Univerzitet u Novom Sadu,

Ekonomski fakultet Subotica,

(odeljenje u Novom Sadu)

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA AGRARNA POLITIKA EVROPSKE

UNIJE
POLITIKA EVROPSKE UNIJE U RAZVOJU ORGANSKE
POLJOPRIVREDE

Nastavnik:

Student:
Babi Danilo

Prof. Dr. Lovre Koviljko

(B017/2011)

Novi Sad, april 2014. godine

Sadraj
1. Uvod ..................................................................................................................................... 3
2. Organska poloprivreda i principi organske poljoprivrede .......................................................... 4
3. Proces prelaska sa konvencionalne na organsku proizvodnju .................................................... 5
4. Ekonomija organske proizvodnje............................................................................................. 6
5. Znaaj organske proizvodnje .................................................................................................. 7
5.1. Zdravstveni efekat i poboljani kvalitet hrane .................................................................. 7
5.2. Ouvanje ekosistema i ekoloki znaaj .............................................................................. 7
5.3. Znaaj za ouvanje biodiverziteta ..................................................................................... 7
5.4. Socijalna dimenzija .......................................................................................................... 8
6. Slabosti organske proizvodnje................................................................................................. 8
6.1. Loa produktivnost .......................................................................................................... 8
6.2. Propusti u energetskoj efikasnosti .................................................................................... 9
6.3. Potrebno je jo vie poboljati sertifikaciju proizvoda ........................................................ 9
7. Opti osvrt na zajedniku poljoprivednu politiku (ZPP) , .......................................................... 10
8. Scenariji za razvoj trita organske hrane u Evropi.................................................................. 12
8.1. Scenario 1 Stabilna ekpanzija....................................................................................... 12
8.2. Scenario 2 Rast u uslovima krize i dravnog intervencionizma........................................ 13
8.3. Scenario 3 Industrijalizacija poljoprivrede..................................................................... 13
8.4. Scenario 4 Tehnika odrivost...................................................................................... 13
8.5. Diskusija o rezultatima scenarija..................................................................................... 14
9. Zakljuak ............................................................................................................................. 15
10.Literatura ........................................................................................................................... 16

1. Uvod
Poljoprivredna proizvodnja u svetu prola je dug put razvoja, sa osnovnim
zadatkom da obezbedi dovoljne koliine hrane i sirovina za postojeu ljudsku populaciju.
Rastua potreba hranom sve brojnijeg stanovnitva zahtevala je poveanje prinosa, a
potreba za veim profitom u poljoprivrednoj proizvodnji je dovela do razvoja poljoprivrede
zasnovane, pre svega, na vetakim materijama (mineralna ubriva, pesticidi, hormoni,
stimulatori rasta), tekim poljoprivrednim mainama i velikoj zavisnosti proizvodnje od
sirovina ije je poreklo van farmi na kojima se obavlja proizvodnja hrane.Takva
proizvodnja dovela je do opadanja kvaliteta hrane, zagaenja vazduha, vode i zemljita,
naruavanja prirodnih procesa i ivotne sredine.
Kao reakcija na sve izraeniju ekoloku degradaciju i sve vee ugroavanje zdravlja
stanovnitva razvila se ideja o gajenju biljaka uz smanjeno korienje hemijskih sredstava,
kontrolisanom upotrebom ubriva, Poetkom 70-tih godina prolog veka, grupa
poljoprivrednika je definisala pravila proizvodnje organskim metodom uz primenu
normativa i upravo su to bili zaeci IFOAM-a 1 i organske proizvodnje. Organska
poljoprivreda efikasno reava i nudi humaniji nain proizvodnje hrane, odnosno stavlja u
prvi plan zdravlje ljudi i potuje ravnoteu izbegavajui zagaivanje okoline.
U nastavku ovog rada bie objanjeni principi organske proizvodnje koje na neki
nain predstavljaju njenu moralnu odrednicu. Potom se govori o procesu prelaska sa
konvencionalne na organsku proizvodnju, znaaju i slabostima organske proizvodnje u
okviru koje je obuhvaen i veoma znaajan proces sertifikacije. Poslednji deo zadatka
rezervisan je za scenarije kada je u pitanju budunost organske proizvodnje.

