05 - Merenje I Ocena Buke PDF

Fiziki parametri radne i ivotne sredine
Prof. dr Dragan Cvetkovi
MERENJE I OCENA
BUKE
Merenje i ocena buke
Karakteristike buke

Buku kao fenomen karakteriu:

nivo buke,
frekvencijski sadraj promene u funkciji frekvencije,
vremenska zavisnost promene u funkciji vremena.
Odreuju se merenjem karakteristinih veliina buke u amplitudnom
i frekvencijskom domenu.
Potpune i tane informacije neophodne su za:
sprovoenje osnovnih procedura
upravljanja bukom,
ocenu stanja nivoa buke,
procenu tetnog dejstva buke na oveka.
Karakteristike buke (+)

Od karakteristika buke zavisi izbor:

odgovarajue merne procedure,
mernog parametra,
merne opreme.
Tipovi buke

Tip buke odreuje:

frekvencijski spektar buke,
vremenska zavisnost buke.
Tipovi buke (+)

Prema vremenskom toku,

toku razlikuju se sledee vrste buke:
nepromenljiva (ujednaena) buka,
promenljiva buka,
buka
kontinualno promenljiva buka,
isprekidana buka,
impulsna buka
izolovani impulsi buke
kvazi-impulsna buka
Prema izgledu frekvencijskog spektra:
irokopojasna buka,
uskopojasna buka
diskretan ton (tonalna buka).
Vremenski tok buke

Nepromenljiva (ujednaena) buka - buka sa malim

kolebanjima nivoa (do 5dB kod dinamike pokazivanja
SLOW).
LAS max - LAS min 5dB(A)
Za odreivanje nivoa buke dovoljno je merenje A-nivoa buke

koje traje nekoliko minuta.
Vremenski tok buke (+)
Kontinualno promenljiva buka - buka sa veim

kolebanjima nivoa (vie od 5dB kod dinamike pokazivanja
SLOW).
LAS max - LAS min > 5dB(A)

Lp
Promenljiva buka
Za odreivanje nivoa buke potrebno je merenje

ekvivalentnog nivoa buke u duem vremenskom intervalu.
Isprekidana buka buka izvora koji radi u ciklusima, gde nivo

buke veoma brzo raste i opada na nivo osnovne buke, nekoliko
puta u toku vremena posmatranja. Vreme u kome je nivo
ujednaen i razliit od nivoa osnovne buke je reda 1s i vie.
Lp
Isprekidana buka
Leq = 10 log 10
i
0.1L AEi
T
- 10 log , T0 = 1s
T0
Za odreivanje nivoa buke potrebno je merenje SEL-a za

svaki ciklus rada izvora.
Impulsna buka - buka kod koje se pojavljuje jedan ili vie

brzo rastuih impulsa ije je trajanje manje od 1s.
Lp
Impulsna buka
T
Leq = LAE + 10 log n - 10 log , T0 = 1s
T0
Impulsivnost buke se odreuje na osnovu razlike merenja nivoa
buke sa razliitim vremenskim karakteristikama instrumenta.
LAImax - LAFmax

Izolovani impulsi buke buka iji se nivo jedanput ili vie

puta kratkotrajno jasno podie (najmanje 10dB kod
dinamike pokazivanja FAST) iznad osnovnog nivoa.
Interval izmeu pojedinanih impulsa je vei od 0.2s.

Kvazi-impulsna buka Niz impulsa buke sline amplitude

sa intervalima izmeu impulsa kraim od 0.2s.
Frekvencijski spektar buke
irokopojasna buka - buka sa priblino ravnomernom

raspodelom zvune energije u irem frekvencijskom opsegu
(vie susednih oktava). Spektar je u optem sluaju ravan i
kontinualan iako moe odstupati od ravnog spektra.
irokopojasna buka
Lp
Moving acoustics
Za odreivanje nivoa buke dovoljno je izvriti frekvencijsku

analizu primenom oktavnih filtra.
Frekvencijski spektar buke (+)

Uskopojasna buka - buka ija je zvuna energija sadrana

u uem frekvencijskom opsegu (jedna oktava ili manji broj
terci);
Uskopojasna buka
Lp
Moving acoustics
Za odreivanje nivoa buke potrebno je izvriti frekvencijsku

analizu primenom tercnih filtra

Diskretan ton - Peridina promena zvunog pritiska koja

daje subjektivni oseaj visine tona.
ista sinusna promena

- ist ton
nesinusoidalna promena
pikovi na osnovnoj
frekvenciji i
harmonicima
Tonalna buka -
buka koja sadri vei deo zvune energije

na diskretnim frekvencijama.
Moving acoustics
Tonalna buka
Lp
5dB
Za odreivanje nivoa buke potrebno je izvriti frekvencijsku analizu primenom filtra sa uim propusnim opsegom
od jedne terce.

