Filozofski centar za psihoanalizu www.cerip.edu.

rs Novi Sad Srbija

Tekst odabrio- Prof. Milan Popov (tekst preuzet iz asopisa: Neuropsychoanalysis, 2012, 14 (1) 53 2012 The International Neuropsychoanalysis Society) Tekst preveli - Kristina Frua i dr Milica Jelki

Da li su Frojdove "Erogene zone" izvori ili objekti libidalnog nagona?

Komentar Mark-a Solms-a (Cape Town) Wright i Panksepp-ovo "TRAENJE" blisko podsea na Frojdov "libido". TRAENJE je neuslovljena potraga za zadovoljstvom, koja vodi sopstvenom dobru. Ovo je opisano kao apetitivno zadvoljstvo (povezano sa traenjem cilja). TRAENJE je stimulisano vitalnim potrebama. Njegova bioloka svrha je da nas zainteresuje za spoljanje objekte, od kojih neki donose druge oblike zadovoljstva. Ovo ukljuuje konzumatorno zadovoljstvo (povezano sa postizanjem cilja), i postoji njihova velika raznolikost (genitalni orgazam npr.). Veza TRAENJA sa konzumatornim objektima je glavni zadatak razvoja. Gde je Frojd govorio o "izvorima", "ciljevima", i "objektima" libida Wright i Panksepp govore o " generisanju ", "donoenju" i "spoju" TRAENJA. Homeostazni disbalansi u vitalnim potrebama su izvori TRAENJA. Na ovom primeru, stimulacija sluzokoe oralnih, analnih i klitorisnih (falusnih) regija su apetitivno-nekonzumatorske radnje. Tako gledano, klasine erogene zone trebaju biti opisane kao "objekti" pre nego "izvori" libidalnog nagona. Kljune rei: libido; TRAENJE; dopamin; erogene zone; Frojd; nagon

Mark Solms:Univerzitet Cape Town, Cape Town, Juna Afrika. Ohrabrujue je za mene, kao jednog od osnivakih urednika ovog asopisa koji je prvi pozvao Jaak Panksepp-a da se ukljui u dijalog o psihoanalizi u njenoj inauguracionoj problematici (Solms i Nersessian, 1999) da itati njega i Jason Wright-a koji govore ovde da
1

neuropsihoanaliza "predstavlja novu epohu moderne Mozak-Um nauke" i da je to jedinstveno postavljene da prue korisnu sintezu mnogih disiplina koje su traile realan sukob sa prirodom i mozga i uma. U tom smislu, njihov naglasak na vertikalnoj (hijerarhijski) organizaciji ljudske motivacije, pri emu su primarni instikti silom zastupljeni, razraeni, i simbolizovani na viim kognitivnim nivoima, to je posebno vano. Ona udie novi ivot u pojam "dubinske psihologije". Takoe je ohrabrujue da vidimo koliko smo daleko doli u smislu detaljne problematike o kojoj sada skoro injenino diskutujemo i vodimo debate. Ovo ne znai da su visoki nivoi slaganja bili dostignuti u svim podrujima; Wright -ov i Panksepp-ov zavrni deo, "Opte klinike aplikacije i perspektive" iscrpno to demonstrira. Ali, teorijska pozicija postavljena u njihovom lanku, uzimajui u obzir prirodu i funkciju onog to zovu sistem TRAENJA, je duboko sazvuava sa nekim od Frojdovih fundamentalnih hipoteza. Ovo se posebno odnosi na njegovu formulaciju libidalnog nagona, koji je zasigurno bio jedan od njegovih najfundamentalnijih koncepata. Vie vano od sazvuja, meutim, je nain na koji koncept TRAENJA odstupa od, i time potencijalno razvija, Frojdovu originalnu zamisao. Da ponemo sa samom osnovom, Frojd (1905) je doao do stava, oigledno na klinikim osnovama, da je ljudski mozak zaposednut nagonom da trai zadovoljstvo sam po sebi. On je nazvao ovaj nagon "libidalni", govorei da je libido apetitivna dimenzija seksualnosti- analogna gladi u odnosu na ishranu. On je eksplicitno izjavio da ovaj latinski naziv je bolji od obine nemake rei Pouda iz razloga to "Pouda" oznaava i apetitivne i konzumatorne dimenzije zadovoljstva. Od poetka, dakle, Frojd je zamiljao libido kao apetitivni nagon. Bio je sinonim sa "eljom". U opisivanju libida kao apetitivne dimenzije seksualnosti, Frojd je skrenuo panju na vano teorijsko posmatranje da ne postoji oigledan (samoouvajui) motiv za nas da se ukljuimo u reproduktivno ponaanje, osim velikom predavanju zadovoljstvu koje ide uz njega. Upravo je to predavanje zadovoljstvu nagrada individui, pre nego in kopulacije sam po sebi. Frojd je zakljuio da je ovo razlog (bioloki govorei) to su erotino zadovoljst vo i kopulacija tako usko povezani; bez zadovoljstva jednostavno se ne bismo reprodukovali. Dalje, Frojd je opazio da se pohotne senzacije analogne onima koje su povezane sa reproduktivnim ponaanjem takoe pojavljuju u drugim sferama ivota. Ustvari, oigledno je da se besmislena (ali zadovoljtsvena) ponaanja mogu videti svuda kada je isto hedonistika motivacija prepoznata.

