UNIVERZITET U NOVOM SAD

TEHNIKI FAKULTET ,,MIHAJLO PUPIN,,

ZRENJANIN

Seminarski rad
Predmet: Upravljanje vrstim otpadom
Tema : Mehaniko-bioloki tretman otpada

Profesor:

Studenti:
Bane Kler IZ 12/13
Nikola Vukoje IZ 26/13
Zrenjanin, 2016

Sadraj

1.Uvod................................................................................
......................3
2.Dva osnovna
principa............................................................................4
3.Kljuni koraci u
MBO.............................................................................6
4.Kompostiranje i
fragmentacija..............................................................7
4.1
Kompostiranje.....................................................................
....7
4.2
Fragmentacija.....................................................................
.....8
5.Maine u
MBO....................................................................................
...9
5.1
Terminator...........................................................................
....9
5.2 Dobo i zvezdasta
sita............................................................10
5.3 Topturn i
tunnel.....................................................................11
5.4
Multistar..............................................................................
..11
5.5
Ballistor...............................................................................
...12
2

5.6
Rasor...................................................................................
...12
5.7 Opta ema jednog MBO
postrojenja,...................................13
6.Ciljevi mehaniko-bioloke obrade
otpada.........................................14
7.Prednosti i
rasprostranjenost..............................................................1
6
7.1
Prednosti.............................................................................
..16
7.2 Rasprostranjenost u
Evropi...................................................16
8.Zakljuak.........................................................................
....................18
9.Literatura.........................................................................
....................19

1.Uvod
Mehaniko-bioloka obrada otpada ili skraeno MBO je proces obrade
komunalnog otpada koji odreene frakcije komunalnog otpada odvaja
mehanikim putem, dok druge obrauje biolokim procesima, tako da
3

smanjuje frakciju koja je ostala, stabilizira je i priprema za mogue

dalje upotrebe.
Drugim reima, to je skup procesa koji za cilj imaju obradu komunalnog
otpada pre njegovog konanog odlaganja. Takoe, pokuava se smanjiti
uticaj na okolinu to je vie mogue. Izdvajaju se one frakcije koje je
mogue opet iskoristiti uz pomo ovih procesa koje cemo pomenuti.

Slika 1.1

2.Dva osnovna principa

Dva osnovna principa mehaniko-bioloke obrade otpada svode se na
mehaniki deo (mehaniku obradu, uglavnom je to separacija) i na
bioloku obradu. Na sledeim slikama procesi su predstavljeni slikovito:
4

Slika 2.1

Objanjenje:
Komunalni otpad koji dospeva u proces predstavlja 100% tretirajue
mase. Nakon obrade vidimo razliitu rasporeenost tih procenata kako
na gubitke, tako i na razne produkte. Naime, vidimo da ak 40%
predstavlja gorivo iz otpada dato u Mj/kg. 4%+1%
jestu metali
odnosno nemetali. Dok ostalih 55% ide na bioloku obradu (20%
gubitak, a 35% materijal za odlaganje).

Slika 2.2
Objanjenje:
Ukoliko je re o biolokoj obradi, koliina ulaznog materijala isto je
100%. Od toga 30% odlazi na gubitke pri procesu koji su najee
voda, a 70% ide na mehaniku obradu (koja je objanjena na
prethodnoj slici.

3.Kljuni koraci u MBO

Usitnjavanje rederom
smanjuje ulazni materijal na eljenu veliinu komadia.
Klasiranje prosejavanjem
razdvaja velike od malih komadia i priprema materijal za dalje
korake.
Stabilizacija
razlae ili isuuje organske sastojke.
Reciklaa
kultivie korisne materijale iz otpada i tedi prirodne sirovine.
Goriva proizvedena iz otpada
Goriva proizvedena iz otpada omoguavaju da se iskoristi
energija iz reciklabilnog materijala.
Dodatna obrada
poboljava kvalitet izlaza MBT.

