UGOSTITELJSKO TURISTIKA KOLA NI

SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE

TEMA:

PRAGMATIZAM

Pragmatina filozofija se izgraivaa u punom skladu sa

takozvanim amerikim nainom ivota koji je doiveo svoj
uspon i svoju ekspaniziju u drugoj polovini XIX i prvoj polovini
XX veka.
Jedan od izvora ove filozofije je engleski empirizam i
utilitarizam, dok se drugi izvor nalazi u Mahovom i
Avenarijusovom empiriokriticizmu.
Za prvi izvor pragmatizam se vezuje svojim polaznim
predpostavkama o svakom znanju, kao znanju koje se stie ulnim
iskustvom a vanost dobija u domenu ivotnog iskustva. Za drugi
izvor se vezuje prihvatanjem pretpostavke da je miljenje u svojoj
osnovi funkcije ivog organizma i da sva misaona nadgradnja treba
da se zasnuje kao sredstvo za pobojanje efikasnosti ivotnih
aktivnosti i kvaliteta ivota.
Ono to nazivamo pragmatizmom u filozofskom smislu
rei , tvorevina je tri amerika autora: arlsa Sandersa Persa
(1839-1014),Vilijama Demsa (1842-1910) i Dona Djuja
(1859-1952).
Pers je osniva pragmatizma. U svom lankuta je
pragmatizami sam je postavio pitanje , koji je razlog da takvo
uenje postoji i ta se od njega oekuje.Na to pitanje je odgovorio:
Ovo uenje e posluiti da pokae kako je skoro svaki stav
ontoloke metafizike ili besmisleno br bljanje (jedna re se definie
drugim reima, a ove opet drugim, tako da se nikad ne dolazi do
bilo kakvog realnog pojma) ili potpuni apsurd, tako da kad se sve
ovo smee poisti od filozofije e ostati samo niz problema
koje je mogue ispitivatti i objasniti samo opaajnim metodama
pravih nauka.
Ovde nailazimo na potpuno jasno saopteno stanovite, a to
je odsustvo smisla za bilo koje druge vrednosti osim onih koje se
ulima direkno mogu oprobati i koje kao takve zasluuju
nazivrealnih vrednosti.
-1-

U drugom lanku kako da svoje ideje uinimo

jasnimobjavljenom 1877. godine, Pers je istakao kriterijum
istinitosti i jasnosti.
Po njegovom miljenju neto je istinito samo ukoliko nam
omoguava da doemo do cilja, da ostvarimo odreene svrhe.
Istina je samo ono to uspeva, to donosi korist. Ona je istrument
nae delatnosti i nastala je na osnovu navike. Po ovom shvatanju i
svet je neodreena graa. On je nasaznatljiv, nezavisno od oveka.
Prema tome, nema objektivne istine o svetu.
Pers se sem filozofije bsvio i logikom i dao znaajan
doprinos njenom razvitku.Smatra se i osnivaem semiotike, tj
nauke o znacima.
Vilijem Dems je dao poseban doprinos pragmatizmu.
Poao je od prakse (pragma-delo,in; otuda potie
ime
pragmatizam). Na osnovu uproenih Persovih ideja izgradio je
posebnu praktino urednu i korisnu filozofiju. Svom pogledu na
svet daje ime radikalni empirizami njime stavlja naglasak na
jedinku, dok celinu posmatra kao zbir elemenata iz kojih se ona
sastoji.
Osnovni pojam Demsovog radikalnog empirizma je isto
iskustvo. Ovo isto iskustvo je praosnova sveta. Na taj nain svet
je shvaen isto subjektivno. Nema principijalne razlike stvari i
misli. Stvari nisu nita drugo nego upravo koncentrisano iskustvo i
oseti koje mi doivljavamo.One su proizvod nae volje, na osnovu
iskustva i nae prakse. Svet, ukoliko bismo priznali neto to je
nezavisno od oveka, samo je plastina graa, koju mi po volji
ureujemo.
Dems radikalnom empirizmu dodaje jo jednu vanu
odredbu.; pored elemenata koji sainjavaju iskustvo uzima u obzir
i relacije meu tim elementima, relacije koje mogu i moraju da
budu doivljene.
-2-

