The Work of Byron Katie

Bajron Kejti je autorka bestselera Voleti ono to jeste, irom sveta poznata po metodi oslobaanja od patnje i stresa koju je nazvala The Work. Pre dvadeset osam godina, nakon desetogodinje borbe sa depresijom i opsesivno-kompulsivnim poremedajem, u stanju potpunog oaja, iscrpljenosti i mrnje prema sebi, Kejti se jedno jutro probudila sa svedu da pati zato to veruje u svoje misli i da je izlaz iz patnje u preispitivanju svojih misli. Tog jutra, njen ivot se preokrenuo, a u godinama koje su usledile, preokrenuli su se ivoti mnogih drugih ljudi koji su uili od nje. Danas, ova divna sedamdesetogodinjakinja jo uvek putuje po svetu dredi radionice, seminare i obuke za one koji ele da naue kako da koriste njen program. U isto vreme, ona i njen tim rade na obezbeivanju potpune dostupnosti ovog metoda svima koji, iz razliitih razloga, ne mogu da pohaaju program uivo. Na njenom sajtu postoje svi potrebni materijali da bi se program razumeo i primenjivao u praksi, na 28 jezika, a nadamo se da de ih uskoro biti i na srpskom.

Tekst koji sledi, napisala je ana Borisavljevid, savetnica za lini i profesionalni razvoj u organizaciji Obrazovanje plus i facilitator u programu The Work, za rad sa grupama i pojedincima. Krada verzija ovog teksta je objavljena u novembarskom broju asopisa za ene - Sensa, zato se autorka, u tekstu, obrada itateljkama. Od januara 2014. godine, u Srbiji de poeti da se realizuju predavanja, radionice i seminari iz programa The Work. http://www.thework.com

Hvala Bogu za Bajron Kejti, sa iskrenim oduevljenjem je rekao moj sestrid, nakon to sam bacila pogled na sudoperu punu sudova i bez komentara ga zagrlila i pitala kako je proveo dan. Kao odgovor na moj zauen pogled, nastavio je: Od kako si se vratila sa obuke kod nje, prestala si da me smara! Jo nekoliko puta je u narednih par nedelja, sa izrazom neizmerne srede, upudivao ode zahvalnosti Kejti, u situacijama u kojima je oekivao pridiku koju nije dobio, ili je dobio izvinjenje koje nije oekivao. Pre odlaska na obuku The School of Work, proitala sam par Kejtinih knjiga, gledala veliki broj intervjua sa njom i video snimaka u kojima ona vodi ljude kroz proces preispitivanja misli i naravno da sam prepoznala vrednost svega toga o emu ona govori. Meutim, ipak nisam bila pripremljena za velianstvenost doivljaja Kejtine potpune uverenosti da je univerzum u kojem ivimo prijateljski nastrojen prema nama i da nema niega to nije tu za nae dobro. Kako je ona dola do te spoznaje? Ispitivanjem svojih misli. Bajron Kejti svakako nije ni prva ni jedina osoba koja tvrdi da nae misli kreiraju nau realnost. Ali ono to jeste njen ogroman dar svima koji ele da se oslobode stresa i patnje je jedan vrlo jasan, strukturiran i jednostavan proces preispitivanja misli koje izazivaju stres. Najvedi broj naih misli zapavo nisu nae, ved su to misli i verovanja koje smo pokupili u svom procesu odrastanja. Sigurno je da meu svojim mislima moemo da prepoznamo stavove naih roditelja, stereotipe koje smo preuzeli od ljudi koji su nas okruivali u detinjstvu. Neke misli koje smo preuzeli su nam moda pomogle u ivotu, dale nam vetar u lea, ali je svakako dosta i onih koje nosimo kao jaram, koje nam crpe ivotnu energiju i koje nam izazivaju stres.