4.Kompostiranje i fragmentacija
Kompostiranje i fermentacija spadaju pod mehaniko-bioloki tretman
otpada.
4.1 Kompostiranje je prirodan proces razgradnje biomase. Priroda
sama reciklira svoj otpad u procesu kruenja energije i mase na Zemlji.
Procesom kompostiranja nastaje jako vredan kompost (humus) ali i
CO2 kao posledica metabolizma razgraivaa koji vre kompostiranje.
Vie od treine ukupnog otpada koji nastaje u domainstvima je
biootpad, te je logino da se on nekako iskoristi. Njegovim izdvajanjem
tj. kompostiranjem,
smanjujemo koliinu otpada na deponijama
najmanje za treinu, kao i ostali reciklabilni otpad uvamo od netretiranja i neugodnih mirisa koji bi mogli nastati meanjem. Takoer
kompostiranjem uvamo atmosferu od staklenikih plinova, jer se na
deponijima biootpad anaerobno razgrauje, tj. bez prisustva kiseonika
to uz neugodan miris predstavlja i zapaljivi plin metan koji je 26 puta
jai stakleniki plin od CO2.
Kompost slui kao sredstvo za rast, ili kao porozni, apsorpcioni
materijal, koji zadrava vlagu i rastvorne minerale, pruajui zatitu
nutrijentima neophodnim za napredovanje veine biljaka.
Zbog zabrinutosti za sve veu povrinu koju zauzimaju deponije,
interesovanje za recikliranje, u smislu kompostiranja, je poelo da raste
i postalo iroko prihvaen proces prevoenja nerazgradivog otpada
biolokog porekla, u stabilne, sanitarne produkte korisne u hortikulturi.

Slika4.1.1:Kompostiranje pre I posle

Slika 4.1.2: Bala
kompostiranog materijala

4.2 Fermentacija je proces razgradnje biolokog otpada koji se u

kanti za bioloki otpad pokree dodavanjem sredstva za posipanje. U
tom se procesu otpad razgrauje bez neprijatnog mirisa, zadravaju se
svi vitamini, minerali i rude, a efektivni mikroorganizmi u sredstvu za
posipanje prerauju sve tetne stvari poput pesticida i ostalih otrova
na elemente koji ne tete zdravlju.

5.Maine u MBO
5.1 Terminator
To je vrst pred-reder.
Njegov zadatak ogleda se u predusitnjavanju rederom koje dovodi
ulazni materijal do konstantne veliine komadia i spreava
predugake komade koji kasnije mogu da prouzrokuju probleme.
Otpornost na primese je veoma vana prilikom predusitnjavanja
rederom.
Terminator, sa svojom specijalnom geometrijom zuba i inovativnom
montaom alata, savreno zadovoljava ove zahteve. etiri razliite
izvedbe alata i podeavanje prostora za rezanje bez koraka omoguava
odreivanje veliine izlaza za njegovu namenjenu svrhu.
Pogon moe da bude hidraulini ili mehaniki. Hidraulina verzija ima
kontrolu konstantne snage i podeavanje kontinualne brzine osovine,
dok mehanika verzija koristi 2-brzinski dvosmerni reduktor.

10

Slika 5.1

5.2 Dobo i zvezdasta sita

Ove maine predstavljaju pravo klasiranje prosejavanjem.
Klasiranje prosejavanjem razdvaja drobljeni ulazni materijal po veliini,
da bi ga pripremio za dalje procese u cilju izdvajanja reciklabilnog
otpada i energije iz otpada. Pouzdano funkcionisanje i visoka preciznost
razdvajanja su glavni zahtevi koje tehnologija klasiranja prosejavanjem
mora da zadovolji.
Dobo i zvezdasta sita sa podesivom veliinom otvora sita
zadovoljavaju ove zahteve. Kombinacija viestrukih sita moe da
postigne nekoliko koraka klasiranja prosejavanjem na veoma malom
prostoru. To je velika prednost za dalje izdvajanje reciklabilnog otpada.
Na zvezdastim sitima, veliina komadia moe da se podesi pritiskom
na dugme. Na dobo sitima, poznatim i kao "tromeli", trake za ienje
prljavtine i puni transporteri za snabdevanje su konfigurisani za
materijal i propusnost obezbeujui rad bez blokiranja.

