Obrad Savi

Kurs: FILOZOFIJA PSIHOANALIZE

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________

Filozofija psihoanalize je izborni kurs za studente III i IV godine Faukulteta

za medija i komunikacije (FMK). Kurs je namenjen studentima odseka za
psihologiju.

Kurs Filozofija psihoanalize ima za cilj da rekonstruie diskurzivne

formacije koje su obeleile dugu istoriju filozofske recepcije Frojda. Glavni
filozofski pravci (Pozitivizam, Marksizam, Egzistencijalizam, Hermeneutika,
Fenomenologija, Strukturalizam, Postmodernizam) su nezavisno jedan od
drugog uobliili spekulativno itanje Frojda. Ove rivalske tradicije u recepciji
Frojdove psihoanalize obeleile su osnovnu teorijsku klimu savremene
filozofije. U izvesnom smislu se moe govoriti o konsolidaciji savremene
filozofije iz duha Frojdove teorije. Pri tom, ne smemo da zanemarimo okolnost
da je Frojdovo uenje izloeno specifinoj politici osporavanja koja je
upisana u Postkolonijlanu kritiku psihoanalize i Feministiko flertovanje s
Frojdom.
Naravno, u ovom kursu se neemo uputati u analizu, navodno,
konstituitivne uloge filozofije za nastanak Frojdove teorije. Drugim reima,
po strani emo ostaviti uenje o Frojdovom preruenom odnosu prema
filozofiji (recimo, sluaj Franca Brentana, Fridriha Niea, Artura openhauera,
itd.), o njegovim naporima da obuzda snanu sklonost prema filozofskim
spekulacijama. Nas ne interesuje Frojdov enigmatian odnos prema filozofiji,
upravo obrnuto, na kurs e istraivati odnos savremene filozofije prema
Frojdovom psihoanalitikom nasleu. Teite kursa e biti stavljeno na
rekonstrukciju onih rivalskih tradicija u filozofskom tumaenju Frojda koje su
odredile neobino veliki znaaj psihoanalize za savremeno miljenje. Moe se
tvrditi da je upravo savremena filozofija uspela da univerzalizuje Frojdov
diskurs na takav nain da je psihoanalitika kultura postaala sastavnim delom
nove, kosmopolitske kulture.
 1. 'Pozitivistika' kritika psihoanalize se oslanjala na rano, naturalistiko
samorazumevanje analitikog diskursa. Prema ovoj tradiciji filozofske
recepcije psihoanalize, Frojd je utemeljio naunu psihologiju koja se moe
legitimisati samo unutar kognitivnog i epistemolokog polja prirodnih nauka
(Naturwissenschaften). Svoju konceptualnu autonomiju psihoanaliza moe da
sauva ukoliko se dri strogo proverljive neuroloke, fizioloke, i bioloke
argumentacije. Idiosinkratine konotacije Frojdovog pojmovnog aparata,
prema ovoj koli tumaenja, treba uvati na distanci od bilo kakvog
psiholokog supstancijalizma koji rasplamsava metapsiholoke spekulacije.
Strogi zahtev da se Frojdova nauka uva od filozofske metanaracije
potvruje stalno prisutan rascep unutar psihoanalitikog diskursa. Ovaj
strukturalni rascep u srcu psihoanalitikog diskursa, rascep izmeu naune i
filozofske dimenzije psihoanalize, sve do danas je uticao na protivrena, i
veoma antagonistika tumaenja Frojda. Pod rubrikom pozitivistika kritika
Frojda uvrteni su autori koji pripadaju veoma razliitim filozofskim kolama i
pravcima: pozitivizmu, pragmatizmu, analitikoj filozofiji, filozofiji duha, filozofiji
nauke, i filozofiji jezika.

2. Marksistika integracija psihoanalize zasniva se na promiskuitetnoj

razmeni frojdo-marksistikih ideja i pojmova. Brojni talasi politike recepcije
Frojda (od Austro-marksizma, preko Frojdo-marksizma, do Frankfurtske kole)
obelei su nastanak interdiciplinarne super teorije nazvane Frojdo-marksizam.
Otkrie psihikog (die Entdeckung des Psyhischen) u marksistikom
okruenju podstaknuto je spoljnim, politikim okolnostima. Uspeh boljevike
revolucije, i dramatina propast njene nemake verzije, pokrenuli su debatu
o psiholokim, dakle, subjektivnim korenima neuspeha socijalne revolucije.
Jednom prilikom je Paul Lazarsfeld duhovito primetio: Pobednikoj revoluciji
trebaju ininjeri, a poraenoj psiholozi.
Iznueno okretanje Frojdu austro-marksista (Maks Adler, Oto Jensen,
Paul Kirhe) imalo je za cilj da objasni iracionalno ponaanje potencijalno
racionalnih masa. Ve su u pionirskom redu Oto Jensena, Zur Psychoogie der
Masse: Kautsky und Freud, 1924, prisutne sve tekoe marksistike recepcije
Frojda. Mehaniko spajanje Marksa i Frojda, sociologije i psihologije, drutva i
pojedinca, svesnog i nesvesnog, ostae trajno obeleje Frojdomarksizma.
Jensenova tvrdnja kako je psihologija pomona nauka marksizma postala
je opte mesto marksistike recepcije Frojda.
Posebno su frojdomarksisti (Sigfrid Bernfeld, Oto Fenihel, i Vilhelm Rajh)
insistirali na psihoistorijskoj terminlogiji koja heuristiki osnauje materijalistiku
psihologiju Frojdomarksizma. Marksistika ortodoksija je vatreno zagovarala
tzv. nauni socijalizam, koji se ispostavio kao pozitivistiki skraen istorijski
materijalizam. U ovoj ekonomskoj doktrini nije bilo mesta za psiholoki
pojmovni aparat: Antiusbjektivna objektivnost je bila prokletstvo ortodoksnog
marksizma (Russell Jacoby).
Frankfurtska kola (Maks Horkhajmer, Teodor Adorno, Valter Benjamin,
Herbert Markuze, Erih From) okrenula se Frojdu pod snanim pritiskom
neuspeha frojdomarksistike integracije. Frojdomarksizam snosi odgovornost
to je unutranji istoricitet psihoanalize postao sasvim nevidljiv. Ideoloko-
kritiki rad na Frojdovoj teoriji je mirovao, a mogue povratno dejstvo na
oficijelni marksizam bio je iskljuen (Helmut Dahmer, Libido und
Gesellschaft,1973). Frankfurtovcima je bilo jasno da svaka integracija
Marksovog i Frojdovog diskursa ometa pokuaj da se otkrije njihova unutranja
dijalektika, da se pokae mesto preloma i taka ukrtanja u kojoj psihoanaliza
prelazi u teoriju drutva i obrnuto. Za razliku od frojdomarksista kritika teorija
drutva nije insistirala na usklaivanju logike drutva i logike psihe. Brojni
pokuaji ishitrene sinteze Marksa i Frojda bili su zaraeni redukcionizmom,
nesposobni da ouvaju napetost izmeu istorije i prirode, ekonomije i
psihologije, drutva i pojedinca. Frankfurtovcima je u podjednakoj meri bio
stran naivni individualizam kao i bezobzirni kolektivizam: psihologija koja
hipostazira pojedinca jednako je ideoloka kao i sociologija koja hipostazira
drutvo.
Upravo zahvaljujui Frojdu, kritika teorija je otkrila da je ljudska priroda
rezultat antagonistikog rada istorije: takvu istoriju ispravno moe da reflektuje
samo objektivistika teorija subjektivnosti. U antagonistikom drutvu
pojedinac ne moe da bude identian samom sebi: svaka koncepcija
oveka, osim one negativne, po Adornu, nosi obeleja humanistike retorike!
Sve dok se drutveni antagonizmi praktino ne razree, iluzorna je svaka
teorijska sinteza Marksa i Frojda. Na snazi mora da ostane metodoloki
dualizam socilogije i psihologije, marksizma i psihoanalize, oveka i drutva.
Logika drutva i logika psihe su povezane, isprepletene, ali se ne mogu svesti
jedna na drugu. U govoru na meunarodnom simpozijumu povodom
stogodinjice Freudovog roenja (Freud in der Gegenwart, 1956) Horkhajmer
je primetio: Stoga nam se ini da nije vreme za sintezu sociologije i
psihologije. Predstoji nam istrajan i odvojen rad u oba pravca. U Frankfurtskoj
koli, Marks i Frojd su osloboeni regresivnog, filantropskog humanizma, koji je
maskirao populistike i totalitarne reime. U kritikoj teoriji drutva, Marks i Frojd
su promovisani kao protagonisti odmetnike kole kritikog, negativnog
miljenja.

