ZATITA IVOTNE SREDINE

Olivera Novitovi Dragia Rani Aleksandar Novitovi

Uice, 2009

1
Zemlju smo nasledili od predaka,
a posudili od potomaka

2
PREDGOVOR

Knjiga je nastala u vreme kada Srbija eli da pristupi Evropskoj Uniji i

oekuje ubrzani razvoj. Pisana je itav niz godina u vremenu kada globalni
ekoloki problemi prete iovtu na Zemlji i postaju ograniavajui faktor razvoja
itave planete.
Autori su koristei se sopstvenim istraivanjima i obimnom literaturom,
verujui da svaki pojedinac moe dati doprinos poboljanju kvaliteta ivotne
sredine dali i sami doprinos. Potreba za ovom materijom nastala je zbog potrebe
studenata i lakeg savladavanja problematike u ovoj oblasti kao i dugogodinja
saradnja sa Institutom za materijale u Londonu The Institute Of Materials,
Minerals and Mining.
Izraavamo nadu da e knjiga pomoi boljem razumevanju osnovnihg
pojmova ivotne sredine standarda, izvora zagaivanja, njihovog monitoringa,
raspoloivih tehnologija koje trebaju da daju optimalni rezultat unutar odreene
industrijske kategorije. Posebna panja je posveena klimatskim promenama to
je u najeem sluaju sinonim za globalno zagrevanje, mada se koristi i u irem
smislu kada se ukljuuju prirodne promene klime. Ono to je istina to je da
prebijanjem dugova izmedju razvijenih i nerazvijenih i prirode moe da se
konstatuje da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. Vlada miljenje da u
zemljama u razvoju nema dovoljno znanja i informacija na bazi ega bi
zahtevala svoja potraivanja.
Tenja autora je da mnoge dileme razjasni i da podrku primeni modernog
koncepta kontrole i zatite ivotne sredine. Pri tome je veoma bitan izbor
materijala; tehnologija; uticaja proizvodnje, viestruka primena jednog istog
materijala, korienej jednostavnih procesa, smanjenja broja pozicija,
obleevanje delova, standardizacija, produenja ivotnog veka proizvodnih
komponenti uz podizanje nivoa kvaliteta, bezbedno odlaganje, a sve to dovodi
do projektovanja za odrivost i projektovanja za zdravlje i sigurnost.
Da bi se reili ekoloki problemi na nacionalnom nivou moraju biti
ukljuena dva vodea principa: princip zagaiva plaa i princip praenja
tehnologije i proizvoda od kolevke do groba.
Prvi put problematika zagaivanja vazduha regulisana je propisom u
svetu: zabrana upotrebe uglja u Londonu u doba Kralja Edvarda I 1306. godine.
Prvi zakon vezan za zatitu ivotne sredine donet je u Dubrovniku 1272. godine
gde su definisani uslovi gradnje i odravanje javne kanalizacije i septikih jama
i zabrana izbacivanja otpada u otvorene kanale. Kasnije su date dopune o javnoj
istoi i protivpoarnoj zatiti kao i naini dinamika sprovoenja mera,
zaduena lica koja e sprovoditi i novane kazne za one koji se ne budu
pridravali zakona.

Prof. dr Olivera Novitovi

3
UVOD

ta je ekologija, a ta zatita ivotne sredine i kako saznanja iz te

obasti mogu da se primene

Ekologija i zatita ivotne sredine, su bez sumnje, kompleksne oblasti za

svakog oveka na planeti.

Ekologija moe da se definie kao studija odnosa izmeu organizama i

ivotne sredine. Ljudi prouavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje kao
vrsta. Opstanak ljudi je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoe promene u
ivotnoj sredini i predvide njihov uticaj na organizme. Prvi lovci i sakupljai
bilja morali su da znaju navike ivotinja i gde da nau hranu. Kasnije,
poljoprivrednici morali su biti svesni promena vremenskih uslova i zemljita i
kako te promene mogu uticati na useve i stoku.

Danas, veina ljudske populacije na Zemlji ivi u gradovima i mnogi

imaju malo direktnog kontakta sa prirodom. Vie nego ikada ranije, budunost
ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose izmeu organizama
i okoline. Ljudska vrsta intenzivno menja ivotnu sredinu, ipak ona u potpunosti
ne razume efekte tih promena. Na primer, ljudske aktivnosti su poveale
koliinu azota koja cirkulie kroz biosferu, promenile sastav zemljita, poveale
koncentraciju CO2. Imperativ dvadesetprvog veka je da jo jednom
postanemo estoki studenti ekologije.

Nekad je ovek iveo u skladu s prirodom; vrlo skromno je iskoriavao

prirodne resurse i nije bitno, niti u irim razmerama remetio prirodnu ravnoteu.
ivei u malenim naseljima oko plodnih predela, problem svoje egzistencije
reavao je bavei se lovom, a kasnije i zemljoradnjom. Kada je poeo obraivati
metale i kada je dolo do procvata zanatstva, pojedine skupine ljudi poele su se
kretati tragajui za rudama, koje su koristili. Tako je ovjek poeo preseljavati i
u podruja klimatski manje povoljna za ivot i poljoprivredu, pa je bio prisiljen
boriti se sa prirodom. Zahvaljujui zanatstvu, izumeo je nova, bolja orua,
odeu i sklonita, poeo je kriti i paliti ume, vetaki stvarajui obradivo
zemljite. Naselja su postajala sve vea, nastaju nova zanimanja, organizuje se
trgovina, raa se civilizacija. Broj ljudi se uveava. Zahvati na prirodnoj okolini
bivaju sve vei: grade se vodovodi, rudnici, putevi, luke... Tehnologija
doivljava procvat, nauka i zdravstvena zatita postepeno se razvijaju, pa ljudski
vek postaje dui i, uopte kvalitet ivota se poveava. No taj progresivan razvoj
praen je , naalost , promenom ivotnih uslova na takav nain koji e
dananjem oveanstvu prouzrokovati brojne i dalekosene probleme. Posebno
velike negativne uticaje na stanje ivotne sredine imaju pogoni teke industrije
(elezare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane koje

4
se esto nazivaju prljavom industrijom. Na kvalitet ivotne sredine znaajno
utie i proizvodnja i potronja razliitih energetskih sirovina od kojih najvei
znaaj ima ugalj. Segorjevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike koliine
ljake i pepela, a u atmosferu se izbacuju velike koliine sumpornih i azotnih
jedinjenja to sve zagauje ivotnu sredinu. I saobraaj, posebno drumski,
izuzetno mnogo utie na kvalitet sredine u kojoj ivimo. Sagorjevanje goriva,
spiranje (padavine) ulja, nafte, soli i praine s puteva, zatim izazivanje buke koja
ima viestruke negativne posljedice po zdravlje ljudi, sve to negativno utie na
nau okolinu i sredinu u kojoj ivimo. Nestruna obrada poljoprivrednih
povrina kod upotrebe hemijskih sredstava za zatitu bilja i unitavanje korova,
negativno se odraava na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi hemijski
preparati (pesticidi) imaju otrovna svojstva. Due upotreba ovih sredstava
negativno se odraava na kvalitet povrinskih i podzemnih voda. I otpad
(gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili saobraaja, otpad neiskoritenih
energenata, poljoprivredni otpad itd.) negativno utie na kvalitet ivotne sredine.
Ovo se posebno odnosi na vee gradove gde se gradski i industrijski otpad
deponuje i zatrpava, to ugroava podzemne vode i vazduh. Najopasniji je otpad
iz hemijske industrije.

Iza jednostavnog pojma ekologije lei iroka nauna disciplina. Ekolozi

mogu prouavati pojedinane organizme, kompletne ume i jezera, kao i itavu
Zemlju. Ekoloka merenja ukljuuju broj organizama, brzinu reprodukcije, ili
brzinu procesa kao to su fotosinteza i razlaganje. Uporedo sa prouavanjem
organizama ekolozi prouavaju i nebioloke komponente sredine, kao to su
temperatura, hemija zemljita. U nekim ekolokim studijama okolina moe
biti drugi organizam.

Dok mnogi misle da je tipino ekoloko istraivanje na terenu, neki

od najvanijih dostignua u ekologiji zasnovani su na teoretskim modelima
ili istraivanjima u laboratoriji.

Da bi pojednostavili svoja istraivanja, ekolozi su dugo pokuavali da

prouavaju izolovane zajednice i ekosisteme. Meutim, sve zajednice i
ekosistemi na Zemlji su otvoreni sistemi za razmenu materije, energije i
organizama sa drugim zajednicama i ekosistemima.

Uprkos razliitim pristupima naunoj praksi nauna istraivanja

imaju mnogo zajednikog. Univerzalni pristupi naunih metoda su:
postavljanje interesantnih pitanja i postavljanje hipoteza.

5
 Informacije:

Posmatranje Provera hipoteza, dolazi

Eksperiment do poveanja ukupnih
Modeliranje informacija bez obzira
Hipoteza nije Objavljena istraivanja na ishod.
validna:
Promena
hipoteze u
Pitanje
skladu sa
novim
informacijama.
Hipoteze

Predvianja

Provera hipoteze:
Hipoteza validna:
Sprovoenje dodatnih
}
Posmatranje
Eksperiment provera hipoteze.
Modeliranje

Podaci:

Prikupljanje
Menadment
Prikaz
Statistiki pregled
Statistika analiza
Prihvatanje/ Odbacivanje hipoteze

Slika 1.1. Grafiki prikaz naune metode. Naune metode se zasnivaju na korienju
informacija za postavljanje i proveru hipoteza kroz posmatranje, eksperiment i modelovanje
(Podaci od Manuel C. Molles Jr. University of New Mexico 2008)

Ekologija je bioloka disciplina koja prouava odnose, strukturu i

funkcionisanje prirode u celini, ukljuujui i oveka, odnosno oveanstvo kao
specifinu komponentu biolokih sistema na Zemlji. Ona se bavi odnosima ivih
bia i njihove ivotne sredine, kao i uzajamnim odnosima svih organizama u
prirodi. Savremena definicija ekologije naglaava da je to nauka koja prouava
reenja koja su iva bia realizovala, na razliite naine, u vezi sa problemima

6
koje im je spoljanja sredina postavila i koja su ona morala reiti kroz svoju
evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama opstala (Jankovi, 1995).
Jednostavno reeno, ekologija se moe odrediti i kao nauka koja izuava
mehanizme opstanka ivih bia.

ta je to ekologija? Kako je nastala planeta i ivot na njoj? Koliko joj je

vremena jo preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i
unitavanjem? ta treba initi za ouvaje ivotne sredine?

Ekologija je nauka o zatiti ivotne sredine, borbe da se pomire sukobljeni

interesi u odreivanju spoljanjih uslova ivota, veza ivih organizama s
njihovim prirodnim okruenjem. Ekologija nije samo grana biologije, ona je
mnogo vie od toga. Ona obuhvata delove prirodnih i drutvenih nauka,
filozofiju i prouava prirodu kao celinu. Upravo ovaj pristup ini ekologiju tako
irokim predmetom. Njena centralna tema jeste meuzavisnost celokupnog
sveta.

Planeta Zemlja je nastala pre 4,6 miliona godina, kad se od gasova i

kosmike praine zgusnula u divnu, vrstu kuglu. Moe nam izgledati velika, ali
Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu. Zemlja je jedina planeta na kojoj je
ivot mogu. To je zato to je prekrivena tankim slojem vazduha, tla i vode koji
se naziva biosfera. Sloeni splet biljaka, ivotinja i drugih oblika ini ekosistem.
U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim, promenite li jedan deo,
menjate i drugi. Ljudi su samo jedan element ekosistema. Ekosistem moe
opstati bez nas, ali nas ne moe biti bez ekosistema. Zivotna sredina je
jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omoguava i podrava nastajanje i
trajanje ive materije u razliito organizovanim oblicima.

To je sistem sa neogranienim brojem meusobno zavisnih procesa koji

se neprekidno odvijaju. Nain ivota savremenog oveka i proizvodne
tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagaivanja Zemlje. Zagaenje
u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge, doprinosei daljem irenju
zagaenja. Unitavanje ivotne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja

7
pogorava anse sadanjih ili buduih generacija da im priroda bude od koristi i
da opstanu u njoj. Isputanje biocida u ivotnu sredinu jednako je opasno po
oveanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom.

Ekolgija je relativno mlada nauka. Re ekologija potie iz knjiga Opta

istorija razvia organizama (Allgemeine Entwicklugsgeschichte der
Organismen, 1866.) i Priroda stvaranja (Naturliche Schopfungsgeschichte,
1879.) nemakog biolga Ernesta Hekela, gde je oznaavala granu zoologije koja
istrauje sveobuhvatnost odnosa izmadju ivotinjskih vrsta i njihove neorganske
i organske okoline. Termin ekologija je izveden iz grkih rei oikos (dom,
mesto stnovanja, stanite, okolina) i logos (uenje, re, govor, nauka).
Iako je Hekel dao ime ekologiji, arls Darvin je, po nekima njen stvarni tvorac,
poto pojam borbe za opstanak pokriva splet medjuodnosa ivih bia kao i
odnose prema uslovima neive prirode. Ekologija je nauka koja prouava
uzajamne odnose medju organizmima i njihovu zavisnost od spoljanjih faktora,
prvenstveno klimatskih uslova i tla na kome ive, nain ishrane i drutvene
odnose, parenje i razmnoavanje i druge sline pojave.

Celokupni prostor na Zemljinoj povrini naseljen ivim biima naziva se

biosfera. Biosfera obuhvata tri ivotna podruija: litosveru (kopnenu oblast),
hidrosveru (vodeni prekriva) i donji sloj atmosvere (vazdunog omotaa) nae
planete. Biosvera kao ivotno podruije deli se na tri biociklusa (mora, slatke
vode i kopnena oblast). Svaka od ovih deli se dalje na biohore (ume, pustinje,
reke, stepe, jezera). Biohore su sastavljene iz uih oblasti biotopa. Svako
ogranieno ivotno podruije sa slinim ivotnim uslovima sainjava jedan
biotop (ivotno stanite). Sve jedinke ivotinja i biljka koje ive u nekom
odredjenom biotopu tesno su medjusobno povezane uzajamnom zavisnou i
sainjavaju skupa jednu ivotnu zajednicu biocenozu.

Najvii sistem ekolokog prouavanja su ekosistemi, biogeocenoze, koji

su jedinstva stanita (biotopa) i ivotne zajednice (biocenoze), u okviru kojih na
specifian nain krui materija i protie energija. Faktori od kojih zavisi optanak
u nekom ivotnom podruiju nazivaju se ekoloki faktori (faktori spoljanje
sredine). Ekoloki faktori mogu biti abiootiki oni koji predstavljaju neive sile
prirode kao to su klima podloga, reljef (faktori klime, edafski faktori i
orografski faktori), zatim biotiki kao to su uzajamni odnosi i meusobna
zavisnost medju samim ivim biima i antropogeni faktori.

Osnovni ekoloki principi ili zakonitosti su: 1) kruenje supstanci i 2)

proticanje energije, zasnovani na 3) trofikim odnosima (odnosima ishrane) u
ekosistemima, 4) biogeohemijskim ciklusima, 5) biolokoj raznovrsnosti
(biodiverzitetu), 6) hijerarhijskoj organizaciji i 7) adaptabilnosti biolokih
sistema, nihovoj 8) dinaminosti i sukcesijama, 9) organskoj produkciji, kao i
10) stabilnim i uravnoteenim abiotikim i biotikim uslovima i resursima
sredine. U dananje vreme, u eri industrijalizacije, tehnolokog napretka i

8
nezaustavljivog rasta ljudske populacije, trebalo bi prihvatiti kao etiki ekoloki
princip, ekoloku svest i savest, savremenog civilizovanog drutva, za odrivim
korienjem i vraanjem neupotrebljenih i obnovljenih resursa prirodi. Sa
razvojem civilizacije, a naroito u savremenim uslovima, ovek svojom
aktivnou remeti ekoloke principe i nepodatavanjem ekolokih zakonitosti
naruava stabilnost biosfere, dovodei u pitanje sopstveni opstanak na Zemlji.
ovek neumereno troi bogatstva prirode , mnogo bre iskoriava dostupne
resurse Zemlje stvarajui sebi neophodne produkte, nego to oni mogu (ili
uopte ne mogu) da se razgrade. Iz toga proizilazi, strahovito nagomilavanje
tetnih produkata, koje samoregulativni ekoloki sistemi i prirodna sredina na
Zemlji ne mogu da prime i obezbede njihovu reciklazu. Danas su posebno
eksploatisani i osiromaeni u resursima i biodiverzitetu vodeni ekosistemi
(morski, jezerski i reni), umski i livadski ekosistemi, naroito tamo gde se sve
vee povrine pretvaraju u agroekosisteme i velika urbana podruja
(megalopolisi), koji kompleksnim zagaivanjem vazduha, zemljita i vode
naruavaju daleko ire oblasti od one koju sami zauzimaju. Na taj nain nastaju
globalni ekoloki problemi, kao to su povean efekat staklene bate, kisele kie,
fotohemijski smog, smanjivanje stratosferskog ozonskog omotaa,
nagomilavanje "loeg", troposferskog ozona i drugih fotooksidanata.

Vazduh, voda, zemljite, vegetacija i ostali ivi svet koji egzistira u tri
sredine meusobno su povezani u dinaminu ravnoteu. Biljni svet koristei
mineralne materije, energiju Sunca i ugljendioksid iz vazduha proizvodi
organske materije i kiseonik, neophodne za ivot oveka i ivotinja. Uginule
biljke i ivotinje se vremenom mineralizuju do anorganskih jedinjenja koji su
polazna osnova za sintezu sloenih organskih jedinjenja u biljkama, koje dalje
koriste ivotinje i ovek. To se neprestano deava inei veiti krug ivota i
ravnoteu, koja je daleko od statine. Kljunu ulogu ine mikroorganizmi koji
razlau organsku materiju do krajnjih anorganskih jedinjenja: vode,
ugljendioksida i amonijaka i tako omoguavaju obnovu i odravanje ivota na
Zemlji.

Normalni prirodni uslovi milenijumima su omoguavali oveku ugodan

ivot na planeti Zemlji, a biosfera je bila dovoljno mona da neutralie sve
negativne posledice svih ljudskih aktivnosti. Medjutim, u ovom veku, zbog
ofanzivnog, jednostranog i nekontrolisanog tehnolokog razvoja, velikog
iscrpljivanja prirodnih resursa, nekontrolisanog porasta stanovnitva, kao i
nedovoljnog ekolokog obrazovanja i etike u prirodu se emituju ogromne
koliine otpada, degradirajui je, dolazi do kritinog naruavanja ivotne
sredine. To moe dovesti do poremeaja sa nesagledivim posledicama.

Ekologija je svoj procvat doivela posle pedesetih godina prolog veka,

kada je prihvaeno saznanje da ovek ne moe prisvajati prirodu ne vodei
rauna o zakonitostima koje vladaju u njoj, a da time ne ugrozi i uslove za svoj
opstanak. Ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost oveka poela da

9
trajno degradira prirodno okruenje ime je ovek doveo u pitanje i sopstveni
opstanak. Sam ekonomski razvoj je ogranien neravnoteom izmedju stalno
rastueg stanovnotva i opadajuih sredstava za njegovu ishranu i ivot zbog
permanentnog zagaivanja i trovanja ivotnog prostora.

Poto su prirodni resursi ogranieni, neophodan je razvoj ekoloke

politike, pogotovo u siromanim zemljama. Ona treba da sadri planove
korienja prirodnih resursa, finansijske poslove za ouvanje, registraciju i
zatitu prirode, zakonsko regulisanje korienja i parcelisanja obradivog
zemljita, mreu institucija koje se bave zatitom prirode i onih koje obrazuju
strune kadrove ili vre masovno vapitanje stanovnitva za ouvanje prirode.
Ekoloka kriza moe se spreiti samo ako se shvati kao pitanje ivota na planeti
Zemlji uopte, a ne samo opstanka oveka.

Ekoloki problemi su brojni i objektivno teki za reavanje. Svake godine

izezne blizu 40.000 vrsta (34.000 biljnih vrsta i 5200 ivotinjskih vrsta irom
sveta su pred izumiranjem, a mnogo hiljada njih izumre pre nego to budu
uvrtene u spisak ugroenih). S njima nestaje i mogunost njihove upotrebe u
medicini i nauci koja bi moglo pomoi ovanstvu u smanjivanju gladi i
pronalaenju lekova za razne bolesti. Tekua globalna brzina izumiranja
eksponencijalno je vea od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. Mnogi
biolozi veruju da smo usred najvee epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa
pre 65 miliona godina iskljuivo zaslugom ovekovog odnosa prema prirodi i
sebi samom. Naunici su izraunali da e, ako se nastavi sadanji trend
izumiranja, do kraja 21. veka nestati oko 50% bioloke raznovrsnosti. Njenim
smanjivanjem na globalnom nivou cela plneta postaje sve ugroenija kako za
biljni i ivotinjski svet, tako i za samog oveka.

Ekoloki problemi savremenog oveka su toliko obimni i intenzivni da

prevazilaze mo efektivne intervencije bilo koje pojedinane zemlje,
organizacije, struke, nauke i discipline. Samo zajedniki saznajno-praktini
napori svih zemalja, mogu da ublae zastraujue posledice ekoloke katastrofe.
Prema jednom od advokata prirode, Aldu Leopoldu (1949), u sveobuhvatna
razmiljanja o prirodi koja nas okruuje, uvedena je tzv. etika Zemlje. Ona
afirmie prava svih resursa, ukljuujui biljke, ivotinje, ali i sirovine i
omoguava im pravo na postojanje u svom prirodnom, autohtonom okruenju.
Ovakva etika Zemlje podrazumeva moralnu odgovornost pojedinca prema
ostalim ljudima i drutvu, kao i irem prirodnom okruenju koje u sebi ukljuuje
biljke, ivotinje, predele (kopnene i akvatine) i vazduh. Ako bi se ljudi
pridravali etikih principa odgovornosti, povredivosti,osetljivosti i
proporcionalnosti, njihove aktivnosti u prirodi bi omoguile kako sadanjim tako
i buduim generacijama ivot u odrivom okruenju.

Podstaknuta inteziviranjem svesti o rastuem stepenu uticaja oveka na

promene u prirodnom okruenju, zaivela je poetkom 1970-ih godina, etika

10
zatite prirode koja apostrofira da biljke, ivotinje, ali i neiva priroda imaju
svoja egzistencijalna prava. Ameriki biolog, Edvard Vilson, je sredinom 1980-
ih godina u nauku uveo nove termine, biodiverzitet i biofilija, koji su postali
svojevrsni motivacioni pokretai savremene teorije i prakse zatite prirode.

Biofilija podrazumeva uroenu ljubav koju ljudska bia gaje prema

drugim oblicima ivota. Biodiverzitet ili bioloska raznovrsnost obuhvata ukupnu
razliitost i variranje gena i svih vrsta mikroorganizama, gljiva, biljaka i
ivotinja, kao i svu raznolikost ekosistema u kojima su iva bia aktivni
izvrioci ekolokih procesa. Biodiverzitet se realizuje kroz tri osnovna,
meusobno uslovljena i bioloki neraskidiva nivoa: genetikom, specijskom i
ekosistemskom.

Specijski biodiverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta na Zemlji,

od nastanka ivota na planeti do danas. Procenjuje se da na Zemlji postoji
izmedju 5 do 80 miliona vrsta, od kojih je do danas poznato i opisano samo oko
1,5 miliona vrsta.

Ovakva raznovrsnost predstavlja oslonac ljudskoj vrsti u pogledu ishrane,

lekova, stanita. Meutim, ovek zagaujui ivotnu sredinu, urbanizacijom,
krenjem uma, isuivanjem zemljita i slino nanosi veliku tetu prirodnim
stanitima divljih vrsta ime je ugroen njihov opstanak. Ovaj proces se ubrzava
nepravilnim upravljanjem poljoprivrednom proizvodnjom, umarstvom,
ribolovom, krivolovom.

Vie od 40% povrine kopna se koristi za poljoprivredu, tako da

poljoprivrednici imaju veliku odgovornost u zatiti biodiverziteta. Upotrebom
tehnika, kao to su standardizovana i kontrolisana upotreba pesticida, organski
nain uzgajanja i plodored, poljoprivrednici mogu da odre ravnoteu izmeu
odrivog razvoja, poveanja prinosa i ouvanja okolnog ekosistema.

FAO (Food and Agriculture Organization) procenjuje da je tokom

poslednjeg veka izgubljeno oko genetskog materijala poljoprivrednih biljnih
kultura, dok je od postojeih 6300 ivotinjskih vrsta oko 1350 u opasnosti da
nestane ili je ve nestalo. Na globalnom nivou biljne i ivotinjske vrste se uvaju
u bankama gena, botanikim batama i u zoo vrtovima, ali je isto tako vaan
zadatak ouvanje biodiverziteta na poljoprivrednim dobrima i u prirodnom
okruenju gde se vrste mogu prilagoavati novonastalim uslovima u borbi sa
ostalim vrstama u okruenju.

Potpisan je meunarodni sporazum o resursu biljnih gena za ishranu i

poljoprivredu, od strane velikog broja zemalja, koji promovie multilateralan
pristup razmene informacija, tehnolokih postupaka i svaki drugi vid podrke o
odrivom razvoju poljoprivrede, a obezbeuje da se biljni genetski resursi
ouvaju za budue generacije.

11
 Raznovrsnost kultivisanih biljnih vrsta i domaih ivotinja slui kao
osnova za biodiverzitet u poljoprivredi. Meutim, 90% namirnica ivotinjskog
porekla koje se koriste u ishrani svetske populacije ini samo 14 vrsta (sisara i
ptica), dok 50% energetske vrednosti poreklom iz biljnih vrsta u ishrani ljudi
ine samo 4 vrste: penica, kukuruz, pirina i krompir. Proirenjem palete
namirnica koje se koriste u ishrani i poveanje njene raznovrsnosti uinilo bi se
mnogo na kvalitetu ishrane i zadovoljavajuem unosu hranljivih i zatitnih
materija kao i fitonutrijenata koji se poslednjih godina pokazuju kao znaajni
inioci u spreavanju mnogih bolesti. Brigom o biodiverzitetu brinemo o
milionima ivota, o ishrani i medicini, tradicionalnoj i savremenoj
farmakologiji.

ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni

meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot; to su svi
uslovi, okolnosti i uticaji koji okruuju i utiu na razvoj jednog organizma ili
grupe organizama, uticaji dolaze kako od ive tako i od neive prirode. ivotnu
sredinu ini svet prirode (biljke, ivotinje, zemljite, vazduh i voda), koji je
postojao milijrdama godina pre oveka, i svet objekata, predmeta i institucija
koje je ovek sam izgradio koristei tehniku, tehnologiju i nauku da bi stvorio
okruenje koje odgovara njegovim potrebama i stremljenjima.

ivotna sredina ili ovekova okolina predstavlja sve ono to nas

okruuje, odnosno sve ono sa ime je direktno ili indirektno povezana ovekova
ivotna i proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri
emu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti oveka niti ovek mora imati
direktnih uticaja. Ipak, u pogledu tehnolokog napretka, razvoja industrije i sve
veeg uticaja oveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica
izmeu ova dva termina postaje sve nejasnija.

Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija,

ovek menja prirodno okruenje i to esto tako to naruava prirodnu okolinu.
Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, seom uma, poumljavanjem,

12
eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova,
nuklearnim probama i dr. ovek utie na promenu itavih podruja. Kao rezultat
ovekovih aktivnosti dolazi do promena ili naruavanja ekosistema i klimatskih
promena na lokalnom i globalnom nivou.

Za svaki pojedinaan organizam okolina, ivotna sredina, je i neiva

priroda, odreena uslovima (temperatura, vlanost, pH zemljita) i raspoloivim
resursima (energija, voda, mineralni elementi), kao i iva priroda, koju ine
druga iva bia sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu. U ivotnoj
sredini organizmi nalaze sve ono to im je neophodno za odvijanje normalnog
ivota, metabolikih procesa, razvoj, razmnoavanje i opstanak. Ona nije uvek i
na svakom mestu dareljiva prema ivim biima, pa su ona esto, primorana da
za svoj opstanak vode vrlo teku borbu. Posebno su surovi uslovi u arktikim
(niska temperatura, visoka vlanost, stalno zamrznuta podloga) ili pustinjskim
(visoka temperatura, ekstremna sua, nerazvijeno zemljite) predelima i drugim
negostoljubivim sredinam, gde se resursi nalaze u minimumu i onemoguavaju
normalan ivot organizma.

ivotna sredina se odlikuje velikom varijabilnou i heterogenou u

vremenu i prostoru, to je rezultat delovanja stalno promenljivog kompleksa
ekolokih uslova. Na pojedine organizme, na odreenom mestu, skup ekolokih
uslova deluje razliito, ak drugaije na svakom stupnju njihovog razvitka. U
dalekoj prolosti Zemlje, prvi organizmi su se suoili sa veoma jednostavnom
ivotnom sredinom koju su inile kompaktne stene ohlaene planete, voda i
vazduh. Postepeno, u takvoj sredini, fiziko- hemijskim procesima i aktivnou
sve veeg broja razliitih organizama, formiralo se zemljite. Tako je ivotna
sredina u celini postajala bogatija i raznovrsnija. Ali su i odnosi u prirodi,
izmeu organizama i sredine, kao i izmeu samih organizama, postali viestruko
sloeni. Velika raznovrsnost uslova u ivotnoj sredini na svakom pojedinanom
mestu uslovila je pojavu najrazliitijih prilagoenosti ivih bia. Ove
prilagoenosti, esto, odraavaju opte karakteristike datog stanita. ivotna
sredina otkriva i nudi odreene ekoloke probleme, koje, razliiti organizmi, u
skladu sa svojim genetikim mogunostima, reavaju na sopstven nain,
prilagoavajui se, tokom evolucije, aktuelnim uticajima u njoj. Pored toga, ona
prua mogunost da se na istom mestu nasele vrste koje isti ekoloki problem
reavaju na razliit nain, s obzirom da imaju razliite prilagoenosti.

Zatita ivotne sredine podrazumeva skup razlicitih postupaka i mera koji

sprecavaju ugroavanje ivotne sredine s ciljem ouvanja bioloke ravnotee.
Ekoloka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svih
lanova drutva. Njena multidisciplinarnost proistie iz injenice to zdravlje,
ivotna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji
su u stalnoj interakciji. Stoga svaki poremeaj stanja ivotne sredine dovodi do
ekolokih poremeaja i poremeaja socijalnih odnosa, koji su medusobno
povezani i uslovljeni.

13
 Briga o ivotnoj sredini je sa gledita naeg drutva prioritet od
sveukupnog znaaja za drutvo. Zdrava ivotna sredina je osnov za ouvanje
ljudske egzistencije, zdravog razvoja drutva i bitan faktor za nivo ivota
stanovnitva.

Ciljevi zatite ivotne sredine su: ouvanje i zatita zdravlja ljudi,

celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema, genofonda ivotinjskih i biljnih
vrsta, plodnosti zemljita, prirodnih lepota i prostornih vrednosti, kulturne
batine i dobara koje je stvorio ovek; obezbjeenje uslova za ogranieno,
razumno i odrivo gazdovanje ivom i neivom prirodom, ouvanje ekoloke
stabilnosti prirode, koliine i kvaliteta prirodnih bogatstava i spreavanje
opasnosti i rizika po ivotnu sredinu.

U nekim zemljama postoji lepa praksa gde se dan u godini oznai kao Dan
istog vazduha i tada se cela nacija animira da uini neto u cilju smanjenja
tetnih komponenata. Jedan takav primer dat na slici koja sledi, gde je osnovna
poruka da svi treba da budu zajedno na Dan istog vazduha.

14
Kljune rei: ekologija, ekosistem, biosfera, ivotna
sredina, prilagoavanje, evolucija

Definicija pojmova

Ekologija od grke rei: , oikos, "domainstvo"; i , logos,

"znanje") je interdisciplinarna nauka koja se bavi prouavanjem raznih ivih
organizama, njihovim medusobnim interakcijama, kao i okolinom u kojoj ive -
mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim faktorima koji ih okruuju.

Ekosistem je dinamian kompleks zajednica biljaka, ivotinja i

mikroorganizama i njhove neive sredine koji stupaju u meusobne odnose i
stvaraju funkcionalnu zajednicu.

Biosfera. Funkcionisanje biosfere ogleda se u uzajamnoj povezanosti

njenih razliitih ekosistema na principima kruenja materije i jednosmernom
proticanju energije u globalnim razmerama. Osnovne elemente (C, O, H, N i
drugi) organizmi ugrauju u organska jedinjenja u svom telu. Organska materija
prolazi kroz lance ishrane i na kraju se razlae i mineralizuje. Tako se osnovni
elementi vraaju u spoljanju sredinu, odakle ponovo mogu da se iskoriste. Ovaj
put osnovnih elemenata predstavlja biogeohemijske cikluse materije na Zemlji,
koji se mogu utvrditi za svaki elemenat posebno.

Ugljenik se nalazi u atmosferi u obliku ugljen-dioksida i u hidrosferi

rastvoren u vodi. U procesima fotosinteze se kao ugljena kiselina vezuje i gradi
organska jedinjenja. Jedan deo ugljenika vraa se u atmosferu i vodu tokom
disanja organizama. Najvei deo ugljenika vraa se u spoljanju sredinu
procesima truljenja i vrenja, koje vre gljive i bakterije. Znatna koliina
ugljenika ostaje due ili krae vreme van kruenja. Ponekad ostaci uginulih
organizama, zbog posebnih uslova u kojima se nau, (na dnu okeana, duboko
pod zemljom, u uslovima niskih temperatura gde su procesi raspadanja
usporeni) ne mogu biti potpuno razloeni. Od takvih ostataka nastaju: treset,
lignit, kameni ugalj i nafta. Njih ovek koristi kao gorivo, pa ih tako ponovo
ukljuuje u kruenje.

Kiseonik se nalazi u atmosferi (ima ga oko 21%) i rastvoren u vodi.

