JU MJEOVITA SREDNJA ELEKTROTEHNIKA KOLSKA GODINA

KOLA TUZLA 2016./2017

ZAVRNI RAD
Predmet: Praktina nastava
Tema: Zrani jastuci/Air bag

Profesor: UENIK:
Sabina Konji. Emir Bajri
Razred: IIIs2

TUZLA, maj, 2017.god.

Sadraj

1.UVOD.................................................................................................................1

2.KAKO FUNKCIONIU ZRANI JASTUCI................................................... 3

3.SENZORI......................................................................................................... 4

3.1 Eksplozija........................................................................................................6

3.2 Odluka o aktiviranju........................................................................................7

3.3 Da li e se airbag aktivirati ako pojas nije vezan...........................................10

3.4 Da li mogu da povrede?................................................................................ 18

4.PREVENTIVA.................................................................................................. 19

4.1Nisu zamena za pojas...................................................................................... 20

4.2Koliko vazdunih jastuka moe da bude u automobilu?................................... 21

4.3Moe li vazduni jastuk da se pokvari?............................................................. 22

4.4Da li su svi na broju?........................................................................................... 22

4.5Dim?.................................................................................................................... 22

44.6Korisnost?.......................................................................................................... 22

5.MEHANIZAM ...................................................................................................... 23

5.1 Opasnosti................................................................................................................7

5.2 Nakon napuhavanja...............................................................................................

6.LITERATURA.....................................................................................................
1.UVOD

ZRANI JASTUCI
Sigurnosni sustav koji je nekad bio samo za povlatene, a danas se obavezno ugrauje u sve
automobile.
Prolo je tono trideset godina otkako je Mercedes predstavio prvi automobil s revolucionarnom
tehnologijom koja spaava ljudske ivote. Sam sustav Mercedes je razvijao punih trinaest godina
prije no to ga je odluio ugraditi u serijsko vozilo.
ast da prva tada ponese ovo revolucionarno dostignue pripala je Mercedesovoj limuzini S
klase. Od tada do danas kombinirana zatita sigurnosnim pojasevima i zranim jastucima spasila
je nebrojeno mnogo ivota. To potvruju i studije koje govore kako vezana osoba u automobilu s
zranim jastucima ima ak 61% anse da proe neozlijeeno u prometnoj nesrei u odnosu na
onu koja nije bila vezana u automobilu bez zranih jastuka.

Od tada do danas ova sigurnosna tehnologija rapidno je napredovala pa tako danas neki
proizvoai u svojim automobilima nude i po desetak zranih jastuka ime je sigurnost putnika u
takvim automobilima poveana do maksimalnih granica.
Ukoliko Vam se upali lampica zranih jastuka, znak je da trebate otii u servis jer kada je
lampica zranih jastuka upaljena, vai zrani jastuci nisu u funkciji jer je dolo do kvara u
sustavu
2. KAKO FUNKCIONIRAJU ZRANI JASTUCI

Sustav zranih jastuka sastoji se od senzora udarca, sustava okidanja i zranih jastuka. Senzori se
obino nalaze iza prednjih odbojnika te registriraju udarce automobila koji su ekvivalentni
udarcima u zid od minimalno 20 km/h. Kada senzor registrira takav udarac prosljeuje
informaciju u upravljaku jedinicu zranih jastuka koja odluuje u djeliu sekunde koji zrani
jastuk ili jastuke je potrebno aktivirati radi zatite putnika u vozilu. Sustav aktivacije sastoji se iz
okidaa tj. male koliine TNT eksploziva.
Za napuhavanje jastuka se koriste kemikalije natrij azid (NaN3), kalijev nitrat (KNO3) i silicijev
dioksid (SiO2). U meusobnoj reakciji natrijev azid se raspada na natrij i duik. Upravo duik u
kombinaciji s kalijevim nitratom napuhuje zrani jastuk. Iako se ovaj proces doima dug sve
nabrojano dogodi se u svega 1/25 sekundi. Dovoljno brzo da se spase ivoti na cesti!

