2004 Bolesti Zavisnosti PDF

BOLESTI
ZAVISNOSTI
Uredili:
Dimitrije Milovanovi/Slavko Sakoman/Jovan Mii/Ivan Dimitrijevi
EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ (ECPD)

UNIVERZITETA ZA MIR UJEDINJENIH NACIJA
BOLESTI
ZAVISNOSTI
Uredili:
Dimitrije Milovanovi/Slavko Sakoman/Jovan Mii/Ivan Dimitrijevi
EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ (ECPD)

UNIVERZITETA ZA MIR UJEDINJENIH NACIJA
BOLESTI ZAVISNOSTI
Izdava: Evropski centar za mir i razvoj (ECPD)

Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, Terazije 41
Tel: 3246-041, 3246-042, 3246-043, 3246-044, 3246-045
Fax: 3240-673, 3234-082; e-mail: ecpd@EUnet.yu
Za izdavaa: Negoslav P. Ostoji, Izvrni direktor ECPD
Uredili: Prof. dr Dimitrije P. Milovanovi
Prof. dr Slavko Sakoman
Prof. dr Jovan V. Mii
Doc. dr Ivan Dimitrijevi
Pomonik urednika: Dr Ljiljana Miloevi
Dizajn: Mr Nataa Ostoji-Ili
Tehnika obrada: Dragan Markovi
Lektura: Tamara Gruden
Godina izdanja: 2004.
Tira: 500 primeraka
tampa: GRAFIKOM, Beograd
ISBN: 86-7236-032-X
Miljenja i stavovi autora radova objavljenih u ovoj knjizi

ne izraavaju zvanine stavove ECPD.
All rights reserved. Sva prava zadrava Izdava. Nijedan deo ove knjige ne sme biti repro-
dukovan u bilo kom obliku bez pismenog odobrenja izdavaa.
Sadraj
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
UVODNA RAZMATRANJA
Ivan Dimitrijevi
EPIDEMIOLOGIJA BOLESTI ZAVISNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Slavko Sakoman
STRATEKA OPREDELJENJA ZEMALJA EU
GLEDE SUZBIJANJA ZLOUPORABE DROGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
Petar Opali
STAVOVI STANOVNITVA PREMA ALKOHOLIZMU, NARKOMANIJI
I PUENJU KAO ASPEKT PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Ivan Dimitrijevi
BIOLOKE OSNOVE BOLESTI ZAVISNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Jovan V. Mii
NEUROENDOKRINI SISTEM I BOLESTI ZAVISNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Dragan Radulovi
SOCIOLOKI ASPEKTI ZLOUPOTREBE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI . . . . . . . . . . . . . . 50
Milan Pavlovi
BOLESTI ZAVISNOSTI I RADNA SPOSOBNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
NARKOMANIJA
Jovan Bukeli
VRSTE DROGA, OSOBINE I DEJSTVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77
Milica . Prostran
MEHANIZAM STVARANJA ZAVISNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Bratislav Petrovi
SAVREMENE SEKTE NOVI OBLIK ZAVISNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Dimitrije Milovanovi
LINOST NARKOMANA I PORODICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Nikola Vukovi
RANO PREPOZNAVANJE NARKOMANIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Sandra ipeti-Grujii
SOCIOLOKI ASPEKTI ZLOUPOTREBE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI . . . . . . . . . . . . . 123
DUEVNI POREMEAJI UZROK I POSLEDICA
ZLOUPOTREBE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Dragan Ili
NARKOMANIJA I SIDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
FARMAKOTERAPIJA BOLESTI ZAVISNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Petar Opali
ULOGA INDIVIDUALNE PSIHOTERAPIJE
U TRETMANU BOLESTI ZAVISNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
ALKOHOLIZAM
Vesna Jovanovi-upi
SAVREMENO LEENJE I REHABILITACIJA ALKOHOLIARA (MODELI). . . . . . . . . . . . 159
Zoran Stankovi
ALKOHOLIZAM I PORODICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
Tomislav Sedmak
UMERENO PIJENJE I PRIKRIVENI ALKOHOLIAR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
Petar Nastasi
SINDROM ZAVISNOSTI / ZLOUPOTREBE VIE PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI KOD ADOLESCENATA I MLADIH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
PUENJE
Sneana Alaz
PUENJE KAO BOLEST ZAVISNOSTI SUPSTANCIJALNA TEORIJA. . . . . . . . . . . . . . . . 199
Dragica Peut
PASIVNO PUENJE I POMO PUAIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
Dragana Jovanovi
PUENJE PLUNE BOLESTI I MALIGNITET. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
Dragoslav Nikoli
SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA ANTIPUAKI POKRET U SVETU. . . . 220
PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

Ivan Dimitrijevi
PROGRAMI PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229
Zoran J. Voji
EDUKACIJA EDUKATORA KAO VID PRIMARNE PREVENCIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
Svetomir Bojanin
ULOGA KOLE U PRIMARNOJ PREVENCIJI
BOLESTI ZAVISNOSTI I DELINKVENCIJE MLADIH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
Slaana Jovi
METODE ZDRAVSTVENOG VASPITANJA
U PRIMARNOJ PREVENCIJI BOLESTI ZAVISNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .257
Vladeta Jeroti
ULOGA VERE U PREVENCIJI BOLESTI ZAVISNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
Miroljub Radojkovi
ULOGA MAS-MEDIJA U PREVENCIJI BOLESTI ZAVISNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
Milo Babovi
ZAKONI I LOKALNA PRAVNA REGULATIVA
U PREVENCIJI BOLESTI ZAVISNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
Predgovor
Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija,

meu brojnim aktivnostima u oblasti medicinskih i biomedicinskih nauka, organizuje
i Meunarodnu postdiplomsku kolu primarne prevencije bolesti zavisnosti. Ovom
kolom, tematski organizovanim naunim skupovima i izdavanjem knjiga, ECPD
sprovodi kontinuiranu edukaciju eksperata za rad sa zavisnicima i njihovim porodi-
cama.
Zloupotreba psihoaktivnih supstanci je danas globalni problem. Meu zemlja-
ma koje su naroito suoene s bolestima zavisnosti poslednjih decenija su i one koje
pripadaju Jugoistonoj Evropi.
U savremenom svetu se odigravaju krupne drutvene promene i uspostavljaju
neoekivani odnosi u razliitim drutveno-ekonomskim sredinama. Porodice su po-
stale nestabilne i disharmonine, to je promenilo demografske karakteristike zavisni-
ka, odnosno njihovu pripadnost svim socio-ekonomskim slojevima drutva.
Karakteristino je za ovo doba da se na trite lansiraju nove tzv. sintetike
droge, znatno jeftinije a ne manje tetne, kojima naroito podleu mlae generacije
adolescentne populacije.
U pojedinim napisima minimiziraju se tetne posledice naroito kanabisa, ek-
stazija i amfetamina, kao najrasprostranjenijih droga na ovim prostorima. Kokain je
takoe u porastu u pogledu potronje, a i dalje su vrlo prisutni i opijati. Naroito
porazna za omladinu je praksa nekih medija da glorifikuju junake uivaoce ovih
supstanci.
Nauno proverene informacije o dejstvu i tetnim posledicama supstanci koje
izazivaju zavisnost bezuslovno treba da proisteknu iz pera kvalifikovanih strunjaka,
kompetentnih i najboljih poznavalaca prirode droga i njihovih efekata, kao i psiho-
logije aktuelne populacije zavisnika. Posebno ukazivanje na kljunu ulogu primarne
prevencije, kao osnovne i presudne za suzbijanje bolesti zavisnosti, koju je nemogue
sprovoditi bez drave, njenih institucija, instrumenata i potpore lokalnih vlasti, jedin-
stven je i naglaen stav svih autora u ovoj knjizi.
Ova knjiga upravo predstavlja pregled i presek stanja u svetu i kod nas u po-
gledu stepena rairenosti zloupotrebe droga i njihovih optih karakteristika, to je
znaajno za identifikaciju i pravovremenu primenu preventivnih i terapijskih mera.
Uvereni da je knjiga sadrajno sveobuhvatna i instruktivna preporuujemo je
lekarima, psiholozima, sociolozima i socijalnim radnicima, pedagozima, pravnicima,
kriminolozima i svim poslenicima u praktinom radu na polju suzbijanja bolesti za-
visnosti.
Urednici
UVODNA
RAZMATRANJA
Direktor Instituta za neuropsihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarevi, Beograd
EPIDEMIOLOGIJA BOLESTI ZAVISNOSTI
Poremeaji povezani sa upotrebom supstanci znaajno utiu na morbi-

