V.

Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

60

7. Uvod u energetske pretvarae

Energetski pretvarai su ureaji koji vre pretvaranje jednog oblika energije u
drugi. Osnovni zahtev pri svakom pretvarnju energije je da se gubici pretvaranja svedu na
minimalne, tj. da pretvara bude sa visokim koeficijentom energetske efikasnosti.
Ima veliki broj raznih vrsta pretvaraa, ali e se ovde govoriti o pretvaraima koji
generiu ili troe elektrinu energiju. Takve poretvarae moemo podeliti u:
1. Elektro-mehanike pretvarae pretvaraju elektrinu energiju u mehaniku ili obrnuto.
Koriste princip Elektromagnetne indukcije (Faradejev zakon elektromegnetne indukcije).
Primer: rotacione elektrine maine (elektrini motori, elektrini generatori), Rotacioni
pretvarai (AC/DC ili DC/AC) i dr.
2. Elektrine pretvarae pretvaraju elektrinu energiju u elektrinu. Koriste princip
Elektromagnetne indukcije (Faradejev zakon elektromegnetne indukcije). Primer:
stacionarne elektrine maine Transformatori.
3. Energetske elektronske pretvarae - pretvaraju elektrinu energiju u elektrinu. Koriste
princip rada elektronskih poluprovodnika (statiki pretvarai). Primer: ispravljai,
frekventni pretvarai, operi, ciklokonvertori, dimeri i dr.
4. Elektrine sijalice pretvaraju elektrinu energiju u svetlosnu. Koriste razne principe:
princip uarenog vlakna (inkandencentne sijalice ili arulje), princip proboja u
gasovima (fluorescentne, ivine, natrijumove, neonske i dr. sijalice) i princip elektronskih
poluprovodnika (svetlee diode, LED sijalice).
5. Foto-naponske (FN) elije (FN moduli, FN paneli) pretvaraju solarnu (svetlosnu)
energiju u elektrinu. Koriste princip foto-naponski efekat u poluprovodnicima (PV).
Primer: FN paneli.
6. Elektrini grejai pretvaraju elektrinu energiju u toplotnu. Koriste elektrotermiki
princip, odnosno rade u skladu sa Dulovim zakonom. Primer: Elektrini grejai.
7. Termo-elektrini pretvarai pretvaraju toplotnu energiju u elektrinu. Koriste termoelektrini efekat u poluprovodnicima (ThV). Primer: Termo-elektrini generator, termospoj i dr.
8. Elektrini akumulatori ili baterije pretvaraju elektrinu energiju u hemijsku i obrnuto.
Koriste elektro-hemijske principe. Primer: olovni akumulatori, Li-jonskie baterije,
alkalne baterije i dr.
9. Piezo-elektrini pretvarai pretvaraju silu pritiska (mehaniku energiju) u elektrinu.
Koriste piezo-efekat u poluprovodnicima.
10. Gorive elije (Fuel Cells) pretvaraju energiju vodonika (H2) u elektrinu. Koriste
princip elektrolize, tj. razlaganje vodonika na katjon (H+) i elektron (e-) (H2->2H+ +2e-).
11. Druge vrste pretvaraa - laser, elektrini luk, ....
Energetska efikasnost ovih pretvaraa je razliita i ide od petnaestak procenata
(14-18% za FN elije) do preko devedeset ili ak devedeset pet procenata (transformatori
95-96%, DC/DC pretvarai 92-96% itd)
Generalna ema i princip energetskih pretvaraa se moe predstaviti preko prikaza
na slici 7.1 i odgovarajuih optih matematikih postavki datih u sklopu iste slike.

