G O R I V N E E L I J E

I Z V O R I E L E K T R I N E E N E R G I J E
Stud. Predrag olakovi
BEOGRAD
Mart 2007.
ELEKTROTEHNIKI FAKULTET BEOGRAD
Dipl omski rad ment or- prof . dr. DUAN MIKI
SADRAJ
UVOD. 1
Uopteno o gorivnim elijama..1
Globalni energetski problemi....5
Predvianje daljeg razvoja....4
Obnovljivi i neobnovljivi alternativni izvori energije......7
ISTORIJA GORIVNIH ELIJA.8
ELEKTROHEMIJSKI ASPEKT GORIVNIH ELIJA.........12
TERMODINAMIKA GIROVNIH ELIJA.....15
ELEKTRINE KARAKTERISTIKE GORIVNIH ELIJA.....17
OSNOVNI TIPOVI GORIVNIH ELIJA.21
-GORIVNE ELIJE SA PROTONSKOM MEMBRANOM.......22
Princip rada...22
Karakteristike gustine snage i gustine struje.....23
Stek PEM gorivnih elija..24
Sistem potrban za normalno funkcionisanje PEM steka......24
Efikasnost PEM gorivnih elija........26
Primeri PEM stekova gorivnih elija27
-GORIVNE ELIJE SA DIREKTNOM KONVERZIJOM METANOLA.29
Princip rada...29
Poboljnje karakteristika DM gorivnih elija korienjem Naifon

-a.....30
Poboljanje karakteristika postignuto u kompaniji Toray Industries Inc..31
Primena DM FC....33
-GORIVNE ELIJE SA DIREKTNOM KONVERZIJOM ETANOLA...34
Princip rada...35
Primena DEFC36
-ALKALNE GORIVNE ELIJE....37
-GORIVNE ELIJE SA FOSFORNOM KISELINOM...........39
-GORIVNE ELIJE (BATERIJE) CINK-VAZDUH...........41
-GORIVNE ELIJE SA ISTOPLJENIM UGLJENIKOM.....43
-GORIVNE ELIJE SA VRSTIM OKSIDIMA........45
Uvod i princip rada...45
Reverzibilne SOFC.....46
DO SO FC....46
Primeri SOFC.....47
Gasifikacija uglja..48
-GORIVNE ELIJE NA UGLJENIK....49
Princip rada...49
Vrste goriva koje koriste...51
Energetski bilans...51
Gasifikacija uglja sa SOFC54
VODONIK KAO GORIVO....56
Dobijanje vodonika...57
Skladitenja vodonika...59
Bezbenost korienja vodonka......61
Cena vodonika..62
Distribucija vodonika........62
GORIVNA ELIJA KAO ELEKTRINI GENERATOR.63
Primena gorivnih elija u energetici64
Kua na gas..74
Generatori manjih snaga .....75
PRIMENA GORIVNIH ELIJA U MOTORNIM VOZILIMA77
Dosadanja dostignua i predvianje njihovog daljeg razvoja............78
Osnovna konstrukcija automobila na gorivne elije....79
Primeri nekih vozila na gorivne elije....82
Pumpe za dopunjavanje vodonika...86
Bezbednost skladitenja vodonika u vozilima.87
Autobusi na gorivne elije...89
PRIMENA GORIVNIH ELIJA U SVEMIRU.......95
1
UVOD
Uopteno o gorivnim elijama. Gorivna celija je elektrohemijski element koji troseci
vodonik (ili goriva bogata vodonikom) proizvodi elektricnu energiju. Tom prilikom ona
uzima i kiseonik (najcesce iz vazduha) koji joj je neophodan za rad i pored struje kao produkt
reakcije (kiseonika i vodonika) daje i vodu, a takode oslobada i toplotu. Ona proizvodi struju
dokle god joj se dovode reaktansi potrebni za reakciju tj. kiseonik i vodonik.
Gorivne celije su izmisljene pre vise od jednog veka, ali sve do skora nije postojala potreba za
njihovom sirom komercijalnom primenom. Cena nafte i uopste foslinih goriva bila je niska i
nije se razmisljalo o drugim izvorima energije. Ali danas kada je postlo jasno da njihovi
prirodni resursi i zalihe nece trajati vecno, i jos uz neprekidni astronomski rast njihovih cena,
potraga za alternativnim izvorima energije nikada do sada nije bila toliko aktuelna. Drugi
kritican faktor bio je ekoloske prirode jer sagorvanje fosilnih goriva vodi do rapidnog
globalnog zagrevanja i drugih ekoloskih problema. Usled svega ovoga namecu se alternativni
izvori energije, od kojih pored sunceve energije, energije vetra, iskoriscenja bio goriva i nekih
drugih , gorivne celije predstavljaju najperspektivnijeg kandidata.
Danas gorivne celije imaju vec siroku primenu u
svakodnevnom zivotu. Vise hiljada sistema sa gorivnim
celijama sirom sveta napaja razne objekte: bolnice, skole,
poslovne zgrade, hotele, aerodrome, fabrike,
obezbedujuci njihovo primarno elektricno napajanje ili
radeci kao dopuna nekog drugog elktro energ. sistema.
Sl i k a l ev o: PC- 25
el ekt rana na gorivne
elij e sa fosfornom
kiselinom ( PA FC) koj a
prover eno napaj a
elekt r inom ener gij om
r azne obj ekt e ir om
svet a.
Sl i ka desno:
Cela zgr ada T i m e 4
S q u a r e u New Yor ku,
snabdeva se elekt r inom
ener gij om iz sopst vene
elekt r ane na gor ivne
elij e.
Sl i k a: St ek gor ivnih elij a ( j edna g. . daj e
napon net o manj i od 1V zbog ega se vie nj ih
vezuj e redno u st ek r adi dobij anj a veih napona)
Sl i k a: Pr incip r ada gor ivne elij e.
Ki seon i k ( Vazdu h )
DC St r uj a
Vodoni k
Voda Topl ot a
2
Uopste gorivne celije su idealne za energetske sisteme bilo povezani u mrezu kao dopuna, ili
instalirani kao nezavisna mreza generatora. Neke zapadno evropske i americke kompaije
razvijaju elektrane na gorivne celije snaga i
vecih od 2MW koje su za sada uglavnom samo
demonstracijske prirode. One treba da pokazu da
pretvaranje goriva u elektricnu energiju moze da
se vrsi sa jako velikim stepenom iskoriscenja
(70%). Takode gorive celije ne proizvode buku, i
isto tako su ekoloski prihvatljive jer nezagaduju
zivotnu sredinu. Toplota koju oslobadaju
prilikom proizvodnje elektricne energije moze se
iskoristiti i u dodatne svrehe, kao naprimer
dogrejanje vode i prostorija objekta koji
elektricno napajaju.
Tehnologija gorivnih celija polako pocinje da
ulazi i u automobilsku industriju. Danas vec
skoro svi vodeci proizvodaci automobila imaju predstavljena vozila na gorivne celije od koji
se neka mogu kupiti i u klasicnoj prodaji. Dosta evropskih i svetskih gradovi poseduju takode
i stanice za dopunjavanje vodonka.
U nekim evropskim (i svetskim) metropolama kao sto su Barselona, Madrid, Porto,
Amsterdanm, Hamburg, Studgard, Luksemburg, Stokholm, London, na odredenim
destinacijama vec uveliko saobracaju autobusi na gorivne celije, demonstrirajuci svoj ekoloski
karakter. Takode brojna druga vozila, kao sto su naprimer viljuskari ili pomocna vozila na
aerodromima koriste motore na gorivne celije, i ocekuje se da ce ona ozbiljnije uci na trziste u
skorije vreme.
Sl i k a: Mercedesov aut omobil na
gor ivne elij e.
Sl i k a: Ekoloki Mini Mor is
dopunj ava vodonino gor ivo.
Sl i k a l evo: Ekoloki
aut obus na gorivne
elij e na ulicama
Londona.
Sl i k a: Elektrana sa gorivnim elijama u Essenu daje
250kW elektrine snage +180KW termalne snage.
Sl i k a l ev o: Vil j ukar
na gorivne eli j e u
upot r ebi.
Sl i k a dol e: Bus za
pr evoz put nioka na
aeredr omu, na g. .
Sl i k a: Volkwagen hymot ion,
aut omobil na gorivne elij e.
3
Gorivne celije sluze kao glavni generator elektricne energije za pokretanje i raznih drugih
sredstava, pocev od podmornica, lokomotiva, malih putnickih aviona, pa sve do upotrebe u
NASA-inom svemirskom programu gde se pored osnovne namene (generisanja struje
celokupnoj letelici) koriste i za dobijanje toplote i pijace vode u space shuttl-u.
Gorivne celije su nasle primenu i u hitnoj potrebi elektronske industrije prenosivih uredjaja,
koja vapi za potrebom povecanja kapaciteta njihovih sistema napajanja. U tu svrhu njihove
mogucnosti su velike; odlikuju ih jako male dimenzije sa veoma uvecanom snagom,
povecanim vremenom trajanja i vrlo brzim ponovnim dopunjavanjem (goriva). Jednostavno
se ili promeni kertridz ili samo dopuni gorivo (etanol), za razliku od par casovnog punjenja
klasicnih baterija.
Sl i k a: Lokomot iva na gorivne elij e. Sl i k a: Avion na gorivne elije.
Sl ik a: U- 31 j e prva od et iri podmornice klase 212 A
nemake mornarice koj a radi na gorinve eli j e.
Sl i k a: Gorivne elij e obezbeuj u
st ruj u za celokupan at l.
Sl i k e: Neki prenosivi ureaj i na gorivne elij e koj i pr et varaj u etanol ( supst ancu bogat u
vodonikom) u st ruj u.
4
Vodonicne baterije prenosivih uredaja imaju mnogo duze vreme trajanja (veci kapacitet)
posmatrano u odnosu na istu masu konvencionalnih baterija. U kontekstu prenosivih uredaja
rast potencijala gorivnih celija na trzistu je veoma realan, i vec se predvida u medijima i
raznim analizama da ce gorivne celije u buducnosti uzdrmati globalnu ekonomiju. Inace vec
su bilioni dolara godisnje investirani u njihov razvoj, i tehnicki dokazan produkt je blizu,
posebno u ovom sektoru (sektoru portabl uredaja), kao i u vojnom sektoru.
*
Predvianje daljeg razvoja. ndustrija gorivnih celija se trenutno suocava sa brojnim
problemima i barijerama u komercijalizaciji. Mnoge od njih su rezultat koriscenja platine i
drugih skupih plemenitih metala kao katalizatora u njima, i posledica su njihove velike cene,
oskudice, i nekih losih osobina goriva koje one koriste. Ogranicenja buduceg snabdevanja
platinom moze imati negativne ekonomske posedice: sto se vise gorivnih celija bude
proizvodilo, platina moze biti sve skuplja. Sa druge strane tehnologija radi na pronalazenju
materijala koji nece biti toliko skupi , a imace priblizno slicne, ako ne i iste karakteristike kao
platina, i u tom domenu postoji vec dosta razlicitih resenja.
Sto se tice goriva koje koriste gorivne celije sa platinom kao katalizatorom osnovni problem
je to sto je vodonik dosta neefikasan za transport, skladistenje i distribuciju s obzirom na
njegovo prirodno gasno stanje.
Sl i k a: Planir anj i razvoj korienj a gorivnih elij a koj i j e pr edst avio
US Depart ment of Energy.
Razv o j
Pr enos na t r t e
i r en j e n a t r t
Real i zaci j a H2 ek on omi j e
Sl i k a: Panasonic- ov lapt op na bat er ij e sa
gorivnim elij ama koj i moe nepreki dno
da radi i do 20sat i.
Prema scenariju
US department-a
of energy koji se
tice upotrebe
vodonicnog
goriva, prava era
vodonika bi
zapocela 2024
godine.
Sl i ka: Hit achi PDA na gorivne
elij e.
5
Globalni energetski problemi. Vecina zemalja sirom sveta suocice se sa ozbiljnim
nedostacima energije u bliskoj buducnosti. Velika potrosnja i porast broja stanovnika u svetu
primorace stanovnike velikog broja zemalja da se suoce sa problemom kriticnog smanjenja
zaliha domacih fosilnih energetskih izvora.
Trenutna energetska zavisnost vecine zemalja od nafte i njenih derivata zahteva znatne
ekonomske izdatke, i u buducnosti nagovestava negativne efekte na nacionalne ekonomije,
kao i na medunarodnu bezbednosnu situaciju. Prema podacima naftnih kompanija i prema
drugim nacionalnim statistickim podacima ukupna svetska potrosnja nafte iznosi skoro 4
milijarde tona godisnje, dok su ukupne rezerve oko 120-160 milijardi tona.
Prerada nafte ce dostici vrhunac izmedu 2005 i 2008 godine i uzimajuci u obzir ogranicenost
zaliha, sadasnje koriscenje fosilnih i nuklearnih goriva nece moci da obezbedi dugotrajno
snabdevanje i odrzivi razvoj. Zalihe fosilnih goriva brzo nestaju, a u roku od jedne ili dve
decenije vecina zemalja ce biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za
podmirivanje svojih energetskih potreba. Svakako razvoj novih tehnologija za eksploataciju
nafte i uglja je izvestan, ali uz povecanje ekoloskih, energetskih i ekonomskih izdataka koji ce
neminovno usloviti neprofitabilnost njihovog buduceg koriscenja. Usled koncentracije
energetskih resursa u samo nekoliko oblasti u svetu, koriscenje fosilnih goriva stvorilo je
Sl i ka: St anj e i predvianj a proizvodnj e gasa i naft e odreenih delova svet a.
B
i
l
i
o
n
a

b
a
r
e
l
a

g
o
d
i

n
j
e
Slika: Globalne potrebe za energijom.
0
Slika: Prikaz rasta svetske populacije po
godinama i procena do 2025.
G
l
o
b
a
l
n
e

p
o
t
r
e
b
e
z
a

e
n
e
r
g
i
j
o
m



(
i
n

p
e
t
a
w
a
t
t

h
o
u
r
s
)
Globalna potreba
za energijom
Zahtev za proizvodnjom
energije
Zalihe efosilnih goriva
6
sistem meduzavisnosti, tako da se drzave koje zavise od uvoza fosilnih goriva nalaze u
podredenim polozajima.
Sa druge strane, rezultat ovakve situacije je ne samo koncentracija energetske ekonomije, vec
konstantno povecanje cena energetske infrastrukture i
povecanje trgovinskog debalansa. Zemlje izvoznice
baziraju svoju ekonomiju iskljucivo na izvozu energetskih
sirovina sto dovodi do politicke, ekonomske i socijalne
nestabilnosti. Rasireno koriscenje nuklearnih i fosilnih
energetskih sirovina ugrozava ljudsku egzistenciju, jer ima
direktan negativan uticaj na zdravlje ljudi. Predvidene
klimatske promene, mogucnost nuklearne kontaminacije i
nereseni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u
nuklearnim reaktorima stvaraju dodatne probleme i
opasnosti.
Danas uglavnom stanovnistvo siromasnih zemalja najvise oseca negativne posledice
koriscenja neobnovljivih izvora energije, iako ne postoje ni tehnoloski ni fizicki razlozi za
odrzanje trenutnog stanja. Prirodni i tehnicki potencijal obnovljivih izvora energije dovoljan
je da zadovolji sveukupne energetske zahteve svetske populacije jer je njihov prirodni dnevni
potencijal 20.000 puta veci od dnevne potrosnje nuklearnih i fosilnih goriva. Kako se radi o
relativno mladim tehnologijama, postoji ogroman potencijal za njihova dalja tehnoloska
usavrsavanja i nove primene. Medutim industrija bazirana na fosilnim gorivima, a narocito
nuklearni energetski sektor, jos uvek dobijaju deset puta vece drzavne subvencije za
istrazivanje i razvoj od tehnologija obnovljivih izvora energije. U industrijalizovanim
zemljama samo 7% od ukupnog fonda za istrazivanje i razvoj odvaja se na obnovljive izvore
energije u poredenju sa 70% za istrazivanje i razvoj nuklearnih i drugih tehnologija. Jasno je
da se koriscenju obnovljivih izvora energije mora dati najveci politicki i ekonomski prioritet,
kako bi se izvrsila preorijentacija ka ovim izvorima energije i njihovom tehnoloskom razvoju.
Sagorevanje fosilnih goriva, narocito onih baziranih na nafti i uglju, predstavlja najverovatniji
uzrok globalnom zagrevanju, tj. stvaranju tzv. efekta staklene baste. Promena klimatskih
uslova predstavlja jednu od najozbiljnijih opasnosti za zemljin ekoloski sistem zbog moguceg
uticaja na proizvodnju hrane i kljucne procese koji stvaraju produktivnu prirodnu okolinu.
Zabrinjavajuci porast emisije ugljen dioksida u atmosferu, izmedu ostalih faktora, moze da
dovede do smanjenja zavisnosti od upotrebe uglja i ohrabri razvoj i koriscenje obnovljivih
energetskih tehnologija. Iako je upotreba fosilnih goriva po glavi stanovnika smanjena usled
Sl i k a: Jedan od zagaivaa i uzr onika globalnog zagrevanj a.
S
r
e
d
n
j
a

g
l
o
b
a
l
n
a

t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

u

C
Procena godinj eg porast a
globalne t emper at ure
Sl i k a: Nuklear na cent rala
Cat t enom.
7
mera ocuvanja prirodnih resursa, porast populacije u svetu dovodi do brzeg smanjenja zaliha
fosilnih goriva i povecanja globalnog zagrevanja. Takode je zbog istih razloga procena
trenutne energetske situacije u svetu ne adekvatna, odnosno zalihe fosilnih goriva su
verovatno precenjene.
S obzirom na sve navedene globalne probleme, alternativni izvori energije predstavljaju ne
samo alternativu u skorijoj buducnosti, vec i sasvim realnu potrebu bez koje sigurno nece
moci da se ispune norme koje namece moderan nacin zivota.
Obnovljivi i neobnovljivi alternativni izvori
energije. Alternativne izvore energije predstavljaju
sunceva energija, energija vetra, koriscenje bio
goriva, tehnologija gorivnih celija i druge. Vecina
ovih izvora energije su distribuirani energetski izvori
niske snage, sto podrazumeva da elektrane koje
koriste obnovljive izvore mogu da proizvedu
uglavnom do nekoliko desetina megavata elektricne
snage (velike termoelektrane ili nuklearne elektrane
mogu da proizvedu vise od 2.000 MW). Svakako,
mnogi od alternativnih izvora energije mogu se
koristiti i za izgradnju generatora velike snage. Od
velike vaznosti je sto su generatori pokretani obnovljivim izvorima energije ekoloski
neskodljivi. Na primer, moguce je postaviti solarne fotonaponske generatore na veliki broj
krovnih konstrukcija, ali je sasvim izvesno da velika vecina ljudi ne bi dozvolila izgradnju
termoelektrane ili nuklearne elektrane u njihovom bliskom okruzenju. Sa druge strane,
relativno niska snaga, visa cena i povremeno isprekidan rad predstavljaju nedostatke
generatora pokretanih obnovljivim izvorima energije, te ekspanzija njihovog koriscenja
zahteva inovativne ideje kojima bi se prevazisli ovi nedostaci. Hibridni sistem koji obuhvata
solarne fotonaponske module, vetar i gorivne celije, kompenzovao bi nedostatke generatora
iskljucivo na vetar ili sunce, jer oni ne rade kontinualno. Svakako postoji veliki broj nacina da
se moderne tehnologije iskoriste u cilju eksploatacije obnovljivih i alternativnih izvora
energije. Na primer, satelitski snimci se mogu koristitii za predvidanje kretanja oblaka i vetra
pruzajuci na taj nacin znacajnu informaciju za funkcionisanje i proracun solarnih ili vetro
generatora, kao i hidro elektrana.
Dakle, tehnologije obnovljivih izvora energije sve vise ulazi u globalnu upotrebu. I pored
raznih prednosti kao sto je npr. ekoloski karakter ona omogucava i nove izazovne naucno
istrazivacke projekte, kao i otvaranje novih radnih mesta za naucnike i inzenjere.
Sl i k a: Alt er nat ivni izvori ener gij e: ener gij a gorivnih elij a, vet r ogener at or i, solar ni sist emi.
Sl i k a: Solar ni sist em na kr ovu zgr ade.
8
ISTORIJA GORIVNIH ELIJA
1800-te godine britanski naucnici William Nicholson i Anthony Carlisle opisali su proces
razlaganja vode na vodonik i kiseonik tj. elektrolizu.
1839. Britanski naucnik William Grove je otkrio da je moguce napraviti struju obrnutim
procesom od procesa elektrolize. Kombinujuci metalne elektrode i tecnu kiselinu iz baterija
unutar vise staklenih tuba on je bio u mogucnosti da generise struju od 12A i 1.8V, koja je
bila dovoljna da demonstrira osnovni princip rada gorivne celije, ali nedovoljna da sluzi za
Slika: Originalni crteetiri gorinve elije sa tenom kiselinom britanskog naunika Williama Grove-a
Pola veka kasnije,1889. dva naucnika, Charles Langer i Ludwig Mond pokusali su da
projektuju prvi prakticni sistem za dobijanje struje na ovaj nacin, i nazvali su ga gorivna
celija. U ranim 1890-tim oni su razvili gorivnu celiju koja je transformisala ugalj ili karbon sa
jedne strane, i vazduh sa druge, u elektricnu energiju, a kao katalizator koristili su Platinu.
Ovo je bila prva gorivna celija sa cvrstim elektrolitom.
Odprilike u isto vreme C.Wright i C.Thompson su konstuisali slicnu gorivnu celiju, koja kako
su navodili mogla da radi u labaratoriji i daje malu kolicinu struje, ali za prakticnu upotrebu
ona je bila i suvise skupa.
Narednih 60 godina konstrujisan je veci broj razlicitith gorivnih celija, ali sve do 50 one
takode nisu nalazile nikakvu prakticnu primenu.
Sika:ema
gorivne elije
koju su
konstruisali
Ludwig Mond i
Charles Langer
bilo kakve prakticne primene.
9
1932. godine Francis Thomas Bacon pravi svoju prvu gorivnu celiju sa alkalnim elektrolitom,
a 1939. konstruise celiju koristeci elektrode od nikla. Kao elektrolit koristio je alkoholnu
smesu, a kao gorivo za elektrode cisti vodonik i kiseonik. 1959 uspesno konstrujise gorivnu
celiju od 5kW i sa svojim saradnicima demonstrira njenu primenu za lucno zavarivanje.
Francis Bacon i njegova 5 kW gorivna elija Prvo vozilo na gorivne elije, traktor Harry Ihriga
Iste godine (1959) Harry Ihrig izlaze svoj traktor na gorivne celije snage 20 konjskih snaga, i
to je prvo vozilo ikada napravljano koje koristi gorivne celije za napajnje elektricnog motora
koji pogoni vozilo.
Ova visoko efikasna tehnologija pravu prakticnu promenu imala je u svemirskom programu
Apolo, gde su odbaceni nuklearni reaktori, baterije i solarni sistem ili kao suvise rizicna ili
kao suvise teska resenja, i koriscena tehnologija
alkalnih gorivnih celija. NASA je izabrala gorivne
celije iz prakticnih razloga, kompaktne su za razliku
od baterija i solarnih ploca, i jos pored struje
proizvode vodu i toplotu sto je neophodno za
opstanak astronauta u svemiru.
Takode NASA je u svem. kapsuli Gemini koristila
gorivne celije General Electrica sa elektrolitom na
bazi taflona i impregniranom kiselinom, sto
predstavlja pretecu prvih PEM gorivnih celija.
Slike 1, 2: NASINA svemirska letelica iz programa Gemini Slika3: Plastina membrana
koristila je gorivne elije kako za generisanje elektrine koriena u gorivnim elijama
energije tako i za dobijanje iste pijae vode i toplote.
Sika gore: Gorivne elije su koriene
u svemirskom programu Apolo.
10
Takode svemirski program je pokazao da gorivne celije mogu biti korisne u raznim vrstama
vozila. Projekti iz 1960. od strane General Motorsa, Shell Oil-a, Union Carbide-a i Americke
vojske pokazali su da gorivne celije mogu da se koriste i u svakodnevnim vozilima, ali ipak s
obziirom da proizvode suvise malo snage za njihovu velicinu i da im je cena velika, jos uvek
ne mogu da budu alternativa vozilima koja imaju motore sa unutrasnim sagorevanjem.
Takode u to vreme u svetu nije postojala potreba za drugim alternativama, jer nafta je bila
jeftina i nije se obracala paznja na zagadenje sredine.
U ranim 70 interes za naftu i okruzenje je poceo da se menja. Nova agencija za zastitu
sredine opomenula je automobilske kompanije da zagadenje izduvnim gasovima postaje
veliki problem, i da ce zahtevati njegovu znacajnu redukciju u vozilima. Kriza nafte 1973
stavila je javnosti do znanja da konvencionalni izvori energije nisu vecni, i da ce cena nafte
stalno rasti. Tada je po prvi put javno mnjenje pocelo da razmislja o konceptu koriscenja
alternativne energije.
Tokom 80 ih mnoge nove efikasne alternativne tehnologije dobijanja elektricne energije su
pocele da se koriste, ali tehnologija gorivnih celija nije bila medu njima. Cena nafte se
stabilizovala, i automobilske komapanije su ucinile znacajnu redukciju u emisiji stetnih
gasova, tako da je u automobliskoj industriji bilo jako malo razmisljanja o novim vrstama
izvora energije. U isto vreme niko se nije bavio nekim tehnicim problemima koji su ostali
nereseni jos kod ranijih projekata gorivnih celija, pa je to ostala i dalje neprakticna tehnologija
nevidljiva za javnost.
General Motors putniki kombi na gorivne elije Shall-ov putniki automobil na gorivne elije iz `60
Union Carbide-nov motorcikl na FC Viljukar na gorivne elije Amerike vojske
11
Gorivne celije su ponovo isplivale na svetsku pozornicu 1993. godine kada je Kanadska
kompanija Ballard Power System predstavila i demonstrirala putnicki autobus napajan
novim sistemom gorivnih celija. Autobus je pokazao mnoga znacajna tehnicka dostignuca,
kao sto je naprimer vecu gustinu snage, iskoristljivost, itd. Ali njegovo najvece dostignuce
bilo je to sto je ucinio gorivne celije vidljivim i razumljivim za svetsku javnost, vlade zemalja
sirom svet i uopste globalnu industriju koja je imala velikih problema sa zagadivnjem okoline.
Od onda tehnologija gorivnih celija je eksponencijalno pocla da se razvija, i skoro sve vece
automobilske kompanije su za kratko vreme razvile prototipove vozila baziranih na Ballard-
oviom usavrsenju stekova gorivnih celija.
Mada su automobili na gorivne celije jos decenijama daleko od zauzmanja pravog mesta na
globalnom automobilskom trzistu, motori na gorivne celije nekih drugih vozila kao sto su
viljuskari, pomocna vozila na aerodromima, itd, se ocekuju da udu na trziste u skorije vreme.
Ocekuje se da ce vodonik skladisten u pakovanja Hydricity