International Federation of Organic Agriculture Movements

2. Organska poloprivreda i principi organske poljoprivrede

Postoje razliite definicije organske poljoprivrede. Najvie prihvaenae definicije su
definicija agencije za hranu i poljoprivredu ujedinjenih nacija koja glasi: Organska
poljoprivreda je holistiki proizvodni i upravljaki sistem koji promovie zdrav agrarni
ekosistem stavljajui akcenat na biodiverzitet, bioloke cikluse i sastav zemljita pri tom
izbjegavajui upotrebu sintetikih ubriva, pesticida i genetski modifikovanih organizama.
Time minimizira zagaenje vazduha, zemljita i vode te na taj nain doprinosi zdravlju
biljaka, ivotinja i ljudi.2
Sledea opte prohvaena definicija je definicija IFOAM-a: Organska
poljoptivreda je proizvodni sistem koji odrava zdravlje zemljita, ekosistema i ljudi
oslanjajui se na ekoloke procese, biodiverzitet i proizvodne cikluse prilagodjene lokalnim
uslovima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju i naune inovacije kako bi doprinela
ouvanju zajednikog okruenja i uinila ivotnu sredinu zdravijom za sve.3
Kako bi ove definicije uinio razumljivijim to irem auditorijumu IFOAM je
definisao kljune principe organske poljoprivrede. 4
Princip zdravlja: Organska poljoprivreda treba da odri i pobolja zdravlje
zemljita, biljaka, ivotinja, ljudi i planete kao jedne jedine i neodvojive.
Sutina ovog principa je da se zdravlje pojedinaca i zajednice ne moe odvojiti od
zdravlja ekosistema, zdravo zemljite raa zdrave useve koji uvaju zdravlje ivotinja i
ljudi. Uloga organske poljoprivrede, bilo u proizvodnji, preradi, distribuciji ili potronji je
da odri i pobolja zdravlje ekosistema i organizama poevi od najmanjih
mikroorganizama iz zemljita do ljudi. Naroita namera organske poljoprivrede je da
proizvede visokokvalitetnu, nutritivnu hranu koja doprinosi preventivnoj brizi o zdravlju.
Zbog toga je potrebno izbegavati upotrebu ubriva, pesticida, lekova za ivotinje i aditiva u
hrani koji mogu imati negativne efekte po zdravlje.
Princip ekologije: Organska poljoprivreda treba da se zasniva na ivim
ekolokim sistemima i ciklusima, da funkcionie sa njima, da ih oponaa i da im pomogne
da opstanu.
Ovaj princip usklauje organsku poljoprivredu sa ivim ekolokim sistemima. On
navodi da proizvodnja treba da bude zasnovana na ekolokim procesima i recikliranju.
Prehrana i dobrobit se postiu ekologijom odreenog proizvodnog okruenja. Organska
proizvodnja, panjaki i umski sistemi treba da se uklope u cikluse i ekoloku ravnoteu u
prirodi. Ovi ciklusi su univerzalni, ali je njihovo funkcionisanje specifino za teren.
Organsko upravljanje mora biti prilagoeno lokalnim uslovima, ekologiji, kulturi i razmeni.
Inputi treba da se smanje ponovnom upotrebom, recikliranjem i efikasnim upravljanjem
materijalima i energijom da bi se odrao i poboljao kvalitet ivotne sredine i da bi se
sauvali resursi. Organska poljoprivreda treba da postigne ekoloku ravnoteu kroz
kreiranje sistema proizvodnje, uspostavljanju habitata i odravanju genetskog i
2

Preuzeto sa sajta: http://www.fao.org/organicag/oa-faq/oa-faq1/en/ 25.03. 2013.

Preu zeto sa sajta: http://www.ifoam.org/en/organic-landmarks/definit ion-organic-agriculture 25.03. 2013.
4
Preu zeto sa sajta : http://www.ifoam.org/en/organic-land marks/principles-organic-agriculture 25.03. 2013.
3

poljoprivrednog diverziteta. Oni koji proizvode, prerauju, trguju ili troe organske
proizvode treba da tite i da koriste zajedniku ivotnu sredinu, ukljuujui prirodna
podruja, kilmu, habitate, biodiverzitet, vazduh i vodu.
Princip pravinosti: Organska poljoprivreda treba da se gradi na odnosima koji
obezeuju pravinost vezano za zajedniku ivotnu sredinu i mogunosti ivota.
Ovaj princip naglaava da oni koji su ukljueni u organsku poljoprivredu, treba da
imaju humane odnose na nain koji obezbjeuje pravinost na svim nivoima i prema svim
stranama farmerima, radnicima, preraivaima, distributerima, trgovcima i
potroaima.Organska poljoprivreda treba da obezbijedi svim ukljuenim, dobar kvalitet
ivota i da doprinese suverenitetu hrane i smanjenju siromatva. Ona ima za cilj dovoljno
snadbijevanje visokokvalitetnom hranom i ostalim proizvodima. Ovaj princip insistira na
tome da se ivotinjama obezbijede uslovi i mogunosti koji su u skladu sa njihovom
psihologijom, prirodnim ponaanjem i njihovom dobrobiti. Prirodnim resursima i resursima
ivotne sredine koji se koriste za proizvodnju i konzumiranje treba upravljati na nain koji
je drutveno i ekoloki opravdan, i treba da se odvija sa verom u budue generacije.
Pravinost zaheva sisteme proizvodnje, distribucije i trgovine koji su otvoreni i nepristrasni
i koji vode rauna o stvarnim trokovima ivotne sredine i socijalnim trokovima.
Princip brige: Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i
odgovoran nainda bi se zatitilo zdravlje i dobrobit sadanjih i buduih generacija, kao i
ivotne sredine.
Organska poljoprivreda je iv i dinamian sistem koji zadovoljava internu i eksternu
potranju i uslove. Praktiari organske poljoprivrede mogu poboljati efikasnost i poveati
produktivnost, ali ne po cenu da se ugrozi zdravlje. S tim u vezi, nove tehnologije treba
proceniti, a postojee metode preispitati. Kod nepotpunog razumijevanja ekosistema i
poljoprivrede mora se postupati sa panjom. Ovaj princip navodi da su panja i
odgovornost kljuni elementi u upravljanju, razvoju i tehnolokim izborima organske
poljoprivrede. Nauka je neophodna da bi se obezbijedilo da organska poljoprivreda bude
zdrava, sigurna i ekoloki ispravna. Meutim, samo nauno znanje nije dovoljno. Praktino
iskustvo, steena mudrost i tradicionalno i uroeno znanje nude valjana reenja koja je
vreme testiralo. Organska poljoprivreda treba da sprei znaajan rizik usvajanjem
odgovarajuih tehnologija, a odbacujui nepredvidive, kao to je genetski inenjering.
Odluke treba da odraavaju vrednosti i potrebe svih kojih se tiu, kroz transparentan i
participativan nain.