ditet i mortalitet populacije. U SAD zavisnici od supstanci predstavljaju 40%
svih hospitalizovanih pacijenata sa stopom smrtnosti od 25% ili 500 hiljada
na godinjem nivou. Oko sto hiljada smrtnih sluajeva godinje u direktnoj
je vezi sa upotrebom droge ili alkohola. Dve treine tih smrtnih ishoda javlja
se kod heroinskih i kokainskih zavisnika, a 40% je starosti izmeu 30 i 39 go-
dina. Oko 50% svih saobraajnih nesrea uzrokovale su osobe pod dejstvom
neke supstance. Vie od 50% sluajeva nasilja u porodici vezano je za upo-
trebu alkohola i drugih supstanci. Poremeaji zbog zloupotrebe supstanci su
esto udrueni sa drugim oblicima psihopatologije /1/.
Rasprostranjenost bolesti zavisnosti varira u odnosu na brojne faktore,
a posebno su znaajni pol i uzrast. Neke studije u SAD-u ukazuju da 13,8%
odraslih mukaraca zloupotrebljava alkohol ili je bilo zavisno od njega u odre-
enom periodu ivota /1/. Istraivanja Amerikog instituta za medicinu uka-
zuju da oko 2,4 miliona osoba starosti preko 12 godina treba leiti od poreme-
aja uzrokovanih upotrebom droga, dok 3,1 milion verovatno treba leiti. To
je ukupno 5,5 miliona ljudi ili 2,7% ukupne populacije SAD-a /1/.
Zloupotreba alkohola je veliki problem kod 1020% adolescenata staro-
sti od 13 do 17 godina. U SAD-u tri miliona mladih ima problem sa pijenjem,
a 300 hiljada adolescenata je zavisno od alkohola. Jedna treina adolescenata
leena je u trauma-centrima od posledica konzumiranja alkohola. Podaci po-
kazuju da je alkohol probalo 70% uenika osmog razreda i 88% uenika dva-
naestog razreda. Svakodnevno alkohol konzumira 5% uenika osmog, 1,3%
uenika desetog i 3,6% uenika dvanaestog razreda. Razlike meu polovima
polako nestaju, naroito u zemljama Evrope i SAD-a /3/. Ipak, trebalo bi na-
pomenuti da prevalenca konzumiranja alkohola kod adolescenata kontinuira-
no opada od 1979, kada je Nacionalni institut za zavisnost od droga (NIDA)
zapoeo istraivanje. Kao najee razloge za konzumiranje alkohola uenici
navode elju da se oseaju bolje (41%), elju da se oseaju high (25%) i do-
sadu (25%) /2/. Od ilegalnih droga najvie se zloupotrebljava marihuana. Nje-
no korienje je prediktor za kasniju zloupotrebu drugih droga. Marihuanu je
probalo 10% uenika osmog, 23% desetog i 36% uenika dvanaestog razreda.
Svakodnevno je konzumira 0,2% uenika osmog, 0,6% uenika desetog i 2%
Uvodna razmatranja 9
uenika dvanaestog razreda. Kokain je probao znatno manji broj uenika,
1,3% uenika osmog, 4,1% uenika deseto i 7,8% uenika dvanaestog razre-
da; svakodnevno uzima 0,1% uenika sva tri razreda. LSD je probalo 2,7%
uenika osmog, 5,6% uenika desetog i 8,8% uenika dvanaestog razreda, a
svakodnevno uzima 0,1% uenika zavrne godine. Inhalante je probao veliki
broj adolescenata, u proseku po 17% uenika sva tri razreda, a svakodnevno
ih koriste 0,2% uenika osmog i dvanaestog razreda i 0,1% uenika desetog
razreda /3/.
Ujedinjene nacije (UN) procenjuju da je oko 180 miliona ljudi irom
sveta (od toga je 4,2 miliona staro 15 godina i vie) konzumiralo drogu u
kasnim devedesetim. Najvei broj je konzumirao kanabis (144 miliona),
amfetaminske stimulanse (29 miliona), kokain (14 miliona) i opijate (13,5
miliona), ukljuujui i heroin (9 miliona). Problem zloupotrebe droge ima
i druge propratne pojave: irenje zaraznih bolesti, pranje novca, korupciju,
finansiranje teroristikih grupa. Prema Izvetaju UN za 2000, uoljiva su dva
glavna problema kokainska i heroinska zloupotreba i zavisnost, koje su na
globalnom nivou najodgovornije za visok broj bolnikih tretmana, smrtnih
ishoda, predoziranja, nasilja i umeanosti u organizovani kriminal. Zloupo-
treba kokaina u SAD opala je za 70% u periodu 19851999, a zloupotreba
heroina stabilizovana je u Zapadnoj Evropi. Ove podatke izneo je generalni
sekretar UN-a prilikom predstavljanja izvetaja World Drug Report 2000,
u uvodnom izlaganju na Generalnoj Skuptini UN odranoj u Njujorku, 12.
januara 2001. /6/.
vedski savet za informisanje o alkoholu i ostalim drogama je 1995. u 26
evropskih zemalja sproveo Evropsko istraivanje o alkoholu i drugim droga-
ma (European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs ESPAD
studija). Planirano je da se ova ispitivanja ponavljaju svake etiri godine. Na-
kon etiri godine (1999) pristupilo se ponovnom istraivanju. Broj zemalja
je povean sa 26 na 30. Rezultati su pokazali da su se u mnogim zemljama
Evrope desile velike promene. Svaka zemlja prikupljala je podatke po stan-
dardizovanoj metodologiji, primenjen je isti upitnik, ispitivanje je vreno u
isto vreme u svim zemljama uesnicama, kako bi se kasnije mogli uporeivati
podaci meu zemljama. Iz pragmatinih razloga, ispitivanje je vreno u gla-
vnim gradovima gde god je to bilo mogue. Zemlje uesnice ESPAD projekta
su: Bugarska, Hrvatska, Kipar, eka, Danska, Estonija, Farska Ostrva, Finska,
Francuska, Makedonija, Grka, Grenland, Maarska, Island, Iska, Italija, Le-
tonija, Litvanija, Malta, Holandija, Norveka, Poljska, Portugalija, Rumunija,
Rusija (Moskva), Slovaka, Slovenija, vedska, Ukrajina i Velika Britanija /5/.
Interesantan podatak dobijen iz istraivanja u vezi sa puenjem je da
ova ustaljena navika meu uenicima stagnira. U vie od polovine zemalja,
stope su iste u odnosu na 1995. godinu. Mala poveanja su zabeleena u malo
manje od polovine zemalja, uglavnom u skandinavskim zemljama. Isto je i
10 Bolesti zavisnosti
u istonoevropskim zemljama. ekoj i Litvaniji, u kojima se najvie puilo,
pridruile su se Finska, Farska Ostrva i Irska. Vie od polovine uenika iz
istraivanja je barem jednom u ivotu puilo cigaretu. Meu njima je mnogo
onih koji su probali, ali nisu stekli naviku.. Najvee stope prevalence, po 85%,
su na Farskim Ostrvima i Grenlandu. Stope su sline kod oba pola.
Konzumiranje alkohola i zabranjenih droga je u primetnom porastu u
mnogim zemljama, naroito Centralne i Istone Evrope. U zapadnoevrop-
skim zemljama i dalje su visoke stope prevalence. Konzumiranje alkohola je i
dalje u odnosu na 1995. rasprostranjeno u Danskoj, Velikoj Britaniji, ekoj,
Malti i Irskoj, sa veom prevalencom kod nekih u odnosu na 1995. Smanjenje
je zabeleeno u Italiji i na Kipru, zemljama koje su imale visoku prevalencu
1995. Poveano konzumiranje alkohola naroito je izraeno kod uenika u
zemljama Centralne i Istone Evrope, posebno u Litvaniji, Poljskoj, Sloveniji
i Slovakoj. U veini zemalja poveana je konzumacija piva. Postoje tipino
pivske zemlje Danska i Irska, koje sa Velikom Britanijom i ekom imaju
najvee stope prevalence. Pivo je najomiljenije pie u 18 zemalja, gde 6 od
10 uenika preteno pije ovo pie. U veini zemalja desile su se promene u
konzumaciji vina. Sada su stope vee u Sloveniji, Litvaniji i Estoniji. U 1999.
zabeleena je vea prevalenca konzumiranja estokih pia. Ovo je uglavnom
muka navika, ali u Irskoj i Velikoj Britaniji devojice piju vie i ee od
deaka. Intoksikacije su sve uestalije u skoro polovini zemalja, a najvie u
Danskoj i Irskoj. U Velikoj Britaniji i Finskoj stope stagniraju. Interesantan je
rezultat iz 1999, koji pokazuje poveano korienje zabranjenih droga u skoro
svim zemljama uesnicama, osim u Velikoj Britaniji i Irskoj. Stope korienja
inhalanata, trankilizera i sedativa kupljenih bez recepta su uglavnom nepro-
menjene. Najvei rast korienja trankilizera i sedativa je u ekoj i Poljskoj.
Stope prevalence zloupotrebe droga trebalo bi da budu obrnuto sra-
zmerne nivou informisanosti o njima, ali podaci govore suprotno. U Danskoj,
Irskoj, Italiji, Norvekoj, vedskoj i Velikoj Britaniji izmeu 84% i 89% ue-
nika je veoma dobro informisano o svim drogama, a upravo te zemlje imaju
visoke stope prevalence konzumiranja droga. O drogama najmanje znaju na
Grenlandu i u Rumuniji (34% i 39%). Najpoznatije su marihuana (hai), za
koju je ulo 91% uenika, i heroin (89%). Metadon je najmanje poznata sup-
stanca, za koju je u proseku ulo 36% uenika (od 9% na Grenlandu do 79% u
Irskoj). Interesantno je istai da je kanabis u veini sluajeva prva droga koju
mladi probaju, a slede trankilizeri i sedativi, koji se kao prva probrana droga
pominju u est zemalja. Kanabis je najee prva droga koju probaju deaci,
dok devojice zapoinju sa trankilizerima /5/.
Posle kanabisa, najee koriene droge u zemljama EU su ili amfe-
tamini ili ekstazi. Bar jednom u toku ivota amfetamine je probalo 0,56%,
odnosno ekstazi 0,55% celokupne odrasle populacije u zemljama EU, dok je
skoranju upotrebu (u poslednjih 12 meseci) amfetamina i ekstazija prijavilo
Dijagram 1. Skoranja upotreba amfetamina, ekstazija i kokaina (upotreba u poslednjih 12 meseci) meu
osobama starosti od 15 do 34 godine u zemljama Evrope
manje od 1% iste populacije. Skoranja upotreba ekstazija i amfetamina meu

mladima je najvea u Irskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj, paniji, Holandiji i
kree se oko 3%. U Finskoj, vedskoj i Norvekoj amfetamini su na drugom
mestu po zloupotrebi (posle kanabisa). Ranije je prevalenca zloupotrebe am-
fetamina bila vea od prevalence zloupotrebe ekstazijua, ali danas je ta ra-
zlika zanemarljiva. Broj osoba leen zbog zloupotrebe amfetamina je razliit
u zemljama EU: oko treine od svih leenih zbog zloupotrebe psihoaktivnih
supstanci u vedskoj i Finskoj, 8,7% u Nemakoj, 1,5% u Holandiji, 2,7% u
Velikoj Britaniji i manje od 1% u ostalim zemljama.
Za odreivanje rasprostranjenosti bolesti zavisnosti neophodna su sve-
obuhvatna epidemioloka istraivanja, koja u naoj zemlji do sada nisu spro-
vedena na globalnom nivou. Postoje podaci pojedinih epidemiolokih studija
manjeg obima, kao i indirektni pokazatelji kao to su morbiditet i mortalitet
kod bolesti ili okolnosti koje se sa velikom verovatnoom mogu povezati sa
zloupotrebom supstanci (oboljenja jetre, akcidenti itd). U toku 2002. spro-
vedeno je pilot istraivanje o upotrebi supstanci meu uenicima osnovnih i
srednjih kola u est okruga Republike Srbije Pomoravskom, Jablanikom,
Zajearskom, Pirotskom, Mavanskom i Zlatiborskom. Istraivanje je sprove-
deno u 24 osnovne i 26 srednjih kola, sa ciljem da se ustanove navike nae
omladine u vezi sa uzimanjem psihoaktivnih supstanci, nivo informisanosti i
stavovi o drogama, kulturoloke specifinosti, uestalost zloupotrebe psihoa-
ktivnih supstanci i njihov odnos prema adiktivnom ponaanju uopte. Tako-
e, uporeivani su rezultati istraivanja sa evropskim i svetskim trendovima.
Istraivanje je obuhvatilo i testiranje urin testovima na etiri klase supstanci
(MET, BZD, THC i OPI), a 4,9% uenika je imalo pozitivan urin test. Uzorak
je obuhvatio 1459 uenika, od kojih je 9,9% izjavilo da je probalo neku drogu.
Pri prvom kontaktu najea droga je marihuana, dok je 8,4% ispitanika pro-
balo marihuanu tokom ivota, sa prosenom starou od 15,5 godina. Ekstazi
je probalo 0,4% ispitanika prosene starosti od 15,5 godina. Alkohol u kombi-
naciji sa tabletama uzima 1,5% ispitanika, a 3,1% alkohol sa marihuanom. to
se tie informisanosti ispitanika o drogama i njihovih stavova, tri najpoznatije
droge su marihuana, kokain i heroin, a najmanje je poznat amfetamin (90,3%
je ulo za marihuanu, dok je za amfetamine ulo 15,5% ispitanika). Devojice
su informisanije i ranije poinju da zloupotrebljavaju drogu u odnosu na de-
ake. Na pitanje gde bi mogli da nabave drogu, ispitanici najee odgovaraju:
u diskoteci, kafiu i kod dilera i u koli /2/.
Podaci dobijeni iz istraivanja pokazuju da je puenje meu mladima
vrlo rasprostranjeno, 47,3% ispitanika probalo je cigarete, a 57,3% se ne proti-
vi povremenom uzimanju cigareta, dok je 7,3% ispitanika svoju prvu cigaretu
popuilo sa 11 godina. Polovina ispitanika smatra da puenje nije ili je vrlo
malo tetno po zdravlje. Izmeu deaka i devojica ne postoji znaajna razlika
u vezi sa puenje, cigareta. Ispitanici su jo tolerantniji prema konzumaciji al-
koholnih pia, bez obzira na vrstu pia. Barem jedno alkoholno pie u ivotu
probalo je 76,7% ispitanika, a 46% je izjavilo da je bilo pijano bar jednom u
ivotu. Vie od 40 puta u ivotu bilo je pijano 4,4% ispitanika. U jedanaestoj
godini ivota ostvaruje se kontakt sa alkoholnim piima u znaajnom procen-
tu. Da alkohol nije tetan po zdravlje ili je vrlo malo tetan smatra 31% ispi-
tanika. Kao razloge za konzumaciju alkohola navode elju da se zabave i da
zaborave na probleme. Kod deaka postoji izraenija sklonost i raniji poetak
uzimanja alkoholnih pia u odnosu na devojice, a najvie se konzumira pivo.
Ispitanici su bili prosenog ekonomsko-materijalnog statusa, najvei broj ispi-
tanika 85% ivi u kompletnoj porodici i uglavnom su zadovoljni odnosom
sa roditeljima. Prosean uspeh uenika iznosio je 3,43 (SD).
Prema izvetaju Svetske zdravstvene organizacije za 2001. najee zlo-
upotrebljavane supstance u svetu su alkohol i duvan. Danas pui svaki trei
odrasli ili 1,2 milijarde ljudi. Do 2025. taj broj e narasti na 1,6 milijardi. Od
posledica izazvanih puenjem 1998. je umrlo preko 4 miliona ljudi, u poree-
nju sa 1990. kada je taj broj bio 3 miliona. Procenjuje se da e broj umrlih u
2020. biti 8,4 miliona, a 2030. 10 miliona. Ovaj porast nee biti ravnomeran.
U razvijenim zemljama se oekuje porast od oko 50%, dok e se u zemljama
treeg sveta uetvorostruiti. Svetska Banka je procenila da se 615,1% uku-
pnih godinjih trokova leenja stanovnitva troi na leenje bolesti uzroko-
vanih puenjem /6/.
U pojedinim razvijenim regionima alkohol se sve vie konzumira, te
su u porastu i sve pratee pojave asocirane sa zloupotrebom alkohola. Bole-
sti zavisnosti imaju i ekonomske implikacije i kotaju drutvo u SAD-u oko
300 milijardi dolara godinje. Za saniranje posledica izazvanih zloupotrebom
alkohola u SAD-u se godinje potroi 148 milijardi dolara, a od toga 19 mili-
jardi iznose trokovi leenja.
Prema izvetaju PRIDE (National Parents Resource Institute for Drug
Education), zavisnost od droga meu uenicima porasla je do nesluenih ra-
zmera. Statistiki podaci odnose se na cigarete, marihuanu, kokain, inhalante
i halucinogene. Skoro petina maturanata (18,3%) koristi ilegalne droge bar je-
dnom nedeljno ili ee; vie od jedne etvrtine kae da nedeljno bar jedanput
konzumira alkohol (25,8%). U protekloj godini, 7,1% konzumiralo je kokain;
11,6% stimulativna sredstva; 12,1% halucinogene; 3,5% heroin /4/.
Bolesti zavisnosti prema brojnim pokazateljima u pravom smislu pred-
stavljaju neinfektivnu epidemiju 21. veka. Zbog toga je neophodno kontinui-
rano sprovoditi programe prevencije kao i razvijati i unaprediti dijagnostiku,
leenje, rehabilitaciju kao i istraivanja u ovoj oblasti.
LITERATURA
/1/ Dimitrijevi I., Dijagnostika i leenje bolesti zavisnosti, U: Trbojevi B., ured. Knjiga radova/XIII kon-
gres lekara Srbije sa meunarodnim ueem, Vrnjaka Banja, 2630; /2/ Dimitrijevi I., i sar., Upotreba
supstanci meu uenicima osnovnih i srednjih kola u Republici Srbiji, pilot studija Komisije za prevenciju
bolesti zavisnosti meu omladinom, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2002; /3/ Kaplan H.I., Sadock B.S.,
Synopsis of psychiatru: Behavioral Sciences / Clinical Psychiatry, Adolescent substance abuse, 25th Anni-
versary edn. Philadelphia: Lipincot Williams & Wilkins, 1998; 50:12571260; /4/ PRIDE (National Parents
Resource Institute for Drug Education) 9th Annual Report, http://www.yahoo.com; /5/ The 1999 ESPAD
Report: Alcohol and Other Drug Use Among Students in 30 European Countries, Stockholm, Decem-
ber 2000; /6/ WHO: The World health report 2001: Mental health: new understanding, new hope, WHO,
2001.
Prof. dr Slavko Sakoman
KB Sestre Milosrdne, Klinika za psihijatriju, Odjel ovisnosti, Zagreb
STRATEKA OPREDELJENJA ZEMALJA EU