Koristi se za procese disanja organizama, a vraa se u spoljanju sredinu
procesom fotosinteze.

15
 Azot se nalazi u atmosferi, ali ga veina organizama ne uzima direktno iz
atmosfere. Samo su neki organizmi (bakterije azotofiksatori koje ive u simbiozi
sa korenom biljaka leguminoza) u stanju da veu atmosferski azot u organska
jedinjenja. Truljenjem i razlaganjem jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik
(nitrati), dospevaju u zemljite, odakle biljke mogu da ih koriste. Ovim
procesom azot se ugrauje u organska jedinjenja (aminokiseline, proteini,
nukleinske kiseline, pigmenti) najpre u telu proizvoaa, a zatim potroaa i
razlagaa. Razlaganjem uginulih organizama ponovo se u spoljanju sredinu
oslobaaju razliite neorganske soli azota.

Kruenje vode poinje njenim isparavanjem sa povrine mora i okeana,

koji predstavljaju rezervoare vode na Zemlji. Time nastaju mase oblaka koji
odlaze prema kopnu gde u obliku padavina voda stie do povrine Zemlje. Sa te
povrine ona se razliitim vodotokovima ponovo vraa u mora i okeane. Deo
vode sa povrine Zemlje ulazi u sastav ivih bia, a zatim isparavanjem i
izluivanjem, ponovo naputa ove organizme. Sva voda se na kraju vraa u mora
i okeane.

Aktivno uee organizama omoguava tok biogeohemijskih procesa u

biosferi. Kruenje materije znaajno je zbog toga to se jedna te ista koliina
materije moe koristiti bezbroj puta. Osim toga, u biosferi jedan oblik jedinjenja
se neprestano smenjuje drugim na raun energije koja neprekidni jednosmerno
protie.
Na principima kruenja materije i kruenja energije zasniva se ivot.

Neki elementi strategije motivisanosti u reavanju

problema ekologije i zatite ivotne sredine
Za optimalna reenja u oblasti ekologije i zatite ivotne sredine pitanje
motivacije je vrlo kompleksno. Prioritetno je neophodno posedovati odreena
teorijska znanja u skladu sa globalnim promenama i reenjima, a potom kljuni
elemenat su vetine u definisanju i reavanju problema, kroz sistematski rad,
interesantne teme, strogu selekciju oblasti, korienje dobro pripremljenih

16
testova i referentnih udbenika uz odravanje entuzijazma na visokom nivou, s
tim to fokus treba dati na ekoloke materijale i tehnologije, a sve to mora da
prate odreeni standardi i promocija kompletnog rada.

Pre svega treba definisati kriterije za postizanje i reavanje odreenih

problema i po mogustvu dati modele za reavanje odreenih problema. Dobro
je povezati teoriju i praksu, snimiti nulto stanje, a zatim izdvojiti ono to je bitno
za laboratorijska ispitivanja.

Najbolji nain provere hipoteza je eksperiment. Ekolozi koriste dve vrste

eksperimenta, na terenu i u laboratoriji. Ispitivanja na terenu i laboratoriji daju
komplementarne informacije ili podatke koji se razlikuju u konceptu. Korisno je
pribliiti koncept laboratorijskog eksperimenta koji bi trebalo da motivie
ekologe da stvaraju uslove za dobijanje podataka koji su validni, a onda njih da
koriste u reavanju konkretnih problema.

U laboratorijskom eksperimentu, istraiva tei da da sve relevantne

parametre dri konstantnim osim jednog. Taj jedan parametar, koji se ne
odrava konstantnim, je interesantan za istraivaa i on ga menja za vreme
eksperimenta. Jedan od primera laboratorijskog eksperimenta bie dat kroz
sledee. Na osnovu objavljenih istraivanja, Michael Angilletta (2001) je
zakljuio da populacije istonih gutera (Sceloporus undulatus) prostorno
razdvojene mogu pokazivati razliito ponaanje, a mogu se razlikovati i po
izgledu. Zbog velikog interesovanja on je obavio veliki broj eksperimenata kako
u laboratoriji tako i na terenu.

Angellitta je kreirao laboratorijski eksperiment kako bi odredio da li

potrebna koliina energije za metabolike procese dve prostorno odvojene
populacije zavisi od temperature. Ovi rezultati su prikazani na slici 1.2. Cilj
ovoga je pokazati kakav je izgled eksperimenta koji daje ove rezultate. ta
mislite koje je parametre Angellitta pokuao da kontrolie u ovom
eksperimentu? Prvo je uzeo isti broj gutera iz obe populacije. Testirao je 20
gutera iz obe populacije na 33C, 13 iz New Jersey-a na 30C i 36C, i 14 iz
June Karoline na 30C i 36C. Sledei parametar koji je kontrolisao bio je
veliina gutera. Guteri obe populacije koji su korieni u eksperimentu imali
su prosenu masu 5,4g. Kako se muijaci i enke mogu razlikovati po izgledu
Angellitta je ukljuio priblino isti broj mukih i enskih jedinki u svoj
eksperiment. Bio je takoe paljiv da izloi sve gutere istom intenzitetu i
kvalitetu svetlosti za isto vreme i da ih dri pod istim uslovima tokom
eksperimenta. Angellitta je takoe hranio sve gutere istom vrstom hrane: ivim
cvrcima. Lista parametara je duga, ali ovo su glavni koji su kontrolisani tokom
eksperimenta.
Slika 1.2 Koliina posmatrano za dve populacije istonih gutera,
energije potrebna za metabolike procese Sceloporus undulatus, maksimum se
ostvaruje na istim temperaturama (podaci od Angilletta 2001).

17
 Sada, ta mislite koje je parametre Angellitta menjao tokom
eksperimenta? Za svaku prouavanu populaciju menjao je samo jedan parametar
temperaturu. Za vreme eksperimenta Angellitta je drao gutere na
temperaturama: 30, 33 i 36C i merio koliinu energije koju je potrebno uneti
za metabolike procese na ovim temperaturama. Eksperiment je pokazao da je
guterima obe populacije potrebna maksimalna energija za metabolike procese
na 33C. Iz rezultata se vidi da se optimalna temperatura za odravanje ivota ne
razlikuje izmeu dve populacije. Meutim, eksperiment je takoe pokazao da na
temperaturi 33C S. undulatus iz June Karoline imaju veu potrebnu energiju
za metabolike procese nego oni iz New Jersey-a. Rezultati su dokazali da
prostorne razlike koje je Angellitta pretpostavio da postoje zaista su prisutne.
Snaga ovog eksperimenta da definie uticaj temperature na karakteristike
gutera dolazi od sposobnosti istraivaa da kontrolie sve uticajne faktore, one
od posebnog znaaja. U ovom sluaju prioritetni parametar je temperatura.

Vaa zapaanja

1. ta je najvea snaga laboratorijskog eksperimenta u ekolokim

istraivanjima?

2. Zato ekolozi generalno kombinuju informacije laboratorijskih

rezultata sa eksperimentima dobijenim na terenu?

3. Koji parametri utiu da se ekolog motivie za kreiranje primenjljivih

eksperimenata, a sve u cilju postizanja optimalnih rezultata u zatiti
ivotne sredine?

Temperatura i karakteristike ivotinja

Diskusija o uticaju temperature na osobine ivotinja poinje sa
posmatranjem uticaja temperature na funkciju enzima. Uticaj temperature na
osobine ivotinja poinje na nivou biomolekula. Enzimi moraju odgovarati
obliku supstrata na koji deluju, oni moraju imati poseban oblik za svaku
funkciju. Funkcija enzima esto zavisi od njihove sposobnosti da promene oblik
kada se veu za supstrat. Enzimi imaju visoku fleksibilnost na visokim
temperaturama, ali naglo poveanje temperature izaziva naruavanje oblika
enzima i on gubi svoju funkciju.
Enzimi ispoljavaju svoju optimalnu aktivnost u srednjim intervalima
temperature, niti na visokim, ni na niskim temperaturama.
John Baldwin i P. W. Hochachka (1970) su izuavali uticaj temperature
na aktivnost acetilholinesteraza, enzim koji nastaje u sinapsama izmeu
neurona. Ovaj enzim kontrolie procese vane za nervne funkcije. Istraivai su

18
nali da pastrmka duginih boja, Oncorhynchus mykiss, proizvodi dva oblika
ovog enzima. Jedan oblik enzima pokazuje najvei afinitet prema supstratu
(acetilholinu) na 2C, to je u zimskom periodu. Meutim, afinitet ovog enzima
prema acetilholinu naglo opada na temperaturama iznad 10C. Drugi oblik
enzima ima najvei afinitet prema supstratu na 17C, u letnjem periodu.
Meutim, afinitet ovog enzima prema acetilholinu naglo opada i pri niim i
viim temperaturama. Drugim reima, optimalne temperature za ove dve forme
acetilholinesteraze su 2 i 17C (slika 1.3).

Uticaj temperature na karakteristike acetilholinesteraze ima smisla kada se

uzme u obzir opseg temperatura njenog ivotnog stanita. Pastrmka duginih boja
je stanovnik hladnih potoka i reka Severne Amerike. Tokom zime temperatura
ovih potoka je u opsegu od 0 do 4C, dok u leti temperature dostiu i 20C. Ove
temperature okoline su sline temperaturama optimalnog delovanja enzima.
Slika 1.3 Uticaj temperature na enzimsku aktivnost (podaci od Baldwin i
Hochachka 1970).

Ekstremne temperature i fotosinteza

Fundamentalna karakteristika biljaka je njena sposobnost fotosinteze.

Fotosinteza, pretvaranje (konverzija) svetlosne energije u hemijsku energiju
organskih molekula, i ini osnovu za ivot biljaka njihov rast, reprodukciju i
slino i izvor energije za veinu heterotrofnih organizama.

19
 Fotosinteza se moe prikazati sledeom jednainom:

svetlost

hlorofil
6 CO2 + 12 H2O C6H12O6 + 6O2 + 6H2O

Ova jednaina pokazuje da kada svetlost stupi u reakciju sa hlorofilom,

ugljen-dioksid i voda reaguju i grade eer i kiseonik.

Ekstremne temperature generalno smanjuju intenzitet fotosinteze biljaka.

Slika 1.4 pokazuje uticaj temperature na intenzitet fotosinteze mahovine iz
severnih uma, Pleurozium schreberi, i pustinjskog bunja, Atriplex lentiformis.
Za obe vrste maksimalan intenzitet fotosinteze je u uskom podruju temperatura.
Kako se reagovanje ovih vrsta na promene temperatura razlikuje? Najvea
razlika je to imaju maksimalanu fotosintezu na razliitim temperaturama.
Maksimalnu fotosintezu mahovina ima na temperaturi oko 15C, dok pustinjsko
bunje pokazuje maksimalnu fotosintezu na 44C.

Slika 1.4 Optimalne temperature fotosinteze za mahovinu severnih uma i

pustinjskog bunja (podaci od Kallio i Krenlampi 1975, Pearcy i Harrison
1974).

Rezultati koji se mogu videti na slici 1.4 pokazuju da mahovina i bunje

na razliitim temperaturama imaju maksimalnu fotosintezu. Na 15C gde
mahovina pokazuje maksimalnu fotosintezu, pustinjsko bunje ima samo 25%
maksimalnog intenziteta fotosinteze. Na 44C kada pustinjsko bunje ima
maksimalan intenzitet fotosinteze, mahovina bi verovatno uginula. Ove
fizioloke razlike su posledica razliitog okruenja u kome ive i govore neto i
o njihovoj istoriji evolucije. Dok mahovina nastanjuje hladne severne ume u
Finskoj, prouavana populacija pustinjskog bunja , A. lentiformis, ivi u blizini
Thermal, California, u jednoj od najtoplijih pustinja na svetu.

Biljke reaguju na promenu temperature, kao i ivotinje, i mogu se

kratkorono fizioloki prilagoavati aklimatizacija. Aklimatizacija ukljuuje
fizioloke, ne genetske, promene kao posledica promene temperature;
aklimatizacija je generalno reverzibilna pri promeni uslova sredine. Istraivanja
Roberta Pearcy (1997) na A. lentiformis jasno pokazuju efekat aklimatizacije na
fotosintezu. Pearcy je locirao populaciju ovog pustinjskog bunja u Dolini smrti
i zasadio kaleme za svoj eksperiment. Za vreme rasta iz kalema, on je bio u
mogunosti da vodi svoj eksperiment na genetiki identinim klonovima.
Klonirane biljke su gajene na dva razliita temperaturna reima: 1) "topao"
reim- 43C tokom dana i 30C tokom noi; 2) "hladan" reim- 23C tokom
dana i 18C tokom noi.

20
 Pearcy je zatim merio intenzitet fotosinteze biljaka na ova dva reima.
Biljke koje su gajene u hladnoj sredini imale su maksimalnu fotosintezu na
temperaturi 32C. One koje su gajene u toploj sredini su imale maksimalnu
fotosintezu na 40 C. Vidi se da je razlika izmeu optimalnih temperatura
fotosinteze 8 C. Slika 1.5 pokazuje rezultate Pearcy-ovog eksperimenta.

Slika 1.5 Rast iste vrste bunja u hladnim i toplim uslovima menja njihove
optimalne temperature fotosinteze. Promene su bile kratkorone, uslovljene
aklimatizacijom (podaci od Berry i Bjrkman 1980, posle Pearcy 1977).

Fizioloko prilagoavanje je u vezi sa godinjim ciklusom ovih biljaka. ,

A. lentiformis je uvek zelena i vri fotosintezu tokom godine i tokom
najhladnijih zimskih dana i tokom najtoplijih letnjih dana. Fizioloko
prilagoavanje pokazuje da aklimatizacijom ova biljka moe promeniti
optimalnu temperaturu fotosinteze kako bi se poklopila sa sezonskim
promenama temperature okoline.

Temperatura i mikrobioloka aktivnost

Mikroorganizmi su se prilagodili svim temperaturnim uslovima na Zemlji gde
postoji vlana sredina, od najhladnijih predela Antarktika do najtoplijih oblati.
Meutim, dok svaka od ovih oblasti pretstavlja stanite za mnoge vrste
mikroorganizama, ne postoji poznata vrsta koja moe da se prilagodi svim
uslovima. Svi izuavani mikroorganizmi pokazuju najbolje osobine u veoma
uskom temperaturnom intervalu. Interesantno je posmatrati dve vrste mikroba
koji ive u potpuno razliitim ivotnim uslovima temperature i vlage.
Najvei rezervoar ivog sveta je okean, posebno deo ispod dobro
osvetljene povrine. Organizmi koji ive duboko u okeanu ive u mraku.
Njihovo okruenje je takoe hladno, generalno ispod 5C. Ovo hladno okruenje
prua se do povrina Arktika i Antartika. Veliki broj organizama ive u ovim
hladnim vodama. ta mislite kako temperatura utie na osobine ovih
organizama?
Richard Morita (1975) je izuavao uticaj temperature na rast populacije
organizama kojima pogoduju niske temperature (cool-loving), ili psihrofilne
organizme (organizmi kojima odgovara ivot u vlanoj sredini), morske
bakterije koje ive u vodama oko Antarktika. On je izolovao i izuavao jednu od
ovih bakterija, Vibrio sp., u inkubatoru u trajanju od 80 asova. U toku
eksperimenta temperaturni gradijent u inkubatoru se kretao od -2C do malo
iznad 9C. Rezultati ovog eksperimenta pokazuju da ova bakterija ima
najintenzivniji rast na temperaturi 4C. Brzina rasta populacije bakterija se
smanjuje iznad i ispod ove temperature. Kako se vidi na slici 1.6 Morita je
zabeleio rast ove bakterije na temperaturama blizu -2C, meutim, populacija

21
bakterija nije rasla na temperaturama iznad 9C. Morita je zabeleio i rast nekih
populacija meu cool-loving bakterijama na temperaturama niim od -5,5C.
Slika 1.6 Antartik bakterija ima veoma nisku optimalnu temperaturu za
rast populacije (podaci od Morita 1975).

Neki organizmi mogu da ive u uslovima veoma visokih temperatura.

Mikrobi su naeni u svim toplim predelima koja su prouavana. Neki od ovih
termofilnih organizama rastu na temperaturama iznad 40C. Hipertermofilni
mikroorganizmi imaju optimalne temperature rasta iznad 80C. Neki
hipertermofilni mikroorganizmi imaju optimalnu temperaturu rasta na 110C!
Neka najintenzivnija istraivanja termofilnih i hipertermofilnih
mikroorganizama vrio je Thomas Brock (1978) sa svojim kolegama i
studentima u nacionalnom parku Yellowstone. Jedna vrsta koju su prouavali je
Sulfolobus, koja dobija energiju oksidacijom elementarnog sumpora. Jerry
Mosser i kolege (1974) koristili su brzinu oksidacije sumpora kao indeks za
metaboliku aktivnosi ove bakterije. Oni su izuavali mikrobe u oblasti
temperatura od 63C do 92C. Optimalna temperatura za Sulfolobus populaciju
je u intervalu od 63 do 80C. Jedna vrsta bakterija izolovana na 59C pokazuje
rast oksidacije sumpora i taj maksimum se dostie na 63C. Ova Sulfolobus
populacija oksiduje sumpor najveim intenzitetom u opsegu temperatura od
10C (slika 1.7). Izvan ovog temperaturnog opsega oksidacija sumpora je
znatno sporija.
Slika 1.7 Sulfolobus imaju veoma visoku optimalnu temperaturu za rast
populacije (podaci od Mosser i Brock 1974).

Pokazano je kako temperatura utie na mikrobioloku aktivnost, proces

fotosinteze u biljkama i karakteristike ivotinja. Podaci pokazuju da je za veinu
organizama optimalna temperatura za ivot u uskom opsegu.

Vaa zapaanja

1. Kako moemo biti sigurni da razliito reagovanje Atriplex lentiformis

pri drugaijim temperaturnim uslovima je posledica aklimatizacije, a ne
genetike razliitosti?

1. Klimatske promene
Neravnomerno zagrevanje zemljine sferine povrine i poloaj Zemlje u
odnosu na orbitu odreuje razliitu klimu na razliitim geografskim irinama.
Prethodno je reeno da ekologija izuava odnose izmeu organizama i okoline.
Posledino, geografske i sezonske promene temperature i taloenja su osnovni
aspekti zemljine ekologije i istorije prirode.

22
 Nekoliko komponenti klime predvidivo variraju na Zemlji. Na primer,
prosene temperature su nie i vie sezonske na srednjim i viim geografskim
irinama. U blizini ekvatora temperature imaju malu sezonsku promenu, dok
padavine mogu imati znaajan sezonski karakter. Pustinje, koje se nalaze u
uskom pojasu oko sredita Zemlje, primaju malu koliinu padavina, koje su
vremenski i prostorno nepredvidive. Znaajno je odgovoriti na pitanje: Koji
mehanizmi proizvode ove i druge obrasce klimatskih promena?

Temperatura, cirkulacija vazduha i taloenje

Veina klimatskih promena na Zemlji je uslovljena neravnomernim
zagrevanjem njene povrine. Neravnomerno zagrevanje je posledica sferinog
oblika Zemlje i ugla pod kojim Zemlja rotira oko svoje ose dok krui oko Sunca.
Zato jer je Zemlja sfera, sunevi zraci su najintenzivniji tamo gde je ono
direktno iznad. Meutim, geografska irina na kojoj je Sunce direktno iznad se
menja sezonski. Do sezonskih promena dolazi jer zemljina osa rotacije nije
vertikalna na ravan orbite oko Sunca ve je nagnuta otprilike 22.5 u odnosu na
vertikalu.

Zato to se nagibni ugao rotacije odrava tokom zemljinog kretanja oko

Sunca koliina solarne energije koju primaju severna i juna hemisfera se menja
sezonski.Tokom perioda leta na severnoj hemisferi, ona je nagnuta prema Suncu
i prima vie solarne energije nego juna hemisfera.

Zagrevanje zemljine povrpine i atmosfere dovodi do cirkulacije vazduha

i utie na padavine. Kako je pokazano na slici 2.1a Sunce zagreva vazduh na
ekvatoru izazivajui njegovo irenje i podizanje. Ovaj topao, vlaan vazduh se
pri podizanju hladi. Poto hladan vazduh sadri manje vodene pare nego topao,
vodena para, noena ovom vazdunom masom, se kondenzuje i formira oblake
koji proizvode obilne padavine.

Konano, ova masa vazduha se podie i iri prema severu i jugu. Vazduh
na velikim nadmorskim visinama je suv, poto je vlaga koju je sadrao pala kao
tropska kia. Kada se vazduna masa kree na jug i sever ona se hladi, to
poveava njenu gustinu. Konano pada na zemljinu povrinu na 30 geografske
irine i iri se severno i juno. Ovaj vazduh povlai vlagu sa zemlje i stvara
pustinje.

Kretanjem vazduha od 30 geografske irine prema ekvatoru zavrava se

cirkulacija jednog vazdunog ciklusa na niim geografskim irinama. Idui od
ekvatora, postoje tri takva ciklusa na Zemlji. Kretanje vazduha od 30
geografske irine prema polovima je deo cirkulacije vazduha na srednjim
geografskim irinama. Ovaj topao, vlaan vazduh sa juga se podie i sree sa
hladnim polarnim vazduhom sa severa. Kako se ova vazduna masa podie,

23
vlaga doneta iz pustinjskih krajeva se kondenzuje, stvara oblake koji proizvode
obilne padavine u umerenim regionima. Vazduh se podie iznad umerenih
regiona, iri se severno i juno na viim nadmorskim visinama upotpunjujui
ciklus atmosferske cirkulacije na srednjim i viim geografskim irinama.

Prikazana atmosferska cirkulacija (slika 2.1b) pokazuje kretanje vazduha

direktno severno i juno. Meutim, ovo se ne reflektuje na to ta se vidim sa
zemljine povrine. Ako se posmatra iz umerenog pojasa zapaa se da vetar duva
sa severa na severnoj hemisferi, a sa juga na junoj hemisferi. Ovo su severne i
june putanje. Ako se posmatra vetar u umerenom pojasu izmeu 30 i 60
geografske irine, on uglavnom duva sa zapada. Ovo su zapadni vetrovi
umerenih pojaseva. Na viim geografskim irinama, moe se uoiti da je
dominantan pravac vetra sa istoka. Ovo su istoni polarni vetrovi.
Slika 2.1 (a) Uticaj zagrevanja na cirkulaciju vazduha (b) Geografska
irina i cirkulacija atmosfere (podaci od Manuel C. Molles Jr. 2008).

Zato vetrovi ne duvaju direktno sa severa na jug? Vetrovi koji

preovladavaju se ne kreu pravo sa severa na jug zbog Coriolis efekta (slika
2.2). Na severnoj hemisferi, ovaj efekat izaziva vidljivo skretanje vetra desno u
odnosu na njegovo prvobitno kretanje i levo skretanje na junoj hemisferi. Za
posmatraa iz svemira delovalo bi kao da se vetar kree pravolinijskom
putanjom dok Zemlja rotira ispod njega. Moramo, meutim, imati na umu da su
posmatranja sa zemljine povrine relativna. Biomasa je vezana za zemlju kao i
na hipotetiki posmatra. Globalne klimatske promene utie na njenu raspodelu
na Zemlji.
Slika 2.2 Coriolis efekat i pravci kretanja vetra (podaci od Manuel C.
Molles Jr. 2008).

Geografske promene temperature i taloenja su veoma sloena. Korisno je

izuavati globalne klimatske promene, slikovito, putem razliitih dijagrama koji
validno predstavljaju odreene zavisnosti. Primer takve prezentacije je struktura
klimatskog dijagrama data slikom 2.3.
Slika 2.3 Struktura klimatskog dijagrama (podaci od Manuel C. Molles Jr.
2008).

Klimatski dijagram je kreirao Heinrich Walter (1985) kao sredstvo da se

napravi veza izmeu raspodele vegetacije i klime. Na klimatskom dijagramu
prikazan je veliki broj korisnih informacija, ukljuujui sezonske promene
temperature i taloenja, intenzitet i vreme trajanja vlanih i suvih preioda i dela
godine tokom koje je prosena minimalna temperatura iznad i ispod 0C.

Kao to je prikazano na slici 2.3, klimatski dijagram daje informacije

korestei standardne strukture. Na horizontalnoj osi su dati meseci u godini,
poevi od januara do decembra za mesta na severnoj hemisferi i od jula,
zavravajui sa junom za mesta na junoj hemisferi. Na levoj vertikalnoj osi

24
data je temperatura, a taloenje na desnoj vertikalnoj osi. Temperatura i
taloenje su prikazani na razliitim skalama tako da 10C odgovara 20 mm
taloga. Klimatski dijagram za vlana podruja kao to su tropske ume prikazuje
smanjeno rastojanje podeoka na skali za preko 100 mm taloga tako da 10C
odgovara 200 mm taloga. Sa ovakvom promenom na skali, podaci o koliini
padavina veoma vlanih klimatskih podruja mogu da se prikau u dijagramu
pogodne veliine.

Atmosfera
Atmosfera je vazduni omota oko Zemlje, koji postoji zahvaljujui
Zemljinoj gravitaciji i prua se vertikalno, iznad Zemlje, do nekih 3000 km u
visinu. Vazduh je najznaajniji ivotni i bioloki resurs. Vazduh je smea gasova
od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu: azota ima 78,08%, kiseonika
20,95%, argona 0,93% i u vrlo malim koliinama kriptona, ksenona, helijuma,
neona i drugih. U promenljivim koliinama u vazduhu moe biti vodene pare,
ozona, ugljen dioksida, radona i drugih. Sastav vazduha varira na razliitim
visinama. Pri veoj visini smanjuje se sadraj kiseonika, a poveava se sadraj
vodonika. Atmosfera titi ivot na Zemlji apsorbirajui ultraljubiasto sunevo
zraenje i smanjujui temperaturne ekstreme izmeu dana i noi.

Atmosferu ini pet osnovnih slojeva: troposfera, stratosfera, mezosfera,

termosfera (jonosfera) i egzosfera. Troposfera je najnii i najgui sloj atmosfere
i prua se od povrine Zemlje do proseno 12 km visine ( odnosno do 9 km u
polarnom, 10-11 km u umerenom i do 18 km u ekvatorijalnom pojasu).
Najznaajniji je deo atmosfere jer se u njenim niim slojevima, do visine od
nekoliko hiljada metara odrava ivot, odnosno opstaju iva bia planete
Zemlje. Sa ekoloke take gledita troposfera je najosetljiviji deo atmosfere, kao
i globalne prirodne sredine na Zemlji. Iznad troposfere je stratosfera u kojoj se,
na visinama od oko 22-27 km koncentrie ozon (O3) formirajui ozonski sloj
koji apsorbuje Suneve ultraljubiaste zrake, ubitanog fotodestruktivnog
dejstva za iva bia, te omoguava i titi opstanak ivota na Zemlji. Stratosfera
sadri oko 90% atmosferskog ozona, koji u atmosferi neprestano nastaje i
razgrauje se pod dejstvom velike energije ultraljubiastog zraenja.
Antropogena aerozagaivanja remete, s jedne strane, procese u stratosferi
i utiu na smanjivanje debljine ozonskog sloja u njemu (stvaranje tzv. ozonskih
rupa), a s druge strane podstiu stvaranje tetnog troposferskog ozona. Iznad
stratosfere se niu ostali slojevi atmosfere u kojima je uticaj gravitacije sve
slabiji, te pojedini gasovi lako odlaze u jo vie slojeve i dalje, u kosmiki
prostor.

25
 Sa pojavom slobodnog (molekularnog) kiseonika u atmosferi, pod
dejstvom sunevog ultraljubiastog zraenja, dolazilo je do njegove razgradnje,
pri emu je nastajao veoma reaktivni atomski kiseonik, koji se spajao sa lako
dostupnim molekulskim kiseonikom i formirao ozon. Koncentracija ozona u
atmosferi postepeno je rasla (sa sve veom aktivnou fotosintetikih
organizama), tako da je u gornjim slojevima, tanije u stratosferi, dolo do
stvaranja ozonskog sloja ili omotaa. Od tog trenutka zapoeo je razvoj ivih
organizama i na kopnu ( do tada je postojao samo u vodi), jer je ozonski omota
apsorbovao fotodestruktivno ultraljubiasto zraenje i na taj nain titio
organizme na kopnu od njegovog nepovoljnog (pre svega, mutagenog) dejstva.
Stoga je postojanje ozonskog sloja odreene debljine izuzetno znaajno za
pojavu i opstanak svih organizama na Zemlji.

ivot na planeti Zemlji je mogu zbog postojanja prirodnog efekta

staklene bate. Prirodna pojava gasova sa efektom staklene bate, pre svega
vodene pare, ugljen-dioksida i gasova kao to su metan, azot(I)oksid i
troposferski ozon, dozvoljava Sunevoj energiji da prodre do Zemlje i da padne
na nju kao svetlost, ali se potom zadrava u atmosferi kao infracrvena toplota.
Kratkotalasni (ultravioletni) sunevi zraci nesmetano prolaze kroz gasoviti
omota Zemlje (koji se ponaa kao staklo) i bivaju apsorbovane od strane tla,
biljaka i drugih predmeta na Zemlji. Zemljina povrina ovo zraenje, potom,
reemituje kao dugotalasno (infracrveno) zraenje. Gasoviti omota slabije
proputa ove zrake i na taj nain one ostaju u atmosferi kao zarobljena energija.
Ovaj fenomen odrava planetu dovoljno zagrejanom, to osigurava normalno
odvijanje fiziolokih funkcija svih ivih organizama. Odsustvo gasova staklene
bate bi snizilo temperaturu nae planete za otprilike 33 C pretvarajui Zemlju
u jo jednu beivotnu planetu naeg Sunevog sistema. Efekat staklene bate,
koji je milionima godina bio blagoslov za Zemlju, izgleda da se tokom
poslednjeg veka pretvara u ozbiljnu pretnju, izazvanu ljudskim aktivnostima.
Ultraljubiasto zraenje sunca bilo bi mnogo opasnije po ivot na Zemlji
da nema ozonskog zatitnog sloja visoko u atmosferi. DNK i druge hemijske
materije to koje ine ive organizme apsorbuju UV zraenje i na taj nain ovo
zraenje utie na ivi svet. Hemijske materije koje apsorbuju energiju aktiviraju

26
se ime se javlja i vea moginost za reakciju sa drugim hemijskim materijalima
i za njihovu promenu. Ultraljubiasto zraenje, pa ak i svetlosna energija mogu
izazvati uzajamnu reakciju zagaivaa i tako im menjati oblik. Ovo jo vie
komplikuje problem zagaenja.
Prirodna deavanja u odnosima inilaca ivotne sredine (voda, vazduh,
suneva svietlost i dr.) u duem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na
samu ivotnu sredinu. Ona se manifestuju promenama u klimatskim
karakteristikama, promenama konfiguracije i strukture tla, vodenim tokovima i
vodenim povrinama, izmenama u karakteristikama i sastavu biljnog
ivotinjskog svieta i dr. Meutim u kraem vremenskom intervalu (veku
ovjeka) one su doskora bile neznatno vidljive. Danas ovek i u intervalu od
samo desetak godina uoava vidne, ak i drastine klimatske promene, izmjene
reima vode, istoe vazduha, demografske promene. Ono to skree panju na
promene u uslovima ivotne sredine jesu direktne ili indirektne, posledice
ljudskih aktivnosti u prirodi. Uglavnom kao posledica prilagoavanja prirode
oko sebe sopstvenim potrebama koje ne retko gube obeleje zadovoljavanja
potreba ljudske prirode. Podspeenju ovog prilagoavanja pogodovala je snana
industrijalizacija krajem prolog i tokom ovog vijeka, kao i tehnoloka i nauna
revolucija koje su u toku. Putevi ugroavanja su viestruki. Mogua podela je na
direktne i indirektne. Direktno, bacanjem tetnih materija i otpadaka u neki od
faktora ivotne sredine (vazduh, voda u i na zemlju i dr.) ili indirektno kada
tetne materije, zbog kruenja vode u prirodi, kretanje materije i dr. prelazi iz
jednog stanja u drugi ili jednog faktora u drugi. Ovakav oblik ugroavanja
ivotne sredine oveka i ako u svojoj poetnoj fazi (oslobaanja, izbacivanja,
odlaganja) predstavlja svestan in, zbog neuoavanja posledica do kojih dolazi,
u drugoj fazi (kruenje materije, neunitivosti materije i dr.) gde se tetnost
ovakvog odnosa vraa i samom oveku, ubrajamo u kategoriju nedovoljno
svesnih.

Odreivanje reprezentativnog uzorka

Veoma vaan korak u procesu prezentacije podataka jeste dobijanje
statistikih veliina. Najpre, ta je to statistika?

Statistika je numeriko prikazivanje koje naunici koriste za procenu

merljivih karakteristika kompletne populacije. Karakteristike populacije koje
su interesantne za ekologe su prosena masa, visina, temperatura ili brzina rasta.
U cilju da odrede tanu prosenu vrednost ovih karakteristika populacije ekolozi
bi morali da mere svaku individuu u populaciji. Jasno, prilika da se mere ili
testiraju sve individue u populaciji za bilo koju karakteristiku je ekstremno
retka. Na primer, ako ekolog prouava brzinu reprodukcije ptica bilo bi
nemogue prouavati sva gnezda u populaciji. Posledino, ekolog procenjuje
brzinu reprodukcije ili bilo koju drugu karakteristiku bilo koje vrste, uzimajui

27
sluajne uzorke iz populacije. Ekolog koji prouava populaciju retkih biljaka, na
primer, moe uzeti 11 semenki i izraunati prosenu visinu ovih 11
individualnih biljaka. Prosek koji se dobija od uzorka 11 semenki je
reprezentativni uzorak. Reprezentativni uzorak je statistika procena prave
vrednosti karakteristike populacije.

Reprezentativni uzorak je najee korien metod u statistici. Koristi se i

u oblasti merenja temperature, taloenja za biomasu u celom svetu. Kako se
izraunava reprezentativni uzorak? Izraunavanje na prethodnom primeru
merenja visine.