3. Proces prelaska sa konvencionalne na organsku proizvodnju

Prelaz, sa konvencionalne na organsku proizvodnju, predstavlja proces razvijanja
pouzdanog i odrivog agro-ekonomskog sistema. Cela farma, ili jedinica na farmi,
ukljuujui i stoarstvo, mora da pretrpi promene u skladu sa standardima organski zdrave
hrane u jednom datom vremenskom periodu. Generalno gledano vreme prelaska ne sme da
traje due od jedne kompletne rotacije. Ukoliko iz bilo kojih razloga (ekonomski,
organizacioni ili dr.), u okviru jedne farme doe do paralelne proizvodnje organske hrane i
proizvodnje u postupku prelaska ili konvencionalne proizvodnje gde prelazak na organsku
jo nije poeo, ova dva dela moraju jasno da se razgranie, a proizvodi koji potiu sa njih
moraju se jasno razlikovati, po izgledu, boji, sorti, pakovanju i sl. Takoe i oprema koja se
5

koristi za opraivanje na delu farme koji nije transformisan ne sme biti ista kao ona koja se
koristi tamo gde se odvija organska proizvodnja.
Konverzioni period, koji farma mora da proe, traje obino dve godine (tri u
voarsko-vinogradarskim zasadima) pre nego to se dobijeni proizvodi mogu prodati kao
organski. Za vreme tog perioda kompletna proizvodnja mora da se vri prema standardima
organske proizvodnje. U vreme konverzionog perioda dobijeni proizvod se zove proizvod
u konverziji. Proizvodi e dobiti sertifikat kojim se potvruje da se radi o proizvodima
organski zdrave poljoprivrede tek poto svi zahtevi u pogledu standarda budu ispunjeni
dve godine pre poetka proizvodnog ciklusa. Organizacija koja izdaje sertifikat moe da
smanji navedeni period, ali ne vie od godinu dana pre poetka proizvodnog ciklusa, i to
samo onda ako je opravdano u skladu sa lokalnim strukturnim i poljoprivrednim uslovima.
S druge strane, organizacija koja izdaje sertifikat moe da produi period transformacije u
zavisnosti od prethodnog korienja date zemlje za potrebe poljoprivrede. Organizacije
koje izdaju sertifikate mogu da dozvole prodaju biljnih proizvoda (ali to nije pravilo) kao
proizvod zdrave organske poljoprivrede u postupku transformacije ili uz slian opis, kada
su ispunjeni svi standardni zahtevi najmanje godinu dana pre poetka proizvodnog ciklusa
organske proizvodnje. Kada je re o ivotinjskim proizvodima (meso, mleko, jaja) oni
mogu biti sertifikovani kao proizvodi organski zdrave poljoprivrede kada veterinarski i
zdravstveni standardi budu u potpunosti ispotovani u periodu od 30 dana za mleko i jaja, i
godinu dana ili celokupni ivotni ciklus kada je re o mesu. Meutim, ivotinjski proizvodi
ne smeju da se stavljaju u promet kao proizvodi organski zdrave poljoprivrede ukoliko
farma ili jedinica na farmi nije bila ukljuena u postupak konverzije najmanje godinu dana.

4. Ekonomija organske proizvodnje

Ekonomije organske i konvecionalne poljoprivrede u sutini slede ista pravila.
Obraun profita farme, analize mari, obraun prihoda, fiksnih i varijabilnih trokova,
uopteno trokova poslovanja svi ovi pojmovi se primenjuju na isti nain u organskoj
konvencionalnoj proizvodnji. Ipak, postoje faktori koji ekonomsku analizu organske
proizvodnje ine komplikovanijom. Proizvodnja (neke organske farme) koja se analizira
moe biti diverzifikovana razliitim usevima koji se koriste za odrivi plodored i radi
unapreenja plodnosti tla. Obraun trokova upotrebe sirovina iz svoje proizvodnje (stone
hrane, stajnjaka i polugotovih proizvoda), moe da bude izazov.
Tabela 1. Ekonomski uinak organske proizvodnje

Izvor: Mirecki N., Wehinger T., Repi P. (2011) Prirunik za organsku proizvodnju
Biotehniki fakultet, Podgorica