1. Tip buke - vremenski tok

2. Tip buke - frekvencijski spektar
Merni instrumenti

Merni instrumenti se mogu podeliti u tri velike grupe:

analogni,
digitalni,
zasnovani na softverskom reenju.
Merni instrumenti (+)




Merni lanac
Opta struktura mernih instrumenata:

IZLAZ
Pretvara
Pretpojaava Teinske krive
Detektor
Ukupni nivo
Detektor
Frekvencijski
spektar
Filtri
Sistem za analizu signala
Osnovne karike mernog lanca
Osnovne karike mernog lanca su:

Pretvara - pretvara zvune oscilacije u elektrini signal.
Pretpojaava - pojaava elektrini signal na izlazu
pretvaraa.
Teinske krive - ponderiu signal u frekvencijskom
domenu (A, B, C, D ili Lin-Z).
IZLAZ
Pretvara
Detektor
Ukupni nivo
Detektor
Frekvencijski
spektar
Filtri
Osnovne karike mernog lanca (+)

Osnovne karike mernog lanca su:

Filtri - analiza signala u frekvencijskom domenu
Detektor - odreivanje energetski srednje vrednosti
signala.
Rezultat merenja i analize buke - displej instrumenta ili
neki drugi izlazni ureaj
IZLAZ
Pretvara
Detektor
Ukupni nivo
Detektor
Frekvencijski
spektar
Filtri
Kondenzatorski mikrofon

Najznaajnija karika pretvara.

Izbor pretvaraa u mnogome odreuje preciznost merenja.
Kondenzatorski mikrofon se najee koristi zbog svojih

stabilnih i pouzdanih karakteristika u irokom frekvencijskom
podruju
Kondenzatorski mikrofon (+)

Konstrukcija:
zatitna reetka,
tanka metalna membrana,
nepokretna konusna ploa i
izlazni vod.
Membrana i nepokretna ploa
vazduhom kao dielektrikom.
zatitna
reetka
membrana
nepokretna
ploa
izlazni vod
ine
kondenzator
sa
Izlazni vod omoguuje prenos signala na pretpojaava.

Membrana je od spoljnjih oteenja zatiena zatitnom
reetkom.
Tipovi mikrofona

Polarizovani kondenzatorski mikrofon naelektrisanje

se obezbeuje dodatnim jednosmernim naponom za
polarizaciju (obino 200V).
Unapred polarizovani kondenzatorski mikrofon

konstano naelektrisanje se smeta na nepokretnu plou
pri proizvodnji mikrofona.
Izbor veliine mikrofona

Razliite veliine: 1", ", " i 1/8" za razliite namene.
Karakteristike mikrofona:
osetljivost,
frekvencijski opseg primene,
dinamiki opseg primene,
karakteristika usmerenosti
Mikrofoni i tip zvunog polja

Mikrofoni se mogu podeliti na:

"free field" mikrofone
"random incidence" mikrofone
"pressure" mikrofone
Mikrofoni i tip zvunog polja (+)

"free field" mikrofone
Merenje buke na otvorenom prostoru (moe se koristiti i u

zatvorenom prostoru ako su refleksije male).
Mikrofoni i tip zvunog polja (+)

"random incidence" mikrofone
Merenje u zatvorenom prostoru.

Merenje na otvorenom prostoru kada
zvuno polje generie vie zvunih
izvora,

1.
2.
3.
4.
Osnovne karike mernog lanca

Princip rada kondenzatorskog mikrofona
Tip mikrofona - polarizovani i unapred polarizovani
Tip mikrofona - slobodno i difuzno polje
Frekvencijska analiza

Ukupni nivo buke - informacija o ukupno generisanoj energiji

izvora buke.
Taj podatak nije dovoljno indikativan za:
definisanje naina generisanja buke i
prepoznavanje elementa sloene strukture izvora, koji
generie najvei deo energije.
Frekvencijska analiza (+)

Frekvencijska analiza nivoa buke - nivo komponenti sloenog

signala na razliitim frekvencijama.
Rezultat - frekvencijski spektar.
Pojasna analiza

Za frekvencijsku analizu nivoa buke uglavnom se koristi

pojasna frekvencijska analiza:
proputanje elektrinog signala kroz filtre
filtar proputa samo deo signala to zavisi od propusnog
opsega i centralne frekvencije filtra,
rezultat - ukupna energija
buke u propusnom opsegu
filtra.
Idealni filtar

Proputa bez slabljenja deo signala unutar propusnog opsega

filtra.
Van propusnog opsega komponente se potuno oslabljuju.
Propusni opseg - razlika gornje granine frekvencije, f2, i donje
granine frekvencije propusnog opsega, f1:
slabljenje
B = f2 - f1
Realni filtar
U propusnom opsegu nema ravnu karakteristiku ve je ona

talasasta.
Proputa i frekvencije van propusnog opsega, ali su amplitude
tih komponenti dosta oslabljenje
slabljenje
B = f2 - f1
Tipovi pojasnih filtara
Dva tipa pojasnih filtara:

filtri sa konstantnom irinom propusnog opsega,
0dB
3dB
0dB
3dB
slabljenje
slabljenje
filtri sa procentualno konstantnom irinom propusnog

opsega (CPB).
CPB filtri
irina propusnog opsega definisana je odreenim procentom

centralne frekvencije:
Propusni opseg filtra irine y% odreen je kao:
y% f 0
B = y% =
100
irina propusnog opsega se
poveava sa poveanjem
centralne frekvencije, f0.
Logaritamska frekvencijska skala
Centralna frekvencija geometrijska sredina:
f0 =
f1 f 2
Za merenje buke uglavnom se koriste CPB filtri a rezultati

prikazuju na logaritamskoj frekvencijskoj skali.
Tipovi CPB filtara

Za frekvencijsku analizu buke najee se koriste CPB filtri

ija je irina jednaka:
irini oktave, ili
terce (1/3 oktave).
Oktavni filtar je pojasni filtar sa najirim propusnim opsegom:

irina - 70% centralne frekvencije.
gornja granina frekvencija dvostruko vea od donje
granine frekvencije filtra.
Tipovi CPB filtara (+)