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

61

1
S T 0 dtdS 0
izraena energija kroz
zatvorenu povrinu S
1 t
u idt 0
T

Slika 7.1 Princip i atematike postavke energetskih pretvaraa

7.1. Energetski elektronski pretvarai (Power Electronics Conerters) - definicije

Kljune definicije, vezane za energetske elektronske pretvarae (EeP) su date u
IEC standardima, koji su prihvaeni i kao Srpski (nekad jugoslovenski) standard:
1. Energetski elektronski pretvara (JUS N.A0.551 551 02 01)
Ureaj za energetsko elektronsko pretvaranje koje sadri jednu ili vie ventilskih
komponenti (553 03 01) i eventualno transformatore, filtre i pomone
sklopove.
2. Ventilska komponenta (elektronska) (553 03 01)
Nedeljiva komponenta koja sadri jednu ili vie neupravljivih ili bistabilno
upravljivih jednosmernih provodnih puteva.
3. Ispravlja (energetski) (elektronski) (551 02 02)
Elektronski pretvara za ispravljanje.
4. Ispravljanje (energetsko) (elektronsko) (551 01 05)
Elektronsko pretvaranje naizmenine struje u jednosmernu.
5. Pretvaranje (energetsko) (elektronsko) (551 01 02)
Promena jedne ili vie karakteristika nekog elektrinog energetskog sistema
pomou elektronskoh ventilskih komponenti, pri emu je bitno da nema
znaajnijeg gubitka snage. Karakteristike elektrinog sistema su, na primer,
napon, broj faza i frekvencija (ukljuujui frekvenciju nula).
Osnovne osobine energetskih elektronskih pretvaraa:
- pretvaranje karakteristika elektrine energije i upravljanje
- bez (bitnih) gubitaka
- pomou snanih poluprovodnika (tiristora i dr).

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

62

7.2 Klasifikacija energetskih elektronskih pretvaraa

Prvi nain prema primeni:

1. Ispravlja

2. Invertor

3. Pretvara
uestanosti,
stabilizator
napona i dr.

3. oper

Slika 7.2 Klasifikacija EeP prema nameni

Drugi nain prema toku energije:
- direktni (sa jednostrukim pretvaranjem)
- Indirektni (sa dvostrukim pretvaranjem)
- Trostruki indirektni (sa viestrukim pretvaranjem)

ispravlja

direktni pretvara
indirektni pretvara
trostruki ind. pretvara
oper

naizmenini
pretvara

=
invertor

Slika 7.3 Klasifikacija prikaz toga energije

Trei nain prema konstrukciji:
- bez meusobne komutacije (prosta kola, tranzistorski pretvarai)
- sa prirodnom komutacijom spolja voeni (mreni-ispravljai i invertori;
i preko tereta - strujni invertori)
- sa prinudnom komutacijom samovoeni operi, invertori, AC motori...

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

63

etvrti nain prema izlazu-karakteru potroaa

- strujni pretvarai: na izlazu je velika induktivnost, odnosno izlazna struja je
kontinualna ili konstantna
- naponski pretvarai: na izlazu je velika kapacitivnost, odnosno izlazni napon je
kontinualan ili konstantan.
7.3 Metode upravljanja energetskih pretvaraa
Savremene komponente energetske elektronike su uticale da se tehnika
pretvaranja razvije od fazno upravljanih (ili linearnih), preko PWM (impulsno-irinsko
upravljanje), ka pretvaima sa rezonantnim upravljanjem.
Prve komponente su se jednostavno upravljale (gasile prirodnom komutacijom),
ali je frekvencija rada mala, veliki gubici, veliki gabarit-fazno upravljani pretvarai.
Poveanje frekvencije je neophodno radi smanjenja veliine, cene i boljih
performansi pretvaraa. Poveanjem frekvencije rastu i gubici, pa je neophodno koristiti
snaber kola. Snaberom se smanjuju gubici na komponenti i njena temperatura, ali su
ukupni gubici poveani. Ovu tehniku koriste PWM pretvarai.
Razvojem brzih komponenti za rad na viim frekvencijama, veliina i gubici
snabera su smanjeni. ak je mogu rad i bez snabera, unutar SOA karakteristike.
Gubici na prekidakoj komponenti se mogu prektino eliminisati, ako se
prekidanje vri pri nultom naponu (ZVS = zero voltage switching) ili pri nultoj struji (
ZCS = zero current switching). Ovo je mogue u rezonantnim i kvazi-rezonantnim
pretvaraima. U tom sluaju ima se visoka efikasnost, smanjen hladnjak, poboljana
pouzdanost i rad bez snabera.
Dananji trend u energetskoj elektronici je prelaz sa fazno upravljanih (pretvara
visokih snaga i manji dioda, tiristor, trijak, GTO tiristor) na PWM (pretvara srednjih
snaga i manji BPT, MOS FET, IGBT i nove komponente) na rezonantne tehnoloke
pretvaraa (pretvara malih snaga MOS FET i nove komponente).

