada Ja to~ak ve{ala konop okov bi~ kuluk Ja pred mojim revolverom licem prema kamenolomu Ja moj revolver uperen u moj potiqak. Znaju}i, mojom rukom ubija revolucija Iskorewuju}i to~ak ve{ala konop okov bi~ kuluk I ne znaju}i to, pred mojim revolverom ~ovek Ja izme|u ruke i revolvera, prsta i obara~a Ja rupa u mojoj svesti, na na{em frontu.

Hor Nije ti nalo`eno da ubija{ qude, ve} Neprijateqe. Jer, ~ovek je nepoznat. Mi znamo da je ubijawe posao Ali ~ovek je vi{e od svog posla. Dok revolucija ne pobedi kona~no U gradu Vitebsku i u drugim gradovima Ne}emo znati {ta je to ~ovek. Jer on je na{ posao, nepoznati Ispod maske, zakopan u blatu Svoje istorije, istinit ispod gube @iv u kamenu Jer revolucija kida wegove maske, otire Wegovu gubu, ispira iz okamewenog blata Wegove istorije wegovu sliku, ~ovek, sa Kanxom i zubom, bajonetom i ma{inkom, Izdi`u}i se iz niza pokolewa
80 / Poveqa

Kidaju}i svoju krvavu pup~anu vrpcu U bqesku istinskog po~etka spoznaju}i samog sebe Jedan drugoga po svojim razlikama Sa korenom iskopava iz qudi ~oveka. Va`an je primer, smrt ne zna~i ni{ta. A Ali u jeku bitke koja je uzimala I uzima jo{ uvek, stajao sam krvavih ruku, ja Vojnik i bajonet revolucije, I tra`io svojim glasom izvesnost. /[Hor] Da li }e ubijawe prestati, kada revolucija pobedi. Da li }e revolucija pobediti. Koliko jo{./

Hor Ti zna{ {ta mi znamo, mi znamo {ta ti zna{. Revolucija }e pobediti ili ~oveka ne}e biti Ve} }e nestati u ~ove~anstvu koje se umno`ava. I ~uo sam glas svoj kako govori Tog jutra kao i svakog jutra /[Hor] SMRT NEPRIJATEQIMA REVOLUCIJE / i video sam Wega koji je bio ja kako ubija Ne{to od krvi mesa I druge materije, ne pitaju}i za krivicu ili nevinost Ni za ime, ni da li je to neprijateq Ili nije neprijateq, a ono se vi{e nije pomeralo Ali onaj koji je bio ja nije prestao da ga ubija. Rekao je: /[Hor] Zbacio sam svoje breme Na potiqku mi vi{e nisu teret mrtvi ^ovek je ne{to u {ta se puca Sve dok se ~ovek ne digne iz ru{evina ~oveka./ I dok je pucao iznova i iznova Kroz raspuklu ko`u u krvavo Meso, u rasprsle kosti, glasao je Nogama protiv le{a. /[Hor] Bacam pod ~izmu to {to sam ubio, Ple{em po svom mrtvom u divqem ritmu Nije mi dosta da ubijem to {to mora da umre Da bi pobedila revolucija i prestalo ubijawe, Ve} ono ne treba vi{e ovde da bude, da i{ta bude I da nestane sa lica zemqe Da za one koji dolaze ~ist bude sto./ Hor ^uli smo wegovo urlawe i videli {ta je uradio, Ne po na{em nalogu, a nije prestajao da vi~e
Premo{}ewe / 81

Glasom ~oveka koji pro`dire ~oveka. Tada smo znali da ga je wegov posao potro{io I da je wegovo vreme isteklo i uklonili smo ga Neprijateqa revolucije, kao i druge neprijateqe I ne samo kao druge, ve} i kao vlastitog neprijateqa Znaju}i da je nasu{ni hleb revolucije Smrt wenih neprijateqa, znaju}i da travu jo{ Treba da ~upamo da bi ostala zelena. Ali on je zbacio svoje breme Koje treba nositi dok revolucija ne pobedi Na potiqku mu vi{e nisu teret mrtvi Koji pritiskaju dok revolucija ne pobedi Ve} je wegovo breme postalo wegov plen Zato revolucija za wega vi{e nije imala mesta I on sm za sebe vi{e nije na{ao mesta Osim pred pu{~anim cevima revolucije. A Sve dok me nisu uklonili s mog posla I oduzeli iz moje ruke revolver Dok su se moji prsti jo{ gr~ili kao na oru`ju Koje nisam ja, nisam video {ta sam uradio I dok me nisu uklonili nisam ~uo Svoj glas i ponovo jek bitke Koja je uzimala i uzima jo{ uvek. /[Hor] Ali meni sli~ni vode me sada do zida I ja koji to razumem, ne razumem. Za{to.