Sa takvim uenjem koje insistira na doivljaju vezana je i

Demsova terorija o pluralizmu istina. Istinu je najpre definisao
kao posebno dobro za oveka, za ljudski organizam i za duhovno i
duevno zdravlje ljudske jedinke. Potom je to dobro blie odredio
utilitaristiki: kao ono to je za telesno, duevno i duhovno
blagostanje ljudske jedinke korisno. Shodno tome svako u oblasti
religije i filozofije moe da ima svoju istinu, ukoliko mu doivljaj
onoga u ta veruje omoguuje korisne posledice i pridonosi mu
odreeno dobro. (Na primer: vera u boga moe biti istina za onoga
kome ta vera pomae u bilo emu, tj. koristi mu. ) Na taj nain
njegova filozofija je imala za cilj i odbranu religije.
Demsovo uenje o moralu, meliorizam, je koncepcija po
kojoj je zadatak oveka da pobolja svet, da sve vie unosi dobro u
taj svet, da ga ureuje, da sam sebe pobojava i omogui sebi
bolji ivot. Na taj nain dolazi do izraaja primarna vanost
Demsovog radikalnog empirizma o vrednosti onog
pojedinanog. Meutim, sobzirom da je po njemu celina zbir
pojedinanih delova, sledi zakljuak da je ono to je korisno za sve
jedinke ili barem za veinu jedinki, takoe korisno i za celo
drutvo.
Don Djui je prihvatio pragmatizam i razvio tu filozofiju kao
instrumentalizam. Uklonio je one nedostatke u Demsovoj v
arijanti koje su odbojno delovale na inteligenciju. Polazei od
nauke i demokratije, upotrebivi ih kao devize svoje filozofije, on
je postao vodei filozof Amerike i bio vrlo uticajan u svetu. Istakao
se kao najplodniji pisac i najaktivniji uesnik u javnom ivotu
meu amerikim pragmatistima. Naroito se bavio problemima
pedagogije i vaspitanja i svojim teorijama uticao na formaciju
amerikog edukativnog sistema.Njegova je ideja da svaka kola
treba da bude neka vrsta radionice.
-3-

On je razvio ideju empirouritiara o biolokoj funkciji

saznanja, dodajui joj i socijalnu funkciju ssaznanja. U svojoj
osnovi ljudski duh je samo jedan specifian organ koji preko ula
prima nadraaje iz spoljanje sredine.ivotna ili prirodna sredina
nije neto to je ljudskom duhu dato,ona je naprotiv jedno stalno
otvoreno polje ljudskih istraivakih aktivnosti. Preko
istraivakih aktivnosti ono sto se naziva prirodom postaje neto
odreeno, i uopte svako istraivanje je u stvari, pretvaranje
neodreene situacije u odreenu.
to se tie religije, Djui je smatrao da religijskeistine nisu
toliko praktino korisne koliko je Vilijam Dems predpostavljao.
Govorio je da one ne mogu biti instrumenti drutvenog
napredka, da sputavaju razvoj ljudske inicijative, da umanjuju
sposobnost za samostalno upravljanje ivotom i da ometaju
slobodno ljudsko stvaralatvo.
Kada je re o nauci, po njemu je ona produetak ljudskog
umenja, a njen cilj nije, niti moe biti da otkriva i prikazuje ono
to jeste nego samo da bude to uspenije orue ivotne
aktivnosti. Na taj nain, nauka je stavljena u slubu uveavanja
ljudske moi i ljudskog materijalnog blagostanja.Djui je odbijao
pomisao da nauna znanja mogu da budu okrenuta protiv samih
ljudi ili upotrebljena kao sredstva za gospodarenje monih nad
manje monim dravama. Ali u vremenu najvee ekspanzije
pozitivizma i pragmatizma takve pretpostavke nisu ni uzimane u
ozbiljno razmatranje.
Uopte kod pragmatista se zapaa izvesna bezperspektivnost,
a to je u vezi s negiranjem uloge teorije u istraivanju i to teoriji
ne pridaje objektivan karakter. U pragmatizmu se ne obraa panja
budunosti, drutvenom kretanju. Meutim, Djui je ipak nastojao
na izgraivanju jedne logike, shvaene kao metodologija
drutvenih nauka, koja bi to omoguila.
-4-

Koriena literatura
1. Istorija filozofije - Veljko Kora
- Branko Pavlovi
2. Uvod u filozofiju - Gligorije
Zajaaranovi

-5-