Organsku proizvodnju poskupljuje, pre svega, vee uee neposrednog ljudskog

rada. Kada se eliminie upotreba vetakih ubriva i sredstava za zatitu bilja, preostaje
runi rad oko useva. Ostale sirovine, meutim, ne moraju biti skuplje. Problemi sa kojima
se suoavaju proizvoai organske hrane se ogledaju u teoj dostupnosti organskih ubriva.
Najbolje reenje predstavlja zaokruena proizvodnja unutar farme (bavljenje i povrtarstvom
ili voarstvom i stoarstvom). Na taj nain proizvoa nema potrebe za kupovinom
organskog ubriva, ve ga moe koristiti sa svoje farme. Zaokrueni i zatvoreni sistem
proizvodnje na organskom gazdinstvu omoguava da se unutar njega dobije i organsko
seme i sredstva za zatitu bilja. Tako su organska gazdinstva i ekonomski manje zavisna od
bilo koga. Mali farmeri u konvencionalnoj proizvodnji, na drugoj strani, esto su u
podreenom poloaju u odnosu na gigantske kompanije proizvoae semena, ubriva i
drugih sirovina. Cene za organske proizvode, definitivno, jesu vie. Da bi se unapredila
ekonomska efikasnost organskih farmi, u svetu se primenjuje i takozvani multifunkcionalni
pristup. Proizvodnja hrane na gazdinstvu se kombinuje sa uslugama agro, etno, eko i
ruralnog turizma.

5. Znaaj organske proizvodnje 5

5.1. Zdravstveni efekat i poboljani kvalitet hrane
Organska hrana ne sadri aditive doputene u neorganskoj hrani. Ona takoe ne
sadri pesticide i herbicide ni nitrite koji su uzronici brojnih oboljenja, kao ni genetski
modifikovane organizme. Takoe ne sadri ni veoma opasne mikotoksine (npr aflatoksin)
kao ni bakterije iz grupe coli. Po svom sastavu, organska hrana ima znaajno vie nivoe
vitamina i minerala.
5.2. Ouvanje ekosistema i ekoloki znaaj
Osnovni problem sa kojim se suoava savremeno oveanstvo je zagaenje biosfere
koje dovodi do klimatskih promena, poveanja kiselosti zemljita,voda i promene
hemijskog sastava ivih organizama. Tako je ustanovljeno da je koncentracija nitrata u
vodama u direktnoj korelaciji sa potronjom azotnih ubriva, pesticida i herbicida. U
animalnim tkivima sa potronjom hemijskih sredstava, i prekomernom upotrebom
antibiotika stimulativnih sredstava od strane veterinara dolazi do poveanje koncentracije
antibiotika i steroidnih primesa u mesu, mleku i jajima to je veoma tetno po zdravlje
ljudi. Organska poljoprivreda titi prirodnu sredinu. Kod nje se ne koriste pestic idi,
herbicidi i vetaka ubriva, samim tim se ne zagauje voda i ne ispouje zemljite. Zbog
naina gajenja koji podrazumeva raznolikost kultura, organska proizvodnja doprinosi
biodiverzitetu podruja na kojima se gaji hrana. O znaaju organske proizvodnje u funkciji
ouvanja biodiverziteta vie u nastavku
5.3. Znaaj za ouvanje biodiverziteta
Kako je prekomerna upotreba antibiotika u veterinarskoj medicini znaajno
doprinela razvoju rezistencije mikroorganizama; upravo organski uzgoj na pravi nain
eliminie uticaj veterinarskih lekova na pojavu rezistentnih sojeva i favorizuje uzgoj
genetski rezistentnih ivotinja (putem prirodne selekcije), to doprinosi ouvanju animalnih
5

Vision for an organic food and farming research agenda to 2025 . IFOAM EU Group, Brisel 2008 (str.
17-22.)

resursa u stoarstvu i zatiti biodiverziteta. Biorazgradljivost materija koje ne nastaju u

prirodi veoma je ograniena i njihova upotreba dovodi do akumulacije hemijskih jedinjenja
koja ispoljavaju organotoksine, teratogene i/ili genotoksine efekte na ukupnu ivu
populaciju, ukljuujui i ljude. Zbog toga, postoji sve vea potreba da se ogranii i izbegne
primena bioloki nepoznatih materija u poljoprivredi, uz istovremeni monitoring stepena
zagaenja. Prednosti organske proizvodnje su u tome to je zasnovana na meovitom
sistemu gajenja vie vrsta domaih ivotinja i razliitih kultura. Takav nain proizvodnje
obezbeuje da se na manjim povrinama omogui uspostavljanje bioloki zakonite
interakcije i da se doe do kruenja materija izmeu divljih i domaih vrsta, zemljita i
voda unutar stanita. Ovakva poljoprivreda obezbeuje amortizaciju negativnih efekata
drutvenog razvoja na ekosferu i ljudsku populaciju u celini.
5.4. Socijalna dimenzija
Iako konkretni empirijski podaci variraju i sugeriu razliite zakljuke u zavisnosti
od zemlje u kojoj je studija sprovedena 6 generalno se moe zakljuiti da pokretanje
organske proizvodnje dovodi do poveanja zaposlenosti na datom podruiju. Zbog samog
karaktera organske proizvodnje potrebno je vie ljudskog rada na poljima. Takoe
zakljueno je da su radnici koji rade na parcelama sa organskim kulturama zdraviji i
sreniji od onih koji rade na parcelama obradjivanim na konvencionalan nain.