Tercni filtar je pojasni filtar:

filtar
irina - 1/3 irine propusnog opsega oktavnog filtra, ili
23% centralne frekvencije
gornja granina frekvencija je 1.26 puta vea od donje.
Tipovi CPB filtara (+)

Tri susedna tercna filtra = jedan oktavni filtar.

Centralna frekvencija oktavnog filtra = centralnoj frekvenciji
sredinje terce.
Standardizovane oktave i terce

Moving acoustics.exe
OKTAVNA ANALIZA
63,125,250,500,1k,2k,4k,8k Hz
Muzika
Kompresor
Vodeni noz
Rezultat oktavne i tercne analize

Oktavni (tercni) spektar.

Rezultat - energetska suma svih komponentu u okviru
oktave (terce).
Serijska analiza, tip 1

Sukcesivno proputanje signala kroz skup filtra razliitih

fiksnih centralnih frekvencija.
Centralne frekvencije su projektovane tako da svi filtri
zajedno pokrivaju ceo frekvencijski.
Signal iz pretvaraa paralelno se dovodi na
ulaz svih filtra
Detektor signala se
sukcesivno povezuje
na izlaze razliitih
filtra uglavnom runim
menjanjem aktivnog
filtra.
Serijska analiza, tip 1 (+)

Rezultat analize - komponenta spektra na odgovarajuoj

centralnoj frekvenciji filtra.
U jednom trenutku samo jedan filtar aktivan - analiza traje
dugo.
Za preciznu analizu neophodno je da
buka odgovara tipu nepromenljive
buke.
Nije mogue sprovesti analizu u
realnom vremenu
Serijska analiza, tip 2

Koristi se jedan filtar ija se centralna frekvencija menja.

Promenom centralne frekvencije prekriva se ceo
frekvencijski opseg.
Rezultat analize je kontinualni spektar.
Analiza traje dugo.
Za preciznu analizu neophodno je da
buka odgovara tipu nepromenljive
buke.
f0
Ne omoguama analizu u realnom

vremenu.
Paralelna analiza

Koristi se grupa filtara razliitih centralnih frekvencija.

Zajedno prekrivaju ceo frekvencijski opseg.
Signal iz pretvaraa istovremeno se proputa kroz sve filtre
Paralelna analiza je veoma brza.
Nije neophodno da signal bude
stacionaran u vremenu.
Rezultat analize je frekvencijski
spektar dobijen analizom istog
segmenta signala na svim centralnim
frekvencijama filtra.
Analiza se vri u realnom vremenu.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Pojasna analiza
Idealni filtar
Realni filtar
CPB filtri
Oktavni filtri
Tercni filtri
Tipovi frekvencijske analize
Detektor signala
Signal na izlazu filtra ili sekcije teinskih krivih je vremenski

promenljiv signal, i kao takav vodi se na ulaz detektora
signala.
Dovodi se do detektora signala - poslednja kariku pre
izlaznog sistema za prikaz rezultata.
Pretvara
Detektor
Filtri
Detektor
Zadatak detektora

Konvertovanje vremenski promenljivog signal u signal ije e

vremenske promene biti sporije i koje se mogu pratiti na
ekranu instrumenta.
Rezultat primene detektora
logaritamska vrednost RMS (oitavanje u decibelima).
RMS signal na izlazu detektora je takoe vremenski

promenljiva veliina.
Efektivna vrednost - RMS

Efektivna vrednost zvunog pritiska je srazmerna

kvadratu zvunog pritiska (energiji zvunog signala).
p rms
1 T 2
=
p (t )dt
0
T
prms efektivna vrednost zvunog pritiska,

p(t) trenutna vrednost zvunog pritiska
T vremenski interval usrednjavanja signala
RMS detektor

1 T 2
p rms =
p (t )dt
U detektoru signala vri se:
0
T
kvadriranje trenutne vrednosti signala - trenutna
snaga signala,
integracija u definisanom vremenu usrednjavanja srednja vrednost,
kvadratni koren srednje vrednosti,
izlazna vrednost se moe konvertovati u dB
vrednost.
Vremenske ponderacione krive

Efektivna vrednost zvunog pritiska je takoe vremenski

promenljiva veliina crvena linija na dijagramu.
Promene su manje.
Brzina promene zavisi od izabrane vremenske ponderacione
(teinske) krive.
Vremenske teinske krive (+)

Teinska kriva odreuje vreme odziva (reakcije) detektora na

signal koji se dovodi na ulaz detektora.
Vreme odziva treba da bude:
dovoljno dugo, kako bi izmerena vrednost bila to
priblinija teorijskoj vrednosti energije signala,
dovoljno kratko, kako bi dobili uvid u vremenske
promene zvunog polja.