3. Egzistencijalistiki preobraaj psihaoanlize je nastao na nasleenom

rascepu u Frojdovom diskursu, rascepa izmeu kauzalnog objanjenja i
intencionalnog razumevanja ljudske egzistencije. Egzistencijalistika
psihoanaliza izranja iz nasleenog rascepa duhovnih (Geisteswissenschaft) i
prirodnih (Naturwissenschaft) nauka. Egzistencijalistika filozofija otpisuje
naturalistiku antropologiju ranog Frojda upravo zbog slike oveka koji nije
prirodna datost (Homo naturalis), ve povesna zadatost. Egzistencijalna
psihoanaliza zapravo obnavlja one metapsiholoke refleksije koje se oslanjaju
na humanistiku tradiciju. Prema kartezijanskoj stilizaciji Frojda, koje je ponudio
an Pol Sartr, egzistencijalna psihoanaliza je refleksija o samosvesnoj
subjektivnosti. ovek nije nesvesni proizvod svoje traumatizovane prolosti,
ve rezultat svojih fundamentalnih ljudskih projekata. U ovoj koli miljenja,
Frojd se ne pojavljuje kao mrani pisac graanstva koji je spreman da
egzistenciju ponizno surva u nesvesno, paleopolitiko stanje. Nasuprot tome,
egzistencijalna psihoanaliza se nametnula kao autentina humanistika
filozofija, samo-korektivna teorija filozofski pripitomljenog Frojda.
Egzistenacijalistika filozofija preuzima psihoanalitiko naslee u
humanistikim idiomu, idiomu koji predstavlja terapeutsku branu spram
instinktivistike doktrine o primarnoj animalnosti shvaenoj kao povesnoj
bestijalnosti.

4. Hermeneutiko tumaenje Frojda je nastalo sa velikom ambicijom

da sledi vernu egzegezu psihoanalitikog teksta. Hermeneutiki Frojd prua
teorijsko stanovite i tehnika pravila za tumaenje oteenih simbolikih veza
i intersubjektivnih relacija koje su upisane u sam jezik. Mada je Frojd
tumaenje snova stalno orijentisao prema hermeneutikom uzoru filoloke
prakse, njegova dubinska hermeneutika se ne moe svesti na Diltajevu
jeziku hermeneutiku. Psihoanalitika hermeneutika nastoji da tumai
intersubjektivne tekstove u kojima je upisana samoobmana subjekta. Frojd je
skovao formulu unutranjeg inostranstva da bi opisao karakter svakodnevnih
veza i komunikacija koje nisu ometene spolja, nego oteene iznutra. Frojd je
promovisan u prvorazrednog arheologa subjektivnosti: Razumeti frojdizam
kao diskurs o subjektu i otkriti da subjekt nije onaj za koga mislimo da jeste,
jedan je i isti poduhvat (Pol Riker, O tumaenju: ogled o Frojdu, 1965).
Frojdova psihoanaliza se ispostavlja kao prvorazredna kola sumnje,
osobena teorija tumaenja decentrirane subjektivnosti. Egzemplarni znaaj,
koji treba pripisati psihoanalizi za kritiku hermeneutike i za kritiku unutar
drutvene komunikacije, lei u terapeutskoj ulozi emancipatorske refleksivnosti.
Hermeneutika refleksija oslobaa subjektivnost tako to naizgled neprozirne
intersubjektivne odnose ini transparentnim. Psihoanalitika samorefleksija je
nova racionalnost u kojoj se saznanje i interes ne iskljuuju, ve dopunjuju i
poklapaju. Budui da su pojedinani inovi samorefleksije samo karika u
lancu kolektivne emancipacije, psihoanliza poprima karakter univerzalne
heremneutike.

5. Fenomenoloki obrt u psihanalizi predstavlja poseban korak u

filozofskoj recepciji Frojda. Frojdova ideja nesvesnog po prvi put je izmetena
u konceptualno filozofsko polje (fenomenologiju) koje je psihoanalizi sasvim
strano. Iz Frojdovog diskursa je prisvojena uitana ideja intencionalne svesti
koja navodno predstavlja potisnuto filozofsko jezgro psihoanalize! Ludvig
Binsvager i Medard Bos su insistirali na konvergenciji Hajdegerove
fenomenoloke ontologije i Frojdove psihaonalize. Frojdovu mehaniku
ekonomiju (ne)svesnog nagona su preveli u jezik analitike tu-bivstvovanja.
Sredinja Frojdova tvrdnja o nesvesnom (Nesvesno nuno zahteva svest kako
bi se pojavilo, mada je to pojavljivanje razliito od iste te svesti) prevedena
je na Brentanov i Huserlov jezik intencionalnosti. Ukoliko je miljenje po svojoj
strukturi teleoloko, transcendentalna fenomenologija ne moe filozofski da
podri nesvesno psihoanalize. Objavljivanje protokola Colikonskog seminara
(Martin Heidegger, Zollikoner Seminare: Protokolle und Gersprache, 1987)
omoguio je jasniji uvid u odnos Hajdegerove hermeneutike fakticiteta
(razumevajue izlaanje tubivstvovanja kao neponovljivog dogaaja ivota),
Huserlove analitike intencionalanih akata svesti usidrenih u svet ivota
(Lebenswelt), i Frojdove post-kartezijanske destrkcije subjekta shvaenog
kao samosvest.

