AKADEMSKA INHIBICIJA I KRIZA FINALIZACIJE KOD MLADIH

Ivan Ili}

Kratak sadr`aj: Akademska inhibicija predstavlja specifi~an zastoj u razvojnom procesu, karakteristi~an za kasnu adolescenciju i postadolescenciju. Radi se o mladim osobama koje, iznenada, ispoljavaju te{ko}e u studijama i neefikasnost u polaganju ispita i pored o~uvanih ve{tina i prethodnih uspeha. Posledice takvog stanja evidentne su, kako za pojedinca, tako i za porodicu pa i dru{tvo u celini U radu autor razmatra psihodinamske aspekte i parametre koji uti~u na pojavu i manifestacije ovog fenomena. Kao uzroci razmatraju se omnipotentna pozicija i razli~ite varijante anksioznosti i straha a posebno se nagla{ava povezanost akademske inhibicije sa krizom finalizacije sastavnim delom svake adolescentne krize. Prezentovane su ilustracije kroz kratke klini~ke primere a naro~ito je istaknut rad u psihoterapijskoj grupi studenata koji manifestuju zastoj u toku studija, uz preporuku da je grupna psihoterapija adekvatan i efikasan terapijski na~in sa ovom problematikom. Klju~ne re~i: adolescencija, kriza, separacija, akademska inhibicija

Institut za psihijatriju, Klini~ki centar Srbije, Beograd

Akademska inhibicija je specifi~an zastoj u razvojnom procesu, karakteristi~an za kasnu adolescenciju i postadolescenciju, a ~iji sadr`aj predstavljaju problemi u u~enju, nemogu}nost adekvatnog pohadjanja studija kao i neefikasnost u polaganju ispita (uklju~uju}i i zna~ajne te{ko}e, a posebno i strah, u vezi izlaska na ispite). Radi se o mladim osobama koje, iznenada, vi{e ne uspevaju da odgovore svojim akademskim obavezama i pored o~uvanih intelektualnih sposobnosti, ve{tina i uz prethodno postignute uspehe. (1) Topografski, akademska inhibicija predstavlja zastoj u radno-profesionalnoj komponenti li~nog identiteta (2)

koji ometa i remeti identitetno formiranje mlade osobe a ~ime ote`ava progresivne razvojne tokove i osamostaljivanje, samim tim i socijalnu inserciju mlade osobe. Zna~aj ovog problema u {irem, dru{tvenom, smislu je evidentan ako se uzme u obzir prolongiranje po~etka radne i produktivne efikasnosti, finansijski aspekti na svim nivoima koji prate ovu stagnaciju kao i reperkusije na druge va`ne institucije dru{tva (pre svega porodicu ali i obrazovanje u celini). Da bi razumeli problem akademske inhibicije, neophodno je da sagledamo i neke psihodimanske parametre koji participiraju u adolescentnom procesu.

83

Engrami vol. 27 januar-jun 2005. br. 1-2

Adolescencija predsatavlja period sekundarne separacije i i ndividuacije u kome se permanentno sukobljavaju tendencije progresije i regresije. (3) Problem separacije vi{estruko je aktiviran tokom adolescencije tako da adolescentni progres mo`emo shvatiti i kao niz sukcesivnih separacija kojima se uspostavljaju uslovi za dalju diferencijaciju (samim tim i individuaciju). Adolescent ima zadatak da se separira od infantilnih predstava o sebi (omnipotencija, biseksualna pozicija...), infantilnih predstava o objektima (svemo~ roditeljskih figura, izvor zadovoljenja svih potreba...) kao i, do tad prisutnih, relacijskih i socijalnih komponenti (bezbri`nost, za{ti}enost, neodgovornost...). Tek kad ova odricanja postanu operativna, adolescent sti~e mogu}nost da, kroz slo`en i trnovit adolescentni proces, uspostavi realniju sliku o sebi, svojim potencijalima i ograni~enjima, mogu}im izborima i alternativama u svim sferama (~ime odredjuje sopstveni identitet) i realniju sliku o svojim objektima a {to, sveukupno gledano, defini{e razvoj (4). Da bi zapo~eli neku novu realizaciju, prethodno moramo ne{to zavr{iti i ne~ega se odre}i i to je pravilo koje va`i tokom adolescencije (naravno ne samo u tom periodu ali tada nagla{eno i intenzivirano). Razumljivo je da ova odricanja mogu biti bolna, neprijatna, ponekad i do te mere, da ni akvizicije adolescentnog perioda (telesni razvoj i snaga, sticanje seksualne mo}i, komunikacijske ve{tine kao i intelektualne sposobnosti) ne prolaze bez konflikata. Na taj na~in adolescent sticanje novih mogu}nosti i razvoj sop-

