Izvori

- Postoje dve vrste izvora: 1. narativni; 2. dokumentarni. Dokumentarni se deli na diplomatiku, a diplomatika na: 1.
Povelje; 2. Hrisovulje; 3. Pisma.
- Diplomatika se bavi prouavanjem dokumentarnih izvora i da bi neki izvor bio kvalifikovan kao dokumentarni izvor
mora imati sledee osobine: 1. mora biti pisan; 2. mora u osnovi biti pravni in; 3. mora biti tano propisan.
- Dokumentarni izvori se sastoje od actio (pravnog ina) i consriptio (zapisivanja). U pravnom inu se razlikuju aucto
(izvrilac) i destinatorius (korisnik).
- Primeri dokumentarnih izvora su vladarske povelje masnastirima i ugovori sa Dubrovnikom. Jo jedna od naziva za
povelju je hrisovulja (zlatopeatno slovo), prostagma (carska naredba), kao i povelenije.
- Vizantijske hrisovulje su imale logos formulu, rei logos su pisane crvenim mastilom i javljaju se u akuzativu, genitivu i
nominativu. Raunanje vremena je od postanka sveta.

Povelje
- Povelje su pisane crnim i tamnosivim mastilom, dok su za potpis i inicijalna slova koriene crvene boje.
- Povelje Banjskoj, 2. i 3. Deanska hrisovulja su nalik knjigama, dok su neke poput 1. Deanska hrisovulja napisane
nalik svitku.
Struktura povelja
- Povelje se sastoje od uvoda (protokol), teksta (korpus) i eshatokola.
- Uvod se sastoji od: 1. Invokacija; priziva se ime boije ili verbalno ili simboliki peatom ili krstom.
2. Intitulacija; poseduje ime i titulaturu auktora.
3. Inkripcija; poseduje podatke o pimaocu povelje (adresa).
4. Salutacija; pozdrav primaocu povelje.
- Tekst se sastoji od: 1. Arenga; auktor iznosi motiv koji je doveo do pisanja povelje.
2. Promulgacija/Notifikacija; obzanjuje se itaocima sadrina dokumenta.
3. Peticija/Intervencija; obzanjuje se na iji podsticaj je napisana povelja.
4. Ekspozicija; obrazlau se okolnosti koje su dovele do pisanja povelje.
5. Dispozicija; iznosi sam pravni in, sutinu povelje.
6. Sankcija; obrazloenje posledica koje e se desiti ako se prekri povelja (duhovna i materijalna).
7. Koroboracija; prikazuje nain na koji je dokument ozvanien.
- Eshatokol se sastoji od: 1. Datum; prikazuje se datum i mesto izdavanja povelje.
2. Aprekacija; izlae se elja za srenim zavretkom pravnog ina.
3. Potpis; crvena krupna kaligrafija.
4. Delocija; po milosti boijoj.
- Povelje ne moraju imate sve ove lanove, kao ni pisma ali su svejedno dobar izvor za istorijsku topografiju, geografiju,
demografiju i pruaju dosta podataka o drutveno pravnim shvatanjima.
- 1378. datira prva povelja Tvrtka I koja se izdaje crvenim slovima.
- Postoji posebna vrsta povelja, a to su imunitetne povelje gde se vladar odrie u korist crkve i gde se pominje ta zavisno
stanovnitvo plaa sada crkvi.

