Formulacija dva principa mentalnog funkcionisanja

Neurotičari beže od realnosti jer ne mogu da je izdrže.

Nesvesni psihički procesi su najstariji. Oni su vođeni principom zadovoljstva. Stanja sna je stanje čoveka od pre
njegove veze sa stvarnošću. Čovek napušta halucinaciju kao sredstvo za ispunjenje svojih potreba kad uvidi da
je nedelotvorna. Nakon toga čovek neb traga više za zadovoljstvom već za stvarnošću i tako nastaje princip
realnosti.
1) Tada na važnosti dobijaju čula i svest. Tada se javljaju i pažnja i pamčenje. Uloga pažnje je bila da
pretražuje i da upozna spoljašnji svet, da bi njegov sadržaj bio poznat ako se pojavi potreba za njim.
Ulogu potiskivanja je preuzela moć suđenja koja određuje da li je neštio istinito ili lažno odnosno u
skladu sa stvarnošću ili ne. Motorno pražnjenje nije više samo oslobađanje psihičkog aparatusa od
spoljašnjih stimulusa već se pretvara u delovanje. Sferu delovanja ograničava mišljenje. Ono
omogučava odlaganje reagovanja na spoljašnje stimuluse. Mišljenje je prema Frojdovom mišljenju prvo
bilo nesvesno i za svoj predmet je imalo odnos utisaka i predmeta iz spoljašnjeg sveta.
2) Nakon pojave principa realnosti čovekova psihička energija se deli, kao i njegovo mišljenje. Jedna
njegova grana je podređena principu realnosti dok druga njegova grana ostaje podređena principu
zadovoljstva.
3) Posledica prelaska sa principa zadovoljstva na princip realnosti je i promena predmeta seksualnosti. Dok
je predmet seksualnosti za vreme principa zadovoljstva bila sama sama jedinka, sa pojavom principa
realnost seksualno zadovoljstvo se traži u drugima. Seksualni instiktin su povezani sa fantazijom,
instikti ega za svešću. Seksualnost zato može biti uzrok za regresiju na princip zadovoljstva.
4) Zamena principa zadovoljstva principom realnosti ne znači odbacivanje zadovoljstva već zamenjivanje
zadovoljstva korišću. Odbacuju se zadovoljstva sa neizvesnim posledicama zarad sigurnog kasnijeg
zadovoljstva. Najbliža pobedi nad principom zadovoljstva nije bila religija već nauka mada i ona nudi
praktičnu korist.
5) Cilj obrazovanja je pobeda nad principom zadovoljstva i njegova zamena principom realnosti. Nudi se
ljubav kao nagrada.
6) Umetnost prema Frojdovom mišljenju miri ova dva principa. Umetnik isprva beži od stvarnosti jer ne
može da se pomirin sa odricanjem od nagonskih zadovoljstva i svoje želje ispunjava u svetu fantazije.
Međutim on se vrača u stvarnost jer uz pomoč svog talenta svoje fantazije pretvara u nove istine koje
ljudi cene kao dragocene odraze stvarnosti. On takopostaje šampion zahvaljujući nezadovoljstvu drugih
ljudi zbog porficanja nagonskog zadovoljenja.
7) Oblik neuroze zavisi od faze u kojoj se pacijent nalazi u prelasku sa principa zadovoljstva na princip
stvarnosti, i iz autoseksualnosti u traženje seksualnog partnera., tj u njegovom razvoju ega i libida.
8) Ne treba koristiti kriterijum realnosti u pristupu potisnutom nesvesnom.