stvenih potencijala (uklju~uju}i i progres koji se sti~e kroz u~enje i studije) mo`e do`iveti kao prepreku u zadr`avanju infantilne pozicije koja pru`a sigurnost, bezbri`nost detinjstva i, {to je najva`nije, oslobadja od straha i anksioznosti koji su redovan pratilac svih promena. Ako prihvatimo tezu da svaki zavr{etak zna~i novi po~etak a da taj po~etak otvara i anticipira nove probleme i izaziva priliv vi{estruko neprijatnih ose}anja (nesigurnost, tugu zbog odricanja, sumnju u sopstvene mogu}nosti, strepnju zbog preuzimanja odgovornosti, anksioznost, sve do pani~nog straha), razumljiva je i potreba adolescenta da se od takvih ose}anja odbrani kroz neki od raspolo`ivih manevara medju kojima mo`e biti i inhibicija. Akademski napredak tako mo`e biti do`ivljen kao ugro`avaju}a opasnost po postoje}i status quo i jo{ jedan u nizu evidentnih remetioca nestabilne ravnote`e infantilnog perioda te pokre}e reaktivnu odbrambenu potrebu za inhibicijom u~enja i polaganja ispita. Momenat koji, takodje, ima zna~ajnu ulogu kao mogu}i pokreta~ inhibicije u akademskom napretku je i kriza omnipotencije koja, kod adolescenata, redovno prati procese diferencijacije (5). Opredeljuju}i se za odredjeni izbor (u ovom slu~aju studija i budu}eg poziva), mlada osoba se odri~e niza alternativnih mogu}nosti i izbora koji mogu biti u domenu njenog interesovanja. Tako se zadr`avanjem pozicije nediferenciranosti u akademskom i profesionalnom smislu, zadr`ava i iluzija o sopstvenoj multipotentnosti kao i maglovi-

Engrami vol. 27 januar-jun 2005. br. 1-2 84

ta mogu}nost da se u budu}nosti prave mnogi drugi izbori. Neki adolescenti se sa opisanom krizom omnipotencije bore na interesantan na~in kroz upis dva, pa i vi{e, fakulteta ili {kola. Medjutim, pored toga {to za ovu prenagla{enost akademskog anga`mana pla}aju cenu u insuficijenciji u drugim identitetnim sferama, ovakav na~in uglavnom ne predstavlja mnogo vi{e od inhibicije sa pozitivnim predznakom koja ne vodi su{tinskom re{avanju problema. Fenomenologija akademske inhibicije tesno je povezana sa anksiozno{}u i strahom (najizra`enijem kada je u pitanju polaganje ispita). Postoje razli~iti varijeteti anksioznosti i straha u generi~kom smislu. U prvom redu tu je separaciona anksioznost koju smo ve} razmotrili. Zatim sledi strah od neuspeha koji je na svesnom nivou najlak{e prepoznati i vezan je za anticipaciju narcisti~ke povrede zbog izostanka potvrde o validnosti (visoko rangirane u idealizovanoj predstavi adolescenta o sebi). I ovaj vid straha se prepli}e sa separacijom, obzirom da zadatak adolescencije i jeste napu{tanje ovih idealizacija. Strah od autoriteta, prezenzovan kroz figure ispitiva~a, ukazuje na konfliktuoznost u objektnim relacijama koje takodje podle`u separacionim procesima. Postoji i jedna specifi~na forma straha, vezana prevashodno za nesvesne procese i koji mo`emo ozna~iti kao strah od uspeha. Naizgled paradoksalno, ali i razumljivo ako se podsetimo da adolescencija podrazumeva reaktivaciju i definitivno razre{avanje (finalizaciju) Edipalne situacije. Uspeh akademskoj sferi, na taj na~in, mo`e biti iden-

