Univerzitet u Banja Luci

Fakultet Politickih Nauka

Novinarstvo I Komunikologija

Ime I prezime : Jovan krbi

Broj Indeksa : 983/09

Naziv predmeta : Literarno Novinarstvo

Seminarski rad

GONZO NOVINARSTVO
Fear and loathing in Las Vegas

Mentor : Prof. Dr Tatjana Duronji

Datum : 20.05.2015.
GONZO NOVINARSTVO
Gonzo
Zamislite da, itajui u novinama lanak o sednici parlamenta, naiete na
ovakav opis : I dok se opozicija glasno koprcala u nemogunosti da utie na
odluke vladajuih, premijeru nije bilo svejedno. Njegovi pokreti, uurbano
disanje i nervoza, kao i neprijateljstvo koje se moglo rezati otricom iole
kvalitetnijeg noa, odali su da kompromisa nema ni na vidiku.

Gonzo novinarstvo je subjektivna i veoma posebna forma novinarskog

izvetavanja. Karakterie ga upotreba citata, sarkazma, humora,
preterivanja i psovki. Takav sirov tip izvetavanja, subjektivan te lien
obrada i urednikih korekcija zove se gonzo novinarstvo, a proslavio ga
je veliki buntovnik amerike knjievnosti 20. veka Hunter S. Thompson.

Gonzo je hipersubjektivan novinarski stil u kojem se izvetaci toliko

uivljavaju u temu da postaju glavni junaci svojih pria.

Izraz "Gonzo" u bostonskom irskom slengu oznaava osobu koja nakon itave
noi cuganja i dalje stoji na nogama. Prema nekima gonzo novinarstvo je
dobilo ime prema naslovu pesme Gonzo R&B klavijaturiste Jamesa Bookera.

Prvo delo nazvano "Gonzo" je Thompsonov lanak "The Kentucky Derby is

Decadent and Depraved". Kako se pribliavao rok, a njegov tekst jo nije bio
gotov, Thompson je trgao stranice iz svojih biljeki i slao ih urednicima.
Rezultat je bio "Gonzo novinarstvo". 1971. godine je usledio kultni klasik
gonzo novinarstva "Fear and Loathing in Las Vegas: A Savage Journey to the
Heart of American Dream ". Po knjizi je kasnije snimljen uveni film
"Paranoja u Las Vegasu.

U ex-yu regionu gonzo novinarstvom se koriste e-novine.

Hunter S. Thompson

Hunter Stockton Thompson (Louisville, 18. jula 1937. Woody Creek,

20. februar 2005.), ameriki pisac i novinar.

Roenje i mladost
Hunter S. Thompson rodio se u Louisvilleu kao prvo od troje dece Jacka
Roberta Thompsona, slubenika osiguravajueg zavoda i ratnog veterana, i
knjievnice Virginije Davidson Ray. U detinjstvu pokazuje zanimanje za sport,
posebnoo bejzbol.

Promenio je nekoliko srednjih kola, a u Mukoj srednjoj koli Louisville

postaje lan knjievnog kluba u okviru kojeg objavljuje lanke i pomae u
ureivanju kolskog godinjaka. Zbog ucetvovanja u krai automobila 1955.
osuen je na 60 dana zatvora. Puten je nakon 31 dan, a sedam dana nakon
izlaska iz zatvora prikljuuje se Ratnom vazduhoplovstvu.

Vojna sluba i poetak novinarske karijere

Nakon zavretka osnovne obuke u Ratnom vazduhoplovstvu eli postati pilot,
no ne uspeva u tome. Uskoro je premeten u bazu Eglin na Floridi gde dobija
prvi novinarski posao u asopisu The Command Courier. Kao urednik
sportske rubrike, Thompson putuje SAD-om izvetavajui o utakmicama Eglin
Eaglesa, ekipi amerikog fudbala. U julu 1958. otputen je iz
vazduhoplovstva. Iako ga je zapovednik preporuio za asni otpust, opisao
ga je kao "buntovnog".

