GASNE INSTALACIJE

Prirodni gas pokriva vie od 20% ukupne svetske potranje za energijom.

Pretpostavlja se da prirodni gas nastao pre vie miliona godina od ostataka biljaka i ivotinja
ukljuujui i planktone. Pod delovanjem bakterija, pritiska nataloenih naslaga, visoke
temperature, organski ostaci su se tokom dugih perioda pretvarali u fosilna goriva- ugalj , gas
i naftu. S vremenom je vei deo tog gasa ispunio upljikave stene, ponekad stvarajui
ogromne zalihe, to jest gasna polja koja su bila zarobljena duboko ispod naslaga nepropusnih
stena. Neka od ovih polja sadre vie biliona kubnih metara gasa.
Kako se otkrivaju ta nalazita ?
Sateliti sa senzorima, sistemi za globalno pozicioniranje, seizmika refleksija i
kompjuteri umnogome su olakali pronalaenje nalazita gasa.
Seizmika refleksija se temelji na principu odbijanja zvuka o slojeve stena u
unutranjosti Zemlje, na osnovu koga se dobija zvuna slika onoga to se nalazi ispod
povrine.
Istarivai stvaraju zvune talase koristei slabije eksplozive ili pneumatske
maine postavljene na posebna vozila. Ti udarni talasi prodiru u zemljinu koru, odbijaju
se i zatim vraaju do mernih ureaja koji ih registruju. Na osnovu toga se prave
trodimenzioni kompjuterski prikazi strukture stena. Na osnovu ovih prikaza otkrivaju
se mogua nalazita gasa.
Da bi se opravdali trokovi vaenja gasa, nalazite mora biti dovoljno veliko. Potrebno
je zato najpre odrediti pritisak u nalazitu i njegovu zapreminu. Pritisak se moe relativno
lako izmeriti. Meutim mnogo je tee odrediti zapreminu. Jedan od naina je da se odredi
prvobitni pritisak zatim ispusti odreena koliina gasa pa zatim opet izmeri pritisak. Mali pad
pritisaka znai da je nalazite veliko, dok veliki pad pritiska ukazuje da je nalazite malo.
Prirodni gas predstavlja gas bez boje, mirisa, koji je providan u svojoj istoj formi,
izuzetno zapaljiv i pri tome daje veliku koliinu energije. Sagorevanje prirodnog gasa u
atmosferu emituje niske koliine potencijalno tetnih nusprodukata po okolinu. Nalazita
prirodnog gasa utvrena su na dubinama i do 5 000 metara, pod pritiskom od 300 bara i vie
i temperaturama viim od 180 o C zavisno od dubine nalazita. Obino se nalazi kao gasna
kapa u naftnim nalazitima iako nije retko pronai ga i bez prisustva nafte.
Prirodni gas je zapaljiva meavina ugljovodoninih gasova. Sastav gasa je veinom
metan ali sadri i druge gasove: etan, propan, butan i pentan. U svojoj najistijoj formi, kakav
je prirodni gas, on je skoro ist metan.
Predstavlja izuzetno vrednu energetsku i hemijsku sirovinu koja poseduje znaajne
tehnoloko-ekonomske i ekoloke prednosti u odnosu na ostala goriva. To je skoro idelano
gorivo koje se lako mea sa vazduhom, i ima izuzetnu brzinu sagorevanja bez dima, ai
vrstig ostataka i prema tome ne zagauje okolinu. Iskustvo zemalja sa dugom tradicijom
korienja prirodnog gasa pokazuje da je on jedan od najbezbednijih energenata.
Danas se prirodni gas viestruko koristi kako u industriji kao sirovina, za proizvodnju
elektrine energije, za pogon motornih vozila, tako i u domainstvima za grejanje.
Davno pre nave ere, Kinezi su osvetljavali svoje hramove dovodei prirodni gas
cevima od bambusa, pa je to prvi primer organizovane proizvodnje i transporta prirodnog
gasa. U novije doba, prva upotreba prirodnog gasa ostvarena je krajem devetnaestog veka u
SAD-u Filadelfiji za grejanje stanova. Iskoriavanje u veem obimu poelo je 1884.
godine, kada je prirodni gas doveden gasovodom dugakim 23 km u Pitsburg, gde je
upotrebljavan za osvetljenje i grejanjue. Do 1950 godine SAD su bile gotovo jedini
proizvoa prirodnog gasa, a zatim se prikljuuju Rusija, Kanada, Holandija, velika Britanija,
Norveka, Nemaka, Rumunija, Italija, Meksiko, Venecuela, Alir, Nigerija, Indonezija,
Malezija, i u novije vreme zemlje srednjeg istoka. Rezerve prirodnog gasa koje su otkrivene
do sada omoguavaju sadanji obim potronje u narednih 80 godina, a predpostavlja se da su
one neotkrivene jo vee.
Prirodni gas je, uz ugalj, jedini primarni oblik energije koji se moe direktno
upotrebiti, vrlo je ekonomian, pa zato vrlo brzo raste njegova upotreba u domainstvima, za
grejanje i hlaenje, u tehnolokim procesima, za proizvodnju toplote i elektrine energije i
kao sirovina u petrohemiji.
Gas se transportuje u gasovitom stanju cevovodima, ili u ukapljanom obliku
specijalnim brodovima (metanijerima) za ukapljani prirodni gas; ree u specijalno toplotno
izolovanim cisternama u eljeznikom i putnom saobraaju. Prirodni gas kljua na
temperaturi od -162 oC, na atmosferskom pritisku a pri viim pritiscima temperatura
kljuanja je via. Prelazak u teno stanje podrazumeva nie temperature.
Pogodnost za transport u tenom stanju je i ta to je odnos zapremina tenog i
gasovitog stanja 1:600.
Prirodni gas ima malu energetsku gustinu ( nafta 31 MJ/l , benzin 36 MJ/l a
prirodni gas na pritisku od 200 bar, 8,1 MJ/l ). ( 1kcal=4,2kJ = 1,16 Wh).
Prirodni gas sainjavaju metan (CH4) 97%, etan (C2H6) 0,91%, propan (C3H8)
0,36%, butan (C4H10) 0,16%, pentan (C5H12), ugljen-dioksid 0,52%, kiseonik 0,08%, azot
0,93% i drugi gasovi u manjem procentu.
Termoenergetske karakteristike gasa kreu se od: gornja toplotna mo do 47,2
MJ/m3, do 42,5 MJ/m3, donja toplotna mo, relativna gustina o,75 kg/m3 i temperatura
paljenja do 640oC.
Eksplozivna mo prirodnog gasa se kree u granicama od 5 do 15% koliine gasa
u vazduhu.
Za potpuno sagorevanje jednog kubika gasa potrebna su dva kubika kiseonika,
sagorevanje je bez dima, ai i nema pepela a u produktima sagorevanja nema
sumpordioksida niti ugljen monoksida, tako da se produktima sagorevanja ne
prouzrokuje aerozagaenje.
Pravilnom upotrebom ureaja na prirodni gas nema nikakvih opasnosti po oveka,
nepravilnim radom gasnih ureaja, dimnjaka ili sistema dovoda vazduha za sagorevanje moe
doi do guenja, trovanja ili eksplozije.
Guenje nastaje smanjivanjem koncentracije kiseonika u vazduhu, odnosno
poveavanjem koncentracije prirodnog gasa. Pri koncentracijama manjim od 5% prirodni
gas ne deluje tetno po ljudski organizam. U veim koncentarcijama deluje kao obian
zaguljivac, smanjujui koncentraciju koseonika u vazduhu. Trovanje moe nastupiti
indirektno iako sam gas nije otrovan. Naime , pri nepravilnom sagorevanju u dimnim
gasovima , nastalim sagorevanjem prirodnog gasa javlja se ugljen-monoksid (CO) koji je vrlo
otrovan.
Pri koncentraciji ugljen-monoksida od 0,2% u vazduhu nastaje smrt u roku od
12 asova, ako ovek boravi u tim uslovima.