Zrani jastuci osiguravaju visoku razinu zatite vozaa i suvozaa samo u kombinaciji sa
sigurnosnim pojasevima.Generator plina oslobaa duik, kojim se puni specijalna vrea obujma
67 litara, ispred vozaa, odnosno 80, ispred suvozaa

Osnovna namjena zranih jastuka je da ublae udar tijela putnika o vozilo te da raspodijele silu
udara na veu povrinu.Prema rezultatima jednog istraivanja, sigurnosni pojas automobila kod
sudara smanjuje nastanak srednjih i tekih tjelesnih povreda za 30%. U kombinaciji, sigurnosni
pojasevi i zrani jastuci smanjuju ih za skoro 70%

Nekoliko milisekundi nakon sudara, na temelju signala senzora dinamikog udara, upravljaki
modul aktivira inicijalnu kapsulu s osam grama plastinog eksploziva. Eksplozija pali specijalnu
smjesu u generatoru plina, ijim se izgaranjem oslobaa duik, koji puni zrani jastuk. Nakon to
se napue i amortizira udarac vozaa, zrani jastuk se prazni, a cijeli ciklus traje 150 milisekundi.
Senzorski sustav je tako podeen da reagira na sudar do odreene brzine, odnosno odreene
deformacije karoserije automobila. Zbog rizika da se nekontrolirano otvore u vonji i izazovu
nesreu, niti jedan sustav u automobilu nije toliko temeljito ispitivan kao sustav zranih jastuka.

Vazduni jastuci spaavaju ivote, ali mogu da budu i opasni jer se otvaraju velikom silinom pa
mogu da povrede. Danas ih ima gotovo svaki automobil, ali jo uvek vladaju i brojne
zablude.Ideja o vazdunim jastucima pojavila se jo u Drugom svetskom ratu, razvijali su ih i
unapreivali razni inenjeri, da bi se sedamdesetih godina pojavili u serijskim vozilima, ali tek su
devedesetih poeli masovno da se primenjuju.
Osnovna ideja je prosta senzori u sluaju udesa alju signale centralnoj jedinici (kompjuteru),
koja ih obradi i ukoliko proceni da postoji potreba za aktiviranjem, alje signal vazdunom
jastuku da se otvori.

3.SENZORI

Nekada davno koristio se samo jedan senzor, a danas ih imamo obilje: akcelerometri, senzori
udara, senzori pritiska u vratima, senzori prisustva putnika, senzori teine putnika, senzori
prevrtanja...
Kompjuter takoe prati brzinu kretanja vozila, a u zavisnosti od starosti/tipa/modela/opreme
dobija i podatke od sistema kao to su ABS i ESP (elektronska kontrola stabilnosti) i drugih
naprednih bezbednosnih sistema.
3.1Eksplozija

Vazduni jastuk se aktivira pirotehnikom narodski reeno, malom eksplozijom. Elektrinim

putem pali se smea nekoliko supstanci koja tokom sagorevanja oslobaa gas azot, kojim se
napuni jastuk i to za samo 20-30 milisekundi.

Sam vazduni jastuk je napravljen od sintetikog kompozitnog platna, sa ventilacionim otvorima

za isputanje gasa, kako bi se dobio efekat amortizacije prilikom kontakta sa putnikom. Bez ovih
otvora, putnici bi imali oseaj da su udarili glavom u zid.

3.2Odluka o aktiviranju

Neretko se deava da automobil pri udesu pretrpi znaajna oteenja, a da se vazduni jastuci ne
otvore. Treba imati u vidu da je nekada bolje da se ne aktiviraju, bez obzira to se kreete
velikom brzinom.
Na primer, ukoliko sa 80 km/h naletite na vozilo koje je iznenada zakoilo ispred vas, ponete da
koite i motate volan istovremeno da biste ga izbegli, udarite svojim prednjim desnim okom
njegov zadnji levi, nastaviete da se kreete i imaete ansu da se bezbedno zaustavite ako
sauvate prisebnost i ostanete na asfaltu (i niko ne naie iz suprotnog smera).
Ukoliko vam se u takvoj situaciji otvori vazduni jastuk ili vie njih, posledice mogu da budu
ozbiljne, poto biste verovatno izgubili kontrolu nad vozilom. Materijalna teta e biti velika, ali
injenica je da nije bilo potrebe da se otvori jastuk.