tifikovan sa Edipalnim ciljem. Pretpostavljam da je ova povezanost znatno ~e{}i razlog zastoja na studijama nego {to se, u prvom momentu, mo`e pomisliti. Klini~ka praksa pokazuje visoku korelaciju postojanja akademske inhibicije sa ozbiljnim i dubokim problemima u objektnim relacijama. Upravo o~ekivanja roditelja u pravcu uspe{nosti na studijama, kao i do`ivljaj istih od strane adolescenta, kako na realnom tako i na simboli~nom planu, ~ine akademsku inhibiciju prili~no omiljenim na~inom suprotstavljanja ovakvim zahtevima i opredeljuju izbor takvog zastoja. Separacija podrazumeva odricanje ali ona, kao {to je u prethodnom tekstu na nekoliko mesta nagove{teno, ozna~ava i kona~nost, kraj ne~ega, odnosno finalizaciju. To neminovno uklju~uje i do`ivljaj gubitka koji je uvek udru`en sa ose}anjem tuge, sve do depresivnosti (poznata je specifi~na depresivnost adolescenata). Sa druge strane to reaktivira i narcisti~ku traumu, vezanu za do`ivljaj sopstvene kona~nosti kao ljudskog bi}a a time pokre}e stalno prisurtan strah od smrti. Adolescent na taj na~in kroz akademsku inhibiciju zadr`ava i gotovo psihoti~nu iluziju o sopstvenoj besmrtnosti i beskona~nosti (kroz beskona~nost svojih potencijalnih mogu}nosti), pa`ljivo izbegavaju}i da bilo {ta (pa i ispite i studije) dovede do kraja. Ova kriza finalizacije mo`e biti prisutna u nizu razvojnih sektora pa i generalno. Poznat je tzv. psihosocijalni moratorijum (6) koji podrazumeva vremensku dimenziju i ozna~ava onu poziciju stagnacije adolescenta u nizu

85

Engrami vol. 27 januar-jun 2005. br. 1-2

sfera (pa i akademskoj) upravo zbog neokon~anih separacija u nizu sfera, kada su sile regresa i progresa u nekoj vrsti ravnote`e. To je period kada mlada osoba, suo~ena sa zahtevima realnosti spolja{njeg sveta, ima potrebu da u svom razvoju obezbedi neku vrstu pauze u okviru koje bi se omogu}ila finalizacija separacionih procesa sa infantilnim predstavama (kako na nivou selfa tako i na nivou objekta i relacija sa njima) i prikupila snaga, potencijal progresivnih procesa i odredio pravac daljih akcija i anga`ovanja. U normalnom toku adolescencije, kada progresivne tendencije preuzimaju prioritet, mlade osobe uglavnom prevazilaze ovu stagnaciju dok u izvesnim slu~ajevima zastoj mo`e da se odr`ava i du`e vreme (7). Dosada{nje konstatacije ukazuju da procesi separacije, a samim tim i finalizacije, predstavljaju zna~ajnu komponentu adolescentnog procesa. U situacijama krize (a adolescencija i jeste skup sukcesivnih kriza, makar i normativnih) ovi procesi dobijaju na intenzitetu ~ime se usporava individualni razvoj. Akademska inhibicija (odnosno kriza u finalizaciji studija kao i kompletiranju radno-profesionalnog identiteta) mo`e biti jedna varijanta ovog zastoja. Iz toga mo`emo izvesti slede}i zaklju~ak: Kriza finalizacije sastavni je deo svake adolescentne krize a akademska inhibicija je jedan od vidova njenog fenomenolo{kog manifestovanja. Akademsku inhibiciju kao poreme}aj tipa zastoja mo`emo, gotovo svakodnevno, observirati u klini~koj praksi. To je vrlo ~est fenomen, bilo kao pro-