Ove injenice, kombinovane sa uobiajenim zapaanjima sluajeva u kojima seksualni akt nije doivljen kao zadovoljtvo (frigidnost) a ostala ponaanja jesu, vode Frojda do zakljuka da zadovoljstvo i kopulacija nisu sutinski povezani; razvojno postignue je bilo dovesti ih u sponu jedno sa drugim. To je imalo mnoge psiholoke implikacije, koje je Frojd tokom svog naunog ivota proveo reavajui, ali ono to nas zabrinjava ovde je sutinska injenica da je "libidalni" nagon nezavisna mentalna snaga, i da nije sutinski vezan za bilo koji objekat ili cilj - njegovi objekti i ciljevi su naueni. 54 Mark Solms Nadam se da e biti evidentno itaocima zato verujem da je identina sila koju su Olds i Milner ponovo otkrili 1954, kada su primetili oigledno besmislena samo-stimulaciona ponaanja u odgovarajue implementiranim labaratorijskim pacovima. Frojdov inherentno bezobjektni libidalni nagon je, jednom reju, identian OldsMilner-ovom "samo-stimulirajuem" sistemu, koji Panksepp sada zove sistem TRAENJA. Njegovo ponovno otkrivanje u obliku anatomskog kola kod mozga sisara, ne rauna se samo kao nezavisna potvrda Frojdovog originalnog otkria, on takoe prezentira velike mogunosti podleganju koncepta libida rigoroznom eksperimentalnom ispitivanju. To je ono to je jako uzbudljivo za psihoanalizu o injenicama koje su Wright i Panksepp sumirali u njihovom pregledu. Koje novo svetlo, onda, njihov pogled baca na prirodu i funkciju libidalnog nagona kao to ga je Frojd koncipirao? Ve sam privukao panju da je neuslovljen sistem TRAENJA, kao Frojdov libidalni nagon, lien unutranjih objekata i ciljeva. Wright i Panksepp pregledaju relevantne injenice pod naslovima onoga to nazivaju "spojnica" i (u manjoj meri) "donose zakon", respektivno. Ima mnogo u ovim delovima njihovog pregleda to je novina i zanimljivo, ali vie od fundamentalnog znaaja ja verujem da su podaci koje oni sastavljaju i stavljaju pod nazivom "generalisanja" aktivnosti TRAENJA. Ovaj naslov je ekvivalentan onome to je Frojd nazivao izvorima (kao suprotno objektima {"spojnica"} i ima za cilj {"donoenje zakona"}) libidalnog nagona. Pre svega meu novim injenicama su oni koji su zatraoli od Wright i Panksepp-a da zakljue da je psihoanaliza koristila termin "nagon" previe labavo: Koncept "nagona", barem u neuronauci/fiziologiji ima vie specifian nain-naime, stanja neravnotee u razliitim telesnim propisima, instancirane u takvim procesima, kao to su glad i e, na kojima se prikazuje stvarna aktivnost odreene subkortikalnih, posebno hipotalamikih, neuronskih procesa Panksepp, 1981.
3

