Dr Zoran Stojiljkovi161

UDC 330.142

PRILOG ISTRAIVANJU SOCIJALNOG KAPITALA162

Saetak
U radu autor nastoji da postavi dovoljne teorijske i metodske osnove
i upute za jedno celovito i koherentno istraivanje socijalnog kapitala
graana Srbije. U fokusu analize je sloen i viedimenzionalan odnos
izmeu socijalnog kapitala graana njegovih razliitih, neretko i uzajamno suprotstavljenih dimenzija i nivoa, specifine konstelacije interesa i
moi u drutvu i delotvornosti institucija i ansi za konsolidovanje demokratije. U prisutnoj ambivalenciji moguih ishoda, anse da se demokratija primi u Srbiji rastu sa rastom generalizovanog, premoujueg
i spajajueg civilnog socijalnog kapitala graana, uz istovremenu
njihovu participaciju i praktikovanje demokratije i pratei rast kredibiliteta civilnih i politikih aktera i institucija.
Kljune rei: socijalni kapital, poverenje, participacija, identitet, mo

POREKLO I RAZVOJ POJMA

Pojam socijalnog kapitala, iako vrsto ukorenjen u intelektualnu tradiciju, kako onu tokvilovsku i veberijansku, tako i postmarksistiku i neofunkcionalistiku, podrazumevajui i savremene teorije racionalnog izbora, postao je
neka vrsta intelektualne mode tek krajem devedesetih godina prolog veka.
Zapravo, onog momenta kada je injenici drutvenog povezivanja meu
ljudima pridodata vrednosna konotacija, dolazi do prodora ovog fenomena u
fo
kus naunog interesovanja. Ideju da uestali odnosi saradnje i povezivanja
meu ljudima predstavljaju sami po sebi vrednost promovisao je jo Alexis de
Tocqueville. On je, zatekavi se u Americi, bio impresioniran stepenom saradnje, povezanosti i angamana meu ljudima u amerikom drutvu toga doba.
Na amerikom primeru izvukao je zakljuak kako od razvoja drutvenih veza,
odnosa i normi zavisi opstanak i razvoj ekonomskog, politikog i demokratskog ivota zajednice. Zahvaljujui Tocquevillu, teoretiari kasnije generacije
161 Docent, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka. E-mail: zoran.stojiljkovic@fpn.bg.ac.rs
162 Tekst primljen 28. oktobra 2010. godine.

78

FPN Godinjak 2010 I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

neotokvilovci, naglaavali su veliki znaaj razvoja socijalnog kapitala i civilnog drutva kao generatora ekonomske, politike i demokratske stabilnosti
zajednica.
U svom delu Kuglati sam, Robert Putnam takoe naglaava vrednosni
aspekt socijalnog kapitala. Po njemu, osnovna ideja teorije drutvenog kapitala jeste da odnosi meu ljudima imaju vrednost i odreeni potencijal za razvoj, kako za pojedince koji su ukljueni u mnogobrojne drutvene veze, tako
i za grupe i itavu zajednicu (Putnam, 2008:20).
Posebno je zanimljiva svojevrsna ekspanzija upotrebe pojma socijalni kapital u naunim krugovima.Tako, na primer, pratei uestalost upotrebe ovog
pojma u asopisima za drutvene nauke sa engleskog govornog podruja, Rosalyn Harper zakljuuje da se re socijalni kapital kao kljuni nauni pojam
u periodu od 1950. do 1990. pojavljuje u 20 lanaka, od 1991. do 1995. u 109
lanaka, a od 1996. do 1999. u ak 1003 lanka (alaj, 2007:9)
Prvo pojavljivanje ovog pojma zabeleeno je 1916. godine (Putnam,
2008:21), a upotrebio ga je ameriki kolski inspektor Lyda Hanifan. Obavljajui svoj posao u seoskim podrujima amerike drave Zapadna Virdinija, ovaj istraiva je zapazio veliku drutvenu zaostalost toga kraja. Kao mogue reenje problema Hanifan vidi pojaanu akumulaciju socijalnog kapitala
(saradnje, solidarnosti i zajednikog rada), pri emu bi upravo kole trebalo
da budu mesta zajednikog socijalnog okupljanja i razvoja. Ameriki sociolog
Jane Jacobs, prouavajui sa drutvenog aspekta urbanistike planove velikih
amerikih gradova, iznosi tezu kako kvalitet ivota u gradovima primarno ovisi o ponaanju i delovanju graana, a ne o urbanistikim planovima
i projektima (alaj, 2007:11). Nasuprot tadanjim urbanistikim projektima
koji su stvarali potpuno odvojene gradske etvrti, i na taj nain prouzrokovali otuenost, nepoverenje i segregaciju meu stanovnicima, Jakobs savetuje
planiranje gradova koji e svojim izgledom omoguiti svakodnevnu komunikaciju i saradnju meu ljudima, i omoguiti drutveni i ekonomski napredak itavog naselja. Kritikujui ideju po kojoj je samo ljudski kapital kljuan
za uspeh pojedinaca, ameriki ekonomista Glenn Loury posebno naglaava
drutveni kontekst u kojem pojedinac odrasta i ivi kao veoma bitnu determinantu njegovog individualnog uspeha. Dakle, takva vrsta stvorene zalihe
u vidu socijalnog kapitala predstavlja neophodnu dopunu ljudskom kapitalu
koje pojedinci troe u svom napredovanju (alaj, 2007:1012).

POJAM SOCIJALNOG KAPITALA

Svoju popularnost koncept socijalnog kapitala, pre svega, bazira na recepciji radova autora poput Bourdiea, Kolmena, a potom i Roberta Putnama.

Zoran Stojiljkovi PRILOG ISTRAIVANJU SOCIJALNOG KAPITALA

79

Bourdie, recimo, polazei od Dirkema i Marksa, ali i postmodernog pristupa,

razlikuje ekonomski, socijalni i kulturno-simboliki kapital. Ekonomski kapital karakterie mo direktnog konvertovanja u novac, a institucionalizuje se u
formi prava svojine (property rights). Kulturno-simboliki kapital institucionalizuje se u formi obrazovnih kvalifikacija i, pod odreenim uslovima, moe
se transferisati u novac. Najzad, socijalni kapital se sastoji i od socijalnih veza
i mrea i takoe je pretvoriv u ekonomski kapital. Njegov najei institucio
nalni oblik predstavlja posedovanje titula.
Kao pristalica sociologije sukoba on, konstatujui nejednak pristup resursima, utvruje da koliina drutvenog kapitala koji poseduje neki akter zavisi od obima mree veza koje on moe uspeno da mobilie, kao i od veliine
posedovanog kapitala (ekonomskog, kulturnog ili simbolikog), kojim raspolae akter i svako od onih sa kojima je on u (koalicionoj) vezi (Burdie,1999
).
Bourdie se najvi