Vremenske konstante reakcije

slow karakteristika, t=1s
fast karakteristika, t=125ms
impulse karakteristika, t=35ms

Ako zvuni signal traje dovoljno dugo sve tri krive daju istu
vrednost nakon nekog vremena.
Najbre reaguje detektor sa impulsnom krivom.
Najsporije se prazni sadraj detektora - ne moe
odmah da reaguje na sledei zvuni dogaaj.
Sadraj detektora sa
fast krivom se najbre
prazni - najbolje prati
brze promene pritiska.

Ako zvuni signal traje veoma kratko impulsna kriva daje

najpribliniji opis, odnosno najbolje prati promene zvunog
pritiska.

Merenje slow karakteristikom:

maskira kratkotrajne impulsne pojave u signalu
olakava oitavanje RMS vrednosti,
promene na displeju su sporije i mogu da se prate.
Primenjuje kada su promene nivoa buke brze i vee od 4dB,

to onemoguava praenje i procenu RMS vrednosti.
Nedostatak: ne prati dobro trenutne promene zvunog
pritiska.

Merenje fast karakteristikom:

omoguava praenje relativno brzih promena signala,
oteava praenje promena na displeju instrumenta .

Uglavnom se primenjuje fast karakteristika, ali ako se signal

suvie brzo menja i onemoguava jasno oitavanje i praenje
promena, tada se moe koristiti i slow karakteristika
Kalibracija mernog lanca
Pre svakog merenja neophodno

mikrofona i instrumenta zajedno.
Kalibracijom se:
je
izvriti
kalibraciju
proverava funkcija mernog sistema od mikrofona do

sistema za indikaciju
obezbeuje pouzdanost i preciznost merenja.
IZLAZ
Pretvara
Detektor
Ukupni nivo
Detektor
Frekvencijski
spektar
Filtri
Terenska kalibracija

Za terenska merenja primenjuje se metod kalibracije pomou

kalibrisanih izvora zvuka.
Kalibrisani izvor zvuka na definisanoj frekvenciji generie
zvuno polje definisanog nivoa.
Dva tipa kalibrisanih izvora zvuka:
pistonfon, model 4220 (ili 4228),
kalibrator zvuka, modle 4230.
Pistonfon

Pistonfon proizvodi nivo od 124dB na frekvenciji

od 250Hz, sa tanou od 0.2dB.
Kalibracija je zavisna od primenjene teinske krive.
Ako se pri kalibraciji koristi A-teinska kriva
instrument treba da pokae:
124dB-8.6dB=115.4dB(A)
jer je 8.6dB slabljenje Ateinske krive na 250Hz.
Kalibrator zvuka

Kalibrator zvuka proizvodi nivo od 94dB na

frekvenciji od 1000Hz, sa tanou od 0.25dB,
Kalibracija je nezavisna od primenjene teinske
krive.
Postupak kalibracije

Mikrofon se smeta u otvor na kalibratoru.

Kalibrator se ukljuuje.
Podeava se oitavanje na indikatoru instrumenta u skladu
sa:
nivoom i frekvencijom kalibracionog
signala
primenjenom teinskom krivom.
Kalibracija se sprovodi pre i posle izvrenih

merenja nivoa buke.

1.
2.
3.
4.
5.
Efektivna vrednost ' RMS

Detektor signala
Vremenske teinske krive
Fast-Slow
Kalibracija mernog lanca
Osnovni principi ocene buke

Primenom svih raspoloivih mera za redukciju nivoa buke

(izolacija, apsoprcija, ...), u odreenoj prostoriji se nivo buke
moe svesti ispod praga ujnosti.
Iz ekonomskih razloga, a i zbog injenice da u prostoriji
samo prisustvo ljudi stvara odreenu buku, u praksi se
uglavnom nivo buke svodi na prihvatljive nivoe buke za
odreene ljudske aktivnosti.
Prihvatljivi nivo buke je u sutini subjektivna kategorija.
Postoje vie pokuaja da se pojam prihvatljivog nivoa buke
objektivizira definisanjem kriterijuma koji bi omoguavali
objektivnu ocenu buke i njenih efekata na osnovu objektivnih
merila.
Osnovni principi ocene buke (+)

U cilju odreivanja prihvatljivih nivoa buke definiu se

kriterijumi za ocenu buke poreenjem sa dozvoljenim
vrednostima nivoa buke u zavisnosti od namene prostorija (ili
otvorenog prostora) i vrste aktivnsoti koja se u njima odvija.
Kriterijumi za ocenu nivoa buke mogu definisati dozvoljene
nivoe buke u obliku:
frekvencijskog
spektra buke,
buke
obino po oktavama, i
ukupnog nivoa buke,
obino u dB(A)
se kriterujumi za ocenu buke na

osnovu frekvencijskog spektra.
Frekvencijski spektar buke,

obino dat po oktavama,
uporeuje se sa normativnim
krivama buke (N-krive) koje
definiu dozvljene nivoe
buke.
Nivo buke ni u jednoj
oktavi ne sme da pree
nivo definisan normativnom krivom.
L[dB]
Obzirom da nivo smetnji buke zavisi od spektralnog sadraja