Eksplozija gasa moe nastati ako je koncentracija prirodnog gasa u vazduhu od

5% do 15%, uz jo jedan uslov postojanja otvorenog plamena kao inicijatora paljenja.

Po vaenju gasa iz buotina gas se prerauje: prvo se odstranjuju grube neistoe i

vlaga tzv. proces separacije. Posle separacije gas ide u postrojenja za finu dehidraciju i
odklanjanje ostatka neistoa. Odatle se gas alje u transportne instalacije. Predhodnim
preiavanjem odstranjuje se ugljen dioksid jer on smanjuje energetsku vrednost gasa, i
sumpordioksid koji je toksian i jako tetan jer pri transportu prouzrokuje koroziju elinih
cevi.
Sistemi za transport gasa se dele na:
-gasovode sa vrlo visokim pritiskom .............. iznad 16 bar
-gasovode visokog pritiska .................................... 4 - 16 bar
-gasovode srednjeg pritiska .................................0,5 - 4 bar
 -gasovode niskog pritiska .................................ispod 0,5 bar

Magistralni gasovodi su oni koji vode do GMRS (glavnih merno regulacionih

stanica ) praktino primopredajnih mesta ( u naem sluaju je to GMRS Cvetojevac).
U GMRS dolazi gas sa pritiskom od 30 bar a izlazi sa pritiskom od 6,2 bar.
Od GMRS gas se razvodi jo uvek elinim cevima do MRS (mernoregulacionih stanica
kojih za sada ima preko 12 u Kragujevcu naprimer). Normalno je da se u transportu jave neki
gubici, kao posledica kontrolisanog ili nekontrolisanog ozraivanja, i oni ne bi trebalo da
preu 1 %. Kapacitet GMRS u Cvetojevcu je 10 000 m3/h i izlazni pritisak gasa 6,2 bar.
U GMRS gas se redukuje i preiava separisanjem i dehidracijom.
Postoje filteri koji uklanjaju neistoe kao posledica korozije i tzv. hvatai
neistoa.
Pored ovoga postoji i linija za redukciju pritiska sa jednim ili vie regulatora
pritiska.

Zatim oprema za merenje protoka ( postoje rotacioni ili turbinski merai).

Sastavni deo svake GMRS je i sigurnosna oprema ( zatita od prevelikog pritiska).
Svaka GMRS ima i malu kotlarnicu da bi se gas zagrevao. Sa opadanjem pritiska
pada i temperatura pa zato mora da se greje.Pad temperature pri obaranju pritiska za
1 bar sniava teperaturu za 0,4 oC, pa se ovaj gubitak toplote nadoknauje radom
kotlarnice.
Od GMRS gas se elinim gasovodom vodi do MRS. Kapaciteti ovih MRS se kreu
od 1 500 4 000 m3. Svaka MRS ima identinu opremu kao i GMRS osim separatora i
grejanja. U MRS imamo dve linije i to aktivnu i rezervnu liniju.
U MRS gas se redukuje sa 6,2 bar na 0,5 -4 bar, u zavisnosti od broja i vrste
potroaa. Iza MRS je polietilenska razvodna mrea do svakog potroaa to jest njegovog
kunog seta.
U kunom setu se pritisak obara sa 3,5 bar na oko 25 -30 mbar.
Kunom potronjom se smatra potronja toplotne energije do 50 kW.
Polietilenske cevi su predviene da mogu da izdre pritiske i preko 4 bar.
 Na izlazu iz MRS nalazi se protivpoarna ahta sa dva ventila. U sluaju havarije
dovod gasa se zatvara ili se zatvara deo distributivne mree da bi se obavila intervencija. U
novije vreme se rade protivpoarne nadzemne ahte jer su pogodnije i praktinije. Do ulazne
ahte dovodni vod je od elika.

Pre ulaska u MRS nalazi se prelazni izolacioni komad radi eliminisanja prenosa
elektrinog potencijala i mogueg varnienja. Iza prelaznog izolacionog komada postavlja se
fini filter sa diferencijalnim manometrom. Ovde se spreava prenos kapilarne vlage.
Diferncijalni manometar omoguava kontrolu zaprljanosti filtera. Sledei u instalaciji je
mera protoka sa korektorom da bi se osigurala odgovarajua toplotna mo goriva koje se
alje potroau. Zatim ide regulator pritiska i obaranje pritiska, ovaj regulator reducir
ventil ima mogunost blokade protoka u sluaju neke anomalije u protoku. Potom se postavlja
nepovratna klapna da ne bi dolo do uticaja eventualni uticaj sa izlazne strane.
 Svaka MRS ima i ureaj za odorizaciju gasa. Odorizacijom se gasu dodaje
karakteristian mirs ( etilmerkaptan), ime se omoguava da gas koji se isporuuje
domainstvima dobije taj karakteristian miris. Odorant sagoreva zajedno sa prirodnim
gasom, a produkti sagorevanja nemaju neprijatan miris. Ureaj, kojim se odorant
ubacuje u struju gasa, naziva se odorizator. Gas koji ide velikim potroaima se ne
odorie jer ova postrojenja imaju automatske sigurnosne ureaje.