zameniti na trzistu trenutno

najzastupljnije baterije na kiselinu u industrijskim vozilima 2007 godine.
General Hydrogen's Hydricity

Packs i Hydricity

gorivni sistemi
Slika: Ballard-ov autobus na
gorivne elije, koji je 1993.
ponovo vratio pau na ovu
vrstu tehnologije (tehnologiju
gorivnih elija).
12
Elektrto-hemijski aspekt gorivnih elija
Gorivna celija predstavlja elektrohemiski generator u kojem se odigrava direktna
konverzija energije oslobodne u hemijskoj reakciji izmedu gorivnih medijuma, obicno
vodonika (danas i mnogih drugih jedinjenja) i kiseonika (rede cisog, obicno uzetog iz
vazduha), u elektricnu energiju i toplotu.
Sustinsku strukturu svake gorivne celije cine dve elktrode ANODA i KATODA na kojima
se odigravaju respektivo reakcije redukcije i oksidacije elektrolita (nepropusne membrane)
koja omogucavajuci kretanje jona zatvara elektricno kolo i uspostavlja struju. Radi
jednostavnosti posmatracemo gorivnu celiju koja radi sa cistim vodonikom i kiseonikom.
U unutrasnjosti gorivne celije atomi vodonika u interakciji sa anodom (tacnije
katalizatorom) gube elektrone i postaju pozitivni joni H
+
(proces oksidacije).Oni napustaju
elektrodu i krecuci se kroz elektrolit idu ka katodi. Istovremeno oslobodeni elktroni se
gomilaju na krajevima anode zbog cega ona postaje negativno naelektrisana na svojim
izlaznim kontaktima. Kada se zatvori elektricno kolo preko nekog potrosaca, na katodi
molekuli kiseonika zahvatju elektrone koji pristizu sa anode vrseci redukciju, odlaze od
elektrode u formi jona
-
O
-
kroz elektrolit i rekombinuju se sa pristiglim jonima H
+
gradeci
vodu. Na taj nacin katoda na svojim izlaznim kontaktima postaje negativno naelektrisana, i
zahvaljujuci razlici potencijala izmedu oba izvoda elektroda uspostavlja se elektrican struja
u kolu.
Gasno difuzioni sloj
sa katalizatorom
Membr ana
Bipolar plate
Slika: Princin rada gorivne elije (radi preglednost komponente su horizontalno razmaknute)
vodonik
kiseonik
(Toplota )
Bipolar plate
13
Elektrolit (membrana kod PE g.c.) sa svoje strane omogucava jonsku struju kako
pozitivnih vodonikovih, tako i negativnih kiseonikovih jona, sprecavajuci jedino prolaz
elektrona. U zavisnosti od tehnologije gorivnih celija voda se moze stvarati kako na katodi,
tako i na anodi. Takode neke celije proizvode i gasove ugljen-monoksid i ugljen-dioksid.
Elektrode gorivnih celija su napravljenje od ugljenicnih
vlakana na cije zidove je rasprsen katalizator (obicno platina)
koji ima ulogu ubrzivaca procesa. Elektrode su mikroskopski
gledano izbrazdane, tj. na sebi imaju veliki broj pora radi
povecanja njihove povrsine. Vodonik i kiseonik neprestano
oblazu respektivno anodu i katodu sa suprotnih strana
elektrolita (propusne membrane) zahvaljujuci izbrazdanim
plocama bipolar plates, koje obezbeduju njihovo strujanje uz
elektrode.
Za rad gorivnih celija je obavezan izotermni rezim, pa se njihova temperatura mora
odrzavati konstantnom. To se postize sistemom za hladenje koji odvodi suvisnu toplotnu
energiju obezbedujuci tako i proces kogeneracije
1
. Gorivne celije bazirane na niskim
radnim temperaturama imaju i nisku reaktivnost ucesnika u reakciji, zbog cega je kod njih
obavezno prisutan katalizator (neki plemeniti metali i druga jedinjenja) koji izuzetno
inteziviraju reakciju.
Gorivne celije imaju jako slicnu, stavise skoro identicnu strukturu kao baterije, s tim sto se
kod njih aktivna materija neprekidno obnavlja i na taj nacin je proizvodnja elektricne
energije kontinualna, dok god traje dotok goriva i oksidansa. Takode poslednjih godina
g.c. su dale povoda da se preko izvedene tehnologije koristeci polimernu protonsku
membranu realizuju baterijski sistemi za skladistenje i peglanje pikova u distribuciji
elektricne energije kapaciteta vise stotina MWh i efektivnih snaga i do 250 MW.
1
koriscenje oslobodne toplote prilikom generisanja struje.
Slika1: Bipolar plates, ploe koje obezbeuju
strujanje vodonika i kiseonika uz elektrode
Slike 2 i 3: Neki oblici elektroda sa platinom
Slika
desno:
Gorivna
elija
rastavljena
na delove.
Slika: Gorivna elija manjih
snaga sa izvodima
Slika: Mikroskopski snimak preseka elektrode.
14
Moze se jos reci da je efikasnost jedne celije direktno vezana za stepen iskoriscenja
reagenata. Tako se definise stepen iskoriscenja (upotrebe) goriva, naprimer vodonika preko
desavanja na ulazu i izlazu.
in
consum
in
out in
H
H
H
H
H H
U
2
2
2
2 2
2

,
, gde je
2 H
U stepen iskoriscenja (upotrebe) goriva,
in
H
2
protok vodonika kroz ulazni
terminal,
out
H
2
protok vodonika kroz izlazni terminal.
Treba imati u vidu da gorivni medijum moze biti potrosen i derektno prolazkom kroz
membranu, tj. crossover efektom, ili kroz mehanicke gubitke sistema (izolacija,
dihtovanje, itd). Membrana inace treba da bude propusna za jone a nepropusna za gorivo,
ali usled njene nesavrsenosti ona gorivo delom propusta bez prethodnog razlaganja na
jone, koje onda pri prelasku na drugu stranu direktno reaguje sa kiseonikom i stvara vodu.
Ovaj nezeljeni efekat trosenja goriva sa naziva crossover efekat, i on zavisi od tehnoloskih
karakeristika matrijala membrane. Poslednjih godina on je znatno potisnut koriscenjem
specijalno patentiranog materijala za membrane Naifon

-a, kao i jos nekim drugim

tehnoloskim postupcima.
ANODA
KATALIZATOR
KATODA - KATALIZATOR
(ugalvnom) Iz vazduha
GORIVO
Polimerna
Elektrolitska
Membrana
VODA
Neiskorieni
VODONIK
Neiskorieni KISEONIK
Slika: Prikaz transformacija reagenata ( H
2
i O
2
) i njihovih kretanja u gorivnoj eliji
GORIVNA
ELIJA
15
Termodinamika gorivnih elija
Ovde ce biti objasnjenji termodinamicki procesi PEM gorivnih celija. Za druge tipove
proces je nesto malo drugaciji, ali principijalno isti.
Osnovna funkcija gorivnih celija sa membranom na bazi polimera (kao i drugih tipova
gorivnih celija) bazira se na hemijskom procesu oksidacije i redukcije. Spontana reakcija
oksido-redukcije ostvaruje se prelaskom elektrona iz jednog hemijskog jedinjenja u drugo.
Ako elektroni (iz vodonika) umesto da predu direktno u jedinjenje koje treba redukovati
(kiseonik), budu prinudeni da idu putem spoljasnjeg provodnika, uspostavice se strujno
kolo i izvrsiti odredeni rad. Na ovaj nacin energija proistekla iz hemijske reakcije, odnosno
energija izmedu pocetnog sanja reagenata (u ovom slucaju vodonika i kiseonika) i
zavrsnog stanja (vode), biva transformisana u elektricnu energiju.
Da bi se otkrila priroda te energije, i shodno tome kolicinu rada koju je moguce realizovati
polazi se od definicije slobodne energije (po Gibbs-u).
U gorivnoj celiji je izvrsena transformacija slobone energije u elektricni rad.
G E F n E
eff eff

, gde je n broj ekvivalnetnih molova elektrona koji ucestvuju u globalnoj reakciji (broj
molova elektrona za broj molova vodonika u PEM je 2), F je Faradejeva konstanta (96.487
C/molu), E
eff
elektromotorna sila na terminalima gorivne celije i AG je varijacija slobodne
energije. Dalje je:
S T H G
Ovo vazi na pritisku od 1atm i jedinicnim koncentracijama regenata. Za jednu PEM
gorivnu celiju napajanu sa vodonikom i kiseonikom koja proizvodi vodu u tecnom stanju,
usvajajuci reakciju reverzibilnom se dobija:
( )
mol
J
K mol
J
K
mol
J
S T H G 237200 2 . 163 298 285800
,
_

Pa je maksimalna moguca razlika na terminalima:
V
mol
C
mol
J
E
rev
229 . 1
96487 . 2
237200

,
_

, i vazi uz uslov da je elektricno kolo otvoreno (I=0). Kada se u kolu uspostavi struja u
sistemu se javljaju fenomeni polarizacije (kontra e.m.s.) koji dovode do povecanja
temperature (toplotni gubici) i shodono tome smanjuje se i efektivna razlika potencijala na
terminalima gorivne celije. U realnom slucaju pritisak i koncentracija nemaju vise
standardne vrednosti, pa se izlazna e.m.s. menja po zakonu Nernst-a:
j [ j [

,
_

2 2
0
1
ln
2
O H
F
T R
E E
16
Koje efekte izaziva promena pritiska i temperature videce se ako se izvrsi analiza varijacije
slobodne energije Gibss-a varirajuci temperaturu i pritisak:
F n
V
P
E
e
F n
S
T
E
T P



,
_

,
_

, gde je n i dalje broj molova za PEM gorivne celije, i ima vrednost 2; V je zapremina.
Ako podemo od pretpostavke da je finalni proizvod reakcije voda u tecnom stanju, i da je
entropija u reakciji izmedu vodonika i kiseonika negativna dobijamo da reverzibilni
potencijal celije opada sa porastom temperature za priblizno 0.84mV/C. Za istu reakciju
promena zapremine je negativna, pa se dobija da sa porastom pritiska raste i reverzibilni
potencijal celije. Sa druge strane porast temperature popravlja osobine celije, povecava
brzinu reakcije, smanjuje omsku polarizaciju, popravlja provodnost elektrolita membrane,
povecava fenomene transfera kroz PEM i povecava toleranciju na primese. Opet,
podizanjem radne temperature povecavaju se problemi korozije, degradiraju se elektrode i
nestaje elektrolit usled isparavanja.
Visoki pritisak stvara probleme materijalima od kojih je napravljana celija, sto zahteva
cescu kontrolu zaptivanja i kvalitetniju konstrukciju.
Faradejev zakon elektrolize glasi: Masa supstance proizvedene ili potrosene od jedne
elektrode proporcionalna je elektricnom protoku kroz celiju. Ekvivalentne mase razlicitih
supstanci bice proizvedene ili potrosene od jedne elektrode pri protoku unapred
definisanog elektricnog punjenja kroz celiju. Primenjeno na slucaj PEM gorivnih celija
lako se dolazi do relacije koja odreduje eletricnu struju i kolicinu potrosenog vodonika u
adekvatnoj reakciji:
1
]
1

1
]
1

1
]
1

mol
C
F
s
C
A I
s
mol
F
H
2
2
, gde je
2 H
F molarni protok vodonika, F faradejeva konstanta (96.487 C/molu). Dvojka
proizilazi iz cinjenice da se pri redukciji svakog mola vodonika oslobadaju po 2 elektrona.
*
17
Elektrine karakteristike gorivnih elija
Efektivna vrednost e.m.s. po formuli iz prethodnog odeljka je samo teorijska vrednost.
Svaka celija ponaosob ponasa se prema sopstvenoj kompoziciji i strukturi odredujuci
sopstvenu zavisnost izmedu njenog napona i gustine struje.
Kada se posmatra PEM gorivna celija, padovi napona u njoj su posledica sledecih
fenomena:
Ogranicenja kinetike pristupa katodi, koja izaziva velike padove napona posebno u
oblastima sa manjom gustinom struje (nezavisno da li se na katodi privodi cist
kiseonik ili vazduh).
Ogranicenja kinetike pristupa anodi, koje izaziva padove napona linearno
srazmerne gustini struje. Usled povecane elektro-oksidacije vodonika, povecava se
gustina struje a napon se smanjuje.
Ogranicene protonske provodnosti u sloju katalizatora i membrane (elektrolitu). U
slucaju katode (strane sa koje se dovodi kiseonik) omski gubici u membrani
predstavljaju najveci udeo u ukupnim gubicima u oblasti iskoristivih gustina struje.
Ogranicenja transporta masa na katodi, koji je izrazen pogotovo ako se radi sa
vazduhom. On izaziva brz pad izlaznog napona celije sa porastom gustine struje.
Ovi limiti u difuziji izazivaju pseudootpornicke efekte za niske nivoe struja, a
mogu izazvati i velika smanjenja ukupne struje u kolu, kod gustina struje visokih
intenziteta.
Usled potapanja katode, kada se voda proizvedena u reakciji ne odvodi efikasno
iz celije. Dolazi do nagomilavanja vode na elektrodi, i time se sve manje
iskoriscava kiseonik na njoj. Ovaj fenomen se ispoljava tipicno kod primene cistog
kiseonika jer se tada postizu ekstremne gustine struja, koje su nemoguce ako je
oksidans vazduh.
Evidentno je da skup svih problema na katodi uzrokuje najvece gubitke u padovima
e.m.s., dok su omski gubici usled otpora membrane dosta smanjeni zbog koriscenja
ekstremno tankih folija NAFIONA i drugih tehnoloski poboljsanih eketrolita. Katodina
kinetika (detalji dati Buthler Volmer-ovom jednacinom) demonstrira se pod
predpostavkom da su gubici na anodi zanemarljivi. Struja proistekla iz elektro-
hemijske reakcije zavisi ne samo od koncentracije reagenata, vec i od razlike
potencijala izmedu katalizatora i elektrolita.
18
Uopsteno geldajci, za PEM gorivne celije postoji tri vrste fenomena polarizacije,
polarizacija aktiviranja, omska polarizacija i polarizacija koncentracije.
Polarizacija aktiviranja (starta reakcije). Da bi jedna hemijska reakcija uopste mogla da
startuje porebno je da se savlada energetski prag, tj. tzv energija aktiviranja. Polarizacija
aktiviranja vezana je za brzinu hemijske reakcije i predstavlja potencijalnu razliku koju
treba prevazici da bi reakcija isla zeljenom brzinom. U slucaju elektrohemijske reakcije
njen iznos u voltima je:
mV
act
100 50
Ova potencijalna razlika definisana je Tafel-ovom jednacinom:
i
i
nF
RT
act
0
ln

, gde u koeficijent transfera elekt. naelektrisanja, i
o
gustina struje razmene.
Omska polarizacija. Ovaj tip polarizacije predstavlja pad napona usled omskih gubitaka u
sistemu. Ovde gubitke proizvode otpornosti elektroda koje se suprotstavljaju kretanju
elektronakroz njih. Takode sa druge strane materijal elektrolita (membrane) se
suprotstavlja kretanju jona kroz njega. Kako pretezu gubici u elektrolitu vidi se zasto se
islo na primenu ekstremno tankih protonskih membrana, a koje su jos mogle da garantuju
zaptivenost i nemesanje regenata. Gubici usled omske polarizacije izrazavaju se relacijom:
iR
act

, gde je i ukupna struja uspostavljanja u elektricnom kolu, R ukupna unutrasnja otpornost
celije.
Polarizacija koncentracije. Ova polarizacija vezana je za fenomene transporta masa koji
inhibiraju reakcije na elektrodama, i proistice iz neadekvatne brzine pristizanja reagenata
sa jedne, i oslobadanja od proizvoda reakcije u odnosu na zahteve za gustinom struje koju
treba celija da isporuci potrosacu sa druge strane. Polarizacija kojncentracije definise se
jednacinom:
Grafik: Radna karakteristika PEM gorivnih elija
0 0.5 1 1.5
Gustina struje (A/cm
2
)










e
.
m
.
s
.


(
V
)
1.4
1.2
1
0.8
0.6
0.4
0.2
0
polarizacija
aktiviranja
omska oblast
polarizacije
ukupni
gubici
polarizacija
koncentracije
rezerni napon elije E
r
=E
eff
19

,
_

L
act
i
i
nF
RT
1 ln
, gde je i
L
minimalna struja koja se postize kada radni gasovi sadrze veoma malu
koncentraciju reagenata.
Svi tipovi polarizacije odvijaju se i na anodi i na katodi, a efekat je takav da polarizacija
podize napon na elektrodi na kojoj se odvija reakcija oksidacije (anodi), a smanjuje ga na
elektrodi na kojoj se odvija reakcija redukcije (katoda), pa vazi sledece:
V
an
= E
an
+ |q
an
|, V
ka
= E
ka
- |q
ka
|
,gde q
an i
q
ka
predstavljaju sume polarizacija aktiviranja i koncentracije ispoljene na obe
elektrode. Konacno se dobija za razliku potencijala na izlaznim prikljucima gorivne celije:
V
gc
= V
ka
- V
an
Ri = E q
konc
q
om
- q
akt
Udaljavanjem od idealnih, teoriskih uslova eksplatacije sa naznacenim oblastima deistva
polarizacionih kontra e.m.s. prikazani su na tipicoj radnoj karakteristici napon-gustina
struje (grafik sa prethodne strane).
Koristeci vrednosti familije tacaka U-I grafika dobija se druga vazna karakteristika:
zavisnost gustine elektricne snage u funkciji gustine struje.
Iz ovih karakteristika se vidi da je obavezan rad gorivne celije u centralnoj linearnoj oblasti
karakteristike (U-I), gde se celija ponasa kao cista otpornost.
Polazeci od teoriske vrednosti e.m.s. koja je jednaka E
rezerno
=E
r
, moze se priblizna realna
vrednost na izlaznim terminalima izraziti kao (pri radu u omskoj oblasti):
E = E
r
- RI
pa je elektricna snaga koju celija moze da preuzme iz sistema:
P
ele
= E
r
I RI
2
Grafik: Zavisnost gustine snage od gustine struje gorivnih elija
Gustina struje (A/cm
2
)


G
u
s
t
i
n
a


s
n
a
g
a
polarizacija
__________aktiviranja
omska oblast
polarizacije
Maksimalna snaga
Pmax
polarizacija
koncentracije
Idealno
ponaanje,
rezistivna
oblast
20
Odavde se moze izracunati radna tacka u kojoj je snaga maksimalna, kao i uslovi za koju
struju i napon se dobija najveca snaga.
R
E
P
r
elk
4
2
max .
za sledece vrednosti struje i napona:
R
E
I
r
2
i
2
r
E
E
Takode i elektrohemijska efikasnost opada zato sto gorivna celija pod opterecenjem
pokazuje manju gustinu snage zbog efekata polarizacije koji se povecavaju sa porastom
gustine struje. Koeficijent korisnog deistva elektrohemijske reakcije (naponski koeficijent)
definise se kao odnos napona neopterecene celije i celije sa opterecenjem:
rev
V
E
V

Kompletna efikasnost gorivne celije sa protonskom membranom, pa i drugih tipova
gorivnih celija odredena je odnosom izmedu elektricne energije na izlazu i energije
oslobodene hemijskom reakcijom.
c v t gc

Termodonamicka efikasnost racuna se pod pretpostavkom da se sva elektrohemijska
energija pretvara u elektricnu, ili se racuna preko odnosa slobodne energije i varijacije
entalpije:
H
G
T