Dakle, svako telesno stanje nagona ima razliitu neuronsku raspodelu sa specifinim homeostatikim regulatornim funkcijama, koji vre neku vrstu kontrole nad TRAENIM potrebama. U figuri kojoj se odnose, sve telesne potrebe (bez obzira da li su seksualne, termoregulacione, nutritivne, itd.) su opisane kao "homeostatiki imputi u generalizovanom sistemu TRAENJA." Ukratko, takvi imputi (koje su Wright i Panksepp nazivali "nagonima") generiu aktivnosti TRAENJA; oni nisu aktivnosti TRAENJA sami po sebi. Aktivnost TRAENJA poziva koncept vieg reda pre nego nagon; TRAENJE, za Wright i Panksepp-a, je je bolje opisano kao "instinkt" nego nagon. Frojd bi verovatno opisao "stanja neravnotee u telesnim procesima" koji Wright i Panksepp nazivaju "nagonima" kao izvorima nagona. Ovo nije samo isto semantiko stanovite; skree panju na injenicu (koju je sam Frojd otkrio na nezavisnim stanovitima) da samo-ouvavajue potrebe, ne manje od onih seksualnih, moraju aktivirati libidalni interes pre nego to se organizam motivie da ih zadovolji u svetu. Ne postoji oigledan motiv za nas da se ukljuimo u neko ponaanje uopte (samo-ouvavajue ne manje nego seksualne) osim prinosa zadovoljstva koje ide uz njega. Ovaj zakljuak je naveo Frojda (1920) da srui svoju prethodnu dihotomiju izmeu samo-ouvavajuih i seksualnih nagona u jedinstven koncept nazvan "Eros". Ono to razlikuje Eros od drugih motivnih snaga u umu je bila tendencija da povea nivo uzbuenja i napetosti, koja ne samo da je u suprotnosti sa zakonom entropije, ve je takoe u vezi sa "principom zadovoljstva" koje je Frojd uvek smatrao primarnim regulatorom principa uma. Iako mu je izazvalo razne teorijske nevolje, kao zadovoljstvo (za Frojda) je nita drugo nego svesno iskustvo smanjene nagonske napetosti. Zaista, prema Frojdu, to je ono za ta svest i slui; ona informie organizam koliko se loe ili dobro snalazi u odnosu sa svojim nagonskim potrebama (Frojd, 1911). U stvari, on je prepoznao ovu kontradikciju njegovog principa zadovoljstva jo na samom poetku (Frojd, 1905). Kao to bi svako znao iz svog iskustva, ponaanja koja uglavnom predhode seksualnom inu - uglavnom nazvanim "predigra"- poveavaju nivoe uzbuenja i napetosti u umu, ali su ipak doivljeni kao zadovoljavajui, u toj meri da osoba tei da ih produi. Frojd se u poetku nosio sa ovim problemom konceptualizovajui takve (oralnu, analnu, klitorisnu itd) aktivnosti "predigre" kao nezrele oblike seksualne aktivnosti-koji pripremaju put za kopulaciju-zreo seksualni in. Drugim reima, oni su predstavljali preliminarne oblike zadovoljstva koji su pripremili mentaln i aparat za potpuno pranjenje njegovog genitalnog zadovoljstva. Neuspesi da podvedu takve aktivnosti u
4