Broj
uzorka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Visina u
cm 3 6 8 7 2 4 9 4 5 7 8

Koja je bila prosena visina biljke u toku istraivanja? Kako nije merena
svaka individua u populaciji ne moe se znati prava vrednost karakteristike.
Meutim, uzorak od 11 semenki daje mogunost izraunavanja
reprezentativnog uzorka:

Suma merenja = X

X = 3 + 6 + 8 + 7 + 2 + 4 + 9 + 4 + 5 + 7 + 8
X = 63

Reprezentativni uzorak se izraunava deljenjem sume merenja sa brojem

uzoraka.

Reprezentativni uzorak = Xsr

n = broj uzoraka, ili 11

Xsr = X / n

Xsr = 63 / 11

Xsr = 5,7 cm

Ponovo, 5,7 cm, reprezentativni uzorak je ekoloka procena stvarne visine

biljke u toku istraivanja.

28
Vaa zapaanja

1. Ako bi se merenje obavilo na uzorku od 100 semenki sluajno

izabranih iz hipotetike populacije umesto 11 kao na primeru, da li bi po vaem
miljenju reprezentativni uzorak imao vrednost 5,7 cm?
2. Da li bi vrednost reprezentativnog uzorka od 100 semenki bila blia
pravoj vrednosti u odnosu na uzorak od 11 semenki?
3. Kakve bi bile promene temperature i taloga ukoliko bi Zemlja rotirala
oko ose koja je normalna na ravan orbite oko Sunca?

2. Istorija prirode i geografija biomase

Biomasa, materijal biljnog ili ivotinjskog porekla (primer: drvo i
biljke). Porastom koliine biomase na Zemlji smanjio bi se sadraj
staklenikog gasa CO2 u atmosferi.
Energija biomase, energija koja se moe proizvesti sagorevanjem
obnovljivih materijala biomase, kao to je drvo. Uglendioksid koji nastaje u toku
procesa sagorevanja ne utie na poveanje ukupnog ugljendioksida u atmosferi,
pod uslovom da se sagorevanje vri u skladu sa principaima odrivosti (to jest
ako se u datom vremenskom periodu, ponovnim rastom biomase uzima iz
atmosfere toliko ugljendioksida koliko je i emitovano u procersu spaljivanja
biomase). Poto se u procesu sagorevanja fosilnih goriva emituju gasovi
staklene bate, energija biomase se esto preporuuje kao zamena za energiju
koja se dobija sagorevanjem fosilnih goriva.

Za ouvanje bioloke raznovrsnosti neophodno je poznavati 10

principa:

1. Svaki oblik ivota je jedinstven i trai potovanje ljudskog roda.

2. Ouvanje biloke raznovrsnosti je investicija koja donosi bitnu korist na
lokalnom, dravnom i optem planu.
3. Trokovi i korist od ouvanja biloke raznovrsnosti moraju se
ravnomernije podeliti meu dravama i meu granima tih drava.
4. U okviru napora da se postigne odrivi razvoj, ouvanje biloke
raznovrsnosti trai fundamentalne promene u modelima i stvarnosti ekonomskog
razvoja irom sveta.
5. Poveano investiranje u ouvanje biloke raznovrsnosti nee smanjiti
samo po sebi njeno osiromaenje. Donoenjem odgovarajuih strategija i
institucionalnim reformama treba stvoriti uslove da to poveano investiranje
bude efektivno.
6. Prioriteti za ouvanje bioloke raznovrsnosti menjaju se u zavisnoti od
lokalnih, dravnih i globalnih pogleda; svi oni imaju svoju logiku i treba ih uzeti

29
u obzir. Sve zemlje i zajednice imaju interes u ouvanju sopstvene biloke
raznovrsnosti panja se ne sme usmravati samo na nekoliko eko-sistema ili
drava bogatih vrstama.
7. Ouvanje biloke raznovrsnosti moe se odrati samo ako su svest i
briga javnosti znatno povieni i ako ljudi koji prave strategije i planove imaju
validne informacije koje im slue za izbor strategija i planova.
8. Akcije na ouvanje bioloke raznovrsnosti moraju biti planirane i
primenjene u obimu koji zavisi od ekolokih i drutvenih kriterijuma. Aktivnosti
se moraju usmeriti na ona podruja gde ljudi ive i rade kao i na zatiena
prirodna podruja.
9. Kulturna raznovrsnost je tesno povezana sa bilokom raznovrnou.
10. Poveano uee javnosti, potzovanje osnovnih ljudskih prava,
poveana pristupanost obrazovanja i informacija ljudima i vea institucionalna
odgovornost kljuni su elementi ouvanja bioloke raznovrsnosti.

Geografska raspodela biomase na Zemlji tesno je povezana sa

promenama klime, pre svega temperature i padavina. Poetkom dvadesetog
veka, ekolozi su prouavali uticaj klime i zemljita na raspodelu vegetacije.
Kasnije, ekolozi su imali drugaiji pristup istraivanju. Danas, kada se
suoavamo sa globalnim zagrevanjem, ekolozi se vraaju izuavanju uticaja
klimatskih promena na raspodelu vegetacije. Meunarodni multidisciplinarni
timovi istrauju uticaj klime na vegetaciju sa novim interesom i sa mnogo
boljim analitikim instrumentima.

Istorija prirode predstavlja temelj za razvitak savremene ekologije.

Biomasa je primarno definisana svojom dominantnom populacijom koja
direktno zavisi od klime.

Struktura zemljita zavisi od interakcija klime, organizama,

topografije i izvora mineralnih materija u toku dueg vremenskog perioda.
Biomasa je uslovljena strukturom zemljita, koje je slojevito i predstavlja

30
kompleksnu sredinu, sadri ivu i neivu materiju. Struktura zemljita je
promenljiva u vremenu i prostoru. Zemljite je podeljeno na vie slojeva: O, A,
B i C sloj. O sloj se sastoji od svee opale organske materije, ukljuujui lie,
granice i druge biljne delove. A sloj sadri meavinu mineralnih materija i
organskih materija koje dolazi iz O sloja. B sloj sadri glinu, humus i druge
materije koje se transportuju kroz A sloj. C sloj se sastoji od tronog materijala.

Osnovni oblici biomase i klimatski reimi su: Kine tropske ume: tople,
vlane, malog sezonskog karaktera, neplodnog zemljita, prihvatljivog
biodiverziteta i sloene bioloke interakcije. Sune tropske ume: tople i hladne
sezone, periodino suve, bioloki bogate, ugroene kao i kine ume. Tropske
savane: tople i hladne sezone , suve i vlane sezone, nepropustljivo zemljite,
trava je dominantna vegetacija, ije prisustvo podrava bogat ivotinjski svet.
Pustinje: vrue ili hladno i suvo vreme, sa nepredvidivim padavinama, niska
produktivnost, ali esto bogat diverzitet, organizmi dobro prilagoeni
ekstremnoj klimi. Mediteranski pojas uma i bunja: hladne, vlane zime,
topla, suva leta, nisko do srednje plodno zemljite, organizmi prilagoeni
sezonskoj sui i periodinim poarima. Umereni pojas pod travom: tople i
hladne sezone, period najveih padavina se poklapa sa sezonom obilnog rasta,
suni periodi nekada mogu trajati i nekoliko godina, plodno zemljite,
dominantna je travna vegetacija, naseljena brojnim biljojedima i predatorima.
Umereni pojas uma: umerene, vlane zime, plodno zemljite, visoka
produktivnost, dominira listopadno drvee kada su blage zime i plodno
zemljite, u suprotnom dominiraju etinari. Severne ume: duge, otre zime,
ekstremna klima, umerene padavine, neplodno zemljite, dominiraju etinari.
Tundra: hladna, sa malo padavina, kratka vlana leta, slabo razvijeno zemljite,
dominira niska vegetacija i ivotinjske vrste prilagoene na duge i hladne zime,
ptice selice. Planine: temperatura, padavine, zemljite i organizmi se smenjuju
sa nadmorskom visinom.

Zemljite je prirodna tvorevina sastavljena od vrste (minerala i organske

materije), tene i gasovite faze i zauzima deo prostora na povrini Zemljine
kore, odnosno litosfere.

Zemljite se karakteristie od jednog ili nekoliko horizonata ili slojeva,

koji se razlikuju od poetnog materijala (matine stene) od koje nastaju veim
brojem morfolokih, fizikih, hemijskih i biolokih osobina koje nastaju
rezultatom zajednikog uticaja pedogenetskih faktora i procesa (akumulacija,
ispiranje, promet materije i energije, kao i mogunou da podravaju rast
korena biljaka).

Zemljite prouava nauka o zemljitu, pedologija (gr. pedon zemljite,

logos nauka). Pedologija se bavi prouavanjem spoljanjih (egzogenih) i
unutranjih (endogenih) faktora koji s obzirom na svoja ukupna svojstva, pravac

31
dejstva, intenzitet i trajanje uticaja rezultuju formiranjem zemljita razliitih
morfogenetskih, fizikih, vodnofizikih, minerolokih i biolokih karakteristika.
Pedologija, se takoe, bavi problemima klasifikacije i kartiranja zemljita,
pri emu razvija i primenjuje sopstvene metode radi obezbeivanja neophodnih
podataka, obezbeuje odgovarajue metode za obradu podataka i njihovo
korienje radi sistematizovanja pojedinih pojava i procesa, kao i metode
kartografskih i drugih prikaza, a sa osnovnim ciljem optimizacije funkcija
upravljanja zemljitem, kao vanog i neodvojivog dela ekosistema.

Pod terminom zatite zemljita podrazumeva se skup mera koje se

preduzimaju radi ouvanja ili vraanja funkcija zemljita u prvobitno
(prethodno) stanje kvaliteta.

Moderan koncept zatite ivotne sredine zasnovao se tek poetkom

devedesetih godina 20. veka, kada je u okviru razvoja informacionog sistema o
poljoprivrednom zemljinom prostoru razvijen poseban blok zatite zemljita i
voda. Ovaj koncept objedinjuje sve komponente zatite zemljita, voda i biljaka,
pri emu se sve aktivnosti na zatiti mogu staviti pod jedinstveni termin zatite
kvaliteta zemljinog prostora. Ovim konceptom osigurava se da sve ulazne
funkcije zatite mogu biti kontrolisane u realnom vremenu i prostoru sa
mogunou lake komunikacije izmeu parametara pojedinih funkcija i
mogunou formalizovanih postupaka ocene i prikaza stanja procesa u
zemljinom prostoru, odnosno predvianja moguih rizika ugroavanja ili rizika
kod poljoprivredne proizvodnje, kao i preduzimanja mera zatite zemljinog
prostora.

U ovakvom informatiki otvorenom sistemu zatite, svi podaci o

zemljinom prostoru postaju ravnopravni uesnici kod izrade ocene stanja ili
predvianja, pa se zatita kvaliteta zemljinog prostora mora tretirati kao
interdisciplinarni blok koji objedinjuje nekoliko naunih i drugih delatnosti.
Zastupljenost ovih disciplina je razliita zavisno od vrste poslova u fazi rada na
izradi zatite kvaliteta zemljinog prostora, i to: u okviru zatite zemljita, voda i
biljaka, kao posebne celine, u okviru zatite ivotne sredine, pridaje se poseban
znaaj kod prikupljanja sledeih informacija:
Klimatskih, geomorfolokih, geolokih, hidrografskih i
vegetacijskih podataka i podataka dobijenih daljinskom detekcijom;
Stanja zemljita u pogledu parametara fizikih, vodnofizikih,
minerolokih i hemijskih pokazatelja;
Stanja zemljita u pogledu ugroenosti procesima erozije;
Stanja zemljita i voda u pogledu ugroenosti opasnim i tetnim
materijama (teki metali, eutrofikacija, radionukleidi, organski
polutanti PCB, dioksini, fenoli, zatim pesticidi- posebno iz grupe
hlorovanih ugljovodonika i triazina); patogenih organizama ljudi,
ivotinja i biljaka:

32
 Stanje preduzetih mera prevencije i zatite zemljita, takoe i voda i
vegetacije, ugroenih procesima degradacije hemijskih,
vodnofizikih, biolokih i drugih osobina.

Faze istraivanja zemljita u svrhu zatite ivotne sredine:

1. Faza terenskih istraivanja:
Uzimanje uzoraka zemljita, voda i biljaka radi definisanja karakteristika
zagaenosti zemljinog prostora;
Uzimanje dodatnih podataka koji, iz razliitih razloga, ne mogu da se
prikupe tokom prve faze istraivanja.
2. Faza obrade podataka sa izradom baze podataka neophodnih
za generisanje stanja kvaliteta zemljinog pokrivaa.
3. Faza dopunske provere pouzdanosti izdvojenih klasa i
kontura kartografskih jedinica kvaliteta zemljinog prostora
(razrada pouzdanosti i na nivou izdvojenih klasa, tematskih i
drugih karata).
4. Faza organizovanja monitoringa zatite kvaliteta zemljinog
prostora.
5. Faza izrade konanih baza podataka sa izradom sledeih
modula:
Modul mera prevencije i zatite zemljita, voda i
biljaka ugroenih procesima degradacije i/ili
procesima zagaivanja opasnim i tetnim materijama;
Modul faktora rizika kod proizvodnje zdravstveno-
bezbedne hrane;
Modul mera sanacije zemljita, voda i biljaka
ugroenih procesima degradacije i/ili procesima
zagaivanja opasnim i tetnim materijama.

Neki od modula, koji mogu da se generiu iz postojeeg koncepta zatite

su aplikativni moduli i odnose se na pojedine operativne ciljeve. Koncepti
zatite ivotne sredine u pojedinim modulima se ne sukobljavaju sa generalnim
konceptom kome je cilj zatita i unapreenje kvaliteta zemljinog prostora,
budui da koncept zatite predstavlja posebnu celinu u hijerarhiji informacionog
sistema o zemljinom prostoru i da je njegova funkcija da obezbedi uslove
sveobuhvatnog, tj. rezultantnog ouvanja kvaliteta zemljinog prostora.
U istom smislu, moe se govoriti i o ostalim naunim disciplinama u
okviru kojih se neguje prouavanje aspekata uticaja pojedinih prirodnih i
antropogenih faktora na stanje zemljita, voda i biljaka, kao to su na primer
uticaj ubrenja na promene hemijskih osobina zemljita ili prouavanje
postupaka poveanja plodnosti zemljita u okviru delatnosti agrohemije i ishrane
bilja, zatim prouavanje zemljinih mikroorganizama, kao indikatora biogenosti
zemljita.

33
I pored velike razuenosti i kompleksnosti problematike zatite zemljinog
prostora, mogu se izdvojiti nekoliko oblasti ljudskih aktivnosti u okviru kojih se
obavlja sutinska borba radi zatite i ouvanja ukupnog ekosistema:
Borba protiv erozije zemljita;
Rekultivacija zemljita;
Borba protiv zagaivanja zemljita (iri spektar delovanja);
Borba protiv zakieljavanja i gubitka hranidbenih vrednosti
zemljita;
Borba protiv smanjivanja bioloke aktivnosti u zemljitu;
Borba protiv zbijanja zemljita;
Borba protiv zasoljavanja i alkalizacije zemljita;
Borba za obezbeenje pristupane vode biljci;
Borba protiv opadanja sadraja organske materije u zemljitu
(humusa);
Borba protiv stvaranja zemljine pokorice;
Borba protiv prevlaivanja zemljita;
Borba za ouvanje kvaliteta zemljine vode.

3. Hidrosfera
U svoj svojoj obinosti, voda je po mnogo emu posebna materija.
Sveprisutna je na planeti, jer u potpunosti sainjava jednu od zemaljinih sfera
hidrosferu, a prisutna je i u atmosferi, litosferi i ekosferi.

Nepobitno je utvrdjeno da je ona bila prisutna na Zemlji mnogo pre nego

sto se na njoj pojavio ivot i da su svi sloeni hemijski procesi, koji su u osnovi
razvoja i odranja ivih organizama, u potpunosti prilagodjeni njenim
specifinim fiziko-hemijskim osobinama. Zato je nobelovac Szent-Gyorgyi s
pravom naziva matricom ivota. Ova tesna povezanost vode i ivota moe se

34
razmatrati na nekoliko razliitih nivoa. Polazni je elektronska struktura molekula
H2O koja odredjuje njene fizike i hemijske osobine, a koje su najvecim delom
atipine u odnosu na uobiajene hemijske i fizike standarde (anomalije vode).
Sledei nivo je uloga vode, kao jednog od neophodnih reaktanata u
biolokim sinteznim i metabolikim reakcijama. Na jo viem nivou, voda je
nosei fluid pri raspodeli nutrijenata i drugih neophodnih hemijskih jedinjenja u
organizmu. Konano, ona je prirodno stanite za mnoge oblike ivota.

Sa druge strane, voda je ve stotinama miliona godina jedna od

najsnanijih agenasa u oblikovanju i preoblikovanju reljefa planete. Ona
odredjuje klimu na njoj, ini zemljite pogodnim za uzgoj razliitih biljnih vrsta
i razvoj uma, a kao para ili hidroelektrina energija, ona pokree postrojenja i
uredjaje savremene tehnologije. Voda je i neizbean uesnik u praktino svim
proizvodnim procesima.

Iako je bez boje, ukusa i mirisa, voda u prirodi ima tako znaajnu ulogu
jer je obinost njenih osobina samo prividna. Kao hemijsko jedinjenje ona je,
naime, potpuno jedinstvena. Izuzetno je stabilna, praktino univerzalni je
rastvara i snaan je izvor hemijske energije. Nemeljiva je sa veinom
organskih materija, ali je snano privlai najvei broj neorganskih materija,
ukljucujui i medjusobno privlaenje i asociranje njenih sopstvenih molekula.
vrstina ovih veza ak je vea od veza izmedju atoma nekih metala. Pri prelasku
u vrsto stanje, voda se iri umesto sa se skuplja kao skoro sve druge materije.
Zbog toga laki led isplivava na povrsinu tene vode i spreava potpuno
zamrzavanje njene mase, omoguavajui tako opstanak itavog akvatikog
ivota. Voda takodje apsorbuje, odnosno oslobadja vie toplotne energije pri
promeni agregatnog stanja nego veina drugih supstanci, pa predstavlja veoma
pogodan medijum za prenos toplote. Po mnogim hemijskim i fizikim
osobinama, kao sto je ve pomenuto, na primer po temperaturi mrnjenja i
kljuanja, voda je neobina i predstavlja izuzetak od pravila. Njeni molekuli su
izuzetno stabilni, pa je potrebna ogromna energija za njihovo razlaganje, tako da
je sve do pre 200 godina voda smatrana elementom, a ne jedinjenjem. Znaajno
je naglasiti da je svaka od ovih anomalija vode na neki ncin utkana u zivot na
planeti.

Ekstremna uslovljenost veine biohemijskih procesa specifinim

osobinama vode najbolje se moze ilustrovati posledicama zamene obicne vode
tekom vodom, D2O. Ova supstanca je, fiziki i hemijski, praktino identina sa
njom, strukturno se od nje razlikuje samo po masi vodoninih atoma, a ipak
deluje toksino na sve vie oblike ivota, onemoguavajui njihov razvoj.

Zbog svega ovoga, sloene interakcije izmedju vode i ivotnih procesa od

fundamentalnog su znaaja za zadovoljavanje ljudske potrebe za istom vodom
za pie. Medjutim, imajui u vidu ve pomenutu injenicu da je voda
univerzalni rastvarac, uklanjanje u njoj dispergovanih materija da bi se dobila

35
dovoljno kvalitetna pitka voda, esto nije nimalo lako. Neki industrijski procesi
ili medicinske primene ak zahtevaju vodu jo vee istoe, pa uklanjanje i
tragova nekih organskih i neorganskih materija predstavlja veoma ozbiljan
problem. Da bi se do kraja sagledala ova univerzalnost rastvarakog kapaciteta
vode, dovoljno je pogledati listu elemenata koji su prisutni u morskoj vodi. Ona
se protee od najzastupljenijih hlora (19000 mg/1) i natrijuma (10500 mg/1) do
ive, srebra, bizmuta i zlata, cije su koncentracije na nivou 0,001 mg/1. ak i
oni elementi, ije su rastvorljivosti bliske granici detekcije, kao sto su hrom,
cirkonijum i platina, nadjeni su u tkivu morskih organizama, to svakako
predstavlja dokaz o njihovom prisustvu u morskoj vodi.

U obliku svetskog okeana, kopnenih mora, jezera, reka i movara, voda

pokriva vie od 360 miliona km2, odnosno preko 2/3 ukupne povrsine planete.
Njena ukupna kolicina na Zemlji je ogromna i najee se procenjuje na oko
13600 geograma (1ff = 105 km3). Ona je praktino stalna, budui da je koliina
vode koja se hemijski troi u nekim industrijskim procesima zanemarljivo mala
u odnosu na njenu ukupnu kolicinu. Sva ostala voda, upotrebljena za bilo koju
svrhu, pre ili kasnije se vraa u prirodu, oticanjem u okean, more, jezero ili u
reku, infiltracijom u zemljiste ili isparavanjem u atmosferu. Iz vise razloga,
medjutim, uprkos ovome, mnogi delovi sveta danas se suoavaju sa veoma
ozbiljnom nestasicom vode i po svim prognozama ona bi trebalo da bude
osnovni strateki resurs u buduem periodu.

Osnovna poruka ove slike jeste da su padavine klju za reenje problema

zagaenja vode, a samim tim i spaavanja ivota

Uoljivo je da se daleko najvea koliina vode u prirodi nalazi u okeanu

(preko 97%), a ona se, zbog visokog sadrzaja soli, za veinu namena moze
koristiti tek posle skupe i sloene i, esto tehnoloki i ekonomski neopravdane
prerade.

36
 Kada se ovome doda da je eksploatacija podzemne vode sa veih dubina
tehniki dosta sloena i skupa, i da su preostale rezerve slatke vode veoma
neravnomerno rasporedjene (najvee rezerve povrinske slatke vode nalaze se
na podruju Juzne Amerike, pre svega u slivu reke Amazon i one najveim
delom otiu u okean neiskoriene i da se stepen njihove zagadjenosti pribliava
kritinoj granici, onda ranije pomenuta predvidjanja nestaice vode i njenog
stratekog znaaja postaju sasvim realna.

Hidroloki ciklus
Hidroloki ciklus podrazumeva neprestano kruenje vode u prirodi, koje
se odvija kroz vise medjusobno zavisnih pojava, a koje se ciklino ponavljaju.
Te osnovne pojave su: evaporacija (isparavanje), precipitacija (padavine),
oticanje i perkolacija (podzemno oticanje).

Treba, medjutim, imati u vidu da se ovde radi o njegovom veoma

uproenom prikazu i da bi bilo krajnje pogreno shvatiti ga kao kontinualno
kretanje vode konstantnim protokom. Naprotiv, njeno kretanje u okviru ovog
ciklusa je vremenski i prostorno veoma promenljivo.

Od ukupnih padavina na zemljinu povrinu, deo pada direktno na vodene

povrine, deo tee po povrini zemljita do najblieg povrinskog vodnog
resursa, deo se odmah vraa u atmosferu isparavanjem sa povrine vode,
zemljita ili vegetacije, a deo se infiltrira u samo zemljite. Od ove infiltrirane
vode jedan deo biva kapilarnim efektom zadran u povrinskom sloju zemljita,
da bi potom bio vraen u atmosferu, bilo direktnim isparavanjem iz zemljita,
bilo transpiracijom preko vegetacije. Ostatak infiltrirane vode prolazi kroz
zemljite do nivoa podzemnih voda, odnosno freatinog nivoa, postajui tako
njihov deo. Najvei deo podzemnih voda na kraju ipak izbija na povrinu
zemljita na/ili ispod freatinog nivoa, da bi konano dospeo do reke, jezera ili
okeana.

37
 Pored vremenske i prostorne promenljivosti, za hidroloki ciklus je
karakteristino da u njemu uestvuje veoma mali deo ukupnih planetarnih
vodnih resursa.

Odvijanje hidrolokog ciklusa uslovljeno je apsorpcijom suneve energije,

koja se najveim delom troi na isparavanje vode iz okeana i sa kopna, dok
samo njen mali deo odlazi na cirkulaciju vazdunih i vodenih masa u atmosferi,
odnosno u hidrosferi. Od ukupne isparene vode ak oko 83% potie iz okeana,
dok samo oko 76% ukupnih padavina dospeva na njegovu povrinu. Kao
rezultat toga ostvaruje se neto prenos vode iz okeana na kopno planete, na koje
je ukupna koliina padavina za oko 43% vea od ukupnog isparavanja sa
njegove povrine. Meutim, ovaj viak vode na kopnu samo je prividan, budui
da se ta voda na kraju vraa u okean povrinskim ili podzemnim oticanjem.

4. Zagaenje
Zagaenje atmosfere

Antropogene aktivnosti, u dananjim uslovima visokog tehnolokog

razvoja, utiu na stanje i naruavanje ozonskog omotaa Zemlje, ime se
poveava mogunost delovanja ultraljubiastog zraenja na destrukciju
genetikog materijala i dovodi u opasnost opstanak ivih bia na planeti.
Izuzetan negativan uticaj i najintezivnije naruavanje ozonskog omotaa potie
od sintetikih jedinjenja, komercijalno oznaenih kao freoni (hlor-fluor
ugljovodonici).

Zagaenje ivotne sredine jeste unoenje zagaujuih materija ili energije

u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje
ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi.
Zagaenje vazduha je ustvari unoenje tetnih prirodnih i sintetikih materija u
atmosferu kao direktna ili indirektna posledica ovekovih delatnosti. Prisustvo
ovih nespecifinih konstituenata, proizvoda ljudske delatnosti, promenljivim, u
manjim ili veim koliinama menja uobiajen sastav vazduha. Zagaivai mogu
biti vrstog, tenog ili gasovitog agregatnog stanja, mogu direktno dospeti u
vazduh (primarni) ili mogu nastati u samom vazduhu od drugih zagadjivaca pod
uticajem elektromagnetnog zracenja sa Sunca (sekundarni). Efekti koji tom
prilikom nastaju su razliiti zbog razlika u njihovoj koncentraciji i njihovom
hemijskom sastavu. Oni dospevaju u vazduh kao produkti hemijskih reakcija i
sagorevanja (fosilna goriva), iz industrijskih i komunalnih postrojenja, elektrana,
motornih vozila, individualnih loita, oslobaaju se iz rashladnih ureaja, sa
tehnoloki tretiranih poljoprivrednih povrina.[1] Zagaenje vazduha nastaje i
usled poara, eolske erozije, vulkanskih erupcija. Zagaen vazduh na razliite
naine utie na ivi svet: utie na zdravlje ljudi i drugih ivih organizama, na

38
klimatske promene, promene u vodenim tokovima, zemljitu. Kada se govori o
promeni klime i otopljavanju obino se ima na umu troposfera, deo atmosfere
neposredno iznad nas u kome se skuplja ugljendioksid i spreava odavanje
toplote, tako da se povrina zemlje sve vie zagreva. Meutim, ugljendioksid se
skuplja i u viim slojevima atmosfere i tamo takoe izaziva promene od
daloksenog znaaja. Otkako je poela industrijalizacija prosena temperatura
pri tlu porasla je za 0,7 stepeni Celzijusa. To je malo ako se ima u vidu ta se
dogaa u viim slojevima atmosfere, gde se takoe ve decenijama meri
temperatura. Na primer, u mezosferi, na visini od 50 do 80 kilometara iznad
povrine zemlje, temperatura se kree izmeu 0 i minus 90 stepeni.
Uzrok problema zagaenja vazduha nisu samo koliine zagaivaa koje se
emituju u vazduh ve na njih znaajno utiu prostor, koji se zagauje, vreme
kada do zagaenja dolazi i okolnosti pod kojima se ono dogaa.

Prostor je deo problema zagaenja vazduha zbog toga to se najvie

zagaivaa isputa upravo u vazduh koji neposredno udiemo. Stambene etvrti
ili gradovi zahvataju samo oko 1% teritorije SAD, ali vazduh upravo u ovim
delovima prima najjae koncentracije emisija.

Vreme je deo problema zato to je dinamika zagaenja vana. U svakom

veem gradu, svakog jutra i popodneva tee ogromna reka automobila od
predgraa ka centru i obrnuto. Rezultat je nagli skok zamanog osloboenja
zagaivaa dva puta dnevno.

Jo jedan uzrok povremenog zagaivanja predstavljaju okolnosti.

Vremenski uslovi i topografija su znaajni faktori zagaenja vazduha.
Oigledno je da u bilo kom momentu nivo zagaujuih materija u atmosferi
daleko zaostaje za kumulativnim koliinama koje se alju u atmosferu. Ovo
ukazuje da postoje "ponori" za razliite zagaivae u kojima se oni prikupljaju.
Prema lezingeru (1979) "ponori" za atmosferske zagaivae (i druge
tipove) trojaki su:

1. spontana hemijska transformacija, npr. oksidacija;

2. mikrobioloka razgradnja u zemljitu i vodi;
3. fiziki procesi kao to su solubilizacija i taloenje.

Stepen delovanja ovih procesa varira od mesta do mesta, od zagaivaa

do zagaivaa i od vremena do vremena. Drugim reima, vreme boravka bilo
koje hemijske materije u sredini veoma se razlikuje i zavisi od razliitih
hemijskih, fizikih i biolokih odlika sredine i od same hemikalije.
Atmosferske estice se uklanjaju uglavnom fizikim mehanizmima: suvim
ili vlanim taloenjem. Vlano taloenje podrazumeva, recimo, sposobnost kie
da odnosi estice iz atmosfere. Suvo taloenje je od primarnog znaaja u
troposferi gde se brzina i obim sedimentacije poveavaju sa poveanjem veliine
estica.

39
 Atmosferski gasovi se uklanjaju fizikim i hemijskim procesima. Gasovi
se adsorbuju na vrstim materijalima ili stupaju u hemijske reakcije u vazduhu.
Proizvodnja elektrine energije je uzrok znaajnog zagaenja vazduha.
Poveano korienje elektrine energije poboljalo je kvalitet ivota, ali je odnos
poboljanja i snage ostao relativno mali. Zagaenje vazduha od poetka
industrijske ere izaziva znaajne probleme u visokorazvijenim zemljama
Severne Amerike i Evrope; automobili imaju u tome sve vei udeo u ovim
zemljama u drugoj polovini 20. veka. I dok su se ove zemlje borile da oiste
vazduh u svojim gradovima sve izraenije postaje prekogranino zagaenje.
Ovaj vid zagaenja izazvao je brojne sporove u svetu, pa je konano dolo do
usvajanja principa meunarodnog prava da jedna drava ne sme da zagauje
vazduh druge.
Glavni uzronici zagaenja vazduha sa opadajuim znaenjem su
saobraaj, proizvodnja elektrine energije, industrija (ukljuujui sagorevanje
goriva i obradu materijala), umski i poljoprivredni poari i spaljivanje. Svaki
izvor zagaenja podrazumeva brzo sagorevanje neke vrste goriva.

Priroda takoe emituje zagaivae u atmosferu. Sumpor-dioksid, oksidi

azota, ugljen-monoksid, metan, ugljovodonici i estice iz vulkana, barutina,
uma, poara nastalih prirodnim putem i delovanje vetra na tle koje nije
prekriveno vegetacijom. Vulkani izbacuju ogromne koliine praine i
suspendovane materije, kao i tetne gasove. Raspadanje organske materije u
tropskim umama i na drugim mestima emituje u atmosferu razliita gasovita
jedinjenja kao to je, na primer, metan, a ume daje razliita organska jedinjenja
kao to su ketoni, aldehidi i drugi sloeni ugljovodonici.

U urbanim i visokoindustrijalizovanim podrujima vazduh obiluje ugljen-

dioksidom, metanom, sumpor-dioksidom, atmosferskim oksidantima (azotnim
oksidima, ozonom, sekundarnim fotooksidantima), hlor-fluor ugljovodonicima
(freonima), hidrogenskim halidima (jedinjenjima vodonika i halogenih
elemenata), kao i veom koliinom estica praine, pepela, ai, bakterija i
spora.

Glavni zagaivai vazduha

Izvesan broj oksida sumpora (SOx) ima pogubne efekte na okolinu. Najvaniji je
sumpor-dioksid (SO2). Smatra se da su elektrane na ugalj najvei uzronik
problema koji sumpor-dioksid izaziva u SAD. U proseku, 70% sumpor-dioksida
u vazduhu amerikih gradova potie iz ovih postrojenja. Goriva imaju veoma
razliite koncentracije sumpora. Ugalj sa velikim sadrajem sumpora iz
pojedinih rudnika moe sadrati i do 5% sumpora ( goriva sa niskim sadrajem
imaju manje od 1% sumpora). Prirodni gas sadri sumpor samo u tragovima;
zbog toga su mnoge fabrike i postrojenja preli sa uglja na prirodni gas im je

40
uvedena kontrola emisije sumpor-dioksida. Energetska kriza sredinom
sedamdesetih godina 20. veka i skok cena goriva sa niskim koncentracijama
sumpora izmenili su i ovaj trend korienja gasa i nafte i stimulisali traenje
novih reenja za problem sumpor-dioksida.

Sumpor-dioksid je gas bez boje, teak, u vodi rastvorljiv, otrog

iritirajueg mirisa. Sumpor-dioksid je sam po sebi otrov, ali moe da reaguje sa
ozonom, vodonik-peroksidom, vodenom parom i drugim materijama u atmosferi
i da stvara sumpornu kiselinu (H2SO4). Sumporna kiselina je jedna od najjaih
poznatih kiselina, moe da nagrize krenjak, metal, tkaninu i razarajue deluje
na disajne organe. Sumporna kiselina iz zagaivaa vazduha koji sadrze sumpor
glavni je uzrok kiselosti kia.

Iako efikasnost direktne oksidacije sumpor-dioksida ozonom nije velika,

ozon sigurno uestvuje u lancu reakcija koje, u veoj meri, vode oksidaciji
sumpor-dioksida i nastajanju sulfata.