Iznos ovog koeficijenta korisnog deistva zavisi od stanja unutrasnjih reakcija u gorivnoj
celiji kao i od projektovane temperature. U idealnom slucaju kada cist vodonik reaguje sa
cistim kiseonikom postize se vrednost od 83% (pri standardnim vrednostima pritiska i
temperature 25C, 1 atm). Ona opada sa porastom temperature i stabilizuje se na vrednosti
od 78% na 100 C, sto je izazvano porastom entropije.
Koeficijent iskoriscenja goriva predstavlja odnos izmedu totalne kolicine reagenata
ubacenih u sistem i finalnih proizvoda reakcije. Ustvari to je odnos izmedu struje koju
celija stvarno daje u sistem (I
cons
) i struje koju bi celija generisala ako bi elektrohemijska
konverzija bila kompletna (I
m
):
m
cons
c
I
I
, gde se I
m
racuna po faradejevom zakonu: F
dt
dn
F
dt
dn
I
H e
m

,
_

,
_

2
2
, gde je n
e
broj ekvivalentnih molova elektrona ucesnika u globalnoj reakciji, n
H2
broj
molova vodonika prispelog u celiju, I struja, F Faradejeva konstanta (96487 C/molu).
Konacno vrednost za aktuelnu struju kroz kolo je:
F
dt
dn
F
dt
dn
I
cons
H
cons
e

,
_

,
_

2
2
Najbolju efikasnost imaju sistemi koji se napajaju cistim vodonikom i direktno idu u mrezu
preko energetskih pretvaraca, cija je efikasnost inace veoma dobra (postignuti su faktori
iskoriscenja i do 94-98%). Ako je vodonik proizveden po cistom postupku (elektrolizom)
onda se i sa ekoloske strane dobija najbolji efekat iskoriscenja.
Posebno interesantna karakteristika u eksplatacijei gorivnih celija jeste nezavisnost
efikasnosti od instalisane snage. Ona se nemenja u rasponu KW do MW iznosa, a isto tako
odrzava konstantnost u opsegu 30-100% radnog kaoaciteta.
Tip gorivne elije
Alkalne
PEM
Proton Exchange
Membrane
PA
Phosphoric Acid
MC
Molten Carbonate
SO
Solid Oxide
Elektrolit KON
Polimerna
membrana
Fosforna
kiselina
Li, Ka karbonat Dopirani Zirk.oksid
Radna T 60-120 C 70-100 C 160-220 C 600-650 C 800-1000 C
Katalizator Pt/Pd-Ni Pt/Ruten Pt Ni Nema
Gorivo
H
2
(99.9%)
H
2
,prirodni
gas iz
reformera
H
2
, svi
industrijski
gasovi
H
2
, gasovi iz
reformera
H
2
, gas iz
gasifikacije uglja,
ugalj
Oksidant
ist
kiseonik
Kiseonik iz
vazduha
Kiseonik iz
vazduha
Kiseonik iz vazduha Kiseonik iz vazduha
Elektrina
efikasnost
60% 40-60% 40-60% 45-55% 45-60%
Gustina
energije(mW/cm
2
)
300-500 300-900 150-300 150 150-270
Tehnoloki status
Sistemi
5-80kW
Sistemi
5-250kW
Postrojenja
(demo) do
11MW
Postrojenja (demo)
do 2MW
Stack
25-220kW
Vrene startovanja Minuti Minuti 1-4 asa 5-10 sati 5-10 sati
Primena
Svemirske
letelice,
mobilni
ureaji,
transport
Transport,
manji
rezidecijalni
generatori sa
kogeneratorom
Kogeneracija,
distribuirana
elektro
energija
Kogeneracija,
distribuirana elektro
energija
Kogeneracija,
distribuirana elektro
energija
Limit
podnoljivosti
neistoa u gorivu
0% CO
2
,
0% H
2
S
CO<10ppm
CO<1%vol,
50ppm
H
2
S,COS <1ppm,
HCI<1ppm,
NH
3
<1%vol.
H
2
S <1ppm,
HCL<1ppm,
NH
3
<1000ppm
Prednosti
Visoka
gustina
elektrine
snage
Bez problema
sa
materijalima i
korozijom,
dobra
otpornost na
CO
2
, brz start
Otpornost na
CO
2
, visoka
efikasnost u
sistemu
kogeneracije
Raspolae toplotnom
energijom visoke
temperature, visoka
efikasnost,mogunost
integralnog
reforminga
Raspolae toplotnom
energijom visoke
temperature, visoka
efikasnost,mogunost
integralnog
reforminga, netrba
katalizator
Mane
Ne podnosi
CO, CO
2

Zahteva
max ist
radni
medijum
Problemi sa
Co, H
2
O
Mala
tolerancija na
CO
Problemi sa
stabilnou
materijala, dugo
vreme startovanja
Materiajli toplotno
optereeni, dugo
vreme startovanja
Onovni tipovi gorivnih elija
22
Gorivne elije sa protonskom membranom
(PEMFC, PEFFC)
Princip rada. Ovaj tip gorivnih celija je specifican, i razlikuje se od ostalih tehnologija.
Karakterise ga posebna vrsta elektrolita, koji je u ovom slucaju ustvari specijalno
konstrujisana polimerna membrana plasticna folija. Ona ima odliku da je za elektrone
nepropusna barijera, a za jone maksimalno provodna.
Princip rada PEM gorivnih celija je
vrlo jednostavan:
Kada vodonik dode u kontakt sa platinom na
anodi, disocira se na jone H+ i elektrone:
2H
2
4H
+
+ 4e
-
Jonska membrana je nepropusna za elektrone, a
propusna za jone koji nastavljaju da se krecu
prema katodi gde se sa prispelim elektronima i
vazduhom rekombinuju tako sa se dobija voda:
O
2
+ 4H
+
+ 4e
-
2H
2
O
Ukupna reakcija u celiji je:
H
2(g)
+
2
1
O
2(g)
H
2
O
(l)
(g)-gasno stanje
(l)-liquid, tj. tecno stanje
Slika levo: Goriva celija
sastoji se iz vise slojeva,
posmatrano redom sa
leve strane:
Okvira za propustanje
vodonika, Pozitivnog bus
plate-a, Katode,
Protonske membrane
(elektrolita), Anode,
Negative bus plate-a,
Okvira za propustanje
vazduha.
Elektricna struja
Katoda (+)
pgm katalizator
Anoda (-)
TOPLOTA
VODA
bus plate
elektrode
vodonicni okvir elektrolit
Slika: Princip rada gorivne celije sa
protonskom membranom.
23
Postoji vise tipova materijala od koji se pravi polimerna membrana, a najzastupljeniji je
NAFION. Membrane od nafiona obicno imaju debljinu od 50 do 175 mikrona (50
mikrona je debljina lista hartje), i posto uvek mora biti vlazna izgledaju kao mokre
filmske trake.
Radna temperatura PEM gorivnih celija sa klasicnim polimer elektrolitima je 80
o
C , a
radi se na materijalima koji ce obezbediti radnu temperaturu i do 120
o
C, cime ce se
izbeci veliki problem zaprljanja katalizatora sa odredenim primesama (CO).
Obe elektrode su napravljene od ugljenicnih vlakana sa bezbroj supljina, na cijim je
zidovima rasprsen katalizator - platina (150-250g/cm
2
), koja je neophodna za
odrzavanje dinamike reakcija na elektrodama. Platina je ustvari katalizator koji ubrzava
ceo proces. Kriticna je strana sa kiseonikon, jer na 80
o
C bez katalizatora redukcija
kiseonika bi bila jako usporena, tj. na ovoj temperaturi ne mogu se bez pomoci platine
rekombinovati svi elektroni pristigli sa anode. Inace katalizator (platina) ucestvuje u
hemijskim transformacijama interagujuci sa reagentima, i stvarajuci kompleksne
meduproizvode koji se zatim dekomponuju stvarajuci finalne proizvode. Sam katalizator
tom prilikom ostaje netaknut.
U prvim celijama platina je u kompletnoj ceni uredaja ucestvovla sa 80%, i zato je ona
bila izuzetno visoka (1000 za 1m
2
g. celije). Danas se intenzivno radi na pronalazenju
mnogo jeftinijih i robusnijih mesavina, kao sto su (italijanska) sintetizovana platina na
bazi FeNiCO, koja je nuporedivo jeftinija.
Karakteristike gustine snage i gustine struje PEM gorivnih elija. Ako posmatramo
spoljnu karakteristiku PEM gorivne celije, vidi se da njen potencijal opada sa
povecanjem gustine struje. Posle nekog pocetnog naglog pada potencijala, sledi njegova
skoro linearna zavisnost. Povecanje njene snage u funkciji od gustine struje je skoro
parabolicna zavisnost. Za visoke gustine struje, blizu najvecih gustina snaga, potencijal
pocinje da opada ne linearno.
Gustina snage
Gustina struje
Potencijal elije i gustina njene snage u funkciji od gustine struje
Potencijal celije
24
Za protonske membrane je vazno da budu vlazne, jer tada one dozvoljavaju jonima H+
da prelaze na drugu stranu. Zato se radna temperatura treba odrzavati konstantnom na
oko 80
o
C da nebi doslo do kljucanja vode, tj. dehidracije membrane usled isparavanje
vode.
Popravljanje zaprljanja platine sa CO-om u poslednje vreme ostvaruje se ubacivanjem
cestica Ruterijuma u zajednici sa platinom.
Stek PEM gorivnih elija. Jedna gorivna celija proizvodi potencijal manji od 1V. Ali
povezivanjem individualnih celija u serije (stekove) dobija se napon pogodan za
prakticnu primenu. Celije su odvojene posebnim slojem koji je napravljen od elektricno
provodnog materijal, i koji je oblikovan tako da reaktansi imaju pristup elektrodama.
Slicni slojevi se mogu koristiti i za hladenje stekova, mada slojevi za razdvajene sami po
sebi vec imaju tu funkciju. Vrlo cesto stekovi imaju i sekciju za poveanje vlaznosti
gasova koji reaguju.
Jedna elija Stek gorivnih elija
Nepostoji odredeni broj celija u jednom steku. ali on se najcesce krece u opsegu od 10
do 100. Povrsina jedne celije obicno ima vrednost od 100 do 400 cm
2
(i ovde takode
nepostoji fiksna vrednost). Jedan stek moze da proizvede snagu od skoro 1W, pa sve do
100kW. Za stekove koji rade na H
2
i vazduh najvece gustine snaga su za sada reda
velicine oko 1 kW/l ili 1 kW/kg . Ova vrednost zavisi jako od uslova rada, kao sto su
pritisak reagenata, temperature, radnog napona, itd.
Sistem potrban za normalno funkcionisanje PEM steka. Gorivna celija zahteva stalno
hranjenje vodonikom i vazduhom da bi se kontinualno proizvodila struja. Tokom rada
gorivnih celija (steka) proizvodi se toplota, koja se mora nekako odvoditi. Inace da bi
stek normalno funkcionisao, njemu su potrebne odredene pomocne komponente. To su:
Kompresor ili duvalica koja treba da obezbedi strujanje vazduha na katodi.
Rashladni sistem (cooling circuit).
Odvajac vode, koji treba da ukloni dobijenu vodu sa katode.
25
Kontrolni sistem.
Sistem za snabdevanje dotoka goriva (vodonika).
Slika: Sve sto je potrebno da bi gorivna celija (stek) normalno funkcionisala.
Sistem za snabdevanje dotoka goriva moze da bude jednostavan cilindar koji sadrzi
kompresovani vodonik, i kontrolor pritiska. Koriscenje tecnog vodonika, ili metalnih
hidrida cini sistem nesto manje jednostavnim, posto mora biti obezbedena toplota za
rezervoar. Ako se umeto vodonika koristi hidrokarbon, sistem za snabdevanje gorivom
postaje mnogo komplikovaniji. U ovom slucaju je neophodan gorivni reformer i gorivni
preciscac, da bi se obezbedilo napajanje gorivnih celija vodonikom. Elektricna energija
koju proizvodi stek gorivnih celija moze da napaja invertor motora direktno. U nekim
slucajevima mnogo je atraktivnije koristiti sistem za skladistenje energije, kao sto su
naprimer baterije, super kondenzatori, ili fly wheel . Oni obezbeduju maksimalnu
snagu, koja moze biti potrebna tokom starta, ili tokom ubrzanja. Takode mogu biti
korisceni da apsorbuje energiju tokom kocenja. Kada se koristiti skladistenje energije,
ceo sistem postaje jako ozbiljan komplikovan hibridni sistem.
PEM gorivne celije zahtevaju vodonik za njihov rad . Kada se vodonik koristi kao
gorivo, sistem postaje relativno jednostvan, i dobijena efikasnost je optimalna. Medutim
sa vodonikom nije lako raspolagati, pa postoji mnogo problema vezanih za njega.
Da bi se izbegli problemi distribucije vodonika i njegovo on-board skladistenje, mnogi
predlazu koricenje tecnog hidrokarbonskog goriva. Ova goriva mogu da se pretvore u
vodonik, npr. u samom vozilu koriscenjem gorivnog procesora (gorivnog reformera i
gorivnog preciscaca). Vec neko vreme razmatra se da je mozda metanol najbolji
kandidat za gorivne celije vozila. Metanol se konvertuje u vodonik na temperaturama od
220-240C, proizvodeci gas koji sadrzi 3:1 odnos vodonika (H
2
) i ugljen-dioksida
(CO
2
). Trenutno metanol se pravi u velikim kolicinama iz prirodnog gasa, kao potrebna
zaliha za hemijsku industriju. U buducnosti se moze praviti metanol iz bio mase, cime bi
se produzilo postojanje motornih goriva (posle potrosenje svih resursa nafte i prirodnog
gasa).
Dovod goriva
(do anode)
Hladnjak
Ulaz vazduha
(prema katodi)
FC Stek
vodeni rezervoar i
razmenjivac toplote
Pumpa
Neiskorisceno gorivo
Razdvajac vode
Neiskoriscen vazduh
26
Efikasnost PEM gorivnih elija. Efikasnost kojom PEM gorivne celije konvertuju
vodonik u elektricnu energiju je proporcionalna naponu na kome celija radi. Kao prva
aproksimacija ova efikasnost je 80 posto napona celije. Tako ako je napon celije 0.7V,
njena efikasnost je 56%. Veca efikasnost se moze postici smanjivanjem struje celije, tj.
povecavanjem njenog radnog napona (videti grafik zavisnosti struje od napona celije).
Ovo takode smanjuje snagu celije. Kao posledica mnogo celija treba instalirati da bi se
proizvela snaga potrebna za odredene primene, a to uvecava troskove investicije.
Uopste, korisnik ima sledeca dva izbora:
Da instalira relativno veliki stek, koji zahteva velike troskove. Da radi sa
relativno visokim potencijalima individualnih celija sa velikom efikasnoscu. I
tada ce troskovi goriva biti manji.
Ili da instalira relativno mali stek, sa naravno manjim troskovima investicije. Da
radi sa relativno malim potencijalima individualnih celija sa smanjenom
efikasnoscu. I tada ce troskovi goriva biti veci.
Kao posledica potrosnje snage od strane vazdusnog komresora, rashladnih pumpi i
kontrolne opreme, efikasnost kompletnog sistema je manja nego efikasnost individualne
celije. U slucaju rada sistema sa vodonikom kao gorivom, treba uzeti u obzir i dodatne
gubitke usled procesiranja goriva (koriscenja reformera i precistaca), kao i cinjenicu da
je iskorisceno manje od 100% goriva. Ipak efikasnost takvog sistema se uvecava kada se
opterecenje smanji za 20% maksimalne snage. Ovo je potpuno drugacije od toga sta se
desava sa efikasnoscu motora sa unutrasnjim sagorevanjem (ICE), za koji efikasnos
opada sa smanjenjem opterecenja. Tako da se ne moze lako izjaviti da sistem sa
gorivnim celijama ima duplo vecu efikasnost od motora sa unutrasnjim sagorevanem.
Kvalitativni odnos efikasnosti i snage
manja snaga, veca efikasnost,
vece pocetne investicije,
manji troskovi goriva
veca snaga, smanjena
efikasnost , smanjene
pocetne investicije, veci
troskovi goriva
korisnik bira izmedu
sledeca dva izbora
E
f
i
k
a
s
n
o
s
t
Snaga steka
27
*
Evo nekoliko konkretnih primera stekova PEM gorivnih celija zastupljenih na ..
. svetskom trzistu, i nekih njihovih karakteristika:
Efikasnost u funkciji od koriscena (PEM FC protiv ICE)
Sistemi sa gorivnim elijama
Optimizovan motor sa
unutranjim sagorevanjem
Grad Kopneni putevi Autoputevi
Parazitini gubici
redukuju efikasnost
sistema
Slika: Stekovi PEM gorivnih celija nemacke firme Zentrum
fr BrennstoffzellenTechnik GmbH (ZBT GmbH)
Dimenzije: 22cm / 14cm / 16 cm (duzina (24 cells)
/ sirina / visina),tezina 3kg (24 celije), 50cm
2
aktivne
povrsine po celiji,prisilno vazdusno hladenje(ventilator),
maksimalna struja 25 A , nominalna snaga 300 W (24
celije)
Slika: Osnovni delovi PEM steka, bipolar
plates koje proizvodi nemacka firma Zentrum
fr BrennstoffzellenTechnik GmbH
(ZBT GmbH)
28
Nominalna snaga steka: 100W, 32 do 96V, Tip
gorivnih celija: PEM, Membrana: Nafion 111,
Gorivo: Vodonik visoke cistoce, Oksidant
Kiseonik (iz vazduha), stek od 96 celija,
Hladenje: Vazdusno (ventilator), Pritisak
vodonika: 250mbar, Pvrsina reagovanja
3.8cm2 po celiji Dimenzije: 110x110x110mm,
Tezina: 900 g, Tempera okoline: 5 to 40C,
Nema emisije toksicnih gasova. Tokom rada se
proizvodi mala kolicina vode, Cena: $2,669.00
Slika: Skolski primer PEM steka od 5 duplih gorivnih celija
koje rade na vodonik. Snage 5W , Povrsina elektrode 5 x 2
cells of 16 cm
2
, VisinaxSirinaxDuzina 100 x 200 x 400
mm, Tezina 2.3 kg, Cena $1,194.00
Slika: Okvir steka za 4 gorivnie celije koji kao gorivo
koristi cist vodonik i kiseonik koji uzima iz vazduha,
elektricne snage 13 W , 2.4V (4 x 0,7v), preporucenog
pritiska 18 psig H2, 20 psig O2, radne temp. 80C
,dimenzija 9x9 x4.5cm, tezine 0.85 kg, aktivne
povrsine elektroda 14.5 cm2; Cena $859
Snaga steka 1 1.4w (1kW na 16V, 1.4 kW na 14V),
stek sadrzi 24 PEM gorivne celije povrsine 245 cm
2
,
reaktansi: vodonik, preciscen vazduh; hladenje
vodeno, dimenzije 14cm x 24cm x 24cm.
P
o
t
e
n
c
i
j
a
l

s
t
e
k
a

(
V
)
S
n
a
g
a

s
t
e
k
a

(
W
)
Struja steka (A)
Karakteristike za 24 elije steka
29
Gorivne elije sa direktnom konverzijom
metanola (DMFC)
Princip rada. Gorivne celije sa protonskom membranom mogu se adaptirati tako da
direktno koriste metanol, i to su onda gorivne celije sa direktnom konverzijom metanola.
U tom slucaju one koriste rastvor metanola i vode kao gorivo, a dobija se struja, karbon
dioksid i voda. DM gorivne celij su sposobne da korist kiseonik dirktno iz vazduha, pa je
to naj jednostavnije resenje jer ga uzimaju iz okolne atmosfere. Kod njih se na anodi
katalizatoru izdvaja vodonik direktno iz metanola.
Njihova radna temperatura je od 60 C do 90 C, i imaju elektricnu efikasnost od 40%,
koja zavisi od temperature (sa povecanjem temperature povecava se efikasnost).
Proizveden je najnoviji tip membrane od polibenzimidazol-a (PBI), sa kojom se radna
temperatura podize na 125C -200C smanjujuci time gubitke katalize. Takode se ovim
resava problem odrzavanja stalne vlaznost povrsine membrane. Na visim temperaturama
se smanjuje opasnost od zaprljanja katalizatora Pt-Ru sa CO. Inace polibenzimidazol je
materijal opste namene (koristi se za vatrogasne uniforme), i on se u celiji nalazi
impregniran sa fosfornom kiselinom.
REAKCIJA NA ANODI:
CO3OH + H2O CO2 + 6H
+
+ 6e
-
REAKCIJA NA KATODI:
3/2 O2 + 6H
+
+ 6e
-
3H2O
H
2
O
KATALIZATOR
KATODA
VAZDUH (O2)
\\\\\
RASTVOR METANOLA
I VODE
KATALIZATOR
ANODA
Elektrina
struja
UGLJEN DIOKSID
(CO
2
)
membrana
Slika: Princip rada gorivne celije sa direktnomkonverzijom metanola
Sledece relacije definisu elektorhemijske reakcije na elektrodama i globalno u celiji:
30
DM gorivne celije razvijaju 50% manje CO
2
od tradicionalnog procesa sagorevanja
metanola. Postizu relativno dobre gustine snaga (300/500 mW/cm
2
). Kod celija vecih
snaga zbog problema probijanja metanola prema katodi obavezni su mesaci.
Poboljnje karakteristika DM gorivnih elija korienjem Naifon

-a. Kako su
gorivne celije polako ulazile u komercijalne svrhe, polimerna membrana je bila
ogranicavajuci faktor za poboljsanje njihove eksplatacije. Koriscenjem polimerne
elektrolitske membrane na bazi Naifon

-a, znacajno se poboljsavaju karakteristike DM

gorivnih celija.
Tokom procesa metanol ulazi u sistem preko anode, gde oksidira i generise ugljen
dioksid. Na katodi se odigrava suprotan proces, tj. proces redukcije. Ako metanol prode
kroz polimernu membranu, on takode oksidise na katodi, sto znacajno smanjuje
sveukupne performanse celije.
Poboljsanjem karakteristike selektivnosti propustljivosti membrane olaksava se prolazak
vode, a otezava prolazak metanola, cime se znacajno poboljsavaju karakteristike celog
uredaja (gorivne celije). Jedan od nacina da se poboljsa provodnost, a smanji propusnost
metanola je koriscenje komercijalizovanog Naifon

filma, kojim se stvara tanka

nepropusna barijera na povrsini.
Demonst racij a Crossover efekata
met anola u gor ivnoj elij i
Boj a pokazuj e koncent racij u metanola u elij i, crvena j e maksimalna, a plava je
kocent racij a met anola pri izlasku iz elij e, t j . ono metanola t o je ost alo
neapsorbovano. Prva slika pokazuj e kako se met anol t roi du kanala koj im se
kree kr oz gorivnu elij u, a na drugoj se demonst rira Crossover efekat , t j .
prelazak met anola na drugu st ranu bar ij ere ( barij era j e u ravani koj a sadr i dve
crne dui na drugoj slici, negde na sredini visin elij e; napomena konst ant no
t amnoplava boj a na dr ugoj slici ne predst avlj a met anol)
ovde met anol
ulazi u elij u
izlaze CO2 , voda i
neiskor ien met anol
boj a ukazuj e
na t roenj e
met anola du
elij e
vazduh
voda i
neiskorien
vazduh
st ruj a
31
Izlaganjem jos povrsinske strukture koja sadrzi Naifon

maloj dozi zracenja

elektronskim snopom (obicno se koriste naponi od 35kV), propusnost metanola se
uspesno redukuje za 50% u odnosu na slucaj kada se film netretira istim postupkom.
.
Poboljanje karakteristika polimerne elektrolitske membrane postignuto u
kompaniji Toray Industries Inc. Inzenjeri kompanije Toray ustanovili su da voda
unutar polimerne membrane postoji u obliku klastera, i da ona (membrana) nema samo
mogucnost provodnja jona nego kao sto je vec malopre receno i mogucnost propustanja
metanola. Dalje, sa paznjom na pokazanu strukturu polimera i vode unutar membrane
kompanija je uspesno uspela da razvije membranu u kojoj voda u polimeru doprinosi
samo jonskoj provodnosti, bez povecanja propusnosti metanola.
STRUKTURA NAFION-a
METANOL BARIERA
Gr af i k :
Odnos snage i
gust ine st ruj e
za gor ive
celij e koj e
kor iste Nafion
117 film,
pr e i posle
izlaganj a
elkt ronskom
snopu od
9.3C/ cm
2
EB - (Electron beam)
elektronski snop
S
N
A
G
A