pripremnim fazama genitalne kopulacije predstavlja klasu psihopatologije poznatu kao "perverzija". Ali ovo reenje ne pokriva probleme koje je Frojd predstavio irom koncepcijom Erosa, koji je sada ukljuujen u samo-ouvavajuim ponaanjima takoe, kao jedenje i pijenje, anticipirajui aspekte koji izgleda da prikazuju sline karakteristike kao predigra. Ovo ga je na kraju dovelo da je njegova direktna ---- 1. Ovo je ironino, uzimajui u obzir iroko rasprostranjen kriticizam Strachey-evog prevoda Frojdovog termina Trieb kao "instinkt", koje je dovelo do toga da bude ponovo prevedeno kao "nagon" u novom izdanju Frojdovih kompletnih radova (Solms, u novinama). Neuropsihologija sistema TRAENJA - 55 komentara jednaina zadovoljstva sa smanjenom nagonskom napetou bila je pogrena: Ne moe se sumnjati da postoje prijatne napetosti i neprijatna poputanja tenzije. Stanje seksualne eksitacije je najupeatljiviji primer prijatnog poveavanja stimulusa ove vrste, ali zasigurno nije jedini. Zadovoljstvo i nezadovoljstvo, dakle ne mogu da se odnose na poveanje ili smanjenje koliine (koje smo opisali kao "napetost usled stimulusa"), iako oigledno imaju veze u velikoj meri sa tim faktorom. ini se kao da oni zavise, ne od ovog koliinskog faktora, ve od nekih njihovih karakteristika koje ne moemo opisati kao samo kvalitativne. Kada bismo bili u mogunosti da kaemo ta je ova kvalitativna karakteristika, bili bismo mnogo dalje u psihologiji. Moda je to ritam, vremenski redosled promena, podizanja i sputanja koliine stimulusa. Mi to ne znamo (Frojd 1924, p. 160) Koncept TRAENJA, moda, i opti teorijski okvir u koji je ugraen, obezbeuje dugo prieljkivano reenje problema apetitivnog zadovoljstva. Wright i Panksepp ukazuju na osnovu njihovog razmatranja neuronaunih dokaza da aktiviranje sistema TRAENJA nikako ne otvara put za pohotljiva zadovoljstva, sutinski to je ono prijatno u sebi; apetitivno zadovoljstvo koje mu prikljuujemo je prosto drugacijeg kvaliteta nego zadovoljstvo od toga, privrivajui se na razne radnje koje olakavaju. U instiktivnoj taksonomiji of Panksepp (1998) , postoji vie kvaliteta zadovoljstva (i nezadovoljstva), svaki se vezuje za razliit instiktivan, senzorni, ili homeostatini mehanizam u mozgu. U svakom razliitom sluaju, speificni efekti motiviu organizam da izvri odgovarajua ponaanja (instiktivne radnje koje su adekvatne na trenutnu bioloku situaciju). Zaista, specifini efekti izazvani svakom situacijom su u stvari to kako organizam prepoznaje ta situacija znai bioloki gledano. To, prema Wright i Panksepp-u, je
5

ono zasta efekti i slue; oni nas ne motiviu da uradimo bilo ta, oni nas takoe motiviu da uradimo najprikladniju stvar u datim okolnostima, u okviru biolokog sistema vrednosti. Kvalitet specifinih efektivnih stanja izazvanim sistemom TRAENJA je razliito opisan od Wright i Panksepp-a kao "radoznalost", "intres", "istraivaki angazman", "optimisticno ocekivanje", "preuranjeno radovanje", i "zeljna euforija". Na stav je zasnovan na robusnom otkriu da, prema naem saznanju, svi sisari (ukljuujui i ljude) pokazuju poveanu interakciju i istraivanje ivotne sredine kada je sistem TRAENJA hemijski ili elektrino uzbuen, i psiholoki probueni nagon je od pozitivnih euforija praen poveanom angaovanju sa svim ivim biima na svetu. Ljudi su prijavili poveano planiranje, seksualno uzbuenje, energiju, uznemirenost, radoznalost, poveanu optu motivaciju, pritisak da reaguje, i euforicna stanja kada je ovaj sistem stimulisan. Poenta je da ova vrsta oseanja "nagrade" bude TRAENJE ponasanja samo po sebi. "Istraivaki angaman" jednostavno prija. Zadovoljstva koja su povezana sa "konzumatornim inovima" ije angazovanje olakava su druga stvar; i oni prijaju, ali na kvalitativno drugaiji nain. Jedan kvalitet konzumatornog zadovoljstva vezuje za gaenje gladi ili edji, drugi za nalaenje toplote, itd. Panksepp grupie mnotvo takvih konzumatornih zadovoljstava pod naslovima homeostatskih i senzornih efekata. Frojdova greka, iz ovog prikaza, je to da pretpostavi da postoji samo jedan osnovni tip zadovoljstva, da samo jedan osnovni algoritam za zadovoljstva postoji. Ako je Wright i Panksepp-ov prikaz taan, pojavljuje se pitanje da li su oralna, analna, i falusna zadovoljstva koja je Frojd klasino koncipirao na osnovu spojenih naslova "infantilne seksualnosti", "predigra", "perverzija", treba se smatrati da su "apetitivna" ili "konzumatorska" zadovoljstva (mada i autoeroticna). Uzei u obzir ta sada sve znamo o endogenim izvorima primarnog TRAENJA uzbudjenja - i posebno s'obzirom na injenicu da postpubertetska hormonalna neravnotea koja ini seksualni nagon u Pankseppskom homeostatskom oseaju bi jedino bili korigovani genitalnim seksualnim pranjenjem (sto znai "generisanje" TRAENJA bi samo prestalo samo u sluaju genitalnog orgazma) - govori mnogo o stavu Frojda o tome da su erogene zone,u stvari, "konzumatorni" objekti radije nego "apetitivni" izvori libidnog nagona. Najvie izgleda da stimulacija ovih delova tela moe da se kvalifikuje kao spoljni "podsticaj" stimulusa (vidi grafikon 3 u target lanku). Ovo, za uzvrat, bi impliciralo da vana uloga ovih telesnih zona u libidinalnoj ekonomiji nije uroena, nego nauena. Data centralna uloga u