6. Strukturalistiki povratak Frojdu nerazdvojno je povezan sa tzv.

jezikim obrtom u savremenoj filozofiji. Strukturalizam je nastao kao
intelektualna i kulturna reakcija na egzistencijalistiku i humanistiku tradiciju.
Strukturalisti (Ferdinand de Sosir, Roman Jakobson, Klod Levi Stros, Luj Altiser,
ak Lakan, Roland Bart, itd) insistirali su na tome da je Frojdova psihaoanliza
svojevrsna jezika teorija, a njen intrisini objekt - Nesvesno (Nesvesno je
strukturisano kao jezik) teorijski objekt (il Delez)! Za strukturalistike analitiare
jezik je rodno mesto subjekta, jedan sistem znakova u kojem se istina i la o
subjektu istovremeno pojavljuju i skrivaju. Kako primeuje Dejn Fleks, ovek
je zauvek uhvaen u mreu fiktivnog znaenja, u oznaiteljski lanac u kojem
je subjekt samo jo jedna pozicija u jeziku. Poto je veza izmeu oznaitelja i
oznaenog dokinuta, oznaiteljski lanac postaje sredite simbolike
realnosti. Moda je najvee otkrie strukturalista to da podsvest postupa sa
reima kao sa stvarima i da jezik ne izraava stvarnost, da je on sma
stvarnost. Realno se pojavljuje kao simboliki poredak koji povratno
konstituie poredak Realnog. Ukoliko je tana stara izreka da je jezik drama u
kojoj su rei glumci, onda se moe tvrditi da se princip zadovoljstva moe
jeziki, i simboliki, transformisati u princip realnosti samo zato sto principom
uitka dominira halucinatorno (a ne stvarno) zadovoljstvo.
Strukturalistiki povratak Frojdu se obino razume kao regresivno
kretanje unazad. Upravo obrnuto, na delu je povratak Frojdu koji putuje
unapred, koji paradoksalno namerava da se vrati tamo gde se nikada nije
bilo! Povratak Frojdu znai povratak Frojdovoj stvari, stvari Frojdovog miljenja
jeziki rascepanog subjekta. Subjekt ivi u voru, na nesigurnoj granici izmeu
Realnog, Imaginarnog i Simbolikog. Jezik se otvara prema sluenom,
desubjektiviziranom subjektu tako to ukida jasnu granicu izmedju stvarnog i
imaginarnog. To stalno pomeranje utvrenih granica oznaitelja kao
povlaenog prostora smisla unosi odreeni jeziki nemir, i zebnju, u
analitiki diskurs. Oseanje Unheimlichkeit iskrsava svaki put kad se briu
granice izmeu uobrazilje i stvarnosti, kada plutajui oznaitelj preuzima
monopol nad razgranienjem Realnog i Simbolikog poretka.
 7. Postmoderno itanje Frojda se pojavilo u kulturnom okruenju
obeleenom odmetnikim idejama o smrti subjekta, kraja humanizma,
slomom velikih pria, i naravno, rastakanjem referencijalnog jezika!
Postmoderna filozofija je skup razliitih stanovita (Poststrukturalizam,
Dekonstrukcija, lakanovska psihoanaliza, Francuski feminizam, fukoovska
analiza diskursa, Delezova izoanaliza, Rortijev neopragmatizam, itd.),
okupljenih oko ideje da je realni poredak zapravo strukturisan kao jeziki,
tekstualni, diskurzivni poredak. Mada se postmodernizam artikulisao u formi
bojaljivih kondicionala (Dudit Batler), veina retorikih ograda (ako je
diskurs sve to jeste... , ili ukoliko je sve tekst... , ili pod uslovom da je subjekt
mrtav... , ili ako stvarna tela ne postoje...) je ipak uobliena u sasvim
radikalan stav: nema realnosti, postoje samo reprezentacije.
Iz ugla postmodernog obraanja Frojdu, rasprava sa savremenom
filozofijom, koja je bila skinuta sa dnevnog reda, ponovo je postala aktuelna.
Postmoderni filozofi su se obratili Frojdu kako bi gotovo egzaltirano demontirali
dogmatsko, dakle, sistemsko jezgro psihoanalitike doktrine. Frojdova mosao
vie ne moe da dejstvuje u formi suverene naune discipline, u povlaenom
obliku samoimunizovane nad-teorije. Prema postmodernistikim uvidima,
jedinstvo Frojdovog uenja se raspalo u gomilu fragmentarnih ideja, ad hoc
teorija, i privremenih tvrdnji.
Postmodernisti su pokazali sklonost da teorijski rade na ostacima
psihoanalitike ruevine. Preivele analitike termine su nastojali da
oslobode onih semantikih oiljaka koje je metafiziko itanje ostavilo na
njima. Psihoanalitiki tekstovi vie ne mogu da se obnavljaju energijom
binarnog itanja: nesvesno-svesno, primarno-sekundarno, povrina-dubina,
racionalno-iracioanlno, itd. Frojdova originalnost nije bila u tome to je
nasuprot svesnog izmislio diskurs nesvesnog, ve to ga je svugda investirao,
a da se pritom nigde nije pojavio u svom prepoznatljivom, potisnutom liku!
Postmoderno insistiranje na nereferencijelnom itanju Frojdove leksike ima
za cilj da psihoanalitiki aparat spase od unutranje entropije, od svake
budue teorijske eksproprijacije shvaene kao dogmatske rekuperacije.
Kao to je poznato, Frojdova tekstualna praksa je orijentisana
prema ukrtenoj idiomatici nauke, filozofije, literature, umetnosti i
lingvistike. Te hibridne tvorevine je Frojd prvobitno uobliio u
psihoanalitiku nad-teoriju, jednu uzornu meta-naunu naraciju, ije se
heuristiko jedinstvo danas raspada. Postmoderna destrukcija
metafizikog Frojda se stoga organizovala oko razgradnje
psihoanalitikog logocentrizma. Liotarov esej Apatija u teoriji (1977) se
pritom moe uzeti kao filozofski manifest radikalne dekonstrukcije
Frojdovog diskursa. Liotarov manifest napada psihoanalitiku
epistemologiju tako to se subverzivno poziva na samog Frojda: Mislim
da je doao trenutak da prekinemo (...). Doao je trenutak da prekinemo
sa teorijskom strahovladom. udnja za istinom kod svih pothranjuje
terorizam, Jenseits des Lustprinzips,1920. Svaki diskurs prirodno mae
svojom pretenzijom da, u nekoj vrsti neizleive vulgarnosti, kae istinu!
Postmodernisti veruju da je doao trenutak da se ovoj teorijskoj
vulgarnosti stane na put. Postmoderni zahtev moda treba podrati
upravo u trenutku kada frojdovska skolastika ponovo preti da svuda
zavede vladavinu patosa strunog, disciplinovanog, naunog znanja.
Frojd, nezaobilazni nauni erudita, moda i udesan pisac literarnih eseja
(da podsetim, Frojd nije dobio Nobelovu nagradu za nauka nego Geteovu
nagradu za knjievnost!) esto je nastupao kao odvaan avanturist,
priznajui da veina njegovih tekstova pripada anru teorijske fikcije.
Prema eksplicitnoj Frojdovoj tvrdnji, specifian afekt ove teorijske fikcije
je plemenita ravnodunost, a ne ratoborni nauni poduhvat!
Postmoderno oivljavanje zamrznutog Frojdovog diskursa je sa
Liotarom, moda Deridom, Blanoom, i Batajem, uvueno u novu afektivnu
oblast, oblast apatije u teoriji. Prema vlastitom Frojdovom nalogu, radoznalost,
a ne uverljivost, treba da oblikuje ovaj novi, inventivni, oslobaajui afekt u
psihaoanlizi - apatiju u teoriji. Uslove postmoderne obnove psihaoanlize iz
duha apatine teorije je artikulisao sam Frojd: Ovo to sad dolazi jeste
dalekosena spekulacija. Bie to pokuaj da iz puke radoznalosti dosledno
pratimo jednu ideju kako bismo videli kuda e nas odvesti.