(
m
W
/
c
m
2
)
GUSTINA STRUJE (mA/cm
2
)
POBOLJSANJA
POBOLJSANJA
Sl i k a: Met hanol Concent r at ion Demonst rat ing t he Met hanol Cr ossover Effect
32
On se zasniva na revolucionarnom postupku kojim se uvecava kontaktna povrsina
izmedu elektroda i propusne membrane. Time se znacajno poboljsava mogucnost
generisanja snage i trajnost, u poredenju sa postojecim fluorskim tipom membrane.
Ipak, namece se potreba razvoja novih tipova membrana koje nece bazirati transport
protona na prisustvu vode. Trenutno se radi na IMIDAZOLU, ne vodenom jonskom
propusniku, ali sa trenutnim problemima radnog veka postojanosti nekh njegovih
sastojaka.
KI SEONI K VODONI K UGLJENI K FLUOR SULFI DNA
KI SELI NA
VODENI
KLASTERI
POBOLJSANJE
KARAKTERI STI KA
POSTI ZE SE
POVECANJEM
KONTAKTNE
POVRSI NE
ELEKTROLI TSKA
MEMBRANA
JONSKA PROVODNOST
M
E
T
A
N
O
L

C
R
O
S
-
O
V
E
R
POSTOJEA
MEMBRANA
G
U
S
T
I
N
A

S
N
A
G
E
KONCENTRACI JA METANOLA (%)
Sposobnost generisanj a snage
Sl i k a: Neke karakt eri st ike nove membar ne
ELEKTRODE
ELEKTRODA
NOVA
MEMBRANA
POBOLJANJE
POSTOJEA
MEMBRANA
NOVA
MEMBRANA
G
U
S
T
I
N
A

S
N
A
G
E
Vek t raj anj a
VREME
POSTOJEA
MEMBRANA
NOVA
MEMBRANA
POSTOJEA MEMBRANA NOVA MEMBRANA
33
Primena DM FC. DM gorivne celije imaju znacajnu primenu sa aspekta mikro
konstrukcije. Mnogi proizvodaci imaju u ponudi jako efikasne gorivne celije koje su po
formi iste sa baterijskim ili akomulatorskim elementima, i koje sluze za pokretanje
raznovrsnih prenosnih uredaja za ko-
ELEKTRODE ELEKTRODE
mercijalne, profesionalne i vojne
svrhe. Princip napajanja mikro
generatora se zasniva na izmeni
istrosenog kertridza ( rezervoara
metanola ) sa punim.
drugim punim.
E
n
e
r
g
e
t
s
k
i

k
a
p
a
c
i
t
e
t
Vr eme ( sat i I )
Gr af i k : Poredenj e energet skog kapacit et a u
zavisnost i od vremena koriscenj a Li t ij um-
Jonske bat erij e (LI B) i gorivne celij e sa
direkt nom konverzij om met anola ( DM FC) .
LI B
kraj veka baterije
Slika levo: Gorivna celija napravljena u
institutu Frauhofer IZM (Frauhofer IZM je jedan od
vodecih instituta u polju sistemskih integrisanih
tehnologija, materijala i drugih oblasti).
Slike levo:
Tosibina
gorivna celija
sa direktnom
konverzijom
metanola,
izlazne snage
100mW
Slika dole: Prototip
kertridza gorivnih celija
za laptopove
DM gorivne celije imaju veliku prednost u odnosu na PEM, jer se izbegava problem
lagerovanja vodonika koriscenjem metanola, tj. njegvih kertridza.
Slika: DM FC stek sa 12
celija snage 24W
34
Gorivne elije sa direktnom konverzijom
etanola (DEFC)
Etanol je obnovljiv izvor energije, i predstavlja gorivo biljnog porekla sa jedinim
ispravanim kruznim prirodnim ciklusom. To znaci da kad bi se on koristio kao gorivo
postojao bi balans ugljendioksida u atmosferi, sto je predstavljeno na seldecoj slici:
Slika: Koriscenjem etanola kao goriva odrzavao bi se balans ugljen dioksida u atmosferi
Etanol je bistro bezbojno alkoholno gorivo koje se dobija iz secera zitarica kao sto su
kukuruz, secerne trske i psenice, a takode i iz kore krompira i pirinca. Posotoji nekoliko
nacina pravljenja etanola iz bio masa. Najcesce korisceni proces danas koristi kvasac za
fermentaciju secera i skroba iz biljaka.
kiseonik
ugljen
dioksid
voda
fotosinteza
celuloza
METANOL
ugljen
dioksid
Prema podacima RFA(USA), samo efekat mesanja standardnih goriva sa etanolom (cime
se smanjuje emisija stetnih gasova u atmsferu, i poboljsava karakteristika motora) smanjila
je emisiuju stetnih gasova na teritoriji Amerike u 2002. godoni za 4.3 miliona tona. To je
ekvivalentno neizlasku 636000 vozila na ulice u periodu od godinu dana.
35
Kao gorivo etanol ima jako dobre karakteristike: sigurno je, ne toksicno, moze da radi u
sirokom opsegu temperatura (-40C do 180C), ima rasirenu mrezu za distribuciju.
Princip rada. Gorivne celije sa direktnom konverzijom etanola su tehnoloski veoma
slicne gorivnim celijama sa direktnom konverzijom metanola (DM FC). Princip rada je
prikazan na sledecoj slici:
Na anodu se dovodi rastvor etanola i vode, gde etanol sa pristiglim jonima OH
-
pravi
jedinjenja CH
3
CH
2
OH, ugljendioksid i vodu, i jos oslobadaju dva elekrona koji se krecu
ka katodi (ako je strujno kolo zatvoreno). Na katodi vazduh (kiseonik) sa pristiglim
elektronima i vodom gradi malopre pomenute jone OH
-
koje propusta membrana
(elektrolit) ka anodi.
Elektricno kolo koje definise strukturu DE gorivnih celija je prikazano na sledecoj slici:
C
d,x
- Kapacitet duplog sloja (efekat razdvojenog naelektrisanja nosilaca na elektrodi i jona
u soluciji)
C
d,a
R
e
C
d,c
R
ct,a
W
a
R
ct,c
W
c
Indeksi:
a-anoda
c-katoda
Slika: Princip rada gorivnih celija sa direktnom konverzijom etanola
Etanol (C
2
H
3
OH)-Voda
CO
2
-Voda
Vazduh





K
a
t
a
l
i
z
a
t
o
r


M
e
m
b
r
a
n
a



K
a
t
a
l
i
z
a
t
o
r
A
n
o
d
a





K
a
t
o
d
a
Elektrina
struja
36
R
ct,x
- Otpornost transvera naelektrisanja (efekat razlicitih potencijala otvorenog kola i
potencijala na korespodentnoj elektrodi)
W
a
- Difuziona WARBURG impendansa (efekat frekvencije difuzionih perturbacija)
R
e
- Ekvivalentna unutrasnja otpornost membrane
(Merenja svih tehnoloskih parametara procesa u gorivnim celijama vrse se kompleksnim
spektroskopskim metodama.)
Zahvaljujuci koriscenju specijalno patentiranog
katalizatora PlatinoSinteticoTM(PtTM), mesavine
F
e
, Ni, Co (terrnarna) u obliku nano cevcica, koja je
mnogo jeftinija od same platine, poboljsana je
kataliticka aktivnost na elektrodama u raznim
tipovima gorivnih celija. Uz kompletnu oksidaciju
etanola C
2
H
6
O u CO
2
celija sa PtTM katalizatorom
obezbeduje 42-45% elektricne efikasnosti. Radna
temperatura je 30-60C. Izmerena gustina snage
65mW/cm
2
na 22 C i 140mW/ cm
2
na 45 C,
zavisno od goriva.
Slika: Skolski stek DE FC.
HYPERMEC

je jos jedan patentiran mateijal (jeftiniji od platine) koji se koristi kao

katalizator u gorivnim celijama koje trose alkoholna goriva. On se posebno slaze sa
EtOH i ethil glikolom (antifrizom) kao gorivom u gorivnim celijama. Za ethil glikol je
karakteristicno da moze da radi na vrlo niskom temperaturama (-40C), pa sve do 180C.
Znaci ima sirok opseg primene u kojem kao gorivo neisparava.
Primena DEFC. Gorivne celije sa direktnom konverzijom etanola, pored moguce
primne u automobilskoj industriji pretenduju i kao kandidati za koriscenje u prenosivim
uredajima. Baterije sa DE gorivnim celijama su dosta lakse i imaju znatno duzi vek
trjanja i kapacitet od dosada koriscenih bateriskih sistema. Takode vreme punjenja
goriva (ili menjanje kertridza) znatno krace traje od punjenja uobicajenih baterija.
Grafik:Test sa konstantenim opterecenjem Grafik: Gustine struje i snage DEFC
37
Alkalne gorivne elije (AFC)
Kod njih je elektrolit vodeni rastvor KOH, a elektrode su u jeftinijoj varijanti porozni nikl,
a u skupljoj Platina. Radna temperatura im je (kada je elektrolit Platina) od 60 do 100C.
Princip pokretanja cele reakcije zasniva se na visku OH
-
jona:
Na anodi vodonik reaguje sa OH
-
jonima oslobadajuci elektrone, koji kroz anodu i
spoljasnje kolo dolaze na katodu. Na katodi joni reaguju sa kiseonikom i vodom
proizvodeci ponovo OH- jone kako bi kompenzovali rekombinovane na anodi.
Sledece relacije definisu elektorhemijske reakcije na elektrodama i globalno u celiji:
NA ANODI: H
2
+ 2OH
-
2H
2
O + 2e
-
NA KATODI:
1
/
2
O
2
+ H
2
O +2e
-
2OH
-
REAKCIJA U CELIJI: H
2
+
1
/
2
O
2
H
2
O
Vidi se da se voda proizvodi na anodi dva puta brze nego sto se trosi na katodi. Osnovno
gorivo je vodonik, a neki upotrebljavaju i Idrazin (N
2
H
4
). Ove vrste gorivnih celija
neprihvataju CO
2
na katodi ni u tragovima, pa je ova tehnologija iako najstarija ostala
jedina koja zahteva cist vodonik i cist kiseonik. Radne temperature se krecu u sirokom
opsegu od 60 C pa sve do 250 C, na koliko bi radile u svemirskoj tehnologiji. Dobra
odlika im je brz start na hladno. Efikasnost je izuzetno visoka i krece se oko 70% pri
maksimalnoj snazi. Ali bez obzira na to skupi materijali za njenu izradu su uzrok njihove
ne masovne proizvodnje. Primenu ima samo u ekskljuzivnim programima kao sto su
APPOLLO, SPACE SHUTTLE, u vojnim podmornicama, gradskom prevozu (autobus
ELENCO inace danas vecina autobusa na gorivne celije koristi BALLARD-ove PEM
stekove). Takode ogranicavajuci faktor je nefleksibilnost u proizvodnji razlicitih goriva.
Vodonik
(H
2
)
Elektricna
Struja
Kiseonik
(O
2
)
Voda
i
Toplota
Anoda Elektrolit Katoda
38
Brzina procesa koji se odigravaju u gorivnoj celiji je takode i funkcija pritiska pod kojim
se reagenti (vodonik i kiseonik) dovode na elektrode.
Koliko je ovo stvarno kompleksan uredaj vidi se iz sledece blok seme gde su pored
ostalog predvideni specijalni precistaci vazduha kako bi se izbegao i najmanji rizik
zaprljanja skupocenog katalizatora Platine.
Sa slike se vidi da na kvalitetan odziv gorivne celije utice vise operativnih parametara, a
najbitniji su temperatura, pritisak gasa (gorivnog medijuma), kompozicija tj. kvalitet
gasa (prisutnost necistoca) i drugi.
Evo nekih primera alkalnih gorivnih celija:
kompr esor pr eciscavac CO2 vazdusni filter
ubacivac
STEK G.ELI JA
H2O vent ilat or
kondezat or
VODONI K
VAZDUH
KON
VODA
Slika: Blok sema funkcionisanja kompletnog sistema gorivne celije.
Slika levo: Aklalna g.c. LC200.
Stek po potrebi obezbeduje 3, 6 i
12v , 240w. Struja celije: 10A
max. (sobna temp),20A max. (70
C). Dimenzije: 230 (W) x 60 (L) x
180 (H) mm (4 celije)
)
Slika desno: POWERSTACK
MC250, stek alaklnih gorivnih
celija snage od 300 W 10 kW.
39
Gorivne elije sa fosfornom kiselinom(PAFC)
Kod njih se upotrebljava kao elektrolit fosforna kiselina (PO
4
H
3
) impregnirana u
matricnu strukturu SiC. Obe elektrode su od poroznog grafita. Radna temperatura celije
je od 180 - 210 C, zbog cega postoje veliki problemi sa korozijom i to ogranicava
fleksibilniji izbor materijala za primenu. Elektrode se prave od zlata, titanijuma ili
ugljenika, a katalizator je obavezno iz familije Pt (Platine). Kiselina u sistemu ne sme da
isparava, tako da je jedini medijum koji isparava voda.
Njihova velika prednost je ta sto nisu osetljive na prisustvo CO
2
, pa se mogu koristiti
razlicita goriva (gasni i tecni ugljevodonici, alkoholi, nekvalitetniji vodonik). Posto rade
ne temperaturama oko 200C idealni su generatori za kogeneraciju.
Slika: Osnovni princip rada PAFC
Sledece relacije definisu elektorhemijske reakcije na elektrodama i globalno u celiji:
NA ANODI: 2H
2
4H
+
+ 4e
-
NA KATODI: O
2
+ 4H
+
+ 4e
-
2 H
2
O
REAKCIJA U CELIJI: H
2
+ O
2
+ CO
2
2H
2
O + CO
2
Vodonik
(H
2
)
Elektricna
Struja
Kiseonik
(O
2
)
Voda
Anoda Elektrolit Katoda
Vodonikovi
joni
Potrosac
40
Namenjene su malim i srednjim pogonima, i postizu 40% elektricne efikasnosti.
Elektrane ovog tipa tipicno proizvode od 200-250kW, do maksimalno 1.3-40MW.
Radna temperatura od 200 C dovoljno je visoka da obezbedi upotrebu toplotne energije
koju generise gorivna celija za proces predgrevanja reformera gorivnih medijuma, npr.
prirodnog gasa, a isto tako da obezbedi (npr.) rezidencijalno zagrevanje prostorija.
Gorivne celije sa fosfornom kiselinom imaju vrlo specofican problem, odnosno tzv.
tehnicki singularitet: Na temperaturi od 45 C elektrolit se zgusnjava i povecava
zapreminu, pa se zbog toga ovi uredaji nesmeju rashladiti ispod ove temperature inace bi
doslo do naprezanja u konstrukciji steka i deformacije elektroda. Tako se postrojenja sa
PA gorivnim celijama uvek proizvode za stabilan rad, i u takvim uslovima eksplatacije
pokazuju maksimalna svojstva. Kada jednom startuju samoodrzivi su po pitanju svih
parametara, sto znaci da traze neprekidnu proizvodnju energije i sto manje zastoja. Kao i
kod alkoholnih gorivnih celija prirodni polozaj ovih vrsta stekova je horizo-
ntalni.bnmbnmbmb
bmbnb
Sa vise stotina instalacija sirom sveta koji napajaju naj razlicitije objekteje, agregat
PC-25 je prakticno naj zastupljenija aktivna tehnologija na trzistu.
Tehnologija PAFC je pokazala izuzetnu pouzdanost i trajnost. Veliki broj sistema
zadovoljio je do sada strogi zahtev neprekidnog rada (40.000 radnih casova) i znatno ga
premasio, teko da se u buducnosti ne predvida njihovo intenzivnije usavrsavanje.
*
Slika levo: ONSI PC-25 agregat sa gorivnim celijama na
fosfornu kiselinu snage 200kW.
Slika: Gorivna celija sa fosfornom
kiselinom snage od 4-7W, aktivne povrsine
25cm
2
, tezine 2kg, maksimalne radne
temperature 210

C.
41
Gorivne elije (baterije) cink vazduh (ZAFC)
Ova tehnologija omogucava prvo resenje u svet reciklaznog generatora elektricne
energije. Za njihov kontinualni rad treba obezbediti povremenu zamenu zasicenog
elektrolita i oksidisanog gorivnog medijuma anode (cinka). Konstrukcija je tako
izvedena da se dopuna goriva vrsi u radu, bez potrebe prekidanja snabdevanja potrosaca
elektricnom energijom. Gorivni medijum, u ovom slucaju cink moze se proizvesti u
velikim kolicinama, i poznat je jos od Leklanseove baterije. Cink je metal, nezapaljiv,
neeksplozivan, neotrovan, lakoobradiv, i predstavlja mnogo manje problema u svakom
pogledu u odnosu na vodonik kao gorivni medijum.
Svaka celija elektrohemijskog generatora
ZAFC sastoji se od zamenljive kasete
anodnog goriva u obliku cink granula
pomesanih sa elektrolitom kalijum
hidroksidom (KON). Kaseta se smesta u
sendvic izmedu redukciono efikasne
katode. Prolazeci kroz GAS (Gas
Difussion Elektrode) kiseonik iz vazduha
reaguje sa katodom generisuci hidroksilni
jon OH
-
, koji dalje krecuci se kroz
strukturu elektrolita reaguje sa metalnim
prahom vrseci oksidaciju u cink oksid uz
oslobadanje dva elektrona i toplotne
energije. Elektroni preko spoljasnjeg kola
zatvaraju eletrohemijski ciklus na katodi.
Hemijski procesi koji se odigravaju unutar celije su:
Na anodi: Na katodi: Ukupna reakcija:
Zn + 4OH
-
= Zn(OH)
4
2-
+ 2e
-
O
2
+ 2H
2
O + 4e
-
= 4 OH
-
Zn + O
2
= ZnO
Zn(OH)
4
2-
= ZnO + 2 OH
-
+ H
2
O
ZAFC generatori ostvaruju po celiji gustinu energije do 200Wh/kg, i gustinu elektricne
snage od 90W/kg mereno na 80% potrosenog kapaciteta. Ove vrednosti su
kompetitivne sa svim konkurentnim elektrohemijskim izvorima energije. Kada se gorivo
koje se nalazi u anodnoj kaseti potrosi, dovoljno je samo ubaciti drugu sa svezim
recikliranim cinkom i KON-om, i proces generisanja elektrice energije se nastavlja.
Interesantno je da je za rekombinaciju gorivnog punjenja potrebno izvrsiti impulsno
tretiranje sa sto vecim pikom struje, i da se u propisanom rezimu regeneracija izvrsi za 5
minuta. U vozila sa ZAFC ugraduju se novi uredaji refrigeri, koji na sebe preuzimaju
ulogu za regeneraciju, pa se na taj nacin tankiranje goriva svodi na preuzmanje odredene
kolicine elektricne energije na pumpnim stanicama ili u sopstvenim garazama.
Jedna od aktuelnih ideja u svetu je testiranje ZAFC generatora snage do 150kW i
kapaciteta do 350kWh za pokretanje medugradskog autobusa. Uspostavlja se hibridna
struktura, ZAFC kao osnovni izvor energije, superkapacitivnosti za ispomoc u vrsnim
Slika: Celija sadrzi
zamenljive anodne
kasete cinka.
Cink Anoda
Katode za
redukciju
kiseonika
KON
elektrolit
Separator
O2
iz
vazduha
42
operacijama i iskoriscenje kontraelektromotorne sile pri kocenju. Na ovaj nacin postizu
se odlicni rezultati, prakticno autobus se pretvara u trolejbus, ali bez obaveznih trola.
Gustina energije je mera koliko se energije
moze uskladistiti po jedinici tezine, i za vozilo
to definise radijus kretanja sa jednim
punjenjem. A gustina elektricne snage mera
nivoa snage koja se moze predati potrosacu po
jedinici tezine generatora, i za vozilo ona znaci
kvalitet ubrzanja. Visoki iznosi gustine energije
i snage omogucavaju transportnim sredstvima
koja rade na princiou ZAFC veliku autonomiju
i izvrsne performanse.
Americki standardi postavljaju za konacni cilj
da ove dve vrednosti (za nove elektrohemijske
izvor) budu respektivno 200W/kg i 400W/kg.
Komparacije radi, benzin ima gustinu
13000W/kg.
Sirom sveta se razvijaju razni sistemi sa gorivnim celijama metal-vazduh. Od interesa je
i primena aluminijuma kao gorivnog sredstva. Zbog svoje specificne tezine i opste
prisutnosti na trzistu, kao i usled specificne energetske vrednosti govori se cak i o
ekonomiji aluminijuma (pandam ekonomiji vodonika). I cink-vazduh i aluminijum-
vazduh su procesi koji se upravo obezbeduju patentima, tako da je jasna cinjenica da o
tehnoloskim detaljima, elementima proracuna i labaratorijskim mernim vrednostima
nema nikakvih detalja.
Slika: Modul gorivne celije ZAFC.
Broj celij 47, napon steka 67V,
operativni napon od 47-50V,
kapacitet 325Ah, energetske
kapacitivnosti 17,4kWh, Peek
power 8kW, tezina 88kg,
zapremina 79l, energy density
200Wh/kg, dimenzije
7 2 6 x 3 5 0x 3 1 0 mm
Slika: Elektricni autobus sa gorivnim
celijama ZAFC na ulicma Wasingtona.
Slika: Regenerativna ZA gorivna celija izlazne snage 1kW
Pumpa
Blower
Baterija
Invertor
Prednji Panel
Cink Regenerator
Cink, gorivni tank
Stek gorivnih
celija
43
H
2
(g) + O
2
(g) + CO
2
(g) H
2
O(g) + CO
2
(g)
Gorivne elije sa istopljenim ugljenikom (MCFC)
Ove gorivne celije rade na visokim temperaturama i pritiscima, i prakticne posledice
podizanja temperature u njima nisu samo pozitivne prirode. Takode, inteziviraju se i
problemi sa korozijom, komplikuju problemi sinterovanja i kristalizacije katalizatora,
pogorsava starenje i degradacija elektrolita. Maksimalna operativna temperatura za razne
tipove gorivnih celija odreduje se od slucaja do slucaja na osnovu termicke stabilnosti
odabranih materijala od kojih je realizovana celokupna struktura, kako pojedinacnog
modula tako i steka kao finalnog proizvoda.
Povecanje pritiska gorivnog medijuma u prostoru celije povlaci za sobom sledece efekte:
Dovodi do intenziviranja parcijalnih pritisaka reagenata na elektrodama
smanjujuci polarizaciju.
Poboljsava proces transporta i rastvorljivosti gorivnog medijuma u elektrolitu i
time takode smanjuje polarizaciju celije.
Smanjuje gubitke elektrolita (narocito tecog).
MC gorivne celije rade u rezimu
temperatura oko 650C, i kao elektrolit
je upotrebljena eutericka mesavina
Li
2
CO
3
/K
2
CO
3
. U odnosu na druge
tipove gorivnih celija sa tecnim
elektrolitima ove celije imaju prednost
jer odrzavaju konstantnu vrednost
kompozicije elektrolita za svo vreme
rada. Elektro hemijske reakcije u celiji
su oksidacija vodonika na anodi i
redukcija mesavine O
2
i CO
2
na katodi:
Anoda: H
2
+ CO
3
2-
H
2
O + CO
2
+ 2e
-
Katoda: CO
2
+ O
2
+ 2e
-
CO
3
2-
Globalno:
Slika: Osnovni princip rada MCFC
Kvalitet rada generatora MCFC zavisi od optimizacije svih komponenti ponaosob. To je
posebno znacajno uraditi za katodu koja mora da garantuje kataliticku aktivnost,
provodenje elektrona do lokaliteta reakcije, omogucavanje prolaska gasova do istih
lokaliteta, kondukcionu sabirnicu za elektrone proizvedene u elektrolitu. Zato je
optimalna struktura katode odredena kao bimodalna distribucija pora. Najsitnije pore
preplavljene su elektrolitom omogucavajuci neophodnu jonsku provodljivost, a isto tako
povecavaju maksimalno i povrsinu za reakcije. Najkrupnije pore ostaju otvorene i
omogucavaju prolaz gasova.
Vodonik
(H
2
)
Elektricna struja
Kiseonik
(O
2
)
Voda
i
Toplota
Ugljen-dioksid
Anoda Elektrolit Katoda
44
Dalje ce biti prikazane osnovne termodinamicke relacije za pritisak i temperaturu iz
kojih se mogu uvideti fundamentalne interakcije izmedju operativnih parametara
gorivnih celija sa istopljenim ugljenjikom. Kako je maksimalna kolicina elektricnog
rada koji jedna celija moze dati fiksirana varijacijom slobodne energije reakcije u celiji,
zavisnosti pogonskih karakteristika gorivne celije od temperature i pritiska direktno
proizilaze iz njihove varijacije slobodne energije.
( )
nFE G
V
P
G
S
T
G
SdT VdP G d
SdT VdP dG
TdS PdV dE
SdT TdS VdP PdV dE TS d dH dG
PV E H
TS H G
T
P
=
=

=
+
= +
+ + = =
+ =
=
0
; S
T
E
nF
P
=

;
nF
S
T
E
P

; V
P
E
nF
T
=

;
nF
V
P
E
T

=

Reakcija celije ima 0 < S . Sledi da e.m.s. opada sa porastom T.