Takoe, mogue je da automobil udari u neki stub, koji e prodreti u motorski prostor, ali nee
doi do aktivacije jastuka, zato to je kompjuter procenio da sila usporenja nije bila potrebnog
inteziteta.Jednostavno, vazduni jastuk je tu da vas zatiti u situacijama kada se proceni da
sigurnosni pojas nije dovoljan.
3.3Da li e se airbag aktivirati ako pojas nije vezan?
Da, hoe. Vazduni jastuk e se aktivirati i ako sigurnosni pojas nije vezan. Na ovu temu se
razvijaju itave teorije zavere, koje su naroito dobile na snazi kada je poginuo peva Toe
Proeski.

Strunjaci, proizvoai i inenjeri tvrde da se vazduni jastuci aktiviraju bez obzira na to da li su

voza i putnici vezani. Uprkos tome, mnogi vozai su i dalje uvereni u suprotno.

3.4 Da li mogu da povrede?

Obzirom da se vazduni jastuci otvaraju velikom brzinom, mogue je da doe do povreda,

naroito ukoliko niste vezani, ne sedite pravilno ili sedite suvie blizu. Posebno je opasna
pozicija sa nogama na prednjoj konzoli, koju oboavaju pripadnice lepeg pola. Ukoliko tada
doe do otvaranja jastuka, povrede nogu, kukova i kime mogu da budu veoma opasne.

Takoe, izuzetno je opasno ukoliko npr. majka na suvozakom mestu dri dete u krilu.

Mogunost aktiviranja vazdunog jastuka je jo jedan od razloga da pravilno drite volan.

Ukoliko upravlja drite jednom rukom na tzv. poziciji 12 sati ili na neki drugi mangupski
nain, postoji dobra verovatnoa da ete pretrpeti povrede kada airbag grune svom silinom.

Usled silovitog otvaranja postoji mogunost nastanka oderotina na licu ili rukama, oteenja
sluha (eksplozija izaziva buku i do 175 dB), povreda oka, nosa, vilice, prstiju ili vratnih
prljenova. Poto se jastuk naduvava vrelim gasom koji se oslobaa hemijskom reakcijom,
zabeleene su i opekotine na licu ili rukama.
4.PREVENTIVA

Izmeu tela i mesta odakle izlazi jastuk treba da bude najmanje 25 cm za vozaa i 35 cm za
suvozaa. Upravlja nipoto ne drati za krakove ili za vrh, ve za obod na tzv. poziciji 10 i 14
sati ili nie.

U kritinim situacijama ne koristiti sirenu tada lako moe doi do tekog preloma ruke ukoliko
doe do sudara. Suvozai esto imaju naviku da u opasnim situacijama refleksno isprue ruke ka
prednjoj konzoli kako bi se zadrali kada se aktivira vazduni jastuk, posledice mogu da budu
vie nego ozbiljne.
4.1Nisu zamena za pojas

Na vazdunim jastucima ete nai oznaku SRS - Supplemental Restraint System, to znai da
je re o sistemu koji slui kao ispomo sigurnosnom pojasu, a ne kao njegova zamena. Ukoliko
niste vezani postoji mogunost da se podvuete pod vazduni jastuk i da tako zadobijete ozbiljne
povrede nogu.

4.2Koliko vazdunih jastuka moe da bude u automobilu?

Luksuzni automobili mogu da imaju preko 10 vazdunih jastuka. Dva prednja, dva bona, dve
vazdune zavese (koje pokrivaju i zadnju klupu), za kolena, za kukove vozaa i suvozaa, jedan
centralni na zadnjoj klupi...