GLEDE SUZBIJANJA ZLOUPORABE DROGA
Zlouporaba ilegalnih droga, kao i nemedicinska uporaba psihoaktivnih

lijekova, radi brojnih tetnih posljedica iz godine u godinu postaje sve ozbilj-
niji javno-zdravstveni i teak drutveni problem. Epidemioloka istraivanja
su potvrdila da se posljednjih desetak godina, kao posljedica rasta ponude
i potranje droga, dogodio veliki porast pojavnosti konzumenata i ovisnika
meu mladima u Republici Hrvatskoj. Do punoljetnosti oko 40% mladih od
generacije imati e iskustvo uzimanja neke od ilegalnih droga, a kod oko 5%
e se oitovati ozbiljne i vidljive tetne posljedice. Od 1998. godine kroz sustav
za tretman (koji svojim kapacitetom nije primjeren potrebama) HZJZ eviden-
tira oko 1000 novih tekih heroinskih ovisnika od kojih je oko 50% zaraeno
virusom B i/ili C hepatitisa. Uzevi u obzir injenicu da je broj otkrivenih i na
koncu lijeenih ovisnika uvijek manji od onih koji ostaju sakriveni, to bi zna-
ilo da naa zemlja trpi ogroman gubitak produktivnih i drutveno korisnih
godina ivota kroz incidenciju od preko 2000 mladih, koji e od generacije
roenih, u prosjenoj dobi od 22 godine postati teki i kronini bolesnici.
Epidemioloka slika kao i ukupnost svih posljedica i rizika koji su u svezi sa
zlouporabom droga i drugih sredstava ovisnosti, nalaze svoj odraz u praktiki
svim porama naeg drutva.
Kvaliteta i filozofija ivota suvremenog konzumentskog, potroakog i
hedonizmu sklonog drutva, unato rastu standarda, sve veem broju poje-
dinaca ne osigurava zadovoljavanje onih potreba bez kojih nema prirodnog
osjeaja radosti i sree. A ako toga nema, sam ivot poinje gubiti dubinu svog
smisla, tada se sve tee odrava motivacija za uvanje zdravlja i izbjegavanja
rizika, kao pretpostavke to dueg ivota, a poveava se sklonost traenju i
prihvaanju brzih, alternativnih rjeenja, na alost i onih koje nudi organizi-
rani kriminal. Premda su dobro upueni strunjaci svjesni globalnih uzroka
drogiranja mladih, oni ne pokuavaju lijeiti bolesti ove civilizacije, jer bi
za takav (utopistiki) pristup trebalo imati mo i utjecaj koji bi bio snaniji
od onog to ga imaju politike i ekonomske elite koje upravljaju svijetom.
Oni znaju da je u tom i takvom svijetu sve tee sauvati stabilnost i zdravlje
obitelji i da je sve sloeniji zadatak pred roditeljima kako zatititi svoju djecu
od pogubnih izvanjskih utjecaja. Potrebni su posebni drtveni programi da bi
im se u tome pomoglo. U tim nastojanjima da se isti provode, osobite tekoe
imaju strunjaci u zemljama optereenim korupcijom, u kojima politike elite,
koristei politiki inenjering i manipulirajui narodom preko medija, uspije-
vaju ostati u svojoj areni radi osobnih interesa i povlatenog statusa, a na tetu
graana. A bez drave, njenih instrumenata i potpore lokalnih vlasti, teko je
implementirati programe koji e meu ostalim, od zlouporabe droga pomo-
i u ouvanju najvanijih resursa djece, mladei. Zato strunjaci u svom
nastojanju da temeljem suvremene strategije pridonesu zatiti zdravlja ljudi,
moraju traiti prostor i naine djelovanja, svjesni svih ogranienja i zadanih
okvira koje odreuje politiki, ekonomski i socio-kulturni kontekst. Njima je
jasno da samo vrlo sloen, na znanstvenim injenicama potvren intersektor-
ski program, koji je u svim najvanijim elementima utemeljen na kontinui-
ranom radu dobro motiviranih i specijaliziranih profesionalaca i strunjaka,
ispred svega dravnih institucija (NGO sektor moe pridonositi samo ukoliko
je svojim djelovanjem komplementaran Nacionalnoj strategiji), moe utjecati
na smanjenje potranje, ponude i svih tetnih posljedica uzimanja droga.
EU, kojoj tei i Hrvatska, pokuava legislativno i na druge naine har-
monizirati i standardizirati programe suzbijanja zlouporabe droga. U izboru
najboljih strategija trai se potvrda uinkovitosti i isplativosti temeljem znan-
stveno potvrenih injenica, politiare se potie da u donoenju odluka u
svezi programa vie uvaavaju preporuke kompetentnih strunjaka. U svim
najvanijim dijelovima nacionalnih programa (od kolske prevencije, terapi-
je do represije), u pristupu djeci, mladei i graanima openito, inzistira se
na potivanju ljudskih prava, osobnih sloboda graana, te visokim etikim i
profesionalnim standardima. To pak otvara prostor za sve vei pritisak dijela
mladei da sa to manje rizika i zakonskih posljedica mogu ostvarivati svoju
slobodu izbora o nainu na koji e ivjeti, pa ako hoete i umirati drogirajui
se. U suvremenoj europskoj strategiji, skupi represivni aparat bi promjenom
prioriteta i poboljanjem organizacije posla trebao poboljati svoju uinkovi-
tost (smanjenje ponude droga) usmjeravanjem svoje otrice prema razbijanju
visoko organiziranog kriminala i njegovih koruptivnih sprega. Istovremeno
bi sustav zdravstva i socijalne skrbi trebao poboljati zatitu konzumenata i
ovisnika. Sve bi to otvorilo bolje mogunosti da se kolskim i drugim pre-
ventivnim programima smanji potranja droga a time pobolja zatita djece
i mladei.
Europa eli smanjiti pojavnost ovisnika i svih tetnih posljedica koje se
javljaju radi konzumacije droga (ekonomske tete, rast kriminala i korupci-
je, smanjenje produktivnosti, virusne bolesti, osobito HIV infekcije i HCV,
oteenje zdravlja, smrtnost, rizici stradanja u prometu). Znanost je dokazala
da je ovisnost kronina, recidivirajua bolest mozga i sukladno tome i samu
konzumaciju droga, kao rizino ponaanje, treba vie promatrati sa medicin-
skog stajalita kao javno-zdravstveni problem koji je mogue uspjeno rjea-
vati unutar drutveno-medicinskog modela. Tu se naglaavaju tri temeljna
naela dobre dravne politike tretmana ovisnika:
1. Razviti sustav to ranijeg otkrivanja i privlaenja u tretman ovi-
snika i konzumenata droga (to nije mogue ostvariti ako programi
svojim pristupom, sadrajem ponude i tipom intervencija ne budu
prihvatljivi i lako dostupni korisnicima koje elimo privui s ulice i
odvojiti od dealera).
2. Osigurati da se pod strunim nadzorom unutar mree terapijskog
sustava (kao integralnog dijela sustava dravnog zdravstva), dri pod
kontrolom to vei postotak od ukupnog broja svih ovisnika u po-
pulaciji (optimalno i mogue bi bilo da ih 70% bude u stalnom do-
ticaju sa strunim timovima lako dostupnih lokalnih specijaliziranih
izvanbolnikih programa).
3. Terapijski pristup i sadrajne komponente programa moraju biti
individualno prilagoavane ovisnicima, to je pretpostavka visoke
retencije u programu. Bolest ima kronian tijek, pa je tretman ovi-
snosti proces sa svojom specifinom dinamikom i dugim trajanjem.
Afirmacija tog modela nije mogua dok se bitno ne smanji utjecaj mo-
ralne paradigme, kojom se zlouporaba droga kao i ovisnost ne smatra bole-
u koju treba lijeiti, ve osobnim izborom i stilom ivota neodgovornih po-
jedinaca, koji radi toga moraju podnositi drutvenu osudu i brojne posljedice:
otuenje, socijalnu izolaciju, stigmatizaciju, marginalizaciju, kriminalizaciju s
posljedinim punjenjem zatvora rtvama narko-kriminala. U zemljama u ko-
jima dominira moralistiki pristup, ovisnici i njihove obitelji, kako bi izbjegli
stigmatizaciju, prikrivaju problem i time odgaaju traenje strune pomoi.
Teko je shvatljivo ali istinito, da sustav organiziranog drognog kriminala naj-
vie profitira, a radi toga preko svojih koruptivnih i utjecajnih sprega i naj-
vie podrava moralnu paradigmu. Taj sustav zagovara vrlo tolerantan stav
prema drogiranju mladei, a istovremeno drutvu sugerira da ovisnost nije
bolest kojom bi se trebali baviti strunjaci zdravstva, ve sugerira da ovisnike
(a time automatski i njihove obitelji) treba pustiti da padnu na dno, pa e
nakon toga traiti pomo od terapijskih zajednica (TZ) NGO sustava. Ako to
ne ele prihvatiti, tada se sugerira ostracizam (odbacivanje, prekid komunika-
cije, izbacivanje na ulicu) kao vid pritiska da se podine. Takav koncept posve
je neprihvatjiv za veliki broj ovisnika. I umjesto da se ti bolesnici to ranije
privuku s ulice kako bi se pokrenuo terapijski proces, oni su ostavljeni da tonu
u kriminal ostavljajui pri tom nesagledive teke posljedice. Kada se ovisnik
i njegova obitelj ekonomski i zdravstveno posve iscrpi, tada moralisti suge-
riraju dravi kanjavanje nepotrebno kriminaliziranih rtava droge, ime se
samo stvara privid uinkovitog represivnog djelovanja. Tom se koncepcijom u
stvarnosti zapravo tite nositelji narko-kriminala i financijski interesi njihovih
koruptivnih sprega i zatitara, a silno teti interesima kako drogirane mla-
dei tako i drutva u cjelini.
Ako heroinskog ovisnika koji je postao ovisan u 21. godini, privuemo u
program nakon godinu dana i pokrenemo terapijski proces, vjerojatnost je da e
biti zatieno njegovo zdravlje i da e na koncu biti uspjeno socijalno rehabi-
litiran oko 70%, vjerojatno se nee zaraziti hepatitisom i virusom HIV-a, nee
imati kaznena djela, obitelj e emocionalno i ekonomski biti ouvana, jo se
nee baviti dilanjem pa nee bolest proiriti na druge osobe, narko kriminalu
e donijeti prihod od oko 7000 eura. Ako bi isti sluaj privukli u program u 28.
godini, vjerojatnost uspjene rehabilitacije e biti ispod 30%, vjerojatnost da e
biti zaraen virusom hepatitisa C i/ili B e biti oko 70%, vjerojatnost da e imati
otkrivena kaznena djela e biti preko 70%, obitelj e biti emocionalno i ekonom-