(oveku vie smetaju visoke od niskih frekvencija), definiu
130
120
N-120
110
N-110
100
N-100
90
N-90
80
N-80
70
N-70
60
N-60
50
N-50
40
N-40
30
N-30
20
10
N-20
N-10
N-0
-10
63
125
250
500
1000
2000
4000
8000
f [Hz]

L[dB]
Stalno opadajui tok krivih

ukazuje na injenicu da vie
frekvencije imaju tetnije dejtvo
na oveka, pa su i dozvoljene
vrednosti manje.
130
120
N-120
110
N-110
100
N-100
90
N-90
80
N-80
70
Krive se mogu shvatiti i kao

krive
jednako
podnoljivih
nivoa buke.
N-70
60
N-60
50
N-50
40
N-40
30
N-30
20
Oznaka krive odgovara dozvoljenoj vrednosti na 1000Hz.
10
N-20
N-10
N-0
-10
63
125
250
500
1000
2000
4000
8000
f [Hz]
Na frekvencijama razliitim od 1000Hz mogu se odrediti

dozvoljene vrednosti nivoa buke na osnovu oznake
normativne krive (N) i frekvencijski zavisnih koeficijenata
datih u tabeli.
L( f ) = a( f ) + b( f ) N
f [Hz]
63
125
250
500
1000
2000
4000
8000
[dB]
35.5
22.0
12.0
4.8
-3.5
-6.1
-8.0
b [dB]
0.790
0.870
0.930
0.974
1.000
1.015
1.025
1.030

Ako se ne raspolae spektrom buke, ve ukupnim nivoom buke,

za dozvoljeni nivo se uzima nivo koji je za 5dB vei od nominalne
vrednosti krive. Vai i obrnuto:
Nominalna vrednost normativne krive je za 5dB manja od
dozvoljenog A-ukupnog nivoa buke.
Ako je dozvoljeni ukupni nivo buke 60dB(A), za ocenu spektralnog
sadraja buke treba uzeti normativnu krivu N-55.
Dozvoljeni ukupni nivo buke je za 5dB vei od nominalne
vrednosti normativne N-krive.
Dozvoljeni nivo buke za itaonice (N-40) ima vrednost 45dB(A).

1. Ocena buke - prihvatljivi nivoi buke

2. N-krive
Indikatori buke - RS
ISO 1999:1990 Determination of occupational

exposure and estimation of noiseinduced
hearing impairment
ISO
9612:1997
Guidelines
for
the
measurement and assessment of exposure to
noise in a working environment
nivo izloenosti buci normalizovan na osmoasovno radno vreme
LEX ,8h = LAeq,Te
Te
+ 10 log
T0
LAeq,Te - ekvivalentni nivo buke za Te

Te efektivno trajanje izloenosti buci
T0 referentno trajanje radnog dana (=8h)
Indikatori buke - RS (+)
Proseni nivo izloenosti buci u toku nedelje ukoliko je izloenost buci

radnim danima razliita
L EX ,8h
1
= 10 log
5
10
0.1( LEX , 8 h ) i
i =1
(LEX,8h)i nivo izloenosti buci za i-ti dan
Merodavni nivo buke (Rating level)
Lr = LEX ,8h + KT + K I
KT Korekcija za tonalni karakter buke

KI Korekcija za impulsni karakter buke
ISO 1999 i ISO 9612 ne definiu vrednost korekcija ve se upuuje na

ISO 1996 i nacionalne propise
Indikatori buke RS (+)
PRAVILNIK
O MERAMA I NORMATIVIMA ZATITE NA RADU OD BUKE U RADNIM
PROSTORIJAMA
("Sl. list SFRJ", br. 21/92)
svakodnevna izloenosti buci
LEP, d = LAeq,Te + 10 log
Te
T0
LAeq,Te - ekvivalentni nivo buke za Te

Te efektivno trajanje izloenosti buci
T0 referentno trajanje radnog dana (=8h)
Proseni nedeljna vrednost izloensoti buci u toku nedelje ukoliko je

izloenost buci radnim danima razliita
LEP, n
1
= 10 log
5
10
0.1( LEP ,d ) i
i =1
(LEP,d)i nivo izloenosti buci za i-ti dan
Merodavni nivo buke
Lm = LEX ,8h + KT + K I
KT Korekcija za tonalni karakter buke

KI Korekcija za impulsni karakter buke

Ocena tonalnog karaktera buke
KT
Na osnovu tercnog frekvencijskog spektra ocenjuje se

tonalni karakter buke i dodaje korekcija izmerenom
nivou buke ako je buke tonalna.
KT = + 5dB(A)
Tonalna buka
Lp
5dB

Ocena impulsnog karaktera buke
KI
Ako su rezultati merenja dobijeni primenom

impulsnog meraa nivoa zvuka ne treba ih
korigovati.
Ako su rezultati merenja dobijeni primenom
preciznog meraa nivoa zvuka sa fast odzivom
treba ih korigovati
p [Pa]
KI = 5dB(A)
t [ms]