6. Slabosti organske proizvodnje7

Pored svih svojih prednosti koje su do sada objanjene i organska proizvodnja ima
svoje nedostatke. Treba naglasiti da to nisu nikakva tetna dejstva po okolinu i ljude koja bi
prouzrokovala sumnju u celokupni znaaj organske proizvodnje. To su slabosti koje, ako
stvari posmatramo sa optimistinog stanovita, moemo smatrati i razvojnom ansom
organske poljoprivrede.
6.1. Loa produktivnost
Prinosi u organskoj poljoprivredi su generalno gledano manji od onih u
konvencionalnoj proizvodnji. Slede i podaci iz nekoliko evropskih zemalja koji govore u
prilog ovoj tvrdnji.

Videti opirnije u: Konstantinidis C. (2009.) Assessing the Rise of Organic Farming in the European
Union: Environmental and Socioeconomic Consequences, Un iversity of Massachusetts Amherst (str.2227.)
7
Vision for an organic food and farming research agenda to 2025 . IFOAM EU Group, Brisel 2008 (str.
24-27.)

Tabela 2. Prosean prinos useva pod organskim kulturama.

Izvor: Sanders, J. 2007. Economic impact of agricultural liberalisation policies on organic

farming in Switzerland. PhD thesis, Aberystwyth University.

U tabeli 2. Usevi pod organskim kulturama prikazani su kao procenat od prinosa na

povrinama pod organskom kulturom. Posmatrane kulture su respektivno: Penica, jeam,
ovas, kukuruz (u zrnu), uljarice, paradajz i mahunarke.
Iz priloenog se vidi da su najbolji rezultati postignuti u proizvodnji mahunarki i
paradajiza, dok se od zemalja istakla Italija. Potrebno je naglasiti da se kod organske
proizvodnje uvek tei maksimizaciji prinosa svih kultura koje se gaje na farmi dok u
konvencionalnoj proizvodnji uvek postoji osnovna kultura koja ima primat nad ostalim.
6.2. Propusti u energetskoj efikasnosti
U uzgajanju nekih kultura (vidi tabelu 2.) postoje propusti u pogledu energetske
efikasnosti s obzirom da su prinosi na organskim usevima tek neto vie od polovine u
poreenju sa onim konvencionalnim. Treba raditi na efikasnijoj i rac ionalnijoj upotrebi
prirodnih ubriva i sredstava koja se koriste za dodatnu prehranu bilja (vitamina, amino
kiselina itd.). Takoe potrebno je raditi na dodatnoj hibridizaciji biljaka i semena kako bi
se prirodnim putem ojaala genetska struktura biljaka.
6.3. Potrebno je jo vie poboljati sertifikaciju proizvoda
Dosadanje iskustvo je pokazalo da je upravo sertifikacija garancija kvaliteta
organskih proizvoda, ona u isto vreme titi proizvoaa i potroaa organskih proizvoda od
nelojalne konkurencije. Sertifikacija je neophodna budui da na jedini pravi nain pomae
irenje trita organskih proizvoda.
Slika 1. Sertifikat za organske proizvode

Izvor: www.organska.rs preuzeto 11.01.2013.

7. Opti osvrt na zajedniku poljoprivednu politiku (ZPP)8, 9

S obzirom da je organska poljoprivreda u EU deo vee celine tj. zajednike
poljoprivredne politike u potrebno je ukratko izloiti karakteristike ZPP-a u celini.
Rodno mesto Zajednike poljoprivredne politike je posleratna Zapadna Evropa.
Posleratna situacija je izgledala beznadeno, a vie od 30% stonog fonda bilo je uniteno.
Zalihe hrane, ak i u zemljama koje su ih oduvek imale dovoljno, kao to su Danska i
Holandija, bile su znaajno iscrpljene. Oko 1,4 miliona hektara obradivih povrina u
Francuskoj bilo je potpuno uniteno. Nakon prvih tekih godina situacija se ipak drastino
promenila.
Maralov plan je oznaio poetak obnove zapadnog dela Evrope ali se vrlo brzo
stovorio novi problem u vidu vikova poljoprivrednih proizvoda Kreatori politike poinju
da razmiljaju o nainima na koje je mogue osvajati nova trita. Najznaajniji izvozni
proizvodi bili su isti: mleko, meso, jaja i drugo. U takvim okolnostima otpoela i diskusija
unutar nacionalnih udruenja poljoprivrednika o budue m pravcu nacionalnih politika u
ovoj oblasti. Prividna dilema da li se okrenuti uspostavljanju uspostavljanju zone slobodne
trgovine, ili preduzeti mere protekcionizma, polako je nestala. Grupa zemalja, koja je
krenula putem protekcionizma donela je odluku da usaglasi i definie jedinstvena pravila
funkcionisanja zajednikog trita u
oblasti poljoprivrede.
U nastanku Zajednike poljoprivredne politike su naroito znaajni rimski
sporazum iz 1957. godine i konferencija u Stresi iz 1958. godine, koja postavlja budue
okvire poljoprivredne politike Evropske ekonomske zajednice.
Principi, koji su utvreni na Konferenciji u Stresi, na kojima se zasniva zajednika
poljoprivredna politika su: Jedinstveno trite, prvenstvo unije, finansijska solidarnost.
Dalji razvoj zajednike poljoprivredne politike se uslovno moe podeliti u nekoliko
celina:
1. Period od nastanka do ezdesetih godina dvadesetog veka, kao period formiranja i
prvobitnog utemeljenja ZPP.
2. Period od e zdesetih do poetka osamdesetih godina. Ovo je izuzetno prosperitetan
period ZPP, imajui u vidu visok obim sredstava koji je izdvajan u svrhu podrke
poljoprivredi, naglaenu cenovnu podrku ali i rast sveukupne produktivnosti.
3. Period od poetka osamdesetih do 1992. godine. Ovo je period prvog suoavanja sa
velikim trinim vikovima i pokuajima da se smanje davanja za poljoprivredu u ukupnom
budetu Evropske zajednice.
4. Period od 1992. godine i Ugovora iz Mastrihta do 2004. godine . Odlikuju ga
uvoenje politike direktnih plaanja i poetak uspostavljanja politike ruralnog razvoja.
MacSharry reforma iz 1992. godine je preusmerila podrku ZAP-a od subvencija cenama i
tritu ka direktnoj podrci farmerima.
5. Period od 2005. godine, do danas, koga odlikuje uvoenje jedinstvene eme plaanja i
odvajanja plaanja od proizvodnje odreenih kultura.
8