U novije vreme se prirodni gas koristi i kao pogonsko gorivo za pogon automobila.
Prirodni gas ima malu energetsku gustinu ( etiri puta manju od tenog naftnog plina TNG),
zato se on mora komprimovati na velike pritiske u rezervoarima i do 200 bar).

Na izlazu iz MRS takoe se postavlja izolacioni komad i poarni ventil.

Evidentno je da je u svetu dolo do porasta korienja gasne energije.U poreenju sa

drugim energijama gasna energija ima velike prednosti:
-visoka kalorina mo gasa
-viestruka manja zapremina deponovanja,
-neznatne koliine otpadne materije.
Mogunost uskladitenja obezbeuje stvaranje rezervi to je kod elektrine energije za sada
mnogo komplikovanije.
Korienje gasa zbog svoja dva velika nedostatka (guenje i eksplozivnost ) zahteva
odgovarajue mere obezbeenja i predostronosti i to:
-pravilno projektovanje instalacija;
-ispravnu izradu instalacija i ureaja,
-pravilno rukovanje.
Opasnost takoe postoji i u drugim vidovima energije kao naprimer kod elektrine energije i
sl.

Ogromne rezerve zemnog gasa u svetu i izgradnja transkontinetalnih gasovoda ,

ekonominost primene i pogodnost upotrebe obezbeuju dalji razvoj i primenu gasne energije
prvenstveno u industriji ali i u stambenim i drutvenim objektima u gradovima. Moe se ak
rei da korienje gasne energije dobija primat u sistemima za grejanje gradova i to bilo kao
energent u postojeim kotlovima koji se koriste za daljinsko grejanje u gradovima, ili kao
iskljuivi nain etanog ili pojedinanog grejanja stanova.

U poetku svog korienja gas se dobijao samo iz kamenog uglja, zbog toga se i u poetku
koristio za osvetljenje u gradovima pa je po tome i nazvan svetlei gas .
A iri razvoj nastao je eksploatacijom zemnog gasa. Zemni gas ima veliku toplotnu mo i
nema pepela posle sagorevanja. Procenjene zalike zemnog gasa u svetu su ogromne.
 Teni naftni gas se dobija u rafinerijama prilikom destilacije sirove nafte, on je u
osnovi smea tekih ugljovodonika, propana i butana i ima ( propan 22 000 kcel/Nm3, a
butan
29 000 kcel/Nm3 ), on se isporuuje u tenom stanju i neposredno pre korienja
smanjivanjem pritiska se dovodi u gasovito stanje.Teni naftni gas kljua na - 4 oC, on je tei
od vazduha i u sluaju curenja razastire se po podu.

Transport cevima garantuje potroau kontinualnost i sigurnost u snabdevanju, ne

zahteva posebne rezervoare za uskladitenje gasa niti dodatne trokove za transport. Jedino je
potrebna redukciona stanica za smanjenje pritiska gasa na vrednost radnog pritisaka. Velika
sposobnost stiljivosti gasa pri transportovanju omoguuje jeftin i ekonomian transport.
Jedna od vanih zadataka pri gradnji elinih cevovoda je da se obezbedi adekvatna
zatita cevi od korozije. Ovde razlikujemo dve vrste zatite i to pasivnu i aktivnu zatitu.
Pasivna zatita podrazumeva premaze raznim vrstama zatitnih sredstava i polimera
da bi se fiziki spreio dodir agresivnih sredstava sa cevima.

Aktivna zatita, ili tzv. katodna zatita onemoguava pojavu procesa korozije jer
se delovanjem elektrohemijskog procesa uz pomo anode i katode i jednosmerne
elektrine struje.
Anode se najee rade od magnezijuma , i to je potroni materijal a eline
cevi su praktino katoda. Vek trajanja magnezijumske anode je oko deset godina, posle ega
se ona menja. Ova aktivna zatita je vrlo efikasna i omoguila je produivanje veka upotrebe
elinih cevovoda pa ak i utede u debljini samih cevi.

Proizvodnja gasa na gasnim poljima ne moe se vremenski usaglasiti sa ritmom

potronje pa se radi toga grade skladita za gas. Ova skladita su uglavnom u vlasnitvu
prozvoaa ili distributera i mogu biti nadzemna ili podzemna.
Nadzemni rezervoari su uopte uzev manjeg kapaciteta i grade se uglavnom u
naseljima koji nisu prikaena na mreu gasovoda. Praktino podzemna skladita imaju
najveu primenu. Ogromne koliine gasa se mogu deponovati u podzemnim skladitima koji
su nastala najee posle eksploatacije nafte ili zemnog gasa i nalaze se izmeu
nepropustljivog sloja gline odozgo i sloja vode odozdo, to je i prikazano na sledeoj skici.

Podzemna skaldita su posebno pogodna za uskladitenje gasa proizvedenog u letnjim

mesecima za mnogo veu zimsku potronju.

Raspodela gasa i pritisci.

 Gas se doprema do naselja cevima koji mogu da izdre odgovarajue pritiske.
Najee su ove cevi od elika koje su zatiene odgovarajuim vetakim masama a
meusobno su spajani zavarivanjem. Za odstranjivanje kondezata vode koji se moe pojaviti
u gasu postavljaju se odgovarajui sudovi sa razdelnim zidom za njeno prikupljanje i
odstanjivanje.

Gasni pritisak se meri kao nadpritisak naspram atmosferskog i izraava se u

milibarima (mbar), odnosno u barima (bar).
Kod gasa se pritisci do 100 mbar, smatraju niskim , do 1 bar srednjim a preko 1 bar
visokim.
Prema meusobnim karakteristikama paljenja izdvajaju se osnovne grupe gasova.
- Grupa I oznaka S obuhvata gradske i daljnske gasovode bogate vodonikom;
- Grupa II, oznaka N, obuhvata prirodne gasove , one koji potiu iz prirodnih nalazita,
kao to su zemni gas, gas iz nafte;
- Grupa III, oznaka /F/, obuhvata teni gas propan i smeu propan- butan.

