PSIHIKA REALNOST U KLASINOJ PSIHOANALITIKOJ TEORIJI

Boris Kordi
UDK: 615.851.1

Kratak sadraj
Psihoanaliza ukazuje na postojanje psihike realnosti koja ima karakteristike konzistentnosti i otpora slino materijalnoj realnosti. Kao to o materijalnoj realnosti zakljuujemo na osnovu opaanja, tako o psihikoj realnosti zakljuujemo na osnovu samoopaanja. Preciznije reeno, psihoanaliza kroz tumaenje fantazija zakljuuje o nesvesnim eljama i psihikim mehanizmima koji stoje u pozadini. Psihikoj realnosti pripada rad sna koji putem primarnih procesa vodi nesvesnu elju ka ispunjenju elje. Manifestna slika sna kao ispunjenje elje odgovara halucinatornoj reprodukciji opaaja objekta na kojem je ostvareno zadovoljenje nagonskog poticaja. Pored rada sna Sendler postulira rad opaaja koji je usmeren na otkrivanje materijalne realnosti. Rad opaanja se odvija po principu realnosti, za razliku od rada sna koji se odvija po principu zadovoljstva. Zahvaljujui radu opaanja ojaava se Ja kao instanca linosti, a paralelno se odvija proces integracije koji doprinosi stanju dobrog bitisanja. Na taj nain je Ja u stanju da se delimino odvoji od nagonske sfere i ovlada realnou kako materijalnom (organskom) tako i psihikom. Rad opaanja i relativna autonomija Ja su preduslovi za spoznaju materijalne i psihike realnosti. Kljune rei: psychoanalysis, reality, theory

Fakultet bezbednosti Univerzitet u Beogradu, Beograd, Serbia

UVOD
Govoriti o psihikoj realnosti nije tako jednostavno. Sam pojam realnost se odnosi na sve ono to postoji. Sliku o realnosti dobijamo na osnovu opaanja, a o samoj realnosti zakljuujemo na osnovu razmiljanja jer nije sve to vidimo onako kako realno postoji. Stoga se i pravi razlika izmeu onoga to je pojavno i realno. Pojavno je opaeno, a o realnom zakljuujemo. Da li

se slina zapaanja odnose i na pojam psihike realnosti? O psihikoj realnosti moemo zakljuivati na osnovu samoopaanja. Samoopaanjem dobijamo sliku o unutranjem svetu koji je sazdan mahom od slika seanja, mate i razmiljanja. Grau za slike seanja i matu psiha dobija na osnovu opaaja spoljanjeg sveta. Meutim, zakonitosti takozvane objektivne realnosti, odnosno spolja-

69

Engrami

vol. 31

jul-decembar 2009.

br. 3-4

jul-decembar 2009.

nje realnosti, su drugaije od zakonitosti koje upravljaju psihikom realnou. Psihika realnost za Frojda nije isto to i unutranja realnost za naunike-istraivae. Dualitet izmeu unutranje i spoljanje realnosti shvata se, u psihologiji kao nauci, kao razlika izmeu onoga to je prisutno u svesti samo jedne osobe (njen duevni svet) od onoga to moe da bude predmet svesti za vie ljudi (svi moemo da opaamo spoljanju realnost). O unutranjoj realnosti saznajemo na osnovu samoopaanja a o spoljanjoj na osnovu opaanja [1]. Kada koristi izraz psihika realnost Frojd misli na neto to je u psihizmu subjekta konzistentno i prua otpor slino kao to materijalna realnost ima osobine konzistentnosti i otpora [2]. Tako, na primer, razne prolazne misli i utisci nee imati kvalitet psihike realnosti mada su deo unutranjeg sveta, ali e nesvesne elje i fantazije, o kojima zakljuujemo na osnovu prolaznih misli i utisaka, biti oznaene kao psihika realnost. U ovom radu emo se pozabaviti razumevanjem psihike realnosti onako kako je koncipirana u klasinoj psihoanalitikoj teoriji, prvenstveno kod Frojda, jer je to sine qua non za razumevanje prakse psihoanalize. U radu sa pacijentima psihoanalitiari polaze od nekih osnovnih pretpostavki koje su sadrane u Frojdovom modelu psihike realnosti.