Nakon odlaska iz vazduhoplovstva radi u nekoliko novinskih kua, izmeu

ostalog i za njujorki Time, a pohaa i kurseve kreativnog pisanja. Zbog
nepotivanja autoriteta i sklonosti incidentima ne uspeva se due zadrati ni
na jednom poslu. 1960. odlazi u Portoriko gde radi kao slobodni novinar i
prodaje lanke novinama koje objavljuju na engleskom jeziku, a to e mu
iskustvo posluiti kao inspiracija za roman Dani Ruma koji je napisao po
povratku u SAD, a koji je objavljen tek 1998.
Nakon povratka iz Brazila 1963., u kojem je pisao za nekoliko novina, eni se
dugogodinjom devojkom Sandrom Dawn Conklin. S njom e imati jednog
sina, Juana Fitzgeralda Thompsona i jo dvoje dece koja su umrla ubrzo
nakon porodjaja. Par se razveo 1980., ali ostali su dobri prijatelji sve do
Thompsonove smrti. 1964. porodica seli u Kaliforniju i Thompson polako ulazi
u krugove povezane s nastajuim hippie pokretom.

Hell's Angels
U decembru 1964. popularni leviarski asopis The Nation Thompsonu nudi
posao koji e oznaiti prekretnicu u njegovoj karijeri i promieniti mu ivot.
Dobio je zadatak da napie priu o ozloglaenoj bajkerskoj bandi Hell's
Angels koja je tih godina sve vie plenila panju amerikih medija i javnosti.
Sredinom 1965. Thompson u The Nationu objavljuje iscrpan lanak o svojim
iskustvima s Hell's Anglesima koji neki ocenjuju kao "prvi zdravorazumski
pristup motoristikim bandama". Posle gotovo godinu dana u drutvu opakih
motorista, koje je napustio nakon to ga je grupa Angelsa prebila gotovo do
smrti nakon svae, Thompson odluuje objaviti knjigu koja e izai 1966. pod
imenom Hell's Angels: A Strange and Terrible Saga (Hell's Angels: Neobina i
zastraujua saga). Knjiga je dobila pozitivne kritike javnosti i ubrzo se nala
na samom vrhu lestvice najprodavanijih izdanja.

Novinarski uzlet i kandidatura za erifa

Uspjehom Hell's Anglesa Thompson je postao "traena roba" na novinarskom
tritu te dobija priliku pisati za neke od najpoznatijih listova tog doba - The
New York Times, Pageant, Esquire i druge. Pie o hippie pokretu i
kontrakulturnim kretanjima kasnih 60-ih, politici, Vijetnamskom ratu i drugim
temama. Krajem 1967. s porodicom se seli na imanje u zaseoku Woody Creek
u Coloradu, koje e mu biti dom sve do kraja ivota.

Svoju novinarsku i spisateljsku slavu Thompson pokuava iskoristiti 1970.

kandidiravi se za erifa okruga Pitkina u Coloradu. U kampanji se, izmeu
ostalog, zalagao za legalizaciju droga (za osobnu upotrebu), zabranu
izgradnje visokih objekata koji bi zaklanjali pogled na planine, postavljanje
stupa srama ispred erifovog ureda na koji bi se stavljali nepoteni dileri i dr.
Thompson je za dlaku izgubio izbore, a o svojoj kampanji objavio je lanak
Bitka za Aspen u poznatom asopisu Rolling Stone.
Smrt
Hunter S. Thompson poinio je samoubistvo 20. februara 2005. na svom
imanju u Woody Creeku u dobi od 67. godina ispalivi sebi metak iz pitolja u
glavu. U trenutku samoubistva njegov sin sa svojom porodicom bio je u
susednoj sobi. U svom oprotajnom pismu namenjenom dugogodinjoj
saradnici koju je na kraju i oenio 2003., Aniti Bejmuk, kao razlog za
samoubistvo naveo je "starost i nedostatak zabave". Prema svedoanstvu
njegovih kolega, Thompsonova odluka o tome kako e okonati svoj ivot
donesena je jo davnih dana.

