graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

12.2 / 2009

GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEM ZA ODRIVI RAZVOJ

VODOPRIVREDE PREMA OKVIRNOJ DIREKTIVI EVROPSKE UNIJE O
VODAMA
Milica Markovi

Rezime, Pratei Okvirrnu direktivu Evropske Unije o vodama (Slubeni glasnik EU, 2000) date su mogunosti budueg
vodoprivrednog planiranja u naoj zemlji. Na osnovu relevantnih podataka o kvalitetu i kvantitetu podzemnih voda i korienju
voda, izvrena je procena rizika i definisane su hidrogeoloke jedinice sa potrebnim kvalitetom i kvantitetom vode. Ove
jedinice su pogodne za lociranje i izgradnju bunara za budue snabdevanje podzemnom vodom.

Kljune rei, Vodoprivreda, Okvirna direktiva Evropske Unije o vodama, GIS

Abstract, For a river basins in Serbia recommendations are given for sustainable water management following the EU water
framework directive.On the basis of relevant data on groundwater quantity and quality, and water use, risk analyis is done and
hydrogeologic units with both good groundwater quality and quantity were identified. These units are favourable for
positioning and building wells for future groundwater supplying in the region.

Key words, Water management, EU water framework directive, GIS

1.

UVOD

Okvirna direktiva Evropske Unije o vodama, koja

je stupila na snagu 22. decembra 2000, postavila je
novi, integralni pristup zatite, unapreenja i odrivog
korienja evropskih reka, jezera, zaliva, obalnih voda
i podzemnih voda.

Osnovni cilj direktive je postavljanje okvira za

zatitu domaih, tranzitnih, obalnih i podzemnih voda
i kao i redukovanje potrebe pa preiavanjem pijae
vode. [1]
Prema direktivi, upravljanje podzemnim vodama
poinje optim karakteriziranjem sliva:
Izradom mapa,
Lociranjem podzemnim vodnih tela, zatim

mr Milica Markovi, Javno vodoprivredno preuzee Srbijavode, Beograd

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

sumiranjem uticaja ljudskog faktora na kvalitet i

kvantitet podzemnih voda ukljuujui:
Procenu takastih izvora zagaenja,
Procenu difuznih izvora zagaenja ukljuujui
korienje zemljita,
Analizu uticaja ostalih ljudskih aktivnosti na
status podzemnih voda,
Identifikaciju i mapiranje zatienih oblasti i
Sumarnu analizu korienja voda. [2]

2.

2.1

PRIMENA GEOGRAFSKOG
INFORMACIONOG SISTEMA U
UPRPAVLJANJU PODZEMNIM
VODNIM RESUSIMA
ODABIR OBLASTI ZA RAD I
PRIKUPLJANJE PODATAKA

Ispitivana oblast je definisana na osnovu

hidrogeoloke
mape Republike Srbije. Mapa
predstavlja sloeni opis glavnih geolokih i
hidrogeolokih faktora koji utiu na kretanje
podzemnih voda. Sadri opis litoloke strukture,
dubinu, lokaciju, debljinu i kapacitet akvifera
(vodonosnog sloja) i dubinu na kojoj se nalazi
nepropusni tj, nepremeabilni (zatitni) sloj. Jedan od
uslova za odabir oblasti bio je i da kvanititet
podzemnih voda u oblasti bude povoljan za
vodosnabdevanje.
Odabrana je oblast Nikog okruga pre sve zbog
svoje raznovrsne hidrogeoloke strukture ali i velikog
broja takastih i difuznih zagaivaa. Prikupljeni su
relevantni podaci o ovoj oblasti: detaljna mapa
podzemnih vodnih resursa u oblasti (lokacija i
granice), hidrogeoloka mapa, mapa korienja
zemljita (poljoprivredne povrine, ume, urbane
oblasti), hidroloka mapa, topografska mapa, mapa
zagaivaa kao i mapa postojeeg korienja
podzemnih voda, padavine, i mapa potencijalno
plavnih povrina. Ove mape su neophodni ulazni
podaci za adekvatnu primenu GIS-a, a u razmeri su
1:50 000 i 1:100 000.
2.2

GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEM

GIS predstavlja integralni geografski informacioni

sistem za upravljanje, analizu i prikaz geografskih

nauka + praksa

12.2 / 2009

znanja, koji je predstavljen korienjem niza

informacija. Geografski podaci su neprocenjeni i
neorganizovani i vezani su za odreenu lokaciju.
Geografska informacija predstavlja organizovani,
analizirani i interpretirani podatak koristan za
reavanje nailazeih problema. [3]
Za ovaj rad je korien softverski paket ArcGIS 9.

3.

ANALIZA PODATAKA

Podaci neophodni za predvienu analizu i

evaluaciju su:
Mapa podzemnih vodnih resursa,
Mapa korienja zemljita,
Mapa prevlaenih oblasti, i
Mapa korienja podzemnih voda.
Prve tri mape predstavljaju meru procene
mogunosti zagaenja podzemnih voda, dok se mapa
korienja podzemnih voda koristi za finalno
planiranje snabdevanja vodom.
Mapa podzemnih vodnih resursa opisuje oblasti sa
zajednikim geolokim karakteristikama i priblinim
kvanititetom podzemnih voda, dva faktora, koja
direktno utiu na mogunost zagaenja sa podzemnih
voda sa povrine zemlje:
Tabela 1: Hidrogeoloke jedinice sa razliitim nivoom
rizika

Oblast

Litoloki sastav

Specifina
izdanost/
izdanost

Rizik usled
osetljivosti

0-0,5 l/m/s

1-5 l/m/s

srednja

Glina, lapor

ljunak i pesak

Krenjak,
dolomiti, alevriti

<10 l/s

visoka

Peskovitoljunkoviti
sedimenti sa
glinom i laporom

10 l/m/s

visoka

ljunkovi,
ljunkovi
peskoviti i
peskovi
ljunkoviti

<50 l/m/s

visoka

Krenjak,
dolomiti

50-500 l/s do
20 m3/s

visoka

17

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

U oblasti gline i lapora prema hidrogeolokoj

mapi, nema veih podzemnih vodnih resursa, pa je
rizik od zagaenja zanemaren.
U ispitivanoj oblasti mogu se nai akviferi koji
imaju malu specifinu izdanost od 1-5 l/m/s i slabu
propustljivost gornjih slojeva, tako da je osetljivost na
zagaenje malo verovatna i na skali procenjena kao
srednja.
Ukoliko se izvor zagaenja nae blizu akvifera
koji se nalazi u pesku ili ljunku sa proslojcima gline i
lapora, mogunost brzog irenja kontaminacije je
visoka zbog velike permeabilnosti slojeva u zemljitu.
Ovde je specifini kapacitet izvorita oko 50 l/m/s pa
je osetljivost na zagaenje na skali procenjena kao
visoka.
Krenjak i dolomiti, slojeviti i masivni, su vrlo
permeabilni i imaju veliku izdanost izvorita od 50l/s
do 20m3/s. Zbog velike permeabilnosti kontaminacija
se brzo iri, pa je i osetljivost na zagaenje procenjena
kao visoka.
Na mapi korienje zemljita seoska oblast,
industrijska oblast, ume, panjaci i farme
(poljoprivredno
zemljite,
gajenje
stoke..),
poljoprivredno zemljite kao i pruge, putevi mogu se
okarakterisati kao oblasti sa razliitim rizikom od
zagaenja.