Da bi naprave za korienje gasa imale potrebnu koliinu gasa neophodno je

obezbediti minimalni pritisak gasa u provodniku snabdevaa i minimalni pritisak na
mestu prikljuka naprave. Ovi minimalni pritisci zavise od vrste gasa , a najmanji
pritisak u provodniku za grupu I /S/ iznosi 10,3 mbar, a za grupu II /N / 20,8 mbar.
Minimalni pritisci na mestu prikljuaka na napravu potroaa za grupu I /S/ iznosi
7,5 mbar a za grupu II /N/ 18,0 mbar a za grupu III / F/ iznosi 47,5 mbar

Kune instalacije

Kune gasne instalacije razlikuju se od svih ostalih instalacija u zgradama po svojim

specifinostima, najslinije su vodovodnim istalacijama, ali obzirom na zapaljivost i
eksplozivnost gasa, kao i opasnost od zaguenja gasom, zahtevaju jo obazrivije
projektovanje izvoenje i korienje. Osnovna razlika izmeu vodovodnih i gasnih
instalacija je to se gasne instalacije ne smeju koristiti kao zatitno uzemljenje kod
eklektroinstalacija, dok se vodovodne instalacije mogu koristiti u tu svrhu i vrlo esto se
koriste.

Delovi gasnih kunih instalacije

Pod gasnom instalacijom unutar objekta podrazumeva se skup cevi i opreme koja se
postavlja u objektu iza glavnog ventila i omoguavaju normalno funkcionisanje naprava koje
koriste gas. Sa ulinog cevovoda preko kunog prikljuka gas se dovodi do glavnog ventila
(glavni ureaj za zatvaranje).
Pre ulaska kunog voda u objekat postavlja se T komad koji se moe otvarati radi
ienja, to se vidi na sledeoj slici.
 Cevna mrea svojim horizontalnim i vertikalnim vodovima dovodi nemereni gas , pre
i posle gasnog brojila, sa postavljenim odgovarajuim ventilima na za to predvienim
mestima na cevnim vodovima sve do naprava za potronju gasa.
Posle sagorevanja gasa u napravama za njegovu potronju stvaraju se produkti sagorevanja pa
je potrebno obezbediti opremu za ventiliranje prostorije, i odvoenje produkata sagorevanja,
odnosno ulaza za uvoenje sveeg vazduha i opreme za izbacivanje produkata sagorevanja
napolje.

Glavni ventil

Glavni ventil je ureaj za zatvaranje skupa gasnih instalacija u objektu. On se

povezuje sa snabdevakim vodom na ulici preko prikljuaka koji je postavljen upravo na
fasadni zid zgrade. Radi signalizacije mesta i pravca prikljuka.
Mesto glavnog ventila mora biti pristupano i vidno, on se moe postaviti izdignut od terena
na fasadi ili ukopan ako zbog estetskih ili drugih razloga nije mogue postaviti ga na samoj
fasadi. Ako se glavni ventil postavlja u zemlji potrebno je izbegavati ispod kolovoza ili
blizine kanala. Postavljanje glavnog ventila u zemlji zahteva izradu okna od trajno otpornog
materijala i mora biti obezbeeno zakljuavanje.

Glavni ventil se postavlja, ako je ukopan u okno, od trajno otpornog materijala.

Cevovodi
 Cevna instalacija mree za gas u objektu se sastoji od horizontalnih i vertikalnih
-vodova. Cevni unutranji vodovi u zavisnosti od mesta i funkcije koju vre imaju i svoje
nazive, kao to je pokazano na slici.

-Razdelni vod - je deo provodnika za nemereni gas izmeu glavng ventila i prikljuka
brojila za gas,
-Vod prikljuka brojila - je deo provodnika izmeu razdelnog voda i ulaska u brojilo,
-Usponski vod - je deo provodnika koji vodi vertikalno od sprata do sprata,
-Vod potroaa - je deo provodnika za mereni gas izmeu izlaska iz brojila i ravastog
voda,
-Vod prikljuka na napravu - je deo provodnika koji vodi od armature prikljuka do
prikljuka naprave za potronju gasa.

Graa cevovoda i njihova zatita od korozije

Cevovodi stabilnih instalacija u objektu izrauju se od atestiranih elinih

beavnih cevi, ali i od cevi njima odgovarajueg kvaliteta.
Bakarne, mesingane i aluminijumske beavne cevi mogu se upotrebiti unutar objekata
kao pomoni vodovi.
Cevovodi izraeni od elinih beavnih cevi spajaju se zavarivanjem, prirubnicama
ili cevnim navojnim spojevima. Kada se cevi ne spajaju zavarivanjem, potrebno je
zavarivanje spojeva ostvariti samo zaptivnim sredstvom koja su otporna na gas, koja nisu
otrovna i da su bez kiselina. Upotreba koe za zaptivanje nije dozvoljena.
Ako su cevi ukopane ispod maltera, ili su voene kroz podrumske prostorije, spajanje cevi
vri se iskljuivo zavarivanjem.
eline cevi koje se polau u zemlju, kao i unutranje cevi koje lee ispod maltera,
potrebno je pre ugradnje zatititi odgovarajuim premazom, a posle prve provere cevne
mree na pritisak pristupa se zatitnim premazivanju spojeva cevovoda.
Cevovodi koji se polau ispod zemlje mogu se isporuiti obmotani i bitumenizirani, ili
presvueni vetakim materijalima. Na gradilitu mogu se obloiti zatitnim trakama ili
folijama, kao i premazima dvokomponentnim lakom.
Unutranji cevovodi mogu se zatititi odgovarajuim premazima, obloiti trakama ili
folijama ili postaviti u zatitne cevi. Krajevi zatitnih cevi zalivaju se bitumenom. Ove
zatitne cevi moraju imati oduak.
Ukoliko cevi za gas prolaze kroz agresivne graevineke materijale (gips), potrebno je
postaviti omota najmanje debljine 5 cm kao zatitu od korozije.
 Voenje cevovoda kroz zemlju

Polaganje cevovoda kroz zemlju prikazano je na sledeoj slici.

