EMBRIOLOGIJA CNS-a

Nervno tkivo i nervni sistem,ukljuujui i neuroepitel ulnih organa se razvijaju od

ektoderma.Iz njegova 3 dela:
1. nervna ploa (od koje se formira CNS i motorna vlakna kranijalnih nerava)
2. nervni greben (od kojeg nastaje PNS i spinalni ganglioni)
3. plakode (optika, nosna i otika plakoda)
Obrazovanje nervne cevi od ektoderma se zove neurilacija. Oko 18-og dana
intrauterinog razvia se stvara zadebljanje ispred primitivne jamice (oznaena kao nervna
ploa). Pri emu elije nervne ploe proliferiu i diferenciraju se, formirajui neuroepitelne
elije. Nervna ploa se prvo pojavljuje na kranijalnom kraju embriona, odakle se iri u kranio-
kaudalnom smeru. Lateralni delovi nervne ploe rastu intenzivnije, tako da se du ose ploda
formira nervni leb, koji se potom proiruje i produbljuje formirajui nervni oluk. Lateralni
delovi nervnog oluka zadebljavaju formirajui nervni greben. Kada se nervni oluk potpuno
spoji i prekrije povrinom ektoderma, formira se nervna cev.
Nervna cev se diferencira u CNS, koji ine mozak i kimena modina, a njen lumen ili
nervni kanal, prerasta u sistem modanih komora i centralni kanal kimene modine.
Nervna cev je napred i nazad otvorena prednjom i zadnjom neuroporom, preko kojih
komunicira sa amnionskom upljinom.
Nervna cev u poetku sadri jedan sloj uzdunih, nediferentovanih elija poznatih kao
neuroepitelne elije, a koje formiraju neuroepitel. Neuroepitelne elije se diferentuju u
neuroblaste (od kojih e nastati neuroni) i glioblaste (od kojih e nastati makroglija).
Daljom proliferacijom neuroepitelijalnih elija, njihovi produeci e formirati
marginalnu zonu (koja e biti osnova za stvaranje bele mase CNS-a).
Dalja proliferacija neuroepitelijalnih elija e dovesti do formiranja intermedijalne
zone (koja e biti osnova za razvoj sive mase CNSa).
Diferencijacija neuroblasta (neurogeneza) predstavlja stvaranje razliitih morfolokih i
funkcionalnih tipova neurona, dok neuroglijske elije (osim mikroglija) nastaju od
neuroepitelijalnih elija kao i neuroblasti. U podruju velikog i malog mozga neuroblasti i
glioblasti migriraju spolja obrazujui njihov korteks.
Nervni greben predstavlja diskontinuirane trake postavljene bono i iznad nervne cevi
a celom duinom embriona. Nervni greben sadri etiri funkcionalna dela:
1. cefaline elije (deo)
2. trunkusni deo
3. vagusnosakralni
4. kardijalni
CNS se razvija od nervne cevi procesom primarne neurilacije. U 4. nedelji intrauterinog
razvoja, od nervne cevi se razvijaju tri primarne modane vezikule:
1. PROZENCEFALON, koji se deli u 5. nedelji razvoja na:
Telencefalon
Diencefalon
2. MEZENCEFALON, koji ostaje nepromenjen
3. ROMBENCEFALON, koji se deli na:
Metencefalon
Mijelencefalon
 M E D U LA S PI N ALI S
Dok ostatak nervne cevi iza rombencefalona formira kimenu modinu. Za vreme ovog
perioda nervna cev je privremeno podeljena na manje segmente (neuromere).Distalni segmenti
kimene modine nastaju sekundarnom neurilacijom kaudalne eminencije(koja se inae razvija
od mezoderma i formira nervnu traku koja dobija lumen i spaja se sa nervnim kanalom
obrazujui kaudalni deo kimene modine(kokcigealne i sakralne segmente).
Repni produetak duralnih i pialinih komponenti se formira kasnije,regresijom
najkaudalnijih delova nervne cevi.
Zadebljanja lateralnih zidova kimene modine formiraju ventralne i dorzalne
ploe,koje se pruaju du cele modine.
Ventralna zadebljanja=PREDNJI ROGOVI=formiraju motornu zonu(motorne
neuroblaste koji postaju motorni neuroni),dok dorzalna zadebljanja ili ALARNE
PLOE=zadnji rogovi=formiraju senzitivnu zonu kimene modine.Za vreme fetusnog
perioda razvia,kimeni stub raste uzduno bre nego kimena modina,tako da se ona na
roenju zavrava u nivou L2L3.Izduenje kaudalnih spinalnih nerava formira repni deo
kimene modine (kauda ekvina).