pratni ili kao osnovni, zbog koga se mlade osobe javljaju psihijatru i psihoterapeutu. Mo`e biti izolovana manifestacija ili u sklopu kompleksne razvojne krize koja zahvata i druge identitetne sfere. Vrlo ~esto postojanje akademske inhibicije svojom fenomenologijom prikriva ozbiljnije probleme u identitetnom procesu ili psiholo{kom funkcionisanju a naro~ito u objektnim relacijama. Mlada devojka (23 god.) koja se nedavno obratila radi psihoterapijske pomo}i zbog dvogodi{njeg zastoja na studijama, prethodno relativno uspe{no pohadjanih, referi{e i o problemima u odnosima sa roditeljima, naro~ito ocem a {to ona, sve zajedno, prili~no bolno do`ivljava. Sa druge strane, funkcionalna u socijalnim relacijama, partnerskom odnosu, ~ak se i zaposlila. Sa ocem prakti~no ne razgovara, do`ivljava da je on grub i restriktivan u komunikaciji, ne prihvata njenu neuspe{nost u studijama, njenog mladi}a (po~etak njihovog odnosa koincidira sa ovim zastojem), a njenu potrebu da radi smatra gubljenjem vremena i energije koju bi mogla da investira u u~enje. U prvim nedeljama rada manifestuje izra`enu ambivalenciju prema terpijskoj relaciji i terapeutu, odla`e zakazane seanse, zaka{njava, ima potrebu da menja termine zbog posla. Ova ambivalencija kulminira u jednoj seansi kada saop{tava da `eli da napusti terapijski rad jer je terapeut ne razume, ne daje povratne informacije i nije zainteresovan za njen problem. Na sre}u, iskrenost i otvorenost pacijentkinje otvorila je mogu}nost transferne interpretacije, ~ime je o~uvana {ansa terapijske relacije a pro-

Engrami vol. 27 januar-jun 2005. br. 1-2 86

blem sa akademske inhibicije preba~en na Edipalni fokus. Pacijentkinja je dobila mogu}nost da postepeno sagledava sopstveni doprinos u relaciji sa ocem. Projekcija Edipalnih `elja u oca vode seduktivnom do`ivljaju njegovih o~ekivanja za akademsku uspe~nost (naro~ito u kombinaciji sa njegovim otporom prema mladi}u). Problem svog nerazumevanja de{avanja u odnosu sa ocem, konflikata koje ima u vezi potrebe da se separira od sopstvenih Edipalnih fantazama, naro~ito u situaciji kada tra`i novi objekat, prenosi i na oca, a u terapijskoj situaciji i na terapeuta. Terapijski rad je u toku. Postavlja se pitanje u kojoj meri individualni psihoterapijski rad poma`e kod problema akademske inhibicije? Odgovor je da, neosporno, daje zna~ajan doprinos. Medjutim, u mom li~nom iskustvu, uverio sam se da se u individualnoj psihoanaliti~koj psihoterapiji, akademska inhibicija kao fenomen ne retko odr`ava do samog kraja terapijske komunikacije i da promene na tom planu nastaju tek po zavr{etku psihoterapije. Razlozi za{to akademska inhibicija predstavlja poslednji bastion identitetnih problema u individualnoj psihoterapiji su u intenzitetu transfera (samim tim i regresije) kroz repeticiju objektnih relacija i nagla{enijem radu na dubljim nesvesnim sadr`ajima i elementima psiholo{ke strukture koji stoje u pozadini ovog fenomena. Prezentova}u dva kratka klini~ka primera: Devojka, student, sposobna, atraktivna i veoma inteligentna, dolazi zbog identitenih problema i zastoja u studijama kome su prethodile nejasno}e izbo-

ra, promene fakulteta i smerova na njima. Ispite je polagala sa visokim ocenama kada se za njih odlu~ila ali se to de{avalo izuzetno retko. Posebno je bila karakteristi~na inhibicija ~itanja za koje je (u opsesivnom maniru) prethodno bilo neophodno obezbediti gotovo idealne uslove. Introspektivnost ove mlade osobe kao i motivacija da razume sebe doveli su, tokom vi{egodi{nje psihoterapije, do niza pozitivnih promena u `ivotnom funkcionisanju, afirmacije u socijalnim relacijama i jasnih pomaka u razumevanju sebe, ali problem zastoja u studijama (i pored diskretnih promena u toj sferi) i dalje se odr`avao. Tek vi{e godina po zavr{etku psihoterapije, kada je realizovana u porodi~noj i roditeljskoj ulozi pa i u profesionalnom smislu, postepeno privodi svoje studije kraju. Mladi} veoma korektnog pona{anja, inteligentan, verbalisti~an, lucidnih observacija, koji u psihoterapiju dolazi zbog nesigurnosti, socijalne anksioznosti sa manevrima izbegavanja i subpani~nih ataka sa hipohondri~nim elaboracijama, medju svojim problemima ispoljava i vi{egodi{nji zastoj na studijama. U pozadini niza disfunkcionalnosti, pa i akademske inhibicije, stoji problem u odnosu sa impulzivnim, nepredvidljivim i despotski dominantnim ocem koji je do`ivljen kao opasna i kastrativna osoba (do`ivljaj je dodatno precipitiran i operacijama u genitalnom regionu tokom detinjstva). U vi{egodi{njoj psihoterapiji zna~ajno redukuje simptomatologiju i pobolj{ava socijalno funkcionisanje ali tek pred sam kraj terapije (i u situaciji kad otac, zbog naglo nastale bolesti, koriguje svoje domi-