Cevni vod kroz zemlju ( prikljuak za objekat) postavlja se na najmanjoj dubini od

0,80 m ispod nivoa terena. Ovakvi cevovodi ne smeju prolaziti ispod temelja graevinskih
objekata. Oni se postavljaju u podu i po potrebi u zavisnosti od osobine gasa ugrauje se sud
za sakupljanje kondezata vode. Kroz zid zgrade cevovod se vodi kroz zatienu cev sa
dovoljno slobodnog prostora. Ova zatitna cev postavlja se stabilno u zid kroz koji prolazi
cevovod i ima male prepuste van njega. Meuprostor u cevi sa spoljne strane treba potpuno
zatvoriti. Isto tako u svim nepristupanim prostorijama, ahtovima i kanalima cevovodi se
uvode kroz zatitne cevi i obavezno se zatiuju od korozije. U zgradama bez podruma pri
prolasku cevi kroz zid ili pod takoe je potrebno postaviti zatitnu cev. Svi vodovi
postavljeni kroz zemlju koji se polau ka drugim zgradama potrebno je da imaju pristupaan
ureaj za zatvaranje sa vezom koja se moe iskljuiti za svaku zgradu ponaosob. Ukoliko
postoji mogunost pomeranja tla ( klizita naprimer) treba ugraditi pokretnu vezu od
savitljive cevi izmeu prikljunog provodnika za objekat i glavnog ventila.

Voenje cevovoda u objektu

Unutrani cevovodi vode se najkraim putem i pod pravim uglom u odnosu na

tavanice i zidove. Cevni vod gasa ne sme biti izloen kapljanju vode iz drugih instalacija niti
znojenju samih instalacija za gas.
Cevovod se ne sme postavljati u otvore liftova, podrume , kanale za otpadke, gomile uglja ili
ventilacione i dimnjake otvore, zatim u rovove predviene za polaganje uzemljenja
elektrinih vodova, parovoda i slino.
Gasni vod ne sme svojim prodorom da dovede do slabljenja konstrukcije.
Gasni vodovi koji prolaze kroz dilataciju moraju biti fleksibilni i prilagoavati se odreenim
dilatacijama.
 .

Radi onemoguavanja gubitaka u pritisku potrebno je pre ugraivanja ispitati da li cevi

imaju odgovarajui presek i eventualne izboine sa unutranjih zidova cevi odstraniti.
Cevi koje se postavljaju ispred privruju se jednodelnim ili dvodelnim obujmicama. Za cevi
koje se postavljaju ispod maltera nije dozvoljeno prilikom nastavljanja postaviti prirubnice ili
navoje. Cevi koje se postavljaju u ljebovima takoe se privruju obujmicama, a cevi se
maskiraju postavljanjem rabic pletiva ili postavljanjem ploa. Ovakvi licevi moraju biti
vertikalni, izuzev ako nisu ispunjeni lakim betonom.
Da bi se smanjili gubici u pritisku i da bi se izbeglo taloenje neistoa u cevima, neophodno
je prilikom postavljanja vodova sva potrebna obilaenja ublaiti odgovarajuim lukovima, a
nagle prelome provesti postepenim promenom pravaca.
Radi odstranjivanja taloenja neistoa ili kondezne vode potrebno je postaviti reducir sa
epom.
Prilikom meusobnog spajanja vodova pomou navoja potrebno je izvesti zaptivanje spojeva
pomou kuine sa premazom odgovarajue paste koja spreava isuivanje kuine i delije kao
mazivo za vreme kretanja u navoju.

Provera cevovoda

Ispitivanje cevovoda niskog pritisaka do o,o5 (kp/cm2) i prenika do 150 mm vri

se samo na propusnost, s tim da se prvo ispitivanje vri sa pritiskom od 1 (kp/cm2) u trajanju
od 10 min posle izjednaavanja temperature, a pre zatitnog premazivanja odnosno
prekrivanja cevovoda. Drugo ispitivanje se vri pri dvostrukom radnom pritisku .
Instalacija se smatra nepropusnom ako posle 10 min pritisak ostane konstantan. Ovo
ispitivanje vri se vazduhom , ugljen dioksidom ili drugim inertnim gasom.
Provera na propusnost ( nezaptivenost) prikljuka na zgradu ( veza
snabdevakog voda sa kunom prikljukom ) postie se nanoenjem penuave tenosti
etkom na zaptivno mesto. Pojava mehura pod uticajem ve pomenutog pritiska u cevi
na premazanom mestu ukazuje na nezaptivenost spoja.
Kao to se proverava nezaptivenost prikljuaka na zgradi, proveravaju se na isti nain
i prikljuci armatura i naprava za potronju gasa koji nisu obuhvaeni glavnom proverom
cevovoda.
Zabranjena je provera nezaptivenosti cevovoda pomou plamena.

Putanje gasa u instalaciju

Prvo putanje gasa u cevovod izvodi struno i ovlaeno lice, uz predhodne provere
pritiska u cevovodu, kao i kontrolu zaptivenosti svih mesta koja su pri probi bila nezaptivena.
Posle provere unutranja razvodna mrea moe se spojiti na vod za prikljuak. Posle provere
na zaptivenost ovog spoja, kao i provere prikljuaka brojila za gas, potrebno je pristupiti
istiskivanju vazduha iz cevovoda pomou pridolog gasa. Radi odstaranjivanja vazduha iz
cevovoda potrebno je otvoriti instalaciju gasa na najviem delu, ili na kraju voda sve dok
kroz ove otvore pone da izlazi gas iz instalacije. Za vreme istiskivanja vazduha iz instalacije
potrebno je vriti provetravanje prostorija.
 Vatra u prostorijama, ukljueno osvetljenje, dodirivanje elektrinih sklopki i
zvona kao i puenje je zabranjeno.
Posle putanja gasa u instalaciju proveravaju se svi prikljuci za naprave koje troe gas i
pristupa se njihovom postavljanju i prikljuenju na stabilnu instalaciju gasa, istovremeno se
ispituje ispravnost instalacije za odvod otpadnih gasova posle sagorevanja.

Ukoliko se i pored svih provera instalacije ipak oseti miris gasa , potrebno je
preduzeti sledee mere zatite:

-zatvoriti vod na brojilu gasa;

-izazvati promaju otvaranjem svih prozora i vrata;
-sve naprave za potronju gasa iskljuiti i time ugasiti sve plamenike;
-ne paliti palidrvce, ne dodirivati elektrine sklopke ili elektrino zvono i ne puiti;
-po zatvaranju glavne slavine pregledati i sve slavine za gas i otvorene zatvoriti;
-tek posle predhodno preduzetih mera upaliti elektrino osvetljenje ukoliko se ne osea miris
gasa u prostoriji.