8. Postkolonijalna de-orijentalizacija Frojda nastao je u vreme uspona

postkolonijalne kritike evrocentrizma shvaenog kao kulturnog rasizma.
Postkolonijalni autori (Franc Fanon, Edvard Said, Gajatri Spivak, Homi Baba)
smestili su Frojdovo teoriju u sredite aktuelnih rasprava o multi-kulturalizmu.
Postkolonijalna kritika je nastupila kao svedok neravnopravnih i time
nelegitimnih kulturrnih reprezentacija. Ona je razotkrila inhibirajue dejstvo
kolonizatorskog diskursa i njegove unitarne moi nad perifernim,
kolonizovanim kulturama. U poskolonijalnoj tradiciji, diskurzivni poredak je
tretiran kao ratni, borbeni poredak: cilj postkolonijalne kritike je da iz
perspektive manjina demonstira veinsko, gospodarsko znanje koje se, iz
perspektive kolonizovanih, uvek ispostavlja kao anti-znanje. Postkolonijalisti su
pobunjenici perifernog, diskvalifikovanog, zarobljenog, kolonizovanog znanja.
Ve godinaam buja njihova lokalna krtinost prema stvarima, ustanovama,
praksama i diskursima dominantnog, imperijalnog znanja. Posebno su
zapadna psihologija, psihijatrija, i psihoanaaliza optuene kao preruene
forme imperijalnog diskursa koji nastoji da ostatak sveta (Pojam sveta nije
nita drugo do prirodno dati horizont evropskih osvajakih ambicija, Peter
Sloterdajk) uvue u evrocentrinu kulturnu naraciju. Institucionalizovana
ekspanzija psihaoanlize potvruje vezu izmeu evropske diskurzivne
proizvodnje i aksiomatike imperijalnog narativa. Stoga ne udi to je Fanon
napao etnocentriki narativ etablirane psihoanalize i njenu diskurzivnu
kolonizaciju.
Vojna, politika, i ekonomska okupacija Treeg Sveta po Saidu se ne
moe razumeti bez narativne kolonizacije. U tekstu Geopsihoanaliza Derida je
komentarisao slepilo slubene psihoanalize za vei deo sveta! On je pokuao
da otkrije u kojoj meri je evropocentrika perspektiva psihoanalize spreila
Frojdove sledbenike da shvate da je psihoanaliza kolonijalne nauka. Trebalo
bi spolja razmotriti ta je to udno, pretee, moda ak i zlokobno u
geopsihaoanlizi?
On to je pretee u rizinom poretku analitikog diskursa jeste
injeniica to je Frojdova paradigma smetena u poredak judeo-hrianske
tradicije, dakle, u sredite viktorijanske Evrope, koja nije imala osetljivost za
pitanja Drugog, razliitog, stranog. Vano je rei da je nedostatak
oslobaajue kulture drugosti obeleio nastanak prosvetiteljske tradicije i
njene evropske mandarine: dovoljno je da se setimo Hegelovih rasistikih
ispada o crncima, Kantovih predrasuda o Aboridinima, Marksovih stereotipa
o Azijatima, Veberovih predrasuda o Indusima, ili Tokvilovih naklapanja o
Muslimanima.
Novina u kulturnom rasizmu psihoanlize ne lei u onom to je Frojd
nesmotreno izjavio o varvarskim narodima i civilizovanim sredinama, nego u
dogaaju povratka izreenog. Na primer, Frojdovi komentari o divljacima u
sebi nose izvesnu okcidentalnu rigidnost koja se kod sledbenika degeneriisala
u evrocentriki ovinizam. Fundamentalistiki analitiari su pritom zaboravili
na Fukovu opasku da reim psihoanalitikog diskursa gubi svoju realnost
time to se potinjava poretku oznaitelja. Ukoliko elimo da psihoanalitiko
uenje rasteretimo inhibirajueg dejstva svojstvenog totalitarnim,
sveobuhvatnim teorijama, moraemo da ga podvrgnemo irevizibilnom
procesu tekstualne dekolonizacije.