1.
2.
3.
ISO indikatori buke

Indikatori buke - pravilnik
Korekcije
Dozvoljene vrednosti - RS
Direktiva 2003/10/EC
Izloenost radnika riziku od dejstva buke
6 febrauar 2003.
Tip vrednosti
LEX,8h
ppeak
Lpeak
Limit value
87 dB(A)
200Pa
140dB(C)
Upper action value
85 dB(A)
140Pa
137dB(C)
Lower action value
80dB(A)
112Pa
135dB(C)
Granina vrednost Limit value; kojoj radnik sme biti izloen

uz primenu linih zatitinih sredstava. Ako je buka iznad
granine vrednosti poslodavac mora preduzeti dodatne mere
da se nivo buke smanji.
Dozvoljene vrednosti - RS (+)

Direktiva Evropskog parlamenta i vlade 2003/10/EC

Tip vrednosti
LEX,8h
ppeak
Lpeak
Limit value
87 dB(A)
200Pa
140dB(C)
Upper action value
85 dB(A)
140Pa
137dB(C)
Lower action value
80dB(A)
112Pa
135dB(C)
Gornja akciona vrednost vrednost buke kada je radnik

obavezan da koristi lina zatitna sredstva.
Donja akciona vrednost vrednost buke kada je
poslodavac obavezan da radniku stavi na raspolaganje
lina zatitna sredstva.

PRAVILNIK
O MERAMA I NORMATIVIMA ZATITE NA RADU OD BUKE U RADNIM
PROSTORIJAMA
("Sl. list SFRJ", br. 21/92)
za neometanje raznih vrsta delatnosti

za neometanje neposrednog sporazumevanja govorom
za neometanje posrednog sporazumevanja sredstvima komunikacije
za neometanje primanje zvunih signala nivo mora biti za 10dBA nii
od nivoa zvunog signala
za zatitu sluha od teenja 85dBA ili ako se vri oktavna analiza N80
za doputeno vreme izlaganja buci

Dopu
Doputeni nivoi buke s obzirom na vrstu delatnosti
R.br.
Doputeni nivo buke na

radnom mestu u dB(A)
VRSTA DELATNOSTI
1.
Fiziki rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem i zapaanjem okoline sluhom.
85
85
80
2.
Fiziki rad usmeren na tanost i koncentraciju;

povremeno praenje i kontrola okoline sluhom;
upravljanje transportnim sredstvima.
80
75
70
3.
Rad koji se obavlja pod estim govornim komandama i akustikim signalima.

Rad koji zahteva stalno praenje okoline sluhom.
Rad preteno mentalnog karaktera, ali rutinski.
75
70
60
4.
Rad preteno mentalnog karaktera koji zahteva koncentraciju, ali rutinski.
70
65
55
5.
Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koja obavlja preteno fiziki rad.
Rad koji zahteva koncentraciju ili neposredno komuniciranje govorom i telefonom.
60
50
6.
Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koja obavlja preteno mentalni rad.
Rad koji zahteva koncentraciju, neposredno komuniciranje govorom i telefonom.
Rad iskljuivo vezan za razgovore preko komunikacionih sredstava (telefona i sl.).
55
45
7.
Mentalni rad koji zahteva veliku koncentraciju, iskljuivo iz okoline, preciznu

psihomotoriku ili komuniciranje sa grupom ljudi.
40
8.
Mentalni rad, kao izrada koncepcija, rad vezan za veliku odgovornost, komuniciranje
radi dogovora sa grupom ljudi.
35

Izvori buke:
a - buka koju pravi orue za rad ili ureaj kojim radnik radi
ili ga opsluuje
b - buka koju pravi orue za rad ili ureaj kojim radnik ne
radi ili ga ne opsluuje
c - buka koju stvaraju neproizvodni izvori (ureaji za
ventilaciju ili klimatizaciju, susedna organizacija, ulini
saobraaj i sl.)

Doputeni nivoi buke s obzirom na mogunost sporazumevanja

govorom
dB (A)
Udaljenost u metrima
Normalan govor
Glasan govor
45
14
50
55
2.2
4.5
60
1.3
2.5
65
0.7
1.4
70
0.4
0.8
75
0.22
0.45
80
0.13
0.25
85
0.07
0.14
90
0.08

Doputeni nivoi buke s obzirom na mogunost posrednog

sporazumevanja sredstvima komunikacije
Kriterijum u dB (A)
Mogunost sporazumevanja
telefonom i dr.
55
zadovoljavajua
65
malo oteana
70
teka
iznad 75
nezadovoljavajua
Doputeni nivoi buke s obzirom na trajanje buke

Dnevno izlaganje u
asovima
Nivo buke u dB (A)
85
87
90
92
95
1 1/2
97
100
1/2
105
1/4
110
1/8
115
td =
8
Lm - Ldoz
2 5

Doputeni nivoi impulsne ili udarne buke
Dnevno buke u dBA
Dozvoljeni broj impulsa ili udara

u toku dana
140
100
130
1000
Ocena buke - RS (+)

tetno delovanje buke ocenjuje se na

osnovu punog radnog vremena i u
skladu sa normativima doputenih
nivoa buke.
tetnost delovanja buke ocenjuje se
uporeivanjem doputenog nivoa buke
na odreenom radnom mestu ili u
odreenoj
radnoj
prostoriji
sa
merodavnim nivoom buke izraenim u
dB(A).
Ocena buke - RS (+)