Bisulfatni radikal (HSO3) nastao reakcijom 1 dalje reaguje dajui

sumpornu kiselinu kao krajnji proizvod oksidacije jedinjenja sumpora u
atmosferi. Prevoenje gasovitog sumpor-dioksida (SO2) do sulfatnog aerosola
poinje oksidacijom uz uee OH ili peroksidnog radikala, to daje molekul
sumporne kiseline u gasnom stanju, a potom sledi brza fazna transformacija
kondenzacijom na povrinama ve postojeih estica. Ovakve estice
submikronskih sekundarnih aerosola sulfata mogu biti jasno viene asocirane sa
veim, hemijski transformisanim, esticama leteeg pepela. Oksidacija sumpor-

41
dioksida (SO2) u gradskom vazduhu moe dovesti do akumulacije sekundarnih
sulfatnih aerosola na ve postojeim esticama. Prema nekim autorima, oko
70% urbanih submikronskih estica je sastavljeno od higroskopnih jedinjenja,
preteno amonijum-sulfata, koje postaju tene kapi sa porastom sadraja vlage u
vazduhu.

tetni uticaji na ekosistem i ljudsko zdravlje od fotohemijskih oksidanata i

estica suspendovanih u vazduhu (aerosola), posebno onih respirabilnih, manjih
od 10 m (PM10) i 2,5 m (PM2,5), bili su osnovna pokretaka snaga za rad na
smanjivanju zagaenja vazduha. Na zdravlje ljudi utiu brojni zagaivai
vazduha, a najvie sumpor-dioksid (SO2), persistentni organski polutanti (POP),
ozon i aerosoli. Urbani aerosoli sadre tragove mutagenih i kancerogenih
policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH), oksi-PAH, kao i sloenu smeu
razliitih organskih i neorganskih jedinjenja. Ozon i, u izvesnoj meri,
suspendovane estice su sekundarni polutanti. Oni se formiraju u vazduhu, od
primarno emitovanih polaznih supstanci, u nizu sloenih reakcija u kojima
pokretaku ulogu ima sunevo zraenje (solarna radijacija).

Ozon u troposferi nastaje razlaganjem primarnih zagaujuih materija u

atmosferi, azotnih oksida, koji se razlau pod dejstvom Sunevog zraenja
oslobaajui atomski kiseonik, koji zatim stupa u reakcije sa molekulskim
kiseonikom iz vazduha. Troposferski ozon je poznat kao "lo" ozon, za razliku
od "dobrog", stratosferskog ozona koji titi biosferu. Troposferski ozon je
sekundarni polutant, tanije fotooksidant koji zapoinje niz reakcija sa
organskim molekulima prisutnim u vazduhu, kao produktima antropogenih
delatnosti, pri emu nastaju veoma tetna jedinjenja kako za biljke, tako i za sve
druge organizme, a posebno oveka.

Hemijski procesi koji vode do formiranja i uklanjanja troposferskog ozona

ukljuuju oksidaciju gasovitih isparljivih organskih jedinjenja (VOC, Volatile
Organic Compounds) povezanu sa fotohemijskim reakcijama azotovih oksida i
slobodnih radikala.

Azotovi oksidi, azot dioksid (NO2), azot monoksid (NO) i azotsuboksid

(N2O), prepoznaju se kao uto-braon oblaci. Najee se oznaavaju kao NOx
jer se ne zna taan odnos pojedinih oksida. Ovo su korozivni gasovi i veoma jaki
oksidansi. Oni nadrauju plua, izazivaju bronhitis, pneumoniju i smanjuju
otpornost na infekcije disajnih organa. Zbog svoje rastvorljivosti u vodi jedan su
od izazivaa kiselih kia koje unitavaju i degradiraju ivotnu sredinu.
Zajedno sa ugljovodonicima grade ozon, glavni sastojak smoga, u prizemnim
slojevima vazduha.

Najvei deo NO2 se formira oksidacijom NO koji je osnovni azotni

proizvod sagorevanja. Emitovan u atmosferu azot-monoksid se brzo razblauje i
njegova oksidacija vazdunim kiseonikom je spor proces. Sa daleko veim

42
prinosom tee njegova oksidacija alkilperoksi- ili hidroperoksi radikalima koji
nastaju fotooksidacijom VOC.

RO2 (ili HO2) + NORO (ili HO) + NO2 (4)

Poto je stvorena dovoljna koliina azot-dioksid (NO2) osnovni put

formiranja ozona u troposferi dalje tee njegovom fotolizom uz stvaranje
atomskog kiseonika O(3P).

NO2 + hv NO + O(3P) (5)

O(3P) + O2 + MO3 + M (M= air, N2) (6)

Prisustvo relativno malih koliina ozona u troposferi je od velike vanosti

za hemijske reakcije koje se u njoj odigravaju. Fotoliza ozona vodi do stvaranja
pobuenog atoma kiseonika O(1D) koji uestvuje u formiranju OH radikala.

O3 + hv O2 + O(1D) (350 nm) (7)

O(1D) + H2O 2 OH (8)

Hidroksi radikali su najznaajniji oksidacioni agensi u troposferskoj

hemiji, ali njihova aktivnost nestaje sa prestankom dnevne svetlosti. U toku dana
oni uestvuju, u najveoj meri, u oksidacionim procesima koji vode nastajanju
sumporne, azotne kiseline polu isparljivih organskih jedinjenja.
Reakcija ozona sa NO, iz prirodnih i antropogenih izvora, praena je
formiranjem nitratnog radikala.

NO + O3 NO2 + O2 (9)

NO2 + O3NO3+ O2 10)

Poto NO3 radikali brzo podleu fotolizi (u toku nekoliko sekundi)

njihova koncentracija tokom dana ostaje niska, ali tokom noi moe dostii
efektivne nivoe. Tokom noi su ozon i nitratni radikali najvanije supstance za
oksidaciju prisutnih jedinjenja. Jedna od moguih reakcija je:

NO3 + NO2N2O5 (11)

to u prisustvu vlage daje azotnu kiselinu:

N2O5 + H2O2 HNO3 (12)

43
 Zbog efekta reakcija (5), (6) i (10) jednovremeno prisustvo poveanih
koncentracija NO2 i O3 na istom mestu uglavnom je iskljueno.

Troposferske reakcije uz uee OH radikala, NO3 radikala i ozona ima

kljunu ulogu za dnevnu i nonu hemiju zagaenog vazduha.

Ispitivanja pokazuju jasnu hemijsku vezu izmeu troposferskog ozona i

aerosola. Formiranje sekundarnih aerosola je blisko povezano sa prisustvom
ozona i drugih fotohemijskih polutanata(4). Koncentracije submikronskih
aerosola nitrata, sulfata i amonijuma pokazuju maksimalne vrednosti u
popodnevnim satima i u mnogim sluajevima podudaraju se sa maksimalnim
koncentracijama ozona (8). S druge strane, pokazano je da neka biogena i
antropogena isparljiva jedinjenja mogu znaajno doprineti stvaranju organskih
aerosola preko feznih raspodela njihovih reakcionih produkata (10). Hidroksilni
radikali tokom dana, nitratni radikali tokom noi i ozon u svako doba imaju
centralnu ulogu u nastajanju i ponaanju toksinih supstanci u vazduhu,
mutagenih PAH i finih , submikronskih estica. Pored uticaja na zdravlje ljudi,
sastav, veliina i broj formiranih aerosola imaju znaajan uticaj na apsorpciju i
rasipanje sunevog zraenja, a time na toplotni bilans i prozranost atmosfere.

Hlorofluorougljovodonici (CFCS) su ugljovodonici, kao to je freon, kod

kojih su deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima fluora. Oni mogu biti
teni ili gasoviti, nezapaljivi su i stabilni na toplotu, koriste se kao rashlaivai,
u aerosolima i kao rastvarai. Kad dospeju u vazduh, polako se diu u gornju
atmosferu Zemlje gde se raspadaju pod dejstvom UV zraka. Deo molekularnih
fragmenata reaguje sa ozonom u atmosferi ime se smanjuje koliina ozona.
Atomi hlora iz hlorofluorougljovodonika deluju kao katalizator u lancu reakcija
kojima se dva molekula ozona pretvaraju u tri molekula obinog kiseonika. Ovaj
proces bre smanjuje korisan ozonski sloj nego to se on prirodnim procesima
obnavlja. "Rupa" koja nastaje proputa vee koliine ultraljubiastog zraenja na
povrinu Zemlje i izaziva zdravstvene probleme kod ljudi, kao to su katarakt ili
rak koe, ali i poremeaje u osetljivim ekosistemima (npr. biljke proizvode
manje semena). Vlada SAD je 1978. zabranila upotrebu aerosola na bazi
fluorougljovodonika, odnedavno u aerosolima fluorougljovodonik je zamenjen
ugljovodonicima (butanom). Hemijska industrija je uloila ogromne napore u
istraivanju mogue upotrebe bezbednijih hemijskih sastojaka.

Hloro-fluoro ugljovodonici (CFC) su inertni molekuli koji se ne mogu

razgraditi u troposferi. Njihovo vreme "ivota" u atmosferi prelazi 100 godina
tako da imaju sasvim dovoljno vremena da polako difunduju iz troposfere u
stratosferu. U stratosferi su CFC izloeni snanoj solarnoj radijaciji (pre svega
UV zraenju). Ova radijacija CFC ini fotohemijski aktivnim to ima za
posledicu stvaranje reaktivnih atoma hlora (radikala) i molekula hloroksida
(ClO), gde oba ova produkta imaju slina svojstva kao oksid azota, a ponaaju
se veoma slino kao on. Hlor se ponaa kao katalizator, nakon razaranja

44
molekula ozona atom hlora se oslobaa i spreman je za razaranje sledeeg
molekula ozona. Svaki hlorni atom nastao fotodekompozicijom CFC u proseku
uestvuju u razaranju najmanje 1000 molekula ozona.

Ozon moe izazvati odreene fizioloke probleme u ljudskom organizmu i

ugroziti zdravlje ljudi u poveanim koncentracijama koje su odreene
odgovarajuim standardima. Ima ljudi koji osete prisustvo ozona ak i kada je
koncentracija samo 0,002 mg/m3. pri koncentraciji od 0,01- 0,02 mg/m3 neki
ljudi imaju problema sa koordinacijom onih miia i slabije vide. Edem plua
se javlja pri koncentraciji manjoj od 2,143 mg/m3 pri testovima na ljude.
Amerika Agencija za zatitu sredine (EPA), smatra da 0,32 mg/m3 izaziva
oseaj nelagodnosti u grudima, iritaciju respiratornog trakta i smanjenje disajnih
funkcija; 0,36 mg/m3 pogoravaju se astma, emfizem i hronini bronhitis; a na
0,39 mg/m3 javlja se smanjena otpornost na bakterijske infekcije. Postavljen je
standard od 0,26 mg/m3 kao granica za mogue pojave zdravstvenih problema.
Ovo su samo srednje vrednosti to znai da e samo polovina ljudi reagovati na
koncentracije ozona u tim vrednostima.

Iskustvo izgradnje dimnjaka, kao puta za odvod neeljenih i tetnih gasova u

domainstvu, ovek je iskoristio i za oslobaanje od neeljenih gasova u
industriji, s tim to su njegove dimenzije daleko vee ali i tetan uticaj gasova na
sredinu vidljiviji. tetni gasovi se u visinu podiu zahvaljujui fizikom zakonu
podizanja toplog vazduha u vie slojeve kao i zakonu strujanja u samom
dimnjaku. Pored ova dva zakona, kojim se ovjek reava neeljenih gasova kao
trenutnih problema, u drugom "inu" dva nova zakona se direktno okreu protiv
njega. Prvi je injenica zemljine tee, koja estice tetnih materija ponovo
privlai zemlji (tee u neposrednoj blizini dimnjaka, lake neto dalje) i drugi, u
krajnjem ogranien prostor atmosfere i zakonitost njenog fiziko-hemiskog
sastava i funkcije koju je taj sastav imao i ima u formiranju ivota na Zemlji i
njegovom daljnjem odravanju.

Direktno zagaivanje vazduha vri se i snanom motorizacijom. Automobili

omoguavaju veu pokretljivost ali za uzvrat trae izuzetno mnogo kiseonika (za
sagorijevanje u motoru) a vraaju ugljen-dioksid i ugljenmonoksid. ovek kao
konzument duvana, takoe zagauje vazduh svog stanovanja. Indirektno
zagaenje vazduha vri se isparavanjem tetnih materija izbaenih u vodu ili
odloenih na zemlju.

Fotohemijski smog
Fotohemijski smog nastaje pod dejstvom sunevog zraenja, fotohemijskim
reakcijama, u atmosferi zasienoj izduvnim gasovima i dimom iz automobilskih
motora i fabrikih dimnjaka. Pri tome nastaju isparljiva organska jedinjenja koja

45
se kondenzuju stvarajui gustu izmaglicu. Fotohemijski smog je, obino,
najizraeniji u ranim popodnevnim asovima, kada je najintenzivnije sunevo
zraenje. Formiranje smoga zapoinje prisustvom primarnih atmosferskih
polutanata u vazduhu, kakvi su azotni oksidi, koji se tokom dana, fotohemijskim
reakcijama pod dejstvom UV zraenja razlau na NO i atomski kiseonik. Veoma
reaktivan atomski kiseonik stupa u brojne reakcije od kojih jedna dovodi do
stvaranja ozona u troposferi. Kako je ova reakcija povratna troposferski oyon se
neprestano stvara i razgradjuje, a osloboeni atomski kiseonik oksiduje nove
koliine fotolitikog NO u NO2. Meutim, istovremeno se u atmosferi
nakupljaju reaktivni nesagoreli ugljovodonici, aldehidi i druga organska
jedinjenja, koja, takoe nastaju tokom rada motora sa unutranjim sagorevanjem
i iz industrijskih postrojenja. Njihovim prisustvom se blokira razgradnja ozona,
kojeg, s toga, ima sve vie, te on stupa u reakcije sa organskim molekulima. Pri
tome nastaju brojne opasne, toksine supstance, kao to su formaldehid,
akrolein, peroksiacetilnitrat (PAN) i druge. Posebno PAN tetno utie na
zdravlje ljudi izazivajui suenje, iritaciju oiju i oteano disanje, kao i velika
oteenja biljaka koja se ispoljavaju kao srebrnasto-bronzane nekrotine fleke na
listovima (spanaa, salate, duvana).

Uticaj zagaenja vazduha na zdravlje ljudi

Efekat odreenog zagaivaa na zdravlje oveka zavisi i od samog
oveka, njegovih godina i genetskog naslea, da li boluje od nekih bolesti, od
stepena fizike aktivnosti, stresa. Isto tako, efekti polutanata na ekosistem zavise
i od samog ekosistema- vrsta koje u njemu postoje, hemijskog sastava tla i
drugih elemenata.

Mogua klasifikacija bolesti vezanih za problem delovanja zagaivaa

vazduha na ljude:

1. disajni nadraaji i akutni problemi funkcije plua (disanje);

2. rak;
3. strukturne promene;
4. sistemska trovanja (npr. olovom);
5. slabljenje imunolokog sistema koji dovodi do poveane podlonosti
infekcijama;
6. ostali tipovi smanjenog sadraja kiseonika u tkivu (npr. asfikcija /gubitak
svestu/ zbog udisanja ugljen-monoksida).

ak i kratko izlaganje oksidima sumpora (npr. 14,3 mg/m3 u toku nekoliko

minuta), azotu ili ozonu, moe dovesti do tekoau disanju ili razmeni gasova
zbog edema (gomilanja tenosti u tkivima), stvaranja mukusa (sluzi) i
bronhijalnog spazma kao posledice iritacije i zapaljenja. Bronhospazmi, edemi i

46
stvaranje mukusa oteavaju protok vazduha, smanjuju kapacitet plua, i
smanjuju stepen razmene gasova izmeu krvi i alveolarnog vazduha zbog
dodatnih koliina tenosti kroz koje vazduh mora da proe. Sve ovo utie na
smanjenje koliina kiseonika koji stie u tkivo po celom telu i oteava rad srca.
Hronino nadraivanje plua, bilo kao posledica zagaujuih materija iz
vazduha, puenja, alergijskih reakcija, ili svega toga zajedno, mogu dovesti do
hroninog stanja i konano do trajnih strukturnih promena na pluima.

Ljudi koji imaju astmu, hronini bronhitis ili emfizem uglavnom su

oboleli zbog kombinacija nasledne predispozicije, puenja i uslova na radnom
mestu uz dodatnu izloenost aerozagaujuim materijama u sredini u kojoj ive
i rade. ta god da je bio uzrok bolesti, ovi ljudi, kao i deca i starije osobe
spadaju u grupu veoma osetljivih na aerozagaujue materije.

Hemijske materije koje u plua dospeju iz okoline mogu izazvati i druge

bolesti osim bolesti respiratornog trakta. Aerozagaujue materije koje
dospevaju u krvotok preko plua i izazivaju probleme u drugim delovima
organizma nazivaju se sistemski toksini. Olovo i iva su najvaniji primeri
sistemskih toksina koji se nalaze u vazduhu.

Olovo kao teki metal izaziva prvo biohemijske, zatim fizioloke i najzad
zdravstvene posledice usled reakcije sa enzimima, drugim proteinima i ostalim
hemijskim elementima elija. Oigledno, dva tipa tkiva koja su najosetljivija na
olovo su elije mozga i kimene modine koje stvaraju crvena krvna zrnca.
ist vazduh je osnov za zdravlje i ivot ljudi i itavog ekosistema. Vazduh je
smesa gasova koja ini atmosferu, a sastoji se priblino od 4/5 azota, 1/5
kiseonika i vrlo malih koliina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika,
ozona, vodene pare i raznih neistoca. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos
poremeti.

47
 Zagadjeni vazduh utie na razliite naine na zdravlje ljudi i itav
ekosistem. Atmosfera slui i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do
udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha
zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca.

Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske

aktivnosti i saobracaj.

Najesce zagadjujue materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid,

azotdioksid, mikroestice adji. Specifine zagadjujue materije vazduha su i
olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organska
jedinjenja koja nastaju kao rezultat razliitih aktivnosti.

Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa.
Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija
od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksian u visokim
koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor
ozona. Emisije poticu uglavnom od saobracaja. U Evropi se emituje oko 125 M
tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.

Procenjuje se da emisija sumpor dioksida u Evropi iznosi 39 M-tona

godisnje. Emisija sumpor dioksida drastino je vea u zimskom nego u letnjem
periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najesce i
najvie u centralnoj, juznoj i jugoistocnoj Evropi. Zato su vlasti u drzavama ovih
regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim
delovima. Koncentracija sumpor dioksida u atmosferi zapadno-evropskih
gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije sumpor
dioksida u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja fosilnih goriva u zagrevanju
domainstava.

Emitovane kisele supstance kao sto su sumpor dioksid i azot dioksid u

atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme prei razdaljinu od
preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu
kiselinu. Primarni polutanti sumpor dioksid i azot dioksid i njihovi reakcioni
proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrsinu zemlje i
povrsinskih voda (kisele kise) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti
acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na poveanje
pH i poveanje toksinih metala u vodi, biljke su osjetljive na poveanje
koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu, ljudi takodje trpe posledice
acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje esto imaju
neprimeren pH i poveanu koncentraciju metala.

48
Kisele kie
Robert Angus Smith, bio je hemiar koji je iveo i radio u Engleskoj u
XIX veku. Bavio se, izmeu ostalog, i prouavanjem atmosferskog taloga- kia
u Engleskoj, kotskoj i Nemakoj. On je objavio 1872. da postoji zavisnost
izmeu lokalnih fabrika koje su sagorevale ugalj, trajektorije dima, depozicije
organskih supstanci iz atmosfere, uestalosti padavina i koncentracije sulfatnih
jona u precipitatu (kii). Konstatovao je da kiselost kia pre svega odreuje
sadraj sulfata. Poetkom XIX veka Engleska se zahuktavala u svom
industrijskom razvoju i nije obraala panju na istraivanja jednog naunika.
Tek nakon itavog jednog veka u Norvekoj posredstvom norvekog programa
za interdisciplinarna istraivanja posveena je panja negativnim uticajima
kiselih atmosferskih taloga na ume i ribe. U junoj Norvekoj se prepolovila
populacija riba u periodu od 1940 do 1980. Ljudske aktivnosti su prouzrokovale
emisiju sumpor-dioksida koji se potom naao u kiselim kiama ugroavajui
oveka i prirodu.

Po definiciji kisele kie su atmosferski kiseli talog u formi kie. Jo

preciznija definicija je da su kisele kie padavine koje imaju veu kiselost (manji
pH) od uobiajenih kia koje padaju u nezagaenim regionima Zemlje. Padavine
odstranjuju iz atmosfere gasove, aerosole i estice na dva naina:
1. Stvaranjem kapljica vodene pare u oblacima koje sakupljaju zagaivae iz
atmosfere i kada se steknu potrebni uslovi kapljice iz oblaka se
ukrupnjavaju i padaju u obliku kie;
2. Ispiranjem atmosfere kada kia (sneg) atmosferu ispod oblaka ispira i
preiava.

Ova dva naina obuhvataju vlanu precipitaciju.

Atmosfera se moe preiavati od polutanata i bez kie i to:

1. Apsorpcijom gasova na razne povrine u prirodi kao to su vegetacija,
zemljite ili vodene povrine, kao i na graevine;
2. Gravitacionim taloenjem veih estica;
3. U direktnom kontaktu finih estica sa vegetacijom i drugim povrinama.

Termin kiseli talog obuhvata celokupnu kiselu precipitaciju koja zahvata

gasove, estice, kao i tenu fazu tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele
supstance iz atmosfere. Zato se trivijalni naziv "kisele kie" sve vie zamenjuje
mnogo pravilnijim "atmosferski talog" koji obuhvata sve kisele supstance kao i
sve druge zagaivae koji se nalaze u atmosferi.

Nezagaena kia je po prirodi kisela jer atmosfera sadri u sebi kiseli oksid
ugljen-dioksid (CO2) koji se rastvara u vodi (kapima kie) i daje kao produkt
ugljenu kiselinu to ima za posledicu da je kiselost (pH) kinice oko 5,6. Ovo je

49
granina vrednost, kia ija je pH vrednost ispod 5,6 smatra se kiselom. Usled
zagaenja pH kie se drastino menja. Tako, na primer, merenja kiselosti kinice
u Severnoj Americi pokazale su vrednosti i od pH 3, a najnia vrednost za pH
kinice u SAD ikada izmerena je 2,1 i to u severnim delovima SAD 1964.
godine, dok je u Evropi najnia vrednost ikada izmerena bila pH 2,4 u kotskoj
1974. godine.

Porast kiselosti vodenog taloga konstantno raste. Razlog tome je stalan porast
sadraja kiselih oksida (SO2 i NOX) koji se akumuliraju u atmosferi, zatim
rastvaraju u kinim kapima i sa kiom ili snegom dospevaju na zemljinu
povrinu, odnosno sa esticama iz atmosfere sa kojima reaguju, usled gravitacije
dospevaju takoe na zemljinu povrinu.

Kiselost sredine meri se preko njene pH vrednosti, koja predstavlja

negativan logaritam koncentracije vodonikovih jona u nekom rastvoru. Ureaj
kojim se meri pH vrednost nekog rastvora naziva se pH-metar. Da bi se izmerila
kiselost kie ona se prethodno mora sakupiti u posebnoj sabirnici koja je esto
instalirana na terenskim meteorolokim stanicama.

Padavine (vodeni talozi, kie) esto su blago kisele reakcije zbog prisustva
ugljene kiseline u njima zahvaljujui prisustvu ugljen-dioksida u atmosferi.
Meutim, kao posledica antropogenih aktivnosti u vazduhu se nalaze gasovita
jedinjenja- oksidi sumpora i azota, koji se rastvaraju u vodi stvarajui
odgovarajue kiseline (sumporastu, azotastu). Padavine u urbanim i
industrijskim zonama, koje obiluju ovim kiselinama, oznaene su kao kisele
kie. Pored kiselih kia u oblastima sa velikim atmosferskim zagaenjima este
su i kisele magle ili izmaglica, kao i kisela, suva ili vlana depozicija. Kiseli
vodeni talozi su veoma opasni za ivi svet, naroito biljke, liajeve, organizme
na kopnu, ali i u vodi. Pod dejstvom kiselih kia propada umska vegetacija,
unitavaju se poljoprivredne povrine i dolazi do pomora riba u jezerima. Pored
toga, kisele kie deluju na sve predmete na Zemlji. One izazivaju naruavanje i
koroziju spomenika, fasada zgrada, ukrasnih predmeta od kamena, metala i
drugih materijala. Unitavanje kamenih spomenika, skulptura i ukrasa, naroito
u gradskim podrujima, oznaeno je kao kamena erozija.

Izuzetno negativno dejstvo kiselih vodenih taloga je izraeno u

sinergistikom dejstvu sa drugim atmosferskim zagaujuim materijama (na
primer ozonom u troposferi), kao i u oblastima gde je kisela, silikatna matina
podloga zemljita. Zbog toga su velika oteenja od kiselih kia prisutna u
centralnoj Evropi, naroito u Nemakoj, kao i u Velikoj Britaniji. Na podruju
Balkanskog poluostrva i itave jugoistone Evrope, gde je krenjaka matina
podloga, tetno dejstvo kiselih kia je slabije izraeno, jer se u prisustvu
karbonata odrava povoljna reakcija (PH) zemljita i vode.

50
Efekat staklene bate
Deo reflektovanog zraenja sa Sunca se apsorbuje u staklenikim
gasovima (CO2, N2O, CH4, HFC, PFC, SF6). To je znaajan mehanizam
odranja temperature atmosfere (bez tih gasova temperatura bi bila 30 stepeni
nia). Danas je ve sa sigurnou poznato da se koncentracija CO2 znaajno
poveala tokom poslednjeg veka, pa je gotovo sigurno da je to posledica ljudske
aktivnosti. Postoje dakle i prirodni izvori promene koncentracije CO2 meu
ostalim i vulkanske erupcije. Zemlja je dinamiki, a ne statiki sistem. Meutim,
sve je vie oigledno da postoji jaka veza izmeu koncentracije CO2 i prosene
globalne temperature. Zemlja se zagrejala za 0.5C u toku prolog veka.
Procenjuje se da e se globalna temperatura vazduha na Zemlji poveati za
otprilike 1-3.5C do 2100. godine. To je najbre menjanje klime u poslednjih
10000 godina. Zagrevanje ovakvih razmera uticae na promenu temperature i
raspodelu padavina. To e prouzrokovati porast nivoa mora i promene u
raspodeli snadbevanja vode za pie. Takoe e uticati na zdravlje ljudi, vitalnost
uma i drugih prirodnih oblasti, kao i na poljoprivrednu proizvodnju, hranu.
Zbog vie vode u atmosferi bie vie kie i snega, to e uzrokovati poplave,
eroziju tla i ogromne tete. U drugim oblastima Zemlje bie sua. Za poslednjih
100 godina nivo mora porastao je za 10-25cm. Topljenje gleera irom sveta
doprinelo je poveanju nivoa mora. Topljenje i zagrevanje tundre (Sibir,
Aljaska) dovodi do raspadanja organskih materija i oslobadanje ugljenika,
stvarajui dodatni izvor staklenikih gasova.

Slika 4.1 Promene koncentracije ugljen-dioksida (CO2) merene u atmosferi

od 1870. godine

51
 Slika 4.2. Emisija CO 2 u zavisnosti od vrste goriva (ugalj, nafta, gas)

Zagaenje vodenih resursa

Osnovna uloga vode u njenom antropogenom ciklusu praktino potpuno
je analogna njenoj ulozi u krvotoku sloenijih ivih organizama (krv sadrii oko
83% vode). Naime, korienje vode od strane oveka za odnoenje ili
razblaivanje otpadnih materija u velikoj meri je uporedivo sa osnovnom
funkcijom krvi na elijskom nivou. Prema tome, najodgovorniji za zagaivanje
prirodnih vodnih resursa su njihovi glavni korisnici u antropogenom ciklusu
industrija, poljoprivreda i stanovnitvo. Stepen i struktura zagaenja u velikoj
meri su zavisni od naina na koji se aktivnosti u okviru ovog ciklusa obavljaju
(primenjene tehnologije i naini ivljenja) i od broja ljudi u datoj oblasti koji ih
obavlja (gustina naseljenosti).

Najoptija definicija zagadjivanja voda mogla bi biti da je to svaka

ovekova aktivnost koja umanjuje upotrebljivost prirodne vode kao resursa.
Ovde, meutim, treba napomenuti da je, zagaenost date prirodne vode direktno
uslovljena njenom buduom namenom. Tako, na primer, skoro potpuno ista
voda moe biti nepodobna za korienje u proizvodnji piva, dok se od nje znatno
zagaenija voda moe direktno koristiti, na primer, za rekreaciju, uzgoj riba,
plovidbu ili navodnjavanje.

Do zagaivanja vodnih resursa moe doi i prirodnim putem, nezavisno

od ovekove aktivnosti, unoenjem u njih razliitih produkata raspadanja ostatka
flore i faune i erozijom zemljita pod dejstvom povrinskog oticanja.

52
 Sami izvori zagadjivanja mogu biti takasti, koji su potpuno lokacijski
definisani i koji se mogu mnogo lake kontrolisati (na primer, ispust komunalne
ili industrijske otpadne vode u recipijent kroz cev ili kroz kanal) ili rasuti, koje
je mnogo tee kontrolisati (na primer, povrinsko oticanje sa urbanih povrina,
ili sa poljoprivrednog zemljita).

Iako se potencijalne zagaujue materije vode, kratko zagaivai, mogu

podeliti na vie razliitih naina, svaki od njih moe se svrstati u jedu od etiri
generalne kategorije:
1. bioloki agensi;
2. rastvorne materije;
3. nerastvorene materije i sedimenti i
4. toplota.

Dok neke primese vode dobijaju status njenog zagaivaa samo kada su u
njoj prisutne u veim koncentracijama, a inae su bez uticaja na njenu
zagaenost, ili joj ak popravljaju kvalitet, a druge su tetne praktino bez obzira
na to koliki im je sadraj u njoj.

Zbog ovoga, pogodnije je koristiti sledeu podelu zagaujuih materija:

1. bioloki agensi;
2. energijom bogata organska jedinjenja i neorganski nutrijenti;
3. toksina hemijska jedinjenja;
4. fiziki agensi (ukljuujui toplotu i suspendovane materije);
5. radioaktivne otpadne materije i
6. neorganske soli, kiseline i baze.

Posledice zagaenja vodenih ekosistema

Pod biolokim agensima se podrazumevaju patogeni mikroorganizmi
(bakterije, vieelijski paraziti i virusi), potencijalni sastojci humanih
ekskremenata, koji izazivaju oboljenja koleru, hepatitis, tifus, dizenteriju,
botuliuzam i druga. U bioloke agense ubrajaju se i potencijalno patogeni
mikroorganizmi koji potiu od obolelih ivotinja iz klanica ili iz pogona za
preredu mesa, ili iz procesa prerade voa i povra. Velika veina ovih
mikroorganizama, pre svega bakterija, moe se unititi hlorisanje vode, ali je
veina virusa rezistentna na ovaj nain njene obrade.
Poveane koncentracije nekih hemijskih jedinjenja mogu delovati razorno
na akvatine ekosisteme, forsiranjem razvoja pojedinih njihovih komponenti
koje ih koriste kao hranu. Ova pojava, poznata kao eutrofikacija moe biti
izazvana na dva osnovna naina: unoenjem vika biorazgradljivih organskih
materija koje slue kao hrana razgraivaima, ili unoenjem vika neorganskih
nutrijenata koji su ograniavajui faktor u razvoju biljaka.

53
 U prvom sluaju problem nastaje onda kada se aktivnost razgraivaa,
koji organsku materiju koriste i kao izvor energije i kao izvor hrane, toliko
intenzivira zahvaljujui viku hrane, da oni utroe sav raspoloivi kiseonik za
njenu oksidaciju. Parametar, kojim se kvantitativno izraava sposobnost
organske materije da na ovaj nain troi kiseonik, a time i njena koncentracija u
datoj akvatinoj sredini, naziva se biohemijska potreba kiseonika, BPK. Budui
da se ovaj parametar odnosi samo na biorazgradljivu organsku materiju,
odnosno da izraava samo koliinu rastvorenog slobodnog O2 koji se troi na
njenu biohemijsku oksidaciju, u praksi se koristi jo jedan parametar hemijska
potreba kiseonika, HPK. On se odnosi na ukupnu prisutnu organsku materiju u
vodi i njen ukupni sadraj izraava preko koliine kiseonika koji je potreban za
njenu hemijsku oksidaciju. U uslovima potpunog odsustva rastvorenog
kiseonika, praktino svi aerobni organizmi- ribe i zooplankton izumiru, ukoliko
prethodno ne napuste takvu sredinu, i dolazi do razvoja anaerobnih vrsta i
nastajanja toksinog produkta neprijatnog mirisa i do drastinog pada kvaliteta
vode.

Drugi nain pospeivanja eutrofikacije je unoenje vika neorganskih

nutrijenata- azota i fosfora- u prirodnu akvatinu sredinu. Jedan deo ovih
nutrijenata unosi se sa organskim zagaivaima u ijem se sastavu nalaze, a
drugi deo sa njihovim neorganskim jedinjenjima. Oba ova elementa, u skladu sa
Libigovim zakonom minimuma, predstavljaju kontroliue nutrijente i stimuliu
razvoj akvatinih biljnih vrsta, ukljuujui i fitoplankton. To, sa jedne strane,
zahvaljujui dnevnoj fotosintetskoj aktivnosti, poveava sadraj rastvorenog
kiseonika u vodi, ali, sa druge strane, respiracija biljaka i razgradnja mrtvog
biljnog materijala stvaraju potpuno slian problem onome koji se javlja pri
unoenju vika biorazgradivih organskih materija.