9. Feministika sporenja sa psihoanalizom izvorno su nastala nakon

prodora enskog govora u muku zajednicu psihoanalizu, koja je
institucionalno oblikovana prema slici proirenog bratstva! Fraternalistiku
naraciju o enskoj seksualnosti psihoanalitike feministkinje (Helene Doj,
Karen Hornaj, Melania Klajn) su veoma rano osporile. Odluno je odbaena
Frojdova doktrina o seksualnom monizmu koji nalae da se u psihoanalitikom
diskursu seksuallnost ene (female sexuality) predstavljaju po uzoru na muki
pol. U najvanijem feministikom delu dvadesetog veka Drugi pol, (Le
Deuxime Sexe, 1949) Simon de Bovoar je po prvi put utemeljila anti-
naturalistiki, dakle, kulturni i istorijski pojam pola. U njenoj kultnoj reenici
enom se ne raa nego se postaje zgusnuta je ista ideja drugog pola,
kao i feministiko uenje o rodnoj ravnopravnosti. Zaetnice drugog talasa
kritikog feminizma, Beti Fridan (The Feminine Mystique, 1963) i Kejt Milet
(Sexual Politics, 1970), su feminizam drugog pola transformisale u feminizam
rodnih razlika. Analizu rodnih razlika kao jezikih razlika posebno dugujemo
postmodernim feministkinjama (Dona Haravej, Dudit Batler, Julija Kristeva, Lis
Irigaraj). Paradoksalno, svojim polemikim raspravama o diskurzivnoj
konstrukciji rodnih razlika postmoderne feministkinje su potpuno preusmerile
osnovni tok polemike sa Frojdom i psihaoanlizom. Nasuprot filozofskoj
somatofobiji (strah od tela se moe pratiti od Platona do Hajdegera!)
postmoderne feministkinje se obraaju Frojdu koji je naslutio da telo ima
krucijalnu ulogu u razumevanju rodnih razlika. U polemici sa Frojdom su
izgradile sliku preoblikovanog tela (Elizabet Gros) koje je isprepletano
sistemima znaenja, oznaavanja i reprezentacija. Odnos tela i psihe su
teoretizovale na sasvim nov, semioloki, diskursivni, i lingvistiki nain koji je
naterao pojedine post-feministkinje da govore o diskurzivnim granicama
pola, o kraju feminizma, ili, feminizmu bez ene! irok spektar redefinisanja
polnih, i nadilaenje rodnih razlika, otvorio je prostor daljem radu na post
frojdovskim studijama roda, kvir teoriji, ekofeminizmu, sajber feminizam, trans-
feminizmu, itd. Feministika sporenja sa Frojdom su unela novu ivost u
teorijsku psihoanalizu koja vie ne funkcionie poput motora monoloke
ekonomije falocentrizma. (il Delez)

___________________________________________________

Kurs: FILOZOFIJA PSIHAOANLIZE

MODULI: 20 Januar, 2012

BEOGRAD

MODUL-1 POZITIVISTIKA KRITIKA FROJDA

(Positivist Critique of Freud)

1. Ludvig Vitgentajn, Razgovori o Frojdu. (Izvor: Ludvig Vitgentajn, Predavanja i

razgovori o estetici, psihologiji i religioznom verovanju, CLIO, Beograd, 2008, str. 53-65)
2. Karl Poper, Nuaka, pseudo-nauka i falsifikacionizam. (Izvor: Karl Popper, Science,
Pseudo-Science and Falsificationism u knjizi: Karl Popper, Conjectures and
Refutations: The Growth of Scientific Knowledge, Routledge, London, 2002, pp. 43-50)
3. Ernest Nejgel, Metodoloki problemi u psihoanalitikoj teoriji. (Izvor: Ernest Nagel,
Methodological Issues in Psychoanalytic Theory, in book, Sydney Hook, ed.,
Psychoanalysis, Scientific Method and Philosophy, New York University Press, New York,
1964, pp. 50-64)
4. Moris Lazerovic, Znaaj psihoanalize za filozofiju. (Izvor: Moris Lazerovitz, The
Relevance of Psychoanalysis to PHilosophy in book, Sydney Hook, ed., Psychoanalysis,
Scientific Method and Philosophy, New York University Press, New York, 1964, pp. 65-85)
5. Riard Volhajm, Frojd i razumevanje umetnosti. (Izvor: Richard Wollheim, Freud and
the Understanding of Art, in British Journal of Aesthetics, No .3/1970, pp. 15-30)
6. Stjuart Hempir, Dispozicija i seanje. (Izvor: Stuart Hampshire, Disposition and
Memory in International Journal of Psycho-Analysis, No. 43/1962, pp. 59-68)
7. Adolf Grinbaum, Freudova teorija: pogled filozofa znanosti. (Izvor: Filozofska
istraivanja, br.3/1984, str. 295-310)
8. Donald Dejvidson, Paradoksi iracionalnosti. (Izvor: Donald Davidson, Paradoxes of
Irrationality, in book, Richard Wollheim and James Hopkins, eds., Philosophical Essay
on Freud, Cambridge University Press, Cambridge, 1982, pp. 10-30)
 9. Riard Rorty, Kontingencija sopstva. (Izvor: Richard Rorty, The Contingency of
Selfhood in book: Contingency, Irony, and Solidarity, Cambridge University Press,
Cambridge, 1989, pp. 23-44)
10. Mara Kavel, Vrednovanje i sopstvo. (Izvor: Marcia Cavell, Valuating and the Self, in
Marcia Cavell, The Psychoanalytic Mind, From Freud to Philosophy, Harvard University
Press, Cambridge, London, 1993, pp.207-234 & 251-253.)

MODUL 2 MARKSISTIKA INTEGRACIJA PSIHOANALIZE

(Marxist Integration of Psychoanalysis)

1. Mihail M. Bahtin (V.N.Voloinov), 'Osnovni ideoloki motiv frojdizma', (Izvor:

V.N.Voloinov, Frojdizam: kritikij oerk, Chalidze Publication, New York, 1983, pp. 1- 6)
2. Luj Altiser, 'O Marksu i Frojdu'. (Louis Althusser, Uber Marx und Freud' u Ideologie und
Ideologische Staatsaparate, VSA, Hamburg, 1977, pp.
3. Etien Balibar, Faizam, Psihoanaliza, i Frojdo-marksizam'. (Izvor: Etienne Balibar,
Fascism, Psychoanalysis, Freudo-Marxism, in book: Etienne Balibar, Masses, Classes,
Ideas, Routledge, London, New York, 1994, p. 177-191)
4. Kornelius Kastoriadis, 'Psychoanalzsis and Politics'. (Izvor: Cornelios Castoriades,
'Psychoanalzsis and Politics', u Sonu Shamdasani and Michael Munchow, eds.,
Speculations after Freud: Psychoanalysis, Philosophy and Culture, Routledge, London,
1994, pp. 1-12)
5. Teodor Adorno, 'Prilog odnosu sociologije i psihologije'. (Theodor W. Adorno, 'Zum
Verhaltnis von Soziologie und Psycholofie' in book, Sociologische Schriften I, Suhrkamp
Verlag, Frankfurt am Maine, 1972, pp. 142-160)
6. Maks Horkhajmer, 'Odnos sociologije i psihoanalize sa gledita sociologije'. (Izvor: Max
Horkheimer, 'Die Bezenhungen zwischen der Sociologie und der Psychoanalyse aus der
Sicht der Soziologie', u Jahrbuch der Psychoanalyse, Band 5, Suhrkamp Verlag,
Frankfurt am Maine, 1968, pp. 9-20)
7. Herbert Markuze, 'Drutvena i psiholoka represija: politika aktualnost Frojda'. (Herbert
Marcuse, Gesellschaftlische und Psychologische Repression: Die Politische Aktualitt
Freuds, u Bernand Grlich, Hrs., Der Stachel Freud, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am
Maine, 1980, pp. 45-62)
8. Erih From, 'Politika i psihoanaliza'. (Erich Fromm, 'Politik und Psychoanalyse' u
Psychoanalytishe Bewegung, No. 3/1931, pp. 440-447)
9. Bernard Gerlih, 'aoka Frojd: prilog problemu oteene subjektivnosti'. (Bernhard
Grlic, 'Der Stachel Freud: Zum Problem der beschdigten Subjektivitt' u Bernhard
Grlich, Alexander Schmidt und Alfred Lorenzer, Der Stachel Freud, Suhrkamp Verlag,
Frankfurt am Maine, 1980, pp. 63-74)