U ovo m kratko m osvrtu na ZPP bie prikazana samo okv irna hronologija dogaaja i osnovne strukture ZPP
(prim. aut.)
9
Videti opirnije u Prokopijevi M. (2009) Evropske integracije Slu beni g lasnik, Beograd (str. 199-227)

10

Poslednja velika reforma ZPP izvrena 2003. godine, postavila je osnove za

dananju politiku EU u ovoj oblasti. U okviru I stuba ZPP uvedeno je tzv. ponovno spajanje
(decoupling) ija je sutina bila da se plaanje koje je do tada bilo povezano za odreene
vrste proizvoda, sada omoguava farmerima kroz direktna plaanja. Ova nova mera
nazvana je jedinstvena ema plaanja (Single Payment Scheme). Da bi proizvoai mogli
da dobiju pomenuta plaanja bilo je potrebno da su u periodu od 2000-2002 ve dobijali
subvencije.
Grafikon 1. Stubovi ZPP-a

Izvor: Vodi kroz EU politike Poljopri vreda, Evropski pokret Srbi ja, Beograd 2010. str. 22

Zajednika poljoprivredna politika predstavlja najskuplju politiku sa stanovita

centralnog budeta Evropske unije. Dugi niz godina je njeno uee u ukupnom,
centralnom budetu iznosilo vie od polovine ukupno raspoloivih sredstava EU.
Finansiranje je podeljeno po stubovima u skladu sa go re navedenim grafikim
prikazom. Prvi stub se sastoji od razliitih mera, koje direktno ili indirektno podravaju
dohodak u poljoprivredi, a imaju manji ili vei uticaj na trite i cene. U osnovi se politika
prvog stuba deli u dve velike grupe: direktna plaanja i trine intervencije.
Direktna plaanja - Jedinstvena plaanja za poljoprivredna gazdinstva (single
farm payment) na osnovu istorijskih prava imaju dva osnovna oblika. Prvi je da gazdinstva,
koja su u nekom referentnom periodu dobijala podrku za odreene proizvode (npr. mleko,
itarice), isti iznos sredstava (preraunat po hektaru poljoprivrednog zemljita) dobijaju i
nadalje, ali mogu proizvoditi i druge kulture (otud i naziv proizvodna nevezanost decoupling). Drugi oblik, zvani regionalni model, prilagoen je za one lanice EU koje su
u uniju ule posle reforme 2003. Godine. Po ovom modelu za koji se upotrebljava naziv
SAPS ema pojednostavljenih plaanja po povrini (Simplified Area Payment Scheme),
na poseban nain definie se ukupan iznos za direktna plaanja, onda se taj iznos deli sa
poljoprivrednim povrinama, za koje se oekuje da e gazdinstva aplicirati za podrku.
Trine intervencije - Potrebno je naglasiti da u ovoj oblasti, kao i kod direktnih
plaanja, zemljalanica ne moe imati svoje mere, nego je politika u celini na nivou EU.
Trine intervencije su trenutno u postupku deregulacije.