PSIHIKA REALNOST U FROJDOVOJ TEORIJI

Razlika izmeu unutranje i spoljanje realnosti dola je do izraaja u Frojdovoj teoriji traume [3]. U prvobitnoj teoriji nastanak traume je vezan za stvarni dogaaj u spoljanjem svetu, da bi kasnije Frojd promenio datu tezu i rekao da konstrukcije u fantaziji mogu biti uzronik traume. Fantazija predstavlja zamiljeni scenario u kojem je subjekt prisutan ne samo kao posmatra

vol. 31

ve i kao akter. Kroz scenario se prikazuje ispunjenje neke nesvesne elje, dakle, prisutan je i objekat elje [4]. Zbog dejstva odbrambenih mehanizama, fantazije su uvek iskrivljeni prikaz nesvesne elje, u kojem je mogua i zamena uloga izmeu subjekta i objekta. Pored ostalog, odbrambeni mehanizmi su odgovorni i za iskrivljenje realnosti [5]. Dakle, na primeru traumatskog dogaaja moe se napraviti razlika izmeu unutranje i spoljanje realnosti. Prema prvobitnoj Frojdovoj teoriji traumatski dogaaj u psihi oveka se shvata kao seanje na stvarni dogaaj koji se dogodio u prolosti, dok se prema drugoj Frojdovoj teoriji isti traumatski dogaaj posmatra kao konstrukcija koja je nastala usled dejstva nesvesne elje. Npr., slika seanja na seksualno zavoenje u detinjstvu moe biti posledica stvarnog dogaaja a moe biti iskonstruisana u fantaziji. Fantazija odgovara pojavnom u objektivnoj realnosti i razumevanje njenog nastanka je kljuno za izvoenje zakljuaka o psihikoj realnosti i zakonitostima u ovekovom psihizmu. Zahvaljujui fantaziji moe se zahvatiti proces prelaza izmeu razliitih nivoa svesnosti, odnosno sistema svesno, predsvesno i nesvesno. Fantazija takoe odraava osnovni motivacioni ciklus [6]: unutranja napetost u organizmu koja ukazuje na nezadovoljenu potrebu pokree oveka na akciju usmerenu na nalaenje objekta koji e zadovoljiti potrebu, a samim tim i smanjiti napetost. Ukratko to moemo prikazati na sledei nain:
unutarnja napetost (nezadovoljena potreba) akcija (na objektu) smanjenje napetosti (zadovoljenje potrebe)

Engrami

br. 3-4

Osnovni motivacioni ciklus je karakteristian za bioloke motive koji su povezani sa potrebama organizma, kao to su potreba za spavanjem, glad, e, seksualne po-

70

trebe i slino. Frojda interesuje kako se ti procesi odraavaju na psihikom planu. Unutranja napetost nastaje na osnovu narastajuih potreba organizma, a na psihikom planu se doivljava kao poticaj. Akcija nastala kao reakcija na potrebu je propraena opaajima jer se traga za objektom zadovoljenja potrebe, a smanjenje napetosti se osea kao doivljaj zadovoljenja. To moemo prikazati na sledei nain:
unutarnja napetost (potreba) poticaj akcija opaaj (objekta) smanjenje napetosti doivljaj zadovoljenja

slika seanja

izazivanje opaaja ispunjenje elje

nesvesna elja

Za razumevanje motivacionog ciklusa kod Frojda potrebno je osvrnuti se na njegovu teoriju nagona. U jednom periodu Frojd je razlikovao nagone za samoodranjem (kao to su glad, e i slini) od nagona za odranjem vrste (seksualni nagon) [8]. Mo-

71

Engrami

vol. 31

trag seanja na poticaj

jul-decembar 2009.