SAVIJANJE NERVNE CEVI se deava u periodu od 4-8 nedelje razvia.Prvo se pojavljuje

mezencefalina fleksura=pomera prozencefalon napred.Drugo savijanje se vri u podruju
cervikalne fleksure=izmeu mijelencefalona i kimene modine a trea je pontna
fleksura =koja se deava u 8nedelji i razdvaja metencefalon i mijelencefalon.
Savijenje nervne cevi je posledica rasta embriona u duinu.upljine u hemisverama
telencefalona formirae lateralne komore u diencefalonu treu dok u rombencefalonu e se
razviti etvrta modana komora.

EM BRI OLOGI JA S KELETA

Skelet se razvija iz paraaksijalnog i somatskog lateralnog intraembrionalnog
mezoderma. Proces stvaranja kostiju se zove okotavanje. Skelet glave, vrata i trupa i
ekstremiteta nastaje na dva naina:
1. DIREKTNO - kondenzacijom mezenhimskih elija koje se diferentuju u kotane
elije
2. INDIREKTNO - kondenzacijom mezenhimskih elija prvo nastaju elije hrskavice
i hrskaviavi model kostiju
Formiranje glave je u histogenetskom pogledu vrlo sloen proces.U njega su ukljueni
procesi irenja i savijanja nervne cevi u cefalinom regionu.Strukture
glave=koa,kosti,miii,krvni sudovi=predstavljaju derivate razliitih klicinih listova.U
formiranje glave su ukljueni povrni ektoderm,intraembrionalni mezoderm,nervni greben i
faringealni sistem.
Kosti lobanje se u odnosu na poreklo,nain osifikacije i podruje koje tite mozak i
lice,dele na
1=neurokranijalni
2=viscerokranijalni

NEUROKRANIJALNI nastaje diferentovanjem okcipitalnih somitomera i moe biti

membranski i hrskaviavi.Membranski ine pljosnate kosti koje okruuju mozak i formiraju se
endesmalnim nainom osifikacije.Na mestu spoja dve kosti obrazuju se suture a na mestu spoja
3 kosti se formiraju fontanele. Hrskaviavi neurokranijum ine kosti baze lobanje koje nastaju
enhondralnom osifikacijom .

VISCEROKRANIJUM ine kosti lica koje se razvijaju od ektomezenhima prva dva

faringealna luka.Viscerokranijum moe biti membranski i hrskaviavi.Od membranskog VC
nastaje veina kostiju lica=maksila,mandibula,zigomatina kost,temporalna kost.Od
hrskaviavog VC nastaju kosti srednjeg uva i stiloidni nastavak temporalne kosti.

Formiranje KIMENOG STUBA =osnova za razvie su sklerotomi ,iji segmenti obavijaju

notohordu i kimenu modinu.Kimeni prljenovi nastaju enhondralnom osifikacijom
sklerotoma,gde predhodno dolazi do kondenzacije mezenhimnih elija.Gua kondenzacija
mezenhima lokalizovana izmeu sklerotomnih kondenzacija bie osnova za formiranje IV
diska.Njihov centralni deo=nukleus pulpozus=nastaje od notohorde a periferni deo (anulus
fibrozus) se formira od intrsegmentalnog mezenhima.