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

64

8. Ispravljai
8.1 Definicija
Ispravljai su sklopovi energetske elektronike, koji slue za pretvaranje
naizmenine struje (napona) u jednosmernu AC/DC. To je jedan od najee
primenjivanih vrsta pretvaraa i predstavljaju vezu izmeu dva elektrina sistema
naizmeninog i jednosmernog.
U ispravljaima se najee koriste diode i takav jednofazni ispravlja je poznat
kao Gretzov spoj. Osim dioda, koriste se i tiristori, kada je mogue regulisati veliinu
(srednju vrednost) izlaznog napona.
U sluaju da je potreban konstantan izlazni napon, na jednosmernoj (DC) strani
ispravljaa se povezuje kondenzator (C-filtar, za peglanje napona, odnosno
smanjivanje valovitosti).
Radi prilagoavanja veliine (srednje vrednosti) DC napona esto je potrebno pre
ispravljanja smanjiti vrednost (efektivnu vrednost) naizmeninog (AC) napona. Za tu
svrhu se koristi transformator. Zbog specifinih zahteva, takav transformator se naziva
ispravljaki transformator.
8.2 Vrste, klasifikacija:
Osnovna podela ispravljaa je na:
Strujne - karakteriu se preteno induktivnim potroaem, odnosno konstantnom
ili kontinualnom DC strujom i
Naponske karakteriu se preteno kapacitivnim potroaem, odnosno
konstantnim ili kontinualnim DC naponom.
Strujni ispravljai se mogu podeliti, klasifikovati po:
1. broju faza:
- monofazni (1~)
- trofazni (3~)
- viefazni (n-fazni, n~)
2. broju pulseva DC napona u periodi:
- jednopulsni (1p)
- dvopulsni (2p)
- tropulsni (3p)
- estopulsni (6p)
- dvanaestopulsni (12p)
- viepulsni (N-pulsni, Np)
3. po vrsti regulacije:
- neupravljivi (neregulisani - jedno-kvadrantni, diodni)
- poluupravljivi (regulisani jedno-kvadrantni, diodno-tiristorski)
- punoupravljivi (regulisani dvokvadrantni, tiristorski)

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

65

4. po konfiguraciji kola:
- prosta
- sa srednjom takom
- mostni
Sa ova etiri parametra mogue je definisati svaki strujni ispravlja, odnosno oni
su dovoljni da odrede svaki ispravlja, njegovu konfiguraciju, elektrinu emu i nain
upravljanja.
Pored ovih kriterijuma, ispravljai se mogu razlikovati, podeliti i na sledei nain:
5. po nainu komutacije:
- prirodna (mrena) komutacija
- prisilna, komutacija posebnim kolom
Naponski ispravljai se mogu podeliti na slian nain kao i strujni, osim to se podela
po broju pulseva ne primenjuje. Takoe, naponski ispravljai se najee prave kao
neupravljivi (diodni) Gretzov spoj.
U poslednje vreme, naponski ispravljai se prave sa puno-upravljivim prekidaima,
odnosno sa snanim tranzistorima. Ovakvi ispravljai imaju mogunost bi-direkcionog
rada i pogodni su za aktivne AC/AC sklopove, koji su poznati kao Back-to-Back (B2B)
pretvarai (sklop naponski Ispravlja-Invertor).
Primeri raznih vrsta strujnih ispravljaa:
a) 1~, 1p, upravljivi, prosti ispravlja:

Slika 8.1 - 1~, 1p, upravljivi, prosti ispravlja

b) 1~, 2p, punoupravljivi/neupravljivi, ispravlja sa srednjom takom:

Slika 8.2 - 1~, 2p, punoupravljivi (levo) / neupravljivi (desno) ispravlja u konfiguraciji
sa sa srednjom takom

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

66

c) 1~, 2p, neupravljivi/polupravljivi/punoupravljivi, mostni ispravljai:

Slika 8.3 - 1~, 2p, punoupravljivi (levo) / neupravljivi (desno), mostni ispravlja

Slika 8.4 - 1~, 2p, poluupravljivi, mostni ispravlja

d) 3~, 6p, upravljivi/polupravljivi, mostni ispravljai:

~
~
~

~
~
~

Slika 8.5 - 3~, 6p, punoupravljivi (levo) / poluupravljivi (desno), mostni ispravlja

Kod projektovanja (razmatranja) ispravljaa u osnovi je potrebno odrediti njegove

spoljne karakteristike (izlaz/ulaz, srednja vrednost izlaznog napona, efektivna vrednost
ulazne struje), unutranje karakteristike (naprezanje komponenti), kao i snagu
upotrebljenog transformatora u odnosu na jednosmernu snagu.
Takoe, za rad je bitna i regulaciona karakteristika ispravljaa, odnosno da li je
ispravlja predvien za dvosmerni ili jednosmerni tok energije.

8.3 Jednofazni ispravlja sa srednjom takom:

Polazne pretpostavke:

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

67

1. Svi elementi u kolu su idealni, tj. zanemaruje se pad napona na komponentama,

vodovima i potroau.
2. Transformator je idealan, odnosno predstavljen je samo prenosjnim odnosom
3. Potroa je induktivnog karaktera, odnosmo moe se smatrati da je Ld , pa je
struja potroaa I d const.