Hajde da probamo jednu vebu. Zamislite da u svojoj ruci drite kriku limuna. Izgleda svee i sono. Osedate njegov miris dok ga pribliavate svojim ustima... i onda zagrizete. Da li vam je pola voda na usta? Meni jeste dok sam ovo pisala, a verovatno i najvedem broju vas koji ste ovo itali. Misli koje imamo, u nama izazivaju telesne reakcije. Nae misli utiu na nae emocije, na nae zdravlje, na odnose koje uspostavljamo sa drugim ljudima. Ako utiu na pozitivan nain divno! Ako utiu na negativan nain, onda ih moramo preispitati. Proces preispitivanja misli koji Kejti poduava je zapravo jedan meditativan proces ili kontemplacija. Do odgovora na pitanja pokuavamo da doemo tako to se okrenemo u sebe, poveemo se sa svojom intuicijom i oslukujemo... Kao da istraujemo neki unutranji prostor. Predlae se da zatvorimo oi, primirimo se i damo sebi vremena da bez urbe, strpljivo, bez oekivanja primimo slike ili osedaje koje nam naa intuicija alje. Proces se sastoji od postavljanja etiri pitanja i pravljenja preokreta te misli.

Pitanja su slededa: 1. Da li je to tano? 2. Da li si sasvim sigurna da je to tano? 3. Kako reaguje kada veruje u tu misao? 4. Ko bi ti bila da nema tu misao?

Pre svega, potrebno je da identifikujemo misao koju elimo da preispitamo, obino je to misao koja nam izaziva stres, i da zamislimo situaciju u kojoj imamo tu misao. Meu mislima koje nam izazivaju stres, esto su misli koje poinju sa On/ona/oni bi trebalo da... Tu se onda nau razne stvari koje nam smetaju: manje radi, prestane da pui, vie vremena provodi sa mnom, sporije vozi, ponaa se drugaije... Zapravo, misli koje izazivaju stres su sve misli koje se suprotstavljaju realnosti, sve misli u kojima je sadrano neprihvatanje neke situacije ili osobe, poput ovih: To nije fer! Nema smisla da to bude tako! Ba je bezobrazna! Sram ga bilo! Ova zemlja je grozna! Kako je grozno vreme! Hajde da izaberemo jednu misao i preispitamo je. Predlaem da prvo proitate tekst do kraja, pa da se onda vratite na vebu. Na primer, misao je: Ona me iskoridava. Zamislimo da je to situacija u kojoj razgovaramo telefonom sa drugaricom za koju smatramo da nas samo zove kad joj neto treba ili kada hode da se poali u vezi sa nekim dogaajem u svom ivotu, a inae joj retko pada na pamet da nas zove da pita ta mi radimo. Kada kaemo da moramo da prekinemo razgovor, ona odgovara: E, samo jo ovo da ti kaem. I onda, kao da ujemo svoju misao: Ona me iskoridava! U procesu preispitivanja misli, bide potrebno da se vradamo na tu sliku u kojoj mislimo tu misao i prepoznajemo ta se u nama, u toj situaciji, deava. Moda su neke od vas imale ba ovakvu misao pa de veba koja sledi biti potpuno odgovarajuda. Vi koje niste, probajte da zamislite sebe u ovoj situaciji. Kejti na obuci esto daje neki zadatak gde treba da zamislimo sebe u odreenoj situaciji i proemo proces preispitivanja. Kada se oglasi neko ko kae da ne moe sebe da zamisli u takvoj situaciji, ona postavi pitanje: Da li moete da zamislite jabuku ispred sebe? Kada osoba odgovori sa Da, Kejti kae: E,