ski opustoena, svojim neposrednim utjecajem uvui e u ovisnost i ostaviti na
ulici nasljee od barem 4 nova ovisnika, a narko kriminalu e donijeti preko
100.000 eura!!!
Prema Hrvatskoj nacionalnoj strategiji (koja se na alost sve manje uva-
ava i loije provodi u praksi), svrha represije usmjerene prema kriminalizi-
ranim ovisnicima na ulici jest samo vid pritiska da prihvate tretman. Oni su
prvenstveno bolesnici, koje treba zatititi kroz humani, socijalno-medicinski
pristup i koliko je mogue, vremenom pretvoriti u suradnike drutva u bor-
bi protiv kriminala. Grubost prema njima i odbacivanje samo ih jo vie sti-
gmatizira i vee uz kriminal kojemu slue, a time ih se jo vie okree protiv
drutva i njegovih interesa.
Obzirom da su konzumenti droga i ovisnici most koji povezuje drogni
kriminal (kojemu donose novac) i zdravu mlade na koju negativno utjeu i
kojoj po sitno preprodaju drogu (da bi financirali svoju ovisnost), bez kvalite-
tne sekundarne prevencije i znatnog poveanja resursa suvremenog, dravnog
sustava za tretman, niti je mogue ozbiljnije ugroavati interese narko-kri-
minala, niti osiguravati kroz kolske i druge programe primarne prevencije
adekvatnu zatitu jo zdrave populacije.
Kvalitetan struni nadzor nad populacijom ovisnika mogue je osigurati
kroz mreu lako dostupnih specjaliziranih, prvenstveno izvanbolnikih centara s
dovoljnim brojem strunjaka (jedan tim ljenika na svakih 100150 tekih ovi-
snika godinje). U veini drava EU jedan tim je angairan na broj od 50100
sluajeva u programu godinje.
Centri surauju na lokalnoj razini sa svim institucijama koje na bilo
koji nain otkrivaju i/ili pridonose zatiti konzumenata i ovisnika. Kada je
rije o heroinskim ovisnicima, sve vanije mjesto u njihovom lijeenju zau-
zima farmakoterapija. No tim, po mnogo emu posebnim i vrlo zahtjevnim
pacijentima, od kojih oko 70% nee biti mogue stabilizirati kroz programe
s drug-free orijentacijom, uz lijekove, potrebno je osigurati u poetnoj fazi
tretmana (kroz godinu do dvije) i sve druge elemente sloenog terapijskog
postupka koji garantira dobre rezultate i visoku retenciju u programu: psi-
hoterapiju, edukaciju, obiteljski postupak, preodgoj, socijalne intervencije,
terapiju komorbiditeta.
Terapijske zajednice, premda dobro dole za 10% od svih sluajeva koji
zatrae pomo, ne mogu biti temeljni sustav drave za skrb o ovisnicima jer su
svojim pristupom i duinom boravka za 90% ovisnika neprihvatljive, a obzi-
rom na mali protok pacijenata, njihov je ukupan doprinos (uz visoku cijenu
prema cost benefit analizama) relativno mali. Njihovi voditelji su meutim
vrlo glasni u javnosti i estoki kritiari suvremene koncepcije tretmana, oso-
bito primjene metadona i drugih opijatskih agonista. Njih nije briga to initi
s onih 90%. Njima pogoduje vea pojavnost ovisnika u drutvu i loe organizi-
ran dravni sustav, jer tada lake pune svoje kapacitete probranim klijentima.
Zato da bi se mogla provoditi suvremena strategija, a u okviru nje kao
izuzetno vaan dio i kvalitetna politika tretmana ovisnika (osobito opijatskih),
potrebno je:
A) shvatiti da su ovisnici teki, kronini, recidivirajui bolesnici koje
zdravstveni sustav treba prihvatiti i tretirati kao i sve druge kronine
bolesnike;
B) potrebno je smanjiti tetno djelovanje i utjecaj u kreiranju sustava za
tretman nestrunih sustava (NGO ali i dravnog sektora), interesnih
lobija, politiara i pojedinaca koji zagovaraju pristupe koji su po za-
jednicu tetni i znanstveno neutemeljeni;
C) sprijeiti instrumentalizaciju programa tretmana ovisnika u politike
ili komercijalne svrhe;
D) pronai nain koji bi omoguio da politike elite u procesu donoe-
nja odluka u svezi strategije suzbijanja droga prihvaaju i podravaju
sugestije visokih meunarodnih tijela, i najkompetentnijih strunja-
ka;
E) podvri znanstvenoj evaluaciji i cost-benefit analizama sve programe
tretmana ovisnika, kako bi se spreili paradoksi koji se i danas doga-
aju. Primjer:
Dok se danas klinikim bolnicama limitira duina hospitalizacije tekih
fizikih ovisnika na svega 16 dana, istovremeno drava plaa zadravanje ovi-
snika u terapijskoj zajednici Susret (prethodno detoksificiranih i dobro selekci-
oniranih) ak 700 dana. Ta zajednica, sa godinjim ulazom izlazom od sve-
ga 40 ovisnika (od kojih e mnogi recidivirati nakon izlaska), troi 4 puta vie
sredstava (oko 3 milijuna kuna proraunskih sredstava) nego tim pri KB. S.
Milosrdnice, Zagreb, Vinogradska, koji s dva lijenika treba godinje zbrinuti
kroz izvan bolniki program oko 1700 ovisnika (od kojih preko 400 posve novih
sluajeva koji se javljaju direktno s ulice). Da je postotak apstinenata bez me-
tadona, koje pod kontrolom dri tim u Vinogradskoj samo 20%, to je ukupno
340 osoba. Kod nekoliko stotina koji su na jeftinom metadonu, uspije se takoer
odrati apstinencija od ilegalnih droga, znatno poboljati zdravstveno stanje,
socijalno funkcionisanje, i sprijeiti zaraavanje hepatitisom i HIV-om i brojne
druge komplikacije. Za navedeni broj ovisnika trebalo bi osigurati raspoloivo
vrijeme strunjaka za barem 30000 terapijskih seansi i kontrolnih pregleda (uz
kontrolu urina na droge) a tim u Vinogradskoj uz krajnje iscrpljivanje jedva
osigura 7000.
Metodama sve uspjeniji, kapacitetima primjereniji i korisnicima sve
prihvatljiviji sustav za tretman ovisnika, integrisan u dravno zdravstvo i so-
cijalnu skrb, drastino je reducirao broj getoiziranih narko-scena na ulicama
mnogih zapadno-evropskih gradova. Neke zemlje izvjetavaju da preko 70%
od ukupne populacije ovisnika uspijevaju privui i zadrati u programima tre-
tmana koji su vrlo raznoliki po zahtevnosti, sadraju i obliku intervencija, a
time i individualno prilagoeni kako naravi problema tako i mogunostima
tih osoba da ih u odreenom trenutku prihvate. Zahvaljujui takvoj podjeli
posla u okviru balansne strategije, smanjuju se potrebe za troenje resursa
represivnog aparata na suvino bavljenje bolesnicima i mladei koja se tera-
pijom titi od kriminalizacije. To pak omoguava da se otrica represije vie
usmjeri prema organiziranom drognom kriminalu i njegovim koruptivnim
spregama, bez ega nema anse smanjiti dostupnost droga.
U Hrvatskoj se godinama opstruira razvoj suvremenog dravnog su-
stava za tretman ovisnika. Zavodi za javno zdravstvo i kolski (preventivni)
lijenici u prvi plan guraju razvoj sustava za neku maglovitu prevenciju (koja
bi inae trebala prvenstveno biti u ingerenciji kolskog sustava), a ovisnike,
koji svojim aktivnim djelovanjem ire drogu i ovisnost, ostavljaju na ulici da
slue organiziranom kriminalu. Da paradoks bude vei, od ono malo timova
koji se bave tim bolesnicima oekuje se vea orijentacija na potpuno odvika-
vanje (drug-free pristup), udara se po primjeni metadona, a na listama lije-
kova HZZO nema lijekova (kao to nema niti priblino dovoljno educiranih i
angairanih terapeuta) poput clonidina i naltrexona (Revia) i buprenorfina,
koji bi pomogli u uspostavljanju i uvanju apstinencije od ulinih droga. Tek
uz dobar asortiman lijekova i dovoljno angairanih specijalista za lijeenje
ovisnika mogue je kod znatno veeg postotka ovisnika iskuavati detoksifi-
kaciju i odravanje apstinencije. Ako su strunjaci u situaciji da moraju birati
izmeu odravanja na metadonu i preputanja ovisnika tretmanu heroinom
od strane kriminalaca, tada bi se samo neupueni ili nemoralni (podravatelji
narko-kriminala) mogli prikloniti ovoj drugoj opciji.
Bez dobre politike i dobro organiziranog sustava za tretman nije mogue
zaustaviti epidemiju koju ire nelijeeni i kriminalizirani ovisnici, nije mogue
smanjiti profite i mo organiziranog kriminala niti je mogue zatititi preventi-
vnim programima mlade od pogubnog utjecaja bolesnih na zdrave. Poetkom
rata i tranzicije 1991, na itavom prostoru drave tekim heroinskim ovisnicima
osigurani su programi lijeenja uz primjenu metadona. Praenjem je ustanovlje-
no da je taj pristup u kratko vrijeme poveao za ak 3 puta broj ovisnika koji su
odluili potraiti pomo, dob prvog javljanja spustila se nakon 5 godina primje-
ne metadona od 27 na 22 godine, a sta ovisnika do dolaska na prvo lijeenje
skratio se takoer za 5 godina. Da nije dolo do zastoja u razvoju dravnog
sustava za kontrolu droga (20002003) danas bi imali znatno niu incidenciju
ovisnika u populaciji i mnogo manje svih drugih sekundarnih tetnih posljedica
zlouporabe droga.
Edukacijom i poticanjem lijenika ope medicine da prihvate ovisnike
kao i sve druge bolesnike, a metadon lijek kao i svaki drugi, od 1991. zna-
ajno se poboljala dostupnost, prihvatljivost, a time i kvaliteta zdravstvene
skrbi heroinskih ovisnika. Preko 1000 lijenika ope medicine u suradnji s
timovima Centara za izvan bolniko lijeenje intenzivno se danas bavi tom
kategorijom bolesnika i daje nemjerljiv doprinos njihovoj zatiti. To im je
omoguilo da su o toj bolesti mozga mnogo nauili te da su ovisnike pri-
hvatili i prilagodili im se kao jednoj vrlo specifinoj kategoriji pacijenata. Radi
toga se Hrvatska na meunarodnoj razini prepoznaje i afirmira kao ogledni
model po kojem bi i druge zemlje trebale ureivati svoj sustav za tretman.
Ovisnosti i mozak
Nije mogue lijeiti ovisnike, niti osmiljavati preventivne programe,