e bavio istraivanjem raspodele moi i nejednakosti

meu drutvenim klasama i mehanizmima pomou kojih se te nejednakosti
reprodukuju. Kao objanjenje osnova nastalih razlika on je, uz pojam ekonomskog kapitala, poeo uvoditi koncepte kulturnog i socijalnog kapitala. Po
njemu, poloaj pojedinaca unutar drutvene strukture uslovljen je opsegom
pojedinih tipova kapitala koje oni poseduju i kojima se slue. Pri tome, kljunu ulogu u reprodukovanju meuklasnih nejednakosti ima kulturni kapital
(znanja, sposobnosti i kulturna dobra koje pojedinac posjeduje). Zahvaljujui
njemu, pojedinci koji ga poseduju imaju sposobnost prilagoavanja dominantnom drutvenom diskursu i sistemu, to podrazumeva i reprodukciju njihovog klasnog poloaja. Bourdie smatra da i unutar dominantnih klasa postoje
odreene razlike bez obzira na to to pojedinci unutar njih imaju priblino
iste kapacitete ekonomskog i kulturnog kapitala. Ove razlike proizvod su postojanja razliitog nivoa socijalnog kapitala koje pojedinci poseduju. Oni koji
su u mogunosti da ga putem ukljuenosti u razliite drutvene mree koriste
nalaze se u prednosti, jer pomou socijalnog kapitala reprodukuju svoju dominantniju poziciju u odnosu na druge (alaj, 2007:1314).
Nastojei da pristup racionalnog izbora iz ekonomije prevede u analizu
drutvenih odnosa, Dejms Kolmen isti

e da drutvena po
zicija
i delovanje
nisu uslovljeni samo dostupnim finansijskim kapitalom i zaposlenou ve su
u velikoj meri odreeni drutvenim odnosima i kontekstima. Kolmen, analizirajui tipove odnosa u porodici i iroj zajednici i akcentirajui znaaj obrazovnih postignua, konstatuje da je socijalni kapital produktivan kad god omoguuje ostvarenje izvesnih ciljeva koji bi bez njega ostali nedostini (Coleman,
J.S, 1990).
Kolmen je, razvijajui optu teoriju drutvenih odnosa, koncepte finansijskog i ljudskog kapitala dopunio konceptom socijalnog kapitala. Po njemu,

80

FPN Godinjak 2010 I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

ljudsko delovanje uslovljeno je i drutvenim odnosima i kontekstima. Kolman, pravei distinkciju, razlikuje fiziki kapital (kapacitet razvijenosti orua i proizvodnje), ljudski kapital (kapacitet razvijenosti znanja i umea kod
pojedinaca) i socijalni kapital (kapacitet ukljuenosti pojedinaca u drutvene
veze). Za sva tri tipa, a naroito za socijalni kapital, karakteristino je da omoguuje individualne uspehe budui da pojedinci iz njega izvlae koristi. Za
Kolmana, socijalni kapital je svojevrsno javno dobro koje je potencijalno na
raspolaganju svima koji su na odreeni nain ukljueni u sistem drutvenih
veza i odnosa (alaj, 2007:1417).
S aspekta vrednosnog tretiranja znaaja socijalnog kapitala, izmeu dva
pomenuta autora postoji razlika. Bourdie je imao negativan stav prema ovom
fenomenu, budui da ga je smatrao sredstvom pomou kojeg se vri reprodukcija klasnih nejednakosti i neravnomerne raspodele moi. Kolman je shvatanja
da je ovaj koncept normativno neutralan. On ljudima moe da donese dobiti,
ali ga isto tako oni mogu iskoristiti i u destruktivne svrhe. Dakle, vrednosni
aspekt nije sam po sebi usmeren na socijalni kapital, ve na pojedince koji ga
mogu upotrebiti za loe ili dobre namere.
Najzad, u oslonu na radove Tokvila i Vebera, Robert Putnam drutveni
kapital odreuje kao oblik efikasne drutvene organizacije bazirane na jedinstvu tri svoje komponente: moralne obligacije i normi drutvenih vrednosti,
posebno poverenja u aktere i institucije (trust in societ
y) drutvene

mree, pre
svega dobrovoljnih civilnih i politikih udruenja (Putnam, 2003).
Tako, dok se fiziki kapital odnosi na fizike objekte a ljudski na karakteristike pojedinaca, socijalni kapital se odnosi na veze izmeu pojedinaca
drutvene mree i norme reciprociteta i pouzdanosti koje iz njih proizlaze.
Graanski status i vrline zapravo su najmoniji kada se baziraju na socijalnom
kapitalu, odnosno kada su inkorporirani u gustu mreu recipronih drutvenih odnosa. Mree veza i uticaja pasivni socijalni kapital, ine neku vrstu
banke dragocenosti, koja se u sluaju potrebe moe aktivirati. Putnam veoma plastino konstatuje da veina nas dobija posao na temelju toga koga
poznajemo a ne zbog onoga koliko znamo to jest, radi se o naem socijalnom
a ne o humanom kapitalu (Putnam, 2008:22).
Socijalni kapital zapravo obrazuju, odravaju i uveavaju bazine karakteristike drutvenog ivota formalne i neformalne, horizontalne i vertikalne
mree odnosa u koje pojedinci stupaju, norme koje ih reguliu i uspostavljeni
odnosi poverenja koji omoguuju pojedincima da zajedniki uspenije deluju
u ostvarivanju zajedniki deljenih ciljeva.
Istovremeno, sa pojavom Putnamovog rada Making Democracy Work.
Civic Traditions in Modern Italy, dolazi do uvoenja ovog koncepta u oblast
politike nauke. Njegovo temeljno pitanje, kojim se ovaj fenomen i uvodi u

Zoran Stojiljkovi PRILOG ISTRAIVANJU SOCIJALNOG KAPITALA

81

politikologiju, jeste da li se delotvornost socijalnog kapitala moe odnositi i na

grupe i drutva, kao to se odnosi i na pojedince koji tako mogu lake reavati
svoje probleme?
Putnam, koji se u tom periodu zatekao u Italiji, fokusirao se na dve take
posmatranja: karakter (dizajn) institucija i njihov uticaj na politiki proces i
delotvornost samih institucija.
Kao potencijalne faktore koji uslovljavaju institucionalnu delotvornost,
Putnam razmatra socioekonomske i sociokulturne inioce. Pod socioekonomskim podrazumeva, pre svega, bruto drutveni proizvod. Sociokulturne
inioce Putnam uobliuje pod jedinstven koncept tzv. civilne zajednice, u koji
ubraja: graanski angaman (politika i nepolitika participacija), politiku
jednakost (jednaka prava i obaveze za sve lanove zajednice), solidarnost, poverenje, toleranciju, kao i udruivanje (postojanje mnogobrojnih i razliitih
organizacija civilnog drutva (Putnam, 2003
).
Putnamova istraivanja pokazala su da presudnu ulogu u objanjavanju
razlika institucionalne delotvornosti severa i juga Italije igraju sociokulturni
faktori (stepen razvijenosti civilne zajednice), a ne socioekonomski faktori.
Neke su talijanske regije, otkrivamo, blagoslovljene ivim mreama i normama graanskog angamana, a druge proklete vertikalno strukturiranom
politikom, fragmentiranim i izoliranim drutvenim ivotom i kulturom nepoverenja. Pokazuje se da te razlike u civilnoj kulturi igraju kljunu ulogu u
objanjavanju uspeha institucija (Putnam, 2003:19). Pored sociokulturne, tj.
civilne komponente, Putnam, u objanjavanje daleko bolje politike delotvornosti demokratskih institucija severno-italijanskih regija, uvodi i istorijske
uslove razvoja i drutvenog ivota pojedinih podruja. Njega, dakle, interesuje
i istorija socijalnog kapitala koja se tokom dugog niza godina u razliitim delovima Italije razliito razvijala, i zakljuuje da drutveni kontekst i povijest
duboko uvjetuju uinkovitost institucija (Putnam, 2003,194).
Osnovna ideja Putnamove teorije socijalnog kapitala jeste upravo objanjenje naina na koji on pozitivno deluje na razvoj zajednice. Visoki stepen
razvijenosti socijalnog kapitala omoguava reavanje problema sa kojima se
susreu sva drutva, a koji se u politikologiji naziva dilemom kolektivnog delovanja. Opstanak svakog drutva zavisi od odreenog stepena saradnje i zajednitva meu ljudima neophodnog kako bi se ostvarilo zajedniko dobro.
Problem nastaje onog momenta kada odreeni pojedinci iz sebinih pobuda
koriste zajednike resurse socijalnog kapitala iskljuivo za svoje interese, a da
pri tom ne daju svoj doprinos u njegovoj izgradnji. Drutvo, da bi opstalo i
razvijalo se ima, dakle, dve alternative. Pojedinci, odnosno zajednica u celini, mogu svoje probleme da reavaju uzajamnom saradnjom, poverenjem i
potpomaganjem ili drava putem represivnih instrumenata moe da regulie