Posle preduzetih navedenih odgovarajuih mera zatite potrebno je izvesti sledee

radove na vodovima za gas:

-zatvoriti vod za gas,

-pre demontiranja cevovoda za gas premostiti mesto razdvajanja bakarnim punim
elektroprovodnikom minimalnog preseka 4 mm radi zatite od razlike u elektrinom
potencijalu.
-prilikom traenja nezaptivenog mesta na cevovodu ponoviti postupak traenja nanoenjem
penuave tenosti.
-zabranjeno je traenje nezaptivenog mesta putanjem vode, kiselina ili kiseonika u cevovode.
-demontirati vodove gasa gde su utvrena nezaptivena mesta i nove ponovo montirati.
( Sabijanje ili rastezanje ovakvih delova cevovoda nije dozvoljeno).
-po zaptivanju cevovoda otvoriti zatvara, ako su svi ispusti za gas zatvoreni.

Po proveri cevovoda na zaptivenost potrebno je proveriti pritisak gasa u cevovodu a

potom postaviti sve naprave za potronju gasa kao i njihovo spajanje sa instalacijom gasa i
izvri proveru svih gorionika.

ienje instalacije

Nakon due eksploatacije kune gasne instalacije, obrazuju se suenja u cevima usled
kondezata, taloenja naftalina, nastanka re i leda. Pre pristupanja ienju potrebno je
razdvojiti kuni prikljuak od snabdevakog voda, skinuti brojilo za gas, odvojiti sve naprave
za potronju gasa i sve naprave za potronju gasa otvoriti.
ienje instalacije moe se izvesti na vie naina:
-Mehaniko ienje instalacije, vri se provlaenjem ice ili spiralne cevi kroz gasni vod,
-Usisavanje se vri uz pomo vakum pumpe koja se povezuje sa najudaljenijim gasnim
cevnim dovodom i usisavanjem izvlai prljavtina iz cevovoda uz pomo vakuma.
-Izduvavanje instalacija postie se uz pomo pumpe sa kotlom ( sledea slika) koja se
prikljuuje na najudaljeniji ispust od brojila za gas. Povienim pritiskom vazduha
prljavtina se iz uih gasnih vodova kroz sve ire izbacuje u jednu predhodno privrenu
vreu ispod otvora koji je najpodesniji za izbacivanje prljavtine. Ovako produvavanje
instalacije ponavlja se nekoliko puta uzastopce.
Odleivanje gasnih instalacija se postie obmotavanjem velikih krpa oko cevovoda ili
isparavanjem piritusa. Zabranjeno je odleivanje letlampama ili elektrinim
napravama.

Brojilo za gas

Postavljanje brojila za gas mora biti na suvom i za slubeno lice pristupanom mestu,
zatieno od udara i niskih ili visokih temperatura. Kod zgrada do P+2 sprata brojilo za gas
se moe postaviti u otvorenim podrumskim prostorijama, dok kod viih objekata brojila za
gas treba postaviti u stepeninom prostoru.
Montaa brojila za gas moe se izvesti privrivanjem na plou, tako da brojilo nema
dodira sa zidom. Brojilo za gas moe se staviti u zatvoren plakar ( prikaz na sledeoj slici )
koji mora biti ventiliran, ili u otvorenu niu. U zavisnosti od toga dali je brojilo jednocevno
ili dvocevno, odreuju se i dimenzije nia za jednu ili vie brojila.
 Armature sa instalacjama

Armature za gasne instalacije izrauju se od materijala koji su potpuno otporni na

koroziju. Armature prema svojim funkcijama dele se na tri grupe;

Ureaji za zatvranje

Prva grupa armatura na gasnim instalacijama su ureaji za zatvaranje. Oni mogu biti
slavine na cevima prenika do 40 mm i ventili za cevi ire od 40 mm.
Na instalacijama gasa se ugrauju sledei ureaji za zatvaranje:
-neposredno iza uvoenja cevovoda u objekat ( protivpoarna slavina ),
-ispred svakog brojila za gas,
- kao zatvara kod usponskih vodova,
-kod paralelnog ukljuivanja brojila za gas,
-pre svake naprave za potronju gasa, i
-ispred svakog loita.
Sve slavine moraju biti pristupane, sagledive i lako pokretljive. Za odvrtanje
slavina, postavljeni estougaonik se obuhvata kljuem i odvija.

Osigura za nedostatak gasa

Iza svakog brojila za gas koji ima ugraen automat za ubacivanje novca
postavlja se osigura za nedostatak gasa. Kada se utroi unapred plaeni gas, a
blagovremeno ne ubaci nov novi dolazi do pada pritiska usled ega se provodnik
automatski iskljuuje. Membrana u osigurau za nedostatak gasa podie se pritiskom teenja
gasa. Za otvaranje ventila potrebno je uvoenje gasa preko sporednog kanala i ventila
otvaranja ispod membrane ( pritisak na dugme ).
Ako je neka od slavina za potronju gasa otvorena, postojei pritisak se smanjuje i ne moe da
se otvori ventil osiguraa sve dok se otvorena slavina ne zatvori i stvori uslove za ouvanje
pritiska u mrei koji moe da otvori ventil za dovod gasa na osigurau.

Regulator pritisaka

Kada je pritisak snabdevanja vei od potrebnog pritiska za prikljuke i naprave za

potronju gasa, potreban je ureaj za regulisanje i osiguranje odgovarajueg pritiska za
besprekorno funkcionisanje naprave za potronju gasa. Prilikom prikljuenja naprave
kontrolie se pritisak gasa i po potrebi ugrauje regulator pritiska za ceo objekat ili samo za
napravu.
Regulator pritiska funkcionie uz pomo pridolazeeg gasa koji deluje svojim
ulaznim pritiskom na donju stranu membrane i time zatvara sebi priticanje i smanjuje
pritisak na podeenu vrednost.
 NAPRAVE ZA POTRONJU GASA

Naprave za potronju gasa nazivaju se jo i troila gasa. Njihova primena znaajna je u

idustrijskim pogonima ali i u domainstvima. U industriskim pogonima gas kao pogonska
energija ima iroku primenu. Sva troila koja se mogu nai na tritu predviena su za jednu,
dve ili sve vrste gasa , stoga je neophodno da proizvoa saini neophodna upustva po kojima
bi se izvrila prilagoavanja u sluaju korienja nekog drugog gasa. Prema potrebi za
odvoenje sagorelih gasova razlikujemo dve grupe troila:
-Troila gde nije potrebno odvoenje sagorelih gasova i
-Troila sa loitima gde je neophodno posebo odvoenje sagorelih gasova.