Reakcija celije ima 0 < V . Sledi da e.m.s. raste sa porastom P.
Negativni uticaji porasta T na termodinamiku reakcija u celiji kompenzirani su
na neki nacin nizom prakticno pozitivnih manifestacija.
Joni se zahvaljujuci deistvu gradijenta koncentracije defundiraju od katode prema anodi
redukujuci se usput. Danas se radi na primeni trostruke kombinacije LiFeO
2
, LiC
o
O
2
,
NiO prema bloom-u gde prva kombinacija LiFeO
2
obecava da razresi probleme na
sasvim zadovoljavajuci nacin. Kako ove gorivne celije ne moraju dodavati reformer
nazivaju se i direktne gorivne celije. Vazna odlika ove tehnologije je to sto se vrsi
recirkulacija CO
2
unutar celije, tako da i sam CO
2
ucestvuje u procesu kao gorivo a
nebiva direktno izbacen u atmosferu. Generatori MCFC ostvaruju elektricnu efikasnost
od 60%. Inace koriscenjem i kogeneracije postize se fenomenalnih 88%. Ovom nivou
efikasnosti u generisanju elektricne energije na malim snagama neprilazi ni blizu ni
jedan drugi ortodoksni transformator energije. Samo na veoma visokim snagama, npr.
200MW ocekuju se u buducnosti specijalne keramicke gasne turbine sa efikasnoscu od
55-58%.
Prvi zakon termodinamoke
Zavisnost e.m.s. od temperature
Zavisnost e.m.s. od pritiska
45
Elektricna struja
Neiskori
sceno
gorivo i
voda
Anoda Elektrolit Katoda
Gorivo Vazduh
Gorivne elije sa vrstim oksidima (SOFC)
Uvod i princip rada. Gorivne celije sa cvrstim oksidima su trenutno vodeca tehnologija
i po tehnickim potencijalima i po mogucnostima aplikacija. Njihova radna temperatura
je veoma visoka i krece se u opsegu 800 1000C. Traze se resenja da se svi procesi
uspesno odigravaju i na 600C. Kod ovih vrsta gorivnih celija elektrolit je keramicka
struktura visokih performansi. Anoda je konstruisana od CERMET-a, metalizovane
keramike na bazi nikla, dispergovanog po stabilizovanom ZIRCONIU. Na katodi je
katalizator u obliku dioksida.
Procesne reakcije na elektrodama
i globalno unutar celije su:
Anoda: H
2
+ O
2
H
2
O+ 2e
-
Katoda: O
2
+ 2e
-
O
2-
Globalno: H
2
(g) + O
2
(g) H
2
O(g)
Slika: Slojevi konstrukcije planarne SOFC Slika: Struktura cilnidricne SOFC
Slika: Osnovni princip funkcionisanja SOFC Slika: Mikroskopski snimak preseka SOFC
Katoda
Elektrolit
Anoda
Bipolarana ploca igra kljucnu ulogu u realizaciji
SOFC. Ona mora odrzati tehnicke zahteve na
veoma visokoj temperaturi i u oksidaciono
redukcijskom okruzenju, a sa druge strane pruziti
milionsku otpornost prolasku elektricne struje
kroz strukturu.
Tok struje
Gorivo
Gorivo
Ponavljanje
celija
Vazduh
Interconnections
Anoda
Elektrolit
Katoda
Interconnections
Anoda
Interconnections
Elektrolit
Vazdusna
elektroda
Tok vazduha
Gorivna elektroda
46
Intenzivna istrazivanja u polju konstrukcionih materijala, katalitickih struktura, procesa
cija su resenja ostvarila efikasnije agregate sa gorivnim celijama iskoristile su i
konkurentske tehnologije. Pogotovu su opste prihvacena REFORMER resenja u svim
predprocesima napajanja parne i gasne turbine radnim medijuom. Izrada kriticnih delova
gasnih turbina od specijalnih keramika koje su implementirane u strukturi SOFC dovodi
turbo generatore u oblast visokih energetskih efikasnosti, ali iznad svega proizvodi opstu
korist jer se svim ovim postupcima postize znacajno smanjenje polucija.
Reverzibilne SOFC. One su najznacajnije unapredenje u polju primene vec vazece
superiorne tehnologije. Rade na principu koriscenja celija sa parom kao oksidantom i
gorivom (razni ugljevodonici u gasnom stanju) kao sredstvom za elektrolizu, a bez
posebnog izvora elektricne energije. Drugi deo sistema koji je fizicki spregnut sa prvim
preuzima ulogu dodatnog podizanja potencijala za elektrolizu, radeci kao standardna
SOFC. Ovo je sasvim nova vrsta kogeneracije i moze direktno uticati na aktiviranje H
2
ekonomije. Generisati H
2
na ovaj nacin daje povod razmisljanju o sopstvenom napajanju
automobila.
DO SO FC. Vrlo znacajno tehnolosko unapredenje (2004. godine) gorivnih celija sa
cvrstim oksidima je DOSOFC (Direct Oxidation Solid OxideSOFC)> Sustina je u
promeni strukture anodne konstrukcije. Dvostruka uloga Nikla menja se tako da bakar
ostvaruje elektronsku provodnost, a Cerium (Ce
2
O
3
) startuje kao pouzdani katalizator
oksidacije. Elektroda Cu Ce
2
O
3
mnogo bolje podnosi direktne aktivnosti sa
ugljevodonicnim gorivom, a najveca prednost u odnosu na NiC jeste podnosenje
sumpora u gorivu vece od 500ppm. Na ovaj nacin redukuje se kompletan inzenjering
gorivne celije i ona postaje mnogo fleksibilnija na primenu razlicitih vrsta goriva, tj.
postaje mnogo jeftiniji i atraktivniji generator.
Nova tehnologija firme Franklin u obliku DOSOFC generatora elektricne energije
iskljucuje upotrebu reformera i uvodi direktno u gorivnu celiju najrazlicitije oblike
gasnih i tecnih gorivnih medijuma (nema potrebe za odsumporavanjem, i netrazi vodenu
paru za odrzavanje hemijske reakcije). U 90% upotreba goriva daje efikasnost zavisno
od goriva u proseku 56%.
Slika: Radne karakteristike SOFC u zavisnosti od medijuma.
47
Slike levo:
Primeri stekova
SOFC gorivnih
celija.
Slika desno:
Solid Oxide Fuel
Cell, TuffCell.
Na prethodnom grafiku su predstavljene radne karakteristike gorivnih celija sa
reakcijama na 800C tehnologije SOFC u modu SOFEC i to za mesavinu vodene pare
(10%) sa vodonikom, vodene pare (27%) sa syngasom, ili vodene pare (50%) sa
metanom. Ventilirani vazduh sluzi kao oksidant u SOFC modu. Mesavina vodene pare
od 90% sa vodonikom koristi se kao oksidant u SOFEC modu.
Veoma je atraktivna alternativa da se pomocu reverzibilne SOFC u modu elektrolize sa
protokom goriva (SOFEC) dobije cist vodonik za primenu na licu mesta, kao pumpna
stanica za vozila na vodonik, ili za direktno napajanje rezidencijalnih kapaciteta
(distributivno napajanje potrosaca), prikljucujuci se na vec razudene nacionalne mreze
distribucije prirodnih gasova, ili jos ekonomicnije koristeci obnovljive energetske
resurse iz bio masa.
Iz blok seme koncepta SOFC-SOFEC se vidi da je SOFEC elektrohemijska celija vrlo
slicne strukture kao vec opisana SOFC, sa izuzetkom sto je oksidant na katodnoj strani
vodena para umesto kiseonika. Princip rada je taj da kada vodeni medijum pocne da
struji anodnom stranom celije zapocinje se disocojacija vodene pare na vodonik i
kiseonik. Zajedno sa zaostalom vodenom parom disocirani vodonik napusta katodu
SOFEC. Izlazeca struja se razdvaja usled kondenzacije vodene pare formirajuci cisti gas
vodonik. U ovom procesu gorivni medijum generise hrmijski potencijal kao supstituciju
elektricnog potencijala konvencijalno koriscenog za odrzavanje elektrolize. Za
ostvarivanje vece kolicine vodonika dodaje se elektricna energija iz vec aktivne SOFC.
Reakcija na katodi: H
2
O H
2
+ O
2
Reakcija na anodi: 2CH
4
+ 3H
2
O CO
2
+ CO + 7H
2
; CO + O
2
CO
2
Takode se u sistemu desava i rekombinacija: H
2
+ O
2
H
2
O
Kao gorivo se tipicno primenjuju prirodni gas iz lokalne mreze ili syngas dobijen
gasifikacijom uglja sa kompozicijom: Syngas:55.8%H
2,
11.1%Co, 5.9%CO
2
, 27.2%H
2
O.
Slika: SOFC (solid oxide fuel cell) jstek
sa 20 pojedinacnih celija.
Slika: Stek gorivnih celija tokom nisko
temperaturnog testa.
48
Gasifikacija uglja. Ugalj je najrasprostranjeniji fosilni izvor energije i energenata. Na
njegovoj primeni su u funkciji najsnazniji jedinicni parno turbinski agregati, ali
njegova intenzivna primena u lozistima (stotine hiljada megavata sirom Planete)
katastrofalno ugrozava zivotnu sredinu. Zato principijalna sema gasifikacije (i prelaska
na cistije i daleko efikasnije nove generacije gasnih turbogeneratora elektricne energije,
snage iznad 200MW po jedinici) kao i logicna posledica: ozivaljavanje primene Fischer
Tropsch-ove metode liquifacije uglja koja iz nje proistice najmanje je sto bi
savremena civilizacija mogla ostaviti u naslede generacijama koje dolaze. Ostaviti naftu
kao plemenitu sirovinu za vitalne tokove procesne industrije , a okrenuti se uglju
upotrebom cistih tehnologija, kao visokoefektivnom rezervoaru energija i energenata uz
najmasovniju podrsku i eksplataciju svih mogucih alteranativnih izvora.
Slika: Principijalna sema gasifikacije uglja.
49
Gorivne elije na ugljenik (DCFC)
Jos 1896. dr.W.Jacques je patentirao metod konvertovanja ugljenika u elektricitet. Oni
su uspesno izvedeni tek 1973. na Stenford Univerzitetu. U toku 90 napravljene su prve
funkcionalne celije sa jedinjenjem NAOH kao elektrolitom, a za gorivo su koristile
cvrsti grafit.
Danas postoji vise pristupa u realizaciji ove tehnologije. Preovladuje resenje sa
istopljenim ugljenikom kao elektrolitom, a kao gorivo su moguce razlicite varijante
preciscenog (rafinisanog) uglja, gasa od uglja. Inace sto je neuredenija kristalna resetka
ugljenika, to se lakse oslobadaju elektroni, i koeficijent korisnog deistva je veci.
Princip rada. DCFC gorivna celija generise elektricnu energiju reakcijom ugljenika i
kiseonika, i kao sto je vec receno sto je veci nered u strukturi resetke ugljenika, to je
veca elektricna efikasnost.
Slika: Osnovni princip DC gorivne celije koja direktno koristi ugalj kao gorivo.
Slika: Princip rada DCFC gorivne celije.
50
Tabela levo:
Iskoriscenje
goriva i
ukupna
efikasnost
DCFC
SARA
(deklaracija
proizvodaca).
Slika: Presek i izgled DC gorivnih celija. Realna celija (60mm
2
). Oblik zasecenog cilindra je izabran iz
sasvim prakticnih razloga zamene elektrolita usled zasicenja sa pepelom.
Grafik: Zavisnost napona celije i gustine snage u
zavisnosti od gustine struje.
Slika: Mikroskopski presek celije.
Elektrohemijski procesi koji se odvijaju u DC gorivnim celijama su:
Reakcija na katodi: O
2
+ 2 CO
2
2 CO
3
2-
Reakcija na anodi: C + 2 CO
3
2-
3CO
2
+ 4e
-
Globalno gledano: C + O
2
CO
2
51
Grafik: Cena/kW prema gustini
snage kW/m
2
za razne kvalitete
uglja.
Slika: Odredivanje globalne cene celog DCFC postrojenja.
Slika: Opste usaglaseni tehnoloski put od sirovine do konacnog proizvoda prema zahtevu: maksimalna
efikasnost transformacija, maksimalna ekoloska odgovornost.
Navedeni podaci o cenama odnose se na Americke proizvodace u 2004. godini.
Vrste goriva. Moguca goriva koja koristi DFCF su: Cvrsta goriva (Carbon blacks,
graphite, glassy carbones, cokes, even coal, woods and other biomass), tecna goriva
(benzin, dizel, kerozin i alkoholi) i gasovita goriva ( vodonik, prirodni gas i propan).
Energetski bilans. Reakcija ugljenik kiseonik atraktivna je iz dva razloga. Najpre u
okviru elektrohemijske reakcije u gorivnoj celiji ne desava se skoro nikakva promena
entropije. Ako dode do znacajnijeg smanjenja entropije znaci da celija postaje sve vise
grejac a manje elektrogenerator. U idealnom slucaju konverzija elektrohemijske energije
ugljenika pri reakciji sa kiseonikom u gorivnoj celiji bila bi oko 100%! Druga
karakteristika koja je zaintrigirala istrazivace je konstantnost elektro motorne sile!
Maksimalan napon E
o
ne degradira u procesu konzumiranja ugljenika, sto znaci da
protok goriva ne menja e.m.s.! Ako postavimo radnu tacku u realni radni rezim (struju
os 100 mA/cm
2
) moze se racunati na 80% elektricne efikasnosti. Gubici su uglavnom
vezani za fenomene polarizacije na elektrodama i na unutrasnjoj otpornosti celije.
Na duge staze gorivne celije se namecu kao energetski agregati prvog izbora za
konverziju unutrasnje energije ugljevodonika i tzv. SYN gas, mesavine H
2
, CO, CO
2
i
vode. Vodonk treba proizvesti koristeci obnovljive izvore energije i to ce olaksati sam
transver energije. SYN gas je osnovni proizvod gasifikacije uglja i biomasa, i on je
obnovljiv izvor energije.
U reakciji u kojoj se stvori vise gasnih jedinjenja nego sto se potrosi, kao sto je
C
(s)
+ O
2(g)
CO
(g)
(b1)
52
Slika: Blok sema energetske transformacije gorivne celije sa ugljenikom.
entropija raste, pa je AS>0. To proizvodi siroke reperkusije za efikasnost celije u kojoj
relacija (b1) definise globalnu reakciju. Koeficijent korisnog deistva konverzije ukupne
energije (q) jedne elektro hemijske celije definise se kao odnos slobodne energije (AG)
i entalpije (AH) hemijske energije:
H
G

= (b2)
AG je maksimalna energija koja se moze konvertovati u elektricni rad, AH je totalna
hemijska energija uskladistena u gorivu. Kao sto smu generalnom razmatranju
termodinamike gorivnih celija videli vazi izraz AH = AG - TAS , tako da (q) mozemo
izraziti i kao:
H
S T
H
S T H