82

FPN Godinjak 2010 I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

odnose u drutvu. Putnam je, naravno, zagovornik prve teze, i zakljuuje da

su naroito stabilna ona drutva u kojima socijalni kapital omoguava dobrovoljnu saradnju i ostvarivanje zajednikih ciljeva. Dakle, nivo razvijenosti i tip
socijalnog kapitala jesu glavni odgovor na pitanje zato neke zajednice imaju
razvijene kapacitete demokratskih institucija koje su sposobne reavati drutvene probleme, a druge nemaju.
U tom okviru plodan metodski intepretativan okvir pruaju teorije racionalnog izbora koje vre opis i objanjenje pojava i dilema, poput uvene

zatvorenike dileme, koje koe kolektivnu akciju. Posebno teorije sloenih,

multiakterskih igara sa nesigurnim partnerstvom ili nepotpunim antagonizmom kao pretpostavkom, objanjavaju kako se, kroz razvoj mehanizama i odnosa uzajamnih jemstava i spirale rastuih uzajamnih oekivanja, deblokira
kolektivna akcija.

TAMNE STRANE SOCIJALNOG KAPITALA

Na drugoj strani, socijalni kapital moe imati brojne tamne strane. Neformalno povezivanje u klanove i koterije moe tako deformisati i ak razoriti
demokratske institucije.
Otvoreno je i pitanje da li politika participacija, bar na dui rok, uveava
socijalni kapital i stabilizuje institucije ili se stvar svodi na to da posedovanje
partijske lanske karte slui samo za uzlaznu socijalnu promociju svojih vlasnika?
Amoralni familizam, odnosno nepotizam i kronizam eme roakih i
prijateljskih veza mogu rezultirati nesposobnou drutva da utemelji javne
institucije.
irenje koruptivnih kanala i veza i ak politizacija kriminala i kriminalizacija su politike takoe dovoljno ilustrativni primeri negativnih aspekata
socijalnog kapitala.
Jo negativnije posledice ima razorno delovanje ekskluzivne nacionalne
identifikacije i sukob suprotstavljenih nacionalizama, odnosno nepostojanje
premoujueg socijalnog kapitala.
Pozitivno shvaen socijalni kapital pretpostavlja vrednosti poput iskrenosti, uzajamnosti, poverenja, solidarnosti, time i spremnost na saradnju.
Deficit drutvenog kapitala (Fukujama, 2004), na drugoj strani, rezultat je
kumuliranja negativnih vrednosti i esto rezultira neformalnim povezivanjem
i delovanjem, takoe na bazi solidarnosti i poverenja, ali u cilju zadobijanja
nelegalnih prednosti i dobiti udruenja poput politikih koterija, koruptivnih
mrea ili mafije i teroristikih grupa.

Zoran Stojiljkovi PRILOG ISTRAIVANJU SOCIJALNOG KAPITALA

83

Kritiki stavovi prema Putnamu zbog njegovog tretiranja socijalnog kapitala kao prevashodno pozitivnog fenomena, doveli su do pojave niza konkretnih analiza. Alejandro Portes navodi primjer Kuklux klana, iji lanovi
gaje netrpeljivost i antagonizam prema ljudima koji nisu lanovi njihove grupe. Simone Chambers i Jeffrey Kopstein, analizirajui rad Udruenja civilnog
drutva, razlikuju partikularnu i demokratsku civilnost. Partikularna civilnost
podrazumeva solidarnost i saradnju, ali samo lanstva unutar granica udruenja, dok su prema lanovima drugih organizacija neutralno ili ak neprijateljski orijentisani. Demokratska civilnost odnosi se na uoptene pozitivne
stavove koje lanovi organizacija imaju prema svim graanima. Sheri Berman,
na primeru analize Vajmarske Nemake, pokazuje kako kombinacija slabe
politike institucionalizacije i snano razvijenog civilnog drutva, moe da
uniti demokratiju. Zahvaljujui slabosti politikih institucija, posebno politikih partija, i snano razvijenog civilnog drutva koje je bilo spremno na
aktivizam, nacisti su iskoristili ideoloki vakuum, mobilisali graane i stvorili
totalitarni sistem. Victor Perez Diaz, posmatrajui stanje u paniji za vreme i
nakon graanskog rata, razlikuje necivilni socijalni kapital (vrhunac grupne
solidarnosti i nulto stanje drutvene solidarnosti meu sukobljenim stranama) i civilni socijalni kapital, koji se razvija nakon Frankove smrti i procesa
demokratizacije (alaj, 2007: 120126).

DIMENZIJE I TIPOVI SOCIJALNOG KAPITALA

Operativno, analitiki posmatrano, socijalni kapital ima etiri svoja konstitutivna nivoa formiranja koji se logino nadgrauju jedan na drugi.
Prvi ini sam proces socijalne identifikacije, odnosno grupisanje pojedinaca unutar odreenih dominantnih formi socijalnog i politikog identiteta
poput profesionalnog, rodnog, generacijskog ili pak porodinog, lokalno-regionalnog, nacionalnog, konfesionalnog ili politikog (ideolokog) i partijskog identiteta. Svako od nas, pored procesa personalizacije, osamostaljivanja
i autonomije graenja individualnog identiteta, ima pred sobom i otvorenu
istovremenu dilemu odreenja hijerarhije i samog izbora kolektivnih identiteta. Kolektivni identitet gradi se na oseaju pripadanja i (ne)svesnom prihvatanju grupnih pravila i normi na kojima se bazira socijalna identifikacija i
posledino formiran oseaj zajednitva.
Iako postmoderno stanje (Liotar) u velikoj meri odlikuje proces pluralizacije identiteta, pa je po Baumanu postmoderni problem pre vezan za bek
stvo od fiksacije nego za samo formiranje identiteta, tri su dimenzije grupnih
identiteta znaajne za odreenje socijalnog kapitala graana.