20. avgusta 2005. Thompsonov je pepeo, u skladu s njegovim eljama,

ispaljen iz topa uz muziku Boba Dylana i Normana Greenbauma. Top je bio
smeten na 47-metarski toranj u obliku ake s dvostrukim palcem u kojoj se
nalazi kuglica pejotla. Toranj je dizajnirao sam Thompson jo 1970. tokom
svoje kandidature za erifa. Pogreb je finansirao Johnny Depp, njegov bliski
prijatelj, a prisustvovali su mu i senator John Kerry, glumci Jack Nicholson,
Benicio del Toro, Bill Murray, Sean Penn i mnogi drugi.

Njegov ivot bio je poput glupiranja na motoru s Hells Angelsima, a kada je

vonja prestala te dosada ispunila njegov ivot, odluio je nestati. Isprepliui
novinarstvo i knjievnost te stvorivi potpuno novi stil izvetavanja, Hunter i
danas slui kao inspiracija za mnoge spisatelje.

Fear and loathing in Las Vegas

A Savage Journey to the Heart of American Dream

Vlast u Americi se koristila raznim manipulativnim sredstvima da prikrije

odvijanje rata u Vijetnamu a isto tako I ostale gorue probleme u USA, te da
se korumpirani sistem Riarda Niksona veto prikrije iza prie o narkoticima,
koja je s namerom gurnuta u prvi plan. Hunter Thompson na vet I kreativan
nain prikazuje , kroz razne metafore, pravo stanje u americkom drustvu
ezdesetih godina dvadesetog veka.
 Kako je jedan pijani, drogirani i do zuba naoruani genije pisane rijei u
isto vreme promenio svet novinarstva i uao u istoriju politike i
popularne kulture?

Hunter S. Thompson i njegovo ratoborno, matovito, urnebesno i uticajno

gonzo novinarstvo jedan su od najveih literarnih i novinarskih fenomena 20.
veka, ali ujedno i jedan od retkih velikih 'amerikih mitova' o kojima se u
Bosni I Hercegovini ne zna gotovo nita. Do sada, kod nas pojavio samo
Strah i prezir u Las Vegasu, roman/gonzo reportaa po kojoj je snimljen i
istoimeni film - naalost, mnogim fanovima ovog filmskog hita s Johnnyjem
Deppom u glavnoj ulozi cela je pria, ija je Las Vegas samo jedna od
epizoda, prilina nepoznanica.

Hunterova karijera vodeeg lovca na ameriki san protee se kroz sve

kljune politike i popkulturne etape savremene istorije SAD-a Hells
Angelse i acid revoluciju ezdesetih, korumpirani sistem pokojnog amerikog
predsednika Richarda Nixona i Vijetnamski rat; beatnike, hipije, rock'n'roll i
psihodeliju. Drugim reima: istorija gonzo novinarstva je istorija 'amerikog
20. veka'.

Hunter je svoje stvaralatvo temeljio na razmiljanjima Wiliama Faulknera,

koji je smatrao da je fikcija esto i najbolja istina i injenica, verodostojnija od
bilo kakve novinarske forme. Tako je

amerikom novinarstvu, kojeg je konstantno kritikovao, svojom averzijom

prema objektivnosti pokazao jedan veliki srednji prst. U svojoj je molbi za
posao, koju je poslao u urednitvo Vancouver Sun-a, napisao da je teta da
je jedno potencijalno dinamino i vitalno podruje poput novinarstva
pregaeno dosadnjakoviima, propalicama i prevarantima, demonizovano
kratkovidnou, apatijom i samodopadnou te sve u svemu zaglavljeno u
wc-u ustajale prosenosti.

Alright, you chickenshit wimps! You pansies! When this goddamn light
flips green, Im gonna stomp down on this thing and blow every one of
you gutless punks off the road! to je Hunter S. Thompson (HST),
tvorac gonzo novinarstva, u svom najboljem izdanju.

Slian citat neete nai u tekstovima klasinog novinarstva. Teko da ete

naii na bilo ta nalik tome u nekojoj normalnoj novinskoj publikaciji.
Dnevnim novinama pogotovo. I pogotovo na ovim prostorima. Takvo pisanje
ne ui u se koli. Reenice poput ovih mogu nastati samo u eksploziji
kreativnosti omraene u klasinom novinarstvu i neophodne za ono to se
naziva gonzom.