11

Zvaninici EU su odluili da u prolee 2004 godine sprovedu istraivanje u

zemljama EU (Austrija, Nemaka, Danska, Italija, Velika Britanija, eka Republika,
Estonija, Maarska, Poljska, Slovenija) na 50 organskih farmi i da ispitaju zavisnost
organskih farmi od direktnih subvencija. Za taj poduhvat je koriena posebna baza
podataka FADNs (Farm Accountancy Data Networks) Da bi se istraivnje sprovelo morala
se primeniti neka vrsta standardizacije farmi kako bi se dobila tipina farma. Medjutim,
vrlo brzo se ispostavilo da je to praktino neizvodljivo te se umesto jedne uniformne tipine
farme dobilo od dve do pet razliitih grupa karakteristinih farmi. Npr. U ekoj Republici
ima mnogo panjaka te se organske farme uglavnom orjentiu na uzgoj krava i junadi. U
Estoniji su najvie zastupljene mlekare i uzgoj ovaca. Maarska je pak vie bila orjentisana
na zemljoradnju; uzgoj uljarica i povra.
Pored standardizacije farmi (koja je kao to smo videli sprovedena samo delimino)
bilo je potrebno standardizovati i obraune finansijskih sredstava. Pri poreenju su uzeti u
obzir FFI (Farm Family Income) prihodi ali se ponovo zbog razliitosti strukture privrednih
registara zemalja lanica napravio kompromis te se na FFI dodao i W/WAU ( Wage per
Agricultural Work Unit) tako da se kao konana jedinica uzeta za komparaciju posmatrao
zbir porodinih prihoda od farme(FFI) i najamnine po poljoprivredniku (W/WAU). Nakon
poreenja dolo se do podatka da FFI + W/WAU u zemljama zapadne Evrope iznosi od
15.000 25.000 dok u zemljama istone evrope taj zbir iznosi od 1.000 13.000 .
Razlog za to su naravno direktne subvencije koje zemlje istone Evrope nisu imale pre
nego sto su usle u uniju kao i nemogunost da se neke poljoprivredne povrine proglase za
povrine pod organskom kulturom jer nisu zadovoljava le standarde evropske komisije. to
se tie korelacije izmeu visine prihoda firme sve zemlje (osim Poljske i Maarske) su
pokazale visoku povezanost izmeu visine subvencija i autputa. 10

8. Scenariji za razvoj trita organske hrane u Evropi11

Pre razmatranja etiri scenarija vezana za budunost organske poljoprivrede treba
istai osnovne karakteristike ovakvog metoda istrazivanja. Scenario ne daje precizne
numireke podatke niti predvia egzakte detalje o budunosti ve daje polazne
pretvostavke koje se uzimaju kao istinite. Jedino pod ispunjenim svim predpostavkama, ma
koliko rigidne one bile, scenario ima smisla.
8.1. Scenario 1 Stabilna ekpanzija
Osnovna predpostavka ovog scenarioa podrazumeva povoljno okruenje po
proizvoae organskih proizvoda. To bi znailo da cena organskih proizvoda stabilno raste
ali, sa druge strane podrazumeva da se smanjuje disparitet izmeu cene organskih i
konvencionalnih poljoprivrednih proizvoda (kako bi organski proizvodi postali
konkurentniji).
Nakon uvaavanja poetne pretpostavke dalja predvianja ovog scenarija su
sledea:
10

Videti opirn ije u: Offermann F., Nieberg H. (2009) Dependency of organic farms on direct payments in
selected EU member states: Today and Tomorow, Braunschweig (str.273-279)
11
Zanoli R., Gambelli D., Vairo D. (2011) Scenarios of the organic food market in Europe, Ancona (str.
41-57)

12

Potroai su sve vie zainteresovani za zdravu i bezbednu organsku hranu

Potroai troe sve vie hrane kako zbog rasta populacije tako i zbog potrebe da se
uspori ivot i uiva u hrani.
Veinski deo trita se okree organskoj hrani jer naputa ishranu zasnovanu na
brzoj hrani. (Potroai shvataju koliko je brza hrana tetna po zdravlje)
Javni sektor prua sve veu podrku proizvoaima organske hrane.
Pruanje podsticaja za pretvaranje obinog zemljita u zemljite pogodno za
organsku proizvodnju.
8.2. Scenario 2 Rast u uslovima krize i dravnog intervencionizma

Ovaj scenario nastoji da prikae reakcije sektora organske pro izvodnje u uslovima opte
socio-ekonomske krize. Predpostavke ovog scenaria su sledee:

Rast cene nafte i ostalih energenata dovodi do rasta cena hrane.

Rast cene hrane i pad dohotka usled krize smanjuju kupovnu mo potroaa.
Kriza zahteva dravni intervencionizam.
Organska proizvodnja zbog injenice da ne koristi skupu tehnologiju u svojoj
proizvodnji moe da ponudi niu cenu od svojih konvencionalnih konkurenata.
Organska proizvodnja dobija podrku dravnih struktura zato to proizvodi uz
manju cenu inputa.
Organska proizvodnja razvija kompetitivne prednosti.
8.3. Scenario 3 Industrijalizacija poljoprivrede

Trei scenario za polazno stanovite opte pogoranje ekonomske situacije. Usled

svetske krize javlja se potreba za jeftinom hranom to u prvi plan stavlja GMO proizvode a
ulogu organske proizvodnje marginalizuje. Opirnije pretpostavke ovog scenarija su:

Nii prihodi i via cena hrane dovode do smanjenja kupovne moi

Politika drave je laissez-faire.
Subvencije za organsku proizvodnu se ukidaju zato to je organska proizvodnja
previe skupa.
Zbog smanjene tranje i ogranienog finansiranja organska proizvodnja ne moe da
priuti marketing.
Iz svega gore navedenog, organska proizvodnja postaje potpuno nekonkurentna.
8.4. Scenario 4 Tehnika odrivost

Ovakav scenario predvia toliko veliki tehnoloki napredak da bi u takvim uslovima

konvencionalni proizvodi postali toliko kvalitetni i opte prihvaeni tako da za organskim
proizvodima praktino ne bi bilo ni potrebe. Detaljnije pretpostavke:

Ekonomija se oporavlja od globalne recesije.