ukoliko se ne spozna nain na koji droge djeluju na ljudski mozak. Brojni su
razlozi, motivi, potrebe i ivotne situacije, radi kojih dio mladei zapoinje, a
kasnije, pod pritiskom okruenja i vrnjakih skupina s kojima se drue i za-
bavljaju i nastavlja s uzimanjem droga. Podravanje takvog ponaanja iznu-
tra (iz psihikog prostora), koje vodi prema stanju ovisnosti, ispred svega
je u naravi (ugodnosti) upamenog doivljaja, iskustva drogiranosti, te je-
dnostvnost, efikasnost i brzina naina kojim osoba, koristei neurobiokemij-
ski ustroj mozga, moe promijeniti stanje svijesti i doivljavanje stvarnosti.
Zato zlouporabu droga moemo definirati kao neprirodan, visoko rizian, pa
i drutveno neprihvatljiv nain zadovoljavanja prirodne ljudske potrebe za
osjeajem ugode i zadovoljstva. Bez dobrog poznavanja etiologije ovisnosti,
teko je osmisliti i provoditi preventivne, odgojno-obrazovne programe, pu-
tem kojih bi u svijesti najveeg broja mladih izgradili vrste obrambene meha-
nizme kojima e se uspjeno zatiti od iskuavanja droga, a jo je tee shvatiti
vanost, mjesto i ulogu farmakoterapije u tretmanu ovisnosti.
U traenju odgovora na pitanje filozofije uinkovite prevencije i isplati-
vog tretmana, dobro je koristiti ekoloki pristup, u kojem umjesto prirodnog
okolia sada promatramo mentalni prostor smjeten u biologiji najvanijeg
organa naeg tijela. Svaka individua je u stalnoj interakciji sa svojim okrue-
njem. Sve doivljeno ostavlja svoj trag i taloi se u memoriji ljudskog mozga.
Istraivai ekologije uma, lijenici, psiholozi, pedagozi, filozofi, sociolozi...
trebali bi pokuati odgovoriti na pitanje to sve i na koji nain ini tetu i za-
gauje taj psihiki, duhovni i istovremeno bioloki prostor ovjeka. Bez toga
nema odgovora na pitanje kako tititi djecu i mlade u procesu odrastanja od
informacija, podraaja, iskustava, ideja, ideologija ali i kemijskih tvari, koje
zagaujui prostor njihovog uma, tetno utjeu na oblikovanje njihovih oso-
benosti, stavova, ivotne filozofije, sustava vrijednosti, moralnost i konano na
ukupnost kvalitete njihovog ponaanja i djelovanja, to pak neposredno po-
tvruje funkcionalnost i bio-psiholoko zdravlje samog mozga. Drogiranjem
se iskrivljava percepcija, emocije, oteuju se kognitivne kao i mnoge druge
funkcije mozga. Obzirom da se to uglavnom poinje dogaati u tinejderskim
godinama djece, posve se zaustavlja proces njihovog zdravog odrastanja, sazre-
vanja i osamostaljenja. Upamena ugoda i naueni mehanizam kojim se ista
postie unosom droge u tijelo djeteta, koja moe biti znatno intenzivnija od
bilo kojeg normalno izazvanog slinog osjeaja i premda je ponajprije sme-
e u prostoru sjeanja s kojima se svi prirodno izazvani, prihvatljivi i ranije
doivljeni izvori ugode usporeuju, potie konzumenta iznutra da ponovi
to iskustvo. Zbog toga psihiki ovisnik, unato ozbiljnih tetnih posljedica,
nastavlja s drogiranjem, gubei istovremeno motivaciju za izvravanje obaveza
i mnoge druge aktivnosti koje nisu neposredno praene takvim osjeajem. To
ga dovodi u sukob s okolinom koja opaa njegovo promijenjeno i sve loije
ponaanje. Kao posljedica oteivanja bioloke strukture mozga, vremenom
dolazi do potpunog gubitka kontrole udnje za ponovnim uzimanjem droge.
ak to vie, drogirani i ovisni mozak radi poremeaja kognitivnih funkci-
ja, nevjerojatno vjeto racionalizira i nastavlja to ponaanje unato stranih
tetnih posljedica. Ostaci promijenjene (a i razorene) ego strukture ovisnika
jednostavno se stavljaju u funkciju podravanja ovisnosti. Mozak, poremeen
u svojoj funkciji, u sebi vie nema kapaciteta kojim bi promijenio tijek stvari.
Potrebna je neka sila i pomo izvana uz koju bi taj najvaniji organ ljudskog
tijela ponovo zapoeo popravljati samog sebe kroz sloene procese uenja, s
ciljem da uspostavi samokontrolu ponaanja te da se kroz dugi proces tre-
tmana pokrene sazrijevanje osobenosti, a time i rast odgovornosti, kako bi se
vremenom uspostavila samokontrola ponaanja, a mozak individue osposobio
za svjesno, samostalno i dugorono planiranje i osmiljavanje tijeka ivota.
Zakljuno: Dobra dravna politika tretmana opijatskih ovisnika
Doista je teka zadaa lijeiti ovisnike. Najtee je lijeiti heroinski tip. Na

tu se kategoriju troi oko 80% svih resursa sustava za tretman. To je dugotra-
jan proces sa nepredvidivom dinamikom i ishodom. Kod mnogih sluajeva
samo psihoterapijom (koja ne djeluje niti brzo niti konkretno) ili ak i du-
gotrajnom izolacijom, preodgojem i rehabilitacijom ne uspijeva se u dovolj-
noj mjeri (re)strukturirati, osnaiti i promijeniti ego strukturu pojedinca koja
e uspijevati nadvladavati biopsiholoki uzrokovan mehanizam kako javljanja
gubitka kontrole tako i ponovnog javljanja udnje za uzimanjem droge nakon
to se uspostavila apstinencija. To je pak uzrokom visokog recidivizma kod
te bolesti, ije se pogubne posljedice kod znatnog postotka bolesnika jedino
mogu reducirati farmakoterapijom opijatskim agonistima. Kod onih heroin-
skih ovisnika koji su orijentirani na apstinenciju, primjenom opijatskog
antagonista naltrexona (Revia) znatno se moe smanjiti rizik recidivizma,
a olakati stabilizacija apstinencije.
Niti malo nije jednostavna zadaa razviti i odravati aktivnost sustava
koji bi bio efikasna protutea svim silama koje tjeraju i uvlae mlade u zlou-
porabu droga. Naglaavam jo jednom da nema uinkovite prevencije (zatite
zdravih) bez preduzimanja mjera pravovremenog prepoznavanja i posebnih
programa zatite visokorizine populacije djece, mladei i njihovih obitelji,
bez adekvatnog sustava ranog otkrivanja i nakon toga osiguravanja strune
intervencije (tretmana) ovisnika i konzumenata droga, bez programa lokalnih
zajednica kojima se osiguravaju uvjeti za zdravo i nerizino druenje i zabavu
mladih u slobodno vrijeme i bez uinkovite represije, kojom se ograniava
ponuda droga. Nema tog programa primarne prevencije koje e u jednom
gradu zatititi novu generaciju tinejdera od zlouporabe droga i time sma-
njiti postotak onih koji e stradati, ako oko njih, nakon to ponu izlaziti,
sve bude vrvjelo od drogiranih konzumenata i nelijeenih ovisnika i dilera
koji im nude drogu. Oni e se u tom sluaju, u velikom broju jednostavno
utopiti u tu supkulturu koju kontrolira narko-kriminal. Dobro organiziran
sustav za tretman i provoenja mjera sekundarne prevencije pretpostavka
je uinkovite i provedive Nacionalne strategije. A u mnogim dravama, kao
i u Hrvatskoj, najvie je otpora i problema upravo u implementaciji tog dijela
Nacionalnog programa i to nije sluajno. Bez dobre politike tretmana ovisni-
ka koju u okviru dravnog zdravstva provode specijalizirani struni timovi
unutar mree izvan bolnikih centara, koji pak moraju suraivati sa svim re-
sursima lokalne zajednice i institucijama koje otkrivaju ovisnike i konzumente
i/ili pridonose njihovoj zatiti, nije mogue dosegnuti ak 5 do 6 nabrojanih
ciljeva EU strategije.
CILJEVI STRATEGIJE EU (20002004)
1. Znaajno smanjiti pojavnost uzimanja droga, posebno meu mladi-

ma.
2. Znaajno smanjiti negativni utjecaj uzimanja droga na zdravlje, po-
sebno glede rizika zaraavanja HIV ili virusima B i C hepatitisa.
3. Dostii znaajan porast uspeno lijeenih ovisnika.
4. Postii znaajno smanjenje dostupnosti ilegalnih droga.
5. Postii znaajno smanjenje kriminala koji je u svezi s drogama.
6. Postii znaajno smanjenje pranja novca i ilegalne trgovine prekurso-
rima.
Naglaavam da je za ostvarenje prvih 5 od 6 pobrojanih ciljeva EU
potrebno znati:
Zlouporaba droga ne moe se uspjeno suzbijati povremenim akcija-
ma, kampanjama ili projektima. To mora biti trajno djelovanje drave kroz
njene institucije i strunjake, profesionalce koji u njima rade. Manji dio mje-
ra moe odreivati sustav NGO, ukoliko je komplementaran temeljnom dr-
avnom strunom sustavu i ukoliko potuje Nacionalnu strategiju. Program
mora biti na svim razinama (horizontalno i vertikalno) struno i poticajno
koordiniran.
Pretpostavka za organizaciju suvremenog sustava tretmana ovisnika je
prihvaanje socio-medicinskog modela i odbacivanje moralne paradigme
kojom se ovisnike stigmatizira, marginalizira, socijalno izolira i gotovo pri-
siljava na kriminalizaciju. Ovisnik je na sugraan koji ima jedan specifian
problem. Ne odbacujmo ga, ve ga prihvatimo i pomozimo mu da nadvlada
svoj problem, da kvalitetnije ivi sa svojim problemom, te da zajednica i obi-
telj ima to manje tekoa i posljedica radi njegove ovisnosti.
Ovisnost je kronina, recidivirajua bolest mozga. Zlouporaba droga
je rizino ponaanje koje moe dovesti do bolesti. Mjerama sekundarne pre-
vencije trebalo bi smanjivati pojavnost i progresiju takvog ponaanja. Znanost
je potvrdila da je izlijeenje mogue kod max. 30% ovisnika. to initi s
ostalima? Da bi se dostigao taj broj, kod znatno veeg broja sluajeva privu-
enih u sustav za tretman, treba iskuavati mogunost dostizanja tog cilja. To
pak iziskuje znatne financijske resurse za plaanje lijekova (npr. Naltrexon za
uvanje apstinencije heroinskih ovisnika) i za terapijske strunjake. Lijeenje
te bolesti je vrlo teak i kompleksan zadatak. Da bi se zdravstveni timovi mo-
gli uspjeno baviti tim poslom, potrebna su im posebna znanja, iskustvo i
struna supervizija od strane najiskusnijih eksperata.
Lijeenje ovisnosti, da bi bilo uspeno i isplativo, treba planirati kao
proces koji traje godinama kao i kod svih kroninih bolesti (slino sch,
hipertenziji, depresiji, dijabetesu). Intervencije i ciljeve tretmana, tijekom tog
procesa, treba individualno prilagoavati klinikoj slici, potrebama, motiva-
ciji kao i mogunostima prihvaanja od strane ovisnika nekog od ponuenih
i dostupnih pristupa i programa. Osnovni elementi tog procesa su: farma-
koterapija, psihoterapija, obiteljski postupak, edukacija, preodgoj, socijalna
terapija, terapija komorbiditeta. Potpuna i trajna apstinencija (bez potrebe
davanja bilo kakvih lijekova) realan je cilj za etvrtinu ovisnika. Kod ostalih
oekujemo promjenljiv tijek bolesti (izmjene faza apstinencije i drogiranja),
stabilizaciju apstinencije od ulinih droga uz uporabu zamjenskih lijekova, a
kod 30% ovisnika mogue je samo reducirati uzimanje ilegalnih droga i even-
tualno smanjiti druge tetne posljedice.
LITERATURA
/1/ EMCDDA, Annual report on the state of the drugs problem in the EU, 1999, Luxemburg, Office for Of-
fitial Publications of the European Communities; /2/ EMCDDA, Reviewing current practise in drug-substi-
tution treatment in the European Union, ed. by Farrell M., 2000; /3/ Kirchmayer U., Davoli M., and Verster
A., Naltrexone maintenance treatment for opioid dependence (Cochrane Rewiev), In: The Cochrane Library
Issue 2, 2001, Oxford; /4/ Bertini R., Russo L., Cricelli F., Daraio A., Giglioli C., Pini C., et all., Role of s
prehospital medical system in reducing heroin-related deaths, Crit Care Med., 1992; 20 : 4938; /5/ Strang
J., Farrell M., Harm minimisation for drug misusers, BMJ, 1992; 304 : 1127-8; /6/ Abbasi K., Deaths from
heroin overdose are preventable, BMJ, 1998; 316 : 331; /7/ Sakoman S., Drutvo bez droga? Studije, Ur. aki
V., Institut drutvenih znanosti I. Pilar, Zagreb, 2001.
Prof. dr Petar Opali
Institut za mentalno zdravlje, Beograd
STAVOVI STANOVNITVA PREMA ALKOHOLIZMU,