84

FPN Godinjak 2010 I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Prvu ini rang i znaaj koji sami graani pridaju odreenim oblicima
grupnih identiteta.
U brojnim istraivanjima vrenim u Srbiji u poslednjih deceniju-dve dominiraju porodina, ua grupna i lokalna, kao i nacionalna i konfesionalna
identifikacija. Primera radi, krajem 2009. godine, za razliku od gotovo stoprocentne porodine i vezanosti etiri petine za naciju, graani Srbije visoku
vezanost u manjoj meri iskazuju prema svojoj generacijskoj i profesionalnoj
(tri petine), klasnoj (polovina) i korporativnoj pripadnosti i vezi sa susednim,
balkanskim i evropskim narodima (dve petine). Najmanje rairena je povezanost sa politikim partijama koju iskazuje etvrtina graana Srbije (Cesid,
oktobar, 2009, str. 21).
Pri tome, u priblino dve treine sluajeva rairena, nacionalna identifikacija nije u suprotnosti sa (istina slabije razvijenom) istovremenom evropskom identifikacijom (Cesid, februar, 2010:10).
Drugu dimenziju ini uticaj pojedinih obrazovanih socijalnih identiteta na formiranje stavova. Primera radi, iako je partijsko-politiki identitet od
velikog znaaja tek za priblinu desetinu graana, on u velikoj meri utie ne
samo na politiko izjanjavanje i odluke ve i na iri set socijalnih vrednosti,
bar pribline polovine graana koji imaju kakvu-takvu partijsku identifikaciju.
Treu dimenziju ini napetost i uzajamna potencijalna konfliktnost izmeu razliitih grupnih identiteta koji, u razliitim kombinacijama, tvore moderan, u velikoj meri pluralizovan, promenljiv i nestabilan identitet. U Srbiji
prostor krize i tranzicije dodatno uslonjava proces preispitivanja i potrage
za identitetom. Simboliki sukob i zamena petokrake krstom, difuzne i protivurene vrednosti i trusne promene socijalnog poloaja samo su neke od
moguih ilustracija konfliktnih identiteta.
Drugi nivo graenja socijalnog kapitala predstavljaju eme podrke i veza
koje se uspostavljaju unutar formalnih i neformalnih mrea i kanala odnosa u
koje pojedinci i grupe stupaju.
Prisustvo u mreama uveava anse za dostizanje odreenih ciljeva.
Pri tom, neformalne mree ine kontakti sa porodicom, komilukom,
kolegama i prijateljima koji mogu pripadati istim ili razliitim generacijskim,
statusnim ili nacionalnim i konfesionalnim grupama, odnosno biti otvoreni
ili, po odreenim kriterijima, manje ili vie zatvoreni.
Na drugoj strani, formalne mree povezanosti ini prisustvo i aktivnost
u politikim i organizacijama civilnog drutva u irokom luku od stranaka,
sindikata, crkvenih odbora do sporta, ekologije i grupa za samopomo. Po
pravilu, istovremena prisutnost u vie organizacija jaa mree povezanosti i
uveava socijalni kapital.

Zoran Stojiljkovi PRILOG ISTRAIVANJU SOCIJALNOG KAPITALA

85

Graane Srbije odlikuje velika disproporcija izmeu iroko praktikovanih, razvijenih, neformalnih kontakata i relativno slabe participacije unutar
formalnih civilnih i politikih organizacija. Primera radi, preko etiri petine
graana jedanput nedeljno i ee komunicira sa prijateljima i roacima. Na
drugoj strani, tek desetina njih se bar jednom nedeljno nae u sportskim i
hobi organizacijama ili crkvi i crkvenim odborima dok je u toj meri prisutnih
u partijama, udruenjima i sindikatima tek 24%. Uz 510 % relativno uticajnih i zainteresovanih za formalne kanale ide natpolovina veina preteno
neuticajnih i nezainteresovanih (Mihailovi, Mojsilovi, Cesid, 2009).
Mogunost oslanjanja na sopstvene drutvene veze je, posebno u kriznim, tranzicionim vremenima, veoma znaajan aspekt osiguranja socijalnog
kapitala. No, recimo, visoka gustina neformalnih kontakata sa porodicom
i prijateljima, koji najee dele isti socijalni poloaj, ne znai da se na njih
moe osloniti u kriznim situacijama. Drutveno nedovoljno umreena osoba
je osoba koja ne moe da se osloni na sopstvene socijalne mree kada joj je
potrebna pomo i podrka. U tom okviru reducirani socijalni kapital vodi u
siromatvo i socijalnu izolovanost. Moglo bi se zakljuiti da i povratno socijalna izolovanost i iskljuenost, odnosno ogranienost na uzak krug poznanika,
koji najee dele gubitniku tranzicionu poziciju, vodi reduciranju socijalnog
kapitala i iznuenoj retradicionalizaciji.
Trei, kljuni odnos poverenja koji stvara i odrava grupu i uveava socijalni kapital graana odnosi se kako na njihove horizontalne veze socijalno
poverenje, tako i na vertikalne odnose drutvenu piramidu koja meri politiko poverenje graana u kljune socijalne i politike aktere i institucije. Istovremeno, vertikalno socijalno poverenje govori o meri (ne)prisutnosti spajajueg
socijalnog kapitala koji, recimo, povezuje mase biraa sa politikim liderima.
Unutar horizontalnog, socijalnog poverenja mogu se razlikovati generalizovano poverenje u ljude uopte, kojima se onda naelno moe verovati ili
neverovati i partikulizovano poverenje u grupe i pojedince sa kojima smo u
kontaktu. Partikulizovano poverenje se moe nazvati i iskustvenim, specifinim i gustim poverenjem (alaj, 2007: 3637).
Odnosi (ne)poverenja uspostavljeni na horizonalnoj ravni, zavisno od
toga da li se radi o pripadnicima iste (ili srodnih) ili po kljunim karakteristikama razliitih grupa u osnovi su Putnamove podele socijalnog kapitala na
povezujui (unutargrupni) i premoujui (meugrupni) socijalni kapital.
Drutva sa izraenim,oekivano visokim nivoom unutargrupnog, povezujueg i naglaeno niskim nivoom meugrupnog, premoujueg kapitala su
nestabilizovana, konfliktna i podeljena drutva.
Mogla bi se ak formulisati optija, naelna hipoteza da su rasna, etnika i religijska heterogenost i zaotrena politika polarizacija praene niim