11

Slika 5.2

5.3 Topturn i tunnel Maine za brzu stabilizaciju

Kompostiranje pomae kod brzog stabilizovanja materijala sa niskim
emisijama. Finalni proizvod moe da bude vlaan za odlaganje na
deponije, ili suv za spaljivanje.
Prvi korak je esto zatvoreno kompostiranje u tunelima ili zatvorenim
gomilama. Nakon to se slegne emisija iz brzo raspadajuih supstanci,
sledi finalno kompostiranje uz pomo okretaa. Redovno okretanje
omoguava ravnomerno i efikasno kompostiranje ili suenje. Topturn je
idealan za ovaj posao, poto njegova funkcionalnost omoguava da
izae na kraj sa najzahtevnijim situacijama.
Opcije kao to su kvaenje i bono
omoguavaju fino podeavanje procesa.

12

premetanje

komposta

Slika 5.3
5.4Multistar
Predstavlja dodatnu obradu za vei kvalitet.
Neki proizvodi sistema MBT zahtevaju dodatnu obradu da bi osigurali
da su svi materiali ispod odreene veliine komadia. Pored toga,
dodatna obrada tedi trokove energije za fino drobljenje pri
proizvodnji RDF-a.
Zahvaljujui svojim malim potrebama za prostorom, Multistar
zvezdasta sita su popularna za dodatnu obradu. Oni pouzdano
prosejavaju izlaz MBT nalik kompostu i gorivo proizvedeno iz otpada,
bez korienja velikih koliina energije.
Efikasan, patentiran sistem odrava efikasan rad i smanjuje potrebe za
odravanjem ovih zvezdastih sita. Pri svakom okretu, vrlo dugaak prst
na svakoj zvezdi isti njegov dodeljeni razmak.

5.5
Ballistor
selektivnou.

Izdvajanje

Slika 5.4
reciklabilnog

otpada

sa

visokom

Otpadni materijali za reciklau prvo moraju da se odvoje od toka

otpada, a zatim oiste.
Tehnologija klasiranja prosejavanjem razdvaja otpad na viestruke
frakcije. Bez toga, nije mogue razdvojiti reciklabilni otpad od primesa
13

u daljim koracima sortiranja. Na primer, PET ambalaa moe lako da se

povue sa izlaza kotrljajue frakcije pomou Ballistor-a, dok aluminijum
moe da se lako izvue sa frakcije sita 50-100 mm.
Njihov podesivi kriterijum separacije koji je otporan na primese ini
Ballistor korisnim za irok opseg primena. S obzirom da pravi malo
pomeranje vazduha, proizvodi se malo praine.

Slika 5.5
5.6 Rasor Energetski efikasna proizvodnja RDF (to su goriva dobijena
iz otpada)
Energetski efikasna proizvodnja RDF zahteva ne samo efikasno
uklanjanje primesa, ve i fino usitnjavanje rederom sa ravnomernim
korienjem snage.
Tri puna transportera u Rasor-u ravnomerno povlae materijale
osloboene primesa u rotor. Na 150 m/min, povlaenjem se
beskonano ree drobljeni materijal sa visokom stopom propusnosti.
Noevi mogu da se neprestano okreu. Korpa sita koja okruuje rotor
omoguava rukovaocima da proizvedu zrnasti RDF od 60 mm za
sagorevanje sa fl uidizovanim slojem ili zrna od 30 mm za cementne
pei.