NARKOMANIJI I PUENJU KAO ASPEKT
PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI
Primarna prevencija ima za cilj spreavanje pojave bolesti uopte, tj.

unapreenje zdravlja kao takvog, odnosno, kad je mentalno zdravlje ostvare-
nje optimuma funkcionisanja oveka u emocionalnom, kognitivnom i akcio-
nom smislu.
Primarna prevencija obuhvata aktivnosti van neposredne profesionalne
zatite mentalnog zdravlja, kao to su spreavanje sociokulturne dezintegraci-
je, zatita funkcionisanja grupa, socijalnih institucija i drave, eliminacija ek-
stremnih oblika eksploatacije i sl. Ona se tie meutim i programa ostvarenja
individualnih psihikih potencijala dece, omladine i odraslih, koji obuhvata-
ju konkretne mere prevencije pojave poremeaja razliite prirode, kao to su
akcije edukativne, psihoterapijske, socioterapijske ili zakonodavne naravi.
Kad su u pitanju bolesti zavisnosti od supstanci, prethodne mere su teko
zamislive bez poznavanja stava populacije prema navedenim poremeajima ili,
drugaije reeno, prema loim navikama ija pojava treba da se sprei. Za pri-
marnu prevenciju mentalnog zdravlja vezan je kvalitet ivotnog standarda i ura-
vnoteene interpersonalne relacije, posebno one u vezi sa kulturnim normama.
Nezaobilaznu ulogu u tome igra i prevazilaenje stresnih i kriznih stanja, koja se
javljaju u ivotu veine ljudi, kao to su penzionisanje, promena mesta boravka,
upis u kolu, smrt bliskog lana porodice, zasnivanje braka, roenje deteta itd.
Krizna situacija moe imati za posledicu sazrevanje, ali i dekompenzaciju, sa ko-
jom sve ee danas ide i zavisnost od supstanci, kao neka vrsta psihike take,
ili uopte kao element nekog od rigidnih neurotinih i psihotinih mehanizama
odbrane ouvanja psihikog integriteta pojedinca.
U primarnu prevenciju ukljuene su razliite profesije: lekari, psiholozi,
defektolozi i socijalni radnici, ali i nastavnici, vaspitai, pravnici, ekonomisti
svetenici i druge profesije. Njihova uloga vezana je za predohranu masovnog
upranjavanja svih vrsta zdravstveno rizinih oblika ponaanja, kao to su
preterana gojaznost ili mravost, bavljenje ekstremnim sportovima, bildova-
nje, prostitucija, abortusi i, svakako, konzumiranje alkohola, puenje i uzima-
nje droga.
Stavovi populacije prema duevnim problemima poeli su da se izuava-
ju intenzivno negde 50-ih godina 20-og veka (Opali, 1988). Oni oznaavaju
nepromenjenu spremnost oveka da pozitivno ili (uglavnom) negativno rea-
guju prema odreenim osobama ili fenomenima vezanim za psihike poreme-
aje. Kao i svi stavovi, i stavovi prema zavisnicima sastoje se iz saznajne kom-
ponente (ono to je sadraj tj. obrazloenje stava, svesni deo stava), oseajne
komponente, koja ima obino pozitivan ili negativan predznak (prihvatanja
ili odbijanja) i dobrim delom je nesvesnog karaktera, preuzetog iz ivota
u relaciji sa znaajnom osobom iz ivota, roditeljima, prijateljima, objektima
identifikacije u pubertetu i adolescenciji. Stavovi, najzad, imaju delatnu kom-
ponentu, koja upuuje, s jedne strane na dubinu stava o odreenom fenome-
nu, njegovom mestu u vrednosnom sistemu pojedinca, a sa druge govori o
spremnosti pojedinca da radi na njihovom ostvarenju, na ubeenju drugih da
prihvate njegov stav.
Skup sloenih i tee promenljivih stavova o jednoj pojavi ili predmetu
zove se stereotip. On je najee vezan i za odreenu drutvenu grupu, za
fenomen u globalu, a u zavisnosti je i od vremena tj. kulturnog miljea u kom
se javlja kao i od specifinog pogleda na svet pojedinca.
Kakva je situacija u vezi sa stavovima i stereotipima prema alkoholia-
rima, narkomanima i puenju u naoj populaciji, odnosno prema bolestima
zavisnosti u irem smislu?
Generalno govorei (Bukvi T. 1992) prema alkoholiarima u nas domi-
niraju dve vrste stavova. Umereno pijenje nailazi na pozitivnu reakciju, dok
se hroninim alkoholiarima pripisuju negativni atributi. Prema ukanoviu
(1988) u stavu stanovnitva prema alkoholizmu preovlauje tzv. utilitarni i
hedonistiki aspekt, dok su u drugom planu ritualni aspekt i smisao drutvene
participacije. To znai da nai ljudi u proseku alkoholizam doivljavaju kao
bolest, ali onu koja dugo vremena donosi mnogo uitka i koristi (misli se naj-
vie na psiholoku, budui da je alkohol u malim dozama odlian anksiolitik
i antidepresiv). Manji deo populacije misli da se alkoholizam razvija iz navika
(rituala vezanih za razne prilike i obiaje), ili iz imitacije tj. elje uglavnom
mladih da u potpunosti participiraju u svim aspektima ivota odraslih.
Istraivanja na srednjokolskoj omladini (Vukovi 1978, Vislavski 1986)
su pokazala da negativan stav prema alkoholizmu stoji u pozitivnoj korelaciji
sa optim uspehom u koli. I uenika populacija (Bukvi 1992), kao i odrasli
(Opali 1988) doivljava i alkoholiare i narkomane kroz spoljni izgled. U oba
sluaja na prvom mestu je upadljivo lo spoljni izgled i agresivnost u ponaa-
nju. Pri tome stavovi prema ovim zavisnicima variraju od pola, obrazovanja
i starosti ispitanika, ali i od kulturnog miljea. Tako recimo grka populacija
(Tsahalidis 1994) ima konzervativnije stavove prema narkomanima od srpske,
dok su mlai i obrazovaniji u obe sredine tolerantniji, a ene manje tolerantne
prema alkoholiarima.
Ve od ranih istraivanja (Hemprich, Kisker 1968) preko neto kasnijih
Widmerovih studija (1983) pokazalo se da su stavovi prema narkomanima
meu najnegativnijim stavovima prema ljudima sa psihikim problemima.
Legnaro (1980) smatra da je glavni razlog za to to narkoman svojim ponaa-
njem ugroava dominirajuu kulturu (preko njihove subverzivne subkulture),
dok smo mi miljenja da ulogu igra strah od smrti, budui da se narkomanija
doivljava kao relativno neizleiva bolest mladih. Od domaih istraivanja,
Stojanov (1986) je utvrdio da u naoj populaciji preovlauje emocionalna
komponenta, i to sa negativnim predznakom, stava prema narkomanima. Kao
to smo i sami (Opali 1988) potvrdili, mlai, obrazovaniji, kao i ispitanici
koji su imali iskustvo druenja sa narkomanima, imali su pozitivniji stav pre-
ma njima. Takoe smo ustanovili da znanja o alkoholiarima i narkomanima
(i duevnim bolesnicima) izazivaju promenu stava prema ovim kategorijama
bolesnika u pravcu njihovog razumevanja kao bolesti, smanjujui distancu
prema njima, manje su moralizatorski. to se tie ena, one su, makar u na-
em istraivanju (Opali 1988) netolerantnije i prema alkoholiarima i prema
duevnim bolesnicima nego li prema narkomanima. To to su vie tolerantne
prema zavisnicima od droga objanjava moda injenica to su majke mladih
narkomana ili politoksikomana, vie meseci, ponekad i godina, te koje su u
savezu sa zavisnikom, krijui bolest od oca i cele porodice, uvrujui tako
zavisniki porodini sistem funkcionisanja.
Stereotip o narkomanima izgleda u naem istraivanju (Opali, 1988,
str. 58) ovako: Narkomani su ljudi koji izgledaju zaputeno ili fiziki i psihi-
ki bolesno, skloni su kriminalu i prestupnitvu, potiteni su, agresivni, nervo-
zni i skloni nemoralu. U stereotipu o narkomanima dominira dakle obeleje
povuenost, upadljiv spoljni izgled (bolestan ili zaputen). Tek na drugom
mestu su kriminogena obeleja, na pretposlednjem psihopatoloki znaci i na
kraju moralistika obeleja, dakle bez ikakve predstave o zavisnikoj prirodi
narkomanije. Stojanov (1986) je par godina ranije naao da u stereotipu nar-
komana preovladavaju asocijalna obeleja. U stereotipu o alkoholiaru, pre-
ma naim nalazima (ukanovi 1988), dominira agresivnost i prestupniko,
pa onda kriminogeno ponaanje. Re je o slici alkoholiara patrijarhalnog
drutva u kojoj u prvi plan izbija dezinhibicija u pogledu kontrole agresivno-
sti, ispoljavanje potisnute violentnosti, pretpostavljamo dinarskog violentnog
mentaliteta naih ljudi. Tek na kraju dolaze psihopatoloka obeleja (neuroza,
neuraunljivost) i sasvim na kraju izbijaju ua zavisnika obeleja alkoholi-
ara.
Treba istai da u stereotipu i stavovima prema zavisnicima gotovo da
nema, ili ima vrlo malo, saoseanja za subjektivne patnje zavisnika, izuzev
to se one podrazumevaju, indirektno, budui da im se priznaje da ih treba
najpre leiti.
Na stavove o zavisnicima oigledno utie slika o njima preuzeta iz TV-
medija, budui da u stereotipima prevladava vizuelan utisak (naroito o nar-
komanima) i ponaanje alkoholiara vidljivo u njegovom pijanom stanju. Vrlo
je malo predstave o hronicitetu oboljenja, a sasvim neznatno o mehanizmu
i simptomima razvoja zavisnosti ili kao bolesti porodinih odnosa, bolesti
drutva, tj. socijalno patolokoj bolesti uslovljenoj, izmeu ostalog, i toleran-
cijom celokupnog javnog mnjenja prema alkoholizmu, puenju i tzv. malim
drogama, pijenju kafe, aja ili koka-kole.
Jedno skorije istraivanje stavova gimnazijalaca prema uzimanju droga
(Koji, 2000) pokazalo je da mladi imaju negativne stavove prema drogama i
da prema narkomanima pokazuju odreenu distancu (ne bi da imaju sa njima
bliske odnose, niti bi da stupe sa njima u brak, ali ih ne osuuju i eleli bi da
im pomognu). U stereotipu gimnazijalaca o narkomanima prisutna je ipak i
moralistika komponenta (slabog su karaktera, neodgovorni), ali dominiraju
psihopatoloka obeleja (promenljivo raspoloenje, nervoza, depresija). Kada
se meutim, ispituju diferenciranije stavovi prema dananjim zavisnicima od
specifinih supstanci u Beogradu (Markovi 2003) mladi najvie netoleran-
tnosti pokazuju prema onima koji koriste ekstazi (89%), a najmanje prema
uzimanju alkohola (46,5%). Na drugom mestu po neprihvatanju je puenje
marihuane (76,5%), a na treem puenje duvana (50,5%). Ovaj poslednji po-
datak pokazuje koliko ima potrebe da se radi na prevenciji nikotinizma, bu-
dui da svaki drugi srednjokolac misli da u puenju duvana nema nieg lo-
eg. Podatak je utoliko alarmantniji, jer je u ovom najnovijem istraivanju, ak
57,5% uenika imalo kontakt sa duvanom i to, vrlo zanimljivo, vie devojica
nego deaka. Sa alkoholom je imalo kontakt 74,5% ispitanika (meu njima
vie deaci), a sa marihuanom 14,5 (opet vie deaci), potom sa lekovima
12,5% (vie devojice), 2% sa ekstazijem (vie muki), sa trodonom 1,1%, i
najzad sa heroinom 0,5% (opet vie devojice). Stavovi uenika prema drogi
su, treba istai, u pozitivnoj korelaciji sa iskustvom uzimanja droge, kao i sa
loijim uspehom u koli (izuzev iskustva puenja marihuane). Utvrena je ta-
koe visoka korelacija izmeu puenja roditelja i puenja uenika. Zanimljivo
je da ova korelacija nije potvrena za korienje alkohola.
Nae je istraivanje (Opali 1988) pokazalo da visok stepen obrazovanja
stanovnitva utie na to da se zavisnost prepoznaje kao bolest, da se shvata
njena individualna i socijalna posledica i da poveava spremnost ispitanika da
im se kao obolelim pomogne. Stariji ispitanici su najmanje tolerantni prema
svim zavisnicima (mada najmanje prema alkoholiarima). Tako je bilo pre
desetak godina, pre 20 godina takoe (Widmer 1983), tako je verovatno i da-
nas. Stavovi se teko menjaju, izuzev pod snanim pritiskom grupe, u kriznim
situacijama pojedinca, pod uticajem sistematske edukacije, ili pod uplivom
osoba sa kojima je onaj, iji stav menjamo, u intenzivnoj emocionalnoj rela-
ciji. Ovo ukazuje na kolu i porodicu kao kljuna mesta primarne prevencije
bolesti zavisnosti.
Pri promeni stavova treba imati na umu da se stavovi menjaju pod uti-
cajem informacija, pri emu imaju primat one koje prve pristignu. To se po-
kazalo i na jednom istraivanju o stavu prema prohibiciji (Krech et. al. 1972).
U istom ispitivanju se pokazalo naime, da promene stava zavise i od opte pri-
hvaenosti onoga to se eli da se menja. Tako informacije suvie udaljene od
stava koji se menja postiu suprotne efekte. Vana je i motivisanost zavisnika
za promene. Ovde je bitno rei da se radi na vrue, tj. onda kada potenci-
jalni zavisnik ima znaajne ivotne ili zdravstvene probleme koji ga motivi-
u na promenu. I najzad, treba poznavati i prethodne stavove o pojedinim
vrstama zavisnosti. Vano je, zatim, da se zna da ono to se eli menjati ne
sme da se igoe (kao porok), niti osuuje (kao devijacija), niti se potencijalni
edukanti treba da plae (najteim i najgorim posledicama bolesti). Pre treba
istai prednosti nezavisnog (slobodnog od supstance) ponaanja. Re je o tzv.
pozitivnom uslovljavanju, koje je efektnije od averzivnog, koje podrazumeva
pruanje informacija sa kanjavajuim prizvukom ili postupkom.
Informacije je, nadalje, poeljno staviti u ivotni kontekst primalaca,
kao to su: egzistencijalne dileme, adolescentna ili predbrana kriza, proble-
mi prilagoavanja, problemi odnosa sa autoritetom i sl. Dakle, uz propagan-
dnu komponentu potrebno je pruiti, u skladu sa stvarnim mogunostima, i
psihoterapijsku uslugu. Neko je to nazvao psihoterapijska realnost, koja po-
drazumeva i kritiki osvrt na uslove usvajanja zavisnikog ponaanja (recimo
kroz dve diskusione grupe od kojih je jedna za, a druga protiv uzimanja
supstance).
U okviru informacija obavezno treba isticati i ponoviti, koliko god tre-
ba puta, prirodu psihike odnosno fizike zavisnosti od svake supstance po-
naosob, demistifikovati ulogu alkohola, droge i duvana u toku sazrevanja i
socijalizacije (kao mode u stilu biti cool i sl.). Potpuna informacija podra-
zumeva upoznavanje sa psiholokom ulogom, a potom sa podmuklim i teko
prepoznatljivim, i za pogoenog i za okolinu, mehanizmom zavisnike kom-
pulzije i nizom socijalnih i biolokih posledica koje potom neminovno slede.
Informacije je potrebno bez sumnje usmeriti primarno na mlade, pa ne
treba zanemariti obavetenost nastavnika i roditelja kad je u pitanju kolski
uzrast i vaspitaa za predkolski uzrast dece. Uz to je neminovno permanen-
tno edukovanje edukatora (defektologa, psihologa, nastavnika i drugih) sa
novim saznanjima (fenomenima i merama) iz ove oblasti, kao i oslanjanje na
drutvene potencijale koje nude volonteri.
Za ire drutvene akcije neophodno je politiko lobiranje sa konkretnim
programom mera koje zastupa prepoznatljiv drutveni faktor (udruenje gra-
ana, organizacije mladih, pogoenih roditelja, sportskih organizacija, politi-
kih partija i sl.), iji cilj je jasna zakonska regulativa ovog problema (recimo
predlozi vezani za zabranu reklamiranja prodaje duvana i alkohola malole-
tnim, uvoenje obaveznih informacija o bolestima zavisnosti u niz kolskih
predmeta itd.).
LITERATURA
/1/ Bukvi, T., Istraivanje stavova uenika osmog razreda prema sociopatolokim pojavama, Diplomski rad,
Filozofski fakultet, Beograd, 1992; /2/ ukanovi, B., Istraivanja stavova prema alkoholiarima, Slika o
alkoholiarima, Uzroci alkoholizma, u: Popovi, M., Opali, P., Kuzmanovi, B., ukanovi, B., Markovi
M., Mi i oni drugaiji Istraivanja stavova prema duevnim bolesnicima, alkoholiarima i narkomanima,
Institut za socioloka istraivanja, Filozofski fakultet, Beograd, 1988, 2730, 6066, 8184; /3/ Hemprich,
R.D., Kisker, K.P., Die Herren der Klinik und die Patienten Erfahrungen aus der teilnehmend verdeckte
Beobachtung einer psychiatrischen Station, Nervenartzst, 1968, 39, 433441; /4/ Kecmanovi, D., Socijalna
psihijatrija sa psihijatrijskom sociologijom, Svijetlost, Sarajevo, 1978; /5/ Koji, F., Stavovi beogradskih gimna-
zijalaca prema osobama koje koriste droge, Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd, 2000; /6/ Krech, D.,
Crutchfield, R., Balaki E., Infividual in Society, McCrow-Hill Book Co., New York, Toronto, London, 1962;
/7/Legnaro, A., Drogenkonsum und Wertestruktur-Aspecte der kulturellen Integration illegaler Drogen, in:
Kutsch, T., Wiswede, G. (Hrsg): Soziale Probleme der Gegenwert, Haim, 1980; /8/ Markovi, D,. Rasprostra-
njenost upotreba droga i odnos prema uzimanju droge srednjokolske omladine u Beogradu, Diplomski rad,
Filozofski fakultet, Beograd, 2003; /9/ Opali, P., Istraivanje stavova o narkomanima, Slika o narkomanima,
Stavovi o tetnosti pojedinih psihijatrijskih bolesti po drutvo i pojedinca, Zakljuna komparativna analiza
u svetlu uticaja sociodemografskih varijabli i teorija o stavovima prema psihiki obolelim, u: Popovi, M.,
Opali, P., Kuzmanovi, B., ukanovi, B., Markovi, M.: Mi i oni drugaiji, Istraivanje stavova prema
duevnim bolesnicima, alkoholiarima i narkomanima, Institut za socioloka istraivanja, Filozofski fakultet,
Beograd, 1988, 2727, 5159, 89104, 131-138; /10/ Opali, P. Primarna prevencija psihikih poremeaja
u: Bogdanovi, M., Mimica, A. (ur.): Socioloki renik, Filozofski fakultet, Beograd, 2003; /11/ Paunkovi,
N. Stavovi prema zabranama ponaanja koja mogu da ugroze zdravlje oveka, Diplomski rad, Filozofski
fakultet, Beograd, 2002; /12/ Stojnov, D., Odnos stereotipa i samoopaanja kod grupe narkomana u svetlu
teorije linih konstrukata, Magistarski rad, Filozofski fakultet, Beograd, 1985; /13/ Tsahalidis Joannis, Istra-
ivanje stavova prema duevnim bolesnicima, alkoholiarima i narkomanima u grkoj populaciji, Diplomski
rad, Filozofski fakultet, Beograd, 1991; /14/ Vislavski, M., Stavovi srednjokolske omladine prema razliitim
aspektima alkoholizma, Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd, 1986; /15/ Vukovi, V., Alkoholizam
srednjokolske omladine, Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd, 1978; /16/ Widmer, A., Einstellungen
zu psychischen Strungen und deren Behandlung, Zur Erlangung der Doktorwrde der Philosophischen
Fakultt, Zrich, 1983.
BIOLOKE OSNOVE BOLESTI ZAVISNOSTI
FARMAKOLOGIJA I NEUROFIZIOLOGIJA DROGA