86

FPN Godinjak 2010 I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

nivoima civilnog socijalnog poverenja. Pri tom, problem je posebno zaotren

na postkonfliktnim prostorima koje odlikuje i relativna ekonomska nerazvijenost, poput eks-Jugoslavije. Tako je, naalost, Bosna i Hercegovina u literaturi
iroko rasprostranjen, paradigmatian primer drutva sa povezujuim ali bez
premoujueg kapitala koji tek omoguuje stabilizaciju sloenih zajednica
(alaj, 2007).
U Srbiji krajem 2009. godine, deceniju nakon obustave oruanih konflikata, najblai oblik etnike distance nespremnost da se prihvati da pripadnici odreenih nacionalnih grupa uopte ive u Srbiji, pokazuje u sluaju
Albanaca dve petine, Hrvata etvrtina, Bonjaka i Roma petina, Maara 15%
i Crnogoraca 12% ispitanika pripadnika veinske, srpske nacije. Po nalazima
ovog Cesidovog istraivanja, pripadnicima manjina pristup neformalnim socijalnim mreama, kroz druenja i poseivanja, dri zatvorenim u sluaju Albanaca gotovo polovina, Roma i Hrvata treina, Bonjaka etvrtina, Maara
petina a Crnogoraca, to je verovatno efekat razdruivanja, sedmina Srba
(Cesid, oktobar 2009, str. 1718).
Na drugoj strani, vertikala poverenja afirmativan odnos graana prema politikim i civilnim akterima jeste njihov kljuni resurs i zaloga legitimnosti, rejtinga i kredibiliteta.
Spajajue socijalne vertikalne veze koje vezuju ljude sa razliitim poloajem i resursima moi, odnosno spajajui socijalni kapital, pospeuje politiku
participaciju i politiki osnauje graane i istovremeno reducira odnose klijentelizma i preteranu koncentraciju moi.
Pozitivan odnos identifikacije sa i (izborna) podrka odreenim akterima, jesu osnovna moneta u politici, ali i u civilno-drutvenim organizacijama.
Ujedno, karakteristike politikog ponaanja uspostavljeni odnosi civilnog i politikog dijaloga i poverenja ili indiferentnosti i ak aktivnog suprotstavljanja jedan su od osnovnih elemenata ukupne politike kulture drutva.
Socijalni kapital svoj etvrti, manifestni deo ima, na prethodnim nivoima
identifikovanja i stvaranja odnosa poverenja i podrke, baziran deo koji ini
aktivnost graana u (ne)formalnim oblicima angaovanja u civilnim i politikim kampanjama i stalnim rovovskim oblicima graanske i politike participacije.
Kljuni pravci istraivanja socijalnog kapitala, ujedno i njegov temeljni
socijalni i politiki znaaj, vezani su za ulogu socijalnog kapitala u razvoju i
demokratskom konsolidovanju drutva i jaanju socijalne kohezije.
U tom okviru poseban znaaj ima studij karaktera i usmerenosti uspostavljenih neformalnih veza i njihov osnaujui ili blokirajui uticaj na
(ne)uspeno funkcionisanje institucija.

Zoran Stojiljkovi PRILOG ISTRAIVANJU SOCIJALNOG KAPITALA

87

Na drugoj strani, za meugrupni premoujui kapital i stanje socijalne kohezije u drutvu od neprocenjivog su znaaja altruizam, filantropija i
volonterski rad. U drugoj izvedbenoj ravni razmatranja, socijalni i politiki
ininjering i graenje institucija, kao i rejting pojedinih aktera, u velikoj meri
zavise od steenog nivoa poverenja i podrke koje uivaju meu graanima.
Posledino, od velikog i praktino-politikog znaaja su istraivanja dosegnutog nivoa poverenja u politike institucije ili podrke pojedinim partijama,
posebno faktora i razloga njihovog rasta ili opadanja. Razvijen socijalni kapital
identifikovanje sa zajednicom i pozitivno brojanje i odnos prema reimu i
njegovim institucijama, kao i visok nivo graanskog aktivizma, pretpostavka
su, ali i rezultat, dobrog upravljanja i uspenih zajednica.
Za razliku od, recimo, Amerike koju su karakterisale egalitarne institucije i demokratska participativna praksa koje su rezultat amerike sklonosti
prema uestvovanju i stvaranju graanskih udruenja, Robert Putnam, u delu
sa indikativnim naslovom Kuglati sam: Slom i obnova amerike zajednice,
govori o fenomenu smanjenja graanske aktivnosti i nastanku postgraanske generacije. Uzroke pada graanske aktivnosti Putnam vidi u razmahu
(posesivnog) individualizma, konzumerizmu i pasivnoj zabavi uz TV, kao i u
promenama radnog mesta i velikoj geografskoj pokretljivosti, promenama u
strukturi porodice i rezultirajuem roditeljskom deficitu.
Posledino, recimo, pokretljivost radne snage i fleksibilizacija rada vode
kako reduciranju trajnijih socijalnih kontakata vezanih za posao gubljenju
dubljih, prijateljskih veza i umnoavanju povrnih, tek poznanikih kontakata
tako i, na drutvenoj ravni, smanjenju angaovanja u sindikatu time i umanjenju, pregovarake kontramoi zaposlenih (Putnam, 2008:101).
Globalno posmatrano, mogli bi se analitiki razdvojiti horizontalno socijalno poverenje i umreenost, vani za individualni socijalni kapital, i postignua od identifikacije i poverenja u aktere i institucije i graanske i politike
participacije vanih i za institucionalnu delotvornost.
Za pojedinca, uveani socijalni kapital nosi benefite u vidu ireg izbora i
veih mogunosti, kao i vieg nivoa pouzdanja i ekonomske, kulturne i politike participacije.
Za zajednicu, rast socijalnog kapitala moe za efekte imati: nii nivo
predrasuda i diskriminacije, odnosno uveanje socijalne kohezije; kvalitetnije
ljudske resurse uveani humani kapital; smanjeno socijalno nepoverenje i
pratee transakcione trokove pregovaranja, odnosno rezultirajui ekonomski rast, kao i snanije, robusnije civilno drutvo i stabilizovane demokratske
politike institucije kao globalne pozitivne posledice. Drutva se meusobno
razlikuju upravo po tome da li su i u kojoj meri uspostavila kulturu dijaloga
i poverenja (Lipset). U tom smislu poverenje nije samo moralna nego i eko-

88

FPN Godinjak 2010 I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

nomska i politiko-kulturna kategorija. Ofe poverenje definie kao uverenje

da e se drugi uzdrati da nanesu tetu i da e se, kad god je to mogue, pridoneti mom blagostanju (Ofe, 1999: 47).

OBLIKOVANJE SOCIJALNOG KAPITALA

U svom delu Kuglati sam, Putnam se, kao to
smo to ve konstatovali,
bavi analizom uzroka koji su po njegovom miljenju doveli do zabrinjavajue
erozije socijalnog kapitala u SAD-u, u periodu nakon sedamdesetih godina 20.
veka. Misteriozno neangaovanje tokom poslednje treine veka negativno je
uticalo na sve elemente naeg drutva. Na ovu zagonetku ponueno je mnogo
moguih odgovora: zauzetost i pritisak vremena; ekonomske nedae; prelazak
ena u plaenu radnu snagu i stresovi porodica sa oba zaposlena roditelja; rezidencijalna mobilnost; suburbanizacija i neplansko irenje gradova; televizija,
elektronska revolucija i druge tehnoloke promene; promene u strukturi i obimu amerike ekonomije, kao to je uspon lanaca prodavnica, ogranaka firmi i
uslunog sektora, ili globalizacija; raspadanje brakova i porodinih veza; rast
drave blagostanja; revolucija graanskih prava (Putnam, 2008: 246247).
Putnam, vrei opsenu istraivaku analizu, nijednom od ovih inilaca
ne daje presudan znaaj u odnosu na druge inioce.To zapravo i nije mogue,
budui da se faktori javljaju u vremenskoj, prostornoj i drutvenoj perspektivi,
to rezultira i njihov razliit uticaj u datom momentu. Zbog toga, zakljuuje
Putnam, posledica erozije socijalnog kapitala u Americi jeste vrlo sloen i simultan spoj razliitih faktora posmatranih u razliitim kontekstima.
Veoma zanimljiv aspekt objanjenja oblikovanja socijalnog kapitala, demokratske politike kulture i politike socijalizacije, predstavlja ispitivanje
uloge masovnih medija. Unutar ovoga istraivakog pristupa, razlikuju se
dve suprotstavljene struje. Na jednom polu nalaze se zagovornici tzv. teorije
mobilizacije (mobilization theory). Oni naglaavaju pozitivan uticaj medija,
koji olakavaju pristup politikim informacijama, vre edukativnu funkciju i
doprinose politikoj mobilizaciji graana. Tako, recimo, Pippa Norris smatra
da je kritika uticaja televizije prenaglaena, te da akcenat treba fokusirati na
medijske sadraje, a ne samo na to koliko smo vremenski izloeni praenju
medija. Ona zakljuuje da ljudi koji prate televiziju, kako bi bili u toku politikih dogaanja, imaju razvijeniji politiki interes i kompetencije. Drugu grupu autora ine predstavnici tzv. teorije medijske malaksalosti (media-malaise
theory). Po njima, savremenom demokratskom politikom sistemu i kulturi
preti dekadentna kriza koja je uzrokovana tetnim uticajem masovnih medija.Trina trka za profitom meu medijima, i pomama za brzim, povrnim
i senzacionalnim vestima, stvaraju hiperprodukciju loih informacija. Takav