onda moete da radite ovu vebu! Dakle, zamiljamo sebe u ulozi osobe koja smatra da je njena drugarica iskoridava. Ukoliko vam se ba nikako ne svia da radite vebu na ovom primeru, izaberite neku drugu misao, proitajte uputstvo kod svakog pitanja, a onda se fokusirate na svoj primer. 1. Da li je to tano? (Odgovor mora da bude samo Da ili Ne) Da li je tano da te u ovoj situaciji u kojoj razgovarate telefonom, drugarica iskoridava? Ne dozvolimo sebi da odgovor doe iz onoga to nam je ved poznato. Zatvorimo oi, opustimo se i zagledajmo se u sebe. Odgovor dolazi iz unutranjosti naeg bida. Odgovor treba da bude samo Da ili Ne, bez ikakvog objanjenja. Ukoliko je odgovor Ne, preskaemo pitanje broj 2 i idemo na pitanje 3. 2. Da li si sasvim sigurna da je to tano? (Odgovor mora da bude samo Da ili Ne) U ovoj situaciji u kojoj razgovara sa drugaricom telefonom, da li si sasvim sigurna da je to tano da te ona iskoridava? I ovde odgovor mora da bude Da ili Ne. Izbegavajte svako Ali i ulaenje u objanjavanje i opravdavanje. Nemojte od sebe oekivati da odgovor bude ovakav ili onakav. Ovo je proces u kojem dajete sebi prostora da osedate ono to osedate, bez ikakvog osuivanja sebe. Ukoliko i dalje kao odgovor doe Da, jednostavno preete na pitanje broj 3. Nije nam cilj da promenimo misao, ved da proemo kroz proces u kojem ispitujemo ta se deava u nama kada verujemo u takvu misao. 3. Kako reaguje kada veruje u tu misao? Kada pomisli da te ona iskoridava, kako reaguje, kako se oseda?

Ovde je posebno vano da ne urimo sa odgovorom, ved da oslukujemo i ekamo da nam odgovor doe. Dodatna pitanja koja mogu da se postave su: U ovoj situaciji, kada pomisli da te drugarica iskoridava, kako je tretira? Kako sebe tretira? Da li ti na pamet padaju neke slike iz prolosti? ta nisi u stanju da radi ili oseda kada veruje u tu misao da te drugarica iskoridava? 4. Ko bi ti bila da nema tu misao? Zamisli tu situaciju u kojoj pria sa drugaricom telefonom i kae da mora da ide a ona odgovori: E, samo jo ovo da ti kaem ali ti nema misao da te ona iskoridava. Nema tu misao! Ko bi i kakva bi ti bila bez te misli? Ovde pokuavamo da zamislimo kako bi ista situacija izgledala kada mi ne bismo imale tu misao. Kako bismo se osedale i kako bismo se ponaale. ta bismo mogle da kaemo i uradimo, ako ne bismo imale tu misao... Pravljenje preokreta Posle etvrtog pitanja dolazi pravljenje preokreta. Ovde obrdemo misao na tri naina: a) pravimo suprotnu misao (Ona me ne iskoridava) b) zamenjujemo subjekat i objekat (Ja iskoridavam nju) c) postavljamo sebe i u subjekat i u objekat (Ja iskoridavam sebe) Za svaki preokret pokuavamo da naemo tri ilustracije, da pokaemo kako je istinit. Ovde je vano da budemo rasteredeni elje da bilo ta dokaemo, ved jednostavno postavimo sebi reenicu i pokuavamo da dokaemo kako ona moe da bude tana u situaciji koju

razmatramo. Opet se umirimo, okrenemo u sebe i ekamo da nam doe ideja. Na primer: a) Ona me ne iskoriava. Ona mene ne iskoridava, ona jednostavno pria i pria. Ona mene ne iskoridava poto ne radi nita protiv moje volje. Ona mene ne iskoridava poto ona ne zna da ja ne elim da je sluam.. b) Ja iskoriavam nju. Ja iskoridavam nju tako to je ubacujem u ulogu nekog ko mene iskoridava. Ja nju iskoridavam tako to imam razloga da se ljutim i loe osedam. Ja nju iskoridavam tako to joj ne govorim kako se zaista osedam. c) Ja iskoriavam sebe. Ja iskoridavam sebe tako to doputam sebi da provodim vreme u razgovoru koji mi ne prija. Ja iskoridavam sebe tako to uskradujem sebi pravo da se ponaam kako mi prija. Ja iskoridavam sebe tako to pravim od sebe rtvu. I to je to! etiri pitanja i preokret. Naizgled nita spektakularno, ali proces koji nas uvodi u nove dimenzije sebe i postojanja. Kejti je svom programu dala ime The Work (rad, posao) zato to se u njemu zahteva da zavrnemo rukave i bacimo se na posao. Samim razumevanjem ideje da misli izazivaju stres nita ne postiemo, osim to dodajemo jo jednu misao arsenalu neispitanih misli u svom ivotu. Smisao ovog programa je u njegovom koridenju. Svakog dana. Rezultati se neprimetno uvuku u nae ivote. Kejti kae; Ja nisam prestala da puim, puenje je prestalo da se deava. Mnogi koji se bave ovim program su doiveli sline stvari. Nae nezdrave navike su najede opsesivno kompulsivni naini da se nosimo sa stresom. Kako se stres u naem ivotu smanjuje, tako se smanjuju i opsesivno kompulsivna ponaanja.