Pisma
- Mogu biti: 1. kancelarijski brzopis; prepoznaje se po hastama (otrim potezima); 2. knjino pismo (ustav)
- Pisma su pisana u saetijem obliku za razliku od povelja i nema toliko diplomatikih formula, ali obino sadre ceo
protokol, imaju simboliku invokaciju, intitulaciju, inskripciju i ponekad salutaciju. Od korpusa sadre promulgaciju,
ekspoziciju i dispoziciju, a od eshatokola retko datum i uvek potpis.
- Kod pisma se takoe pojavljuju vereri, odnosno horizontalne linije nastale tokom pravljenja papira.
- Vodeni ig, koji nastaje tokom pravljenja papira, moe pomoi u hronolokom datiranju nedatiranog dokumenta jer je
majstor menjao igove na nekoliko godina.
- Pisma su najee pisana na papiru, retko na pergamentu i ona su overavana peatom, dok se na poleini nalazila adresa
koja odgovara inskripciji.
- Postoji 4 tipova pisma: 1. Verovna pisma; 2. Tributna pisma; 3. Razrena pisma; 4. Pisma obavetenja.
Verovna pisma
- Verovna pisma su sastavni deo srednjevekovne diplomatske prakse kao akreditivni dokumenti. Sadri izjavu vladara koja
je predstavljala okvir u kome je poslanik delovao.
- Verovno pismo je vailo samo za jednu misiju poslanika i njen primer je verovno pismo kralja Tvrtka I za kapelana dum
Marka iz 1388.
Tributna pisma
- Tributna pisma ili pisma o dohotku (littera tributi) su punomuni dokumenti posebne vrste bez kojeg nije bilo mogue
povisiti tribut.
- Sadri punomo i taan opis posla koji je vladar poverio svome poslaniku, te je pismo obeleeno peatom i potpisom.
Kao i verovno pismo, tributno je vailo samo za jednu misiju i ono se koristili za podizanje svetodimitarskog (srpskog) a i
stonskog dohotka.
- Logotet, upravnik kancelarije, je uestvovao aktivno u izdavanju dokumenata, kao to je bio logotet Rajko u vreme
Stefana III koji je prvi poznat logotet u srpskoj istoriji.
- Primer tributnog pisma je pismo Stefana II Dubrovanima u vezi srpskog dohotka napisan pre 28.10.1313.
Razrena pisma
- Razrena pisma su dvodelni dokumenti: 1. povelja (vladareva milost) je akt kojim se potvruje pravni in i ono je
upueno fizikom licu. Ono predstavlja dokazno sredstvo i uva se u gradskoj arhivi; 2. pismo koje obavetava o
izvrenom pravnom inu i ono je upueno gradu u kojem ivi pomenuto fiziko lice.
- Srednjevekovni srpski vladar nije uzimao carinu, ve je procenjivao koliko moe zaraditi na odreenom trgu, te je na
osnovu toga davao privatnom licu na zakup da skuplja carinu. Nakon godinu dana, koliko obino traje zakup, dolazi do
sastanka kralja i carinika oko kraljeve razreenice cariniku. Praksa izdavanja razreenica je proistekla iz dubrovakog
statuta.
Pisma obavetenja
- Ona su nastajala sa namerom da se destinatoru prenesu odreena obavetenja i namena im nije bila da slue kao trajno
svedoanstvo.

Prostagme
- Postoje dve vrste vizantijskih akata: 1. Hrisovulje; 2. Prostagme.
- U prostagmama se obino javlja menologem umesto potpisa, odnosno javlja se re mesec, ime meseca i ponekad indikt
kada je prostagma nastala.
- Oba ova akta zdaje samo car i razlika izmeu njih je ta to je prostagma kraa.
- Stefan Duan je 1345. izdao 3 prostagme koje su imale potpis ali ne menologem; da bi posle 1345. izbacio jo 4. Nakon
Duanove smrti, Simeon Sinia i Jovan Uro jedini piu prostagme. Duan je takoe koristio menalogem i u dokumentima
koje nisu prostagme.

Natpisi
- Natpisi su krai tekstovi ispisani razliitim tehnikama na tvrdom materijalu. Natpisi su za razliku od zapisa primarni
izvor i neposredno svedoanstvo i pripadaju dokumentarnim izvorima.
- Nauka koja se bavi prouavanjem natpisa je epigrafika.
- Podela natpisa se vri na osnovu materijala na kojima su a i ime su pisani: 1. Nadgrobni spomenici (na kamenu); pisalo
je ime, srodstvo sa nekom poznatom linou, datum smrti, titula, poruka. Glavna odrednica za hronologiju je nastanak
sveta; 2. Steci (u obliku kue, sanduka, pravljeni od mramorja), najvie ih ima u Bosni, Junoj Dalmaciji i Srbiji i najvie
ih je od 13 do 16. veka i slue za uspomenu od naslednika; 3. Ktitorski natpisi; 4. Na metalnim predmetima (ikone, ae.
Tanjiri, zvona, prstenovi); 5. Na vezenim predmetima; 6. Na drvenim predmetima; 7. Freskoslikarstvo.
- Latinski natpisi su pisani samo u primorskim gradovima, dok su irilini u Srbiji, Bosni, Dalmaciji, dok se grki retko
nalazio.
- Dvojezini natpis iz 1218. na starosrpskom-jermenskom se nalazio u manastiru Vitovnica na istoku Srbije. Trojezini
natpis je u crkvi Jovana Vladimira iz 1381 u pie na Grkom-Latinskom-Srpskom.