Zahvaljujui sposobnosti pamenja, poticaj ostavlja trag seanja na sebe, opaaji ostavljaju slike seanja, a doivljaj zadovoljenja je povezan sa opaajem objekta koji donosi zadovoljenje potrebe. Kada je ovaj psihiki pandan motivacionog ciklusa uspostavljen, moe se posmatrati njegova dinamika nezavisno od onoga to se deava u organizmu. Drugim reima, i bez javljanja potrebe trag seanja na poticaj moe da pokrene psihiki proces. Taj trag seanja Frojd naziva nesvesnom eljom. Ona tei da pokrene ciklus na psihikom planu, da izazove opaaj koji je povezan sa doivljajem prvobitnog zadovoljenja potrebe. Na taj nain se postie stanje koje Frojd zove ispunjenje elje. Prvobitno ispunjenje elje odvijalo se kroz halucinatornu reprodukciju opaaja [7]. Sada motivacioni ciklus moemo prikazati ovako:

tivacioni ciklus kod nagona za samoodranjem je mnogo jednostavniji jer se lake vee za objekt zadovoljenja. Kod seksualnih nagona situacija je drugaija. Oni se postepeno razvijaju i kroz period od roenja do puberteta oni ne mogu da nau pravi objekt svog zadovoljenja. Zato se ono to je vezano za libido, kako Frojd naziva energiju seksualnog nagona, dobrim delom zbiva u psihikom svetu. Kad govori o nesvesnoj elji i ispunjenju elje, Frojd prvenstveno misli na libido. Tako Frojd na momente govori o fantaziji elje povezujui je sa nesvesnom eljom, na momente govori o subliminalnoj fantaziji, onoj koje trenutno nismo svesni, ili govori o dnevnim sanjarenjima kao svesnom delu fantazije. Dakle, fantazija se javlja tako da moe pokriti sve delove motivacionog ciklusa. Frojd se najvie bavio fantazijama kroz analizu snova i tu je pokazao sve navedene razlike u javljanju fantazija. Posebno je razlikovao manifestnu sliku sna (slike sna kojih se seamo) od latentne slike sna (ono to se otkriva analizom sna). Da bi se san analizirao treba poznavati logiku kojom se rukovodi nastanak sna. Proces stvaranja sna Frojd je nazvao rad sna. ine ga razni psihiki mehanizmi kao to su pomeranje, saimanje, obziri prema prikazivosti i sekundarna elaboracija. Njihova logika je, pak, vezana za nesvesnu elju i ispunjenje elje, a taj proces se odvija putem tenje za identitetom opaaja, tj. ponavljanjem opaaja koji je povezan sa zadovoljenjem potrebe. Logiku koja je vezana za ispunjenje elje Frojd je posmatrao kao deo tzv. primarnog procesa koji se rukovodi principom zadovoljstva, a samim time i tenjom za identitetom opaaja. Za razliku od toga, naknadno se razvija sekundarni proces koji se zasniva na identitetu misli, tj. identitetima izmeu predstava koje se pokuavaju osloboditi principa zadovoljstva i nastoje da se upravljaju po principu realnosti, dakle odlaganjem zadovoljstva i traganjem za prihvatljivim oblicima zadovoljenja [9]. Na taj nain

br. 3-4

se identitet misli i miljenje uopte moe posmatrati kao zaobilazni put ka zadovoljenju elja.
trag seanja na poticaj tenja za identitetom opaaja nesvesna elja latentna slika sna primarni proces rad sna slika seanja izazivanje opaaja halucinatorna reprodukcija opaaja ispunjenje elje manifestni san

upozna realnost radi prilagoavanja njenim zahtevima i uslovima. To osnovno razlikovanje moemo pregledno i pojednostavljeno prikazati na sledei nain:
psihiki rad: opaanja dra: spoljanja realnost: materijalna predstave: opaaji, seanja princip: realnosti sna nagonska psihika fantazije zadovoljstva

Sada se jasno vidi kako je mogue da se na psihikom planu odvija odreeni psihiki proces koji je nastao na osnovu realnih dogaaja podstaknutih potrebama i naknadno postao relativno nezavisan od spoljanjeg deavanja. Razumevanje te unutranje logike vezane za primarni proces i ispunjenje nesvesne elje od kljune je vanosti za razumevanje psihoanalitikih teorija.