Na radnom mestu koje je izloeno kombinovanom uticaju

vie tetnih delovanja buke,
buke doputeni nivo buke se
odreuje posebno za svako nepovoljno delovanje buke
koje se javlja na takvom radnom mestu.
Za doputeni nivo buke na takvom radnom mestu uzima
se nivo buke s najniom doputenom vrednou.
Ocena buke - RS (+)

Na radnom mestu na kome se merenjem i ocenjivanjem

utvrdi da buka prelazi doputeni nivo, potrebno je uraditi
oktavnu analizu buke.
buke
Za ocenjivanje tetnosti delovanja buke na osnovu
oktavne analize koriste se vrednosti odgovarajue N-krive
prema vrsti delatnosti na datom radnom mestu.
Vrednost N-krive koju treba koristiti mora da bude manja
za 5 od doputenog nivoa buke na datom radnom mestu.
Ocena buke - RS (+)

Ako je nivo buke vei od 85dB(A)

poslodavac je u obavezi da radniku
stavi na raspolaganju lina zatitna
sredstva - AKCIONA VREDNOST.
VREDNOST
Ako je nivo buke vei od 90dB(A) radnik
je obavezan da koristi lina zatitna
sredstva - GRANINA VREDNOST.
VREDNOST

1.
2.
3.
4.
Dozvoljene vrednosti - direktiva

Dozvoljene vrednosti - pravilnik
Dozvoljena vrednost - oteenje sluha
Akciona i granina vrednost buke
Indikatori buke - S

END
Direktiva 2002/49/EC
Ocena i menadment bukom u ivotnoj sredini
25 jun 2002.
Environmental Noise Directive

Kljuni elementi:
Odreivanje izloenosti buci kroz mapiranje buke
Izrada akcionih planova
Dostupnost informacija o buci u ivotnoj sredini
Indikatori buke - S (+)
INDIKATORI ZA MAPIRANJE BUKE

EVROPSKA UNIJA
Lden
Dva osnovna indikatora: Lden i Lnight

Dva dopunska indikatora: Lday i Levenig
1
0.1Lday
0.1( Levening + 5 )
0.1( Lnight +10 )
= 10 log (12 10
+ 4 10
+ 8 10
)
24
Lday [dB(A)] ekvivalentni nivo buke u dnevnom periodu (07:00-19:00)

korigovan za tonalni i impulsni karakter buke
Levening [dB(A)] ekvivalentni nivo buke u veerenjem periodu (19:00-23:00)

Lnight [dB(A)] ekvivalentni nivo buke u nonom periodu (23:00-07:00)

Korekcija za period odmora +5dB a za veernji period +10dB.

+10dB
Kao referentni vremenski intervali (periodi) u kojima se vri

ocenjivanje buke uglavnom se koriste dnevni i noni period,
period a
neke zemlje uvode i trei - period odmora u cilju efikasnije
zatite populacije u ovom periodu.
Korekcija za odreene
periode dana se uvodi
da bi se populacija
zatitila
za
vreme
odmora i spavanja.
Srbija

ISO 1996-1:2003, ISO 1996-2:2007

Description, measurement and assesment of
environmental noise
SRPS U.J6.205:1992 Merenje buke u ivotnoj
sredini
INDIKATORI ZA OCENU STANJA BUKE
Merodavni nivo buke je mera izloenosti buci korigovana za
faktore koji su opte poznati kao faktori koji pojaavaju
negativne efekte buke.
Koristi se za uporeivanje izmerenih vrednosti sa graninim
dozvoljenim vrednostima buke i definie se kao:
Lr = LAeq + K I + K T + K t
korekcija za trajanje buke
korekcija za tonalni karakter buke (3-6dB)
korekcija za impulsni karakter buke (+5dB)
izmereni A-ekvivalentni nivo buke
merodavni nivo buke
t
K t = 10 log
T
t trajanje ocenjivane buke

T referentni vremenski interval
(16h za dnevni period, 8h za noni period)
SRPS U.J6.090

Ocena tonalnog karaktera buke
KT
Kada se tonska komponenta jasno uje i njeno postojanje se

moe dokazati tercnom analizom, tj. kada nivo jedne terce
nadvisuje susedne za 5dB ili vie U BILO KOM
FREKVENCIJSKOM OPSEGU,
OPSEGU dodatak za istaknuti ton je 6dB.
Kada se istaknuti ton uje ali
gornji kriterijum za tercu nije
ispunjen, dodatak za istaknuti
ton je 3dB.
Tonalna buka
Lp
5dB
ISO 1996-1_2007

Ocena tonalnog karaktera buke - priblian metod
U opsegu od 25 do 125 Hz buka je tonalna kada nivo jedne terce

nadvisuje susedne za 15dB.
U opsegu od 160 do 400 Hz buka je tonalna kada nivo jedne

terce nadvisuje susedne za 8dB.
U opsegu od 500 do 10 kHz buka je tonalna kada nivo jedne

terce nadvisuje susedne za 5dB.
Tonalna buka
Lp
5dB
Dozvoljene vrednost - S
Kao opte priznate vrednosti za ocenu ukupnog nivoa buke

koriste se dozvoljene vrednosti:
Tip vrednosti
Dnevni period
Noni period
Black spots
65 dB(A)
55 dB(A)
Gray area
55 dB(A)
45 dB(A)
Dozvoljene vrednosti - S (+)

U mnogim zemljama se definiu dozvoljene vrednosti za

svaku grupu izvora i zonu odreene namene. U Srbiji se
koriste opte vrednosti dozvoljenih nivoa buke za sve tipove
izvora buke u ivotnoj sredini. efinisane za otvoreni prostor i
boravine prostorije zasebno.
Definiu se posebne dozvoljene vrednosti za otvoreni prostor
i boravine prostorije.