Zoran Stojiljkovi PRILOG ISTRAIVANJU SOCIJALNOG KAPITALA

89

nain informisanja stvara kod graana oseaj zbunjenosti, nesigurnosti, pa i

nepoverenja prema politikim procesima, politiarima i drugim graanima
uopte. Marc Hooghe, varijablama: broj sati provedenih pred televizorom i sadraji televizijskih programa, pridodaje jo jednu: uticaj razliitih televizijskih
kanala. Istraujui delovanje televizije na socijalni kapital u Belgiji, ovaj autor
posebno naglaava vanost razlike izmeu javnih i komercijalnih televizijskih
kua. Uzimajui u obzir sva tri inioca, Hooghe dolazi do sledeih rezultata:
1) postoji negativna povezanost izmeu duine gledanja televizije i nivoa socijalnog kapitala; 2) televizijski sadraji zabavnog karaktera uglavnom negativno
utiu na spremnost graana na graansku participaciju, dok postoji pozitivna
korelacija izmeu praenja vesti i graanske participacije; 3) praenje javne
televizije doprinosi poveanju nivoa socijalnog kapitala, pre svega socijalnog
poverenja, dok je praenje komercijalnih televizija negativno povezano sa socijalnim poverenjem (alaj, 2007: 104106).
Pararelno sa rastom tehnoloke pismenosti i u Srbiji bi analitiki vredno
bilo istraiti uticaj interaktivnih medija i virtuelnih socijalnih mrea poput
interneta, mobilne telefonije, facebooka ili twittera na oblikovanje socijalnog
kapitala, pre svega mladih generacija. U tom okviru bi graanski i studentski
protesti iz 1996/1997. godine predstavljali i prvi
pra
primer, a protesti protiv see platana ili podizanja pore
za na autorske honorare
aktuelni sluajevi
online organizovanja revolucije u kome medij nije tek puki tehniki dodatak, ve strukturni deo (nenasilne) drutvene akcije kojom se kreira socijalni i
politiki identitet i uveava socijalni kapital.

DR
AVA I SOCIJALNI KAPITAL
Na osnovu brojnih istraivanja dolo se i do zakljuka da delovanje dravne vlasti i institucija moe da doprinese razvoju kapaciteta socijalnog kapitala. Nasuprot Putnamovom shvatanju, po kome je razvoj civilnog drutva
direktno povezan sa razvojem normi solidarnosti, udruivanja i saradnje, pojedini autori isticali su presudnu ulogu drave u tom procesu. Tako, recimo,
Bo Rothstein i Dietlind Stolle smatraju kako su postojee politike institucije
najvanija odrednica socijalnog kapitala. Njihova osnovna ideja je da nivo razumevanja i podrke od strane graana, odnosno njihov oseaj pravednosti i
nepristrasnosti u radu institucija, koje realizuju javnu politiku, obrazuje nivo
institucionalnog poverenja koji direktno utie na celokupno socijalno poverenje. Pri tom, oni razlikuju predstavnike i upravne politike institucije. U
predstavnike ubrajaju parlament i vladu, a u upravne pravni sistem, birokratski aparat, vojsku i policiju. Iako su se istraivanja o uticaju na razvoj socijalnog kapitala i demokratije uglavnom fokusirala na predstavnike institucije,

90

FPN Godinjak 2010 I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Rothstein i Stolle misle da daleko vei znaaj imaju upravne institucije. Upravo
te institucije direktno utiu na dobrobit graana, koji i sami vie imaju neposrednog kontakta sa upravnim nego sa predstavnikim institucijama. Proces
transfera institucionalnog u socijalno poverenje odvija se uspeno ako graani
steknu pozitivan stav i iskustvo prema javnim slubenicima koji svoj posao
obavljaju odgovorno, profesionalno i nepristrasno. Meutim, ako se graani
uvere u korumpiranost i nepotizam slubenika, stvorie se nepoverenje koje
e se akumulirati u svim ostalim segmentima drutva. Sa druge strane, po miljenju ovih autora, teko je odrediti uzrono-posledini odnos izmeu poverenja u predstavnike institucije i ukupnog socijalnog poverenja. Razlog za
to je to je poverenje u parlament i vladu uvek ogranieno naim pozitivnim
ili negativnim stavom koji imamo prema vladajuoj politikoj stranci (alaj,
2007: 8991).
Claus Offe smatra da stvaranje socijalnog poverenja poinje poverenjem u institucije, koje zavisi od sadrinskog kvaliteta samih institucija.One
su izraz odreenih vrednosti i pravila koji svojim delovanjem nastoje promovisati. Ako sami graani veruju da e i veina drugih graana prihvatiti te
vrednosti i pravila, onda je logino da e se njihovo poverenje sa institucija
proiriti i na ljude. Offe nabraja etiri temeljne vrednosti koje institucije moraju promovisati da bi pozitivno uticale na socijalni kapital, a to su: iznoenje istine, ispunjavanje obeanja, pravednost i solidarnost. Ukoliko neka od
ovih vrednosti nije dovoljno zastupljena u njihovom radu, utoliko postoji
realna opasnost od uruavanja socijalnog kapitala. Dakle, socijalno, preciznije politiko
nepoverenje, jeste posledica loeg funkcionisanja institucija
(alaj, 2007: 9496).
Tezu po kojoj dravna politika svojim delovanjem prvenstveno utie na
razvoj udruenja civilnog drutva, a time i socijalnog kapitala u celini, zastupa
Mark Warren. Po njegovom miljenju, u savremenim liberalno-demokratskim
drutvima postoji nekoliko naina uz pomo kojih drava moe pozitivno da
utie na razvoj civilnog drutva. Pre svega, drava je putem svojih zakonskih
normi garant slobode govora i udruivanja kao glavnih pretpostavki delovanja
udruenja. Uz to, ona svojom zakonskom regulativom spreava pojavu i egzistenciju udruenja koja su antidemokratski nastrojena. Drugi vaan aspekt
uticaja drave na civilno drutvo jeste finansijske prirode, a tie se poreskih
olakica i finansijske pomoi za delovanje odreenog tipa organizacija. Slian
znaaj drave po socijalni kapital naglaava i Francisko Herreros. Kako ovaj
autor smatra, za razvoj i omasovljavanje udruenja civilnog drutva kljuno je
ulaganje drave. On na osnovu istraivanja ustanovljava pozitivnu korelaciju
izmeu irine drave blagostanja i irine razvijenosti socijalnog kapitala (alaj,
2007: 9697).