SENDLEROV DOPRINOS TEORIJI PSIHIKE REALNOSTI

Sendler polazi od specifine uloge koju opaanje ima u razvoju oveka i njegovom prilagoavanju realnosti u kojem e princip realnosti sve vie imati udela [10]. Stoga on uz rad sna, koji je vezan za princip zadovoljstva, postulira rad opaanja, koji je vezan za princip realnosti. Dakle, iako su opaaji materijal koji e posluiti u radu sna (tamo gde vai identitet opaaja), oni se pre svega odnose na drai koje dolaze iz spoljanje sredine. Tako je osnovni kriterijum razlikovanja rada sna i rada opaanja vezan za lociranje draenja, da li ono dolazi iz spoljanjeg sveta ili iz unutranjeg, psihikog sveta. San se bazira na draenjima koja dolaze iz unutranjeg sveta (podsticaji koji dolaze od nagona), iako za slike sna koristi opaajne materijale uglavnom iz seanja na dogaaje prethodnog dana. A rad opaanja se vezuje za spoljanja draenja i potrebu jedinke da
br. 3-4

Brani par Sendlerovih, oboje psihoanalitiari i pripadnici kole Ane Frojd, nastavljaju tradiciju klasine psihoanalize. Njihovi doprinosi su znaajni jer upotpunjuju Frojdovu teoriju linosti i to u onom delu koji se tie razumevanja normalnog psihikog funkcionisanja nevezanog za seting u psihoanalitikoj terapiji. Postulat o psihikom radu opaanja je logian ishod Frojdove teorije. Razvojem psihikog aparata posebno se bavila kola psihoanalize nazvana Psihologija Ja [11]. Stoga emo prikazati ta je Frojd imao da kae na temu psihikih procesa vezanih za opaanje i pamenje.

jul-decembar 2009.

OSNOVNI PSIHIKI PROCESI U FROJDOVOJ TEORIJI

Frojd se interesovao za psihike procese razmatrajui mehanizme kojima organizam prima informacije iz sredine i kojima ih dalje obrauje. Takoe je pratio efekte navedenih procesa na organizam i njegovo funkcionisanje u celini. Poao je od injenice da je organizam izloen razliitim draenjima. Razlikovao je unutranja draenja koja dolaze iz potreba organizma, odnosno nagona, i spoljanja draenja koja primamo preko ula iz spoljanje sredine. Frojda je interesovala psihika ekonomija i stoga se pitao kako organizam izlazi na kraj sa draenjima. Na osnovu iskustva u radu sa pacijentima poao je od pretpostavke da je organizam u stanju da obradi odreenu koliinu draenja, a da preterano draenje koje ne