T1 iT1

id
Prednost: jednostavna ema, mali
broj tiristora (jeftino)

ip m
+

Rd

up

ud
T2 iT2

Mane: tiristor mora da bude za

relativno vee napone jer se na
njemu javlja dvostruki napon. Zato
se ta sprega koristi za manje napone
do 110 V.

Ld

Slika 8.6 ema jednofaznog ispravljaa sa srednjom takom sa RL potroaem.

Slika 8.7 Talasni oblici ispravljaa sa srednjom takom: a) ud; b)Id; c)IT1; d) IT2; e) ip.

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

8.3.1. Ulazno/izlazne karakteristike

Srednja vrednost DC napona:
T

2U s
1
1
cos cos( )
U di u d ( t )dt 2 2U s sin( t ) d ( t )
T 0
2

2 2
U s cos

2 2U s
U dio
cos srednja vrednost napona na potroau

Najvea vrednost izlaznog napona je za 0 :

2 2U s
Napon je manji od U s !
U dio
0.9U s

U di

8.3.2. Naprezanje komponenti ispravljaa:

Napon na tiristoru:

U TRR 2 2U 2 2
k 1 .5 2 .5
U TRR kU d
Struja tiristora:
1
I TAV I d
2

U d U d
2 2
koeficijent sigurnosti
veliki napon!
srednja vrednost struje kroz tiristor

T
I
1 2
efektivna vrednost struje kroz tiristor
i dt d

T 0
2
Frekvencija tiristora:
f=50 Hz

I TRMS

8.3.3.Proraun snage transformatora:

1
S S , S Tr - snaga transformatora, S - snaga primara, S - snaga sekundara.
2
1
S Tr U I 2U I , ovo su sve efektivne vrednosti
2
1
I
I d I TrMS
2

U f U d , 0 U
U di
2 2
Sekundar transformatora se bifilarno mota, da bi se rasipanje, prilikom prelaza
struje sa jednog na drugi, svelo na minimum.
Za n = 1: I I d , U U
S Tr

68

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

69

1

U di I d 2
U di
I d I d U di
1.34 Pdi

22 2
2 2
2 2
2 2 2
Mana: treba transformator za 34% vei od jednosmernog napona.
S Tr

8.3.4. Uticaj komutacije tiristora

Komutacija predstavlja promenu stanja ukljuenosti snane prekidake
komponente, u ovom sluaju tiristora, odnosno ukljuivanje ili iskljuivanje tiristora.
Prilikom komutacije tiristora u ispravljau struja prelazi iz jedne grane u drugu, odnosno
dolazi do preuzimanja struje od tiristora jedne grane tiristorom druge grane.
Problem, koji se javlja prilikom komutacija je potrebno vreme da bi izvrio ovaj
proces, odnosno pojava kratkog spoja na ulazima ispravljaa. Ako se ispravlja napaja
preko transformatora, da bi se izbegao kratak spoj na transformatoru u kolo se dodaje
komutaciona prigunica LC . Ona se vezuje na red sa transformatorom i ograniava struju
kratkog spoja zajedno sa induktivnou rasipanja transformatora. Ta induktivnost
LK L LC ograniava struju kratkog spoja, ali i umanjuje preformanse ispravljaa. Na
slici 8.8 predstavljeni su talasni oblici napona i struje potroaa sa prikazanim uticajem
komutacije.

Slika 8.8 - Talasni oblici ispravljaa sa srednjom takom u sluaju RL potroaa i ugla
komutacije : a) u d ; b) id ; c) it1 ; d) it 2 ; e) i p .

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

70

Proraun komutacione prigunice:

di
di
di
u1 u 2 2 LK
2LK
2( X X C )
dt
d t
d t

U
X L u KT ,
I n
gde je X - reaktansa rasipanja, U - nominalni napon, I n - nominalna struja, u KT svedeni napon kratkog spoja transformatora (%).

U
U
u KT
UK
I n
Id

8.4 Jednofazni, mostni ispravlja

Rad ispravljaa se odvija tako da naizmenino provode tiristori T1 i T4 (pozitivna
polu-perioda napona izvora) i tiristori T2 i T3 (negativna polu-perioda napona izvora).
Pri tome je struja potroaa priblino konstantna, jer je pretpostavljeno da je induktivnost
potroaa veoma velika.

Slika 8.9 ema jednofaznog, punoupravljivog mostnog ispravljaa.