MODUL - 3 EGZISTENCIJALISTIKI PREOBRAAJ PSIHOANALIZE

(Existentialist Transformation of Psychoanalysis)
 1. Karl Jaspers, 'O kritici psihoanalize'. (Izvor: Karl Jaspers, 'Zur kritik der Psychoanalyse' u
Karl Jaspers, Rechenschart und Ausblick, R Piper Verlag, Mnchen, 1951, pp. 18-26)
2. an Pol Sartr, 'Egzistencijalna psihoanaliza'. (Izvor: Jean-Paul Sartre, Bie i nitavilo, Tom
II, Nolit, Beograd, 1983, str.546-563)
3. Moris Merlo Ponti, 'Frojdovo delo'. (Izvor: Maurice Merleau-Ponty, L'euevre de Freud', u
Angelo Hesnard, L'oeuvre de Freud et son importance pour le monde moderne,
Payot, Paris, 1960, pp. 8-16)
4. an Ipolit, 'Hegelova fenomenologija i psihaoanliza'. (Izvor: Jean Hypolite,
'Phenomenologie de Hegel et Psychanalyse', u La Psychanalyse: Psycvhanalyse et
Sciences de L'homme, No. 3/1953, pp. 30-44)

MODUL 4 HERMENEUTIKO TUMAENJE FROJDA

(Hermeneutic Interpretation of Freud)

1. Pol Riker, 'Frojd i pitanje Subjekta', (Izvor: Pol Riker, O tumaenju: Ogled o Frojdu, str.
404-413)
2. Jirgen Habermas, 'Samorefleksija kao nauka: Frojdova psihoanalitika kritika
smisaonosti'. (Izvor: Jrgen Habermas, Erkenntnis und Interesse, Suhrkamp Verlag,
Frankfurt am Maine, 1968, pp. 140-154)
3. Karl Oto Apel, 'Kritika ideologije i psihoanaliza'. (Izvor: Karl-Otto Apel, Die Erklaren:
Verstehen-Kontraverse in transcendetal-pragmatischer Sicht, Suhrkamp Verlag,
Frankfurt am Maine, 1979, pp. 135-143)
4. Hans Georg Gadamer, 'Hermeneutika i psihoanaliza'. (Izvor: Hans-Georg Gadamer,
Rhetorik, Hermeneutik und Ideologiekritik, in Hermeneutik und Ideologiekritik,
Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Maine, 1971, pp. 81-86)

MODUL 5 FENOMENOLOKI OBRT U PSIHOANALIZI

(Phenomenological Invert in Psychoanalysis)

1. Rudolf Bernet, Unconscious Consciousness in Husserl and Freud. (Izvor: Donn Welton, ed.,
The New Husserl: A Critical Reader, Indiana University Press, Bloomington, 2003, pp.
199-219)
2. James Phillips, Time and memory in Freud and Heidegger (Izvor:
http://www.klinikum.uniheidelberg.de/fileadmin/zpm/psychatrie/ppp2004/manuskript/phillips.pdf
3. Richard Askay, Heidegger's Philosophy and Its Implications for Psychology Freud, and
Existential Psychoanalysis. (Izvor: Martin Heidegger, Zollikon Seminars: Protocols,
Conversations, Letters, Northwestern University Press, Chicago, 2001, pp. 301-315)
 4. Vilijam Riardson, Hajdeger i psihoanaliza'. (Izvor: William Richardson, 'Heidegger and

Pyschoanalysis' in William Richardson, Proceedings of the Cenrennial Symposium of

Phenomenology and Psychology, Duguesne University Press, Pittsburg, 1980, pp. 42-63)
5. Ludwig Binswager, Freud's Conception of Man in Light of Anthropology. (Izvor: Ludwig
Binswager, Being-In-The-World: Selected Papers of Ludwig Binswanger, Book Service
Inc, New York, 1978, pp. 32-43) (?)

MODUL 6 STRUKTURALISTIKI POVRATAK FROJDU

(Structuralist turn to Freud)

1. Miel Fuko, Nie, Frojd, Marks'. (Izvor: Michael Foucault, 'Nietsche, Freud, Marx' u
Michael Foucault, Nietsche, Edition de Minuit, Paris, 1964, pp. 183-200)
2. ak Lakan,Frojdovsko i nae nesvjesno'.(Izvor: Jacques Lacan, etiri temeljna pojma
Psihoanalize, Naprijed, Zagreb, 1986, str, 23-34) 1966, pp. 7-28)
3. ak Derida, 'Frojd i scena pisanja', (Izvor: Jacques Derrida, 'Freud et la scene de
L'ecriture, u Jacques Derrida, L'ecriture et la difference, Seuil, Paris, 1967, pp. 246-292)
4. il Delez Feliks Gatari, 'Represija i potiskivanje'. (Izvor: Gilles Deleuze and Felix
Guattari, L'anti Oedipe: Capitalism et Schizophrenia, Les Ed de Minuit, Paris, 1972, pp.
182-194)
5. an Bodrijar, 'ala i fantazam ekonomskog kod Frojda'. (Izvor: Jean Baudrillard,
L'change symbolique et la mort, Galimard, Paris, 1976, p. 322-343)
6. an-Fransoa Liotar, 'Apatija u teoriji'. (Izvor: Jean-Francois Lyotars, 'Apathie dans la
thorie', u Jean-Francois Lyotars, Rudiments paines, UGD, Paris, 1977, pp. 54-68)
7. Pol-Loran Asun, 'Metapsihologija i metafizika'. (Izvor: Paul-Laurent Assoun, Freud: la
Philosophie et les Philosophes, PUF, Paris, 1976, pp. 20-37)
8. Jean-Michel Rabbat, 'Lacans turn to Freud'. (Izvor: Jean-Michel Rabbat, The
Cambridge Companion to Lacan, Cambridge University Press, Cambridge, 2003, pp.
1-25)

MODUL 7 POSTMODERNO ITANJE FROJDA

(Postmodern Reading of Freud)

1. or Bataj, 'Opti osvrt na psihoanalizu'. (Izvor: Georges Bataille, Vue d'ensemble la