Engrami 72

vol. 31

uspe da se obradi predstavlja traumu za organizam. Takoe je pretpostavio da postoji psihiki aparat, nazvan barijera protiv drai [12], koji pasivno filtrira draenja i ima funkciju analognu koi kao povrinskom sloju koji titi organizam od uticaja spolja. Dakle, barijera protiv drai titi psihu od draenja koja dolaze iz spoljanjeg sveta jer je preterani intenzitet draenja ugroavajui. U tom smislu je prva faza traume predstavljena probijanjem barijere protiv drai. Ispod tog prvog zatitnog sloja, barijere protiv drai, nalazi se drugi sloj. To je prijemni sloj i Frojd ga je nazvao sistem opaanje-svest (O-Sv). Njegov zadatak je da prima informacije kako iz spoljanjeg tako i iz unutranjeg sveta. Kad je re o unutranjem svetu, tu se posebno istiu informacije vezane za oseajni ton ugodno-neugodno i oivljena seanja. Karakteristino je da u sistemu O-Sv nita ne ostaje trajno upisano i da on ima slobodno pokretljivu energiju kojom moe da investira pojedine elemente (to u osnovi predstavlja mehanizam panje). Naredni sloj ini sistem predsvesno-svesno (Psv-Sv) u kojem se upisuju tragovi seanja. Moemo rei da u ovom sistemu vae mehanizmi pamenja. Sistem opaanje-svesnopredsvesno kroz diskontinuitet u prenoenju drai stvara oseaj za vreme [13]. Frojdov model opaanja i pamenja je blizak psiholokim tumaenjima procesa opaanja i pamenja. Osnovna razlika lei u postuliranju barijere protiv drai kao dela psihikog aparata koji ima zatitniku funkciju. Druga znaajna razlika je u postuliranju nesvesnog kao dela psihike realnosti. Upravo je nesvesno nosilac osobina konzistentnosti i otpora koje su karakteristine kako za materijalnu tako i za psihiku realnost. U prethodnom tekstu smo pokazali da se nesvesnom pribliavamo poznavanjem mehanizama odbrane i psihikog rada, kao i tumaenjem manifestnih sadraja. To se jasno vidi kroz tumaenje snova kada se iz manifestne slike sna, a na osnovu poznavanja mehanizama rada sna, zakljuuje o latentnim mislima sna.

PSIHIKI PROCESI U OKVIRU STRUKTURNE TEORIJE

Frojd je, u kasnijem razdoblju svog stvaralatva, razvio strukturnu teoriju po kojoj se psihiki aparat deli na Ja, Ono i Nad-Ja. Ja ili Ego se shvata kao deo psihikog aparata koji je nastao pod neposrednim uticajem spoljanjeg sveta posredstvom sistema O-Sv. U tom smislu Ja predstavlja nastavak diferencijacije koja se odvija na povrini psihe, na mestima kontakta sa spoljanjom sredinom. Meutim, Ja nosi i osobine sistema Psv-Sv s obzirom na to da se dobar deo njegovih akcija odvija van svesti, dakle nesvesno. Znaajna funkcija Ja bie vezana za naine kako se izlazi na kraj sa opaanjem neprijatnih oseanja (signalna anksioznost). Da bi postiglo slobodu od anksioznosti Ja se oslanja na mehanizme odbrane koji su uglavnom nesvesni. Sendler je poao od Frojdovih zapaanja da je funkcija Ja povezana sa aktivnostima usmerenim na ovladavanje ekscitacijama, a za tu svrhu Ja ima na raspolaganju mehanizme odbrane, opaanje i sline procese [14]. U tom smislu akt opaanja oznaava akt ego-ovladanosti kojom se Ja nosi sa ekscitacijom, drugim reima, sa neorganizovanim ulnim podacima, tako to te podatke smeta u referentne okvire i pridaje im odreena znaenja (npr. ideje vezane za nagone). Kad su referentni okviri i znaenja jednom uspostavljeni, dolazee drai se procenjuju prema iskustvu i oekivanjima. Toga po pravilu postajemo svesni kada ulni podaci odstupaju od referentnog okvira. Na primer, kad hodamo i zakoraimo u prazno, mi postajemo svesni odstupanja i tada doivljavamo neprijatnost. Sendler je zapazio da se tokom akta opaanja odvija jo jedan proces koji znaajno doprinosi psihikom funkcionisanju. To je proces integracije koji posebno ne registrujemo jer postoji u pozadini naeg svakodnevnog iskustva. On je odgovoran za po-

73

Engrami

vol. 31

jul-decembar 2009.