Tekst ''Fear and Loathing in Las Vegas'', iz kog je odeljak, prvi je pravi izraz
novog novinskog stila. Objavljen je u magazinu Rolling Stone 1971. godine, a
ovde je, naravno, mnogo poznatiji po filmu koji je 1998. reirao Terry Gilliam
s Johnnyem Deppom i Beniciom Del Torom u glavnim ulogama.

Thompson tvrdi da je sam smislio naziv gonzo. Drugi tvrde da je termin

prvi upotrebio Bill Cardoso, urednik Boston Globea, opisujui HST-ovu raniju
reportau ''The Kentucky Derby Is Decadent and Depraved''. Trei kau neto
tree i tako rasprave oko samog termina zamagljuju raspravu o itavom stilu
(ako gonzo uopte jeste novinarski stil) i ulozi HST-a u modernom
novinarstvu.

Skoro svi teoretiari medija, od tada do danas, pokuae da definiu gonzo

novinarstvo i da HST-a smeste u neke okvire. Mnogi novinari e, s manje ili
vie uspeha pokuati da ga prate.

A urednik Rolling Stonea ga je samo poslao u Las Vegas na konferenciju

amerikih tuilaca o rastuem problemu narkotika u zemlji.

''We were somewhere around Barstow on the edge of the desert when the
drugs began to take hold'' prva je reenica koja itaocu baca rukavicu u lice
i odmah pokazuje da ono to sledi sigurno nee biti uobiajena novinska
reportaa.

Ovaj lid ima potpuno istu snagu dan danas, kao i pre etrdeset godina. Malo
toga se promenilo u pisanom novinarstvu. Pogotovo na Balkanu, gde se
novinari jo uvek klanjaju obrnutoj piramidi.

Ali zato je sve ostalo potpuno drugaije.

Ako je 1971. milionima ljudi bilo zanimljivo da itaju o paranormalnim

iskustvima na razliitim supstancama, ista stvar e danas interesovati samo
esnaestogodinjake. Oni preko 25 uglavnom su ve iskusili sve to ima da
se iskusi s narkoticima i poznaju makar nekog ko je od tog iskuavanja umro,
tako da znaju da u plovidbi utom podmornicom nema ama ba niega
interesantnog, mistinog ili spiritualnog.
U Americi poetkom sedamdesetih, meutim, Timothy Leary jo uvek je
propagirao religiozna iskustva na LSD-u, Richard Nixon je postao predsednik,
rat u Vijetnamu se nije zavravao, a HST, noen uspehom dokumentarnog
romana ''Hell's Angel'' u stilu narativnog novinarstva i prie ''The Kentucky
Derby'', u kojoj je primenio prve metode gonzo novinarstva, odluio je da
prekine s pokuajima da objavi roman prvenac i potpuno se posveti pisanju
novinskih tekstova.

U takvim Sjedinjenim Dravama, priu o divljakom putovanju u srce

amerikog sna i nije bilo mogue napisati na bolji nain nego kroz
psihodelini trip kroz najpsihodeliniji od svih psihodelinih gradova Zapada.

Posle pedeset hiljada briljantno napisanih (i na momente dozlaboga

dosadnih) karaktera, HST je pronaao ameriki san u starom, razvaljenom i
do temelja izgorelom Klubu psihijatrijskih bolesnika negde na obodu Las
Vegasa.

Zato je HST genijalan. Ne zato to e danas svaki mali narkoman gledati film
Fear And Loathing... kao linu bibliju u pokretnim slikama, ve zato to e
kroz sopstveno ludilo dokazati ludilo itave nacije.

Hard-core subjektivnost kao ideal objektivnosti

Da li je zaista naao nekakav ''Klub psihijatrijskih bolesnika'' iz perspektive

gonzo novinarstva nije ni bitno. Teko da je bilo ko u Rolling Stoneu ikada
pokuao da proveri neki od njegovih lucidnih navoda.