87

Engrami vol. 27 januar-jun 2005. br. 1-2

nantno pona{anje i povla~i se), pacijent uspeva da vrlo efikasno i rapidno reuspostavi svoje akademsko funkcionisanje i u narednom periodu, kra}em od dve godine, nadoknadi zastoj i uspe{no zavr{i fakultet. Grupna psihoterapija predstavlja adekvatniji i daleko efikasniji metod rada sa problematikom akademske inhibicije. Obja{njenje za to je u otvorenoj, `ivoj i neposrednoj iskustvenoj razmeni ~lanova u domenu svakodnevne i realne problematike, pokretanju asocijacija sa medjusobnim podsticanjem kao i relativno razbla`enom transferu prema terapeutu koji ne podsti~e dublju regresiju. Na ovom mestu izneo bih sopstveno iskustvo u radu sa psihoterapijskom grupom od 6 mladih pacijenata gde je kod 5 ~lanova grupe postojao zastoj u studijama (6.~lan nije bio student). Grupna psihoterapija se odvijala u trajanju od 18 meseci, jednom nedeljno, u ambulantno-dispanzerskim uslovima, uz u~e{}e koterapeuta a ~inili su je pacijenti Tima za poreme}aje mladih Instituta za Psihijatriju KCS. Poku{a}u da, ukratko, iznesem osnovne probleme pojedinih ~lanova grupe kao i terapijski u~inak na kraju. 1. Mladi}, 24 godine, student jednog od tehni~kih fakulteta, najstariji je,po sta`u,pacijent ovog terapeuta. Ima grupno terapijsko iskustvo jer je u~estvovao u radu i u prethodnoj grupnoj psihoterapiji. Manifestuje du`evremeni zastoj na studijama, takodje i u partnerskim relacijama sa atipi~nim adaptacijama u socijalnom funkcionisanju. Od drugih simp-

tomatolo{kih smetnji izra`ena je somatizacija sa povremenim hipohondri~nim stahovima, ose}ajem ugro`enosti, periodi~na rezignacija a strukturacija li~nosti se postepeno kre}e u pravcu jasnog personalnog poreme}aja (~ime je obele`en i njegov doprinos u grupnim interakcijama). U rezultatu grupnog rada uspeva da redukuje svoju simptomatologiju, smiri impulzivnost i konflikte u socijalnoj sferi a u pogledu zastoja na studijama prelazi sa fakulteta na vi{u {kolu u okviru iste struke koju sada uspe~no pohadja. Zaostaju problemi i zastoj u partnerskim relacijama na kojima `eli da nastavi rad u individualnoj psihoterapiji sa drugim terapeutom. 2. Mladi}, 24 godine, student filologije, sa vi{egodi{njom neuspe{no{}u u polaganju ispita i zastojem u studijama u psihoterapiju dolazi zbog nesigurnosti i anksiozno-depresivnih manifestacija na neurotskom nivou, povremeno sa periodima agorafobi~nih ograni~avaju}ih stanja, somatskim smetnjama i strahom od gubitka kontrole. U osnovi je pasivno-zavisna struktura li~nosti, formirana u specifi~nim porodi~nim relacijama i distorzijama u do`ivljaju objekta. Korektno i konstruktivno ali prili~no oscilantno u~estvuje u grupnom radu, zavisno od perioda simptomatolo{kog pogor{anja. Na kraju grupe evidentno pobolj{ava svoju efikasnost u polaganju ispita i