br. 3-4

zadinsko oseanje sigurnosti. Iz svog zapaanja Sendler je izvukao implikacije koje se tiu principa funkcionisanja psihe. Tako, pored principa zadovoljstva i principa realnosti, postoji princip sigurnosti koji, pored ostalog, ima ulogu da posreduje razvoj principa realnosti iz principa zadovoljstva. Ovim korekcijama Sendler je jasno razdvojio rad opaanja od rada sna i dao mesto procesu integracije koji se odvija paralelno sa ostalim psihikim procesima, to se vidi iz naredne tabele.
rad: opaanja dra: spoljanja modifikaciju Ja koristi: i kontrolu opaanja princip: realnosti integracije nema preteranog draenja sile vezivanja sigurnosti sna nagonska mehanizme odbrane zadovoljstva

viti kao da integrisane psihike strukture pojaavaju signale sigurnosti a neintegrisane signale anksioznosti. Tokom normalnog razvoja Ja odustaje od tenje za infantilnim idealnim stanjima i ovisnosti od spoljanjih objekata koji doprinose dobrom bivstvovanju a okree se novim, ego-sintonim i realnosti vie prilagoenim idejama [15]. U okviru strukturne teorije gde Ja predstavlja psihiki aparat zaduen za kontakt sa spoljanjom sredinom, a Ono ili Id zahteve nagona, nova hipoteza se uklapa na nov nain. Ja dobija veu samostalnost od Ono, jer postavlja zahtev za odravanje stanja dobrog bivstvovanja, a nije iskljuivo u funkciji nalaenja naina da se zadovolje zahtevi koji dolaze iz Ono. To se moe prikazati na sledei nain:
sistem: Ono stanje: tenzije zahtev: za pranjenjem Ja dobrog bivstvovanja za odravanjem

Na osnovu ovih razmatranja Sendler je zakljuio da u naem iskustvu postoji pozadinsko oseanje sigurnosti i to nezavisno od oseanja anksioznosti, tj. da ne postoji u strogoj sprezi sa odsustvom signala anksioznosti, ve postoji zahvaljujui postojanju signala sigurnosti. Pod signalima se misli na onu vrstu tumaenja odreenih opaaja na osnovu kojih psiha procenjuje stanja zatienosti odnosno opasnosti. Sendlerovo tumaenje signala sigurnosti i anksioznosti nije do kraja konzistentno. Signal sigurnosti je povezan sa situacijama kada nema preteranog draenja, tj. kada nema anksioznosti, a anksioznost se javlja kada je draenje takvo da preti probijanjem barijere protiv drai. Dakle, signali sigurnosti i anksioznosti se javljaju zavisno od koliine draenja koja podrazumeva i kvalitet draenja, tj. da li je draenje ugroavajue po psihu ili ne. Sendler je verovatno mislio na situaciju kada pozadinsko oseanje sigurnosti ne pojaava dodatno signale anksioznosti. Meutim, to je posledica razvoja, jer integrisana linost je nosilac pozadinskog oseanja sigurnosti to bi se moglo predsta-

ZAKLJUAK
Psihika realnost postoji. O njoj saznajemo posredno, na osnovu samoopaanja i tumaenja fantazija. Nju ine nesvesne elje i psihiki mehanizmi. Pomou psihoanalitikog metoda mi saznajemo psihiku realnost, spoznajemo ljudske motive i bolje razumemo ljudsko ponaanje. Proces psihoanalize je proces odgonetanja psihike realnosti analizanda koji omoguava sve veu harmonizaciju izmeu manifestnog i latentnog, tj. izmeu ovekovog ponaanja, oseanja i miljenja i njegovih nesvesnih elja. Cilj psihoanalize se iskazuje na razliite naine [16]: kao pripitomljavanje nagona, kao prihvatanje sebe i poznavanje sebe, kao sektorijalno funkcionisanje psihe i sl. Psihoanaliza je proces koji nema kraja jer je nemogue u potpunosti spoznati ljudsku prirodu. Kao to je Heraklit rekao [17]: "Granice due nee u hodu nai makar pregazio svaki put: tako dubok logos ima."