Bezglavim zagaenjejm vode industrujskim hemikalijama, kunim

hemikalijama i hemikalijama iz lekova, poljoprivrednim hemikalijama i drugim,
smo ve doveli 50% svetskog stanovnitva da ostane bez pijae vode.
Pritisak na okeane raste iz vie smerova. Svi proizvoai, ili pravilnije hvatai
ribe doivljavaju kolaps, jer su se koliine ribe smanjile ispod profitabilnih za
rad. Razlog je prekomeran izlov i zagaenje hemijskim i nuklearnim otpadom
odlaganim u okeane i hemikalijama koje iz reka stiu u okeane. Bila bi teta da
se ne sprei zagaivanje za sada iste vode. Sledea slika govori da postoje
mesta sa izvanredno istom vodom.

54
 Pri korienju vrstih goriva izbacuju se velike koliine dima i vrstih
estica ai. Ovi zagaivai prvenstveno zagauju vazduh. Te materije
zavravaju svoje kruenje u vodenim ekosistemima posredstvom atmosferskih
padavina. Naroito su pri tom tetne kisele kie.Sneg odavno nije vie beo kao
nekad.On takoe sadri mnoge od navedenih materija. Vode koje se koriste pri
preiavanju gasova takoe su zagaene. U koliko bi se isputale direktno u
reke bez predhodnog preiavanja, tetno bi delovale na ivi svet u rekama.

Mora i okeani predstavljaju najvee ivotno podruije u kome su se

razvile najstarije ivotne zajednice. I mora i okeane zagauju ovekove
aktivnosti!!! Prema nekim proraunima, u Tihi okean dospeva oko 9, a u
Atlanski oko 30 miliona tona raznog odpada godinje.injenica je da su ostaci
pesticida naeni u organizmima antarktikih pingvina, tamo gde pesticidi ranije
nikad nisu korieni,govori o globalnim razmerama dananjih zagaivanja
ivotne sredine.U posebnoj su situaciji, zbog svog geografskog poloaja,
Sredozemno i Baltiko more, a posebno su ugroeni svi zalivi koje su usled
izolovanosti i male komunikacije i strujanja vode postale prave akumulacije
zagaujuih suostanci.

Destruktivne klimatske promene mogu negativno uticati na zdravlje ljudi.

Poveanje temperature u kombinaciji sa vlanim vazduhom prouzrokuje razna
oboljenja ljudi.Naruena ekoloka ravnotea, smanjenje prinosa i proizvodnja
hrane direktno ili indirektno utie na ljudsku populaciju. Usled velike
zagaenosti, poplave dolazi do pojave raznih zaraznih bolesti,poveanja broja
alergija i drugih respiratornih bolesti.Neka podruija e lake a neka tee biti
izloena ovim promenama.Najtee e biti pogoene siromanije zemlje.Poto su
deca i stariji ljudi najneotpornije na ove promene, oni e biti i najugroeniji.

55
 Kako je ovek napredovao i osvajao daleke oblasti sa sobom je doneo i
otpad. injenica je da tamo gde se pojavljuje ovek dolazi do zagaenja
prirode i promene u ekosistemu. Osvajajui najvee planine na svetu Himalaje,
planinari su za sobom ostavljali razne vrste otpada zagaujui okolinu. Taj otpad
najee zatrpa sneg pa na planini ima vie slojeva raznog smea koje se ne
vidi. U niim predelima u toplijem delu godine, dolazi do otopljavanje snega i
tada se najee otkriju tragovi ovekovog nemarnog ponaanja prema prirodi.
1986. godine u ernobilu je doslo do havarije nuklearne termoelektrane.
Prilikom eksplozije nuklearnog reaktora iscurela je ogromna kolicina
radiaktivnosti. Svet je bio u soku. Bilo je poginulih , ali i onih koji su bili
ozraceni radiaktivnog izotopa. Za mnoge koji su bili u blizini termoelektrane
nije bilo spasa.Veliki oblak radiaktivne prasine sirio se evropom.To je bila
ekoloska katastrofa koja je imala ogromne posledice. Dugo godina posle
havarije deca koja su bila u blizini elektrane umrla su od leukemije.
Zagagjena voda, neregularni nacini ribarenja, porast temperature i kiselost
mora su najveci neprijatelji korala. Unistavaju ih ritmom koji je pet puta brzi od
onog kojim nestaju amazonske sume. Koralni grebeni su jedinstveni i
kompleksni sistemi,najvece strukture na zemlji bioloskog porekla i ambijenta sa
najraznovrsnijim morskim vrstama. Na zalost usled globalnog otopljenja korali
su napadnuti bolescu od koje gube boju i umiru.

Danas se nalaze na listi ugrozenih vrsta i preti im nestanak, sto bi dovelo

do dramatinog poremeaja ekoloke i bioloke ravnotee.
Pre oko 65-70 miliona godina na prostoru sadasnjeg Meksika u oblasti Jukatan
pao je meteorit i izazvao pravu ekolosku katastrofu. U blizini pada od udarnog
talasa velike jaine, sva iva bia nestala su u trenutku. Zemljom su tada vladali
dinosaurusi i ogromna flora.
Posle udara meteorita u atmosferu je doslo do izbacivanja ogromne
kolicine pepela koje je izazvalo hemijsku reakciju, zaokruzivsi celu planetu. Na
zemlji je padala sumporna kisa. Udisanje sumpor dioksida izazvao je smrt zivih
bia na celoj planeti. Sva iva bica su povezana lancem ishrane, zavise jedna od
drugih i izumiranjem jedne vrste, nestaju i ostale. Nestale su itave vrste koje
su tada vladale zemljom. Bila je to velika planetarna katastrofa. Uzrok
tog zagadjenja dosao je iz kosmosa, pa se moe reci da je to prirodno kosmiko
zagadjenje nastalo od udara meteorita.
Ovo bi trebalo da bude opomena ljudima sta sve moe da se desi kad se
zagadi i poremeti atmosfera.

vrsti i opasni otpad

vrsti otpad je svaki neupotrebljivi predmet ili materijal koji vlasnik
odloi, namerava da odloi ili je primoran da odloi u skladu sa jednom od
kategorija prema utvrenoj klasifikaciji otpada.

56
 Komunalni otpad je vrsti otpad koji nastaje u urbanim sredinama i u
najveem obimu ga ini tzv. Rezidencijalni i komercijalni otpad. Industrijski
otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku industrijskog procesa, i po
svojim karakteristikama moe biti opasan i neopasan.
Inertni industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u
industrijskom procesu, a koji po svojim osobinama ne utie tetno na ivotnu
sredinu i zdravlje ljudi, odnosno, ne sadri opasne karakteristike.
Medicinski otpad podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim
ustanovama, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo. Medicinski otpad
sav otpad proizveden tokom pruanja zdravstvene zatite (glavni i sporedni
izvori).

Opasni medicinski otpad:

75-90% je komunalni otpad (slian otpadu iz domainstva);
10-25% je opasni medicinski otpad (infektivni, toksini i sl.)

Opasni medicinski otpad: infektivni, patoloki, otri predmeti, farmaceutski,

genotoksini, hemijski, teki metali, posude pod pritiskom, radioaktivni otpad.

Vei izvori medicinskog otpada: bolnice, klinike, laboratorije,

istraivaki centri, centri za istraivanje na ivotinjama, transfuziologije,
stacionari, mrtvanice, obdukcijski centri.

Manji izvori medicinskog otpada: bolnike ambulante, stomatoloke

ambulante, kuna nega, stacionari , centri za akupunkturu, psihijatrijske
ambulante, kozmetike usluge poput buenja uha i tetoviranja, pogrebne usluge,
pomone medicinske usluge, domovi za nepokretne osobe.

Proizvodnja medicinskog otpada po regijama:

Regija: kg/krevet/dan

Severna Amerika, Latinska Amerika 7 - 10

Zapadna Europa 3
Istona Europa 3-6
Srednji Istok 1,4 - 2
Razvijeni deo istone Azije 2,5 - 4
Srednje razvijeni deo istone Azije 1,8 - 2,2

ta ini medicinski otpad opasnim?

Mogunost tetnog delovanja pojedinih materija koje mogu prouzrokovati tetu

i opasnosti s velikim posledicama. Opasani medicinski otpad moe imati
slijedea svojstva: moe da sadri infektivne materije, biti genotoksian, sadrati

57
opasne hemikalije ili farmaceutske supstancije, biti radioktivan, sadravati otre
predmete. Opasna svojstva kemijskih supstancija: toksinost, korozivnost,
zapaljivost, reaktivnost, eksplozivnost, osetljivost na udarce, genotoksinost.
Opasnosti su izloeni: lekari i medicinsko osoblje, bolesnici, pomono
bolniko osoblje, osoblje koje skuplja i odlae otpad, cela populacija, rizici za
ljudsko zdravlje, mogui uticaji na zdravlje: AIDS, hepatitis B i C, infekcije
probavnog trakta, infekcije disajnih puteva, infekcije krvotoka, kone infekcije,
posledice delovanja radioaktivnih supstanci, trovanja, osetljivost javnosti.
Reakcije javnosti na: incidente vezane za medicinski otpad, estetske
uinke nepaljivo odloenog otpada.

U nainu zbrinjavanja medicinskog otpada treba voditi rauna o kulturnim

i obiajnim zahtevima date sredine.

Otpadne vode iz zdravstvenih ustanova

Takve otpadne vode mogu sadravati: patogene mikroorganizme:

bakterije, viruse, opasne hemikalije, farmaceutske materije, radioaktivne
izotope.

Ambalaa
PET ambalaa moe da se reciklira 5 - 6 puta. Pakovanje piva u PET
ambalai je najvei zloin koji je mogao da se uradi ivotnoj sredini. Ambalaa
je danas pratei deo svakog proizvoda. Poto je proizvod iskorien ona se baca
i od atraktivnog pakovanja pretvara u faktor zagaenja ivotne okoline. Da to ne
mora uvek biti tako govori praksa razvijenih zemalja u kojima se ambalaa
prilikom odlaganja sortira po vrstama i ponovo prerauje. Uvoenje zakonske
regulative koja tretira zatitu ivotne sredine i propisuje standarde odlaganja i
recikliranja otpada je veoma znaajno pitanje za sve one koji direktno ili
indirektno uestvuju u proizvodnji ambalae. O donoenju novih zakona iz ove
oblasti, nainu na koji e nova regulativa uticati na industriju ambalae i
problemima koji u ovom trenutku mue zakonom nedovoljno zatienu ivotnu
sredinu kod nas.

U vremenima nagle industrijalizacije, urbanizacije, razvijanja postojeih i

osvajanja novih tehnologija, kao i porasta broja stanovnika - korisnika
industrijskih proizvoda problem otpada postaje sve sloeniji. Imajui u vidu
injenicu da priroda poseduje ogranienu mogunost samopreiavanja i da je
prema nekim materijama uopte ne poseduje pokrenute su i u toku su
mnogobrojne aktivnosti usmerene u pravcu zatite, obnavljanja i unapreivanja
ivotne sredine. S obzirom na sve vee udaljenosti od mesta proizvodjne do

58
mesta potronje industrijskih i drugih roba ambalaa se moe smatrati "nunim
zlom" savremene civilizacije.

Plastini materijali se ve godinama sve vie upotrebljavaju za izradu

ambalae, iako predstavljaju problem sa aspekta zatite ivotne sredine. Razlozi
za sve veu primenu su mnogobrojni. To su, izmeu ostalih, niska cena sirovina,
mala masa i razliite mogunosti prerade. Osim toga, specifini utroak energije
(utroak energije po jedinici upakovanog proizvoda) pri proizvodnji plastinih
materijala, koji se koriste za izradu ambalae, mnogo je manji nego to je pri
proizvodnji na pr. stakla ili aluminijuma.

Reavanje problema plastinog otpada se najee zavrava njegovim

odlaganjem na deponije, ali naalost, zbog ljudske nebrige i van deponija.
Deponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktino su
popunjene, a nove se zbog visokih cena ne grade odgovarajuom brzinom.
Ovakav nain uklanjanja otpada je naroito nepovoljan za plastini ambalani
otpad iz vie razloga (zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti,
nerazgradivost tih materijala pod uticajem atmosferilija i odlaganje koritenja
sirovina i energije vezane u polimerima na neodreeno vreme).
U naoj zemlji ne postoje uslovi za prikupljanje, razvrstavanje i efikasnu
preradu plastinog otpada.

Evropski eco-label program omoguava evropskim potroaima, javnim i

privatnim kupcima, da lako identifikuju priznate zelene proizvode u okviru
Evropske Unije, Norveke, Lihtentajna i Islanda. On doputa proizvoaima da
pokau svojim potroaima da njihovi proizvodi respektuju ivotnu okolinu.
Kriterijumi ivotne sredine su razvijeni da zatite potroaka dobra (sa
izuzetkom hrane, pia i lekova). Ekoloki kriterijumi za dobijanje Evropske eco-
labele su rezultat naunih studija i irokih konsultacija u okviru European
Union Eco-labelling Board (EUEB). lanice ovog saveta su: kompetentne
institucije zemalja lanica, predstavnici NVO, potroake i industrijske
asocijacije, sindikati i predstavnici malih i srednjih preduzea i komora. Poto
EUEB propie kriterijume za grupe proizvoda oni se odobravaju od zemalja
lanica i Evropske komisije.

Ekoloki kriterijumi za svaku grupu proizvoda se definiu identifikujui

gde je proizvod tetan za ivotnu sredinu u svakom svom stepenu ivotnog
ciklusa, poevi od proizvodnje sirovina, kroz proces proizvodnje, distribucije
(ukljuujui pakovanje), korienja i zavrno sa njegovim konanim
odbacivanjem. U razmatranje se uzimaju sledei aspekti ivotne sredine: kvalitet
vode, vazduha, zatita zemljita, smanjenje otpadaka, tednja energije,
upravljanje prirodnim resursima, prevencija globalnog otopljavanja, zatita
ozonskog omotaa, sigurnost ivotne sredine, buka...

59
 TV-oznaka je znak dokumentovanog, objektivnog nezavisnog
ispitivanja osobina ili performansi proizvoda, sistema, instalacija ili drugih
servisa. To je oznaka data od najvee svetske organizacije za testiranje i
certifikovanje: TV Rheinland (puno ime: TV Rheinland/Berlin Brandenburg
Group) sa seditem u Nemakoj, njene kancelarije i laboratorije za testiranje na
svim kontinentima zapoljavaju preko 8.000 ljudi. TV-oznaka nije pravno
propisana oznaka, ali renome ove organizacije prua potroaima i trgovini
dovoljno poverenja u kvalitet i sigurnost proizvoda oznaenih ovom oznakom.

CE oznaavanje je zakonski zahtev za veinu proizvoda koji se putaju

na trite i upotrebu u zemljama Evropske Unije i obavetavaju nadlene organe
da ti proizvodi zadovoljavaju sve primenljive tzv. New Approach Directives
(nove direktive pristupa).
Zbog obima i sloenosti ovih direktiva, ovde emo samo naznaiti da se
one zasnivaju na sledeim principima:
Harmonizacija je ograniena na bitne zahteve
Samo oni proizvodi koji ispunjavaju bitne zahteve se mogu pustiti
na trite i u upotrebu
Pretpostavlja se da su harmonizovani standardi, reference
objavljene u oficijelnom urnalu i ugraene u nacionalne standarde,
prilagoeni odgovarajuim bitnim zahtevima
Primena harmonizovanih standarda ili drugih tehnikih
specifikacija ostaje dobrovoljna i proizvoai su slobodni da
izaberu bilo koje tehniko reenje koje je saglasno sa bitnim
zahtevima
Proizvoai mogu birati izmeu razliitih usaglaenosti procedura
oporezivanja u sluaju primene direktive.

CE oznaka nije oznaka ili certifikat dodeljen od neke organizacije. Nju

dodeljuje proizvoa samostalno, ali time se obavezuje da je proizvod izraen u
skladu sa primenljivim direktivama. Ona takoe obezbeuje slobodno kretanje
proizvoda u okviru EU trita. Proizvodi bez CE oznake mogu biti od strane
carine stopirani za ulazak na trite.

Proizvoa je duan da:

kae koje je direktive primenio,
pridrava se tih direktiva,
izda deklaraciju o pridravanju (Declaration of Conformity - DOC),
oznai proizvod CE oznakom,
odrava zahtevanu dokumentaciju kao evidenciju pridravanja
direktiva.

Za krajnjeg korisnika - potroaa je najznaajnije da su proizvodi u

saglasnosti sa svim odredbama primenljivih direktiva koje oznaeni proizvod

60
mora da zadovolji. Znai, CE oznaka je indikator da je taj proizvod u saglasnosti
sa bitnim zahtevima primenjenih direktiva i da su subjekt usaglaenosti
procedura oporezivanja propisanih u direktivama. Takoe, zemlje lanice su
obavezne da obezbede odgovarajua merenja da zatite CE oznaavanje.
Za domae proizvoae , iji proizvodi potpadaju pod primenu navedenih
standarda, ovo znai da do pristupanja nae zemlje Evropskoj Uniji i saglasno
tome usaglaavanja (harmonizacije) naih standarda i ostalih propisa, pravo na
oznaavanja CE oznakom mogu i moraju ostvariti preko uvoznika u zemlje EU.
Dnevno Srbija isprazni stotinu tona plastinih flaa koje u najboljem sluaju
zavre na krcatim deponijama. Najee, ipak, koka-kola, fanta, sinalko, voda
voda, piva i drugi osveavajui brendovi zavre na rekama, jezerima, niijim
livadama na kojima se raspadaju due od jednog veka. I premda se preradom
otpadne PET ambalae bavi petnaest preduzea manjih kapaciteta, odnosno
deset mlinova i pedeset presa za smanjenje zapremine plastike, od 250 hiljada
tona plastinog otpada godinje, reciklirano biva tek pet.

Tako se, osim otrovnih gasova koje udiemo, svako malo zapuenih
dunavskih brana i rugla na vodama koje gledamo, Srbija i ekonomski rasipa, jer
bi od svake baene flae mogla da napravi novu. No, graani, sve i kada bi hteli
da uredno vraaju flae u proces reciklae, nemaju optinu u Srbiji u kojoj bi
mogli, jer ni u jednoj ne postoje kontejneri za sortiranje otpada.
Plastinih flaa je u Srbiji sve vie. Ima ih na svakom oku. Po
parkovima, na ulicama... dok su reke prepune. Ne samo to unitavaju ivotnu
sredinu i to su, po miljenju nekih srunjaka opasne po zdravlje, ve mogu i da
stave katanac na deponije. Iako su lagane, zauzimaju ak 30 odsto otpada, dok
im je vek raspadanja dui od 100 godina. S druge strane, mnogi tvrde da od
takozvane PET ambalae (polietilentetraftalat) i te kako moe da se zaradi. Ali
za razliku od drugih evropskih zemalja, ijim standardima teimo, kod nas se
ovaj problem oigledno ne shvata ozbiljno.

Kanadski naunici sa Univerziteta Kalgari nedavno su upozorili da je

korienje starih plastinih boca tetno po zdravlje. Navika da se u ispranjenu
bocu ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije - dvostruko je opasna. Prvi
razlog je razvoj bakterija u boci. Ako se boca stalno iznova upotrebljava, te
bakterije ulaze u kruni ciklus i ponovo dospevaju u organizam. Drugi razlog je
injenica da polimer od koga se boce prave, polietilen tereftalat, vremenom
oslobaa opasne toksine materije od kojih je ona sa imenom DEHA posebno
opasna i dokazano kancerogena - utvrdili su naunici. Oni su pritom naglasili da
su boce namenjene jednokratnoj upotrebi i da ih posle toga treba reciklirati.
Zbog sve veih koliina i svoje tetnosti, otpad se smatra jednim od najveih
problema i zagaivaa nae ivotne sredine, koji ima kratkorone i dugorone
posledice na kvalitet i duinu naeg ivota, kao i na kvalitet vazduha, hrane i
vode koje unosimo. Svi smo se do sada sreli sa ambalanim otpadom, odnosno
ambalaom, koja kada prestane da ima svoju upotrebnu vrednost, postaje viak
sa kojim uglavnom ne znamo ta da radimo, sem da ga bacimo u smee.

61
 Koliine ovog ambalanog otpada, od svakodnevne potrone robe koja se
koristi u domainstvima su velike, jer mi svakog dana sve vie kupujemo, a
samim tim stvaramo i ozbiljan problem odlaganja, odnosno deponovanja te
ambalae. Korisno i efikasno reenje u smanjivanju ve ogromnih koliina
otpada, naroito ambalanog, jeste samo u tehnolokom napretku i razvoju
graanske ekoloke svesti, menjanju naih navika, kao i usvajanju novih.
Pogledajte samo u kantu za smee u svojoj kui. Koliko imate plastinih
kesa, PET flaa, konzervi, staklenih flaa ili tegli, koliko starog papira, celofana,
kutija od stiropora ili kartona. Neto od ovog jeste biorazgradivo, a neto i posle
odlaganja na deponije smea trune godinama, stvarajui nus proizvode, koji su
esto samozapaljivi i zagauju zemljite i vodu.

Veina legalnih deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za

zatitu okoline, a zauzimaju sve vee prirodne povrine. ak i otvaranje novih
deponija koje e odgovarati ekolokim i sanitarnim uslovima jeste jedno od
neophodnih reenja, ali nije dobro krajnje reenje za otpad, jer e se on samo
gomilati, a nee se koliinski smanjivati.

Biorazgradivo je sve to je mogue da se razgradi prirodnim putem brzo,

usled delovanja mikroorganizama, (aerobnih ili anaerobnih) pod prirodnim
uslovima. Veina organskih materija, kao to su hrana ili papir su biorazgradivi.

Smanji, Ponovo upotrebi, Recikliraj je reenje koje se zasniva na

kompletnom upravljanju otpadom
pre svega na nastojanju da se otpad izbegne, odnosno njegove koliine
smanje,
zatim da se on ponovo iskoristi,
zatim reciklira i obradi, dajui nove upotrebne proizvode,
i tek na kraju ono to je neupotrebljivo e se odloiti na nain koji nee biti
tetan po okolinu i nae zdravlje.

Ukoliko elimo da usvojimo nove navike i nae ponaanje uskladimo sa

ekolokim normama, ve u kupovini moramo da razvijemo prijateljski odnos
prema okolini.
Kupujmo prozivode koji nisu tetni po okolinu, odnosno koji na sebi
imaju utisnutu oznaku ekoloki.
Kupujmo ono to nam je neophodno.
Kupujmo ono to moe da se reciklira.
Kupujmo ono to je napravljeno od recikliranog materijala.
Kupujmo proizvode koje moemo vie puta da upotrebimo.
Nosimo sa sobom torbu za kupovinu, i izbegavajmo u radnji nove
plastine i papirne kese.
Izbegavajmo proizvode koji su nepotrebno preterano upakovani u
ambalau i radije kupujte onu koja nije. Voe ili povre ne mora da bude
zapakovano u plastinu ambalau.

62
 Izbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao to su vlane
maramice, ileti, papirne i plastine ase, tanjiri, plastini pribor za jelo,
kuhinjski papirni ubrusi, papirne salvete, foto aparati i ostalo.
Kupujmo sredstva za odravanje line higijene, za pranje, kao i higijene
kue u pakovanjima koja mogu da se dopune, kao i u veim pakovanjima. Na
ovaj nain ne kupujemo novu ambalau svaki put, a dobro je i za na kuni
budet.
Kupujmo i koristimo punja za baterije i baterije koje moemo da
punimo kada se isprazne.
Kad god je mogue kupujmo robu u recikliranoj ambalai ili onoj koja je
ekoloka.

Prijateljski odnos prema okolini pokazujemo ukoliko menjamo navike i u

naem domainstvu.

Mnoge predmete moemo da koristimo vie puta pre nego to ih

odbacimo kao neupotrebljive.
Potrudimo se da nae kuno smee sortiramo po grupama i tako ga
odloimo u razliite kontejnere za smee, plastiku, staklo, papir i metal u naem
komiluku.
Ukoliko takvih kontejnera jo nema kod Vas, ipak sortirajte razliito
kuno ambalano smee po grupama, i odloite ga u kontejner u odvojenim
kesama, jer e tako sortirano biti lake sakupljeno i predato dalje u proces
prerade. Ovaj ambalani otpad ne meajte sa ostacima hrane.
Ovako sortirani ambalani otpad se sakuplja i dalje koristi kao
sekundarna sirovina za nove proizvode, odnosno *reciklira se i na taj nain se
ponovo upotrebljava, pri emu se istovremeno smanjuje koliina ambalanog
otpada, i koliina primarnog sirovog materijala za pravljenje novog
proizvoda.

ta sve moemo da recikliramo:

1. Metal: limenke od pia, konzerve od hrane, pakovanja od dezodoransa,
sprejeve, kutije, ram od starog bicikla, aluminijumske folije, posluavnike,
poklopce od aluminijuma.
2. Plastiku: plastine boce od pia, deterdenata, gajbice, zatvarae,
plastine folije.
3. Staklenu ambalau: sve staklene boce, svu staklenu ambalau za
hranu, ali ne i staklene sijalice, ogledala, prozorska stakla, ili keramiku i
porcelan (oni ne spadaju u ambalau).
4. Karton: kartonske kutije, braon karton, braon karton za uvijanje, braon
kartonske kese, sav karton kupljenih proizvoda, kartonska ambalaa za pia
(mleko, jogurt, sokove...).
5. Papir: sveske, ispisane listove papira, novine, asopise, reklamne
poruke, papir za kopiranje u boji, koverte, raune, priznanice.

63
Nacrt Zakona o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom definie:
preradu ambalanog otpada kao iskoriavanje njegovih vrednih
svojstava i sastojaka u svrhe proizvodnje (ukljuujui i reciklau), u
energetske svrhe, u svrhu smanjivanja koliine i obima ambalanog
otpada i deliminog ili potpunog odstranjivanja opasnih
karakteristika i
reciklau kao procesiranje ambalanog otpada za prvobitnu
namenu.

Prema Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta 94/63/EC o ambalai i

ambalanom otpadu pod reciklaom se podrazumeva:

ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom procesu za

originalne svrhe ili za druge svrhe ukljuujui organsku reciklau,
ali iskljuujui ponovno dobija-nje energije,
ponovno dobijanje energije podrazumeva korienje spaljivog
ambalanog otpada u svrhu proizvodnje energije putem direktne
incineracije (spaljivanja) sa ili bez drugog otpada za dobijanje
toplotne energije i
organska reciklaa jeste aerobni (kompostiranje) ili anaerobni
(biometanizacija) postupak, pod kontrolisanim uslovima i sa
korienjem mikroorganizama, biodegradabilnih delova
ambalanog otpada, koji proizvodi stabilni organski sastav ili
metan.

Iskoriene plastine proizvode mogue je ponovo upotrebiti ili preraditi

pomou razliitih postupaka, zavisno od postavljenog cilja, a sve zbog
smanjenje mase za deponovanje. Plastini otpad se moe preraditi na vie
naina:

topljenjem, pri emu se ne menja ili vrlo malo menja

makromolekulska struktura,
hemijski, hidrolizom ili alkoholizom mogue je dobiti monomere,
ili se hidrogenovanjem iz poetnog materijala mogu dobiti
organske sirovine kao to su gasovi i ulja,
kontrolisanim spaljivanjem, pri emu se dobija energija i kao
produkti sagorevanja ugljendioksid (CO2) i voda (H2O).

Za razliku od materijala ije se recikliranje iz ekonomskih razloga vri jo

od davnih vremena, recikliranje plastinih materijala je tehnoloki i ekonomski
problematino, a u pojedinim podrujima jo je predmet intenzivnog
istraivanja.
Koji postupak prerade e se primeniti, zavisi od stepena neistoe
odnosno sortiranosti otpada i eljenog kvaliteta krajnjeg proizvoda.

64
 Ovo je simbol za tri R ivotne sredine: Reduce (redukuj -
smanji), Re-Use ("re-koristi" - koristi ponovo) i Recycle
(recikliraj), iz ega se vidi da je reciklaa samo jedan deo
njegovog znaenja i to poslednji.

Ljudi misle da je ovo simbol samo za reciklau zato to od

sva tri njegova znaenja industrija pravi novce samo od
reciklae. Oni su smanjili znaenje simbola da bi odagnali panju sa ostala dva
segmenta. Zato? Oni ne mogu da ostvaruju profit ako se smanji potronja i
povea nivo korisnosti proizvoda i ambalae, oni prave novac na reciklai. Da
li ste primetili da su reciklirani proizvodi esto skuplji od onih napravljenih od
novih materijala? Ne budite ogranieni, obratite panju i na ostala dva R -
Redukuj i Re-koristi.

Ljudi troe miijarde komada ambalae: plastine, staklene, metalne,

papirne ... 85% od toga odlazi u zemlju. Obim tih otpadaka se moe smanjiti
smanjenjem potronje i ponovnim korienjem tog materijala, koliko je to
mogue. Poslednji korak, posle smanjenja potronje i ponovnog korienja, je
reciklaa.

Razmotrima svako od tri R ponaosob.

Redukuj. Smanjena potronja znai smanjeni otpadci:

Odluite da li vam pojedini proizvod uope treba.
Kupujte proizvode koji nemaju veliku ambalau.
Kupujte proizvode ija je ambalaa iskoristiva ili se moe reciklirati i za
iju se izradu ne troi puno energije.
Pozajmite i iznajmite ako ba ne morate da kupite.
Delite proizvode sa familijom i prijateljima, one koje ne mora svako
stalno da ima.
Umesto da kupujete knjige, magazine, novine itajte ih na internetu, sa
multimedijalnih izdanja ili u biblioteci.
Koristite sopstvenu korpu kada idete u prodavnicu. Izraunajte koliko ste
papirnih i plastinih kesa do sada potroili.
Koristite tekstilne krpe i salvete umesto papirnih.

Smanjenje potronje energije odrava vazduh istijim:

Umesto vonje, peaite ili vozite bicikl.
Koristite javni transport kada je raspoloiv.
Gasite svetlo koje vam nije neophodno i koristite energetsk efikasnije
sijalice.
Koristite energetski tedljive ureaje.
Koristite tedljive slavine, vodokotlie, ne dozvolite da bespotrebno cure,
kaplju
Smanjite utroak energije za grejanje kue pojaavanjem njene izolacije.

65
Smanjivanjem potronje i otpadaka pomaete da ivotna sredina ostane istija i
zdravija.

Re-koristi. Umesto da odbaci stvari, koristi ih ponovo:

Ne odbacujte ambalau koju moete da iskoristite za neke druge potrebe.
Ne odbacujte staru odeu, igrake, nametaj ... Poklonite ih onima koji
nemaju, prodajte ih na buvljaku.
Koristite obe strane papira.
Delite knjige, magazine, novine sa prijateljima.
Koristite organske otpadke za kompost. Naubrite svoj vrt, travnjak,
batu.
Budite kreativniji u razmiljanju kako da viestruko iskoristite neke stvari.
Ponovnim korienjem stvari i materijala uvate novac, postajete kreativniji i
smanjujete otpadke u isto vreme.

Recikliraj. Ako neto ne moete da iskoristite, pogledajte da li se moe

reciklirati:
Koristite one proizvode koji se mogu reciklirati. Ako su oznaeni 3R
simbolom odloite ih u odgovarajui kontejner ili ih odnesite u stanicu za
reciklau.
Novine, kartonske kutije, konzerve i veina plastine ambalae se mogu
reciklirati. Ne odbacujte ih sa ostalim otpadcima.
Za neke otpadke ak moete dobiti novac ako ih odnesete na
odgovarajue mesto za prikupljanje (npr. otpad i sl.).

Integracioni procesi u Zapadnoj Evropi inicirali su jedinstvenu

standardizaciju eko-oznaka od 1993. godine. Ovaj program ukljuuje eko-
medicinsko testiranje veoma velikog broja proizvoda, od maina za pranje vea
do zamrzivaa, od deterdenata do toalet papira. Objavljeni su i kriterijumi za
personalne kompjutere s obzirom na veliku ekspanziju kompjuterske
tehnologije. Ovim programom nisu obuhvaene namirnice, voda i napici, lekovi
i toksine supstance.
Kriterijumi za ocenu eko-medicinskog kvaliteta pojedinih grupa
proizvoda izraeni su od strane Evropske komisije, i pojedinih lanica
Zajednice.Odluke o dodeli eko-znaka na osnovu rezultata testiranja donosi
Evropski komitet za dodelu eko oznaka veinom glasova. Pri tome se pored
rezultata laboratorijskih analiza prikupljaju detaljni podaci o celokupnom
"ivotnom ciklusu" proizvoda, od sirovine do otpada. Procenjuje se potronja
energije u proizvodnji, tetni sporedni produkti, mogunost recikliranja, bio-
razgradnja otpada, prisustvo freona, emisija gasova "staklene bate", efikasnost
korienja fosilnih goriva. Pored toga postoji i Konsultacioni forum za eko
oznake (koji ine predstavnici industrije, trgovine, ekolokih organizacija,
udruenja potroaa sindikata, koji aktivno uestvuju u formiranju kriterijuma za
dobijanje eko oznaka.

66
Kada se nekom proizvodu dodeli eko oznaka sa logom u vidu cveta i znake
Evropske zajednice, ona se moe koristiti u marketingu iskljuivo tog proizvoda
u bilo kojoj zemlji Evropske Zajednice, kao i u Norvekoj, Islandu i
Lihtentajnu.

Eko kvalitet i eko trite

U savremenoj trinoj privredi treba obezbediti prava potroaa na
zdravu hranu i zatitu od proizvoda tetnih po ivot i zdravlje potroaa.
Na globalnom nivou, u tom smislu, zahtcva se ekoloki kvalitct proizvoda na
tritu. Potroai su spremni da plate veu cenu za proizvode sa ekolokim
kvalitetom.
Oekivanja kupca u vezi sa kvalitetom su razliita. Na razvijenim
tritima oekivanja su na daleko veem nivou, vie su kultivisana, a to je
najvanije, novi zahtevi se ispoljavaju na kontinuitetu. Takvi zahtevi nalau
preduzeu potrebu da stalno odrava dostignuti nivo kvaliteta, ali i da ga stalno
poveava, proirenjem asortimana proizvoda, usavravanjem stila, smanjenjem
cena i rokova isporuke i tako zadri utvrene ili izraene potrebe trita odnosno
kupaca.
Savezna Republika Jugoslavija je preuzela pet ISO 14.000 standarda
i to:
1. JUS ISO 14001 Sistem upravljanja zatite ivotne sredine (specifikacija
sa uputstvom za primenu).
2. JUS ISO 14004 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine (opte
smernice za principe, sisteme i postupke).
3. JUS ISO 14010 Smernice za proveravanje zatite ivotne sredine (opti
principi)
4. JUS ISO 14011 Smernice za proveravanje zatitne ivotne sredine
(Postupci provere, proveravanje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine).
5. JUS ISO 14012 Smernice za proveravanje zatite ivotne sredine
(kriterijumi za kvalifikovanje provera zatite ivotne sredine).