4.3Moe li vazduni jastuk da se pokvari?

Naravno, kao i sve drugo. Uglavnom je problem vrlo lako reiv (npr. kvar senzora prisustva
suvozaa ili korodirani kontakti), ali obavezno posetite servis ukoliko se upali lampica.

4.4Da li su svi na broju?

Obzirom da je njihova zamena veoma skupa, vlasnik slupanog automobila esto samo popravi
mesto odakle je vazduni jastuk izaao, ne ugraujui novi. To moe biti veoma opasno prilikom
kasnijeg uestvovanja u saobraaju a naalost, postoje razni naini da se sistem prevari i podesi
tako da lampica za upozorenje na neispravan airbag na instrument tabli ne svetli. Inae, kada je
sve ispravno, lampica treba da se upali prilikom davanja kontakta i da se ugasi nakon nekoliko
sekundi.

4.5Dim?

Dim koji se javlja nakon otvaranja vazdunog jastuka potie od posebnog praha koji slui kao
lubrikant smanjuje povrede zbog trenja jastuka i koe putnika. Ovaj prah je bezopasan.
4.6Korisnost?

U njihovu korisnost nema sumnje. Mnogo puta do sada odigrali su kljunu ulogu u spaavanju
ivota putnika u automobilu i predstavljaju do sada jedan od najnaprednijih iskoraka kada je u
pitanju bezbednost putnika.

Ba zbog toga veoma je vano brinuti o njihovoj ispravnosti. Kada kupujete polovan automobil
trebalo bi proveriti njihovo stanje, a kada kupujete nov automobil neke manje kategorije, u tzv
klot varijanti, obavezno izdvojte dodatna novana sredstva kako bi sve budue putnike zatitili
jastucima.
Zrani jastuci su dizajnirani za brzo napuhavanje kada je automobil ukljuen u umjerene ili teke
nesree. Biti preblizu zranog jastuka ili u nepravilnom poloaju za volanom, kad se aktivira,
moe uzrokovati teke ozljede gornjeg dijela tijela. Zato je vano, prije ukljuivanja u promet,
namjestiti optimalan poloaj za upravljaem, kako bi zrani jastuk spasio ivot, a ne ugrozio.

5. MEHANIZAM
Tijekom sudara, upravljaka jedinica zranog jastuka alje elektroniki signal inflatoru, koji pak
aktivira kemijsku reakciju. Kemijska reakcija oslobaa plin koji ispunjava zrani jastuk u djeliu
sekunde.

5.1 Opasnosti

Zbog brzine kojom se zrani jastuk napuhuje, opasno je biti u neposrednoj blizini zranog
jastuka. Uporaba sigurnosnih pojaseva i sjedenje dalje od upravljake ploe ili volana moe
pomoi putnicima i vozau od toga da bude u prebliskom kontaktu sa zranim jastukom kada se
pone napuhivati. Zbog toga to se zrani jastuk napuhava (eksplodira) u desetinkama
sekunde, vano je da ruke na upravljau budu u poloaju 10 i 14 sati. Kako ste uili u auto-
koli, radi izbjegavanja mogueg tekog loma ake i palca, izazvanog izbijanjem volana. Kako bi
se osigurala sigurnost putnika, djeca mlaa od 13 godina bi trebala sjediti u stranjem sjedalu
automobila, zavezana sigurnosnim pojasom.

5.2 Nakon napuhavanja

Nakon napuhavanja zranog jastuka, plin koji je unutra e izai i uzrokovati da se zrani jastuk
ispue, osiguravajui da zrani jastuci ne ometaju disanje ili kretanje nakon nesree. Zrane
jastuke koji su se aktivirali treba zamijeniti jer ih se moe koristiti samo jedanput.

6.LITERATURA
Miljenje mentora o radu:
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
__________________________________________________

Predloena ocjena: ___________________ ( __ )

Ispitiva:_____________________________

lanovi komisije:
1.___________________________________

2.___________________________________

Izdvojeno miljenje:

Datum odbrane: ___. ___. _______.