Hor Ti zna{ {to mi znamo, mi znamo {to ti zna{. Tvoj posao bio je krvav i kao ni jedan drugi Ali mora ga obaviti kao svaki drugi posao Neko ili neko drugi. A Uradio sam svoj posao. Vidite moju ruku.

Hor Vidimo da je tvoja ruka krvava. A I te kako. I glasnije od jeka bitke bilo je }utawe U gradu Vitebsku dugo jedan tren I du`i od mog `ivota bio je tren. Ja sam ~ovek. ^ovek nije ma{ina. Ubijti i ubijati, nakon svake smrti Isti nisam mogao biti. Dajte mi san ma{ine.

82 / Poveqa

Hor Dok revolucija ne pobedi kona~no U gradu Vitebsku i u drugim gradovima Ne}emo znati {ta je to ~ovek. A @elim da znam to sada i ovde. Pitam Ovoga jutra u gradu Vitebsku Krvavih ~izama na svom posledwem putu Koji vodi u smrt, na kojem nema vi{e vremena Svojim posledwim dahom sada i ovde Pitam revoluciju za ~oveka.

Hor Pita{ prerano. Ne mo`emo ti pomo}i. A tvoje pitawe ne poma`e revoluciji. Slu{aj jek bitke. A Imam samo jedno vreme. Iza jeka bitke poput crnog snega ^eka me }utawe.

Hor Ti umire{ samo jednom smr}u Ali revolucija umire mno{tvom smrti. Revolucija ima dosta vremena, nijedno Previ{e. ^ovek je vi{e od svog posla Ili ga ne}e biti. Ti vi{e nisi Tvoj te je posao potro{io Mora{ nestati sa lica zemqe. Krv kojom si isprqao svoju ruku Dok je bila ruka revolucije Mora biti oprana tvojom krvqu U ime revolucije, kojoj je svaka ruka potrebna Ali tvoja ruka vi{e ne. A Ubijao sam Po va{em nalogu.

Hor I ne samo po na{em nalogu. Tren izme|u prsta i obara~a Bio je tvoje vreme i na{e. Tesnac izme|u ruke i revolvera Bio je tvoje mesto na frontu revolucije. Ali kada se tvoja ruka sjedinila s revolverom A ti se izjedna~io sa svojim poslom I nisi vi{e svestan
Premo{}ewe / 83

Da mora biti obavqen ovde i danas Da ga vi{e ne bi morao obavqati niko drugi Tvoje mesto na na{em frontu postalo je rupa I za tebe na na{em frontu nema vi{e mesta. Zastra{uju}a je mo} navike, smrtonosno je sve {to je lako Duboko ukorewena u nama `ivi pro{lost Koju treba i{~upati iz korena Iz na{e slabosti ustaju mrtvi Koje treba pokopavati iznova i iznova Sebe same moramo predati svako sebe Ali jedan drugoga ne smemo se odre}i. Ti si jedan i ti si drugi Onaj kog si raskomadao svojim ~izmama Onaj koji je tebe raskomadao tvojim ~izmama Sebe si se odrekao, jedan drugog Revolucija te se ne odri~e. Nau~i da umre{. Sve {to ti nau~i{ uve}ava na{e iskustvo. Umri u~e}i. Ne odri~i se revolucije. A Odbijam. Ne prihvatam svoju smrt. Moj `ivot pripada meni.

Hor Ni{ta nije tvoja svojina. A [Hor] Ne}u da umrem. Bacam se na tlo. Dr`im se za tlo ~vrsto rukama, Zarivam se zubima ~vrsto u zemqu Koju ne}u da napustim. Vi~em.

Hor /[A] Znamo da je umirawe posao. Tvoj strah ti pripada./ A [Hor] [ta dolazi posle smrti./

Hor /[A] Upitao je jo{ i ve} je ustao sa zemqe Ne vi~u}i vi{e, i mi smo mu odgovorili: Ti zna{ {to mi znamo, mi znamo {to ti zna{ A tvoje pitawe ne poma`e revoluciji. Kad `ivot bude odgovor Neka pitawe bude dozvoqeno. Ali revoluciji je potrebno Tvoje Da za tvoju smrt. I nije vi{e pitao ni{ta Oti{ao je do zida i izgovorio komandu
84 / Poveqa

Znaju}i da je nasu{ni hleb revolucije Smrt wenih neprijateqa, znaju}i da travu jo{ Treba da ~upamo da bi ostala zelena./ A /[Hor] SMRT NEPRIJATEQIMA REVOLUCIJE./