Zoran Stojiljkovi PRILOG ISTRAIVANJU SOCIJALNOG KAPITALA

91

Vrlo zanimljivo razmiljanje o odnosu drave i socijalnog kapitala, a posebno socijalnog poverenja kao, po njemu, njegovog najbitnijeg dela, daje nam
Eric Uslaner. On odbija da prizna ulogu institucija na razvoj poverenja, ve
smatra da nivo socijalnog poverenja zavisi od naina na koji je rasporeeno ukupno bogatstvo u nekoj zajednici. Sa porastom ekonomske nejednakosti meu ljudima dolazi do vee erozije socijalnog poverenja. Suprotno, to je
raspodela bogatstva u drutvu egalitarnija, to je i vei stepen socijalnog poverenja.
Kao primer drava sa visokim stopama socijalnog poverenja, Uslaner navodi skandinavske drave. Presudni faktori koji su zasluni za takvo stanje, po
ovom autoru, jesu visok nivo etnike homogenosti, veina stanovnitva protestantske vere, i, kao najvanije, izrazito egalitarna raspodela bogatstva (alaj,
2007: 9799)
Pozitivan uticaj drave na razvoj socijalnog kapitala manifestuje se i kroz
sprovoenje brojnih javnih politika.Tu je, pre svega, re o pitanju kako se
odreenim sredstvima moe doi do boljih rezultata u postizanju veih nivoa
drutvenog povezivanja, poverenja i angamana. Kao primeri, uglavnom se
navode reforme u sistemu obrazovanja, promocija znaaja socijalnog kapitala
u zajednici, afirmacija umetnosti i kulture, kao i zalaganje za uvoenje fleksibilnijeg radnog vremena, koje bi dozvolilo vei obim zajednikih kontakata
ljudi u porodici i lokalnoj zajednici.

SOCIJALNI KAPITAL I DEMOKRATIJA

Priroda odnosa socijalni kapitaldemokratija predstavlja najkompleksnije podruje prouavanja delovanja drutvenih odnosa na politike pojave.
Karakteristika Putnamovog pristupa u prouavanju ovog odnosa jeste
kombinacija strukturalne i kulturalne dimenzije. Analizu uticaja socijalnog
kapitala na drutveni i demokratski razvoj u Italiji ovaj autor je pokuao da
primeni i na zbivanja u SAD. Koristei obilje empirijske grae, on, u svom delu
Kuglati sam, razmatra pet elemenata socijalnog kapitala kao faktora razvoja
demokratije: nivo organizovanog ivota u zajednici, nivo ukljuenosti u javna
dogaanja, nivo volontiranja u zajednici,nivo neformalne drutvenosti i nivo
socijalnog uoptenog poverenja (alaj, 2007:65). Sumirajui rezultate, Putnam
dolazi do jedinstvenog indeksa razvijenosti socijalnog kapitala, time i do razlika u objanjenju funkcionisanja demokratije meu amerikim dravama.
Osnovno obeleje koje objedinjava ovih pet pokazatelja jeste aktivnost
graana u kreiranju drutvenog ivota i donoenju kolektivnih odluka koje su
od interesa za pojedince, grupe i celu zajednicu. Na tom osnovu Putnam i izvodi zakljuak po kojem to da demokratska samouprava zahteva aktivno anga-

92

FPN Godinjak 2010 I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

ovanje graanstva, ve vekovima je optepoznata istina (Putnam, 2008:441).

Obostrani odnos socijalnog kapitala i demokratije odvija se u dva vida. Sa
jedne strane, zdrava demokratija zahteva od graana da obavljaju javne dunosti. Sa druge strane, zdrave javne institucije zavise od rairenog graanskog
uea i angaovanja. Na taj nain, kroz ovaj simultani proces, dolazi se do
objedinjavanja privatnog i javnog interesa. Kada su u pitanju mree graanskog drutva i volonterske asocijacije, njihov uticaj na razvoj demokratije je
takoe dvodimenzionalan i deli se na spoljanji koji je usmeren ka dravi, i
unutranji koji je usmeren na uesnike drutvenih interakcija. Spoljanji
efekti se ogledaju u tome to pojedinci i grupe ukljueni u razliite socijalne
mree lake i efikasnije iskazuju svoje stavove prema vladi, protok informacija od javnog politikog interesa je bri, kroz drutvene mree se diskutuje o
javnom ivotu i bitnim politikim pitanjima a socijalni stavovi multipliciraju.
Unutranji efekti manifestuju se tako to povezivanje jaa drutvenost, saradnju, pozitivne crte linosti i karaktera kod pojedinaca, stvarajui od njih
odgovorne i angaovane graane (Putnam, 2008: 443445).
Drugi autori uglavnom slede Putnamov nain interpretiranja odnosa socijalnog kapitala i demokratije.Tako, na primer, Pippa Norris, na osnovu sprovedenih istraivanja, ustanovljava da je razvoj socijalnog kapitala, a naroito
njegove kulturne dimenzije, povezan sa razvojem demokratske politike kulture i socijalno-ekonomskim napretkom. Ronald Inglehart, na osnovu komparativnog ispitivanja u razliitim dravama, doao je do zakljuka kako su
vii nivoi uoptenog poverenja pozitivno povezani sa stabilnou demokratije.
Jan Van Deth ustanovljava vezu izmeu vieg stepena uoptenog poverenja i
vieg stepena politikog interesa, a Anirudh Krishna, na primeru Indije, vezu
izmeu spoja socijalnog poverenja i mrea povezanosti i politike participacije. Stephen Knack vidi kvalitetno funkcionisanje vlasti kao rezultat razvijenog
socijalnog povjerenja (alaj, 2007: 6668).
Ako se uzme u obzir injenica da se kao konstitutivni element socijalnog
kapitala pojavljuje razvijeno civilno drutvo, naravno pod uslovom da ono
nema destruktivne tendencije, onda dolazimo do definisanja meusobnog
odnosa civilnog drutva i demokratije. Ipak, potrebno je naglasiti da je ovaj
odnos koncepcijski i normativno sloen
zato
to postojanje jednog segmenta automatski ne podrazumeva i postojanje drugog.To, zapravo, znai da je
civilno drutvo vrlo bitan, ali ne i dovoljan uslov za postojanje demokratije.
Naime, civilno drutvo moe da postoji i bez demokratije, to vodi do zakljuka da postojanje civilnog drutva ne vodi automatski ka demokratskoj politici
(Pavlovi, 2006: 98).
Sva protivreja demokratskih tranzicija pokazala su nekoliko nespornih
injenica. Uvoenje formalnih demokratskih institucija i instituta (opte pravo

Zoran Stojiljkovi PRILOG ISTRAIVANJU SOCIJALNOG KAPITALA

93

glasa, kompetitivni izbori, viestranaki sistem, parlament sa predstavnicima

koje su izabrali graani) samo po sebi nije dovoljno za stabilan drutveni i
politiki razvoj. Pored tih uslova, neophodno je da postoji konsenzus oko postojanja suverene drave, kao i vrednosti, stavovi i ponaanje graana koje e
biti orijentisano ka izgradnji demokratskih ideala.
Moe se zakljuiti da u objanjavanju meusobnog uzrono-posledinog odnosa socijalnog kapitala i demokratije, pored poverenja i institucija,
kao faktore takoe treba ubrojati i mree povezanosti, politiku participaciju,
politiku kulturu, ali i istorijat razvoja socijalnog kapitala odreenog drutva,
kao i psiholoku osnovu razvoja individualnih i kolektivnih socijalno-politikih stavova i identiteta.