Ako se zanemari utical komutacije, tj. ako je LC=0, dobijaju se sledei talasni
dijagrami napona i struje ovog ispravljaa. Ispravlja poinje da vodi u trenutku paljenja
tiristora T1 i T4 sa faznim uglom . Ovaj ugao se meri od trenutka prolaska napona kroz
nulu, tj. od t=0. Zbog uticaja induktivnosti, tiristori (t1 i T4) e voditi sve dok se ne
ukljui drugi par tiristora (T2 i T3) u -.
Moe se primetiti da se srednja vrednost izlaznog napona umanjuje kako ugao
raste.
Ulazna struja je jednaka struji sekundara transformatora. Talasni oblik struje je
isti i ne zavisi od ugla ukljuenja tiristora .

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

71

Slika 8.10 - Talasni oblici napona i struje mostnog ispravljaa u sluaju RLE potroaa.

8.4.1. Ulazno/izlazne karakteristike

Srednja vrednost DC napona:

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

U di 2

1
2

2U S sin td t

72

2U S
cos cos

2 2
U S cos

Ako se ova konfiguracija uporedi sa onom sa srednjom takom, vidi se da se

dobija manje naponsko naprezanje komponenti, manji transformator (samo jedan
sekundar), manja snaga transformatora u odnosu na snagu potroaa, ali je potreban vei
broj tiristora i sloenije upravljanje.
U di

8.4.2. Naprezanje komponenti ispravljaa:

Napon na tiristoru: Ispravlja daje istu srednja vrednost napona na izlazu, ali su
naprezanja tiristora manja od onih u konfiguraciji sa srednjom takom:

U RRM 2U S 2
U dio U dio !
2
2 2
Strujna naprezanja tiristora su ista:
I
I Tsr d
2
I
I Tef d
2
Frekvencija tiristora:
f=50 Hz
8.4.3.Proraun snage transformatora:
Sada je potrebna snaga transformatora manja, jer je potreban jedan sekundar
transformatora i to sa naizmeninom strujom. Ipak, zbog izoblienja struje (pravougaoni
oblik), tj. prisustva viih harmonika, snaga transformatora je i dalje vea od snage
potroaa:

1
S S 1 U I U I U I U dio I d
2
2
2 2
1.11Pd

S TR
S TR

8.5. Jednofazni, mostni poluupravljivi ispravljai

nesimetrino poluupravljivi
simetrino poluupravljivi
8.5.1. Ulazno/izlazne karakteristike

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

a)

73

b)

Slika 8.11 - Dve eme poluupravljivog, mostnog ispravljaa.

a) nesimetrino poluupravljiv i b) simetrino poluupravljiv

a)

b)

Slika 8.12 - Talasni oblici napona i struja ispravljaa.

a) nesimetrino poluupravljiv i b) simetrino poluupravljiv
Za obe poluupravljive eme je:
- srednja vrednost napona potroaa:

U di

1
2 2
1 cos
2U s sin td( t )
Us

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

U di 0

74

2 2
Us

- efektivna vrednost struje sekundara:

I s ,eff . I d

, Ako je 0 : I s ,eff . I d

8.5.2. Naprezanje komponenti ispravljaa:

Isto za obe eme. Napon na tiristoru:

U TRR 2U s 2
U d U d
2
koeficijent sigurnosti
k 1 .5 2 .5
Napon pri nabavci realnog tiristora:

U TRRM kU d
Struja tiristora:
1
I TAV I d
2

veliki napon!

srednja vrednost struje kroz tiristor

T
I
1 2
efektivna vrednost struje kroz tiristor
i dt d

T 0
2
Frekvencija tiristora:
f=50 Hz

I TRMS

8.6 Uticaj nelinearnog rada ispravljaa vii harmonici

Usled prekidakog rada komponenti ispravljaa dolazi do pojave viih armonika
ulazne (AC) struje i izlaznog (DC) napona:
Harmonici struje

AC/DC

Harmonici napona

i S 2 I n sin nt a

U d U do 2U dh sin ht h

n 1,3,5,7,...

h 2,4,6,...

n 1

h2

Slika 8.13 Ulazna struja (levo) i izlazni napon (desno) ispravljaa.

Neka je 0 :

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

75

cos2ht h
i S 2 I 1 sin t 1 2 I n sin nt n U d U do 1 2
n 3
h 1 4h 1

4Id
4Id 1
iS
sint 1
sin3t 3 ...

3
2
2

U d U do 1 cos2t 2 cos4t 4 ...