Tehniki podaci

Radi omoguavanja pravilnog postavljanja i podeavanja i najoptimalnijeg

funkcionisanja neophodno je poznavanje svih neophodnih tehnikih podataka za svaku
ponaosob napravu za potronju gasa u domainstvu. Osnovni tehniki pojmovi ilustrovani su
uz napravu za gas ( prikazano na sledeoj slici ).
Osnovni tehniki podatak o jednom troilu su:
Optereenje toplotom i snaga toplote. Izraavaju se u kcel/min ili kcel/h,
odnosno u KWh.
( 1kcal = 4,2 kJ = 1,16 Wh )

Optereenje toplotom neke naprave za potronju gasa je ona koliina toplote koja se u
nju dovodi u jedinici vremena. To je ono maksimalno optereenje napisano na tabeli troila
od strane proizvoaa i ono ne sme biti porekoraeno.
Snaga toplote je ona koliina toplote koja je u jedinici vremena stvorena za upotrebne svrhe u
nekom troilu a u okviru predvienog optreenja toplotom.
-Stepen iskorienja neke naprave za potronju gasa je iskorienja koliina
toplote u odnosu na dovedenu koliinu toplote u napravu.

Stepen iskorienja = Snaga toplote/Optereenje toplotom

- Vrednost regulisanja je protok gasa u litrima po minutu / l/min/, odnosno litar po

asu / l/h / na koji je gorionik na napravi za potronju gasa regulisan. Dobijanjem
odgovarajue koliine gasa gorionik dostie predvienu toplotu.
Vrednost regulisanja = optereenje toplotom / vrednost zagrevanja u pogonu

- Vredst prikljuaka je protok gasa po asu ( m3/h ) neke naprave za potronju gasa ,
koja se dobije iz vrednosti regulisanja odnosno vrednosti zagrevanja loita za vreme
pogona naprave.
- Vrednost optreenja je maksimalna zapremina struje gasa po asu koja protoe kroz
cevovod, izraena u (m3/h), pod predpostavkom da se naprave za potronju gasa
jednovremeno koriste.

Podaci za grejanje vode gasom

Najmanji pritisak vode je onaj koji omoguava upotrebu naprave. Nazivna

koliina vode je ona koliina vode koja se zagreva za 25 oK ( stepeni kelvina ).
Koliina vode punog gasa je najmanja koliina vode , koja mora da tee kroz napravu pa da
ventil za nedostatak vode bude potpuno otvoren. Ta koliina vode je neto iznad 1/2 nazivne
koliine vode.

Prikljuak za naprave za potronju gasa

Da bi naprave za potronju gasa pravilno funkcionisale , potrebno je izvesti njihovo

prikljuenje na gasni vod pravilnom i sigurnosnom vezom. Ovakvo prikljuenje moe se
izvesti armaturom za vrsti ili runi spoj.
Armature za vrsti spoj zahtevaju primenu alata dok armature za runi spoj to ne
zahtevaju.

a) vrsti spoj

vrsti spoj zahteva u fiksno postavljenom delu instalacije izlaznu armaturu sa

odgovarajuim spoljnim navojem za postavljanje savitljivog ili vrstog provodnika same
naprave pomou zavrtnja kolendera. Sam prikljuni vod moe biti od vrste cevi ili
savitljivog creva. U novije vreme savitljiva creva se izrauju od visokovrednog elika. U
takvom crevu dozvoljeni radni pritisak je radni pritisak i do 1 000 mbar ( 10 000 mmVS ).

b) Runi prikljuak

Ova vrsta prikljuaka ima najveu primenu kod ugraenih kuhinja za prikljuivanje
hladnjaka, rerni, maina za pranje sudova i maina za pranje vea.
Savitljivi prikljuak sastoji se iz sigurnosne prikljune armature i sigurnosnog gasnog
creva.
 Armatura prikljuka se sastoji iz utikaa za gasne utinice ( vidi sledeu sliku) ili iz
odgovarajueg gasnog utikaa sa navrtkom na donjoj strani sa jednim estougaonim rafom
sa cevnom lozom. Razdvajanje utikaa od utinice mogue je samo ako je dovod gasa
predhodno zaustavljen. Preko otvora dimenzija 6x12 mm na spojnoj kapi mogue je prema
obojenosti otvora odrediti da li jo gas struji. Zelena boja na otvoru oznaava da gas ne struji,
dok crvena boja oznaava protok gasa i onemoguava otvaranje prikljuka.
Naprave za zagrevanje prostorija

Grejanje prostorija pa i otvorenih prostora napravama sa zagrevanjem gasom je u

stalnom porastu u svetu. Osnovne karakteristike pri ovakvom nainu grejanja su:
-relativno brzo zagrevanje prostorija,
-visoka kalorina mo,
-nema vrstih otpadaka kao produkti sadgorevanja,
-jedostavan transport gasa do potroaa,
-relativno niske cene, odnosno ekonominost.
Naprave za zagrevanje prostora odaju toplotu na dva naina: konvekcijom ili
zraenjem.

Prvi nain je zasnovan na kruenju vazduha, usled razliitih teina toplog i hladnog
vazduha. Za ovu vrstu grejanja potrebno je izvesno vreme da se prostorija zagreje ali na ovaj
nain prostorija se zagreva ravnomerno.
Za grejanje zraenjem naprave za grejanje imaju zaareno telo od magnezijuma
ili, keramikih materijala, ili materijala koji odaju ultracrvene talase. Zraee telo
deluje odmah za razliku od grejanja konvekcijom vazduha. Kod grejanja zraenjem
razlikujemo dve vrste naprava:
-Tamni odailjai sa zagrevanim povrinama do temperature od 500 oC,
-Svetli odailjaci sa temperaturama preko 500 oC.

Grejanje zraenjem kod prve grupe deluje na predmete i na vazduh, dok druga grupa
deluje infracrvenim talasima.

Posebno je interesantno ne samo za zagrevanje velikih unutranjih prostora kao to su

sportske dvorane, klizalita ve i eksterijera pomou infra-crvenih talasa jer omoguava
novo vienje ne samo arhitektonskih nego i urbanistikih reenja naselja. Ove talase koji
zagrevaju samo predmete a ne i vazduh mogue je usmeriti programiranjem duine talasa
da zagrevaju odreene skupove ljudi na otvorenom prostoru, naprimer trni centri,
stadione ili pojedince na ulici.