Engrami vol. 27 januar-jun 2005. br. 1-2 88

nastavlja studije ali sa zavr{etkom grupnog rada izrazito reaktivira neurotsku simptomatologiju zbog ~ega nastavlja individualni psihoterapijski rad sa istim terapeutom. 3. Devojka, 21.godinu, poreklom iz ugledne porodice iz jednog ve}eg mesta u Srbiji, student stomatologije, nakon uspe{nog po~etka studija do`ivljava psihoti~nu krizu sa konfuzno{}u i izra`enom afektivnom nestabilno{}u {to rezultira vi{emese~nim zastojem u u~enju i gubitkom godine na studijama. U~i uz dosta napora, te{ko se koncentri{e, zaboravlja...Po temperamentu impulzivna, ciklotimne strukture, u kognitivnom stilu povr{na i nesistemati~na, lako upada u dezorganizaciju koja se reperkutuje i u socijalnim relacijama. Po saniranju psihoti~nosti (koja se dijagnosti~ki jo{ uvek prati) uklju~ena u grupu u kojoj redovno i uglavnom korektno participira. Uspeva da polo`i zaostale ispite, upi{e narednu godinu i nastavi studije. Relativno stabilizuje i svoje stanje i nastavlja individualni kognitivno-analiti~ki rad i dijagnosti~ko i terapijsko pra}enje kod istog terapeuta. 4. Devojka, 26 godina, student filologije, solidnih potencijala, prevashodno upu}ena psihijatru u sklopu endokrinolo{kih ispitivanja, manifestuje ozbiljnu problematiku u do`ivljaju sebe i svojih izbora i odnosa (naro~ito u partnerskim relacijama) {to rezultira

produbljenim depresivnim krizama sa suicidalno{}u koje se smenjuju sa narcisti~ki konotiranim periodima egzaltacije. U osnovi je dubok grani~ni poreme}aj li~nosti sa narcisti~ko histrioni~nim tipom adaptacije, formiran u slo`enim i traumati~nim `ivotnim i porodi~nim okolnostima i de{avanjima. Izra`en je poreme}aj u objektnim relacijama. Zastoj u studijama i te{ko}e u u~enju su vi{egodi{nji, sklona obezvredjivanju akademskog re`ima i negiranju koristi od svega {to se u okviru toga mo`e dobiti (uklju~uju}i i stipendiranu {kolu jezika koju je pohadjala u inostranstvu). U grupi u po~etku konstruktivna i inspirativna za druge ~lanove ali, vremenom, postaje neredovna, kasni i po 30 minuta, sve vi{e agresivna i provokativna. Na`alost, ona je jedini pacijent koji nije profitirao u grupnom radu, kako po pitanju zastoja u studijama tako i u vezi drugih problema (iako je, mo`da, na po~etku najvi{e obe}avala u tom smislu). Ponudjeni individualni psihoterapijski rad sa ovim terapeutom za sada jo{ uvek nije prihvatila. 5. Devojka, 23 godine, student ekonomije, manifestuje dvogodi{nji zastoj u studijama koji koincidira sa po~etkom postepenog razvoja psihoti~nog procesa iz shizofrenog spektra. Nakon ispitivanja i le~enja u hospitalnim uslovima i uspostavljanja relativno dobre remisije, uklju~ena u grupu pre

89

Engrami vol. 27 januar-jun 2005. br. 1-2

Engrami vol. 27 januar-jun 2005. br. 1-2

svega zbog podsticaja u smislu resocijalizacije. U~estvuje pasivno, bez inicijative ali uglavnom korektno i redovno (prakti~no je najredovniji ~lan grupe). Iako je odlo`ila status studenta zbog bolesti, podstaknuta problemima studiranja drugih i na~inima izlaska na kraj sa time, i sama uspeva da polo`i neke zaostale ispite i pribli`i se mogu}nosti upisa naredne godine, otvoriv{i time potencijalnu mogu}nost za nastavak studija. Iako sa rezidualnim fenomenima, uspeva i da bolje i adekvatnije funkcioni{e u svakodnevnom `ivotu, bez manifestne psihoti~ne simptomatologije. Nastavlja rad u socioterapijskoj grupi pri Timu za Mlade kao i sa kontrolama kod sada{njeg terapeuta koje, pored medikacije, uklju~uju i suportativni psihoterapijski rad 6. Nekoliko re~i i o {estom ~lanu grupe. Radi se o dugogodi{njem psihoti~nom pacijentu ovog terapeuta, ne{to starijem ( 27 godina) u dugoj i prili~no dobroj remisiji, sa zavr{enom srednjom zanatskom {kolom, bez stalnog posla. Iako ne studira, on, manifestuje sli~an zastojni problem radnu inhibiciju koja se, u njegovom slu~aju, ogleda u nesvrsishodnim i neadekvatnim izborima poslova, ~estim promenama i te{ko}ama da se u okviru jednog posla