3
15

Prvi harmonik AC struje

Nulti harmonik (sred. vred.) DC napona:
4I
2 2
2 2
I1 d
Id
U do
US

8.6.1. Pojedinana harmonijska distorzija:

Postoje samo neparni harmonici AC struje
tj. n= 3,5,7,9,....(samo neparni harm.)

HDn I ac

In
1
100% 100%
I1
n

Postoje samo parni harm. DC napona

tj. h 2,4,6,... (samo parni harm.)
HDhU dc

U dh
2
2
U do 4h 1

8.6.2 Ukupna harmonijska distorzija:

THDI ac

THDI ac
THDI ac

I n2
n2

I 12

100%

HD I

n ac

n2

I ef2 I 12
I

2
1

THDU dc

1
2
n2 n

100

I ef2
I

2
1

THDU dc

1 100%

I ef I d

I1

4
2 2
Id
Id

THDI ac

I d2
2

2 2 2

Id

THDI ac
1 100 48.3% !
2 2

h2

2
dh

U do2
2
U def

U do2

100%

1 100%

U def U S , U do
THDU

2 2
U S

1
2 2

Veliko izoblienje!

1 100 48.3% !

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

76

Vidi se da se javlja veliko harmonijsko izoblienje i napona i struje!

8.7. Faktor snage

P

S

U
h 1

I cos h

h h

U ef I ef

1
1
p

dt

idt

U h I h cos h

T 0
T 0
h 1
T

u 2U h sin ht h
h 1

i 2 I h sin ht h
h 1

Ako se pretpostavi da je h 0 onda je

P U h I h cos h .
h 1

Obino je izoblienje mrenog napona vrlo malo, pa se moe pretpostaviti da je napon

ista sinusoida:

P U 1 I 1 cos1
U I cos 1 U 1 I 1 cos 1
I
1 1

1 cos 1
U ef I ef
U 1 I ef
I ef
cos1 faktor pomeraja = faktoru snage u kolima sa sinusnom strujom
U kolima sa sinusnom strujom i naponom cos
Kako je:

h2

h2

2
2
2
2
I ef I 12 I h2 I dist
. I h I ef I 1

HDh

Ih
I1

THDI

I
h2

2
1

2
h

I
Za monofazni ispravlja je:
2 2

cos 1

cos 1
1 THD 2 I

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

77

8.8. Trofazni ispravljai

Danas se ova vrsta ispravljaa naee primenjuje u industriskim elektromotornim pogonima gde je potrebno fino regulisanje brzine. Takoe, primenjuju se i u
elektrinoj vui, pre svega u eljeznici. Novije aplikacije su u obnovljivim izvorima
elektrine energije (asinhroni generator sa namotanim rotorom), jednosmernom prenosu
visokog napona (High Voltage DC - HVDC) is dr.
Opta ema primene ovog ispravljaa obuhvata i povratne sprege za regulaciju i to
po brzini i struji.

Slika 8.14 Opta ema aplikacije ispravljaa sa upravljako-regulacionim kolom.

Dele se u tri grupe:
- 3-ro pulsni, sa srednjom takom
- 6-to pulsni, mosni
- 12-to pulsni, serijska veza dva estopulsna ispravljaa
8.9. Trofazni, tropulsni ispravlja sa srednjom takom

Slika 8.15 Trofazni, tropulsni, punoupravljivi ispravlja sa srednjom takom.

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

78

Slika 8.16 - Napon i struja potroaa i struja sekundara faze 1.

8.9.1. Ulazno/izlazne karakteristike
Ako se zanemari uticaj komutacije, odnosno ako se pretpostavi da je LC=0, dobija
se:

U d f
Kod trofaznih ispravljaa ugao ukljuenja se odreuje od trenutka prirodne
komutacije komponenata (dioda), tj. od /6. To znai da je koordinatni poetak za
matematiki izraz napona izvora pomeren u desno za /6, odnosno da napon izvora treba
predstaviti sa:

u s 2U s sin t
6

Tada je srednja vrednost napona potroaa:

U di

1
3
2

3 2

2U s sin t d t
U S cos( ) cos(
)
6
2
6
3 6

V.Kati

U di

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

3 2

U S cos( ) cos(
)
2
6
6

3 2
/ 6 5 / 6
/ 6 5 / 6

U S 2 sin
sin

2
2
2

3 2
3 2
3
U S 2 sin / 2 sin( / 3 )
U S
2 cos
2
2
2
3 6

U S cos
2

Maksimalna vrednost izlaznog napona je:

U di 0

3 6
U S
2

Efektivna vrednost ulazne struje je:

Is

1
2

/ 3

2
d

d ( t )

Id

8.9.2. Naprezanje komponenti ispravljaa:

Naprezanja tiristora su:
U RRM 2 3U S
I Tsr
I Tef

Id
3
Id
3

I Sef

8.9.3 Regulacija izlaznog napona

U di

3 6
U S cos
2

Opseg regulacije izlaznog napona je:

0 MAX

79

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

80

Slika 8.17 Funkcija regulacije izlaznog napona.