14

Slika 5.6
5.7 Opta EMA jednog MBO postrojenja

Slika 5.7.1

15

6.Ciljevi mehaniko-bioloke obrade

otpada
1.
2.
3.
4.

Smanjenje zapremine koja bi bila deponovana

Smanjenje mikrobioloke aktivnosti
Smanjenje mase opasnih materija
Iskorienje materijala i energije (RDF-biogaskompost)

16

Slika 6.1: Na slici su prikazani tokovi uz poveane koliine otpada na

ulazu

17

Slika 6.2: Na slici je uticaj sakupljanja

I reciklae na toplotnu moc

7.Prednosti i rasprostranjenost
18

7.1 Prednosti:
Proverena tehnologija s velikim brojem aplikacija irom Evrope
Smanjuje koliinu otpada za odlaganje, a samim tim i trokove
odlaganja
Smanjuje biorazgradivost otpada za odlaganje, a time i emisije
bioplina, koliine procednih voda, smrad i ostale negativne
deponijske efekte
Smanjuje trokove rada i odravanja deponije
Smanjuje proizvodnju metana
Proizvedeni GIO se koristi za proizvodnju energije
Metali se koriste pri reciklai
7.2 Rasprostranjenost u Evropi:

Slika 7.2.1
19

Kada govorimo o rasprostranjenosti u Srbiji, poznato je da na primer na

podruju Beograda deluje Centar za upravljanje otpadom u Vini.
Meani otpad transportuje se u postrojenje za mehaniko-bioloki
tretman.
Predvieno tehniko reenje predstavlja bioloku stabilizaciju/suenje i
provetravanje otpada, a zatim izdvajanje reciklabilnih komponenti
(metala, stakla, baterija, keramike i dr.) i proizvodnju goriva iz otpada
(RDF refuse derived fuel). Oekivani kapacitet postrojenja iznosi vie
od 150.000 t/godinje goriva iz otpada.
Dobijeno gorivo je proizvod sastava propisanog tehnikim standardima,
koji osim kvaliteta, propisuju naine ispitivanja i kontrole. Dobijeno
gorivo je toplotne moi 12.000 16.000 kJ/kg, to je znatno vea
vrednost u odnosu na domai lignit, ija je toplotna mo oko 7.000
kJ/kg).
Manje od jedne treina otpada se odlae na deponiju.
Potrebno je 4-6 godina do putanja u rad MBT.

20

8. Zakljuak

Iz sprovedenog istraivanja povodom izrade ovog seminarskog rada,

zakljuili smo da je Srbija na dobrom putu da sprovede kvalitetno
upravljanje otpadom, alli joj za to fali sredstava.
Ako uklonimo tu injenicu, za sada ona poseduje nekoliko centara za
MBO mehaniko bioloko upravljanje otpadom, no to nije dovoljno da
pokrije ni treinu proizvedenog otpada godinje.
Za sada se ini da se jedini problem ogleda u mentalno svesnom i
finansijskom delu, s' obzirom da drava ima ureen sistem u pisanoj
formi, ali ne i u praksi.

21

9.Literatura
http://www.kastijun.hr/index.php?
option=com_content&view=article&id=123&Itemid=18&lang=hr
STUDIJA O UTJECAJU NA OKOLI rekonstrukcija (poveanja kapaciteta)
postrojenja za mehaniko-bioloku obradu otpada Varadin

http://www.iswa.org/uploads/tx_iswaknowledgebase/s103.pdf
MEHANIKO-BIOLOKA OBRADA OTPADA KAO MOGUE RJEENJE
ZBRINJAVANJA KOMUNALNOG OTPADA REPUBLIKE SRBIJE (prezentacija)

http://hr.wikipedia.org/wiki/Gospodarenje_otpadom
KONFERENCIJA O BIOMASI - Privredna komora Srbije, Beograd,
3/12/2013. godine (prezentacija)
http://www.teknoxgroup.com/rs/proizvodi/tretman-otpada/mehanickobioloski-tretman/

22