Psihoaktivne supstance ostvaruju svoje efekte delujui na promenu akti-
vnosti neurotransmitera u CNS-u na nivou sinaptike pukotine. Psihoaktivne
supstance mogu menjati aktivnost najvanijih neurotransmiterskih sistema:
dopamina (DA), serotonina (5HT), noradrenalina (NA), acetilholina (ACh),
gama aminobuterne kiseline (GABA), glutamata. Na taj nain mogu menjati
incentivno, zapoinjue ponaanje (DA), repetitivno, ponavljajue ponaanje
(NA), modulacione efekte (5HT), inhibitorne efekte (GABA), ekscitatorne
efekte (glutamat). Tabela 1. daje pregled dejstva droga na glavne neurotran-
smitere.
TABELA 1. Pregled neurofiziolokih procesa koji se odvijaju pri uzimanju supstanci
Glavno delovanje droga

Apstinencijal- Psiholoka
Droga Tolerancija ispoljava na sledee
ni sindrom zavisnost
neurotransmitere
ako su doze
Alkohol Da Jak Da DA, GABA, glutamat
velike
Nikotin Brzo Da Da ACh, DA, NA, beta-endorfini
Kofein Da Retko Da Blokira adenozin
Jak ako su
Barbiturati Brzo Da GABA
doze velike
Benzodiaze-
Da Neznatan Da GABA
pini
Opioidi, Jak ako su
Brzo Da DA, NA, Glutamat
heroin doze velike
Kokain Da Slab Da Blokira reuptake DA, NA
Isticanje NA, oslobaa DA i
Amfetamini Sporo Slab Da
blokira njegov reuptake, 5-HT
Kanabis Da Blag Da DA, NA, 5-HT, GABA
Halucinogeni Brzo Ne Ne Blokiraju 5-HT
Izvor: Jung J. Alcohol and other drugs: a research perspective Thousands Oaks: Sage Publications
2001.
Promena nivoa neurotransmitera u postsinaptikoj pukotini je vaan
faktor koji determinie uticaj droga na ponaanje i raspoloenje. Delujui na
reuptake (ponovno preuzimanje neurotransmitera), psihoaktivne supstance
mogu ispoljiti agonistiko ili antagonistiko delovanje (slika 1.).
Agonistiki efekti
Droga izaziva pojaanu Droga pojaava oslobaanje Droga aktivira receptore

sintezu neurotransmitera neurotransmitera koji bi odreagovali na
neurotransmitera
Antagonistiki efekti
Droga ometa oslobaanje Droga se ponaa kao lani Droga izaziva oslobaanje
neurotransmitera transmiter, okupirajui rece- neurotransmitera iz
ptorska mesta normalno sen- sinaptikih vezikula
zitivna na neurotransmitera
Slika 1. Uticaj supstanci na neurotransmisiju na nivou sinapse
Uticaj droga na neurotransmisiju
Postoji nekoliko naina na koje droge mogu da menjaju neurotransmi-
siju na nivou sinapse. Agonistiki efekti pojaavaju transmisiju ili poveava-
ju produkciju neurotransmitera, pojaavaju oslobaanje neurotransmitera ili
aktiviraju receptorska mesta koja normalno stimulie specifian neurotran-
smiter. Antagonistiki efekti ometaju oslobaanje neurotransmitera, blokiraju
receptorska mesta koja bi normalno okupirao neurotransmiter, ili izazivaju
curenje neurotransmitera iz sinaptikih vezikula.
Alkohol ne deluje na specifine receptore u mozgu, ve utie na prome-
nu propustljivosti celokupne neuronske membrane. Alkohol potencira dejstvo
GABA, poveavajui ulaz jona hlora u eliju i na taj nain smanjuje neuron-
sku ekscitabilnost. Takoe, putem NMDA receptora inhibira glutamat, glavni
ekscitatorni neurotransmiter CNS.
Po unosu alkohola poveava se nivo dopamina (DA) koji utie na na-
graujua, prijatna iskustva, dok se hroninim pijenjem njegova koncentraci-
ja smanjuje. Unos alkohola povezan je i sa poveanjem nivoa noradrenalina
(NA). Nivo serotonina je nii kod alkoholiara ili mu se nivo sniava tekim
opijanjem.
U tabeli 2. dat je pregled glavnih dejstava alkohola na procese u neuronu.
TABELA 2.Uticaj alkohola na neuronsku transmisiju
Na neuronskoj Unutar neurona: ometa Na sinapsi: menja nivo