Pravo na zdravu ivotnu sredinu ima svaki ovek. U savremenoj

trinoj privredi treba obezbediti prava potroaa na zdravu hranu i zatitu od
proizvoda tetnih po zdravlje i ivot potroaa. Trini uslovi privreivanja
nameu brigu o kvalitetu kao sastavnom delu ponaanja preduzea. Stalno
rastua trgovinska razmena u svetu pod snanim uticajem sve energinijih
zahteva kupaca da se izvri standardizacija kvaliteta. Srpska privreda treba da
se prilagodi uslovima poslovanja na tritu Evropske Unije i da primenjuju
standarde JUS ISO 9000 i JUS ISO 14000, koja podrazumeva harmonizaciju
ekonomskih i ekolokih ciljeva. Ekoloki znak kvaliteta je bitan za zatitu
potroaa i zatitu ivotne sredine i omoguava srpskim proizvodima plasman
na svetsko trite.

67
 Standardi kvaliteta sredine definiu maksimalne koncentracije
potencijalnih toksinih supstanci koje se mogu nai u sredini, za odredjen
period. Republika se obavezuje da u oblasti ivotne sredine utvrdi standarde i
normative koji su, gde god je to mogue, i stroiji od standarda koje priznaje
meunarodno pravo. Za pojedinane segmente ivotne sredine, kao i za naroito
vredna, osetljiva ili ugroena podruja utvruju se standardi kvaliteta ivotne
sredine kojima e se propisati nivoi zagaivanja koji se ne smeju prekoraiti. Za
sve zahvate koji se planiraju i realizuju od starne pravnih i fizikih lica, domaih
ili stranih, koji mogu da dovedu do zagaenja ivotne sredine, odnosno koji
predstavljaju rizik po ivotnu sredinu, obavezna je izrada procene. Procenom se
identifikuju, opisuju i predviaju direktni i indirektni uticaji na ivotnu sredinu, i
to posebno i pojedinano na:

1) ljude, floru i faunu;

2) zemljite, vodu i more, vazduh, klimu i pejza;
3) meusobno dejstvo faktora pod 1) i 2);
4) materijalna dobra i kulturno-istorijsko naslee;
5) ekonomsko i socijalno okruenje.

Vrste zahvata za koje je obavezna izrada procene, sadraj, metode izrade,

izbor alternativnih reenja u pogledu tehnologije i hemikalija, izbor lokacije,
kriterijumi koje moraju ispunjavati strune organizacije koje mogu da se bave
izradom procjene, nain ocjene i verifikacije, uee javnosti i druga pitanja od
znaaja za izradu procjene ureuju se propisom Vlade.

Osnovni zakoni koji ureuju oblast zatite i unapreivanja ivotne sredine su:

Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije,

broj 135/04) ureuje integralni sistem zatite ivotne sredine kojim se
obezbeuje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj
sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotne sredine u Republici.
Sistem zatite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za: odrivo
upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta
prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia; spreavanje, kontrolu,
smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine.

Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni

glasnik Republike Srbije, broj 135/04) ureuje uslove, nain i postupak vrenja
procene uticaja odreenih planova i programa na ivotnu sredinu, radi
obezbeivanja zatite ivotne sredine i unapreivanja odrivog razvoja
integrisanjem osnovnih naela zatite ivotne sredine u postupak pripreme i
usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje
buduih razvojnih projekata u sledeim oblastima: prostornog i urbanistikog
planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva,

68
energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama,
telekomunikacija, turizma, ouvanja prirodnih stanita i divlje flore i faune.

Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik

Republike Srbije, broj 135/04) ureuje postupak procene uticaja projekata koji
mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu, sadraj studije o proceni uticaja
na ivotnu sredinu, uee zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u
postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o proceni
uticaja, nadzor i druga pitanja od znaaja za procenu uticaja realizacije projekata
na ivotnu sredinu.

Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne

sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) ureuje uslove i
postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti
koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili
materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, uee zainteresovanih organa i
organizacija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga
pitanja od znaaja za spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine.

Odrivi razvoj
Odrivi razvoj je usklaeni sistem tehniko-tehnolokih, ekonomskih i
drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima
ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se
sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i budue generacije.
Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovoenjem odluka kojima se
obezbeuje usklaenost interesa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog
razvoja.
Odriv razvoj nije sutina za prirodu, ve pre sposobnost ljudskog drutva
da izvodi stalne reforme u cilju da sauva osetljivu ravnoteu izmeu ljudi i
njihovog prirodnog sistema za odranje ivota (Prirode).

69
 U prevodu, odrivi razvoj nije najbolje reenje za prirodu, ve uvanje
sistema koji upumpava ivot u nas ljude. To je proces korienja resursa
odravanjem sklada izmeu buduih i sadanjih potreba.
Da bi se takav proces uspeno izveo potrebna je nova orjentacija tehnolokog
razvoja i mnogo bitnija promena institucionalnog razvoja - promena drutva.

Problemi neodrivog razvoja:

Kvantitativni problemi: Iscrpljivanje prirodnih resursa i razaranje

ekolokih sistema. Kvalitativni problemi: toksinost proizvoda, procesa
proizvodnje i otpada dovode do zagaivanja tla, vode i vazduha, poveanje
zdravstvenih rizika i dodatno ugroavanje ekolokih sistema.
Karakteristike trajnih oblika zagaenja: veoma dug inkubacioni period,
prag primetljivosti i lobi zagaivaa, pasivne mere ekoloke zatite i efekat
odbitka, period koenja.

Ciljevi energetike u XXI veku:

Pristupanost - energija mora biti dostupna po cenama koje su

prihvatljive za siromane ljude, ali i omoguuju proizvodnju, transformaciju i
distribuciju, odnosno daju osnovu za dalji razvoj i odravanje energetskih
sistema.
Raspoloivost - kontinualno snabdevanje energijom u dugom
vremenskom periodu i sa zadovoljavajuim kvalitetom usluga.
Prihvatljivost - usklaenosti drutvenih ciljeva i ciljeva zatite ivotne
(nestajanje uma, degradacija zemljita, poveanje kiselosti na regionalnom
nivou, zagaenja nastala kao posledica sagorevanja konvencionalnih energetskih
izvora, efekat gasova staklene bate i promene klime izazvane njima, nuklearnu
bezbednost, upravljanje otpadom i njegovim raznoenjem).

Koncept 4E - Energija, Ekologija, Ekonomija i Efikasnost.

Praktino svi energetski izvori i postrojenja imaju vei ili manji uticaj na
okolinu, tako da ne postoji ekoloki potpuno ist izvor energije. Kod
proizvodnje primarne energije najznaajniji uticaji nastaju pri proizvodnji uglja,
uljnih kriljaca i nuklearnih sirovina, dok je znatno manji uticaj proizvodnje
nafte i prirodnog gasa. Znatno vei uticaj na ivotnu sredinu ima proizvodnja
sekundarne energije.

Glavni problemi koje smo stvorili:

Bezglavim zagaenjejm vode industrujskim hemikalijama, kunim

hemikalijama i hemikalijama iz lekova, poljoprivrednim hemikalijama i drugim,
smo ve doveli 50% svetskog stanovnitva da ostane bez pijae vode.

70
 Pritisak na okeane raste iz vie smerova. Svi proizvoai, ili pravilnije
hvatai ribe doivljavaju kolaps, jer su se koliine ribe smanjile ispod
profitabilnih za rad. Razlog je prekomeran izlov i zagaenje hemijskim i
nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i hemikalijama koje iz reka stiu u
okeane.

Korienje hemikalija za poljoprivredu (vetaka ubriva, pesticidi i

herbicidi), prekomerna upotrebe i irenje urbanih graevinskih oblasti doveli su
do trovanja i gubitaka zemljita za poljoprivredu, ali i oaza prirode. Krenje za
potrebe industrije drveta i dr. sirovina i potreba za poljoprivrednim zemljitem
doveli su neke umske sisteme do unitenja za samo par godina...dok su ostali na
izmaku. To je izazvalo poremeaje u prirodnim rezervoarima vode, klizitima i
izazvalo poremeaje klime.

Preko 34 000 biljnih vrsta i 5200 ivotinjskih vrsta irom sveta su pred
izumiranjem, a mnogo hiljada njih izumre pre nego to budu uvrtene u spisak
ugroenih. Tekua globalna brzina izumiranja vrsta je 20000 vrsta godinje,
eksponencijalno vea od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. Mnogi
biolozi veruju da smo usred najvee epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa
pre 65 miliona godina iskljuivo zaslugom ovekovog odnosa prema prirodi i
sebi. Nestanak vrsta znai nestanak celokupnog sistema, jer vrste medjusobno
zavise jedna od druge, to znai i nestanak hrane, lekova, prirodnog sistema
filtriranja, vezivanja tla, vlage, tj. drastine promene klime i jo mnogo ega...
Zemlja je prenaseljena. Mogunost da planeta apsorbuje otpad i druge tetne
uticaje su istekli. Sposobnost da se proizvede hrana i energija su na izmaku. U
svemu se pribliavamo limitima prirode. Ako dostignemo limit od 12.4 milijarde
svaki peti ovek e iveti u potpunoj bedi, bez hrane i vode, a svaki deseti e biti
ozbiljno neuhranjen.

Unitenjem ozona u stratosferi pretimo da pojaani ultra-violetni

zraci(radijacija) unite veinu ivota(vrsta) na planeti. Ovi problemi se ve
oseaju. Nastali su usled industrije, hemijskih prizvoda i stotine nepotrebnih
stvari koje kupujemo.

Fosilna goriva
Velika zastupljenost fosilnih goriva u svakodnevnom ivotu za stvaranje
toplotne i elektrine energije (termoelktrane, kotlarnice, toplane itd...), kao i u
mehanikom radu (motori sa unutranjim sagorevanjem, mlazni motori, raketni
motori itd...), ukazuje na neophodnost njihovog korienja, a sa druge strane su
glavni uzronik zagaenja ivotne sredine. Tako dolazimo do apsurdne situacije,
da postupak dobijanja i korienja fosilnih goriva, iji je krajnji cilj vei
standard i bolji ivot, vodi u degradaciju osnovnih ivotnih uslova. Kroz mere

71
zatite ivotne sredine, potvruje se teza o moguem odrivom razvoju, jer nije
neminovno da ono to savremeni ovek degradira zbog svojih potreba, bude
nepotrebno izgubljeno, ve naprotiv moe uz pravilnu i beskompromisnu
zakonsku regulativu zasnovanu na primeni rezultata naunih istraivanja, da se
unapredi i svestrano koristi. Fosilna goriva nastala su u sedimentnim uz pomo
ivih organizama ili fosila. Fosilno gorivo je materija koja uestvuje u sastavu
Zemljine kore nastala izumiranjem organizama, pre svega biljnog porekla, sa
svojstvom da sagoreva i pri tome razvija manju ili veu temperaturu. Poznata su
jo i kao mineralna goriva. Fosilna goriva su goriva koja sadre ugljikohidrate,
nastala od ostataka biljaka i/ili ivotinja. Trenutno su osnovni izvor energije na
Zemlji. Energija iz fosilnih goriva obino se oslobaa se sagorevanjem, i
prilikom toga se oslobaaju otrovni i tetni gasovi koji utiu na okolinu kao:
ugljenik II oksid CO, ugljenik IV oksid CO2, sumpor dioksid SO2, SO3, NO3
itd. Ovi gasovi utiu na okolinu tako to se sakupljaju u atmosferi i tako stvaraju
uinak staklene bate, dok se otapaju u vodi koja se nalazi u atmosferi, usled
ega joj se smanjuje pH-vrednost te nastaju tzv. kisele kie, koje unitavaju
biljke i erodiraju graevine, stene, itd. Njihov znaaj za savremeno oveanstvo
je neprocenjiv i nezamisliv. Usled ogromne potronje, rezerve fosilnih goriva se
iscrpljuju 100 hiljada puta bre nego to su nastale. To je dovelo i do oruane
borbe za kontrolu leita fosilnih goriva, jer ivoti milijardi ljudi irom sveta
zavise upravo od njih, pa i sudbina celog oveanstva. Osnovna podela fosilnih
goriva je na ugljeve i bitumije ili bitumene. Po poreklu goriva se dele na
prirodna (ona koja se dobijaju u prirodi) i vetaka (ona koja se dobijaju iz
prirodnih termikim, mehanikim i hemijskm postupcima) i javljaju se u sva tri
agregatna stanja. Pripodna goriva su: antracit, kameni i mrki ugalj, treset, drvo u
vrstom stanju; nafta u tenom; i prirodni zemni gas u gasovitom stanju.
Vetaka goriva su: koks, briket, drveni ugalj, ugljena praina vrsta; destilati
nafte, benzin, petroleum, mazut, destilati katrana, sintetiki benzin, benzol,
alkohol, vodonik u tenom stanju; koksni gas, gradski gas, gas visoke pei,
generatorski gas, vodeni gas, vodonik, acetilen u gasnom stanju. Uz hranu, vodu
i vazduh fosilna goriva su bila i ostala nasuna potreba. Bez njih nema urbanog
ivota, razvoja industrije ni napredka oveanstva. Imaju veliku vanost i ulogu
u razvoju civilizacije. Meutim, njihovu proizvodnju i primenu prati i
odgovarajue zagaenje ivotne sredine, tako da sve to treba podvesti pod tzv.
odrivi razvoj.

Raireno korienje nuklearnih i fosilnih energetskih sirovina ugroava

ljudsku egzistenciju, jer ima direktan negativan uticaj na zdravlje ljudi.
Predviene klimatske promene, mogunost nuklearne kontaminacije i nereeni
problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima, stvaraju
dodatne probleme i opasnosti.

Fosilna goriva utiu na zagaenje geoloke sredine, zemljita, vazduha,

vode, biosfere.

72
Mere zatite ivotne sredine
Zatita ivotne sredine obuhvata mere za: smanjenje buke, kontrolu pitke
vode, smanjenje tetnih ispusnih gasova iz industrijskih postrojenja i prometa,
kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda, zabranu proizvodnje jedinjenja koja
razgrauju ozonski omota ili nepovratno kontaminiraju postojee ekosisteme.

Zatita ivotne sredine obuhvata mere za: smanjenje buke, kontrolu pitke
vode, smanjenje tetnih ispusnih gasova iz industrijskih postrojenja i prometa,
kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda, zabranu proizvodnje jedinjenja koja
razgrauju ozonski omota ili nepovratno kontaminiraju postojee ekosisteme.

Osnovni ciljevi zatite ivotne sredine u ostvarivanju uslova za odrivi

razvoj (ravnotea izmeu oveka i prirode) su:

1. Trajno ouvanje izvornosti, bioloke raznolikosti, prirodnih zajednica i

ouvanje ekoloke stabilnosti.
2. Ouvanje kvaliteta ive i neive prirode i racionalno koritenje prirode i
njenih dobara.
3. Ouvanje i obnavljanje kulturnih i estetskih vrednosti.
4. Unapreenje stanja ivotne sredine i osiguranje boljih uslova ivota.

GEOLOKA SREDINA I ZEMLjITE

Zakonskom regulativom protiv zagaenja i za njegovo otklanjanje

Pravilnim otkopavanjem i odlaganjem jalovine (npr. plodno zemljite se odlae
na povrini jalovita)
Rekultivacijom zemljita (poumljavanje i travnjaci)
Izgradnjom preistaa otpadnih voda iz termoelektrana, suara, toplana,
rafinerija, petrohemijskih sistema
Spreavanjem aerozagaenja iz pomenutih pogona
Podizanjem opte kulture, a samim tim i ekoloke kulture
Pravilnom izgradnjom deponija za pepeo i ljaku, te spreavanje ekoloke
erozije istih
Obradom otpadaka iz energetike i reciklae
Smanjenjem koliine otpada
Pravilnim radom inspekcijskih slubi

VAZDUH (ATMOSFERA)

Zakonska regulativa i dosledno potovanje istih

Prostorne i urbanistike mere planiranja i podizanja industrijskih kapaciteta

73
 Usavravanje postojeih tehnologija sa ciljem da nema ostataka koji mogu
zagaditi vazduh. SO2 se koristi za dobijanje sumporne kiseline, a ona dalje za
vetaka ubriva
Benzini se proizvode bez primesa olova. Loita sa zatvorenim sistemom kao i
smanjenje otpada.
Prelaskom sa fosilnih goriva na druge izvore energije
Zaustavljanjem otpadnih materija (filteri, rastvori)
Podizanjem zelenih pojasa oko termoelektrana, toplana, rafinerija
Sadnja i odravanje umskih povrina
Podizanjem nivoa ekoloke kulture

VODA

Pravna (zakonska) regulativa

Uvoenje zona sanitarne zatite
Ugradnja filtera, talonika i drugih ureaja koji spreavaju zagaenje voda
Prelazak na modernije tehnologije
Podizanje ekoloke kulture
Dosledna primena zakonskih normi
Sistemi zatvorenih ciklusa vode
Korienje mikroorganizama za preiavanje voda

BIOSFERA

Rekultivacija i revitalizacija ekosistema i predela

Zakonski propisi (nacionalni parkovi, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika,
rezervati prirode, spomenici prirode, prirodne retkosti, zatiene vrste biljaka i
ivotinja)
Kontrola korienja prirodnih bogatstava
Umesto dosadanjeg nekontrolisanog korienja prirodnih bogatstava, ovek
mora da ih vraa u procese prirodnog kruenja materije

BUKA I VIBRACIJE

Priprema raznih, izolacionih, apsorpcionih i tehnolokih mera

Vremensko i prostorno ogranienje buke i vibracije
Primena najpovoljnijih prostornih reenja
Ekranizacija buke (visoko rastinje, zatitni zidovi)
Pravilna zatita na radu
Prelazak na modernije tehnologije
Potovanje zakonskih regulativa

74
 PRIMENA STATISTIKE
U MONITORINGU IVOTNE SREDINE
Vrlo esta potreba za odreivanje reprezentativnog uzorka, ali i normalna
raspodela se esto koristi za odreivanje udela komponenti ili nekih odstupanja
od srednje vrednosti. Odstupanja mogu biti niska i visoka. Na sledeoj slici dat
je primer nomalne raspodele, kao i jedna, dve ili tri standardne devijacije u
odnosu na srednju veliinu. Mnoge promene u ivotnoj sredini imaju normalnu
raspodelu iz tog razloga je dat primer dijagrama putem normalne raspodele
mogu se dobiti pouzdani rezultati, mogu se proceniti skoro da budu validni.

Meutim, ima promena koje se ne ponaaju u skladu sa normalnom

raspodelom, na primer gustina naseljenosti, zatim broj biljaka i ivotinja u
zajednici, itd. Analize takvih podataka sprovode se putem drugih statistikih
metoda.

Biljke i ivotinje mogu promeniti raspored i tok hranljivih materija u eko-

sistemu. Interesantno je postaviti pitanje u kojoj meri odreeni organizmi utiu
na eko-sistem. Na to pitanje je teko odgovoriti, ali se moe rei da svaka biljka
i ivotinja moe uticai na rapsodelu i dinamiku hranljivih materija u okviru eko-
sistema. Interesnatan je protok vode. Hranljive materije su podlone podvodnom
transportu, tako da malo hranljivih materija krui ka jednom mestu. Vodene
struje treraju hranljive materije nizvodno. esto se dinamika hranljivih materija
prikazuje spiralom. Duina koja je potrebna da jedan atom hranljive materije
zavri jedan ciklus, zove se spiralna duina. Denis Newbold je sa svojim
saradnicima definisao svoju spiralnu duinu, S, kao:

S = VT

gde je V prosena brzina kojom se atom kree nizvodno, a T proseno vreme

koje je potrebno da atom zavri kruenje. Ako je brzina V mala, a vreme T
kratko, duina spirale je mala. Tenja eko-sistema da zadri hranljive materije

75
naziva se nutritivno zadravanje. S tim to je zadravanje hranljivih materija
tesno povezano sa duinom spirale. Faktori koji utiu na duinu sprale imaju
uticaja i na nutritivno zadravanje u eko-sistemu. Na sledeoj slici data je
nutritivna spirala i njena tenja pri transportu u vodi.

Nency Grimm (1988) je pokazala da veskimenjaci poveavaju stopu azota u

Sycamore Creek, Arizona. Grimova je procenila veliku gustinu naseljenosti i to
oko 100.000 organizama po kvadratnom metru i biomasu od 9,62g po
kvadratnom metru. Vie od 80% biomase beskimenjaka prema ovim
istraivanjima ine vrste koje se hrane malim organskim delovima koju ekolozi
nazivaju kolektorima. Raspoloivi azot je veoma bitan. Izraunato je da je
prosena koliina azota 250mg po kvadratnom metru dnevno. Slikom data je
relativna koliina azota u procentima u izuavanoj oblasti.

Slika 19.15
Relativna gustina azota u procentima Sycamore Creek, Arizona, USA

76
 Izuavano je kruenje azota, ukljuujui i hranljivu vrednost zemljita,
proizvodnju humusa, kao i prisutnost hranljive vrednosti zemljita. Sastav
zemljita se jako razlikuje. Moe da bude prisutna jako velika koliina azota u
zemlji. On nastaje iz atmosfere, a uzronici mogu biti neke biljke. Kada se
proizvodi humus bogat azotom, menja se koliina azota u eko-sistemu.

Havajska ostrva su gusto naseljena biljkama i ivotinjama. Domau floru

ini oko 1200 vrsta, 90% ne raste nigde vie na planeti. Ljudi su dodali oko
4600 egzotinih vrsta. Biljke koje dominiraju mogu znatno da promene sadraj
azota u eko-sistemu. Najvie fosfora u zemljitu prisutno je u jesen kada opadne
lie, najmanje registruje se tokom poplava, za vreme oluja koje se mogu desiti
u bilo koje doba godine.

Na sledeoj slici dati su dnevni gubici i dobici fosfora u razliitm

periodima.

Ljudske aktivnosti u zadnje vreme eko-sistem obogauju azotom i

fosforom. Ljudi utiu na unos hranljiv materijal u vodene eko-sisteme.
Kanalizacioni sistemi sadre dosta azota. Najvei je problem to bioloke
zajednice slabe. Bogaenje eko-sistema donosi za posledicu nastanak raznih
vrsta gljiva. Kada se uzmu u obzir svi parametri koji utiu na eko-sistem, moe
se predvideti koncetracija fosfora sa veliom preciznou.

I taj prikaz je dat na slici koja sledi (19.28).

77
 Slika 19.28 Koncentracija fosfora u jezerima sa razumnom preciznou

Predvianja koncetracije fosfora, vrlo su korisna za menadere koji

planiraju da koriste zemljite. Ovim modelom mogu se predvideti promene, kao
i mogunosti korienja odreenih oblasti za specifine namene, kao i reavanje
nekih ekolokih problema. Visoka koncetracija fosfora stvara neravnotene
uslove sredine, poveanje koliina algi, smanjuje bistrina voda i koliina
kiseonika i vodonika, to utie na estetski izgled vode, ograniava pogodnost
kotrienja za rekreaciju i vodene sportove. Ono to je istina je da se nivo i vrsta
ljudskih aktivnosti stalno mora kontrolisati, ukoliko se eli postii odreeni nivo
kvaliteta zemlje, vode i vazduha.

78
Kjoto protokol (The Kyoto Protocol)
Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni
klime (eng. The Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention
on Climate Change) je dodatak meunarodnom sporazumu o klimatskim
promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih
gasova koji izazivaju efekat staklene bate. Protokol je stupio na snagu 16.
februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija. Drave koje su ga
ratifikovale ine 61% zagaivaa.

Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u

organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC),
11. decembara 1997. godine. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da
ga ratifikuje najmanje 55 drava i da drave koje su ratifikovale protokol ine
najmanje 55% zagaivaa. To se dogodilo 16. februara 2005. godine kada je
Rusija ratifikovala Protokol. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra
2007. godine.

Protokolom se smanjuje isputanje est gasova koji izazivaju efekat

staklene bate: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika,
perfluorougljovodonika i heksafluorida. U poslednjih nekoliko decenija
poveale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog korienja fosilnih
goriva u industriji, saobraaju itd, to je doprinelo globalnom zagrevanju i
klimatskim promenama. Sjedinjene Amerike Drave i neke manje drave
odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota. Grinpis smatra da je protokol postavio
previe skromne ciljeve kojima se nee postii vei pomaci. Od 3. do 15.
decembra 2007. godine na ostrvu Bali u Indoneziji je odrana konferencija
Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na kojoj je raspravljano o
budunosti Kjoto protokola.

79
 Najvaniji svetski dokument od industrijske revolucije je Kjoto
protokol, kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da e smanjiti
emisiju tetnih gasova. Sporazumom koji je potpisala 141 drava, meu kojima
i 30 industrijskih giganata (bez SAD i Australije) predvieno je da se do 2012.
godine za 5,2 odsto smanji emisija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi.
SAD kao zemlja koja najvie zagovara globalizaciju nije pristala da
potpie sporazum. Zajedno sa Australijom ova vojno i ekonomski najmonija
zemlja svijeta odgovorna je za treinu gasova tetnih po ivotnu okolinu.
Predsjednik Bu brani svoj stav i stav svoje administracije time da mnoge zemlje
potpisnice nemaju ni znanja ni resurse da bi potpisano sproveli u delo tako je sve
manje-vie besmisleno. ini se ipak da je neto drugo po sredi - profit je vaniji
od budunosti Zemaljske kugle.

Upravo je rast ugljen-dioksida u atmosferi glavni krivac za efekat

staklene bate i globalno zagrevanje Zemlje, to je dovelo do uragana, sua,
poplava i toplotnih udara u kojima je tokom poslednjih nekoliko godina ivot
izgubilo na milione ljudi. S obzirom na to da se veina ugljen-dioksida u
atmosferu isputa sagorjevanjem fosilnih goriva (nafta i ugalj), pitanje
pronalaska alternativnih vodova energije izbilo je u prvi plan.

Trenutno od nafte zavisi 90 odsto celokupnog transporta, proizvodnje

hrane, lekova i hemikalija na zemlji. Procene su da e nam 2030. godine biti
potrebno 60 odsto vie energije, a zaliha nafte ima jo za oko etiri decenije.
Istovremeno prema podacima UN u narednih 30 godina proizvodnja hrane
morae da se povea za 60 odsto na globalnom nivou da bi se pratio rast svetske
populacije. Meutim, to nee biti mogue jer efekat staklene bate i globalno
zagrevanje znaajno e smanjiti povrinu poljoprivredno obradivog zemljita.
Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja, prosena temperatura na
Zemlji e do 2100. porasti za ak 5,8 stepeni Celzijusa. Primera radi, od 1900.
do 1990. ta temperatura je porasla za svega 0,6 Celzijusa. Pravu cenu efekata
staklene bate je nemogue izraunati i ona se meri hiljadama milijardi dolara,
upozoravaju strunjaci. Od zagaenosti vazduha, vode i posledica kiselih kia
umiru milioni ljudi, a prirodni ekosistem Zemlje ne moe da nadoknadi
priinjenu tetu.

Esencijalno reenje za zaarani krug izmeu globalnog zagrevanja,

emisije tetnih gasova i rasta potronje energije predstavlja okretanje ka jeftinoj
obnovljivoj energiji iz prirodnih izvora - sunca, mora i vetra. to pre to dopre
do svesti efova kompanija i drava, planeta e izbei krizu u kojoj e stradati
milioni nedunih.

Za proizvodnju i transport svakog litra vode u flai potroi se ak sedam

litara vode i 162 grama nafte. Posle terenskih vozila i plasticnih kesa, "flairana"
voda ubrzano postaje glavno "bojno polje u ekolokom ratu". Da bi se proizvelo
29 milijardi plastinih flaa sa vodom, koliko se godinje proda samo u SAD,

80
potrebno je 17 miliona barela nafte. Voda sa izvora prevozi se hiljadama
kilometara irom sveta i tako nastali izduvni gasovi znaajno doprinose
globalnom zagrevanju.

Stanje u Srbiji
U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) i Srbija i Crna
Gora bi trebalo da ojaaju saradnju sa EU u suzbijanju naruavanja ivotne
sredine, posebno, ali ne i iskljuivo, u pogledu kvaliteta vazduha i vode,
nadgledanja zagaivanja, unapreenja energetske proizvodnje i zatite u
industrijskim postrojenjima, klasifikacije i sigurnog rukovanja hemikalijama,
ureenja prostora, upravljanja otpadom i zatite uma, flore i faune.

U Srbiji je u decembru 2004. godine usvojen niz propisa iz oblasti zatite

ivotne sredine, ukljuujui i novi Zakon o zatiti ivotne sredine (zasnovan na
odredbama Arhuske konvencije i drugih UNECE Konvencija, harmonizovanih
sa standardima EU ukljuujui odredbe o proceni uticaja na ivotnu sredinu),
kao i zakonodavstvo o integrisanoj prevenciji i kontroli zagaenja, proceni
uticaja na ivotnu sredinu i stratekoj proceni ivotne sredine. Neophodno je
preduzeti mere ka unapreenju pristupa informacijama, javnog uceca u procesu
odluivanja i pristup pravdi u sluajevima vezanim za ivotnu sredinu, kako se
Konvencijom i zahteva. Instrument procene uticaja na ivotnu sredinu moe
zahtevati dodatno usklaivanje, u cilju pune usaglaenosti sa pravilima EU.
Uspostavljanjem ovih ambicioznih zakonodavnih programa u oblasti zatite
ivotne sredine je uglavnom rukovodilo Ministarstvo Srbije osnovano 2002.
godine. U prolee 2004. godine, nova vlada je ukinula prethodno zasebno
Ministarstvo i podruje ivotne sredine stavila u nadlenost Uprave za zatitu
ivotne sredine pri Ministarstvu za nauku i zatitu ivotne sredine. Dok su neke
takse direktno rezervisane u svrhu zatite ivotne sredine, koricenje finansijskih
instrumenata za zatitu ivotne sredine, u skladu sa principom "zagadiva
plaa", jo uvijek nije razvijeno.

Srbija i Crna Gora uestvuju u razliitim regionalnim inicijativama o

ivotnoj sredini koje promovie Evropska komisija, kao to je Regionalni
program obnove ivotne sredine (REREP) i Balkanska mrea za usklaivanje i
sprovoenje propisa iz podruja zatite ivotne sredine (BERCEN).
Srbija i Crna Gora bi trebalo da u potpunosti iskoriste prednosti saradnje u
oblasti ivotne sredine u okviru SSP-a, to ce zahtevati saradnju u borbi protiv
degradiranja ivotne sredine i unapreenje dodele sredstava za poboljanje
stanja u ovoj oblasti. U isto vreme, regulatorne i institucionalne reforme u Srbiji
i Crnoj Gori se moraju ubrzati radi jaanja osnove za implementaciju
konzistentne i efektivne politike ivotne sredine.

81
Problemi zagaenja u Srbiji
Rasprostirui se na povrini od 88.361 km2, Republika Srbija je smetena
u srcu Balkanskog poluostrva. Po broju stanovnika od 7,5 miliona predstavlja
sasvim prosenu zemlju u regionu. Moglo bi se rei da urbano stanovnitvo
dominira sa 58% i da su stanovnici uglavnom koncentrisani u velikim
gradovima Beograd, Novi Sad, Ni, Kragujevac, Subotica.

Energetski sektor je svakako najvei emiter zagaenja u Srbiji. Najvei

krivci za to su gorivo i zastarela tehnologija. Kao gorivo najvie se koristi
niskokalorini lignit, veoma loeg kvaliteta sa puno tetnih sastojaka i stare
tehnologije bez mnogo naina da se ublae tetni uticaji na ivotnu srednu.
Zemlja Srbija oko 66% svoje elektrine energije proizvodi u termoelektranama
na lignit, oko 33% se proizvede u hidroelektranama i tek neto manje od 2% u
elektranama sa kogeneracijom i ostalim elektranama. Pored enormnih emisija
zagaujuih materija (estice, SO2, CO2...) u vazduh, generiu se velike koliine
pepela i ljake koje se kasnije odlau na velike deponije. Procenjuje se da u
Srbiji od proizvodnje elektrine energije ima 170 miliona tona pepela
rasporeenih na oko 1.800 hektara. Od toga samo se u toku jedne godine u
Termoelektranama Nikola Tesla u Obrenovcu generie oko 4 miliona tona
pepela i ljake koji se odlau na dve deponije ukupne veliine 1.000 hektara.
Uz to to energetski sektor predstavlja vanog zagaivaa, korienje ili
tanije reeno neracionalno korienje energije ovaj negativni efekat dodatno
pojaava. Neefikasno korienje energije se ogleda u gubicima u prenosu oko
3,5%, dok su gubici u distribuciji ak 7%.

Rudarenje sa podzemnom i povrinskom eksploatacijom stvara velike

rane na povrini zemlje, a u Srbiji je taj problem posebno prisutan u nekoliko
oblasti. Veliki povrinski kopovi uglja nalaze se u Kolubarskim i Kostolakim
rudnicima, kopovi bakra u Boru i Majdanpeku i podzemna eksploatacija uglja u
rudnicima Rembas-Resavica i Aleksinakim rudnicima. Intenzivna eksploatacija
prirodnih resursa dovodi do znaajnih degradacija zemljita, promene
morfologije terena, stvaranja novih jalovita, potpuno su unitene ume,
izmeteni vodotoci, potoci i podzemne vode zagaene. Proces rekultivacije je
veoma skroman, a brzina otkopavanja uglja i jalovine toliko napreduje da vei
deo zemiljita i nastalih rupa nije zatien.
Oko 40.000 hektara tla se nalazi pod uticajem povrinskih kopova i
jalovita. Neto vie od 15% takvih prostora je rekultivsano ili pokriveno
nekakvom vegetacijom, dok svi ostali prostori podseaju na meseev pejsa.