nauka + praksa

moe biti srednji ili nizak zavisno od nivoa

podzemne vode, dok je u umama i oblastima pod
panjacima nizak.
Obzirom da je cilj istraivanja, pronalaenje
oblasti pogodnih za buduu izgradnju bunara, mora
biti uzeta u obzir propisna razdaljina od takastih
izvora zagaenja. I ove oblasti (neophodne zone
zatite) su oznaene na mapi korienja zemljita.
Na mapi prevlaenih oblasti mogu se identifikovati
oblasti sa visokim rizikom od zagaenja obzirom da
rizik od kontaminacija zavisi i od nivoa podzemne
vode. Ove oblasti se nalaze uz velike reke: Juna
Morava, Niava i Toplica.
Preklapanjem gore navedenih mapa tj. sumiranjem
prethodno navedenih uticaja, dobijene su rezultujue
mape sa oblastima koja imaju visok, srednji i
nizak rizik od zagaenja.
Tabela 3: Sumirane oblasti sa podjednakim nivoom rizika
od zagaenja
Oblast

Tabela 2: Oblasti sa razliitim nivoom rizika od zagaenja

Oblast

Korienje zemljita

Rizik od
zagaenja

Gradska oblast

visok

Industrijska oblast

visok

Selo

visok

Autoput

visok

Put

visok

eleznica

visok

Kombinovana farma
(poljoprivreda i gajenje stoke)

Panjaci

nizak

uma

nizak

visok ili srednji

U urbanim oblastima i oblastima blizu puteva i

eleznica (usled nesrea, bacanja soli..), rizik od
zagaenja je vrlo visok. U oblasti sa farmama rizik

18

12.2 / 2009

Rizik od zagaenja

Korienje
zemljita

visok

Gradska oblast,
Industrijska oblast,
Selo, Autoput, Put,
eleznica

srednji

Polj. povrine sa
niskom nivoom
podzemne vode

nizak

Panjaci, ume

Mapa korienja podzemnih voda predstavlja

mapu trenutnog korienja podzemnih voda u ovoj
oblasti u svrhe vodosnabdevanja. Sadri postojee
izvore, postojee bunare i planirane bunare za
vodosnabdevanje. Postojei izvori imaju kapacitet od
<10 l/s do 100l/s, nalaze se u karstu i neki od njih se
koriste za vodosnabdevanje. Postojei bunari su
kartirani u karstu ili aluvijumu i imaju kapacitet od
<10 l/s do 1000 l/s. Planirani bunari bi trebalo da
imaju kapacitet od >50 l/s.

4.

REZULTATI ANALIZE

Analizom prethodnih mapa korienjem softverskog

paketa ArcGis 9, za rezultat dobijene su mape
mogueg zagaenja podzemnih voda i mapa budueg

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

planiranja vodoprivrede
podzemnih voda.
4.1

oblasti

korienja

MAPA MOGUEG ZAGAENJA

PODZEMNIH VODA

Na mapi mogueg zagaenja podzemnih voda,

sumirane i predstavljene su oblasti sa podjednakom
osetljivou na zagaenje:
Visoka visoki rizik da e podzemna voda biti
zagaena
Srednja podzemna voda moe biti (ali i ne)
biti zagaena
Niska dobar kvalitet vode i nizak rizik da e
voda biti zagaena
Bez vode (ili lokalno) jako slaba izdanost
izvorita (glina ili laporac)
Srednja osetljivost zagaenja je u oblastima pod
poljoprivrednim zemljitem i niskim nivoom
podzemne vode i ne zavisi od litolokog sastava.
Podzemna voda se ovde moe koristiti uz
odgovarajuu zatitu bunara pre svega restriktivnim
korienjem pesticida ili ubriva i minimalnim
ljudskim aktivnostima u zonama zatite.
Niska osetljivost zagaenja oznaava oblasti
pogodne za izgradnju bunara sa stanita kvaliteta i
kvantiteta. Ove oblasti su uglavnom smetene u karstu
ali i u aluvijumu velikih reka. Postojea izvorita
imaju izdanost od 10 l/s do 20 m3/s. Obzirom da se
analizom dolo do pozitivnih rezultata, neophodna su
dalja, detaljnija istraivanja.
Tabela 4: Sumirane oblasti sa podjednakom mogunou
zagaenja

