Svetli grobovi - Jovan Jovanovi Zmaj

Pesmu Svetli grobovi Jovan Jovanovi Zmaj je napisao nedugo posle smrti
njegovog dugogodinjeg prtijatelja ure Jakia. U njoj je izrazio veru u
napredak, stvaralaka povezanost meu generacijama i neunitivost ivotnih
ideala kroz jedinstvo ivota i smrti, groba i kolevke. Naglasak je pesme na ulozi
velikih ljudi u venoj tenji oveanstva prema viim ciljevima i njihovi svetli
grobovi.
Grob je spomenik smrti i mesto tame. Njegova suprotnost su su ivot i
svetlost. Svetli grobovi spajaju ove dve krajnosti. Oni su veza izmeu poetka i
kraja, neprekidno kolo koje sjedinjuje prolost, sadanjost i budunosti. Simbol
su simbol prolaznosti, zaborava i potpunog nestajanja, ali i znak pamenja i
vekovne mudrosti. Za pesnika grobovi nisu samo poivalita umrlih ljudi, tamna
mesta na kome se ivot zavrava. Oni svetle duhovnou i predstavljaju
kolevke novih snaga, svetla mesta oko kojih se skupljaju novi narataji. Mnoge
Srbe je progutala tama, ali oni nisu umrli i potpuno nestali u toj tamnini. Jo
uvek ive u mislima svojih potomaka, a seanje na njih uvaju njihovi svetli
grobovi koji se kroz vekove sjaje zbog plamena svea, njihovog svetlog imena i
uinjenih dobrih dela. Ti grobovi su podsetnik novim generacijama na velikane
koji su iveli pre njih, na sve one ija dela se pamte veno, a ideali nikada ne
umiru. Oni vezuju tradiciju i kolektivni duh. Ljudi odlaze, ali njihova dela ostaju.
Svetli grobovi prenose duh jednog naroda sa kolena na koleno i daju smernice
buduim naratajima kamo treba da idu. Oni su podstrek novim generacijama
da nastave tamo gde su njihovi prethodnici stali, da se bore za svoje ideale i
svoju otadbinu.
ovek ne nestaje svojom smru. On ivi sve dok ivi seanje na njega i dok
ima onih koji ga pamte. Neki ljudi ive veno, kroz dela koja su iza sebe ostavili
i njihovi grobovi nikada nee prestati da svetle.
Boske

Analiza
Pesmu Sveti grobovi Jovan Jovanovi Zmaj je napisao za poselo koje su
organizovali uenici beogradske gimnazije 25. januara 1879. godine u korist
porodice pokojnog srpskog pesnika ure Jakia, koji je bio njegov dobar
prijatelj. Spada u misaone (refleksivne) pesme sa elementima rodoljubive
pesme. Kompozicija pesme "Svetli grobovi" je prilino neuobiajena, jer je ini

tri strofe potpuno razliite duine. Upravo ovakva kompozicija je zasluna za

neobian ritam koji se osea u stihovima ove pesme, I ne samo kompozicija,
ve i brojni brojni epiteti i stilske figure (antiteza, metafora, personifikacija,
gradacija, anafora i poreenje) su tri koji daju posebnu snagu ovoj pesmi.
PRVA STROFA: Pesma poinje pitanjem, koje pesnik upuuje svojoj brai, gde
pod braom podrazumeva pripadnike svoga naroda:
Bejaste
Da

li,
l'

brao
bejaste

Aj'

vi

na

moja
na

groblju

groblju,

Ta

uvek

na

smo

Groblje

j'

zemlja

Groblje

j'

voda

mlada,

golemu?

mi
kom
kom

Groblje

vrti

Groblje

brda

kada,

na

njemu.

se

hodi;

se

brodi;

gradine;
i

doline,

Svaka

stopa:

Grob do groba.

Pesnik pita brau da li su bili na groblju i objanjava im ta sve predstavljaju

grobovi. On prikazuje svoje vienje groblja, na jedan potpuno drogaiji nain od
onoga kakvim ga mi najee vidimo. Groblje je svuda oko nas. Na svakom
mestu kojim proemo nalaze se ostaci prolih vremena, podsetnici na ljude koji
su tu nekada iveli. Grobovi su znak prolaznosti, smrti i zaborava i Istorija ivota
i naroda u prolosti. Pri samom kraju strofe imamo udno poreenje:
Sve j` groblje, al` je i kolevka!

Groblje koje vai za mraan i tmuran pojam povezano je sa neim veselim i

svetlim. Groblje oznaava smrt, tuno i mrano mesto, a kolevka nov ivot,
radost

zbog

roenja

svetlu

stranu

ivota.