Cene hrane polako padaju dok cene energenata stabilno rastu, zaposlenost je
stabilna.
Bioinenjering postaje bezbedan po ljude.
Ukidaju se sve subvencije poljoprivredi koja nije zasnovana na visokoj tehnologiji
Potroai prihvataju bioinenjering jer je jeftin, zdrav, i bezbedan.
Znaaj organske proizvodnje je znaajno smanjen i svodi se na epitet egzotinog.
13

8.5. Diskusija o rezultatima scenarija

Svi prikazani scenariji kljunu ulogu daju stepenu intervencionizma u privredi to
govori u prilog injenici da je cela ZPP veoma zavisna od finansijske podrke briselske
administracije.
Prva dva scenarija predvi]aju povoljan poloaj za proizvoae organskih proizvoda.
U prvom scenariju je finansiranje od strane drave i javnog sektora vie indirektnog
karaktera dok je u drugom scenariju finansiranje direktno.
Vidimo da su prisutne povoljne okolnosti po organske proizvoae i u situaciji
umerenog i stabilnog rasta i u situaciji umerene krize (scenario 1 i 2). Takoe, veliki znaaj
za sudbinu organske poljoprivrede igra i svest potroaa i njihova odluka da li svoje
zdravlje ele uvaju zdravom ishranom. Jo jedan veoma znaajan inilac je cena
organskih proizvoda. to je manja razlika u ceni (price gap) izmeu organskih i
konvencionalnih proizvoda to je situacija povoljnija za organske proizvoae.
U okolnostima kada je na sceni prisutna kriza velikih razmera i samim tim su
neophodne velike koliine po niskoj ceni organska proizvodnja nema budunost. Jo jedna
okolnost koja je nepovoljna po organsku poljoprivredu je veliki, brz i bezbedan tehnoloki
progres. Kada bi se dokazalo i postalo opte prihvaeno da su genetski modifikovani
organizmi i hrana tretirana velikim koliinama pesticida potpuno bezbedna po ljudsko
zdravlje (bilo da je to uradjeno objektivnim istraivanjem ili pak potpunom pobedom GMO
lobija) organska proizvodnja bi potpuno izgubila svoj znaaj i njena uloga bi se svela na
turistiki i egzotian znaaj.

14

9. Zakljuak
Organska proizvodnja predstavlja alternativu konvencionalnom nainu proizvodnje
hrane a sa genetski modifikovanim proizvodima ima dijametralno supradstavljena
stanovita. Glavne prednosti organske hrane su viskok kvalitet hrane i njen blagotvoran
uticaj na zdravlje ljudi dok najvee nedostatke predstavlja relativno visoka cena i niska
produktivnost. Glavna uzdanica organskih proizvoaa su sami potroai od kojih se
oekuje da postanu svesni da je zdravlje najbitnija stvar na svetu i da od samog poetka
naprave dugronu investiciju u svoje zdravlje tako to e konzumirati zdravu, prirodnu
hranu. Da bi zadrali poverenje sadanjih i pridobili poverenje novih potroaa proizvoai
organske hrane moraju da striktno potuju kriterijume sertifikacije svojih proizvoda.
to se tie budunosti same organske proizvodnje iako smo videli da postoje 4
razliita scenarija lino smatram da je budunost organske proizvodnje veoma izvesna. U
prilog ovom stavu govori analiza data 4 scenarija koji pokazuju da je organska proizvodnja
ugroena jedino u ekstremnim situacijama u odnosu na ekonomski ciklus, a ekt remne
situacije su veoma retke i vremenski relativno kratko traju.

15

10.Literatura
I - Udbenici i relevantni nauni lanci
1. Konstantinidis C. (2009.) Assessing the Rise of Organic Farming in
the European Union: Environmental and Socioeconomic
Consequences, University of Massachusetts Amherst
2. Mirecki N., Wehinger T., Repi P. (2011), Prirunik za organsku
proizvodnju Biotehniki fakultet, Podgorica
3. Prokopijevi M. (2009) Evropske integracije, Slubeni glasnik,
Beograd
4. Offermann F., Nieberg H. (2009) Dependency of organic farms on
direct payments in selected EU member states: Today and Tomorow,
Braunschweig
5. Sanders, J. 2007. Economic impact of agricultural liberalisation
policies on organic farming in Switzerland. PhD thesis, Aberystwyth
University.
6. Zanoli R., Gambelli D., Vairo D. (2011) Scenarios of the organic food
market in Europe, Ancona
7. Vision for an organic food and farming research agenda to 2025.
IFOAM EU Group, Brisel 2008.
8. Vodi kroz EU politike Poljoprivreda, Evropski pokret Srbija,
Beograd 2010.
II Internet sajtovi
www.fao.org
www.ifoam.org
www.organska.rs
http://ec.europa.eu

16