Meutim, ne moe se iskoristiti kompletan opseg, jer je potrebno ostaviti vreme
za gaenje tiristora ugao . sada je maksimalni ugao regulacije:

MAX , ( je ugao gaenja)

Obino je
t q 10 ( t q 500 s )
gde je tq vreme oporavka tiristora.

U invertorskom reimu ograniava , jer se pri velikom tiristor pali u

uslovima negativnog faznog napona. U ispravljakom reimu t q nije kritino, jer je
napon na tiristoru pozitivan.

Slika 8.18 Funkcija regulacije izlaznog napona uz uticaj ugla gaenja tiristora.

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

8.9.4. Proraun snage transformatora:

Transformator:
- ispravljaki obino sa velikom rasipnom induktivnou ili se dodaje
komutaciona prigunica
- bez transformatora (direktno na mreu), ali tad se mora dodati
komutaciona prigunica
Snaga transformatora je:
1
S TR
3U e I e 3U eI e
2
Ako je sprega trofaznog transformatora trougao-zvezda (D/Y), tada su struja primara i
sekundara transformatora iste po talasnom obliku, dok je struja mree drgaija.

Slika 8.19 Talasni oblici struje transformatora i ulazne struje mree (dole).
Id

, U e 3U S
3
2
I e
I d , U e U S
3

I e

Sada je snaga transformatora:

Id

3
2
3 2
U S

S TR
I

3
U

1
U S I d
d
S

2
3
2 3
3

3 6
2
US US
U dio
2
3 6
3 2 2

1
U dio I d
2 3 3 6

U dio
S TR

2
6

3 1 Pd 1.345 Pd

81

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

Mrea:

S mr 3U l I l 3 U S

2
2
2
Id 2
U dio I d
Pd 1.21 Pd
3
3 6
3 3

8.9.5. Uticaj komutacija:

Slika 8.20 Uticaj komutacije na izlazni napon i struju tiristora.

Vidi se da dolazi do smanjivanja srednje vrednosti izlaznog napona u periodu
komutacie ( je ugao komutacije i obino iznosi 5-10)

8.9.6 Opti izrazi za ispravljae:

Uslovi: 1. struja kontinualna
2. sve komponente idealne
A) Opti izraz za U di pri LC 0 :
Izvoenje:

82

V.Kati

U di

p
2

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

2U S cost d t 2U S

sin
U di 2U S

sin cos

cos U dio cos

p je broj pulseva
B) Opti izraz za U di pri LC 0 :
Izvoenje napona tokom komutacije

u d u sr LC

ud

diT 1
di

u S 2 LC T 2 2U S cos cos t
dt
dt
p

2U S
cos t
2

- Izvoenje izraza za U d

sin
X C Id
X I
p
U d U di
2U S
cos C d
2

2
p
p
p
- Odreivanje ugla komutacije
U d U di U dLC
1
U dio cos U dio cos cos
2
1
U dio cos cos
2