Prvi izraz te lucidnosti, neto na emu e HST izgraditi gonzo, bila je

pomenuta reportaa sa najvanije konjike trke amerikog Juga:''The
Kentucky Derby Is Decadent and Depraved'' (Scanlans Monthly, jun 1970.).
Izmeu ostalog, reportaa je bila i prvi rezultat saradnje HST-a i Ralpha
Steadmana, briljantnog britanskog ilustratora.

There he was, by God a puffy, drink-ravaged, disease-ridden caricature...

like an awful cartoon version of an old snapshot in some once-proud
mother's family photo album. It was the face we'd been looking for and it
was, of course, my own. Horrible, horrible... opisao je HST tipino lice
junjaka na Kentucky Derby-u, gledajui se u ogledalu.
Samoj konjskoj trci posvetio je celih pet redova, ali trka tu nije ni bila bitna.
Ne zato to nije bila bitna HST-u, ve zato to nije bila bitna ni jednom
jedinom posetiocu itavog tog vaara. A to je sve to je HST-a interesovalo.
Da pokae svu dekadenciju amerikog Juga, rodnog kraja, kroz slavljenje
manifestacije iz 19. veka za koju nikog vie zaista nije bilo briga, ali do koje
su svi drali kao do najvieg nacionalnog blaga.

U HST-ovim tekstovima rei moda nemaju veze sa stvarnou, njegove

reenice ne dotiu se predmeta radnje, ali negde na nekom dalekom nivou
govore o njemu mnogo vie od bilo koje surovo informativne vesti. Negde u
sebi nose odgovor koji itaocu moe da promeni ivot. I time, u stvari,
potpunom subjektivnou, postie krajnji ideal objektivnog novinarstva.

Da je kojim sluajem HST predao tekst tipinom balkanskom uredniku (kako

ondanjim, tako i dananjim) ovaj bi ga pogledao belo i izbrisao mu ime sa
spiska saradnika.

Sva srea, Warren Hinckle III i Sidney Zion, urednici kontroverznog Scanlans
Monthlya bili su mnogo otvoreniji.

Shvatili su da, ako narativno, literarno, slikovito novinarstvo nastaje tako to

autor toliko duboko ue u priu da pria na kraju izmeni i njega samog
(David Granger, glavni urednik Esquirea), HST-ov gonzo nastaje tako to
ovaj, potpuno izgubljen u svojim hedonistikim porivima, toliko duboko ulazi
u sebe, da na samom dnu, u sopstvenim bljuvotinama, pronalazi sve
odgovore na komplikovana pitanja koja postavlja.

ok, ali ne radi oka

HST je bio narkoman i alkoholiar. Nije ni mogao ni znao da pie drugaije.

Svaki njegov znaajniji tekst nakon ''Kentucky Derby-a'' je ''Fear and
Loathing'' hard core subjektivnosti. Tako je gonzo ne samo njegov izum,
nego i njegova ekskluziva i krajnja granica.

Gonzo ne postoji bez meskalina. Niti bez HST-a na meskalinu. Zato su

smeni pokuaji novinara i blogera da ponove njegova gonzo iskustva.
Tucker Max, recimo, samog sebe opisuje kao gonzo novinara. Doivljavaju
ga tako i novinski teoretiari. Ali njegova pria o raznolikosti metoda oralnog
seksa koje je iskusio teko se moe uporediti sa HST-ovim praenjem izborne
kampanje 1972. godine (''Fear and Loathing on a Campaign Trail 72'', Rolling
Stone, 1972).

ok jeste sastavni deo gonza, ali nije njegova svrha.

John Stagliano, ameriki autor XXX filmova osmislio je pravac u pornografiji

kog je, inspirisan HST-om, nazvaogonzo. U sutini, glavni glumac je ujedno i
snimatelj i reditelj koji dri kameru dok se ispred, ispod i oko njega smenjuju
akterke u najrazliitijim pozama. Sve to moderni gonzo novinari urade
sebi ili novinskom papiru, ma koliko okantno, zastraujue ili uzbudljivo bilo,
vie lii na takav porno film nego na novinarstvo.