Veina grejnih naprava koje rade na principu konvekcije vazduha ili odaju toplotu zraenjem
mora biti povezana sa kanalom za odvod odpadnih gasova ili se mora postaviti na spoljni zid
zgrade sa direktnim dovodom vazduha i odvodom sagorelih gasova napolje. Potrebno je
uvek dovod vazduha postaviti nie od odvoda sagorelih otpadnih gasova napolje.
 Izuzev grejanja prostorija pomou naprava koje su direktno prikljuene na instalaciju
gasa, postoje centralno grejanje i klima ureaji na gasni pogon. Postavljanje ovih instalacija
grejanja veoma je srodno sa instalacijama grejanja na druge pogonske energije. Razlika u
odnosu na tena ili vrsta goriva je u prikljuku postrojenja na gas , odvodu otpadnog gasa u
kotlarnici, to uslovlja i lokaciju kotlarnice.

Naprave za pripremu tople vode gasom

Priprema tople vode na gas vri se pomou protonih naprava ( protoni bojleri ) ili
akumulacionih naprava (bojleri ) i grejaa. Sve ove naprave za pripremu tople vode gasom
uzrauju se u vie razliitih veliina. Prema potrebnoj brzini zagrevanja vode , kao i potrebnoj
koliini tople vode za odreene namene, odabira se prema svojim tehnikim osobinama neki
od sledeih vrsta bojlera.

a) Protoni gasni bojleri

Kod protonih bojlera zagrevanje vode se vri u zavisnosti od njene potronje.

Zagrevanje poinje sa korienjem tople vode i zavrava se po prekidu njenog isticanja.
Protoni bojleri zagrevaju vodu uz pomo zmijaste cevi ( zmijae) kroz koju protie voda
( sledea slika ). Zmijaa se zagreva pomou prstena sa plamenicima koji je smeten na
njenom niem delu. Ulaz vode u zmijau regulie se pomou ventila. U sluaju prekida
dovoda hladne vode u zmijau odgovarajui ventil prekida dovod gasa u plamenike. Ukoliko
doe do sluajnog gaenja plamenika, dovod gasa se prekida pomou bimetalne opruge koja
se hladi i svojim pomeranjem zatvara sigurnosni ventil koji perkida dovod gasa u plamenik.
Akumulacioni bojleri

Za razliku od protonih bojlera vreme za zagrevanje akumulacionih bojlera je due a

potronja gasa mala. Bojleri veeg kapaciteta od 10 litara moraju biti prikaeni na
ventilacioni kanal za odvod sagorelih gasova.
Akumulacioni bojleri sastoje se od: rezervoara od elinog lima sposobnog da odoli
pritiscima od 15 kp/cm2, kao i agresivnost vode, sistema za zagrevanje vode sa
plamnenicima, sigurnosnog ureaja i omotaa za izolaciju.
Sigurnosni ureaj za spreavanje dotoka gasa u sluaju gaenja plamena radi na principu
bimetalne opruge ili elektromagneta, a u sluaju veih zapremina za industrijske potrebe i
istalacijom fotoelija za nadgledanje plamena i elektromagnetnog ventila.
Pored akumuacionih bojlera izrauju se i akumulacioni grejai na gas. To je nezavisno
pstavljen rezervoar vezan za kotao centralnog grejanja koji se uglavnom ne koristi leti.

PROJEKTOVANJE KUNIH GASNIH INSTALACIJA

Kune gasne instalacije predstavljaju svu cevnu mreu sa odgovarajuom sigurnosnom

opremom unutar objekta, odnosno sve instalacije koje se nalaze izmeu prikljuka na
gradsku mreu (snabdevaki vod ) i prikljuka na napravu za potronju gasa.
Radi uspenog funkcionisanja gasnih naprava i obezbeenja potpune sigurnosti ne samo
prilikom rukovanja napravama ve i celokupnim gasnim instalacijama, potrebno je kako
prilikom projektovanja, tako i tokom izvoenja ovih instalacija primene sva pravila i propise
o kojima je bilo rei ranije. Treba obratiti posebnu panju na usklaenost ovih instalacija sa
instalacijama vodovoda , elektrine struje, kanalizacije, kao i instalacija za pripremu tople
vode solarnom toplotom gde se gasna energija koristi za dodatno zagrevanje vode.
Radi odgovarajueg projektovanja i tumaenja projekata gasnih instalacija utvreni su
simboli za spojeve i skretanja vodova, za opremu i za naprave na gas koji su dati u sledeoj
tabeli.
U industrijskim objektima, a i svuda gde se cevovodi raznih instalacija postavljaju van zida
ili plafona, pri oznaavanju bojama raznih vidnih instalacija, cevovodi gasnih instalacija
oznaavaju se uvek utom bojom.
Dimenzionisanje gasnih instalacija vri se tako da se odaberu prenici cevovoda koji e uz
sve gubitke pritiska od raspoloivog pritiska u ulinom snabdevakom vodu obezbedi
potreban srednji pritisak na mestu prikljuka naprave, kao i dovoljne koliine gasa za svaku
napravu.
-prve etae u razmeri 1: 100 ili 1:50,
-osnova svih etaa Projektni elaborat gasnih instalacija sadri zvanine podatke o
prikljuku na gradsku mreu sa sledeim prilozima:
-tehniki opis,
-situacija sa ucrtanim osnovama spratova u razmeri 1:100 ili 1:50.
-aksinometrijska ema u razmaeri 1:100 ili 1:50,
-proraun i dimenzionisanje, i
-predmer i predraun.
Ukoliko se radi gasnih instalacija , koristi kao neophodna, prinudna ventilacija, onda je
neophodno projektnim elaboratom obuhvatiti i sve ureaje i kanale te prinudne ventilacije
sa njihovim proraunom.
Kao i pri projektovanju svih vrsta instalacija, tako i moda najizraenije pri projektovanju
gasnih instalacija veoma vano da projektant poznaje sve mogunosti koje ove instalacije
pruaju, da je u toku sa proizvodnim programima i asortimanom trita. Primera radi, pri
projektovanju gasnog grejanja zagrevanim gasim ureajima hotelskih soba ( koji je posebno
ekonomian ) koristi se specijalni sistem gasnih instalacija. Pojedinane pei u sobama
automatski se pale pri skidanju kljua sobe sa njegovog draa na tabli u recepciji i
automatski gase pri vraanju kljua na mesto.
 Sobzirom na svoju malu zapreminu gasni ureaji za etano toplovodno grejanje mogu
se postaviti i u prostorijama sa drugom namenom ( sledea slika ). Postavljanje ovih ureaja
vri se u plakarima kojima je potrebno obezbediti odgovarajue ventiliranje i odgovarajui
prostor.