Napomena Hajnera Milera MAUZER, napisan 1970. kao tre}i komad eksperimentalnog niza, ~iji je prvi deo Filoktet, a drugi Horacijevac, predstavqa kritiku teorije i prakse Brehtovih didakti~kih komada. MAUZER, varijacija na temu iz [olohovqevog romana Tihi Don, repertoarski nije komad, ekstremni slu~aj nije predmet komada, ve} se wime demonstrira kontinuitet normalnosti koji treba razoriti. Smrt, na ~ijem se preobra`aju u tragediji, odnosno potiskivawu u komediji, zasniva individualni teatar, funkcija je `ivota, shva}enog kao proizvodwa. Smrt je posao poput drugih, koji je organizovan od strane kolektiva i koji je istovremeno sredstvo da se kolektiv organizuje. DA BI NE[TO DO[LO NE[TO MORA DA ODE, PRVI OBLIK NADE JE STRAH, PRVA MANIFESTACIJA NOVOG JE U@AS. Izvo|ewe pred publikom je mogu}e ukoliko publika prema tekstu mo`e da kontroli{e glumu, a prema glumi tekst, ~itaju}i horske partije ili delove teksta prvog glumca (A), ili tako {to }e horsku partiju izgovarati jedna grupa gledalaca, a partiju prvog glumca druga grupa, pri ~emu onima koji ~itaju nije poznat drugi deo teksta, ili drugim sredstvima. Ukoliko se reakcije publike kontroli{u asinhronizacijom teksta i glume ili neidentifikovawem govornika i glumca, data podela teksta je promenqiva {ema, na~in i stepen varirawa je politi~ka odluka koju treba doneti u svakom pojedina~nom slu~aju. Primeri mogu}ih varijanti: Za odre|ene delove teksta hor prvom glumcu stavqa na raspolagawe izvo|a~a koji }e igrati prvog glumca (A1); svi ~lanovi hora, jedan za drugim ili istovremeno, igraju prvog glumca, dok ga A1 igra, prvi glumac preuzima odre|ene horske partije. Nijedan glumac ne mo`e u celosti da igra nekog drugog. Iskustva se mogu preneti iskqu~ivo kolektivno. Funkcija izvo|ewa je trening (individualne) sposobnosti da se stekne iskustvo. Drugog glumca (B) igra jedan od ~lanova hora koji nakon svog pogubqewa ponovo zauzima mesto u horu. Pozori{na sredstva treba koristiti sasvim proizvoqno, kao i rekvizite, delove kostima, maske, {minku itd. Samo na sceni grad Vitebsk predstavqa sva mesta na kojima je revolucija bila, jeste i bi}e primorana da ubija svoje neprijateqe.

Premo{}ewe / 85

HAJNER MILER (Heiner Mller, 19291995) pisac i dramaturg, uz Brehta, najzna~ajniji nema~ki pozori{ni pisac 20. veka i izraziti predstavnik postmoderne drame. Kritikuju}i Brehtov koncept, koji je uprkos efektima otu|ewa, ostao gra|ansko-racionalisti~ki usredsre|en na pojedince i wihove radwe, Miler pomera fokus na govorne ~inove. On je drski dramaturg koji intelektualno provocira publiku. Wegovi tekstovi su bezobzirno razobli~avawe navodnih istina i za ciq nemaju transponovawe poruke ili ideolo{ku indoktrinaciju, nego destrukciju uvre`enog na~ina razmi{qawa. Fragmentarnost forme i tehnika kola`a glavna su Milerova sredstva koja slu`e da se izbegne iluzijaindividualnosti i uka`e na raspar~anost sveta u kojem `ivimo. Na nivou jezika istu ulogu ima razarawe sintaksi~ke tvrdokornosti nema~ke re~enice. Uz Mauzera (Mauser, 1970), najpoznatije Milerove drame su Iznu|iva~ (Lohndrcker, 1956/7), Filoktet (Philoktet, 1958), Bitka (Die Schlacht, 1951), Hamlet ma{ina (Hamletmaschine, 1971) i Nalog (Der Auftrag, 1977). U prevodu na srpski objavqene su Hamlet ma{ina, Predeo sa argonautima, Nalog, Kvartet i Opis slike (u: Hajner Miler, Pet drama, Rogoz, Beograd, 1985, prevele Mira Erceg i Branka Jovanovi}) i Komad srca u antologiji Najkra}e drame na svetu, KOV, Vr{ac, 1999, u prevodu sastavqa~a antologije, Jovana ]irilova. Prevela s nema~kog i bele{ku sa~inila JELENA KNE@EVI]

86 / Poveqa