UMESTO ZAKLJUKA: GDE SU GRAANI SRBIJE

U Srbiji je, nakon petooktobarskih promena, prisutan fenomen povlaenja graana iz javne sfere, to svakako limitira i njihov uticaj i dalju demokratsku transformaciju drutva.
Razloge za pasivizaciju graana i odricanje od njihovih graanskih prava
treba traiti, pre svega, u rairenom nezadovoljstvu tranzicionim promenama
zapoetim 5. oktobra 2000. godine.
Sukobi unutar reformskih politikih elita, kartelizacija politike i rairena raspodela politikog plena uz prateu korupciju, praeni krizom i ponovnim uveanjem siromatva, nezaposlenosti i socijalne iskljuenosti, u osnovi
su anomije i stvorenog oseaja dezorijentisanosti.
Posledica toga svakako je i shvatanje graana da je ukljuivanje u bilo
kakve forme aktivnosti beskorisno. Reduciranje socijalne energije graana
nije samo rezultat krajnje limitiranog poverenja u politike i socijalne aktere
i institucije, ili pak siromatva i socijalne izolovanosti, ve i delovanja irih
socijalnih procesa.
Kao i u razvijenom svetu, tako i u (urbanoj) Srbiji danas je na delu proces
stvaranja postgraanske generacije. Faktori poput pritiska vremena i novca,
kako u sluaju nezaposlenosti, tako i prezaposlenosti, promene posla i mesta
boravka, uticaj pasivne zabave, ili ogranieni efekti irenja slabih, virtuelnih
internet mrea, na delu su i u Srbiji.
Kumuliranje ovih razloga, uz pratee slabljenje religijskih solidaristikih
uverenja i prakse, kao i demokratskih politikih vrednosti, vodi dominantnom
stanju duha po kome solidarnost, javni interes i dobro i filantropija ine u
aktuelnom kontekstu burazerskog ili tajkunskog kapitalizma tek romantiarsku iluziju i vaku za naivce. Povlaenje graana nije,meutim, reenje za
drutvenu i politiku krizu u kojoj se danas Srbija nalazi. Da bi se, kao to je

94

FPN Godinjak 2010 I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

i Zoran ini tvrdio, uspeno sproveo projekat demokratizacije, u vrednosnom sistemu jednog drutva mora postojati norma da se demokratija ivi kao
oblik svakodnevnog ivota.
To bi istovremeno znailo da se mora stvoriti drutvena klima i kultura u
kojoj mree kontakata, aktivnosti i uticaja socijalni kapital, ne bi bili privilegija tek desetine stanovnitva iz redova tranzicionih dobitnika.

LITERATURA
Burdie Pjer, 1999, Signalna svetla, Zavod za udbenike, Beograd.
Coleman James, 1990, Foundations of Social Theory, The Belknap Press, Cambridge.
Dahl Robert, 1996, Political Opozition in Western Democracies, New Haven.
Fukujama Frensis, 2004, Drutveni kapital, u: Kultura je vana, Plato,Beograd.
Kolin Marija, 2004, Neprofitne organizacije novi socijalni partneri, Agencija Argument, Beograd.
Lutovac Zoran, urednik, 2007, Birai i apstinenti u Srbiji, Libra, Beograd.
Offe Claus, 1999, Modernost i drava, Filip Vinji, Beograd.
Paunovi arko, Nevladine organizacije, JP Slubeni glasnik, Beograd.
Paunovi arko, urednik, 2007. a, Budunost civilnog drutva u Srbiji, MilenijuM,
Centar za razvoj graanskog drutva, Beograd.
Paunovi arko, 2007. b, Nevladine organizacije potreba ili zavera, Demokratska
stranka, Istraivako-izdavaki centar, Beograd.
Pavlovi Vukain, 2006, Civilno drutvo i demokratija, JP Slubeni glasnik, Beograd.
Podunavac Milan, urednik, 2007, Godinjak 2007, Fakultet politikih nauka, Beograd.
Putnam Robert, 1993, Making Democracy work-Civic Traditions in Modern Italy, Princeton University Press, Princeton and New Jersey, prevod na hrvatski (2003).
Putnam Robert, 2008, Kuglati sam: Slom i obnova amerike zajednice, Mediteran Publishing, Novi Sad.
Slavujevi Zoran, Izborne kampanje-pohod na birae, IDN-FES,Beograd.
Stojiljkovi Zoran, 2008, Partijski sistem Srbije, Slubeni glasnik, Beograd.
Stojiljkovi Zoran, 2008. a, Konflikt i/ili dijalog, Fakultet politikih nauka, Swiss Labour Assistance (SLA), Beograd.
alaj Berto, 2007, Socijalni kapital u Bosni i Hercegovini, FES, Sarajevo.

ISTRAIVANJA
Mihailovi Sreko, Stojiljkovi Zoran, Vukovi ore, Paunovi arko, Mojsilovi
Milo i Ivkovi Marko, 2005, Politike podele u Srbiji u kontekstu civilnog drutva, CeSID, Beograd.
Mihailovi Sreko, Stojiljkovi Zoran, Vukovi ore, Mojsilovi Milo i Ivkovi
Marko, 2005, Politike podele u Srbiji pet godina posle, CeSID, Beograd.

Zoran Stojiljkovi PRILOG ISTRAIVANJU SOCIJALNOG KAPITALA

95

Mihailovi Sreko, Stojiljkovi Zoran, Vukovi ore, Popadi Dragan, Lui Zoran,
Blagojevi Marko, Mojsilovi Milo i Ivkovi Marko, 2006, Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz jaanje kapaciteta kreatora javnog mnjenja, CeSID,
Beograd.
Mihailovi Marko, urednik, 2007, Oko izbora, CeSID, Beograd.
Mihailovi Sreko, Stojiljkovi Zoran, Vukovi ore i Mojsilovi Milo, 2007, Identifikacijom problema do njihovog reenja jaanje kapaciteta javnih institucija
za prevenciju potencijalnih sukoba, CeSID, Beograd.
Mihailovi Sreko, Stojiljkovi Zoran, Vukovi ore i Mojsilovi Milo, 2008, Socijalni i politiki milje predsednikih izbora, CeSID, Beograd.
Mihailovi Sre
ko, Mojsilovi Milo, 2009, Siromatvo i socijalna izolovanost, CeSID,
Beograd.
Mihailovi Sreko i drugi, Vrednosti i identiteti graana Srbije u kontekstu evropskih
integracija,1, 2 i 3 oktobar 2009 februar 2010. godine.
Zoran Stojiljkovi
CONTRIBUTION TO RESEARCH OF SOCIAL CAPITAL
Summary
The author of this paper attempts to establish sufficient theoretical and
methodological bases and guidelines for a comprehensive and coherent research of social capital of citizens of Serbia. The analysis focuses
on complex and multidimensional relation between social capital of
citizens their different, frequently confronted dimensions and levels,
specific constellation of interest and powers in society and efficiency
of institutions and chances for consolidation of democracy. In current
ambivalence of possible outcomes, chances for democracy to get enrooted in Serbia increase with the growth of generalized, bridging and
overarching civil social capital of citizens, with their simultaneous participation and exercising of democracy and the accompanying growth
of credibility of civil and political actors and institutions.
Key words: social capital, trust, participation, identity, power