Psichanalyse, u Critique, No. 24/1948, pp. 10-15)
2. Moris Blano, 'Analitika re''. (Izvor: Maurice Blanchot, L'antritien infini, Gallimard, Paris,
1969, pp. 60-71)
3. Klod Levi-Stros, 'Ljubomorna grnarica. (Izvor: Claude Lvi-Strauss, pp. 20.
4. Jacques-Alain Miller 'Michael Foucault and Psychoanalysis'. (Izvor: T. J. Amstrong, ed.,
Michel Foucault: Philosopher, Routledge, Harvester, London, 1991, pp. 58-64)
 5. oro Agamben, 'Freud or the Absent Object'. (Izvor: Giorgio Agamben, 'Freud or the
Absent Object' u Giorgio Agamben, Stanzas: Word and Phantasm in Western Culture,
University of Minnesota Press, Minneapolis, 1992, pp. 31-36)
6. Samuel Veber, Vrijeme rata: Freudova pravovremena razmiljanja o ratu i smrti. (Izvor:
Samuel Weber, Prigodne mete: o militarizaciji miljenja, Kigen, Zagreb, 2009, pp. 49-68)
7. Gil Anidjar, Freud: The Enemy Objects. (Izvor: Manuscript, pp. 20)
8. StanleyCavell, Freud and Philosophy: A Fragment. (Izvor: Critical Inquiry, No. 2/1987,
pp. 386-393.
9. Branka Arsi, Trees, Pain, and beyond: Freud on Masochism. (Izvor: Stathis Gourgouris,
ed., Freud and Fundamentalism: The Psychical Politics of Knowledge, Fordham
University Press, New York, 2010, pp. 38-71)
10. arls epardson, Prianje pria o ljubavi: filozofija, knjievnost i psihoanaliza. (Izvor:
Charles Shepherdson, Telling Tales of Love: Philosophy, Literature, and Psychoanalysis
in book, Lacan and the Limits of Language, Fordham University Press, New York, 2008,
pp. 101-122)

MODUL 8 POSTKOLONIJALNA DE-ORIJENTALIZACIJA FROJDA

(Postcolonial De-orientalization of Freud)

1. Edvard Said, Frojd ne-evropljanin, (Izvor: Edward Said, Freud and the Non-European,
Verso Press, London, 2004, p. 11-55).
2. ak Derida, Geopsihoanaliza...i ostatak sveta, (Izvor: Jacques Derrida,
Geopsychoanalysis and the rest of the world, in the book: Christopher Lane, ed., The
Psychoanalysis of Race, Columbia University Press, New York, 1998, p. 65-91).
3. Gajatri akravorti Spivak, 'Psihoanaliza u levom polju i terenskom radu'. (Izvor:
Gayatri Chakravorty Spivak, Psychoanalysis in Left Field and Fieldworking, u Sonu
Shamdasani & Michael Munchow, eds., Speculations After Freud: Psychoanalysis,
Philosophy and Culture, Routledge, London, 1994, pp. 41-75)
4. Ranana Kana, 'Osvetovljavanje psihoanalize'. (Izvor: Ranjana Khanna, 'Worlding
Psychoanalysis', in Ranjana Khanna, Dark continents: Psychoanalysis and Colonialism,
Duke University Press, Durham, 2003, pp. 1-33)
5. Stephen Frosh, 'Psychoanalyis and Racism'. (Izvor: Barry Richards, ed., Crisis of the Self:
Farther Essays on Psychoanalyis and Politics, Free Books, Lonson, 1989, pp. 229-244)
6. Duan I. Bjeli, 'Balkan Geography and the De-Orientalization of Freud'. (Izvor: Journal
of Modern Greek Studies, No. 29/2011, pp. 27-49)
7. Shannon Sullivan, The Unconscious Life of Race: Freudian Resources for Critical Race
Theory. (Izvor: John Mills, ed., Rereading Freud: Psychoanalysis through Philosophy,
State University of New York, New York, 2004, pp. 196-217)
8. Joel Kovel, On Racism and Psychoanalysis. (Izvor: u Anthony Elliott and Stephen Frosh,
ed., Psychoanalysis in Contexts: Paths between Theory and Modern Culture,
Routledge, London, 1995, pp. 205-222)
9. Joan Raphael-Leff, Freuds Drak Continent. (Izvor: Parallax, No.2/2007, pp. 41-55)
MODUL 9 FEMINISTIKA SPORENJA SA PSIHOANALIZOM
(Feminist Debates with Psychoanalysis)

1. Simone de Beauvoir, 'Freud and the Second Sex' (Izvor: Juliet Mitchell, ed.,
Psychoanaysis and Feminism, Basic Book, New York, 2000, 305-319) (?)
2. Betty Friedan, 'The Sexual Solipsism of Sigmund Freud'. (Izvor: Betty Friedan, The
Feminine Mystique, W. Norton & Company, New York, 1963, pp. 166-195.
3. Kate Millett, 'Freud and Influence of Psychoanalytic Thought'. (Izvor: Kate Millett, Sexual
Politics, University of Illinois Press, Champaign, 1970, pp. 176-203) (?)
4. Juliet Mitchell, 'The Question of Femininity and the Theory of
Psychoanalysis'. (Izvor: Shelley Saguard, ed., Psychoanalysis and Woman,
MacMillan Press, London, 2000, pp. 128-142)
5. Elen Siksu, 'Fiksija i njena privienja: itanje Frojdovog Das Unheimliche (Jeizvo).
(Izvor: Hlne Cixous, Fiction and Its Phantoms: A Reading of Freud's Das Unheimliche
(The uncanny) ', u New Literary History, No. 3/ 1976, pp. 525-548)
6. udit Batler, 'Potinjavanje, otpor, i promena znaenja: izmeu Frojda i Fukoa', (Izvor:
Judith Butler, 'Subjection, Resistance, Resignification: Between Freud and Foucault', in
book, The Psychic Life of Power. Theories in Subjection, Stanford University Press,
Stanford, 1997, pp. 83-105)
7. Nancy Chodorow, 'Feminism, Feminity, and Freud', (Izvor: Nancy Chodorow, Feminism
and Psychoanalytic Theory, Polity Press, Cambridge, 1989, p. 165-178. (?)
8. Julija Kristeva, 'Psychoanalysis and Language', (Izvor: Language - The Unknown,
Columbia University Press, New York, 1989, pp. 265-277)
9. Luce Irigary, Psychoanalytic Theory: Another Look. (Izvor: Luce Irigary, This Sex Which
Is Not One, Cornell University Press, Ithaca, 1985, pp. 34-68)
10. Sara Kofman, 'Grafematika i psihoanaliza'. (Izvor: Sarah Kofman,'Graohmatique et
Psychanalyse' u Lucette Finas, ed., Ecartes, Fayard, Paris, 1973, pp. 12-24)
11. Shoshana Felman, Psychoanalysis and Education: Teaching Terminable and
Interminable. (Izvor: Yale French Studies, No. 63/1982, pp. 2144)
12. Cathy Caruth, Psychoanalysis, Culture and Trauma. (Izvor: American Imago, No.
1/1991)
13. Rosi Braidotti, Desidero Ergo Sum: Philosophy and Psychoanalysis. (Izvoir: Rosi
Braidotti, Patterns of Dissonance: A Study of Women in Contemporary Philosophy,
Routledge, London, 1991, pp. 16-25) (?)
14. Toril Moi, From Femininity to Finitude: Freud, Lacan, and Feminism, Again. (Izvor: SIGNS:
Journal of Women in Culture and Society, No. 3/2004, pp. 841-878)
15. Joan Copjec, 'The Death Drive: Freud's Thesis on Feuerbach'. (Izvor: Joan Copjec,
Imagine Theres No Woman: Ethics and Sublimation, MIT Press, Cambridge, 2002, pp.
24-48)
 16. Griselda Pollock, 'The Imago in Psychoanalysis and the Arhelogical Metaphor'. (Izvor:
Griselda Pollock, Psychoanalysis and the Image: Transdisciplinary Perspective,
Blackwell, London, 2006, pp. 1-29)
17. Mari Jo Buhle, 'Feminist versus Freuid'. (Izvor: Mari Jo Buhle, Feminism and Its Discontent:
A Century of Struggle with Psychoanalysis, Harvard University Press, Cambridge, 2005,
pp. 206-239)
18. Catherine Malabou, 'Plasticity and Elasticity in Freud's 'Beyond the Pleasure Principle'.
(Izvor: Parallax No.2/2009, pp. 41-52) (or in Diacritics, No. 4/2007, pp. 78- 86).
19. Elizabeth Grosz, 'Freuds Dream of the Botanical Monograph', (Izvor: Elizabeth Grosz,
Jacques Lacan: A Feminist Introduction, Routledge, London, 1990. pp. 105-113) (?)