Engrami 74

vol. 31

jul-decembar 2009.

br. 3-4

PSYCHIC REALITY IN CLASSICAL PSYCHOANALYTICAL THEORY

Boris Kordi

Summary
Psychoanalysis points out the existence of psychic reality which possesses characteristics of both, consistence and resistance, similar to the material reality. Similar to the way we conclude about material reality on the basis of perception, we conclude about psychic reality on the basis of self-perception. Or more precisely, psychoanalysis makes conclusions on the basis of interpretation of the fantasies on unconscious wishes and psychic mechanisms that exist at the background. Dream work is part of psychic reality which, through primary process, leads an unconscious wish to a wish fulfillment. Manifest dream picture as a wish fulfillment corresponds to a hallucinatory reproduction of an object perception, over which satisfaction of an urge has already been completed. Apart from the dream work, Sandler also postulates the perception work, which is directed toward revealing of material reality. Perception work is ruled according to the principle of reality, while the dream work is ruled according to the principle of satisfaction. Thanks to the perception work, Ego gets stronger as an instance of personality, while the process of integration develops simultaneously, contributing to the state of well-being. In that way Ego is capable to separate partially from the sphere of urges and to rule over the reality, both material (organic) and psychical one. Perception work and relative autonomy of Ego are preconditions for awareness of both material and psychical reality. Key words: psychoanalysis, reality, theory

Faculty of security studies, University of Belgrade, Belgrade, Serbia

75

Engrami

vol. 31

jul-decembar 2009.

br. 3-4

Literatura:
1. Kordi B. Psihologija Metode i tehnike u psihologiji i teorijski modeli psihosocijalne ugroenosti pojedinca. Beograd. Centar za primenjenu psihologiju; 2005. 2. Laplanche J, Pontalis B. Rjenik psihoanalize. Zagreb. Naprijed; 1992. 3. Kordi B. Psihologija Metode i tehnike u psihologiji i teorijski modeli psihosocijalne ugroenosti pojedinca. Beograd. Centar za primenjenu psihologiju; 2005. 4. Freud S.The interpretation of dreams. S.E. 4-5. New York. Basic Books Inc; 1900. 5. Milenkovi S. Psihoterapija i vrednosti - vrednosne predpostavke savremene psihoanalize. Arhe 2006; 3(5-6):385-398. 6. Kordi B, Pajevi D. Opta psihologija sa socijalnom psihologijom. Beograd. Centar za primenjenu psihologiju; 2007. 7. Freud S. Formulations on the two principles of mental functioning. S.E. 11. New York. Basic Books Inc; 1911. 13. Zlopaa S. Vreme u psihoterapiji i psihopatologiji. Engrami - asopis za kliniku psihijatriju, psihologiju i granine discipline. 2008;30(3-4):35-45. 14. Sandler J. The Background of Safety. Int. J. Psycho-Anal. 1960; 41:352. 15. Joffe W, Sandler J. Notes on Pain, Depression, and Individuation. Psychoanal. St. Child. 1965; 20:394. 16. Kordi B. Zdravlje i lekovitost u savremenoj psihoanalizi. Beograd. Zadubina Andrejevi; 2003. 17. Diels, H. Predsokratovci (Fragmenti) (Prvi svezak). Zagreb. Naprijed; 1983. str. 153.

br. 3-4 jul-decembar 2009.

8. Freud S. Instincts and their vicissitudes. S.E. 14. New York. Basic Books Inc;1915. 9. Freud S. The unconscious. S.E. 14. New York. Basic Books Inc; 1915. 10. Sendler J. The Background of Safety. Int. J. Psycho-Anal. 1960; 41:352. 11. Kondi-Belo K. Od psihoanalitikog determinizma ka slobodi. Psihologija 1991; 24(12):15-25. 12. Freud S. Inhibitions, symptoms and anxiety. S.E. 20. New York. Basic Books Inc; 1926.

Boris Kordi Fakultet bezbednosti Gospodara Vuia 50 11040 Beograd, Srbija Tel +063/8898227 E mail kordic_b@yahoo.com

Engrami 76

vol. 31