Pesnik

nam

ovakvim

poreenem, poruuje da su ivot i smrt su jako povezani, jer ivih ljudi ne bi ni

bilo da nije bilo njihovih predaka. Takoe nam poruuje da su nai preci
izuzetno vani u naim ivotima, jer da nije bilo njih, ne bi bilo ni nas danas.
DRUGA STROFA: U drugoj strofi pesnik ve govori preciznije na koga misli
kada pominje svetle grobove:
Niko

ih
No

se

vie

pogdekom

i
uvek

Il

je

svea,

il

Il

su

dela

koja

ne
gori

je
se

ime
ne

sea,
svea.
svetlo,
gase,

Pa

redove

nedoglednog

groblja

Svojim zrakom krase.

On misli na one ljude koji su ostavili traga u istoriji, bilo u kom pogledu. Govori
nam o simbolici grobova i ukazuje da oni svetle i uvek su okrenuti uzvienoj
budunosti. Pojedini grobovi svetle u tami zaborava grobovi junaka,
dravnika, naunika i stvaralaca, onih koji su zaduili svoj narod, kao to je
pesnik ura Jaki. Pa ak i ako ih je prekrila tama njihova dela i dalje
osvetljavaju budunost potomcima i itavom naem narodu:
Milione

progutala

Crna

tama

Niko

Il'

j'

ih

mnogih

se

No

vie

pogdekom

je

tama,

svea,

tisulea,

ne

uvek
il'

gori
je

ime

sea,
svea.
svetlo,

Il' su dela koja se ne gase,

TREA STROFA: U ovoj strofi pesnik dolazi do poente, iskazujui poruku koju
su nai oevi i uopte nai preci ostavili nama, a mi emo opet naim
potomcima. Ukazuje nam na veliinu rtava naih predaka i govori nam ta je
amanet dedova naih buduim naratajima. Svi mi teimo ka jednom istom cilju
da obezbedimo to bolju budunost naim potomcima. Trudimo se da
izgradimo to bolje i vre temelje koje e nai potomci nastaviti da
nadograuju, uvek stremei ka tome da kua znanja bude to lepa i vea.
Neraskidiva vezu izmeu prolosti i budunosti pokazuju stihovi u kojima borac
borcu poruuje:
Gde

ja

stadoh

ti

poi!

to

ne

mogoh

ti

moi!

Kud

ja

nisam

ti

doi!

to

ja

poeh

ti

produi!

Jo smo duni ti odui!

Zavrni stihovi pesme su ujedno i elja kako za gimnazijalce kojima je recitovao

ove svoje stihove, tako i generacijama koje tek dolaze:
Da

vas

Zavetnike
Oko groba urinoga!

Stilske figure u pesmi

zdrui
koji

bratska
s

sloga,
kupe

Antiteza (kontrast): visina zvezda i zemljica, stari i novi grobovi, daljnjih eona i
uzviena budunost, neposeeni grobovi i neki uvek sa sveom; Gde ja stadoh
ti e poi! / to ne mogoh ti e moi!; ivot prazan mladost pusta;
nove klice, stara nada, novo cvee, stabla stara; bez njih bi se malaksalo /
bez njih bi se brzo palo,
Gradacija: groblje je zemlja, voda, vrt i gradine, brda i doline, stopa, grob do
groba; koji su te napred zvali / koji su te ojaali / koji su ti krila dali; bez njih bi
se malaksalo / bez njih bi se brzo palo
Metafora: Svetli grobovi, kroz vekove, kroz maglinu, glasovi prodiru kroz
svet mrani; svet bi bio grob bez cveta, kroz vekove, kroz maglinu, glasovi
prodiru kroz svet mrani;
Poreenje: Ba ka gore oko zvezda
Personifikacija: milione progutala j tama, povesnica pria ovo, tu se slego
ivot mladi / da se s grobom razgovara.
Anafora: ponavljanje vie stihova jednom reju - "groblje"
Epiteti: mlada, viih, nedoglednog, klete, daljnih, uzvienoj, bistrim, mrani,
zrani, gromkim, boanskom, svetlog