Industrija (proizvodnja hrane, pia, hemikalija, metala, nemetala, maina

i opreme) sa svojim centrima poput Bora, Kragujevca, Paneva i apca nema
sasvim jasan i definisan uticaj na ivotnu sredinu republike. Ovo se pre svega
odnosi na to to je zagaenje u ovim gradovima posledica mnotva istovremenih

82
faktora. Zagaujue materije koje se mogu nai u urbanim industrijskim
sredinama su: di-hlor-etan, teki metali, PCB ulja, nafta i naftni derivati, fenoli
iji nivo esto premauju standarde EU, ali i domae standarde. Industrija
najee i u najveem broju sluajeva nema sopstveni monitoring niti
izvetavanje o stanju ivotne sredine u fabrici i oko nje.

Saobraaj u Srbiji predstavlja oko 2,5 miliona najrazliitijih vozila.

Vozni park je veoma star, oko 90% vozila je preko 10 godina starosti, 33% ak i
preko 15 godina. Samo 1/3 putnikih automobila ima katalizatore, to znai da
je veina ostalih vozila odgovorna za enormne emisije izduvnih gasova i buku.
Drumski i gradski saobraaj postaju glavi emiteri olova, ai, SO2 i NOx.
Situaciju sa zagaenjem dodatno pogorava veoma lo kvalitet goriva.
Predpostavka je da 70% goriva na tritu ne zadovoljava postojee standarde, a
sadraj sumpora i olova je mnogo vii nego u EU.

ume i umski predeli pokrivaju 28% teritorije Srbije. Geografski poloaj

republike, klimatske karakterstike i drugi uslovi stvaraju predpostavke za veliki
biodiverzitet u umskim i biljnim vrstama. Ekoloki potencijal uma meutim
nije dovoljan jer je vie od polovine uma predstavljeno mladicama ili
niskoproduktivnim umama ime se i smanjuje mogunost za apsorpcijom CO2.
Oko 56% uma je u vlasnitvu drave.

Alternativni izvori energije

Obnovljivi izvori energije su po definiciji energija koja se eksploatie
istom brzinom kojom se i obnavlja. U obnovljive izvore energije spadaju:
energija vetra, energija sunca, hidroenergija, geotermalna energija i energija
biomase.

83
 Obnovljivi izvori energije pruaju znatan potencijal za budunost, ali
trenutno su vrlo ogranienih mogunosti i energija koja se dobija njihovom
upotrebom trenutno je skuplja. Zbog toga e proi jo neko vreme pre nego to
doe do znaajnije upotrebe tih izvora energije. Do tada oveanstvo se mora
osloniti na neobnovljive izvore energije - prvenstveno na naftu, ugalj, nuklearnu
energiju i prirodni gas.

Obnovljivi izvori energije, ne ukljuujui hidroenergiju, daju manje od

1% ukupno potrebne energije. Taj udeo u budunosti treba znatno poveati jer
neobnovljivih izvora energije ima sve manje. Razvoj obnovljivih izvora energije
[posebno od vetra, vode, sunca i biomase] vaan je zbog nekoliko razloga. Prvo,
obnovljivi izvori energije imaju vrlo vanu ulogu u smanjenju emisije ugljen-
dioksida u atmosferu. Drugo, poveanjem udela obnovljivih izvora energije
poveava se energetska odrivost sistema i smanjuje zavisnost od uvoza
energetskih sirovina i elektrine energije. Tree, oekuje se da e obnovljivi
izvori energije postati ekonomski konkurentni konvencionalnim izvorima
energije, prvenstveno energija vetra, male hidrocentrale, energija iz biomase i
suneva energija.

Raireno korienje nuklearnih i fosilnih energetskih sirovina ugroava

ljudsku egzistenciju, jer ima direktan negativan uticaj na zdravlje ljudi.
Predviene klimatske promene, mogunost nuklearne kontaminacije i nereeni
problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima, stvaraju
dodatne probleme i opasnosti.

Prema podacima naftnih kompanija, kao i drugim nacionalnim

statistikim podacima, ukupna svetska potronja nafte iznosi skoro 4 milijarde
tona godinje, dok su ukupne rezerve oko 120-160 milijardi tona. Kako e
prerada nafte dostii vrhunac izmeu 2005. i 2008. godine, a uzimajui u obzir
ogranienost zaliha, sadanje korienje fosilnih i nuklearnih goriva ne moe da
obezbedi dugotrajni i odrivi razvoj.

Zalihe fosilnih goriva brzo nestaju, a u roku od jedne ili dve decenije
veina zemalja e biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za
podmirivanje svojih energetskih potreba.

Veina zemalja irom sveta suoie se sa ozbiljnim nedostacima energije

u bliskoj budunosti. Velika potronja i porast broja stanovnika u svetu
primorae stanovnike velikog broja zemalja da se suoe sa problemom kritinog
smanjenja zaliha domaih fosilnih energetskih izvora. Trenutna energetska
zavisnost veine zemalja od nafte i njenih derivata zahtevaznatne ekonomske
izdatke i u budunosti nagovetava negativne efekte na nacionalne ekonomije,
kao i na meunarodnu bezbednosnu situaciju.

84
 Usled koncentracije energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu,
korienje fosilnih goriva stvorilo je sistem meuzavisnosti, tako da se drave
koje zavise od uvoza fosilnih goriva nalaze u podreenim poloajima. Sa druge
strane, rezultat ovakve situacije je ne samo koncentracija energetske ekonomije,
ve konstantno poveanje cena energetske infrastrukture i poveanje
trgovinskog debalansa. Zemlje izvoznice baziraju svoju ekonomiju iskljuivo na
izvozu energetskih sirovina to dovodi do politike, ekonomske i socijalne
nestabilnosti.

Alternativni izvori energije e ljudima biti preko potrebni ukoliko

ponestane fosilnog goriva i to pre nego to cena nafte skoi na 100 dolara ili
vie, upozorio je upravnik holandskog Centra za energetsko istrazivanje, Ton
Hof. On je ukazao da je zbog toga "neophodno efikasnije troiti fosilna goriva
kako bi se dobilo vie vremena za razvoj alternativnih vidova enerije koji bi
postali pouzdani i jeftiniji". On je dodao da e za razvijanje nekih tehnologija
biti potrebne decenije.

Biomasa
U razvijenim zemljama sveta i Evropskoj uniji ve godinama velika
panja se poklanja obnovljivim izvorima energije. Pre svega zbog globalne
energetke krize, ali i injenice da se korienjem energije Sunca, vetra,
geotermalnih voda, biomase, priroda i ivotna sredina mnogo manje zagauju.
Brojna nauna i praktina istraivanja usmerena su upravo na mogunosti

85
upotrebe biljnih ostataka - biomase, kao potencijalnog energenta. Pod biomasom
se u skladu sa direktivama EU podrazumevaju bioloki razgradive materije
nastale u poljoprivredi, stoarstvu i sa tim vezanoj industriji, kao i bioloki
razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada.

Biomasa u poljoprivredi

Naalost, potencijalni energent se iz godine u godinu spaljuje. Tako se

svake godine u naoj zemlji nepotrebno bace miloni, degradira se zemljite,
unitavaju biljke, rasteruje divlja, a takav postupak nije zakonom zabranjen.
Takoe, biomasa se ne zaorava u dovoljnoj meri te se smanjuje plodnost
zemljita jer je u oranicama sve manje humusa. Po hektaru poljoprivrednog
zemljita mogue je dobiti tri tone slame od penice, uljane repice i soje, pet
tona kukuruzovine, etiri tone stabljike suncokreta. Hemijski sastav navedenih
vrsta biomase, svedenih na suvu materiju, u velikoj je meri slian drvetu,
meutim, velika zapremina navedenih nusproizvoda ini njihov transport
ekonominim samo na udaljenosti do tri kilometra. O znaaju biomase dovoljno
govore podaci da 2,5 kilograma slame moe da utedi litar ulja za loenje, 1,06
m3 gasa ili 9,72 kilovata elektrine energije, ali i 2,2 kilograma drveta i 1,94
kilogram uglja. Ove brojke, iako impozantne, nisu dovele do veeg korienja
ovog prirodnog potencijala. Osnovna prepreka za ekonominu eksplotaciju
biomase jeste njena relativno mala energetska vrednost, ratrkanost i
nepristupanost terena za mehanizovano prikupljanje.

Tehnologija briketiranja

Ovaj problem se moe prevazii tehnologijom briketiranja, kojom se

zapreminska masa nusproizvoda moe poveati od 800 do 1.400 kilograma po
kubnom metru, a time se zapremina smanjuje 7 do 14 puta. Kao konani
proizvod dobija se briket kalorijske vrednosti od 15 do 18 megadula po
kilogramu, to je priblino drvetu. Biomasa se moe briketirati za loenje, u
energetske svrhe dodavanjem drugog hraniva, a potom melase, moe da se
proizvede jeftina stona hrana. Briketiranje biomase je, prema oceni strunjaka,
budunost. Takav briket nepogodnijim od standardnog korienih goriva ini
visoka higroskopnost, to uslovljava posebne uslove pakovanja i skladitenja.
Osnovni tehniko-tehnoloki problemi koji odreuju ekonomsku opravdanost
primene ove tehnologije vezani su prvenstveno za trokove sakupljanja i kvalitet
biomase. Nizak sadraj sumpora u briketima, s druge strane, takoe ih ini
ekoloki pogodnim.

Nedavno je u fabrici kotlova 'Tipo Kotlogradnja' predstavljeno je

eksperimentalno postrojenje za dobijanje energije sagorevanjem velikih bala
sojine slame.

86
 Postrojenje je izgraeno pri fabrici u okviru Nacionalnog programa za
energetsku efikasnost srpskog Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine, uz
uee Poljoprivrednog kombinata Beograd. Rukovodilac projekta dr Dragoljub
Daki iz Instituta za nuklearne nauke 'Vina' istakao je da je osnovni razlog za
pokretanje projekta pokuaj da se u upotrebu uvedu obnovljivi izvori energije
koji bi mogli da zamene fosilna goriva ije zalihe su ograniene. On je
napomenuo da se soja u PKB-u uzgaja na oko 2.000 hektara, a sojina slama je
do sada bila potpuno neiskoriena i predstavljala je balast u proizvodnji.
Prema reima Dakia, jedan od najperspektivnijih energetskih izvora nae
zemlje je otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje koja ne stvara tetne
produkte sagorevanja, a njenim korienjem potuju se zahtevi Kjoto sporazuma
u smanjenju efekta 'staklene bate'. On je ukazao i da bi se korienjem biomase
kao goriva utedela znatna sredstva koja se ulau u kupovinu drugih energenata i
bila bi smanjena zavisnost nae zemlje od njihovog uvoza.

U postrojenju se obavlja kontrolisano sagorevanje slame, po principu

'cigarete', uz veliki stepen toplotnog iskorienja i mogunost korienja
nekvalitetne i vlane slame, objasnio je Daki. Prema njegovim reima,
postrojenje ima kapacitet od jednog megavata toplotne energije, to je dovoljno
da zagreva 50 prosenih kua ubiranjem slame sa oko 200 hektara zasejane
sojom. Nastavak tog projekta e biti izgradnja istih kotlova u okviru PKB-a za
zagrevanje plastenika, povrine od oko pet hektara.

Biomasa je organska materija ivotinjskog ili biljnog porekla koja se

pomou razliitih procesa pretvara u upotrebljivu energiju. Energija biljnog
porekla predstavlja, procesom fotosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom
se svetlost transformisala u hemijsku energiju. U toku fotosinteze biljke koriste
ugljen dioksid iz vazduha i vode u cilju stvaranja ugljenih hidrata, koji
predstavljaju osnovne gradivne elemente biomase. Na ovaj nain se svetlosna
odnosno suneva energija akumulira u hemijskim vezama strukturnih
komponenti biomase. Ova energije moe se eksploatisati na razne naine.
Sa druge strane, osnovni izvor biomase ivotinjskog porekla je prirodni teni
stajnjak. Upotreba biomase ili goriva i otpadnih materija dobijenih iz biomase
kao izvora energije zahteva njihovo sagorevanje i oslobaanje toplote koja
pokree generatore elektrine energije. Energija akumulirana u biomasi je
hemijske prirode pa u njenoj eksploataciji nema prekida rada, kao to je to sluaj
sa solarnom ili energijom vetra. Sa ovog aspekta, biomasa ima vie
karakteristika fosilnih goriva nego obnovljivih izvora, sa razumljivim razlogom
jer su fosilna goriva ustvari fosilni oblik biomase.

Istorijski gledano, biomasa je bila osnovni izvor energije za oveanstvo,

uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje hrane, dok su
industrijskom revolucijom primat preuzela fosilna goriva. I pored toga, biomasa
danas uestvuje sa 15% u ukupnoj potronji energije, a znaajno je da je ovaj
udeo znatno vei u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama.

87
 Jedan od najbitnijih faktora koji odreuju potencijalnu ulogu biomase u
energetskoj industriji, predstavlja jaka konkurencija koja postoji izmeu
vrednosti biomase i zemljita neophodnog za njen uzgoj, to nije sluaj sa
ostalim obnovljivim izvorima. Biomasa moe da se koristi kao hrana, ubrivo,
za proizvodnju papirnih vlakana i kao gorivo.

Hemijski sastav biomase varira u zavisnosti od tipa izvornih materija,

mada se prosean sastav uglavnom sastoji od 25% lignina i 75% ugljenih hidrata
odnosno eera. Lignin se sastoji od molekula, razliitih od molekula eera,
povezanih u tanke ploaste strukture. Ugljeni hidrati se formiraju od molekula
eera povezanih u dugake lance ili polimere, kao to su celuloza ili polu-
celuloza.

Situacija u EU

U ukupnoj energiji dobijenoj iz obnovljivih resursa u 2003. godini u EU

energija dobijena iz drvne biomase uestvovala je sa 51%. Sve je to u skladu i sa
Direktivom broj 77 Evropske unije iz 2001. godine koja je postavila kao cilj da
12% ukupne utroene energije u EU do 2010. godine bude poreklom iz
obnovljivih izvora, kao i sa savremenom energetskom politikom razvijenih
zemalja koja tei ka smanjenju emisije tetnih materija i postizanju odrivog
razvoja. Evropska unija je 2001. godine postavila kao cilj da se uece
obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije uvea sa 15% u
2002. godini, na 22,1% do 2010. godine.

Magistar Matias Efenberger sa bavarskog Instituta za poljoprivredni

inenjering, izgradnju farmi i tehnologiju koja titi ivotnu sredinu, ukazao je na
dinamian razvoj koji proizvodnja biogasa ima poslednjih godina u Nemakoj.
Broj postrojenja za proizvodnju biogasa u Nemakoj je u relativno kratkom
razdoblju, od 1999. do 2004. godine, udvostruen. Nemako Udruenje za
biogas predvia da e se broj pogona za biogas pribliiti cifri od 4 500 do kraja
ove godine i imati instalisanu snagu od oko 9,50 MW. Prole godine je u sektoru
obnovljivih energenata bilo oko 120 hiljada zaposlenih i prognozira se da ce do
2020. godine biti otvoreno jo 400 hiljada novih radnih mesta.

88
 U Nemakoj je 2000. godine poeo da se primenjuje Akt o obnovljivim
izvorima energije i ocena je da postoji znaajan prostor za dalji rast budui da se
trenutno koristi tek pet odsto mogunosti za proizvodnju elektrine energije u
postrojenjima na biogas.

Procene za Srbiju
Procenjeno je da svake godine u Srbiji proizvedemo 12,5 miliona tona
biomase, a najvei deo se ne koristi na razuman i racionalan nain. Energija koja
bi se godinje mogla dobiti korienjem biomase u Srbiji procenjena je na 2,68
miliona tona ekvivalentne nafte. Od toga se 1,66 miliona tona ekvivalentne nafte
odnosi na poljoprivredu, a oko milion tona na umsku biomasu. Ukupni godinji
energetski potencijal biomase u Srbiji je na nivou od 40% energetske vrednosti
uglja koji se godinje proizvede u naim rudnicima.

U Srbiji postoji znaajan energetski potencijal obnovljivih izvora energije

u iznosu od vie od tri miliona tona ekvivalentne nafte godinje. Oko 80 odsto
ovog potencijala ini biomasa. Istovremeno, ukupna potronja fosilnih goriva je
na nivou od 12 miliona tona ekvivalentne nafte. Kada bi se iskoristilo samo
deset odsto potencijala biomase u iznosu od 2, 6 miliona tona ekvivalentne nafte
radi obezbedenja toplotnih energetskih usluga u sektoru domacinstava, za ta se
godinje u Srbiji potroi oko 2, 5 miliona tona ekvivalentne nafte, uteda na
raun smanjenog uvoza iznosila bi oko 60 miliona evra godinje.

Uraena je jedna analiza potronje lo ulja u centralizovanim sistemima

grejanja koja je obuhvatila neke manje gradove u naoj zemlji. Odabrani su
gradovi u izrazito poljoprivrednim i umskim regionima u kojima ume
pokrivaju vie od 45 odsto teritorije optine. Utvrdeno je da bi pet odsto
zemljita zasejanog penicom i kukuruzom bilo dovoljno da se ostacima
biomase zameni teno gorivo koje se koristi za proizvodnju toplotne energije u
tim optinama, dok bi u umskim podrujima bilo dovoljno oko 10 odsto
postojee see uma da bi se ostvario isti cilj.

Perspektive

Moe se oekivati da e korienje drvne biomase imati veoma vanu

ulogu u proizvodnji energije u Srbiji u narednim godinama, imajui u vidu i da
e ratifikacijom Kjoto protokola naa zemlja biti u obavezi da smanji koliinu
ugljen-dioksida koji se emituje pre svega sagorevanjem fosilnih goriva.
U sve to trebalo bi da se ukljui i drava koja bi odreenim podsticajnim
sredstvima pomogla razvoj trita obnovljivih energenata.

89
 Zbog toga ne udi da veliki broj farmi smanjuje proizvodnju hrane i
prelazi na proizvodnju elektrine energije pa se u narednih desetak godina
oekuje pretvaranje znaajnih povrina poljoprivrednog zemljita u tzv.
energetske zasade.

Ministarstvo rudarstva i energetike u Vladi Srbije je uvelo jednu od

vanih novina u Zakonu o energetici usvojenom polovinom prole godine,
uvodenje kategorije povlacenih proizvodaa koji u proizvodnji elektrine
energije koriste obnovljive izvore energije ili struju proizvode u malim
elektranama. Zakon je predvideo i podsticajne mere za povlaene proizvoae,
poput subvencija, poreskih, carinskih i drugih olakica.

Postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora obino su

relativno malog kapaciteta, pa su stoga i investicije u pojedinana postrojenja
takoe relativno male. Stoga postoji realna osnova za ukljuivanje domae
privrede u razvoj tehnologija, proizvodnju opreme i uece u konkurenciji za
plasman proizvoda u susedne zemlje... Imajui u vidu da su obnovljivi izvori
energije najveim delom locirani u seoskim sredinama tako bi se obezbedila i
vea uposlenost seoskog stanovnitva.

Obnovljivi izvori energije su po definiciji energija koja se eksploatie

istom brzinom kojom se i obnavlja. U obnovljive izvore energije spadaju:
energija vetra, energija sunca, hidroenergija, geotermalna energija i energija
biomase.

Biodizel je teni obnovljivi izvor energije iz biomase, tj. ulja dobijenih iz

semena uljanih kultura kao i recikliranih ulja. Dobro je poznato da transport
skoro potpuno zavisi od fosilnih goriva. Potranja za energijom neprekidno
raste, kao i zavisnost od uvozne energije, to doprinosi razvoju u sektoru
obnovljive energije. Bio-goriva, konkretno biodizel, predstavlja jednu izvodljivu
alternativu.

ta je biodizel?
Teno bio gorivo, proizvedeno iz biljnih ulja ili upotrebljenih ulja i masti;
Kao osnovna sirovina se najece upotrebljava zrno uljane repice, soje i
suncokreta;
Obnovljivi izvor eksploatie istom brzinom kojom se i obnavlja;
Po hemijskom sastavu - meavina metil estara masnih kiselina (FAME);
Biodizel je, tehniki, idealni supstitut za dizel od fosilnih rezervi i nikakve
znaajne modifikacije dizel motora nisu potrebne;
Karakteristike biodizela su sline obinom dizelu a poboljanje proizilazi
iz sadraja kiseonika u biodizelu, koji obezbeuje bolji proces
sagorevanje i poboljava podmazivanje, to delom kompenzuje uticaj
nieg energetskog sadraja;

90
 Koristi se nezavisno ili pomean sa dizelom fosilnog porekla (B100, B20,
B5 ili B2 broj oznaava procentualno uece biodizela u meavini).
Potrebe za poveanom sigurnosti u snabdevanju tenim gorivom za
transportni sektor i poljoprivredu pomou obnovljivog izvora;
Potreba da se koristi kao gorivo u dizel motorima koje manje zagaduje
okolinu, a istovremeno ne zahteva prepravke na motorima i moe se
meati sa fosilnim dizelom;
Obezbeuje korisniku pouzdano gorivo sa niom cenom.
Reenje problema: smanjena emisija gasova (pogotovo CO2) koji
uestvuju u efektu staklene bate i njihov uticaj na globalnu klimu;

Vodonik
Da bi se energijom Sunevog zraenja mogao zadovoljiti znatan deo
potreba za energijom, neophodno je pronai pogodan transformisan oblik
energije koji mora biti takav da se lako i efikasno moe akumulisati, kako bi
energiju stavili na raspolaganje potroaima i onda kada je intezitet zraenja
mali. Tada je i najvea potranja za energijom. Transformacija u elektrinu
energiju jo uvek nije ekonomina zbog malog stepena iskorienja i velikih
trokova, a ona se ne moe preneti na velike udaljenosti.
Smatra se da je najpogodniji nain za akumulisanje vodonik. On se moe
lako transportovati brodovima i cevovodima. On bi se mogao proizvoditi
postupkom elektrolize u specijalnim solarnim elektranama izgraenim u
tropskom i suptropskom pojasu. Te bi elektrane bile spojene sa potroakim
podrujima cevovodima pod pritiskom, a deo proizvedenog vodonika mogao bi
se u tenom stanju prevoziti brodovima. Treba svakako predviditi i mogunost
skladitenja jer tako moemo uskladiti proizvodnju i potronju. Vodonik bi se
mogao proizvoditi i u drugim elektranama radi poveanja nihovog iskorienja.
Danas se vodonik upotrebljava kao osnovna sirovina za sintezu u hemijskoj
industriji i u petrohemiji. Vodonik je idealno gorivo za grejanje jer je produkt
sagorevanja samo voda (nepotreban dimnjak), a u gorivim elijama, pomou
njega, dobijali bi elektrinu energiju.
Toplotna mo vodonika je tek treina toplotne moi prirodnog gasa, to
znai da je za jednaku energiju potrebna trostruka koliina vodonika. Da ne bi
previe poveavali dimenzije cevovoda vodonik bi se transportovao pod
poveanim pritiskom, to bi povealo trokove transporta u odnosu na gas (za
jednaku koliinu energije) za oko 40-50%. Skladitenje je mogue i u tenom
stanju, kao i za prirodni gas. Potrebno ga je ohladiti na -253C, a za istu koliinu
energije potrebna je tri puta vea zapremina rezervoara nego za prirodni gas.
Rezervoari moraju biti sagraeni od nerajueg elika. Distribucija vodonika
ekonominija je od distribucije elektrine energije i moe se sprovesti na isti
nain kao i distribucija gradskog gasa postojeim gasovodima. Velika prednost
je ta to moemo akumulisati vodonik na pojedinim takama mree.

91
Energija plime i oseke
Plima i oseka su posledica delovanja Sunca i Meseca na vodu u okeanima.
Amplituda plime i oseke zavisi od meusobnog poloaja Sunca, Meseca i
Zemlje. Amplituda i frekvencija razliite su na pojedinim obalama. Na primer,
amplitude plime i oseke na Sredozemnom moru su 10cm, a na Atlanskom,
Tihom i Indijskom okeanu proseno 6-8m. Na pojedinim mestima obale u
zapadnoj Francuskoj i u jugozapadnom delu Velike Britanije amplituda dostie i
vie od 12m. Na zapadnoevropskoj atlanskoj obali vremenski razmak izmeu
dve plime iznosi 12 sati i 25 minuta, a na obalama Indokine nastaje samo jedna
plima u toku 24 asa.

Za energetsko iskoriavanje plime i oseke potrebno je odabrati pogodno

mesto na obali, na kojoj je velika amplituda plime uz mogunost izolacije dela
morske povrine (izgradnjom pregrade) radi stvaranja akumulacionog bazena.
Najjednostavniji nain korienja postie se ugradnjom turbina koje rade samo u
jednom smeru strujanja vode.

Da bi se produilo vreme pogona, moe se postaviti turbina koja radi u

oba smera strujanja vode: iz bazena i u bazen. Postoji varijanta da turbina radi i
kao pumpa, bilo za prebacivanje vode iz bazena u more, bilo iz mora u bazen.
Na ovaj nain bolje se iskoriava potencijalna energija plime i oseke.

Meutim, kakav god da se odabere nain iskoriavanja energije plime i

oseke, ne moe se postii pogon bez prekida niti konstantna snaga. To pokazuje
da je proizvodnja elektrine energije na toj osnovi nemogua izolovano, bez
saradnje s drugim postrojenjima za proizvodnju el.energije. Takve se elektrane
moraju ukljuiti u elektroenergetski sistem u kojem ostale elektrane imaju
ukupnu snagu nekoliko desetina puta veu od snage tih elektrana. Da postrojenje
bude ekonomski opravdano treba ispuniti dva zahteva: duina brane ne sme biti
predugaka, a dubina mora na mestu brane ne sme biti previe duboka.

Ukupna energija plime i oseke procenjuje se na 26000 TWh u godini.

Treina se gubi u plitkim morima. Srednja amplituda plime na okeanskim
irinama manja je od 1m, a energetsko iskoriavanje plime i oseke ekonomski
je opravdano ako je amplituda vea od 2m. Zbog toga se rauna da je od ukupne
energije plime i oseke iskoristivo samo 2%, a to je 520 TWh godinje, to je oko
3% dananje godinje proizvodnje elektrine energije (oko 15000 TWh).
Stvarna elektrina energija je jo manja, jer se uz najpovoljnije dimenzionisanje
moe iskoristiti samo 25% teorijske proizvodnje.

U Francuskoj je izgraena jedna takva elektrana. To je La Rance stavljena

u pogon 1966. godine. Ima 24 turbine koje mogu raditi i kao pumpe za oba
smera strujanja vode. Ukupna snaga turbina je 240MW. Godinja proizvodnja

92
iznosi 608GWh (20% od teorijske proizvodnje), a 64 GWh je potrebno za
pumpanje (ta se energija uzima iz sistema). Iskoristiva zapremina bazena iznosi
184 miliona m3, povrina mu je 22km2, a duina oko 20km. Duina pregrade je
oko 720m. U Rusiji nedaleko od Murmanska izgraena je eksperimentalna
elektrana (u pogonu od 1968. godine) snage 800kW.

Veliki investicioni trokovi govore protiv izgradnje ovakvih elektrana, a

osim toga na povoljnim lokacijama ukupna mogua proizvodnja elektrine
energije predstavlja samo marginalnu koliinu potrebne energije.

Unutranja energija mora

Dovede li se topla voda sa morske povrine u prostor dovoljno niskog
pritiska, ona e se pretvoriti u paru, pa se tom parom mogu pokrenuti parne
turbine, ako je kondezator hlaen vodom iz veih dubina, koja ima niu
temperaturu. U turbini se iskoriava ta razlika izmeu temperature na povrini i
u dubini mora, odnosno izmeu pritisaka koji odgovaraju tim temperaturama.

Prvo i jedino takvo postrojenje od 22kW izgraeno je 1919. godine na

Kubi. Ono je pokazalo tehniku mogunost iskoriavanja tog energetskog
izvora, ali nije nalo praktinu primenu zbog velikih investicionih trokova.
Investicije po jedinici snage za takvu elektranu vee su nego za HE, a ona se
moe graditi samo na obalama u tropskom pojasu, tamo gde je temperatura mora
dovoljno visoka.

Procenjeno je da bi se u ovakvim postrojenjima moglo proizvesti 600000

TWh elektrine energije, a to je oko 40 puta vie od dananje svetske
proizvodnje el.energije. Budui da se ta energija moe iskoriavati samo u
malom broju podruja (potrebna je dovoljna dubina blizu obale) i da je potronja
elektrine energije u tropskim i suptropskim podrujima mala, ne moemo
oekivati veu upotrebu ovakvog izvora energije.

93
Energija morskih talasa
Talasi nastaju delovanjem vetra, a vetar delovanjem Sunca. Osnovne
karakteristike talasa su visina i duina. Vremenski razmak izmeu dve
amplitude srazmeran je drugom korenu duine talasa. Energija talasa srazmerna
je kvadratu visine talasa i obrnuto srazmerne vremenskom razmaku izmeu dve
amplitude. Energija naglo opada sa dubinom, pa na dubini od 20m iznosi samo
20% od energije neposredno ispod povrine, a na dubini od 50m samo oko 2%
od energije neposredno ispod povrine.

Snagu talasa definiemo po jedinici povrine upravnu na smer kretanja

talasa. Ona moe iznositi i 10kW/m2, ali i oko nule. Npr. za podruje severnog
Atlantika, na otvorenom moru izmeu kotske i Islanda u 50% vremena snaga
valova je 3.9kW/m2 ili vea. Snagu talasa moemo odrediti po metru duine na
morskoj povrini.

Tako definisana snaga talasa menja se sa brzinom vetra i zavisi od

godinjeg doba i vremenskih prilika. Na spomenutom delu Atlantika u 50%
vremena leti je snaga 10kW/m ili vea, a zimi 95kW/m ili vea.
Duina obala uz okeane svih pet kontinenata (bez polova) iznosi oko 100
miliona metara, pa ako se rauna s prosenom srednjom snagom od 10kW/m,
dobija se prosena godinja snaga od 1TW, odnosno godinja energija od oko
9000TWh, to je oko 60% dananje proizvodnje el.energije.

Svakako, da e zbog lakeg dovoenja energije potroaima na kopno, biti

jednostavnije iskoriavati energiju neposredno uz obalu, iako je energija talasa
na otvorenom moru mnogo vea. Iskoriavanje energije talasa e biti
ogranieno zbog geografskih faktora i ekonomskih ogranienja, u prvom redu
izazvanih problemom prenosa tako proizvedene elektrine energije.

Energija vetra - eolska energija

Vetar je jedan od osnovnih parametara koji se mere na meteorolokim

stanicama irom zemlje. Merenja vetra i podaci o njemu ne mogu se direktno
koristiti za detaljnu procenu eolske energije, ve samo za globalnu. Naa zemlja
se ubraja u podruja sa znatnim energetskim potencijalom. Izrazito vetrovita
podruja su u planinskim oblastima. U Srbiji se izdvajaju delovi Vojvodine i
planinske oblasti June i Istone Srbije, uglavnom iznad 100-1500 m nadmorske
visine. Prema ovoj optoj proceni raspodele vetra raunat je fluks energije vetra
za standardnu visinu 10 i 50 m iznad povrine tla i krece se od 400-800 W/m2.
Ova relativno povoljna ocena energetskog potencijala vetra treba da omogui
dalja istraivanja u zavisnosti od lokaliteta, kao i uticaje meteorolokih pojava
koje mogu ograniiti ili potpuno onemoguiti njihovo korienje - velike ledene

94
naslage, jaki udari vetra, udari groma itd. Za pouzdanu procenu
vetroenergetskog potencijala neophodna su dodatna istraivanja. U ire
navedenim lokacijama postoje mikro lokacije koje su od posebnog interesa za
eolsku energetiku. Kao ilustracija mogu posluiti injenica da merenja izvrena
na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteoroloke stanice, pokazuje
da je tu vetroenergetski potencijal za 70% vei od potencijala na lokaciji stanice.

Ovo nije udno jer na vetroenergetski potencijal u nekoj taki bitno

utiu tri odredita:

1. U makroskali, geografski poloaj

2. U mezoskali, konfiguracija terena (u primeru Kopaonika ovo je
dominantno)
3. U mikroskali, rastinje i druge lokalne prepreke vazdunom strujanju.

Procenjuje se da su nae mogunosti u razvoju vetroenergetike uslovno

velike. Pod ovim podrazumevamo: iako u naim oblastima ne duvaju jai
sezonski vetrovi, u dolinama veih reka, u Vojvodini, na veim planinskim
visoravnima i nizu drugih specificnih lokaliteta, srednje brzine, a verovatno i
distribucije brzine po vremenu su pogodne za vetroenergetiku.

Geotermalna energija
Toplotna energija koja je akumulirana u podzemnim vodama naziva se
hidrogeotermalnom energijom. Da bi se podzemne vode smatrale toplotnim
izvorom potrebno je da njihove temperature budu vee od 10 C. Geotermalana
energija spada u obnovljiv izvor energije i u razliitoj meri je prisutna svuda.
Samim tim je ekoloki najopravdanija njena upotreba, a gledano ekonomski je
najpovoljnija jer nam dolazi besplatno.

U tehnikoj praksi toplotne pumpe se najee koriste za:

- za grejanje i hlaenje prostora

- za rekuperaciju toplotne energije

Solarna energija
Veina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zraenja Sunca,
npr. fosilna goriva su akumulisana energija zraenja Sunca koja su dola do
Zemlje pre milion godina. Kada govorimo o energiji zraenja Sunca
podrazumeva se njegovo iskorienje u trenutku kada doe do Zemlje, to je
neposredno iskoriavanje zraenja Sunca.