= 1 (b3)
Kao je AS > 0 i AH < 0, sto proizilazi iz (b1) iz relacije (b3) se dobija za koeficijent
korisnog deistva vrednost veca od 100% (veca je od Carnotove vrednosti efikasnosti)!
Taj slucaj je vec dobro poznat, ali i zanemaren da se u procesima sa AS > 0 toplota
moze konvertovati u snagu sa efikasnoscu koja nadmasuje Carnotovu vrednost. Ovaj
proces u DCFC nije u suprotnosti sa drugim zakonom termodinamike, jer imamo slucaj
procesa sa negativnom promenom entropije u interakciji sa procesom koji karakterise
pozitivna promena entropije. U granicnom slucaju reverzibilnog procesa rezultirajuca
promena entropije je nula. Toplota transformisana u snagu je TAS (AS > 0), a u jednoj
standardnoj gorivnoj celiji proizvedena reverzibilna toplota je - TAS (AS < 0). Vrednost i
AH i TAS proracunate iz relacije (b3) za gas ugljenmonoksid date su u sledecoj tabeli:
T H TS
K kJ/mol kJ/mol -
600 -110.185 54.309 1.49
800 -110.949 71.450 1.64
1000 -112.021 88.240 1.79
1200 -113.245 104.551 1.92
Jasno je da jedna znacajnakolicina snage koja raste sa porastom temperature proizvedena
u DCFC dolazi do izraza TAS. To predstavlja znacajnu prednost gorivnih celija na
ugljenik u odnosu na druge tipove gorivnih celija, i toplotnih masina uopste.
H
DCFC Power
Q
53
Slika: Konfiguracija DCFC sa rastopljnim ugljenikom.
Slika: Blok sema DCFC sa SOFC i tipom elektrolita YSZ.
Teorijski maksimum energetske efikasnosti toplotne masine prema Carnotovom ciklusu
dat je izrazom:
1
2 1
T
T T
=
, gde su temperature respektivno: T
1
na vrelom ulazu gasa u sistem, a T
2
na hladnijm
gasnom izlazu. Kako je ocigledno T
2
<T
1
to je koeficijent korisnog deistva toplotne
masine uvek manji od 1.
Kao sto predhodna blok sema DFCF prikazuje, energija transformisana u snagu dodata
na hemijsku energiju celije oduzeta je od sistema u obliku toplote. Na prvom mestu ta
toplota potice od transformisne energije gubitaka usled polarizacije. Na taj nacin se vidi
da u ovom nasem slucaju, za DCFC k.k.d. veci od 1 nije protivan pravilu o
konzerviranju energije.
U gorivnoj celiji direktnog deistva sa rastopljnim ugljnikom kao elektrolitom za razliku
od konvencionalnog sistema, gasifikacije se nevrse u posebnom procesu. Ona je tu
integralni deo elektrohemijskih procesa u celiji i ne izaziva energetske gubitke proizasle
iz procesa sagorevanja uglja.
Proizvedeni gas ugljen-monoksid je koristan za druge hemijske procese, npr. za
proizvodnju SYN gasa, pa se ne mora koristiti kao gorivo u DCFC. U DCFC kao na
prethodnoj slici, u istopljenom ugljeniku su moguce sledece reakcije na anodi:
C + CO
3
2-
CO + CO
2
+ 2e
-
(b7a)
C + 2 CO
3
2-
3CO
2
+ 4e
-
(b7b)
sto zavisi od radne temperature celije i od potencijala. Specificna uloga upotrebljenog
rastopljenog ugljenika jeste da izvrsi kataliticko deistvo i ubrza oksidaciju cestica uglja
kao goriva
54
Slika: Sematski prikaz intagrisanog sistema za gasifikaciju uglja i oksidaciju CO u gorivnoj celiji DCFC
sa YSZ kao elektrolitom.
Slika: Sematski
prikaz intagrisanog
sistema za
gasifikaciju uglja i
oksidaciju CO u
gorivnoj celiji sa YSZ
kao elektrolitom sa
jedne strane i
istopljnim ugljenikom
sa druge.
Gasifikacija uglja sa SOFC. Razmatra se i primena SOFC tehnologije za ostvarivanje
ideje DCFC. Ovde je sasvim drugi elektrolit YSZ (ytria stabilised zirconia), koji je
veoma dobar O
2-
provodnik (10Sm
-1
) na veoma visokim temperaturama 700-1000C.
Ovde su reakcije na anodi date relacijom C + O
2-
= CO + 2e
-
. Prve testove na ovoj
konfiguraciji, u novije vreme, izvrsili su Nakagawa i Ishida. I u ovom slucaju
gasifikacija uglja kao goriva je sastavni proces same celije.
Toplotna energija proizvedena na anodi u elektrodnoj reakciji C + O
2-
= CO + 2e
-
iskoriscena je za internu gasifikaciju prema C + CO
2
2CO bez dodavanja energije
spolja u posebni gasifikator i bez dodatnih gubitaka. Prakticno se ovaj postupak moze
pretvoriti i u novi naziv same celije ICGFC (interna ugljena gasifikacija u gorivnoj
celiji). Ako iskombinujemo oblike prethodna dva primera, sublimiramo dva sistema
gorivnih celija u jedinstven novi, imacemo sledece reakcije
C +O
2
= CO E
0
(650C) = 1004mV (b8)
CO + O
2
= CO
2
E
0
(650C) = 1048mV (b9)
na ugljenicnoj anodi i na Co anodi respektivno. Prakticno realizovana gorivna celija,
bazirana na ovoj ideji je ustvari tubularna Westinghouse konstrukcija SOFC (100KW),
sa izmenama kao na sledecoj slici:
Ako se iz bilo kojeg razloga desi da CO ne bude aktivan na anodi, elektrohemijske
reakcije ce se ipak pokrenuti kod startovanja sistema sa prethodne slike. Ako je
inicijalno nesto kiseonika prisutno u gasifikatoru on ce reagovati sa gorivom (biomasa,
ugalj). Ako je ova reakcija dovoljno brza doci ce do smanjenja parcijalnog pritiska
kiseonika u gasifikatoru u odnosu na atmosferski pritisak. Tako se stvara gradijent
koncentracije O
2
za prolazak kroz YSZ cevnu strukturu. Prema tome, pokretacak sila za
55
Slika: Stek od dve ugljenicne gorivne celije DCFC.
Slike: Zavisnost gustine stuje u DCFC od efektivne povrsine elektrolita, i od velicine protoka
oksidanta..
transver kiseonika kroz cevasti oksid elektrolita je generisana. Ta aktivnost proizvodi
potencijalnu razliku (e.m.s.) na anodi i katodi.
Pokazano je da DCFC za koje je karakteristicno AS > 0 imaju markantne termodimna-
micke prednosti u odnosu na konvencionalne gorivne celije i toplotne masine (koje
karakterise AS < 0). Iznad svega DCFC su sistem sa samoregulacijom i sa mogucnoscu
da im efikasnost prevazide Carnotov linit. Istopljne soli kao elektrolit mogu posluziti
kao osnov za razvoj tehnologije DCFC.
Lako je zakljuciti kakve sve prednosti pruza sistem gde se ugalj interno gasifikuje, a iza
toga elektrohemijski transformise. Zato se na planiranju na duze staze obavezno mora
racunati na sisteme u kojima se sirovo gorivo uvodi u proces i od njegove toplotne
energije dobija na izlazu elektricna energija i SYN-gas.
Konstrukcija ciju smo koncepciju naglasili, integrisana ugljenicna gorivna celija koja
sadrzi gasifikator na bazi istopljenog ugljenika i MCFC ili SOFC, namece se kao
tehnologija izbora za simultanu proizvodnju toplotne energije, elektricen snage i SYN-
gasa.
Ove gorivne celije testirane su u vise verzija . Za tipove MARK II i MARK III na
sledecim slikama su prikazani grafici radnih karakteristika vezanih za ukupnu radnu
povrsinu elektrolita. Veca celija prouzrokuje znatno vece gustine struje.
56
Vodonik kao gorivo
jjjj odonik je najlaksi i najzastupljeniji element u celom kosmosu, on
..cini 90% svega sto postoji. Na zemlji je treci najzastupljeniji
element, i nalazi se u vodi i svim organskim materijama. Vodonik
postoji normalo u gasnom stanju, bezbojan je, nema ni mirisa ni ukusa, i
nije toksican.
Na sledecoj tabeli dat je uporedni prikaz energetske moci tipicnih
gorivnih medijuma za termo cikluse i cikluse gorivnih celija.
GUSTINA ENERGIJE
BENZIN (fl)
METAN (g/250 bara)
METANOL (fl)
VODONIK (MgH
2
)
VODONIK (MetalHidrid)
VODONIK (fl / -273C)
VODONIK (g/300 bara)
OLOVNI AKUMULATOR
9.43
11.06
5.05
4.42
0.60
2.78
0.88
0.06
13.33
15.42
6.37
3.06
0.20
40
0.66
0.03
Kada se cist vodonik koristi kao gorivo gorivnih celija, efekasnost sistema je najveca. Tada se
kao produkt dobija voda i oslobada toplota. Koriscenjem svih drugih supstanci bogatih sa
njime smanjuje celokupnu efikasnost sistema, i pored vode i toplote mogu jos da imaju
minimalnu emisiju i nekih drugih supstanci.
Vodonik moze da pokrece i danasnja konvencionalna vozila sa motorima na unutrasnje
sagorevanje i to uz njihove minimalne modifikacije. Tada on sagoreva u pravom smislu te reci
(u gorivnoj celiji ne sagoreva vec hemiskim putem proizvodi struju pa je zato efikasonst
veca). Kada gori samo sa kiseonikom, oslobada energiju u obliku toplote i jedni produkt je
voda bez ikakvih stenih materija. Pri gorenju sa vazduhom, dobijaju se i neki steni oksidi
(NO
x
), ali u mnogo manjoj meri nego pri sagorevanju bezina, dizela ili prirodnog gasa. Posto
ne sadrzi ugljenik ipak se ne oslobadaju ugljen-monoksid i ugljen-dioksid, i na taj nacin ne
uticu na globalno zagrevanje planete.
PREMA ZAPREMINI (kWh/L)
(g- gas fl-fluid, tenost)
PREMA TEINI (kWh/kg)
GORIVNI MEDIJUM
V
1kg vodonika sadrzi odprilike istu energetsku vrednost kao i 1 galon (bure) benzina.
57
Slika: Jednostavan nain demonstriranja elektrolize, tj. dobijanja istog
vodonika i kiseonika.
Princip elektrolize - dobij anje H2 i O2 iz
vode proputanjem struje kroz elektrode.
Takode vodonik moze da zameni dans najcesce korisceni preirodni gas za grejanje domova.
Vodonik se u industriji intenzivno koristi za proizvodnju amonijaka, metanola, benzina,
raketnog goriva, Takode se koristi za proizvodnju vestackog dubriva, stakla, vitamina,
kozmetike, poluprovodnickih kola, sapuna, sredstva za ciscenje, pa cak i margarina i putera.
Proizvodnjom vodonika iz uglje-vodonika mogu se dobiti ugljenicna vlakna koja su cak oko
10 puta jaca od celika
Dobijanje vodonika. Vodonik se danas najcesce dobija u rafinerijama iz foslinih goriva
(prirodnog gasa, ugalja, nafte), kao i iz bio-goriva razlicitim tehnoloskim postupcima. Takode
se dobija elektrolizom vode. Elektroliza vode je vrlo jednostavan hemiski proces. U vodu se
stave dve elektrode, anoda i katoda koje su povezane sa elektricnim izvorom jednosmerne
struje (anoda vezana za pozitivan kraj izvora, a katoda za negativan). Kroz vodu se zatvora
strujno kolo i uspostavlja elektricna struja. Kao posledica obrazovanja jona na spoju elektroda
i vode na katodi ce se oslbadati vodonik a na anodi kiseonik.
Evo jednog vrlo jednostavanog nacina za demonstriranje ovog jednostavanog procesa. Sve sto
je potrebno je baterija, recimo neka jaca npr. 9V, nesto malo zice, dve olovke (zaostrene na
oba kraja) i posuda sa vodom. Cim se olovke prikace na bateriju (preko grafita kao
provodnika) , a naravno njihovi vrhovi su potopljeni u vodi, na njima ce poceti da se stvaraju
mehurici. Na olovci koja je povezana na pozitivan pol baterije tj. anodi oslobadace se
kiseonik, a na negativnom kraju tj. katodi vodonik.
Za masovniju proizvodnju vodonika na principu elektrolize danas se koriste elektrolzeri,
uredaji koji su po principu i konstrukciji jako slicni gorivnim celijama, ako ne cak i isti kada
je gorivna celija reverzibilna (tada gorivna celija) moze da radi u oba smera dovodenjem
vodonika i kiseonika generise se struja, a takode i povezivanjem njenih krajeva na izvor
elektricne energije generisu se vodonik i kiseonik).
Slika: Regenerativna gorivna elija od 2W, radi i
kao elektrolizer i kao gorivna elija.
Slika: 15 kW PEM electrolyzer koji radi pri pritiscima
do 400psi vodonika i kiseonika.
58
Za dobijanje 1kg vodonika elektrolizom potrosi se otprilike oko 50kWh sa efikasnoscu od
70%. Takode se dosta energije potrosi i za komprimovanje dobijenog vodonika. Pritisak od
5.000psi se pokazao kao najbolji balans izmedu cene i efikasnosti. Za sabijanje 1kg vodonika
na taj pritisak potrebno je uloziti 5 - 7.5kWh elektricne energije, a za sabijanje jos na
7.000psi potrbno je 15% vise elektricne energije.
Vodonik se naj jeftinije moze proizvoditi iz obnovljivih izvora, koriscenjem sunceve energije
i energije vetra. Vetro-generatori i solarne celije generisu struju pomocu koje elektrolizer
proizvodi vodonik koji se dalje skladisti u rezervoare ili direktno predaje potrosacu.
Inace sve komercijalne elektrolize zahtevaju sto je moguce cistiju vodu, jer sto je njena
necistoca veca cesce se menjaju filteri. Vecina komercijalnih elektrolizera koristi PEM
princip (isti onaj koji se koristi u gorivnim celijama), i ako voda koja se razlaze ne bi bila
dejonizovana sistem bi se brzo zapusio. Jedini nacin da se koristi morska voda za elektrolizu
je da se prethodno destiluje.
U Sjedinjenim Americkim Drzavama danas se vecina vodonika dobija iz prirodnog gasa
steam reformingom, otprilike 4 miliona kilograma dnevno za prodaju i jos 7.1 miliona
kilograma dnevno na licu mesta za razne tehnoloske potrbe prozvodnje . Inace u celom svetu
dnevno se upotrebi vise od 103 miliona kilograma vodonika. Sve su zastupljeniji i projekti o
proizvodnji vodonika na malopre pomenuti nacina iz obnovljivih izvora energije.
Slika: H2-40XR Hydrogen Generator, proizvodi 40ml vodonika u
minuti pod pritiskom od 35psi, koristeci obicnu destilovanu vodu.
Opremljen je sopstvenim transformatorom tako da moze da radi
na razlicitim naponima sirom sveta. Posto skladisti samo 160-250
ML/s vodonika izbegnuta je mogucnoat eksplozije. Dobijeni
vodonik je 99.5% cistoce. Ulazni napon: 100-240V AC ili 12V
DC, struja 6.4A, dimenzije uredaja su 8.5"x 9.2"x 9", cena
2.795$.
Slika: Princip korienja vodonika iz obnovljivih izvora energije (solarnih elija, vetro
generatora, mikro turbina... )
59
Skladitenja vodonika. Vodonik se do skora skladistio pod pritiskom u metalnim
tankovima, koji su bili mnogo teski. Za skladistenje 3kg vodonika pod pritiskom tezina tanka
je iznosila i do 400kg, sto je vodonik kao gorivo iskljucivao iz upotrebe kao neprakticno
tesko uskladisten.
Danas se tankovi za skladistenje vodonika pod pritiskom prave od ugljenicnih vlakana i
nemaju veliku masu, a cak su i do 10 puta izdrzljivija od celika. U tom kontekstu Americka
vlada odobrila je koriscenje vodonicnih tankova do pritiska od 5.000psi, a Nemacka do
10.000psi. Nedavno je kompanija Dyntec Industries razvila
tank za 12.500psi za koji se ocekuje da bi u Americi trebalo
da dobije sertifikat bezbednosti u naredne dve godine.
Trenutno neki automobili na gorivne celije koje trose
vodonik poseduju tankove i od 10.000psi (Fored Model U, i
GM Hy-Vire).
Slika :Novi QUANTUM-ov tank visokog pritiska
od ugljeninih vlakana (5.000psi) za skladitenje
komprimovanog vodonika, sa unutranjim
senzorima za detekciju prevelike temperature i
pritiska .
Slika gore: Ugljenini tank za vodonika visokog pritiska
od 650bara (10.000psi). Izdrljivost do 1.800 bara
(28.000psi). Moe da se koristi 12.500 punjenja.
Slika: Tank za 32l vodonika visokog pritiska
(700bara) od ugljeninih vlakana.
Slika desno:
Predstavnik
QUANTUM Tec.
na konferenciji
za tampu
objavljui
partnerstvo sa
General
Motorsom
podie njihov
novi laki H2
tank...
Slika : Tank korien u HONDINOM vozilu na gorivne elije.
60
Slika:Princip izdvajanja vodonika ako je uskladiten u NaBH
4
.
Slika:Princip izdvajanja vodonika ako je uskladiten u NaBH
4
.
Slika:Princip izdvajanja vodonika koji je uskladiten u NaBH
4
.
Skladitenje vodonika u obliku jedinjenju NaBH
4
, koje inace predstavlja bezopasnu
hemikaliju slicnu sapunu. Nije zapaljiva i eksplozivna, a cuva se u plasticnim posudama na
sobnoj temperaturi i pritisku. Posebnom katalizom izdvaja se vodonik za potrebne u odredene
svrhe, i kao otpad se dobija NaBO
2
koji je moguce ponovo upotrebiti za punjenje
vodonikom i pravljenje NaBH
4
. Ovim postupkom je moguce dobiti 100% vlazan vodonik,
sto je kriticno za vek gorivnih celije.
Vodonik u pilulama. Kompanija Amineks je predstavila svoj
revolucionarni nacin skladistenja vodonika uz pomoc njegovog
vezivanja za molekule specijalnog katalizatora. Katalizator vezuje
vodonik u odnosu 1 prema 10, sto znaci da patrona od 100g sadrzi
1kg vodonika. Sta vise proces je reverzibilan, i patrona koja se
istrosi moze ponovo da se iskoristi. Punjenje se obavlja brzo, a
katalizator se proizvodi od jeftinih sirovina.
1
NaBH
4
NaBO
2
povratni
tank
Pumpa za
gorivo
Katalitika komora za
izdvajanje vodonika
Odvaja za
tenost i gas
H
2
NaBO
2
Gas vodonik + para
Izmenjiva
toplote
Hladnjak
1
Gorivna elija
ili
vodonini
motor
Ovlaeni vodonik
61
Bezbenost korienja vodonka. Vise deceniski zastoj u razvoju vodonika kao goriva bio je
posedica doskorasnjeg mita o njegovoj losoj bezbenosti kojoj je dosta doprinela i eksplozija
luksuznog cepelina Hinderburg jos davne 1937. Ali uzimajuci u obzir pravi uzrok ove nesrece
i novija ispitivanja ponasanja vodonika u razlicitim situacijama danas pocinje polako da se
menja ovaj stav. Takode nedavno su izmisljeni i razni tehnoloski postupci skladistenja
vodonika (pomenuti pre u tekstu) koji ga cine jos bezopasnim.
Neki smatraju da je vodonik opasan, ali ako se sa njim rukuje na odgovarajuci nacin, ceo
njegov zivotni tok moze da bude mnogo manje opasan od zivotnog veka nekih drugih
konvencionalnih goriva (benzina i prirodnog gasa).
Slika: Nesreca luksuznog Nemackog cepelina Hidenburg (punjenog vodonikom) na Lejkhurstu u N.J.
maja 1937. bila je jedna od uzrocnika u zastoju razvoja vodonika kao goriva.
Skorasnja rekonstrukcija nesrece pokazala je da vrece vodonika koje su obezbedivale uzdiznu
silu cepelinu nisu bile glavni uzrok vatre. Povrsina letelice bila je prekrivena kombinacijom
dve komponente, oksidom metala i refleksivnom aluminijumskom farbom, koje su izuzetno
zapaljive i gore velikom brzinom. Smatra se da je njih zapalilo elektricno praznjenje sa
obljiznjeg oblaka prilikom pristanka letelice na dok. Kasnije je oslobodni vodonik brzo
izgoreo visoko iznad cepelina. Ovo je dokazano hemiski i demonstrirano sezdeset godina
kasnije sa materijalima od prvih ostataka Hinderburga. Znaci da je glavni uzrok nesrce bio
lose uskladisten vodonik.
Vodonik je manje zapaljiv od benzina. Njegova temperatura samozapaljivanja je 550C, sto
moze da bude znatno vise od one za benzin koja iznosi od 228 C do 501 C u zavisnosti od
njegovog stanja. Kada se ispusti iz rezervoara (desi se neka havarija) vodonik se brzo mesa sa
vazduhom i posto je laksi od njega dize se i siri u atmosferu. I zbog toga sto se brzo razide,
jako su male sanse da se zapali.
62
Zbog sve intenzivnijeg koriscenja vodonika kao goriva, danas se u labaratorijama vrse razni
testovi njegve bezbednosti. Jedna od njih je prikazan na sledecoj slici.
Ovaj slucaj paljenja vodonika unutar rezervoara je manje verovatan. Obicno je moguce da
dode do njegovog isticanja, i paljenja spolja, kada gori uspravno i isto tako jako brzo.Sa druge
strane ako se posmatraju danas koriscena goriva, pare benzina, dizela i prirodni gas su tezi od
vazduha i nerazilaze se tako brzo u okolnu atmosferu kao vodonik, ostajuci na mestu havarije
dosta duze vremena kao potencijalna opasnost.
Takode treba reci da paljenje i eksploziju vodonika ne treba mesti sa vodonicnom
(hidrogenskom) bombom, koja je potpuno nesto drugo. Hidrogenska bomba izaziva nuklearnu
eksploziju zbog promene u samoj strukturi jezgra vodonikovih atoma u njoj, specijalnim
dugotrajnim postupkom. (O bezbednosti vodonika ce biti jos reci nesto kasnije kod primene
g.c. u vozilima.)
Cena vodonika. Vodonik je trenutno dosta skuplji od benzina, na prvom mestu zbog
mnogobrojnih poreskih povlastica koje imaju naftne kompanije. Ali poslednjih godina cena
nafte i njenih derivata neprestano sve vise raste, za razliku od novih tehnologija medu kojima
je i ekonomija vodonika, kojim cene vremenom polako opadaju kako postaju sve
zastupljenjiji. Inace stvarna cena vodonika prvenstveno zavisi od nacina njegove proizvodnje.
Doskora najjeftiniji nacin je bio prerada prirodnog gasa steam reforming. Ovaj postupak se
satoji u grejanju metana pod pritiskom u prisustvu katalizatora. Kada je cena prirodnog gasa
bila 2$ po MMBtu (Milion Btu) vodonik je proizvoden u rafinerijama za 0.96$ po kilogramu.
2005. godine, cena prirodnog gasa je porasla na 13$ po MMBtu, sa proporcionalnim rastom
cene vodonika (6.24$ za 1kg). Danas je najjeftiniji nacin njegove proizvodnje elektrolizom
vode, koriscenjem struje iz vetro generatora i solarnih celija, u koje je potrebno uloziti samo
pri njihovom instaliranjua.
Distribucija vodonika. Ne postoje rasprostranjeni kanali za distribuciju vodonika sirokim
masama.Prevozi se u cisternama, a moze se koristiti i postojeci gasovod. Ipak, potrebno je
dosta uloziti u izgradnju nove infrastrukture za njegovo masovno koriscenje.
Slika: Testiranje eksplozije vodonika (inicijalizovane u unutranosti rezervara), i uticaja zida na njeno n
nnnn ublaavanje, a takoe pokazuje koliko brzo vodonik sagoreva.
63
Gorivna elija kao elektrini generator
Postrojenja sa gorivnim celijoma kao generatorima predstavljaju slozene sisteme koji se
sastoje iz vise razlicitih modula od kojih svaki ima odredenu specificnu funkciju.
S l i k a : Blok ema post roj enj a sa gor ivnom elij om kao generat orom
Gorivne celije koriste vodonik kao gorivo. Reformer (fuel processor)vrsi preciscavanje i
izdvajanje vodonika iz gorivnih jedinjenja. Reformer moze biti interni tj. inegrisan ili
eksterni. Kod odedenih vrsta gorivnih celija ulazna elektroda iz goriva direktno uzima
(izvaja) vodonik neophodan za rad (npr. iz metanola), i tada nije neophodan dodatni
eksterni preciscavac. Kada se kao gorivo koristi cist vodonik sistem postaje znatno
jednostavniji i efikasniji. Sledeci, i glavni moduo cini elektrohemijski generator, tj. stek
seriski povezanog veceg broja gorivnih celija. Svaka celija daje napon nesto manji od 1V,
a njihovim paralelnim vezivnjam dobija se napon pogodan za prakticnu upotrebu. Stek sa
jedne strane iz goriva uzimaju vodonik potreban za rad, a sa druge kiseonik (najcesce iz
vazduha). Kao produkt se generise struja, voda i toplota. Jednosmerna neregulisana struja
dobijena iz celije se u modulu za energetsku transformaciju i prilagodenje transformise u
neizmaenicnu struju, povecava se napon i frekvencija po potrebi potrosaca.
Stekom se najcesce realizuju standardni industrijski jednosmerni (DC) naponi 12, 24, 48,
60V. U jakim instalacijama postizu se naponi i do 200V DC, da bi se posle u invertorskom
stepenu generisali sinusni oblici napona i frekvencije prema normi potrosaca.
Gor ivo
Toplot a
Ref or mer
vodoni k
kiseonik
voda t oplot a
neiskor i eno gorivo
St ek G
( KW/ MW)
DC / DC
DC / AC
Elekt r ohemiski
gener at or
modul energet ske
t ransfor macij e
j ednosmerna
st r uj a ( DC)
neizmenina
st r uj a ( AC)
Sl i k a desno: 2.5KW DC/ DC konvert or
( 100- 400v) .
Sl i k a: 2. 5KW st ek gorivnih elij a.
64
Danas se sistemi sa stekovima gorivnih celija vec koriste za konstrukciju mnogih raznih
modula za napajanje, pocev od najmanjih mogucih baterija, preko malih mobilnih sistema
za napajanje neizmenicnom strujom (agregata) preko vecih kompleksnijih, sve do
elektrana za proizvodnju elektricne energije od nekoliko MW .
Primena gorivnih elija u energetici. U ovoj oblasti gorivne celije se kao i svi drugi
alternativni izvori energije koriste za sada uglavnom kao sistemi manjih snagae (do 2MW),
mada vec se uveliko razmatraju projekti koji dosta prevazilaze ove granice. Na sledecoj
slici dato je poredenje efikasnosti razlicitih vrsta generatora (elektrana).
Trenutno je na trzistu elektrana sa gorivnim celijama najzastupljenija tehnologija molt en
carbonat e FC. Ona je ispred svih drugih sto se tice aktivnosti kompanije FuelCell Energy,
Inc koja je jedan od vodecih proizvodaca u ovoj oblasti. Njihov najmasovniji proizvod je
DFC-300, elektrana na gorivne celija snage 250kW cija se cena instaliranja krece od
$3.200-3.500/kW. Takode u ponudi imaju i DFC-1500 i DFC-3000, elektrane na gorivne
celije respektivno snaga od 1MW i 2MW cije su cene instaliranja po kW nesto nize.
Slika: Poredenje efikasnosti elektrana (generatora) razlicitih snaga.
Slika: DFC-300 elektrana sa gorivnim celijama
komapanije FuelCellEnergy. Koristi direktno prirodni
gas bez internog reformera. Jedinica ima opseg od
250kW do 2MW.
Slika: DFC-1500 elektrana sa gorivnim celijama
snage 1MW komapanije FuelCellEnergy.