Zapisi
- Zapisi su krae ili due beleke na knjizi, odnosno marginama lista i sreu se i u Miroslavljevom jevanelju.
- Od zapisa, najznaajniji su od pisara koji su raeni u skriptorijama.
- Najjednostavniji zapisi su potpisi pisara sa negativnim epitetima zajedno sa godinorm roenja. (primer: ovu knjigu pie
greni pop Jovan godine 6895.)
- Postoje takoe zapisi koji oznaavaju neije vlasnitvo (izvori o starim srpskim bibliotekama). Hronoloka odrednica je
kao i kod natpisa, godina stvaranja sveta.
- Na zapisima se mogu nai ivotne prie, lina stanja, raspoloenja, prie o ratovima.

Peati
- Kao istorijski izvor se mogu uzeti i natpisi na peatima kao i samo peati koji se jo nazivaju i prstenje i znamenje.
Peati se javljaju kod slovena jo u prapostojbini jer svi sloveni imaju isti naziv za njih.
- Peat ima dve svrhe: 1. zatvaranje dokumenata; 2. overavanje dokumenata.
- Peat nije dosledno upotrebljavan te postoji 3 grupe isprava: 1. jedini znak overe je peat, bez potpisa i moe se nai u
poveljama bosanskih banova i srpskih oblasnih gospodara; 2. oni bez peata, kao to su poslovni dokumenti i pisma; 3.
oni isa peatom i potpisom (povelje i hrisovulje).
- Sfragistika ili sigilografija je pomona istorijska nauka koja se bavi prouavanjem peata.
- Matrice ili kalupi za peate su peatnici (tipari). Svaki je imao urezanu legendu, predstavu linosti ili znamenje i treba da
ostavlja reljef na materijalu. Legenda i predstava su urezivani u negativu.
- Peatnici raeni u metalu (bronza i bakar), ali ako su u zlatu, najverovatnije je to peatni prsten.
- Podela peata prem materijalu gde su otisnuti: 1. votani ( otiskivan na voskom, nekad bojen crvenom ili mrkom bojom);
2. metalni (otiskivanje u zlatu, srebru, pozlaenom srebru i olovu).
- U Vizantiji su zlatnim peatima overavali sveane povelje, odnosno hrisovulje, dok su argivulje udarane srebrnim
peatom.

- Postoje dva naina peaenja: 1. visei (votani, metalni); privrivani svilenom vrpcom crvene i plave boje i formirana
je plika (kroz dve rupice se provlai svila da se ne odvoji od dokumenta); 2. utisnuti (votani); na ispravama dva ili vie
proreza gde je prolazio papir ge se utisnuo peat.
- U zapadnoj evropi je bular naziv za visee peate.
- Na osnovu peatnih slika je podela sledea: 1. jednostrani (utiskivani u vosku, imaju avers sa predstavom i pozadi su
nepravilnog oblika); 2. obostrani (svi su visei i na avesrsu je predstava vladara, dok je na reversu predstava svetitelja,
obino arhiakon Stefan)
- Prema sadrini mogu biti: 1. vladarski tip (predstava vladara sa insignijama u reprezantitivnom stavu, moe iti sedei i
stojei/kleei); 2. konjaniki tip (teko naoruani konjanik ili dvoboj konjanika); 3. heraldiki tip (grb vlasnika); 4.
hagiografski tip (sa likom svetitelja, korien je kao revers za prvi tip); 5. monumentalni tip (predstava grada gde se nalazi
vlasnik peata); 6. potpis, monogram.
- Natpisi na peatima se nazivaju legende, najvie ih u Srbiji ima po obodu, ali to nije pravilo. Obino su uokvireni sa dva
niza takica koji simbolizuju bisere.
- Mladi kraljevi su imali svoju kancelariju i mogli su da izdaju svoje dokumente sa peatima.