Kritiki osvrt
Tema pesme Svetli grobovi su odnos i stav pesnika prema grobovima
predaka koji svetle za sve budue narataje. Pesnik je eleo da pronikne u
tajnu koju kriju ti pusti grobovi. Kroz stihove ove pesme on je iskazao svoja
snana rodoljubiva oseanja, ljubav prema svojoj domovini i potovanje prema
precima i njihovoj prolosti. On govori o slavnoj smrti predaka, ukazuje na
odnos predaka i potomaka, obraa se novim pokolenjima i daje im savete.
Grobovi predstavljaju venost i istrajnost jednog naroda i uspomenu na dobre i
hrabre ljude koji ne smeju da padnu u zaborav. Smrt nije kraj. Svi umiru, ali
svi nastavljaju da ive kroz svoja djela, svoje potomke i ono to iza sebe
ostavljaju. Svetli grobovi piu istoriju. Oni spajanju prola, sadanja i budua
pokoljenja. Simbol su prolaznosti, smrti, zaborava i potpunog nestajanja, ali i
znak pamenja i vekovne mudrosti. Istovremeno su simbol i obinog oveka,
kraljeva i careva i svih velikana jednog naroda. Grobovi predstavljaju prolost
jednog naroda, a na narod je mnoge junake izgubio za bolje sutra. Njihova
rtva, smrt i dela svetle za budua pokoljenja. Zato njihovi grobovi nisu samo
samo tama, nego i svetlost. Oni svetle svetle duhovnou, vrednim i velikim, u
nauci i umetnosti. Prenosnici su velikih misli i ideja, uzvienih stremljenja i

svega to spaja vek sa vekom, oveka sa ovekom. Zahvaljujui njima,

proimaju se staro i novo, na ideale jednih nadovezuju se ideali drugih, bez
kojih ivot i nema smisla, a do idela se stie borbom, verom i nadom, ali i
upornou koja ne zna za sumnje i klonua. Oni vezuju tradiciju i kolektivni duh
i povezuju prolost, sadanjost i budunost. Kolevka su za budue narataje i
podrka novim generacijama. Oni prenose duh jednog naroda sa kolena na
koleno, duh kome nema groba i daju smernice svakom narataju kamo treba
ii.
Svetli grobovi

Bejaste li, brao moja mlada,

Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj' na groblju, na golemu?
Ta uvek smo mi na njemu.
Groblje j' zemlja kom se hodi;
Groblje j' voda kom se brodi;
Groblje vrti i gradine;
Groblje brda i doline,
Svaka stopa:
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju,
Groblje knjige to se tiju,
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja.
I itulja viih slika
Izbranika, muenika,
Od poetka pamtiveka,
Sve j' to groblje
Al' je i kolevka.
Nema broja ni imena
U visini zvezdam' svima,
Kamol' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisulea,
Niko ih se vie i ne sea,

 No pogdekom uvek gori svea.

Il' je svea, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojim zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom narataju
Kad se umlje u prolost udubi
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pusti u davnine svete
U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pruaju' se iz daljnih eona
U povorci onoj dugoj
Dostavljaju' jedna drugoj
Strujom koja napred leti,
Tee' samo jednoj meti.
Pa se tako svetli mlazi Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
U grob samo srui kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Brem buju via leta
K uzvienoj budunosti.
Ko s'osvrne da pogledi.
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
Povesnice dugim redom,
Mora uti kako j' ivo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:

Gde ja stadoh ti e poi!

to ne mogoh ti e moi!
Kud ja nisam ti e doi!
to ja poeh ti produi!
Jo smo duni ti odui!
To su zbori, to su glasi
Kojima se prolost krasi,
to prodiru kroz svet mrani
Sa grobova onih zrani',
Spajajui gromkim jekom
I Boanskom silom nekom,
Spajajui vek sa vekom
I oveka sa ovekom.
Oko svakog svetlog groba
(Ba k'o gore oko zvezda)
Povesnica pria ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Nove klice stara nada,
Novo cvee stabla stara,
Due iste, srca mlada,
Naslednici svetog ara;
Tu se sleg'o ivot mladi
Da se s grobom razgovara.
I ti pade, dragi brate!
Nisam, deco, vas dok traje!
Je l' ti borba bila teka?
Pokuajte, milina je!
ta si hteo? kud si po'o?
Tamo kud se stii mora!
Zar je vera tako jaka?
Uvek jaa od zlotvora!
Malo nas je koj' bi smeli
Al' vas jaka sila kree!
Zar ko moe stii celi?
Ko posumnja nikad nee! -

A ko behu oni divi

Koji su te napred zvali,
Koji su te ojaali,
Koji su ti krila dali?
To bejahu ideali!
Bez njih nema vie leta
Nad oblakom mraka gusta,
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
ivot prazan mladost pusta!
Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se ivot novi,
Naslednici svetlog ara,
Kupili se sokolovi,
Piju' duom svetle zrake.
Jest. tako je, brao draga,
Ti grobovi nisu rake,
Ve kolevke novih snaga!
I vama je, jaoj, pao
Stegonoa dinog stega,
Al' je sin'o grobak novi,
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P' onda gore, p' onda u se;
Grudi dru, usta ute,
Ali due razum'u se.
Da l' to snaga nie nova?
Daruj, Boe, blagoslova,
Da vas zdrui bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba urinoga!
Jovan Jovanovi Zmaj
Nazad
Vrh stranice