E
l
e
k
t
r
i

n
a

e
f
i
k
a
s
n
o
s
t
Snaga elektrane u MW
65
Kao i FuelCell Energy,
takode su se i neki drugi
konkurenti, kao sto su
GenCell I nc., I HI i MTU
t akoe vise opredelili za
tehnologiju mol ten carbo-
nat e FC.
Sa druge strane 2005. broj
jedinica phosphoric acid
sistema se vise nego prepo-
lovio u odnosu na 2004.
posmatrajuci proizvodnju
kompanija Fuji Electric,
Korea Gas i UTC fuel
cells.
Od ovih sistema najbolje se
pokazala i najzastupljnija
je elektrana PureCell-200 (poznatija kao PC-25), koja snabdeva elektricnom energijom
vise hiljada razlicitih objekata sirom sveta. Ona se projektuje za snage od nekoliko stotina
kW do 2MW (kada radi vise jedinica paralelno).
Slika: DFC-3000 elektrana sa g. c. snage 2MW komapanije FuelCellEnergy.
PC-25 kao gorivo koristi prirodni gas i kiseonik iz vazduha za proizvodnju elektricne
energije. Posto joj je radna tempratura od 150-200C oslobodena toplota moze da se koristi
za kogeneraciju, tj. zagrevanje vode i prostorija objekta kada je efikasnost celog sistema oko
80%, dok je efikasnost samo generisanja elektricne energije od 37-42%.
Slika: ONSI TOSHIBA PC25 elektrana na gorivne celije.
66
Kao i drugi sistemi sa gorivnim
celijama, i PC-25 nezagaduje
okolinu; ona neispusta nista drugo
osim cistu vodu i nesto ugljen-
dioksida (Kada se kao gorivo ne
koristi cist vodonik).
Sto se tice Solid oxide FC
tehnologije, na nju imaju fokus
uglavnom Japanske kompanije.
Inace, PEM gorivne celije se prave
jos uvek samo u malom broju test
jedinica. Za sada izgleda da jedino
UTC Fuel Cells razvija tehnolo-
giju proton exchange membran
gorivnih celija za sisteme od
250kW. Druge kompanije neidu dalje od 10kW za ovu vrstu tehnologije. Ovde je izuzetak
General Motors, jer je njihov glavni fokus na automobilski sektor.
Jedan interesantan razvoj u velikim stacionarnim elektranama je razvoj hibridnih
sistema,tj. kombinacije paralelnog rada gorivne celije i gasne tubine. U ovoj oblasti
znacajna dostignuca imaju kompanije FuelCell Energy (MCFC), GE Energy (SOFC),
RollsRoyce (SOFC) i Siemens Westinghouse (SOFC). Ovi hibridni sistemi imaju bolje
iskoriscenje oslobodene toplote, i bolje ukupno iskoriscenje.
FuelCell Energy razvija sistem DFC/T kojiji je hibridni sistem Direct Fuel
Cell (DFC) kombinovan sa gasnom turbinom. Na ovaj nacin gorivna celija proizvodi cetiri
petine ukupne proizvedene elektricne energije, turbina proizvodi ostatak isoriscavajuci
oslobodenu toplotu u g.c. tako da se efikasnost sistema priblizava 70% a sa vecim
sistemima i do 80%.
Slika: Sematski prikaz rada elektrane PM-25.
Slika: Sema hibridnog sistema kompanije FuelCell Energy koji pored gorivne celije koristi i gasnu turbinu
(generator) za iskoriscenje oslobodene toplote u gorivnoj celiji. .
67
Ista kompanija razmatra mogucnosti izgradnje mnogo vecih elektrana od 40MW pa do cak
200MW koje bi radile takode na ovom hibridnom principu.
Evo sada prikaza zastupljenosti odredenih vrsta sistema sa gorivnim celijama u poslednjih
par godina, geografske raspodeljenosti njihovih instalacija sirom sveta i najcesce vrste
goriva koje koriste.
Kao sto je vec ranije receno elektrane na gorivne celije provereno napajaju razlicite objekte
sirom sveta obezbedujuci ili njihove celokupne potrebe za elektricnom energijom i u
najvecem broju slucaja i grejanja prosorija i vode, ili obezbedujuci njihove delimicene
potrebe, ili radeci kao sastavni deo lokalne elektricen mreze.
\
Slika: Zastupljenost razlicitih tehnologija gorivnih
celija u periodu od 2003 do 2004 .
Slika: Dizajn 40MW hibridne elektrane (DFC/gasna turbina) kompanije FuelCell Energy. Sacinjena je od
10 DFC jedinica gorivnih celija i 10MW gasne tubine.
Slika: Zastupljenos razlicitih vrsta gorivan koje koriste
ove elektrane na gorivne celije.
\
\
Slika: Broj instalacija elektrana sa gorivnim celijama u
2005. sirom sveta.
68
Zgrada Time 4 Square u New Yorku visoka 48 spratova, jedan je od novijih Njujorskih
oblakodera predstavnik Geen Power-a. Ona poseduje dva 200kW generatora na gorivne
celije koji kao gorivo koriste prirodan gas, obezbedujuci 100% danonocno snabdevane
elektricnom energijom celokupnog objekta bez ikakvog zagadivnja okoline. Jedini
produkti, pored elektricne energije su jos ugljen dioksid i topla voda, koja se koristi u
zimskim preriodima kao pomoc zagrevanja prostorija, i naravno kao protocna topla voda u
vodovodnom sistemu zgrade. Zgrada sadrzi i integrisane fotonaponske celije koje su
smestene sa juzne i istocne strane, koje daju i do 15kW elektricne snage.
generatori
sa
gorivnim
elijama
(nalaze se
na
etvrtom
spratu)
______Fotonaponske
elije
Slika: Skica zgrade i polozaj
PM-25 generatora u njoj.
Panorama na "Time 4 Square, zgradu u New Yorku
(najvisa na slici) koja se kompletno 24 casa napaja iz
dve sopstvene elektrane PM-25 na gorivne celije.
Slika levo: Seraton
hotel u New Yorku.
Slika desno:
Instalirane elektran na
gorivnecelije tipa DFC
od 250kW za potrebe
Seraton hotela u NY.
Vrednost projekta je
1.840.000$ (2002). Ovo
je inace treca primena
gorivnih celija u lancu
hotla Seraton sirom
Amerike.
69
Slika desno: 200kW PC25 elektrana na gorivne celija sa
fosfornom kiselinom u Central Park-u u New Yorku. Sluzi za
snabdevanje elektricnom energijom Njujorske policijske
stanice. Instalirana 1999.godine, privukla je paznju tokom
nestajanja elektricne energije septembra 2003.godine.
Slika: Elektrana sa gorivnim celijama u RWE, Essen daje
250kW elektricne snage i 180KW termalne.
Slika dole: 250kW elektrana na MC gorivne celije
obezbeduju elektricnu energiju i toplotu za Guericke
University u Magdeburgu, Istocna Nemacka. Pocela je sa
radom u oktobru 2002. godine.
70
Slika: Cetiri 200kW sistema gorivnih celija PC25Cs cine primarni
sistem napajanja zgrade First Nacional Bank Omaha, USA.
Slika gore: PC25C koriscen za potrebe Americke
vojske. Ukupna procenjena iskoriscenost ~75%.
Godisnja usteda el.en.: $65,000
Termalna usteda: $15,000
Ukupna usteda: $80,000
Cena isko. pri.gasa: ($38,000))
NETO godisnja usteda: $42,000
Za period (9/16/1997 - 11/30/02):
Sati rada 35,497h
Ukupni el. izlaz 6,345 MWhrs
Prosecan izlaz g.celije 178.8 kW
Raspolozivost 77.8%
Slika gore: Sedamdeset pet povezanih gorivnih celija
obezbeduje elektricnu energiju mrezi u Long Island
Power Authoriti podstanici. Instalirane su 2001.godine.
Slika gore: Elektrana sa gorivnim celijama koju cini pet gorivnih celija
PC25s. U Anchorage na Aljasci obezbeduje elektricnu energiju glavnih
postanskih hangara za sortiranje.
Slika: Simens Westinghouse 220kW SO FC hibridna
elektrana sa gasnom turbinom, instalirana u Southern
California Edison.
Slika: Sest 200kw PC25s jedinica obezbeduje elektricnu energiju
za Juvenile Traning sklu u Connectic-u, USA od 2001. godine.
71
Slika: IHI(Japan) 300kw elektrana sa gorivnim celijama na bio gas. Slika: Tokom 1990tih 14 Fuji Electronic 50kW jedinica (PA
gorivnih celija) davalo je elektricnu energiju u Kansai, Japanu.
Slika: Simens Westinghouse 250kW elektrana sa solid oxide
gorivnim celijama u toku njenog pravljenja i testeiranja.
Instalirana je na Mississauge univerzitetu u Torontu, Kanada,
krajem 2003.
Slika: DFC 300 (250kW)elektrana sa gorivnim celijama. Koristi
direktno prirodni gas bez internog reformera za proizvodnju
vodonika. Snabdeva sa 250kW Hotel Sheraton u Parsippany, New
Yersy, USA.
Slika levo:
100kW
elektrana na
gorivne celije
sa fosfornom
kiselinom
(PA FC)
instalirana je i
radi u fabrici
Fuji
elektronics u
Japanu jos
2001. godine.
Slika gore: PC25 napaja bolnicu vazdusne baze
Americke vojske u Bosseru.
Ukupna procenjena iskoriscenost ~90%.
God. usteda el.enregije: $76,000
Termalna usteda: $9,000
Ukupna usteda: $85,000
Cena isko. pri.gasa: ($45,000))
NETO god.usteda: $40,000
72
Slika: King County's South Treatment elektrana u Renton-
u od 1MW koristi prirodni gas za proizvodnju elektricene
energije dovoljne za snabdevanje 800 domova, bez
ikakvog zagadivanja okoline. Takode proizvodi elektricnu
energiju za svoje potrebe. Oslobodena toplota se koristi za
grejanje domova i protocne vode. Ovaj demonstracioni
projekat kostao je nesto vise od 20mil. $.
Slika: OAK Ridge National Laboratory je kupio 200kW-nu
elektranu na gorivne celije PC25 i instalirao u National
Transportation Research Ccentru (NTRC) u Knoxville,
Tenesi, USA. Toplota je koriscena za snabdevanje zgrade
toplom vodom, i grejanje prostorija. Tako je smanjena
potreba za prirodnim gasom koji je inace koriscen samo za
grjanje. Cena elektrane je bila 1.500.000$ (???? godine).
Slika dole: PC25 koriscen za potrebe Americke vojske u Port
Hueneme-u Kalifornija. Elektricna energija se koristi za
napajanje baze, a temalna za grejanje bazena.
Ukupna procenjena iskoriscenost ~92%.
God. usteda el.enregije: $94,000 Cena isko. pri.gasa: ($40,000)
Termalna usteda: $19,000 NETO god. Usteda: $73,000
Slika gore: PC25C napaja deo Americke vazdusne
baze Davis-Monthan u Tucson-u, Arizona.
Ukupna procenjena iskoriscenost ~65%
God. usteda el.enregije: $103,000
Termalna usteda: $3,000
Ukupna usteda: $106,000
Cena isko. pri.gasa: ($45,000))
NETO god. Usteda: $61,000
Za period (10/14/1997 - 1/31/2002):
Sati rada 26,462
Ukupni el. izlaz 4,513 MWhrs
Prosecan izlaz gorivne celije 170.6 kW
Raspolozivost 71.5%
73
Pivara Sierra Nevada u Kaliforniji koristi 1MW-nu kogeneracijsku elektranu na gorivne
celije. Ceo sistem se sastoji od cetiri 250kW jedijice DFC-300 kompanije FuelCellEnergy,
koje obezbeduju vecinu elektricnih poterba ove fabrike piva (oko 90%). Takode su dodane
jedinice za povracaj oslobodene toplote pri radu gorivnih celija i na taj nacin smanjuju
potrosnju koju elektrana trosi za potrebe proizvodnje elektricne energije.
Bibilioteka EDEN PRAIRIE u Minesoti, USA je ponovo otvorena Avgusta 2004. Struju i
toplotu obezbeduje sistem gorivnih celija koji daje 5kW elektricne energije sto je dovoljno
za snabdevanje uobicajenog tipicnog domacinstva.
Ovaj program bi trebao da ustedi 80kW elektricnih potreba godisnje. To je oko 236kW,
sto zadovoljava potrebe 30 domacinstava. Takopde kogeneracija, tj. koriscenje osolobodne
toplote za grejanje bi trebalo da ustedi oko 560 MCF (1,000 cubic feet) prirodnog gasa,
sto je dovoljno za grejanje 7 domova. Sve zajedno godisnja usteda je oko 82.000$.
Pivara
Sierra Nevada
u Kaliforniji
Biblioteka Eden Prairie u Minesoti Sistem gorivnih elija koje biblioteka koristi za
snabdevanje elektrinom i termalnom energijom.
74
Kue na gas. Matsushita Electric, EBARA Ballard Corporation, kao i mnoge druge
kompanije rade na razvjanju sistema koriscenja gorivnih celija u svakodnevnim
domacinstvima.Sistem se koriti kako za njihovo snabdevanje elektricnom energijom tako i
za kogeneraciju (grejanja vode i prostorija) sa ustedom od 35% utrosene energije u odnosu
na konvencinalne nacine snabdevanja elekticnom energijom i gasom za grejanje.
(1) Sistem gorivnih celija sa kogeneracijom
(2) Sistem za povezivanje elektricnog izlaza gorivne celije sa prikljuckom klasicne
elektricne mreze.
(3) Prijemnici elektricne energije.
(4) Elektricna razvodna tabla u kuci.
Gorivna celija Matsushita Electric Gorivna celija EBARA BALLARD Corp.
Kapacitet generatora 1kW
Efikasnost generacije Over 31% ( HHV )
Efiaksnost iskoroscenja topote Over 40% ( HHV )
Performanse
Kapacitet skladistenja tople vode 200 litara
Gorivo Prirodni gas
Elektrina
energija
Prirodni
gas
Slika: Ballardov Inteligent Energy
agregat na PEM gorivne celije, pogodna
je za stacionarne energetske primene,
distributivne generatore, kucne i
komercionalne potrebe. Daje 10kW DC
neregulisane snage. Na sobnoj
temteraturi pri startu , sposoban je
trenutno da isporuci punu snagu, a na -
25C za 60 sekundi. Koristi 99.99% cist
vodonik u gasnom stanju, i kiseonik iz
vazduha. Izlazna snaga max 10kW,
izlazna struja 90A, DC izlazni napon 100-
200V(neregulisan), proizvodnja buke
70dB, dimenzije 620 x 350 x 250mm,
tezina 70kg.
75
Slika levo: I-1000 1kW sistem gorivnih celija tih i bezbedan. Moze
da sluzi kao pomocno napjanje za domove ili manje firme. Startuje
brzo sa trenutnim odzivom, koristeci vodonik uskladisten u boce
koje se koriste za lokalnu distribuciju gasa (butana) domacinstva.
Dimenzije 44.5cm x 69cm x 51cm, tezina 66 kg. Emisija vode
maksimalno 30mL / kWh, buka 53dBA na rastojanju od 1m.
Cena $9,995.00.
Slika desno: PENTA H2 je
kombinacija sistema za generisanje struje i toplote. PEM gorivne
celije korist cist vodonik kao gorivo i obezbeduju 5kW elektricne
energije kao i 4.5KW termalne energije za grejanje vode na
60C. U sebi ima integrisan vazdusni sistem hladenja koji
omogucava rad i u ne kogeneracijskom rezimu (bez grejanja
tople vode). Sistem je opremljen sa elektricnim konvertorom sa
izlazom za 120V, 60Hz i 220V, 50Hz. Efikasnost sistema pri
normalnom radu je 45%. Vreme startovanja je 12s do 0.5KW i
1minut do pune snage. Tezina sistema 200kg. Stvara nivo buke
od 55dB.
Cellkraft S-serija su sistemi sa gori-vnim
celijama koji prizaju mak-simalnu
efikasnost i pouzdanost. Vreme starta za
temp. >0C je 1s, a za temp. <0C je 60s.
Zivotni vek je duzi od 20.000 sati. Opseg
temp. na kojima radio je od -35C do 35C.
Testirani su u ekstremnim uslovima tokom
zime u Svetskoj 2004.
Sl i k e l ev o: Sist em j e t estir an pr i ekst r emnim uslovima, i
r adio j e 24h dnevnmo bez ikakvig nadzor a i odr avanj a.
76
Slika levo: Smart Fuel Cell SFC A50 baterija
zasnovana na DM gorivnim celijama. Koristeci
metanol kao gorivo,
ovaj sistem nudi
mnogo vecu ener-
getsku efikasnost
nego olovne bate-
rije koje su inace
danas u sirokoj pr-
imeni. Jedinica ob-
ezbeduje 100Ah po
danu (1200Wh po danu), radeci skoro necujno. Prazni kertrodz se
moze zameniti jako brzo, za razliku od nekoliko sati punjenja
olovnih baterija. Namenjen je da radi u kombinaciji sa Pb baterijom
od 12v, jer je tako uvek obezbedena maksimalna snaga. Smart
Fuel Cell radi kao jedinica za punjenje baterije. Ako napon na povezanoj bateriji padne ispod 12.5v
za period duzi od 10 sekundi SFC A50 automatski zapocinje proces punjenja. Proces punjenja se
zavrsava i jedinica se iskljucuje ako je ispunjen jedan od ovih uslova:
Napon baterije je veci od 14.5v
Napon baterije je preko 14v i struja punjenja je manja od 1A
Baterija je punjena 6 sati i napon je veci os 12V
Slika desno: Ultra Cell UC25 je vojna i komercijalna miko
gorivna celija na metanol koja obezbeduje potpono bezicno
portabl napajanje bilo gde i bilo kada. Ova baterija je sposobna
da napaja noviji (moderniji) lap top pri normalnom opterecenju
vise od dva radna dana koristeci metanol samo iz jednog
kertridza. Ultra Cell radi bez ikakvog dopunjavanja, jednostavno i
brzo se samo promeni kertriz.
Izlazna snaga 10-25W (optimalno 25W)
Izlazni napon steka 7.2V
Izlazni napon konv. DC/DC 6-30V
ivotni vek >2000h
Trajanje jednog kertrida 9h pri 20W
Dimenzije 150x 230x 43mmm
Teina 1kg
Gorivo 67% metano, 33% voda
Start Automatski
Radna tem. -20 - 49C
Snaga: 50W (neprekidno)
Napon: 10.5 to 14.5V DC
Potrebna tmp.ambijenta: -20C to +40C
Storage Temperature: +1C to +45C
Potronja metanola: 1.3L
Metanola/kWh
stvaranje buke: Manje od 40dB(A) na
1m
Dimanzije: (WxHxD) 380x 260x 150mm
Teina: 6kg (bez kertridza za gorivo)
Izlaz: 12V DC
Cena: $4,893.00
Slika: Ultra Cell UC25 predstavlja visoko efikasnu reformed
methanol gorivnu celiju (RMFC).
N
a
p
o
n

(
V
)
Ustina Snage (mV/cm
3
)
77
Primena gorivnih elija u motornim vozilima
jjjj ozila na gorivne celije postoje vec nekoliko decenija, ,,ali
nzbog dominantne, razgranate i razvijene automobilske
industrije vozila sa motorima na unutrasnje sagorevanje kao i
industrije motornih goriva, a takode i zbog mita o losoj
bezbednosti vodonika, do skora se na njih nije obracala
posebna paznja, i u njihov razvoj se nije mnogo ulagalo. Ali u
poslednje vreme zbog svesnosti o ogranicenosti prirodnih
resursa fosilnih goriva, i naravno vise zbog neprestanog rasta
cene nafte kao i buduce ekonomsle koristi, mnogi proizvodaci
motornih vozila su vec dosta
usavrsili tehnologiju gorivnih
celija, i uveliko poseduju
koncept vozila, od kojih se neka
kao potpuni proizvodi vec nude na trzistu. Doduse sve ovo je jos
uvek u pocetnoj fazi razvoja i ispitivanja, i veca trzisna
zastupljenost se predvida kroz koju godinu kada pocne masovna
proizvodnja, a samim tim budu nize i pristupacnije cene ovih
vozila .
Automobili na gorivne celije, i uopste vozila na njih imaju jako
veliku energetsku efiasnost iskoriscenja (30% - 50%) za razliku od konvencionalnih automobila
sa motorima na unutrasnje sagorevanje koji imaju efikasnist od 10% do 15% i kod kojih se
vecina energije goriva gubi u plamenu i toploti (oko 85%). Gorivne celije pretvaraju gorvo
(vodonik) u struju bez plamena (hemijskim putem) i zato imaju mnogo vecu efikasnost. Na ovaj
nacin se izbegavaju gubitci pri paljenju, gorenju i toplotnim transverima ispustenih gasova
goriva. Ove brojke (sto se tice efikasnosti gorivnih celja) rastu svakim danom s obzirom na
velika ulaganja u ovou oblast.
Vozila na gorivne celije ne zagaduju okolinu. Ona uopste neispustaju stetne gasove kao vozila
sa unutrasnjim sagorevanjem. Kod njih je jedini produkt voda, zbog cega neki smatraju da bi
mozda u buducnosti njeno isticanje u velikim kolicinama na ulice moglo da dovede do nekih
drugih problema. Ali sagorevanjem benzina, dizela i prirodnog gasa u konvencionalnim
vozilima oslobadja se odprilike onoliko vodene pare kliko vode oslobadaju i vozila na gorivne
celije. Svaki galon benzina koji se proizvede zahteva 18 galona vode tokom procesa njegove
proizvodnje i preciscavanja. Vecina ove vode ode u atmosveru u obliku vodene pare. To znaci
kada bi se danas sva vozila sa motorima na unutrasnje sagorvanje trenutno zamenila sa vozilima
da gorivne celije ne bi se ispustalo nista vise vode (vodene pare), nego sto se to vec cini.
Takode same gorivne celije, kao i celokupna vozila na njih nisu bucna. Gorivne celije od
vodonika proizvode struju, a ona napaja tihi elektricni motor koji pogoni vozilo... Evo nekih
konkretnih ekoloskih poredenja za razlicite vrste motora:
CO2 emi sij a NOx emisij a SOx emi sij a Buka

D
i
z
e
l

m
o
t
o
r

G
a
s
n
a

t
u
r
b
i
n
a

B
e
n
z
i
n
s
k
i

m
o
t
o
r

G
o
r
i
v
n
e

c
e
l
i
j
e


D
i
z
e
l

m
o
t
o
r



G
a
s
n
a

t
u
r
b
i
n
a
B
e
n
z
i
n
s
k
i

m
o
t
o
r



G
o
r
i
v
n
e

c
e
l
i
j
e
D
i
z
e
l

m
o
t
o
r

G
a
s
n
a

t
u
r
b
i
n
a
B
e
n
z
i
n
s
k
i

m
o
t
o
r


G
o
r
i
v
n
e

c
e
l
i
j
e



D
i
z
e
l

m
o
t
o
r


G
a
s
n
a

t
u
r
b
i
n
a



B
e
n
z
i
n
s
k
i



G
.

c
.
V
Slika: Poreenje ekolokih parametara (emisije tetnih isparenja) i buke, za dizal motor, gasnu turbinu i
gorivne elije.
Prvi BMW- ov prot ot ip H2 aut om-
obila, izaao na ulice 1979.
78
Vozila na gorivne celje imaju dosta prednosti u odnosu na elektricna vozila (baterijski
napajana). Dopunjavanje goriva je brzo, za razliku od visecasovnog dopunjavanja baterija, a
takode mogu da predu i mnogo vece razdaljine izmedu dva uzastopna dopunjavanja.
Uopste kad se uporede svi parametri i ekoloski i ekonomski, tehnologija gorivnih celija je
ispred svih drugih u automobilskoj industriji.
Dosadanja dostignua stekova gorivnuh elija i predvianje njihovog
daljeg razvoja. Inace kao i za svaku predvodnicku tehnologiju i za gorivne
celije su kljucna dva problema: kvalitet i cena. Sta je sve postignuto, i sta je sve moguce postici
u buducnosti svedoce stavovi i predvidanja najveceg svetskog proizvodaca gorivnih celija,
Kanadske kompanije BALLARD: Osnovni zahtevi za primenu gorivnih celija u transportnim
sredstvima su sto veci iznos gustine elektricne snage i sto bolja specificna energija prema
zapremini-tezini sistema (prvi grafik). Sledeci podaci se odnose na standarde u automobilskoj
industriji. Zahtev je da polazeci od srednje brzine od 50km/h i predenih 200.000km gorivne
celije kao energetski agregati elektroautomobila ostanu u tom stanju 4000 sati.
Hladan start je veoma vazan kriterijum za plasman gorivnih celija na otvoreno trziste. Posto one
u osnovi radnog procesa imaju vodu kao neprekidni pratilac reakcija, zastita od mraza je za njih
pitanje biti ili ne biti; Zbog slabe podrske razvojnih fondova cene gorivnih celija su u
pocetnim godinama razvoja bile astronomske.
Sl i k a: Poreenj e st epena emisi j e, ekonominost i goriva i
ulaganj a u nova ist raivanj a za razlii t e vrst e vozila.
G
u
s
t
i
n
a

s
n
a
g
e
(
W
a
t
t
s


n
e
t

/

l
i
e
r
)
Sl i k a: Kako se kret ao
ivot ni vek st eka
gorivnih elij a, i
Ballardova predvi anj a
St varan broj post ignut ih sat i
Domet traj anj a kome se t ei
Predvianj e za 2100 ( Ballard)
Post ignut i vat i
Domet post izanj a W
Predvianj e za 2100
( Ballard)
Sl i k a: Kako se kret ala
gust ina snage st eka
gorivnih elij a i
Ballardova predvi anj a

i
v
o
t
n
i


v
e
k

s
t
e
k
a
(
s
a
t
i
)
79
Osnovna konstrukcija automobila na gorivne elije. Njih pokrece elektricni motor koji je
napajan od strane steka gorivnih celija. Takode vecina ovakvih automoblia koristi i ultra-
kondenzatore kao dopunski izvor, da bi se obezbedila dovoljna snaga elektricnog motora pri
polasku i ubrzanju. Rezultat ovakve kombinacije je visoka efikasnost pri voznji, i prilicna usteda
goriva.
Post ignut o t st art a na - 15
Post ignut o t st art a na - 20
Zaht evano t st art a na - 20
Zaht evano t st art a na - 25
Zaht evano t st art a na - 30
( t emper at ure su u C)