P. J. ORourke pisao je odline tekstove poput ''How to Drive Fast on Drugs

While Getting Your Wing-Wang Squeezed and Not Spill Your Drink'' (National
Lampoon, 1972); britanski novinar Jeffrey Bernard pisao je sjajne pijane
kolumne u Spectatoru 70-tih godina, ali sve to na kraju izgleda kao
prepisivanje istog okirati radi okiranja.

Kao to se HST pisanju uio tako to je od slova do slova prepisivao Velikog

Getsbija F. Scotta Fitzgeralda, tako je sve to neuvebanom oku danas lii
na gonzo, samo daleki pokuaj prepisivanja HST-a, od slova do slova.

ak se i Matt Taibbi, dananji glavni politiki novinar Rolling Stonea, ovek

koji radi upravo ono to je HST radio sedamdesetih, sablanjava na
poreenja s dotinim i na sam pomen njegovog novinarskog izraza. Dosta
mi je vie toga (poreenja s HST-om). Ljudi se razbacuju tim terminom
gonzo novinarstvo, a to je sinonim za Huntera Thompsona.

ON je gonzo novinarstvo, rekao je Taibbi u intervjuu za magazin Reason.

Kritika malograantine

U stvari, najblii izraz onom to bi gonzo novinarstvo trebalo da bude

danas postie Michael Moore (scenarista i reditelj dokumentaraca Bowling
for Columbine, Fahrenheit 9/11 i serije The Awful Truth). I bez meskalina,
on vrhunski precizno i u prvom licu secira moderno zapadno drutvo u svoj
njegovoj licemernosti. Moore time sigurno nije gonzo novinar ne pie, u
njegovom pripovedanju nema narativnih elemenata, on nije u centru
deavanja ali nepogreivo i krajnje subjektivno pogaa sutinu gonzo
novinarstva kritikuje malograantinu.

Bez obzira to danas nema niti jednog autora koji dosledno prati gonzo
pravila zanata, ovaj izraz je napravio veliku uslugu novinarima. Otvorio je
nova vrata. Posle gonza, mnoge stvari u novinarstvu postale su
prihvatljive.

Novo novinarstvo Trumana Capotea, Toma Wolfea, Normana Mailera i

ostalih amerikih novinara ezdesetih je uvoenjem literarnih elemenata u
novinarstvo pokazalo da se tekstovi u novinama mogu pisati i u slikama.
Pokazali su da se novinar moe osloboditi stroge, objektivne strukture
novinskog teksta. Deceniju kasnije, HST je pokazao da novinar vie ne mora
da bude ni objektivni posmatra to je bio od Acta Diurna u drevnom
Rimu do tada.

Gonzo novinarstvo se zato teko moe okarakterisati kao pravac. Oni koji
tvrde da jeste, opisuju ga kao stil u kom novinar postaje tema teksta, to je
vrlo povrna i nepotpuna definicija. To se vidi na prvi pogled, ali da bi jedan
tekst bio gonzo, onako kako je to radio HST, subjektivnost mora biti samo
medijum za mnogo kreativniji nain prianja prie. Nain da se isprave mrtvi
uglovi objektivnosti. Kako bi se sama objektivnost novinskog teksta spasila.

Ispod toga mora da se krije teak novinarski rad na shvatanju sutine teme,
kao u svakoj drugoj novinskoj formi. To to e na kraju HST (ili bilo ko drugi)
izmisliti neki detalj kako bi upotpunio priu, uinio je jaom, sa stanovita
gonzo novinarstva je najmanji problem. Time se ne menja sutina. Od toga
e se svakom novinskom istuncu dii kosa na glavi, ali uspeh HST-a i njegov
uticaj ih demantuju.

Neki e rei da rei poput pokvaren ili ubre nisu dobre za Objektivno
Novinarstvo to je tano, ali promauje sutinu. Upravo su ugraeni mrtvi
uglovi objektivnih pravila i dogme dozvolili Niksonu da se provue u Belu
kuu.