Rodoslovi
- Drugi naziv za njih su genealogije. Rodoslovi su slikano-pisani ili pisani prikaz porodinog stabla vladarske ili
vlasteoske porodice.
- U vreme Nemanjia, pisani rodoslovi ne postoje, ve se javljaju tehnike raene na zidovima manastira odnosno slikanopisane genealogije.
- Postoje dve vrste rodoslova:
1. stariji; koji nastaju u vremenu kada stablo Nemanjia nije bilo toliko razvijeno i na slikama je ispisano ime vladara i
titula i mogu se nai u manastirima Sopoani, Studenica, Mileeva.
- Postoje horizontalno slikano-pisani rodoslovi i vertikalno slikano-pisani rodoslovi i to su zapravo loze Nemanjia i
nastaju u vreme kralja Milutina i njihova namena je bila politika.
- Struktura rodoslova je razgranata i u njih se ne unose samo vladari ve i ostali lanovi porodice. Na vrhu je predstava
Hrista, vertikalno od Stefana Nemanje ide glavna grana, uz likove stoji i ime i titule a nekada i srodstvo sa vladarem.
- Nama su poznati rodoslovi u Pekoj patrijariji, Graanici i Deanima.
- Istorijske genealogije su specifine za srpske zemlje kao i njihova pojava u zidnom fresko-slikarstvu.
2. pisani; nisu nastajali u slavu Nemanjia ve kasnije, posle izumiranja glavne grane i imaju za cilj da drugu vladarsku ili
vlasteosku porodicu genealoki poveu sa Nemanjiima.
- Prvi poznati poduhvat je za vreme kralja Tvrtka I kako bi ukazao na svoje srodstvo sa Nemanjiima. Izmez 1374. i
1375. nastaje prvi pisani rodoslov.
- Pisani rodoslovi se sastavljaju i u 15. veku da bi se istaklo srodstvo Lazarevia sa Nemanjiima.
- U drugoj polovini 16. veka se prerauju rodoslovi da bi se istaklo srodstvo Jakia i ruskog cara Ivana Groznog.
- Izdanja pisanih rodoslova je priredio Ljubomir Stojanovi.

itija
- Postoje dve vrste itija: 1. proloka ili sinaksarska itija; itaju se na bogosluenju na dan kada se slavi taj svetac i ona su
kratka; 2. opirna itija; itaju se u manastirskoj trpezariji za vreme jela.
- Najstarija slovenska itija su: itije Svetog irila (nastalo posle 869.) i itije Svetog Metodija (nastalo posle 885.)
- U barskom rodoslovu se nalazi jedno nepotpuno itije i to je itije kneza Vladimira iz 12. veka.
- Prvu glavu Studenikog tipika je itije Svetog Simeona je napisao Sveti Sava 1208.
- Iz 13. veka se izdvajaju Domentijanove itije Svetog Save i itije Svetog Simeona., kao i Teodosijevo itije Svetog Save.
- Iz 14. veka se izdvaja arhiepiskop Danilo II koji je napisao itija kralja Stefana Uroa I, kralja Dragutina, kralja Milutina
i kraljice Jelene, ali takoe pie i za svoja tri prethodnika: Arsenija I, Joanikija I Jevstatija I.

- Njegovi nastavljai su pisali itija Danila I, Save II, Save III, Jakova, Nikodima, Jevstatija II.
- Poznate su nam i 3 itijske beleke o prvim srpskim patrijarsima; Joanikiju, Savi i Jefremu.
- Krajem 14. veka nastaju proloko itije kneza Lazara, itije Svetog Kneza Lazara kao i Slovo o knezu Lazaru.
- Episkop Marko pie itije patrijarha Jefrema.
- U 15. veku Konstantin Filozof pie itije despota Stefana Lazarevia iako je kanonizovan tek 1927.
- U 16. veku patrijarh Pajsije Janjevac pie itija cara Uroa kao i itije Stefana Prvovenanog i ovim se zavrava srpska
srednjovekovna itijska knjievnost.

Letopisi

Dubrovnik