10. BIBLIOGRAFIJA: Filozofija i Frojd (Obrad Savi)

________________________________________________________________________________________

Napomena:

Opsena lektira na kursu Filozofija psihoanalize ponuena je studentima kako

bi stekli potpun uvid u neobino irok spektar filozofskih intervencija u
psihoanalizu. Predloena literaturu o filozofskom itanju Frojda treba da
doprinese naem dubljem razumevanju psihoanalitike kulture koja je u
meuvremenu postala svetskom, kosmopolitskom kulturom.
Studentkinje i studenti izbornog kursa Filozofija psihoanalize pozivam da
tokom semestra izaberu rad na tri teksta koja mogu biti odabrana i preuzeta
iz jednog od devet ponuenih modula. Izabrana literatura (i s njom u vezi
tema) na seminaru e biti predstavljena, i kroz javnu debatu, kritiki
komentarisana. Obraene teme u seminarskom radu ne mogu biti predmet
zavrnog rada.
Zainteresovani uesnici kursa Filozofija psihoanalize mogu da koriste strunu
biblioteku koja je locirana u Institutu za medije i komunikacije, soba br. 101 (na
prvom spratu).

Svim polaznicima kursa Filozofija psihoanalize stavljam na javni uvod obimnu

bibliografiju o Frojdu i filozofiji. Bibliografija je nastala na osnovu
dugogodinjeg istraivanja psihoanalitikog diskursa na University of Leeds.
Prema zvaninim propozicijama Ministarstva prosvete Republike Srbije, sva
predavanja na Univerzitetu su javna. To znai da je kurs Filozofija psihoanalize
otvoren za sve zainteresovane profesore i studente sa naeg i drugih Fakulteta
i Univerziteta.
Kurs Filozofija psihoanalize se u ovom semestru odrava svakog petka, 15-17h,
 Sala. 3 (na prvom spratu).
Konsultacije sa studentima su petkom, 14-15h, soba br. 111, na prvom spratu.
Kontakt: Obrad Savic, Email: obrad.savic@fmk.edu.rs ili finosa@leeds.ac.uk ili
obrad.savic04@gmail.com Tel: (011) 26 24 265; Cell: 063/301 952

Nain rada i ocenjivanja

Nain rada:

Studentkinje i studenti kursa Filozofija psihoanalize imaju obavezu da po slobodnom

izboru proitaju i komentariu tri teksta iz jednog od predloenih modula:
1. Pozitivistika kritika psihoanalize
2. Marksistika integracija psihoanalize
3. Egzistencijalistiki preobraaj psihaoanlize
4. Hermeneutiko tumaenje Frojda
5. Fenomenoloki obrt u psihoanalizi
6. Strukturalistiki povratak Frojdu
7. Postmoderno itanje Frojda
8. Postkolonijalna de-oriejntalizacija Frojda
9. Feministika sporenja sa psihoanalizom

Nain ocenjivanja:
Studentkinje i studenti kursa Filozofija psihoanalize e biti ocenjivani prema shemi
koja je preuzeta od administracije Fakulteta za medije i komunikacije (FMK)

1. 30% Prisustvo i aktivno uee u seminarskim debatama

2. 30% Usmena prezentacija seminarskog rada (Pismena verziju do 700 rei)
3. 40% Zavrni rad se sastoji od 2.000 rei (14.000 karaktera sa razmakom)

Napomena:

Zavrni radovi se predaju u elektronskoj i tampanoj formi. Zavrni radovi se predaju

sedam dana pre zakazanog usmenog (korektivnog) ispita. Posle ovog roka zavrni
radovi se nee prihvatati. Kurs Filozofija psihoanalize se moe studirati na daljinu
(Distance Learning Course) samo na osnovu odluke Nastavno-naunog saveta
FMKa. Odsutni polaznici kursa su u obavezi da sukcesivno komentariu obraene
seminarske teme i radove, kao i da u elektronskoj verziji predaju dva rada: Seminarski
rad (2.000 rei) se predaje sredinom kursa, a Zavrni rad (4.000 rei) sedam dana pre
zakazanog usmenog ispita. Svi studenti se pozivaju na usmeni, korektivni ispit.

Preporuke za pisanje zavrnog rada:

Prema standardnoj akademskoj praksi, zavrni rad na kursu treba da bude

napisan egzaktnim teorijskim jezikom koji je, u naem sluaju, primeren Studijama
Filozofije psihoanalize. Artikulacija teorijskog stanivita u zavrnom radu se po pravilu
zastupa na racionalnan i argumentovan nain. Kandidat treba da pokae da je
ovladao osnovnim pojmovnim aparatom svojstvenim multidisciplinarnom diskursu
Filozofije psihoanalize. Od studentkinja i studenata tree i etvrte godine FMK-a se
oekuje da suvereno kontroliu proitanu lektiru, da je merodavno tumae, i
korektno navode. Od uzornog kolskog rada na kursu Filozofija psihoanalize se
oekuje da u razliitim diskurzivnim reimima teorijski reflektuje ishode i uinke
filozofskog itanja Frojda.

Obrad Savi
_________________
U BEOGRADU
22 Februara, 2012