Ja nisam donela odluku da prestanem da smaram sestrida, to se jednostavno deava. Kada preispitujem misli kao to je: Opet je ostavio gomilu sudova u sudoperi, naravno da de odgovori na pitanja 1 i 2 da budu Da, ali onda doe pitanje broj 3, kako se ja osedam kada verujem u tu misao. Ono to prepoznam u sebi bude neto ovako: Kada verujem u tu misao, osedam ljutnju... ini mi se kao da mi se skuplja neki pritisak u glavi, stee mi se vilica... Osedam nemod da utiem na njegovo ponaanje, nerviram se... Osedam se neispotovano, kao da ja nisam vana i ono to ja elim nije vano... Osedam bes... Nemam ljubav za njega, niti se osedam povezano sa njim, ne osedam se povezano ni sa im i ni sa kim osim sa tom ljutnjom... Nisam oputena, nita mi u tom trenutku ne prija. Dok prepoznajem a se deava u meni, kao da neki drugi deo svesti koji prati sve ovo, dolazi do zakljuka da je to to radim zapravo blokiranje toka ivota u meni, izolovanje od radosti i ljubavi. Onda doe pitanje broj 4, ko bih ja bila bez te misli. Evo ta se tu deava: U ovoj istoj situaciji kada vidim gomilu sudova u sudoperi, ali nemam tu misao da je opet ostavio neoprane sudove, ja sam oputena, nemam osedaj da je to neto loe, nasmejana sam i vesela, radosna sam to ga vidim, osedam se povezano sa njim, osedam se povezano sa sosbom, osedam kako sam iva, imam neki divan osedaj slobode... Kroz ovakvo preispitivanje misli, ja na veoma konkretan nain doivim kako mi odreena misao izaziva stres i neprijatnost, a da mi

odustajanje od te misli izaziva oputanje, dobar osedaj i lakodu. Ukoliko to ne doivim, ostaje prostor u meni za analiziranje, intelektualiziranje i moralisanje: Pa, ekaj, ta bi bilo kad bi svi tako radili... Ali to nije u redu... Pa, ta sad, treba da pustim da se tako neto deava... Vrednost programa The Work lei u tome to nas izvlai iz takvog razmiljanja u jednu drugu dimenziju postojanja. U toj dimenziji, prevazilazi se razmiljanje na nain koji nas vodi u dualitet neto je dobro ili loe, neko je u pravu ili nije u pravu, neko dobija ili gubi, neto je istina ili neistina, i ulazi se u ramiljanje srcem doivljavam da sam jedno sa ivotom koji tee kroz mene, povezana sa svim oko sebe, podrana od strane univerzuma. Potreba da budem u pravu postoji sve dotle dok postoji ideja da sam ja odvojena, izolovana od ivota koji se manifestuje kroz sve. Ja ne elim vie da budem u pravu, elim da osedam povezanost sa ivotom. To to sam prepoznala da preipsitivanje misli moe da mi pomogne u tome, samo po sebi mi nede pomodi. Svakodnevno preipsitivanje misli, dan za danom, misao po misao, hode. Ima dana kada to ide lake i dana kada ide manje lako, ali to je u redu. Sve dok se borim protiv neega, kreiream misli koje izazivaju stres. Prihvatanje je prvi korak u oslobaanju od stresa. U redu je da mi bude teko sve dok mi ne postane lako!

Na naem jeziku, za sada, postoje dve knjige Bajron Kejti: Izdava: Vulkan

Izdava: Leo commerce