SRPS U.J6.205:2007 / otvoreni prostor

Zona
NAMENA PROSTORA
Najvii dozvoljeni nivo

spoljne buke LAeq [dB(A)]
Dan
No
1.
Podruja za odmor i rekreaciju, bolnike zone i

oporavilita, kulturno-istorijski lokaliteti, veliki parkovi
50
40
2.
Turistika podruja, mala i seoska naselja,

kampovi i kolske zone
50
45
3.
isto stambena podruja
55
45
4.
Poslovno-stambena podruja,
trgovako-stambena podruja i deja igralita
60
50
5.
Gradski centar, zanatska, trgovaka,

administrativno-upravna zona sa stanovima,
zone du autoputeva, magistralnih i gradskih
saobraajnica
65
55
6.
Industrijska, skladina i servisna podruja i

transportni terminali bez stambenih zgrada
Na granici ove zone buka ne

sme prelaziti dozvoljene nivoe
u zoni sa kojom se granii

Pravilnik o dozvoljenim nivoima buke u ivotnoj sredini - zatvoreni prostor

R.b.
1.
SREDINA U KOJOJ OVEK BORAVI
Dan
No
a) iz izvora buke u zgradi
35
30
b) iz izvora buke izvan zgrade
40
35
a) bolesnike sobe
35
30
b) ordinacije
40
40
c) operacioni blok bez medicinskih ureaja i opreme
35
35
U STAMBENOJ ZGRADI (BORAVINE PROSTORIJE) PRI ZATVORENIM PROZORIMA
2.
U JAVNIM I DRUGIM OBJEKTIMA PRI ZATVORENIM PROZORIMA
2.1
Bolnice, klinike, domovi zdravlja i sl., i u njima:
2.2
Dozvoljeni nivo buke

[dB(A)]
Prostorije u objektima za odmor dece i uenika i spavae sobe domova za boravak starih lica i penzionera:
35
30
40
35
2.3
Prostorije za vaspitno-obrazovni rad (uionice, sluaonice, kabineti i sl.),

bioskopske dvorane i itaonice u bibliotekama
40
40
2.4
Pozorine i koncertne dvorane
30
30
2.5
Hotelske sobe
35
30
40
35

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Indikatori za mapiranje buke

Indikatori za ocenu buke
Korekcija za tonalnu buku
Black spots vrednosti
Dozvoljene vrednosti - otvoreni prostor
Dozvoljene vrednosti - boravine prostorije

05 - Merenje I Ocena Buke PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

05 - Merenje I Ocena Buke PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Merenje i ocena buke

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Buku kao fenomen karakteriu:

Karakteristike buke (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Od karakteristika buke zavisi izbor:

Merenje i ocena buke

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Tip buke odreuje:

Merenje i ocena buke

Tipovi buke (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prema vremenskom toku,

Vremenski tok buke

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Nepromenljiva (ujednaena) buka - buka sa malim

LAS max - LAS min 5dB(A)

Za odreivanje nivoa buke dovoljno je merenje A-nivoa buke

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Vremenski tok buke (+)

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Kontinualno promenljiva buka - buka sa veim

LAS max - LAS min > 5dB(A)

Za odreivanje nivoa buke potrebno je merenje

Merenje i ocena buke

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Vremenski tok buke (+)

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Isprekidana buka buka izvora koji radi u ciklusima, gde nivo

Za odreivanje nivoa buke potrebno je merenje SEL-a za

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Vremenski tok buke (+)

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Impulsna buka - buka kod koje se pojavljuje jedan ili vie

Vremenski tok buke (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Izolovani impulsi buke buka iji se nivo jedanput ili vie

Merenje i ocena buke

Vremenski tok buke (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Kvazi-impulsna buka Niz impulsa buke sline amplitude

Merenje i ocena buke

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Frekvencijski spektar buke

Prof. dr Dragan Cvetkovi

irokopojasna buka - buka sa priblino ravnomernom

Za odreivanje nivoa buke dovoljno je izvriti frekvencijsku

Merenje i ocena buke

Frekvencijski spektar buke (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Uskopojasna buka - buka ija je zvuna energija sadrana

Za odreivanje nivoa buke potrebno je izvriti frekvencijsku

Frekvencijski spektar buke (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Diskretan ton - Peridina promena zvunog pritiska koja

ista sinusna promena

Merenje i ocena buke

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Frekvencijski spektar buke (+)

Prof. dr Dragan Cvetkovi

buka koja sadri vei deo zvune energije