He was a Crook (itulja za Richarda Nixona),

Hunter S. Thompson, Rolling Stone, 16. jun 1994.
Gonzo umetnost : Nadrealna umetnost Ralfa Stedmana

Kreativna energija se esto moe maksimalno iskorititi ukoliko se podeli, a

odnos izmeu Hantera S. Tompsona (Hunter S. Thompson) i Ralfa Stedmana
(Ralph Steadman) ne predstavlja izuzetak. Gotovo sve to je Tompson
proizveo tokom svoje karijere uticalo je na Stedmanove fantastine i bizarne
ilustracije, to se u dobroj meri pokazalo kao sjajno dopunjavanje.
Gonzo novinarstvo izraslo je u svojevrstan brend koji je Tompson pionirski
lansirao u poslednjoj etvrtini 20. veka.

Stedmanove slike su na prvi pogled prepoznatljive svakome ko je bio upoznat

sa enigmom koju je predstavljao Hanter Tompson, a zahvaljujui biljantnoj
ulozi Donija Depa u filmu Paranoja u Las Vegasu (Fear and Loathing in Las
Vegas), iz 1998, jo jedna generacija se upoznala sa ovim, esto neshaenim,
piscem, kao i sa Stedmanovim uvrnutim i provokativnim crteima.
Stedmanov rad nije iskorien samo za naslovicu filma, ve je i reditelj filma,
Teri Gilijam (Terry Gilliam), veoma promiljeno i efikasno, napao publiku sa
mnotvom njegovih halucinogenih slika tokom celog filma.

Gonzo pokret je predstavljao kombinaciju novinarstva kao to je Tompsonovo

pisanje bez objektivnosti i namerno buntovniko-eksperimetalnog
umetnikog dela koje je esto imalo politiku prednost, nepomirljivo pratei
svoju umetniku agendu pogleda na stvari.

Najikonskiji spoj Tompsona i Stedmana se dogodio 1970., kad je Scanlans

Monthly unajmio Stedmana da, umesto fotografa, prati Tompsona na prii
Kentaki derbija. Poto duo nije bio u mogunosti da vidi trku sa svojih sedita,
lanak se transformisao u otru kritiku samog dogaaja i ljudi koji su u njemu
uestvovali, ime su se mase upoznale sa novom erom u novinarstvu.

Kentaki derbi je dekadentan i izopaen, je postao prvi svetski ukus Gonzo

novinarstva. Fraza je bila skovana, a saradnja izmeu Tompsona i Stedmana
se nastavila tokom narednih 35 godina.

Kada je tokom intervjua za GQ magazin upitan da je bio pouzdaniji u odnosu

na Tompsona, Stedman je odgovorio: Uvek sam odlazio sa oseajem
odgovornosti. Ludovao sam koliko sam hteo, ali bih odradio svoj deo posla.
Uradio bih ono za ta sam bio plaen, ili nisam bio plaen. Polovina toga mi
nije bila plaena ali je uvek bilo neto da se radi.
Pa ta je to Tompson, koji je umro 2005., mislio o Stedmanu kada ga je
upoznao? Sve to sam znao o njemu jeste da mu je to bila prva poseta SAD-
u. I to sam vie razmiljao o toj injenici to mi je vie zadavala strah. Kako
e podneti gnusni kulturoloki ok posle Londona, kada ga bace u pijanu,
mafijaku scenu Kentaki derbija? To nikako nismo mogli znati.

U okviru njegovih mnogobrojnih projekata se nalazi i knjiga o vinu koju je

napisao, The Grapes of Ralph: Wine According to Ralph Steadman.

Glavni dokumetarac o Stedmanovoj karijeri, pod nazivom For No Good

Reason, u SAD-u je puten u aprilu 2014. Duga i bogata karijera oveka koji
e zauvek biti povezan sa Hanterom S. Tompsonom ne pokazuje znake
usporavanja.

Bit gonzo stila, ali i savreni prikaz Hunterovog ivota, najbolje je

opisao upravo Ralph Steadman, rekavi da je gonzo novinarstvo
insistiranje na cigareti dok se nalazi u komori s kiseonikom.

Too weird to live, too rare to die