du`e zadr`i, nepragmati~nosti i nekriti~nom pristajanju na volonterski rad, naivnim i nedovoljno realno osmi{ljenim idejama ali i u objektivnim te{ko}ama da nadje odgovaraju}i posao. Uklju~en zbog konstruktivnosti koju prezentuje u svom dobronamernom i dobro}udnom stavu prema drugima a sa ciljem resocijalizacije i podsticaja koji bi mogao da dobije u grupi. On uspeva da se u dva navrata zaposli i zadr`i posao vi{e meseci i ostvari odgovaraju}u materijalnu satisfakciju. Upisao je i pohadjanje ve~ernjeg kursa (sa idejom da se posle zaposli {to nije realizovao, vi{e zbog sopstvenih nego objektivnih ograni~enja). Nastavio je rad u socioterapijskoj grupi Tima za Mlade i kontrole kod lekara koji se bavi problematikom psihoti~nih poreme}aja odraslih. U zaklju~ku mo`emo konstatovati da akademska inhibicija, iako po prirodi reaktivan poreme}aj, vezana je za psihodinamske karakteristike adolescencije, naro~ito separacione procese i krizu finalizacije i mo`e biti manifestacija dugotrajnog zastoja, pogotovu ako je u sklopu i drugih identitetnih problema, a posebno onih koji doti~u objektne relacije. U terapijskom radu psihoterapija je nezaobilazan i osnovni na~in le~enja i prevazila`enja ovih problema pri ~emu je grupni psihoterapijski rad metoda izbora.

90

YOUTH ACADEMIC INHIBITIONS AND FINALIZATION CRISIS

Ivan Ili}

Summary:The academic inhibitions represent a specific delay in the development process, characteristic for late adolescence and post adolescence. This refers to young people, who, suddenly, express difficulties in their studies and an inefficiency in passing their exams, in spite of the preserved abilities and previous successes. The results of such a situation are evident, both with a single person and the family, and the society in general. In this paper the author considers psychodynamic aspects and parameters affecting the appearance and manifestations of this phenomenon. For the causes of that condition omnipotent position and different variants of anxieties and fears are being considered, specially stressing the connection of the academic inhibitions with the finalizition crisis a part of each adolescence crisis. Some illustrations have been presented through short clinical examples and, in particular, highlighted is the work in a psychoterapeutical group of students manifesting a delay in their studies, with a recommendation that a group psychotherapy is an adequate and efficient therapeutical method in dealing with such problems. Key words: adolescence, crisis, separation, academic inhibitons Engrami vol. 27 januar-jun 2005. br. 1-2 91

Institute of psychiatry, Clinical Centre of Serbia, Belgrade

Ivan Ili} Klini~ki centar Srbije Institut za psihijatriju, Pasterova 2 11000 Beograd, SCG drivanilic@yubc.net

Literatura
1. Eri} Lj. : Adolescentna psihijatrija, 45. poglavlje iz Psihijatrija, ud`benik za studente medicine, urednik Slavka Mori}Petrovi}, Medicinska kniga, Beograd Zagreb, 1987. 2. Kastratovi} @. : Adolescentna kriza kao psihopatolo{ki fenomen reakcija prilagodjavanja (doktorska disertacija), Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, 1984. 3. Nikoli} S. : Psihijatrija de~je i adolescentne dobi, [kolska knjiga, Zagreb, 1982. 4. Tomori M. : Separacija i proces formiranja identiteta u adolescenciji, referat sa seminara psihoterapeuta Jugoslavije, Plitvice, 1988. 5. Ili} I. : Inicijalna faza u psihoanaliti~koj psihoterapiji mladih ( rad u`e zdravstvene specijalizacije), Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, 1996. 6. Erikson E. : Omladina, kriza, identifikacija, Pobjeda, Titograd, 1976. 7. Eri} Lj. : Adolescentna psihijatrija, 60. poglavlje iz ud`benika Psihijatrija tom II, urednik Prof.Dr D.Kecmanovi}, Medicinska knjiga, Beograd Zagreb, Svjetlost, 1989.

Engrami vol. 27 januar-jun 2005. br. 1-2 92