U
S
D

/

W
a
t
t
s


n
e
t
St varna cena
Zpredviena cena
Predvianj e za 2100 ( Ballard)
Sl i k a: Kret anj a cena st eka
gorivnih elij a i oekivanj a
Sl i k a: Mogunost
hladnog st art a st ekova
gorivnih
elij a
V
r
e
m
e

s
t
a
r
t
a

d
o

5
0
%

s
n
a
g
e

(
s
)
Si l i k a: ema aut omobila na gorivne elij e ( HONDA FCX) i nj enih osnovih delova.
Sl i k a: Skica aut omobila na gorivne elij e (HONDE FXC) i nj enih osnovnih delova.
80
Sistem sa gorivnim celija sastoji se od lakog PEM
steka sa totalnom maksimalnom snagom od 86kW
(HONDA FXC), sistema za ovlazivanje vazduha koji
reciklira vodu dobijenu kao produkt iz gorivne celije i
koristi je u tu svrhu, i sistema za hladne steka. Sistem
za hladenje je opremljen sa jednim velikim
radijatorom za gorivne celije i dva prateca manja,
specijalno konstruisana za koriscenje u automobilima
na gorivne celije. Jednosmerni elektricni motor snage
80kW (107 konjskih snaga) moze da obezbedi obrtni
moment od 272Nm (podaci za HONDU FXC).
Takode bitan deo automobila sa gorivnim celijama je
PCU (Power Control Unit) koji kontrolise elektricni
sistem, ukljucujci izlaz steka, ultra kondenzator,
motor, vazdusnu pumpu i sistema hladenja.
Ultra kondenzatori predstavljaju trenutnu
pomoc napajanja motora strujom prilikom
polaska i akceleracije, a pune se
uglavnom pri kocenja automobila.
Pr at ei
manj i
r adi j at or
X 2
Vel i k i
r adi j at or
za
gor i v ne
el i j e
PCU ( Pow er Cont r ol Un i t e)
Gl avna k ont r ol na j edi n i ca
Jednosmer ni mot or
Ov l ai v a
v azduh a
St eko v i
gor i v ni h
el i j a
Pumpa z a hl aenj e
Tank v odoni k a pod
v i sok i m p r r i t i sk om
Vazdu na pump a




















S
t
r
u
j
a
Vr eme
Ul t r a k ondenzat or
Sl i k a: ema osnovnog principa rada aut omobila na gorivne elij e.
Sl i k a: HONDI N st ek gorivnih elij a.
Sl i k a: I zlobeni prikaz preseka
Hondinog ult ra kondenzat ora.
Sl i k a: St ruj a G.. i pomo ult ra kondenzat ora pri
polasku i ubr zanj u vozila.
Sl i k a: Prikaz osnove aut omobila na gorivne elij e ( HONDA FXC) sa glavnim delovima.
81
Tank za gorivo HONDE FXC moze da primi oko 150 litara vodonika pod pritiskom od 350
atmosfera, i sa njim da prede bez dopunjavanja oko 190 milja (305km). Maksimalna brzina
HONDE FXC je 93milje na sat, a od 0-60mph ubrzava za 11s.
Efikasnost iskoriscenja goriva HONDE FCX je 57 milja za 1kg vodonika.. Ocekuje se da ce do
2008. kad vodonicne pumpe postanu brojnije cena vodonika biti oko 3$ za 1 kg, pa ce troskovi
goriva za ovakav auto biti 0.5$ za 10 milja voznje.
Tehnologija membrane gorivne celije je
znacajno usavrsena, tako da je poboljsana
provodnost vodonikovih jona (rada
gorivne celije) pri ekstemno niskim
temperaturama.
Evo poredenja rada motora na unutrasnje
sagorevanje (obicnog automobila) i
jednosmernog motora napajanog gorivnim
celijama.
Kod vozila na gorivne celije zubcanici
jednosmernog motora su direktno povezani
sa tockovima, sto daje mnogo bolje
performanse.
Kao sto je vec receno vecina automobilskih kompanija vec poseduju gotova koncept vozila na
gorivne celije, od kojih se neka vec mogu i kupiti:
Ot por nost
membr ane
r eduk ovana
na pol a
Rad mogu i pr i
ek st r emno ni sk i m
t emp er t at ur ama
Nova membr ana
St ar a membr ana
Temper at ur a C
Sl i k a gor e: Karakterist ika ot pornost i membrane ( t j .
kvalit et a rada gor ivne elij e) u funkcij i od temperat ure.
Mot or
Mot or
Vozi l o na
gor i vne
el i j e
Vozi l o sa
benzi nsk i m
mot or om
Di r ek t no
povezan
zupani k
Mehani k e
Tok ov i k ar ak t er i st i k e
Kvai l o
Pr enosni k
Sl i k a dol e: Poreenj e st rukt ure prenoenj a
pogonskog moment a kod vozila na G.. i
obinog vaozila sa mot orom na unut ranj e
sagorevanj e.





















B
r
z
i
n
a

t
o

k
o
v
a
Vr eme
Vreme prokli zavanj a
Vozil ao na gorivne eli j e
Vozil o sa mot orom na un. sagorevanj e
Sl i k a: S obzirom da j e oziv mot ora
dobar, brzina t okova se dobro
kont rolie uprkos velikom
polaznom proklozavanj u.
Sl i k a: Poreenj e naina prenoenj a moment a mot ora na t okove kod vozila na gorivne elij e i
benzinskg aut omobila.
82
HONDA FCX na stanici za
dopunjavanje vodonika.
FCX: max brzina 93mph,
0-60mi ubrzava za 11s.
Sa punim rezervoarom H
2
prelazi
bez dopunjavajna oko 305km.
Nova HONDA FCX koristi
usavrseni stek gorivnih celija koji
je za 40% manji , daje vecu snagu
(100kW), i dosta ekonomicniji od
svog prethodnika. Vozilo razvija
maksimalnu brzinu od 160km/h, i
sa punim rezervoarom H
2
prelazi
bez dopunjavajna 570km.
Mitsubishi FCV, hibridno vozilo na gorivne celije. Koristi Ballardov stek gorivnih celija
MK-902 koji daje maksimalnu snagu 68kW i napon od 250-400V. Elektricni motor vozila
ima maksimalnu snagu 65kW, a bateriski sistem 20kW.
Na pumpama je predviden
poseban sistem za dopunja-
vanje (gasnog) vodonika.
H
2
filter
Sistem za uzemljenje
Stanica
koristi solarnu
energiju za dobijanje
struje, i iz vode sa njom
(elektrolizom) proizvodi H2 koji se skladisti u
tankove pod pritiskom za potrebe konzumacije.
83
TOYOTA FCHV
vozilo na gorivne
celije.
MERCEDES F600 Hygenius, stek gorivnih celija izlazne snage 85 kW/115 hp, trosi ekvivalnet
od 2.9l goriva na 100km , prelazi 400km sa punim rezervoarom vodonika.
Presek osnove
Toyotinog vozila na
gorivne celije.
AUDI A2 hibridno vozilo na gorivne celije izlozeno
na salonu automobil u Hanoveru 2004.
Mercedesova paleta
vozila na gorivne celije.
84
HYNDAI Tucson izlozen na Zenevskom salonu automobila 2004.
VOLKSWAGEN -ovo
vozilo na gorivne
celije.
Mazda FCV
FORD Focus na gorivne celije.
Hammer na gorivne celije.
GM Sequel, 0-60mph za 10sec, sa punim rezervoarom prelazi 300milja.
GM terensko vozilo na gorivne celije.
GM Hydrogen3.
NISSAN X-Trail FCV.
85
Slika dole: Mercedes
DaimlerChrysler kombi na gorivne
elije koji koristi kompanija UPS.
Vozilo poseduje 55kW-ni
elektrini motor. Moe da razvije
brzinu od 120km/h, i sa punim
tankom vodonika prelazi bez
dopunjavnja 150km.
Slika levo:est Mercedes-
Benz kombija na gorivne
elije korieni od strane
poznatih Hamburkih
kompanija obavljaju
normalne dunosti bez
zagaenja okoline.
Slika levo:
Skuter VX-FCe
Vectri x Corp
na gorivne elje
. Maksimalna
brzina 60mph,
sa punim
rezervoarom pri
25mph prelazi
155milja. Od 0-
30mph ubrzava
za 4 sekunde.
Cena e mu biti
manja od
9000$.
Projekat - kamion na gorivne elije.
Slika: Hondin prototip motora na gorivne elije koji ima
motor ekvivalentan motoru od 125cc.
Slika dole: Britanska firma
je predsavila ENV, motor na
gorivne elije. DC motor koji
napajaju gorivne elje sa
48V DC ima 6kW. Ubrzava
od 0-48km/h za 7.3s.
Maksimalna brzina 80km/h.
Prelazi sa punim
rezervoarom je oko
160km.Kao gorivo koristi
99.9% ist vodonik. Vreme
dopunjavanja oko 5min.
Teina celog motora je
80kg.
Jedini problem ovog motora
je to je toliko tih da se
neuje kad dolazi.
86
U Americi za sada Kalifornija vodi vodstvo od 16 operativnih stanica za dopunjavanje
vodonika, a planira se otvaranje jos 15 u skorijoj buducnosti i sve to u okviru programa
California Hydrogen Highway Network (CaH2Net).
Pored Kalifornije stanice za dopunjavanje vodoika postoje i u drugim oblastima sirom Amerike,
Cikagu, Micigenu, Arizoni, Vasingtonu, Floridi, Njujorku, itd.. Takode jos dosta zemlja sirom
sveta poseduje mrezu vodonicnih pumpi za dopunjavaje goriva.
Sl i k a: Mrea pumpi za dopunj avanj e vodonika irom Kalifornij a.
Sl i k a: Senj u st anica za dopunj avanj e H2 u Tokij u. Sl i k a: Jedna od st anica Kaliforniske mree H2 Pumpi.
Sl i k a: Yokohama Asahi st anica za
dopunj avanj e vodonika u Tokij u.
Pum pa za
v odon i k
Sl i k a: Punkt za dopunj avanj e vodonika na
st anici u Vaingt onu.
87
Bezbednost skladitenja vodonika u
vozilima. Ovo je jedan od glavnih
problema koji se namece pri konstrukciji
automobia i uopste vozila sa gorivnim
celijama koje koriste vodonik kao gorivo.
Postavlja se pitanje da li su ona sigurna, s
obzirom na visoko zapaljivu prirodu ove
supstance. Mnogi proizvodaci automobila
tvrede da ako se sa njim rukuje na
odgovarajuci nacin on je siguran ako ne i
sigurniji od vecine drugih goriva.
Americka kompanija automobila Ford u
saradnji sa U.S. Departmetom of Energy
je objavila da bezbednost vozila na
gorivne celije ima potencijal da bude
bolja nego do sada pokazana bezbednost
benzinskih automobila, i jednaka ili bolja
od automobila na prirodni gas. Oni su objavili da pri sudarima na otvorenim putevima vozila na
vodonik su bezbednija od benzinskih ili onih na prirodni gas, i to iz vise razloga:
-Rezervoar sa vodonikom (tank) je od ugljenicnih vlakana, i vrlo je elastican cak i pri jacim
udarima. Uopste gledano ovi tankovi, kao i ceo sistem za vodonicno gorivo u vozilu je
dizajniran da izdrzi 2.25 do 3.5 puta veci pritisak od njihovog operativong, samim tim i sudare
pri vecim brzinama, pa cak i direktan pogodak jaceg vatrenog oruzija, pistolja i pusaka (jer
ugljenicna vlakna pored toga sto su elasticana imaju i izdrzljivpst oko 10 puta vecu od celika).
-Proizvodaci usavrsavaju senzore koji ce trenutno detektovati udar pri sudaru, kao i dodatne
senzore koji ce detektovati i najmanje curenje gasa vodonika, i u oba slucaja momentalno
zatvoriti ventile, kao i prekinuti dotok struje iz baterija da bi se sprecila mogucnost paljnja.
Sl i k a: emat ski prikaz sist ema mera bezbednost i.
Vodonik poseduje gustinu samo 7% od one koju ima vazduh, pa se jako brzo siri i razreduje sa
njim (i bez vetra i ventilacije). Prirodan gas ima gustinu 55% od one koju ima vazduh, bezin od
3.4 do 4 puta vecu gustinu (340-400%), a propan 1.52 puta vecu. Posledica toga je da gas
vodonika kada iscuri, brzo se podize u atmosferu i razreduje sa vazduhom, za razliku od ovde
Sl i k a: Vodonik u vozilima na gorivne elij e moe da
predst avlj a pot encij alnu opasnost prilikom sudara.
88
drugih navedenih goriva, i time smanjuje mogucnost za vatru. Takode za vodonik koji istice na
dole ako je u mesavini vodonika i vazduha zastupljen sa manje od 10% nece moci da dode do
paljnja (a posto se vodonik brzo mesa i siri u vazduhu, brzo mu i opada zastupljenost u
mesavini). Metan se naprimer moze zapaliti ako mu je zastupljenost u mesavini sa vazduhom
veca od 5.6%, sto je rizicnije od paljenja vodonika.
Na Univerzitetu u Majamija 2001. godine je izvrsena simulacija paljnja pozara dva automobila,
jednog sa vodonicinim tankom i drugog sa obicnim benzinskim. Kao sto slike same govore
sumlje da bi vozila sa vodonikom bila bombe na putevima nisu potvrdene, naprotiv
Sl i k a: Test iranj e palj nj a curenj a goriva iz rezervoara aut omobila sa t ankom vodonika pod prit iskom i
obinog benzinskog. Takoe t reba rei da su male anse da doe do palj enj a vodonika unut ar samog
t anka, kada bi dolo do eksplozij e vozila, zbog velike izdrl j ivost i ugleni nih vlakana od koj ih j e t ank
napravlj en ( 10 put a izdrlj ivij a od elika) .
-Vozila sa gorivnim celijama mogu da nose odprilike 60% manje energije (goriva) od onih sa
motorima na unutrasnje sagorevanje jer su mnogo efikasnija. Pa ako se vodonik iz ovih vozila
zapali, oslobodice se manje termalne energije nego pri paljenju rezervoara sa benzinom ili
prirodnim gasom. Takode u slucaju vatre vodonik izgori mnogo brze od drugih goriva (brzina
gorenja mu je 7 puta veca od benzina ili prirodnog gasa) pa steta moze da bude mnogo manja.
Pri sudarima u tunelu iste one osobine koje ga cine bezbednim na otvorenim putevima, cine ga i
ovde. Vodonicni gas se brze mesa sa vazduhom od bilo kojih drugih goriva, mada u pocetnom
trenutku moze da se napravi poterncilno opasniji mehur vodonika, u odnosu na onoj od
prirodnog gasa. Ali ipak ako se sa njim rukuje odgovarajuce, ceo zivotni krug vodonika bi
trebao da bude bezbedniji od onoga za prirodni gas ili benzin. Takode vodonik nije toksican i ne
kontaminira okruzenje kao sto bi bilo u slucaju isticanja benzina, propana ili prirodnog gasa.
0 sekundi posle 3 sekunde
posl e 1 min posl e 1 min i 30 sekundi
Vozilo sa
vodonikom pod
pritiskom kao
gorivom
Vozilo sa
obinim
benzinskim
rezervoarom
89
Autobusi na gorivne elije. irom sveta se ve uveliko koriste i demonstriraju autobusi na
gorivne elije. Oni ne zagauju okolinu (nemaju emisiju nikakvih tetnih gasova jedini
produkt je voda), ekonomini su i nisu buni.
U evropi se ve nekoliko godina realizuje program CUTE (Clean Urban Transport for
Europe) koji obuhvata korienje 47 autobusa na gorivne elije u 9 evropskih metropola:
Amsterdamu, Barseloni, Luksemburgu, Madridu, Portu, Hamburgu, tudgardu, Stokholmu i
Londonu. Jo 6 autobusa vozi u okviru drugih projekata na Islandu (Reykjavik) i Australiji
(Perth). Takoe autobusi na gorivne elije saobraaju i u Japanu i irom Amerike.
Slika: Ekoloki tihi autobusi na gorivne elije u gradskim pevozima nekih Evropskih metropola.
tokholm tokholm
Barselona Amsterdam
Berlin tudgard
90
Osnovni cilj svih ovih programa je da se skupi to je mogue vie iskustva o tehnologiji
gorivnih elija, zbog ega su naravno za vreme korienja autobusa na g.. vrena njihova
intenzivna ispitivanja i testiranja. Takoe je vreno poreenje sa obinim konvencionalnim
autobusima na naftu i prirodni gas. Sam program CUTE je zapoeo 2001. Tokom prve tri
godine su napravljeni autobusi i obezbeena infrastruktura za snabdevanje vodonikom u 9
stanica devet evropskih gradova. 2003. godine vozila su izala na ulice.
Gorivne elije za veinu autobusa proizveo je Kanadski proizvo BALLARD, i produkt su
razvoja i usavravanja jo od 1993. godine.
Slika: BALLARD-ov stek PEM gorivnih elija
Mk-902 Low Duty, 85kW/300A sadri 440
elija u etiri reda.
Slika: BALLARD-ov stek PEM gorivnih elija
Mk-902 Havy Duty, 150kW/240A sadri 960
elija u est redova.
Slika: Napredak razvoja PEM steka gorivnih elija kompanije BALLARD.
Slika: Vozni park autobusa na gorivne eije koji se koristi u gradskom prevozu Hamburga.
91
Gorivne elije pretvaraju vodonik u struju, a ona napaja elektromotor koji pokree autobus.
Mehanizm kontrole broja obrtaja motora, tj. brzine vozila bi bio sledei: Kada voza dodirne
pedalu za gas, njena pozicija odnosno ugao se detektuje preko kontrolnog sistema, i dalje alje
kao zahtev za momenat motora. Zahtev se konvertuje u vrednost jednosmerne struje koju
treba dovesti na motor. Jaina struje koju daje gorivna elija se regulie dotokom vazduha u
nju, i to predstavlja kljuni mehanizam kontrole napajanja motora elektrinom energijom. Sa
druge strane protok vodonika nije aktivno kontrolisan. Znai da brzina (snaga) vozila zavisi
od dotoka (kompresije) vazduha u gorivnu eliju.
Iskustvo MERCEDES BENCA kao jednog od proizvoa ovih autobusa je pokazalo da nije
obavezno gorivna elija ta koja je odluujui faktor za raspoloivost vozila na gorivne elije,
ve ustvaru razliiti drugi pomoni ureaji.
Slika: Komponente autobusa na gorivne elije i njegove osnovne karakteristike.
Slika: TOYOTIN Hino autobus na gorivne elije u javnom saobraaju Tokija.
92
Punjenje goriva (vodonika) na stanicama obino traje oko 15min, maksimalno 30min u
zavisnosti od poetnog nivoa i kontrole. Po pristanku na stanicu vozila se prvo moraju
uzemljiti radi spreavanja elektrostatikog pranjenja koja bi mogla da izazovu paljenje
iscurelog vodonika.
Slika: Poreenje nekih karakteristika autobusa na gorivne elije napravljenog od strane Amerike
kompanije United Technologies i klasinog dizel autobusa.
Slika: Stanica za dopunjavanje vodonika u Barseloni.
93
Na veini samih stanica se proizvodi vodonik elektrolizom ili preradom prirodnog gasa
(steam reforming). Ostale koriste eksterne izvore snabdevanja.
U programu CUTE stanice su se prakticno pokzale izvodljive za svakodnevnu upotrebu.
Elektrolizeri (ureaji koji po principu elektrolize iz vode generiu vodonik i kiseonik) su
uglavnom radili kako su i bili predvieni, i proizvodili u proseku neto vie od 600kg
vodonika meseno (to je ekvivalentno sa vie od 5kWh/Nm
3
). Bilo je i nekih zastoja: Steam
reformeri su imali problema tokom poetne faze, to se i oekivalo jer su prototipovi novijeg i
efikasnojeg principa konverzije. U meuvremenu ti problemi su reeni.
Slika: Vodonina pumpa za autobuse u Madridu. Na
samoj stanici se koristi postupak prerade prirodnog
gasa za dobijanje vodonika, a takoe koristi i
eksterne izvorie za snabdevanja vodonikom.
Slika: Stanice za dopunjavanje vodonika u
Hamburgu. Koristi princip elektrolize za
proizvodnju vodonika na samoj stanici
Slika: Osnovna ema funkcionisanja stanica za dopunjavanje vodonikom.
94
*
Slika: Naini proizvonje i snabdevanja vodonika na stanicama za dopunjavanje po gradovima irom Evrope:
95
Primena gorivnih elija u svemiru
Ranih1960-tih u Alpllo svemirskom programu bile su koriene alkalne gorivne elije, koje su
inae naj efikasnije na niim temperaturama. One su bile neto malo modifikovane u odnosu
na prvobitni pronalazak Thomasa Bacona iz 1932.
Tri jedinice sposobne da proizvodu od 1.5kW do 2.2kW u
kratkim periodima, radile su paralelno. Svaka je bila teka
114kg i kao gorivo koristila je cryogenic hydrogen i kiseonik.
One su radile 10.000 sati tokom 18 misija bez i jednog
incidenata tokom leta. Takoe su tokom misija proizvodile
potrebnu istu vodu za potrebe posade.
Nastavljajui razvoj, stekovi gorivnih elija se i danas koriste u shattl-ovima kao glavni i
jedini sistemi napajanja. Proizvode oko deset puta vie elektrine energije od jedinica
korienih u Apoolu. Takoe kao gorivo koriste cryogenic hydrogen i kiseonik, i efikasnost
im je 70%.
U vie od 100 misija imale su preko 80.000 radnih sati bez korienja ikakvih rezernih
baterija.
Slika levo:
Generator na
gorivne elije
korien u
Apollo programu.
Slika desno:
Apollo modul u
Meseevoj orbiti.
Slika : Shuttle u orbiti oko Zemlje.
Slika dole: Generator na gorivne elije koji ceo
shuttle snabdeva elektriniom energijom.