83

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

84

8.9.7. Spoljna karakteristika karakteristika optereenja

Slika 8.21 Spoljna karakteristika ispravljaa

8.10. Trofazni, esto-pulsni, mostni ispravlja

Trofazni mostni ispravlja se najee ree u regulisanim pogonima u industriji. Da bi
se izlazni napon prilagodio nominalnom naponu jednosmernog motora sa nezavisnom
pobudom, na ulazu ispravljae se stavlja ispravljaki transformator. Ovaj transformator je
obino spregnut u vezu trougao-zvezda (D/Y), ime se smanjuje nivo generisanih viih
harmonika u mreu i obezbeuje pravilna komutacija tiristora. Radi sigurnijeg rada i
manjig naprezanja tokom komutacije u kolo se ubaciju i komutacione prigunice (LC). Pri
analizi rada, prvo se pretpostavlja idealna situacija da se komutacija odvija trenutno, tj. da
le LC=0, a nkon toga se posmatra uticaj komutacije. Treba, napomenuti da ugao
komutacije () ne zavisi od induktivnosti potroaa, nego iskljuivo od komutacionog
kola, tj. od ukupne induktivnosti u komutacionom kolu: Lcom= LC+L, gde je L rasipna
induktivnost transformatora.
Trofazni mostni ispravlja se moe posmatrati kao dva tropulsna ispravljaa, gde
jedan predstavljaju tiristori gornje polovine mosta (T1, T2, T3), a drugi donje polovine
mosta (T4, T5, T6). Sada je napon na izlazu ispravljaa definisan razlikom izlaznih
napona ova dva ispravljaa: napon UdI=Ud(AZ) je izlazni napon prvog 3p, ispravljaa, dok
je napon UdII = Ud(ZB) izlazni napon drugog 3p, ispravljaa. Sada je:
Ud=UdI - UdII = Ud(AZ) Ud(ZB)
Izlazni napon prvog ispravljaa Ud(AZ) je predstavljen anvelopom pozitivnih
vrednosti faznih napona (vidi sl. 8.23), a izlazni napon drugog ispravljaa Ud(ZB) je
predstavljen anvelopom negativnih vrednosti faznih napona. Sada je izlazni napon 6p

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

85

ispravljaa u stvari anvelopa odgovarajueg meufaznog napona, odnosno meufaznog

napona onih faza iji su tiristori aktivni.

Slika 8.22 - Trofazni, estopulsni, punoupravljivi ispravlja.

Rad ispravljaa odvija se u 12 ciklusa (stanja), gde ili vode dva tiristora (jedan iz
gornje i jedan iz donje polovine mosta) ili je u toku komutacija, tj. prelazak struje sa
jednog tiristora na drugi iste polovine mosta, dok tiristor iz suprotne polovine nastavlja sa
radom. U tabeli 8.1 su predstavljena sva stanja u kolu, s tim da svako stanje predstavlja
razliito strujno kolo, odnosno zajedno predstavljaju prostor stanja u kom je opisan rad
ispravljaa (ukljueno stanje tiristora je predstavljeno sa 1, a iskljueno sa 0) .
Tabela 8.1 Pregled stanja rada ispravljaa
Stanje Proces
T1 T2
1
Voenje (T1,T5) 1
0
2
Komutac.
1
0
3
Voenje (T1,T6) 1
0
4
Komutac.
1
1
5
Voenje (T2,T6) 0
1
6
Komutac.
0
1
7
Voenje (T2,T4) 0
1
8
Komutac.
0
1
9
Voenje (T3,T4) 0
0
10
Komutac.
0
0
11
Voenje (T3,T5) 0
0
12
Komutac.
1
0

T3
0
0
0
0
0
0
0
1
1
1
1
1

T4
0
0
0
0
0
1
1
1
1
1
0
0

T5
1
1
0
0
0
0
0
0
0
1
1
1

T6
0
1
1
1
1
1
0
0
0
0
0
0

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

86

Slika 8.23 - Talasni oblici napona i struja

8.10.1. Ulazno/izlazne karakteristike
Srednja vrednost izlaznog napona se moe odrediti korienjem opteg obrasca na
dva naina:
a) preko veze 2 tropulsna ispravljaa (p=3):
sin
U di 2 2U S

cos 2 2U S

3 cos 2 2U 3 3 cos
S

2
3

sin

3 6
U S cos

Maksimalni izlazni napon se dobija za =0

3 6
U dio
US

odnosno, srednja vrednost izlaznog napona se moe napisati kao:

U di U di 0 cos
b) preko opte formule za estopulsni ispravlja (p=6):

V.Kati

ENERGETSKA ELEKTRONIKA

87

U ovom sluaju se u optoj formuli umesto maksimalne vrednosti faznog napona

( 2U S ), mora staviti maksimalna vrednost meufaznog napona ( 2 3U S ). Sada je:

U di 2 3U S

6 cos 2 3U 6 1 cos 3 6 U cos

S
s

sin

Efektivna vrednost struje sekundara transformatora je (vidi sl.8.23):

I sef 2

1
2

2 / 3

2
d

d ( t ) I d 2

1 2
2
Id
2 3
3

8.10.2. Naprezanje komponenti ispravljaa:

Naprezanja tiristora su:
U RRM 2 3U S
I Tsr
I Tef

Id
3
Id
3

I Sef

8.10.3. Proraun snage transformatora:

Snaga transformatora je:
1
S TR
3U e I e 3U eI e 3U eI e
2

S TR 3 3U S I d

6 U di 0
I d U di 0 I d Pd 1,05 Pd
3
3
3
3 6

Vidi se da je sada snaga transformatora najblia snai potroaa, to ukazuje da je ovo

reenje ispravljaa najekonominije do sada.