95
 Dotok energije Sunevim zraenjem naziva se solarna konstanta, koja je
1400 W/m2 pri srednjoj udaljenosti Zemlje od Sunca, uz upadni ugao od 90
stepeni zanemarujui delovanje atmosferske apsorpcije. Pri prolasku kroz
atmosferu deo energije se troi u sloenim procesima, a deo se reflekuje i
reemituje u svemir. Taj deo iznosi oko 1/3 energije koja je dospela na rub
atmosfere, pa dotok energije do povrine Zemlje iznosi proseno 920 W/m2.
Ako je projekcija povrine Zemlje 127.106 km2, dotok energije iznosi 117400
TW. Zbog rotacije Zemlje ta se energija rasporeuje po celoj povrini Zemlje
(510.1.106 km2), pa je proseni dotok energije 230 W/m2, odnosno 5.52
kWh/m2 dnevno. To su, naravno prosene vrednosti, a stvarne zavise od
geografske irine, dela dana, pojave oblaka, zagaenja itd.

Energija zraenja Sunca koja dolazi do Zemljine povrine iznosi, dakle,

oko 109TWh (8.6.1013toe) godinje. Ta je energija oko 170 puta vea nego
energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. To je ogromni energetski izvor
kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme.

Energija zraenja koja dopire do povrine Zemlje zavisi u prvom redu od

trajanja insolacije (trajanja sijanja Sunca, odnosno o vremenu kroz koje se Sunce
nalazi iznad horizonta). Trajanje insolacije zavisi od geografske irine i o
godinjeg doba. Razlika izmeu vremena izlaska i vremena zalaska Sunca daje
vreme trajanja insolacije kojoj je izloena horizontalna i nezatiena povrina.
Ono iznosi za nau zemlju oko 15h leti i oko 9h zimi. Stvarno trajanje insolacije
je znatno krae zbog pojave oblaka i magle, ali i zbog stanja atmosfere na
posmatranom podruju (zagaenost).

96
 Ona se razlikuje za povrine koje su postavljene horizontalno, vertikalno,
ili pod nekim uglom u odnusu na povrinu Zemlje. Npr. realno trajanje
insolacije za Beograd (na horizontalnu povrinu) iznosi 2071h godinje, od toga
70.5% u periodu od aprila do septembra i 29.5% u periodu od oktobra do marta.
Ipak, dotok energije Sunevog zraenja nije proporcionalan trajanju isolacije.
Naime, deo energije se gubi prolaenjem kroz atmosferu zbog apsorpcije
kiseonika, ozona i ugljen dioksida. Gubitak je vei to je Sunce blie horizontu.
Osim toga, energija zraenja se u prolazu kroz atmosferu raspruje, a najvei
gubitak je neposredno nakon zalaska Sunca. Deo rasprene energije ipak doe
do povrine Zemlje(oko 50%). Prema tome, ukupno zraenje koje doe do
povrine Zemlje sastoji se od neposrednog i difuzionog zraenja koje je deo
rasprene energije zraenja. Zbog svega toga snaga zraenja koja doe na
povrinu, a koja bi se mogla energetski iskoriavati, znatno se menja tokom
dana, a njene promene zavise od godinjeg doba i poloaja obasjane povrine.

Veoma se esto energija zraenja prikazuje kao energija koja doe do

povrine Zemlje tokom dana, naravno za vreme trajanja isolacije. Ta energija
zavisi i od stanja oblanosti i osobina atmosfere, ali je poeljno poznavati i
potencijalnu energiju zraenja. To je maksimalna energija koja doe do povrine
kroz suvu i vlanu atmosferu. Ona zavisi i od geografske irine i nadmorske
visine. Ona postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske visine i poveanjem
geografske irine. Na geografskoj irini od 43 stepena potencijalna energija
iznosi oko 2500kWh/m2 godinje, a na geografskoj irini od 46 stepena oko
2400kWh/m2 godinje.

Stvarna energija zraenja koja doe do povrine znatno je manja od

potencijalne zbog pojave oblaka, vlage i zagaenosti atmosfere. U Srbiji je ona u
proseku oko 3.5kWh/m2 na dan.

Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zraenja. Ipak, te su

promene laganije od promena snage vetra i one se mogu s veom ili manjom
tanou predviditi, jer je poznat ritam pojava (izlazak i zalazak Sunca). Intezitet
zraenja koje nam stoji na raspolaganju ne moemo predviditi s veom
sigurnou. Kao izvor energije Sunevo zraenje je povoljnije od vetra s
obzirom na predvidivost pojave, ali je nepovoljnije s obzirom na to da zraenja
nema u toku noi, i da je manje intezivno tokom zime kada je potronja energije
najvea. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog ciklusa, to se ne poklapa
sa ritmom potranje energije. Moraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati
akumulaciju energije pomou koje bi vrili snabdevanje potroaa nou.

97
 Odrivi razvoj znai koristiti
neograniene sposobnosti naeg mozga,
umesto naih ogranienih prirodnih resursa

98
 EKOLOKA TERMINOLOGIJA

Opti pojmovi

ACID RAIN KISELA KIA, kia koja sadri jake mineralne kiseline, nastale
od razliitih industrijskih polutanata, na prvom mestu sumpordioksida i oksid-
nitrogena sa oksigenom i vodenom parom u atmosferi (pH vrednost manja od
5,6). Moe poticati od kiselih gasova u oblaku ili spiranjem zagaenog vazduha
ispod oblaka.

AEROSOL AEROSOL, suspenzija vrstih ili tenih estica ili i vrstih i

tenih estica, ija je brzina taloenja zanemarljiva, u gasnom obliku.

AIR POLUTION ZAGAENJE VAZDUHA, proces isputanja u atmosferu

tetnih, opasnih, toksinih i radioaktivnih gasova ili estica, uglavnom kao
posledica aktivnosti oveka. Zagaivanje vazduha potie prvenstveno od:
a) spaljivanja fosilnih goriva za potrebe grejanja;
b) tehnolokih procesa;
c) sagorevanja u motorima sa unutranjim sagorevanjem;
d) spaljivanja otpada.

AIR QUALITY KVALITET VAZDUHA, obino se odnosi na koncetraciju

polutanata u vazduhu. Za veinu polutanata kvalitet vazduha se izraava kao
prosena koncetracija u odreenom vremenskom periodu (obino godinu dana) i
merom visoke zagaenosti (95. ili 98. percentil godinjih vrednosti praenja.

AIR QUALTY CONTROL REGULISANJE KVALITETA VAZDUHA,

osiguranje istoe vazduha primenom sanacionih i preventivnih mera. Sastoji se
u ograniavanju zagaivanja i ograniavanju zagaenosti vazduha. Osim
primene mera u okviru regulisanja zagaivanja vazduha, sadri jo mere za
racionalnu potronju energije i resursa, primenu sistema praenja, uvoenje
procedure odobravanja lokacije, gradnje i upotrebe, inspekcijski nadzor.

AIR QUALITY CRITERIA KRITERIJUM KVALITETA VAZDUHA, opis

efekata ija se pojava moe oekivati bilo kada i bilo gde kad koncetracija
zagaujuih materija u ambijentalnom vazduhu dosee ili prekorauje odreene
odreene vrednosti u datom vremenskom periodu. Slue kao strune podloge za
odreivanje standarda kvaliteta vazduha.

AIR QUALTY MANAGEMENT UPRAVLJANJE KVALITETOM

VAZDUHA, proces uklapanja komponenete kvaliteta vazduha u urbani
industrijski razvoj, planskim i sanacionim merama.

99
ALTERNATIVE ENERGY ALTERNATIVNA ENERGIJA, energija koja
se znatnije ne koristi, a prihvatljiva je za ivotnu sredinu. Primer alternativne
energije je solarna energija ili energija vetra.

ALTERNATIVE FUELS ALTERNATIVNA GORIVA, podrazumevaju

goriva za transport, kao to su prirodni gas, metanol i elektrina energija.

ALTERNATIVE TRANSPORTATION ALTERNATIVNI TRANSPORT,

naini putovanja kao to su hodanje, biciklizam i sl.

BACKGROUND LEVEL POZADINSKI NIVO (FON), tipina ili prosena

koncetracija hemikalija u okolini. esto se odnosi na prirodne pojave ili na
nekontaminirani nivo. Nivo fonskih koncetracija moe biti povean kao
globalna posledica visokih emisija nekih polutanata.

BANNED CHEMICALS ZABRANJENE HEMIKALIJE, hemikalije ija je

upotreba zabranjena zbog njihovog tetnog uticaja na zdravlje ljudi ili okolinu.
Zabrana se moe odnositi na pojedine namene, pojedina podruja ili celu
dravu.

BEST PRACTICABLE ENVIRONMENTAL OPTION NAJBOLJE

PRAKTINE MOGUNOSTI ZA IVOTNU SREDINU, predstavlja
unapreenje studija procene uticaja na ivotnu sredinu (Environmental Impact
Assessment EIA) zahtevajui da se dokae da je izabrana mogunost zahvata u
prostoru najbolja za globalnu okolinu kao celinu, niti samo za deo planete pod
jurisdikcijom jedne drave ili njene regije.

BEST PRACTICABLE TECHNOLOGY NAJBOLJA RASPOLOIVA

TEHNOLOGIJA, nivo tehnologije predstavljen obino kao najbolji postojei
nivo uinka obrade otpadnih voda ili izduvnih gasova unutar industrijske
kategorije.

BIODEGRADABLE BIORAZGRADIV, otpadni materijal koji se sastoji

prvenstveno od prirodnih materijala i nakon upotrebe se apsorbuje u ekosistem.
Veina organskog otpada, kao to je papir i drvo, je biorazgradiv.

BIODIVERSITY BIOLOKA RAZNOVRSNOST, sveukupnost ivih

organizama koja obuhvataraznovrsnost unutar vrsta izmeu vrsta i ekosistema
na odreenom prostoru.

BIODIVERSITY CONSERVATION OUVANJE BIOLOKE

RAZNOVRSNOSTI, strategije, planovi i programi usmereni ka ouvanju i
odrivom korienju bioloke raznovrsnosti.

1
BIOGAS BIOGAS, proizvod anaerobnog vrenja organskog porekla u tenom
obliku na opreenoj temperaturi. Po fizikom sastavu ovaj fluid predstavlja
meavinu gorivih i negorivih gasova. Dve treine zapremine biogasa (bioplina)
otpadaju na metan, a jedna treina karbondioksid i ostale negorive gasove.

BIOSPHERE BIOSFERA, ivotna oblast (prostor) organskog sveta na

Zemlji; obuhvata Zemljinu povrinu, kopna i mora, nii deo atmosfere i
hidrosferu.

BIOTECHNOLOGY BIOTEHNOLOGIJA, tehnologija koja koristibioloke

sisteme, ive organizme ili njihove delove, za proizvodnju ili primenu proizvoda
ili procesa za odreenu namenu.

BIOWASTE BIOLOKI OTPAD, otpad nastao iz organskih materija, na

primer: ostaci od hrane.

CE MARKING CE OZNAAVANJE, oznaka koja simbolizuje usklaenost

sa svim obavezama proizvoaa koje se odnose na proizvod. CE je skraenica
od Conformit Europenne (fra), odnosno European Conformity (eng), to
znai Evropska usklaenost.

Takva usklaenost nije ograniena samo na osnovne zahteve koje se odnose na

sigurnost, opte zdravlje, zatitu potroaa, itd... poto neke direktive mogu da
nametnu i specifine obaveze koje ne moraju obavezno biti deo osnovnih
zahteva. CE oznaavanje je jedino znaavanje kojim se potvruje da su
proizvodi usklaeni sa direktivama koje se zasnivaju na globalnom pristupu. U
ovom pogledu drave lanice EU moraju se u svojim nacionalnim regulativama
uzdravati od bilo kakvog pozivanja na usklaenost osim na CE oznaavanje.
CE oznaavanje takoe simbolizuje injenicu da je kvalifikovana fizika ili
pravna osoba, koja je postavila ili je bila odgovorna za postavljanje navedenog
oznaavanja, proverila da je proizvod usklaen sa svim odredbama Evropske
Unije o harmonizaciji, a koje se odnose na proizvod, i da je proizvod bio
podvrgnut odgovarajuim procedurama ocenjivanja usklaenosti.

CERTIFICATION SERTIFIKOVANJE, procedura kojom trea strana daje

pismenu garanciju (potvrda) da je neki proizvod, proces ili usluga usklaen sa
specifinim zahtevima.

1
CARBON DIOXIDE UGLJENDIOKSID (CO2), prirodni gasoviti sastojak
atmosfere ija je koncetracija u porastu (od 280 ppm u predindustrijskom
periodu do preko 350 ppm danas) kao posledica spaljivanja goriva, ulja,
prirodnog gasa i organskih materijala, kao i promene namene zemljita.

CARBON MONOXIDE UGLJENMONOKSID (CO), gasoviti sastojak

atmosfere koji se javlja kao produkt nepotpunog sagorevanja goriva. Vodi
poreklo od prirodnih pojava i ovekove aktivnosti. U prirodi se javlja preko
vulkanskih erupcija, umskih poara, pri nepotpunoj oksidaciji karbona,
bilokim procesima, termoenergetskim pogonima manje snage, sagorevanjem
goriva u domainstvima i posebno u izduvnim gasovima automobila na
benzinski pogon. Ugljendioksid je gas bez boje, mirisa i ukusa. Veoma toksian,
zapaljiv i eksplozivan u veim koncentracijama. Ima jako tetno dejstvo na
oveka i ivotinje.

CLEAN TECHNOLOGY ISTA TEHNOLOGIJA, tehnologija sa niskim

nivoom emisije zagaujuih materijala.

CLIMATE KLIMA, proseno vreme za odreeni region i vremenski period

(obino se uzima vremenski period od 30-ak godina). Klima nije isto to i
vreme, ali sigurno, klima je prosena slika vremena za odreeni region. Vreme
opisuje kratkotrajno stanje u atmosferi. Elementi klime ukljuuju padavine,
temperaturu, vlagu, sunevu svetlost, brzinu vetra, pojave kao to su magla,
mraz, nepogode (grad, oluja).

CLIMATE CHANGE KLIMATSKE PROMENE, nekad se koristi da opie

sve oblike klimatskih promena, ali zbog toga to Zemljina klima nikad nije
statina, termin se koristi da se naznai vanost promene od jednog klimatskog
stanja do drugog. U nekim sluajevima, termin klimatske promene moe biti
sinonim za globalno zagrevanje. Meutim, naunici nastoje da koriste ovaj
termin u irem smislu, ukljuujui i prirodne promene klime.

COAL UGALJ, stenovita masa crne boje, sa osobinom da sagoreva na vatri i

da se pri tome hemijska energija veze pretvara u toplotnu energiju. Nastao je
izumiranjem i ugljenisanjem organizama, biljaka koje su se taloile i nakon
hemijskih, hemijsko-bilokih i geolokih procesa, pod specifinim uslovima,
preobrazile i dobile razliite fizike osobine. Zagaivanje vazduha od
sagorevanja uglja potie:
- u sluaju nepotpunog sagorevanja (CO, a, karbonhidrogeni);
- zbog hemijskog sastava uglja (sumpor i alkalne komponente);
- zbog neodgovarajue tehnologije sagorevanja

CONCENTRATION KONCENTRACIJA, koliina neke supstance koja je

rastvorena ili sadrana u drugoj susptanci. Na primer, morska voda sadri veu
koncentraciju soli nego voda za pie.

1
CONVENTION ON LONG-RANGE TRANSBOUNDARY AIR
POLUTION (LRTAP) KONVENCIJA O PREKOGRANINOM
ZAGAIVANJU VAZDUHA NA VELIKIM UDALJENOSTIMA, eneva, 13.
Novembar 1979. Godine. Osnovna naela konvencije su zatita oveka i ivotne
sredine od zagaivanja vazduha i nastojanje da se ogranii i koliko je god to
mogue, postupno smanji ili sprei zagaivanje vazduha ukljuujui i
zagasivanje vazduha na velikim udaljenostima i preko granica. Uz ovu
konvenciju usvojeni su:
1. Protokol o dugoronom finansiranju programa saradnje za praenje i
procenu prekograninog prenosa zagaujuih materija u vazduhu na velike
daljine u Evropi (EMEP). eneva, 1984. godine;
2. Protokol o regulisanju emisija sumpora ili njegovog prekograninog
fluksa. Helsinki, 1985. godine;
3. Protokol o regulisanju emisija nitrogenskih oksida ili njihovih
prekograninih flukseva. Sofija, 1988. godine;
4. Protokol o regulisanju emisija isparljivih organskih komponenti ili
njegovog prekograninog fluksa. eneva, 1991. godine;
5. Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora. Oslo, 1994. godine;
6. Protokol o regulisanju emisija POP-a. Aarhus, 1998. godine;
7. Protokol o regulisanju emisija tekih metala. Aarhus, 1998. godine;
8. Protokol o smanjivanju acidifikacije (kiselosti), eutrofikacije i
prizemnog ozona. Geteborg, 1999. godine

COMPATIBILITY KOMPATIBILNOST, pogodnost proizvoda, procesa ili

usluga da se pod odreenim uslovima upotrebljavaju zajedno, a da bez
neprihvatljivih meudelovanja zadovolje odgovarajue standarde.

DANUBE POLUTION REDUCTION PROGRAM (DPRP) PROGRAM

ZA SMANJENJE ZAGAIVANJA DUNAVA, program koji ima za cilj
definisanje programa i politike, mera kojima e se smanjiti zagaivanje u
Dunavskom basenu i Crnom moru.

Dug prema prirodi

Kada se prebiju dugovi izmeu razvijenih zemalja, nerazvijenih zemalja i

prirode, moe se zakljuiti da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju.
Meutim, problem je u tome to zemlje u razvoju ne raspolau znanjem i
informacijama na osnovu ega bi traile svoja potraivanja.

DECONTAMINATION DEKONTAMINACIJA, uklanjanje tetnih

susptanci kao to su kodljive hemikalije, tetne bakterije ili drugi organizmi ili
radioaktivni materijali iz izloenih individua (materija), prostorija, opreme u
zgradama ili spoljanjeg ambijenta.

1
ECOLOGY EKOLOGIJA, nauna disciplina koja prouava meuzavisnost
organizama i njihove okoline, ive i neive. Re ekologija potie od grke rei
oikos koja znai kua (stanite, dom) i logos koja znai re (nauka). Ekologija se
deli na autekologiju i sinekologiju. Autekologija se bavi prouavanjem pojedinih
jedinki i njihovog odnosa prema okolini, dok su predmet prouavanja
sinekologije vie jedinke, grupe organizama i odnos tih jedinki prema sredini.
Pojam ekologija podrazumeva naunu disciplinu u prvobitnom smislu.
Meutim, danas se u optoj jezikoj upotrebi pojam ekologije sve vie proiruje,
a gubi na dubini, to nepravilno dovodi do izjednaavanja sa pojmom zatita
ivotne sredine.

ECOSYSTEM EKOSISTEM, funkcionalno jedinistvo ivotne zajednice i

njenog stanita, odnosno ive i neive prirode na odreenom prostoru. Sve
prirodne zajednice ili grupe organizama koje ive zajedno u interakciji su jedni
sa drugima i ine zatvorenu vezu sa njihovom okolinom. Zajednica i okolina
ine jedno ekosistem. Pojam ekosistem se moe primeniti na svaku veliinu ili
nivo izabran za ispitivanje.

EMISSION EMISIJA, isputanje materije u tenom, gasovitom ili vrstom

stanju, ili isputanje energije (buka, vibracija, radijacija, toplota), kao i
mikrobioloka zagaivanja iz odreenog izvora u okolinu.

ENERGY ENERGIJA, fizika veliina, ne moe se direktno posmatrati ili

meriti. Njena koliina se moe izraunati koristei formuile iz odgovarajuih
disciplina fizike.

ENERGY CARRIER PRENOSILAC ENERGIJE, agenti za prenos energije,

od mesta proizvodnje do mesta upotrebe (korienja), u praksi se koristi termin
energent.

ENVIRONMENT SREDINA, okruenje (okruujui prostor) u kojem neka

organizacija deluje, ukljuujui vazduh, vodu, zemlju, prirodne resurse, floru,
faunu, ljude i njihovo meudelovanje. Okruenje u ovom kontekstu se
rasprostire od unutranjosti date organizacije sve do globalnog sistema.

Razlikuju se 3 osnovne podele:

1) Environment prirodna sredina (celokupni prostor planete);

2) Living environment ivotna sredina (deo prostora gde ovek ivi, naselje);

3) Working environment radna sredina (zatvoreni ili otvoreni radni prostor)

1
ENVIRONMENTAL PROTECTION ZATITA OKOLINE (IVOTNE
SREDINE, PROSTORA), usmeravanje razvoja i njegovog uticaja na okolinu.
Pristup korien u periodu 1970-1990. (danas ukljuen u pristup odrivog
razvoja), sastoji se od prognoziranja uticaja na okolinu kod gradnje novih
postrojenja ili naselja, kao i dokazivanja da e njihov uticaj biti u granicama
propisanim zakonom, kao i od sprovoenja sanacionih mera, ukoliko se radi o
zagaivanju ili zagaenosti koji premauju zakonske propise. Zakonodavstvo
drave se zasniva na ekonomskim i ekolokim uslovima drave, a ako se radi o
polutanima (zagaivaima), propisi moraju da zadovolje meunarodne pravno-
obavezujue ugovore.

ENVIRONMENTAL PROTECTION ACT AKT O ZATITI OKOLINE,

zakonski okvir zatite sredine (prostora) koji se zasniva na ustavu. Osnovni
principi na kome se zasniva ovaj akt mogu biti:
1. princip odrivosti;
2. princip razumljivosti;
3. princip saradnje;
4. princip prevencije;
5. princip predostronosti;
6. princip ouvanja vrednosti prirodnih izvora i bioraznolikosti;
7. princip plaanja trokova zagaivanja;
8. princip pomonih obaveznih mera;
9. princip slobodnog pristupa informacijama o okolini (prostoru);
10. princip zatite prava

EROSION EROZIJA, razaranje Zemljine povrine i odnoenje povrinskog

rastinjskog materijala putem mehanikog dejstva spoljnih sila: vode, vetra, kie,
talasa i drugih, kao i hemijskim delovanjem atmosferske vode ime se menjaju i
unitavaju tektonski oblici reljefa i stvaraju novi.

EVAPORATION ISPARAVANJE, fizika transformacija tenosti u gas na

temperaturi ispod njene take kljuanja.

EUTROPHICATION EUTROFIKACIJA, pogoranje estetike i osobina koje

deluju na ivot prirodnih i vetakih jezera izazvanih preteranom upotrebom
ubriva sa visokim sadrajem fosfora, nitrogena i organskih suspstanci. Alge i
akvatine biljke preterano rastu. Simptomi se mogu ublaiti skretanjem
kanalizacije, boljim korienjem ubriva, kontrolom erozije, poboljanjem
tretmana kanalizacije i prikupljanje vika morskog rastinja. Voda za potronju iz
takvih jezera mora biti filtrirana i obraena.

EXPOSURE LEVEL NIVO IZLOENOSTI, koliina (koncentracija)

hemikalije koju je apsorbovala povrina organizma.

1
EUROPEAN ENVIRONMENT AGENCY (EEA) EVROPSKA
AGENCIJA ZA OKOLINU, www.eea.europa.eu, osnovana 1990. godine i
smetena je u Kopenhagenu (Danska), sa zadatkom da obezbedi informacije
(podatke) o kvalitetu vazduha u Evropi i na taj nain omogui ETC-AQ
razvijanje informacionog sistema. Prioritetni zadatak EEA je da ustanovi stvarne
i nezavisne izvore podataka o okolini. Glavni izvori ovih informacija su podaci
koji su objavljeni u meunarodnim programima monitoringa.

ENVIRONMENTAL PROTECTION AGENCY (EPA) AGENCIJA ZA

ZATITU OKOLINE, www.epa.gov, federalna agencija SAD odgovorna za
regulisanje zagaivanja vode i vazduha, toksinih suspstanci, vrstog otpada,
kao i za ienje kontaminiranih podruja. Podstie razvoj istih tehnologija.

FAUNA FAUNA, ukupna ivotinska populacija nastanjena na odreenom

podruju.

FLORA FLORA, ukupna vegetacija u nastanjenom podruju.

FERTILISER UBRIVO, organske i anorganske komponente koje se dodaju

zemlji radi bolje plodnosti. ubriva sadre osnovne elemente: nitrogen, fosfor i
kalcijum. ubriva se mogu namenski proizvoditi, nastajati u toku neke druge
hemijske proizvodnje kao nusproizvodi i nastajati kao nusproizvodi u prirodnim
procesima.

1
FLYING ASH LETEI PEPEO, pepeo koji biva iznesen iz loita gde se vri
sagorevanje spraenog uglja u letu.

FOG MAGLA, kondenzovana vodena para, zgusnuta u niim slojevima

atmosfere, pri Zemljinoj povrini. Guste magle, pomeane sa dimom iz
industrijskih postrojenja, obrazuju se iznad industrijskih gradova (smog).

FOREST PROTECTION ZATITA UMA, igra znaajnu ulogu u

ekolokom, drutvenom, ekonomskom i kulturnom razvoju drava. ume
predstavljaju najraznovrsnije i iroko rasprostranjene ekosisteme u svetu.

FUEL GORIVO, materijali koji pri hemijskim promenama (najee

sagorevanjem uz pomo vazduha) oslobaaju veliku koliinu toplote koja se
moe iskoristiti za voenje hemijskih i tehnolokih procesa, za dobijanje
mehanike energije ili za zagrevanje.

GAS GAS, fosilno gorivo koje se pojavljuje u gasovitom agregatnom stanju,

sadri preteno metan, ugljenmonoksid, kao i inertne gasove. Pojavljuje se kao
prirodni, i kao gas nastao ili proizveden u industrijskim procesima.

GASOLINE BENZIN, teno gorivo, smesa parafinskih, naftnih i aromatinih

ugljo-vodonika. Koristi se za rad motora sa unutranjim sagorevanjem za
pokretanje automobila, kamiona, itd.

GEODIVERSITY GEORAZNOVRSNOST, raznovrsnost geolokih

fenomena i njihovih odgovarajuih procesa unutar odreenog podruja, i jedan
je od faktora i kriterijuma koji odreuju prirodne vrednosti nekog mesta ili
pejsaa, a istovremeno komplementarnou utie na bioloku raznovrsnost.

GEOSPHERE GEOSFERA, tlo, sedimenti i kamenje (stene) u Zemlji, na

kopnu i ispod okeanske flore.

GLOBAL WARMING GLOBALNO ZAGREJAVANJE, proces delovanja

staklenih gasova emitovanih usled delovanja ljudskih aktivnosti na zagrevanje
Zemljine atmosfere, to dovodi do promene klime.

GREEN DESIGN ZELENO PROJEKTOVANJE, namera koja je u

saglasnosti prihvatljivim prostornim principima graenja, korienja materijala i
energije, na primer upotreba solarne energije, recikliranih materijala.

GREEN LIST ZELENA LISTA, popis vrsta internog (neopasnog) otpada

prema Direktivi o otpadu EU.

GREENHOUSE EFFECT EFEKAT STAKLENE BATE, porast

temperature vazduha u atmosferi izazvan staklenim gasovima.

1
OZONE OZON, alotroska modifikacija oksigena (kiseonika) iji se molekul
sastoje od tri atoma kiseonika. Razlikuje se stratosferski i troposferski ozon koji
imaju sasvim razliite pristupe regulativi.

OZONESPHERE OZONOSFERA, podruje u stratosferi na visini od 20-40

km, koje ima relativno visoku koncentraciju ozona.

PACKAGING AMBALAA, materijal kojm se roba omotava (pakuje) ili

predmet u koji se smeta da bi se zatitila, sigurno transportovala, kao i da bi se
sa njom lako i bez opasnosti rukovalo. Ambalaom se roba titi od mehanikog
oteenja, od promene osobina, od gubitka na koliini i od nedoputenih
manipulacija, od atmosferskih uticaja, hemijskih i fizikih delovanja,
mikroorganizama, itd. Ambalaom se titi okolina od eventualnih tetnih uticaja
od strane robe, na primer: od delovanja zapaljivih, eksplozivnih i otrovnih
materija. S druge strane, ambalaa je proizvod sa vrlo kratkim vekom upotrebe, i
kada joj prestane funkcija ima karakter otpada.

RENEWABLE RESOURCES OBNOVLJIVI RESURSI (IZVORI), resursi

za koje postoje prirodni mehanizmi obnavljlanja: ume, podzemne vode,
poljoprivredno zemljite, more. Korienje obnovljivih resursa treba da bude
tako organizovano da procenat eksploatacije ne bude vei od procenta prirodne
regeneracije.

RENEWABLE ENERGY OBNOVLJIVA ENERGIJA, energija iz resursa

kao to su snaga vetra i solarna energija koja moe dati neogranienu
proizvodnju bez iscrpljivanja prirodnih resursa.

REUSE PONOVNA UPOTREBA, naknadna upotreba, komponente, delova

komponenti ili proizvoda nakon kraja njegove prvobitne namene (upotrebe).

RECYCLING RECIKLAA, povratak u isti tehnoloki proces u kome je

otpad nastao (metal, staklo, papir...).

Danas postoji priblino 100.000 komercijalnih hemikalija, od kojih 1500 ini

95% ukupne svetske proizvodnje. Za znatan deo i ovih najzastupljenijih
hemikalija nedostaju podaci potrebni za procenu rizika po zdravlje i okolinu.

SECONDARY ENERGY SEKUNDARNA ENERGIJA, energja koja nastaje

procesom konverzije (rafinacija, gasifikacija, likvefakcija, proizvodnja
elektrine energije, itd) primarnog vida energije u nosioce energije (energente),
kao to su bednzin, lako ulje, elektrina energija koji prelaze u oblik pogodan za
transport ili korienje.

1
SOLAR ENERGY SOLARNA ENERGIJA, energija koja se dobija iz
sunevog zraenja koja dospeva na Zemljinu povrinu. Koristi se energija
direktnog zraenja, kao i putem ureaja za konverziju ili akumulaciju energije.

Solarna arhitektura bi mogla da da znaajan doprinos odrivom graenju i

razvoju odrivih gradova.

UNITED NATIONS ENVIRONMENT PROGRAMME (UNEP)

PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA IVOTNU SREDINU, osnovan
1972. godine, nakon Konferencije UN o ovekovoj okolini. Zadatak ove
organizacije je da motivie i koordinira rad u oblasti zatite ivotne sredine u
okviru UN.

VALIDATION VALIDACIJA, potvrivanje ispitivanjem i prikupljenjem

objektivnih dokaza da su posebni zahtevi za predvienu specijalnu upotrebu
zadovoljeni.

VEGETATION VEGETACIJA, skup svih prirodnih biljnih zajednica (ume,

livade, stepe, movare...) koje u jednoj oblasti ili zemlji, u veem ili manjem
sklopu, grade njen pokriva. Pojmovi flora i vegetacija ne znae isto: flora
izuava sve biljne vrste jedne zemlje ili oblasti, a vegetacija sve njene biljne
zajednice. U jednoj oblasti flora moe biti vrlo bogata, a vegetacija sasvim
oskudna, i obrnuto.

VERIFICATION VERIFIKACIJA, ukupna inspekcija, ispitivanje i praenje

rada u odnosu na prostorno upravljanje.

WASTE MANAGEMENT UPRAVLJANJE OTPADOM, primena

tehnolokih mera podstaknutih dravnom regulativom, ukljuujui i promenu
obrasca potronje. Odnosi se, u principu na otpad u vrstom agregatnom stanju.
Osnov upravljanja je klasifikacija otpada prema tetnosti.

WATER PROTECTION ZATITA VODA, organizacione i tehnike mere

iji je cilj da se ogranii koliina zagaujuih materija koje se unose u vodotok, i
da sadraj neistoa u vodenom toku ne prekorauje vrednosti dozvoljene za
datu kategoriju voda.

WORLD WIDE FUND FOR NATURE (WWF) SVETSKI FOND ZA

ZATITU PRIRODE, www.panda.org, ima aktivnu mreu u 100 drava sa
misijom zatite prirode i bioloke raznovrsnosti.

Sva prava autora su zadrana.

Nije dozvoljeno kopiranje, pretampavanje ili prenoenje ove knjige u elektronskom ili tampanom obliku!!!

1
 LITERATURA

Olivera Novitovi Materijali i tehnologije za novi milenijum (Beogradska poslovna

kola, Beograd 2000);

Olivera Novitovi Komercijalno i carinsko poznavanje robe (Via tehnika kola,

Uice 2002);

A. Kneevi, J. omi Leksikon ivotne sredine (Sarajevo 2001);

Mladen rnjar Ekonomika i politika zatite ivotne sredine (Rijeka 2002);

Manuel C. Molles Jr. Ecology (McGraw Hill Higher Education, New York 2008);

Aarsen, L.W. and T. Koegh Conundrums of competetive abilty in plants: What to

measure? (2002);

Byers, J.E. Competition between two estuarine snails: implications for invasions of
invasions of exotic species (2000);

Chuine, E. And E.G. Beaubien Phenology is a major determinant of tree species

range (2001);

Grant, P.R. Ecological character displacement (1994);

Schluter, D. Experimental evidence that competition promotes divergence in

adaptive radiation (1994);

Pulliam, H.R. On the relationship between niche and distribution (2000);

Colinvaux, P.A. The past and future Amazon (1989);

Cao, Y.D.D. Williams and D.P. Larsen Comparison of ecological communities:

the problem of sample representativeness (2002);

Gotelli, N.J. and R.K. Colwell Quantifying biodiversity: procedures and pitfalls in
the measurement and comparison ofspecies richness (2001);

Joern, A. Disturbance by the fire frequency and bison grazing modulate grasshopper
assemblages in tall-grass prairie (2005);

Tilman, D. Competition and biodiversity in spatially structured habitats (1994);

Wallis De Vries, M.F.P. and J.H. Willems Challenges for the calcareous
grasslands in Northwestern Europe: integrating the requierments of flora and fauna
(2002)