Frojdovoj nagonskoj teoriji (gde su zamiljeni kao izvori libidnog nagona), i dato sve ostalo sto se kree okolo u Frojdovu klasinu teoriju psihoseksualnog razvoja. Sa druge strane,moje itanje Panksepp-a (1998) sugerie da je moda zabrinut da je periaqueductal siva bude ekvivalentni zajedniki imenitelj, obezbeuje efektivno glavnu notu svim kvalitetima hedoninog tona napravljenog raznim instiktivnim sistemima. U ovom smislu, injenica da su erogene zone "exteroceptive" moe biti vrlo vano (pogledaj Solms i Panksepp, 2012). 2: 14756 Mark Solms revizija predloena teorijom TRAENJA je prilino radikalna za psihoanalizu. Radije bih uo ta Wright i Panksepp misle o tim problemima. U obraanju njima, svestan sam da bi takodje morali da objasne zasto Panksepp (1998) razlikuje seksualnu zelju (sistem POUDE) od TRAENJA u jednoj ruci i sa irokim vrstama homeostatskog i senzornih efekata u drugoj. Razmatranja od gore su me navela na razmisljanje da li se SISTEM POUDE moda ne moze delimino svesti na jednu ili obe zadnje kategorije, i delimino prema vie generalnom (ne usko seksualnom) posredovana "zadovoljstvom" ili "svia mi se" sistemom. A moda testesteron posreduje aspektima da se preusmeri na "dominaciju" ili "snaga/tvrdnja" sistem. Svestan sam da mnogi psihoanalitiari danas ne misle o takvim naizgled tajanstvenim teorijskim pitanjima. Imaju tendenciju da zanemaruju teorisku istoriju njihove discipline i oslanjaju se isto klinikoj formi teoretisanja. to se mene tie, ja nisam video kako klinike teorije koje podupiru stomatologiju uma mogu odrati ako su osnovne pretpostavke na kojima su zasnovane (od kojih su izvedene), netane.

Freud, S. (1905). Three Essays on the Theory of Sexuality. Standard Edition, 7: 125. Freud, S. (1911). Formulations on the two principles of mental functioning. Standard Edition, 12. Freud, S. (1920). Beyond the Pleasure Principle. Standard Edition, 18: 3. Freud, S. (1924). The economic problem of masochism. Standard Edition, 19: 159. Panksepp, J. (1998). Affective Neuroscience. New York: Oxford University Press. Solms, M. (Ed.) (in press). Revised Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud. London & New York: Institute of Psychoanalysis/W. W. Norton. Solms, M., & Nersessian, E. (1999). Freuds theory of affect: Questions for neuroscience. Neuropsychoanalysis, 1: 514. Solms, M., & Panksepp, J. (2012). The Id knows more than the Ego admits: Neuropsychoanalytic and primal consciousness perspectives on the interface between affective and cognitive neuroscience. Brain Science, 2: 147175.