Mogunost
zagaenja

Korienje
zemljita

visoka

Grad,selo,industri
ja,put,eleznica,
njiva sa visokim
nivoom pod.voda

srednja

Polj. zemljite i
nizak nivo
pod.vode

niska

Panjaci, farme,
uma

Sastav
zemljita

Specifina
izdanost/
izdanost
izvorita

Krenjaci,
dolomiti,
pesak,
ljunak,
alevriti

1-50l/m/s
do 20 m3/s

nauka + praksa

4.2

12.2 / 2009

MAPA PLANIRANJA VODOPRIVREDE U

OBLASTI KORIENJA PODZEMNIH
VODA

Rezultujua digitalna mapa predstavlja plan

budueg vodosnabdevanja. Ova mapa je jako korisna
za analizu budueg vodosnabdevanja u okrugu i
istraivanje mogunosti budueg vodosnabdevanja u
okrugu.
Moe se primetiti da je kapacitet vodonosnih
slojeva veinom mali pre svega zbog velikog
prisustva gline i lapora. Trenutno se ove oblasti
snabdevaju vodom iz akumulacija.

5.

PREPORUKE

Mapa potencijalnog zagaenja podzemnih voda

moe imati veliku primenu: moe pomoi planerima i
lokalnim vlastima u proceni relativne osetljivosti
podzemnih voda odreenih oblasti na zagaenje.
Mapa moe pomoi u razvoju strategija zatita
podzemnih voda. Informacija moe biti iskoriena
efektivno na lokalnom nivou za integraciju prilikom
odluivanja o korienju zemljita i kao sredstvo za
edukaciju prilikom promotivnih kampanji podizanja
javne svesti. Mapa se moe koristiti za davanje
prioriteta prilikom praenja kvaliteta podzemnih voda
ili poboljanja njihovog kvaliteta.
Jako je vana primena mape prilikom planiranja
korienja zemljita. Mapa procenjuje i definie
oblasti pogodne za odrivo odlaganje otpada. Kada se
definiu pogodne oblasti, mogu se prikupiti
informacije o lokaciji uz dalje lokalne faktore da bi se
definisala konana odrivost.
Mapa moe biti uspeno promenjena na
podrujima ugroenim difuznim zagaenjima. Difuzni
izvori zagaenja su prisutni u oblastima gde
korienje zemljita na velikim povrinama utiu na
kvalitet vode pa mape mogu biti iskoriene na
najbolji nain prilikom selekcije i primene najboljeg
naina upravljanja ovim problemom u razliitim
oblastima. Komisije za planiranje i definisanje
zatitnih oblasti mogu koristiti mapu prilikom
donoenja zakonskih regulativa kao i razni investitori
koji moraju dati studiju zatite podzemnih voda od
zagaenja ukoliko grade na osetljivim oblastima.

19

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

Pored korisnosti, vanost ove mape se ogleda u

njenoj sposobnosti procene oblasti osetljivih na
kontaminaciju postojeeg vodosnabdevanja.

6.

ZAKLJUAK

Rezultati ove studije ukazuju da Niki okrug moe

koristiti podzemne vode za vodosnabdevanje i po
njihovom kvantitetu i po njihovom kvalitetu, pa se

nauka + praksa

12.2 / 2009

mogu dati preporuke za detaljnije analize. Prema

mapama koje su koriene za analizu ne moemo biti
sigurni da li je podzemna voda zaista kontaminirana.
Na osnovu rezultujuih mapa, detaljna geoloka
ispitivanja mogu dati pouzdanije podatke o moguoj i
postojeoj kontaminaciji.

LITERATURA
[1]

Leentvaar, J. (2002) Integrated Water Management in River Basin Districts, Eawag (the Swiss Federal Institute of
Aquatic Science and Technology), Dbendorf, str. 18

[2]

European Commision (2000) EU Water Framework Directive, Official Journal of the EC. Brussels

[3]

ESRI (2001) What is ArcGis?

20