membrani sekundarne glasnike neurotransmitera
Inhibira glutamat Ciklini adenozin monofosfat Dopamin (DA) Serotonin
(NMDA) (cAMP) (5-HT)
(cGMP)Neuropeptidi
Aktivira GABAu Ciklini guanozin monofosfat
(endorfini)Noradrenalin (NA)
Nikotin iz duvana aktivira holinergike receptore na koje deluje neuro-
transmiter acetilholin (ACh), to dovodi do oslobaanja dopamina, noradre-
nalina i -endorfina. Ovi nikotinski receptori naeni su u mnogim delovima
CNS-a, posebno u modanom stablu. Oslobaanje dopamina stimulisano
nikotinom povezano je sa poveanom aktivnou nucleus accumbensa /1/.
Ovaj region, povezan sa prednjim mozgom i amigdaloidnim jedrima, rukovo-
di emocionalnim i motivacionim procesima.
Kofein u kafi i karbonizovanim piima je metilksantin i pripada grupi
psihostimulansa. Efekte ostvaruje direktno, poveavajui oslobadjanje nora-
drenalina, i indirektno, kao antagonista adenozinskih receptora (poto je ade-
nozin inhibitor noradrenergikog sistema, ovo je stimulativna i aktivirajua
delatnost). Efekti kofeina mogu se porediti sa efektima drugih psihostimulan-
sa (amfetamin i kokain), s tim to je intenzitet efekata mnogo manji /2/.
Marihuana je jedna od najee korienih droga. Najjai aktivni sa-
stojak je delta-9-tetrahidrokanabinol (9-THC). Receptori su naeni irom
CNSa (korteks, hipokampus i cerebelum), a posebno u nucleus accumbensu.
Kanabis utie na nivo 5HT i DA kao i na sintezu prostaglandina. Smatra se
da je endogeni ligand za ove receptore anandamid (ANA) /3/.
Kokain izaziva efekte svojom sposobnou da blokira reuptake dopa-
mina, to dovodi do poveanja koncentracije dopamina u CNSu, a narocito u
nucleus acumbensu. Na ovaj nain se aktivira psiholoki mehanizam nagrade
to predstavlja osnovu za nastanak jake psihike zavisnosti. Kao efekti, javljaju
se psihostimulacija, energizacija i popravljanje raspoloenja.
Amfetamini izazivaju psihoaktivne efekte blokirajui reuptake dopami-
na i noradrenalina, ime poveava koncentraciju ova dva neurotransmitera u
CNS. Javljaju se efekti psihostimulacije, energizacije i popravljanja raspoloe-
nja. Stimulacija noradrenalinskih receptora pospeuje budnost i suprotstavlja
se zamoru.
Halucinogeni LSD, psilocibin, meskalin su psihoaktivne droge koje de-
luju kao agonisti 5HT2 receptora i na taj nain izazivaju povenje nivoa se-
rotonina u CNS-u. Smatra se da je poveanje koncentracije serotonina uzrok
halucinogenih efekata ovih supstanci.
Sedativi i hipnotici kao to su barbiturati i benzodiazepini se brzo
apsorbuju iz digestivnog trakta. Lako difunduju kroz krvno-modanu barijeru
delujui na vie funkcije. Imaju specifina receptorska mesta (GABA recepto-
ri) za koja se vezuju. Poveavaju propusnost hloridnih jonskih kanala GABA
receptora (BDZ1, BDZ2 podtip receptora), poveavaju elektronegativnost ne-
urona, i na taj nain inhibiraju aktivnost CNS-a. Njihovo dejstvo se pojaava
kada se (to je est sluaj) kombinuju sa alkoholom /2/.
Opioidi se vezuju za pet razliitih tipova receptora u CNS: mi, kapa,
sigma, delta i epsilon. Opioidi (morfin, heroin, metadon, kodein, petidin)
deluju kao agonisti specifinih opioidnih receptora sa selektivnou heroi-
na i morfina za -klasu opioidnih receptora. Na nivou modanog stabla ove
supstance izazivaju smanjenu aktivnost noradrenergikih neurona. Poveana
aktivnost noradrenergikih neurona je uzrok apstinencijalnog sindroma kod
naglog prestanka uzimanja ovih supstanci.
Nalokson i naltrekson su antagonisti koji blokiraju efekte opioida. Oni
okupiraju opioidna receptorska mesta i na taj nain efikasno neutraliu dej-
stvo opioida. Naltrekson ima mnogo due dejstvo od naloksona.
Metadon je sintetiki opijat koji se esto koristi u leenju heroinske adi-
kcije jer njegovi efekti due traju, a apstinencijalni sindrom je blai. Metadon
se ponaa kao agonista/antagonista koji, takmiei se za opioidna receptorska
mesta, blokira efekte heroina.
MEHANIZAM UDNJE ZA SUPSTANCOM
udnja (craving) se opisuje kao urgentna i preplavljujua elja ili ne-
odoljiv impuls da se upotrebi supstanca. udnja je, kad je u pitanju zlou-
potreba supstanci, analog strahu kod fobija ili panici kod anksioznosti. Ova
definicija se povremeno primenjuje i na farmakoloku udnju i na udnju za
raznim prijatnim aktivnostima (hrana, seks, kocka) /4/.
Svetska zdravstvena organizacija definisala je udnju (craving) kao e-
lju da se iskusi efekat (efekti) prethodno oprobane psihoaktivne supstance.
Halikas i saradnici su 1991. opisali udnju za kokainom kao tako intenzivnu
i intruzivnu da ometa koncentraciju, performanse, izaziva ekstremnu akutnu
neprijatnost i preuzima kontrolu nad delima zavisnika. Ukratko, udnja je
neodoljiv podsticaj da se koristi supstanca koji primorava na traganje za dro-
gom /4/.
udnja je subjektivni fenomen koji je teko izmeriti, opisati i vizuel-
no predstaviti (npr. skicom). Marlatt smatra da je udnja sastavljena od oe-
kivanja i anticipacije psiholokih kvaliteta a ne fizioloki fenomen /5/.
Weddington i saradnici /6/ su dokazali da se kod kokainskih zavisnika udnja
pojaavala pred prijem na leenje, povezujui je tako sa unutranjim psiholo-
kim signalima i oekivanjem apstinencijalnog sindroma. udnja koju oseaju
teki alkoholiari kada popiju pivo sa malim procentom alkohola ukazuje na
jo jednu psiholoku dimenziju udnje da nije povezana samo sa unosom
alkohola ve i sa iskustvom opijanja /7/. Laberg je ovu ideju dalje razvio sma-
trajui da je udnja kod alkoholiara u celosti uslovljen odgovor udruen sa
intrapsihikim signalima i signalima iz okoline, na isti nain na koji je strah
uslovljen odgovor kod fobija /8/. Sherman i saradnici /9/ su prouavali udnju
kod heroinskih zavisnika i zakljuili da veza izmeu negativnih afekata, u-
dnje i simptoma apstinencijalnog sindroma ukazuje na, bar delimino, uslo-
vljena oekivanja.
Neke od supstanci koje se zloupotrebljavaju, nakon administriranja,
izazivaju jaanje nagona da se supstanca koristi. Ovaj fenomen fenomen
poetka oznaen je kao prajming (priming). Neki autori ga koriste kao
sinonim za udnju /10/. Ludwig i saradnici smatraju da male doze alkohola
imaju prajming efekat koji su oznaili kao fenomen prve ae. Bradley i Mo-
orey takoe prave razliku izmeu fenomena udnje za supstancom i prajming
efekta koji se javlja nakon uzimanja male koliine supstance, smatrajui ove
fenomene povezanim ali razliitim. Siegel smatra da su tolerancija i zavisnost
od supstanci u potpunosti rezultat Pavlovljevog uslovljavanja kod ljudi. Mon-
ti i saradnici ukazuju na to da su osnove za razvoj udnje naueno ponaa-
nje u drutvu, oekivanja, nauene reakcije i vetine prevazilaenja. Halikas i
Kuhn nalaze da je udnja za kokainom kod ljudi bihejvioralna manifestacija
kindling fenomena. Oni smatraju da su simptomi hronine zavisnosti od
kokaina iritabilnost, nemir, hipervigilnost, paranoja moda rezultat istog
fenomena /4/.
Sve farmakoloke strategije za redukciju konzumacije droge vezane za
redukciju udnje takoe ukazuju da je teoretska osnova za udnju teorija ue-
nja. udnja se smatra sinonimom za pojaavajui efekat supstanci. Smatralo
se da su lekovi koji smanjuju pojaavajue i prijatne efekte supstance korisni
za redukciju udnje, ali rezultati studija na ivotinjama su bili razoaravajui
mnogi lekovi koji su smanjivali pojaivaki efekat kod ivotinja nisu uspeli
da smanje udnju kod ljudi. udnja takoe moe da se sagleda kao aspekt
prolongiranog subklinikog apstinencijalnog sindroma, to ukazuje da bi ve-
oma dugaak period odvikavanja od supstance tokom koga bi se organizam
adaptirao na sporo opadanje nivoa supstance mogao da smanji udnju /4/.
Poslednje definicije povezuju udnju sa promenama u koncentraciji
neurotransmitera (dopamina kad je u pitanju kokain ili nivo endorfina kad
je u pitanju alkohol). Kleber i Gawin smatraju da je kokainski krah1 izazvan
smanjenjem dopamina nakon dugotrajne upotrebe stimulanasa /11/. Oni u-
dnju povezuju sa ovom relativnom iscrpljenou dopamina. Jaffe sugerie da
udnja moe da se pobudi unutranjim i spoljanjim stimulusima dugo poto
je postignuta potpuna apstinencija, moda zbog uspomena na pojaavajui
efekat supstance. On takoe smatra da male koliine supstance mogu da ima-
ju prajming efekat kod bivih zavisnika, pojaavajui udnju, bez obzira da li
ona ima fizioloku ili psiholoku osnovu.
Razni lekovi su korieni u leenju udnje. Naltrekson redukuje udnju
kod alkoholiara, ali na alost ne i kod zavisnika od heroina, mada je inicijal-
no stvoren kao heroinski blokator. Sredstva koja obezbeuju nikotinsku sup-
stituciju (nikotinske vakae gume, nikotinski flasteri i sl.) smanjuju udnju
za nikotinom. U leenju kokainske udnje pokuano je sve od okolade do
buprenorfina, ukljuujui amantidin, bromokriptin, karbamazepin, desipra-
min, antidepresive, mnoge neuroleptike, anksiolitike, obino sa optimistikim
nalazima u poetku i razoaravajuim na kraju. Svi oni deluju kod nekih ljudi,
a kod drugih ne, pa ostaje nejasno da li je, kada imaju efekta, u pitanju leenje
udnje per se ili opta stabilizacija raspoloenja /4/.
MEHANIZMI NAGRAIVANJA
Kompulzivno traganje za drogom i uzimanje droge predstavljaju pona-
anje koje od samog poetka postavlja pred naunike i kliniare dva pitanja;
ta izaziva i odrava uporno samodestruktivno ponaanje i kako ga promeniti.
1
Apstinencijalni sindrom kod zavisnika od kokaina se manifestuje nizom disforinih
simptoma. Perid kraha se javlja odmah po prestanku korienja kokaina, i manifestuje depre-
sijom, anksioznou, agitacijom i intenzivnom udnjom za drogom
Poto efikasan metod leenja jo nije pronaen od najveeg su znaaja poku-
aji da se razumeju uzroci samoadministriranja droga.
Oigledno je da su uzroci zloupotrebe supstanci mnogostruki i kom-
pleksni i da, pored biolokih i psiholokih, ukljuuju socijalne, ekonomske i
edukativne faktore. Meutim, i laboratorijske ivotinje, na koje socijalni, eko-
nomski i edukativni faktori ne deluju, takoe sebi dobrovoljno ubrizgavaju
iste droge kao i ljudi. Ova injenica govori u prilog biolokoj osnovi zloupo-
trebe supstanci. ta vie, laboratorijske ivotinje e dobrovoljno sebi ubrizgati
odreene droge u strogo odreene delove mozga, a ne u neke druge, to uka-
zuje na neurobioloku osnovu ovakvog ponaanja.
Brojni eksperimenti su pokazali da supstance koje se zloupotrebljavaju
imaju dve zajednike osobine: dobrovoljno ih sebi ubrizgavaju laboratorijske
ivotinje sisari i one pojaavaju mehanizme nagraivanja u mozgu. Sup-
stance koje se zloupotrebljavaju pojaavaju nagraivanje u mozgu kroz tzv.
nagraivako kolo koje se sastoji od komponenti prve, druge i tree faze.
Komponente prve faze ine descendentna, mijelinizirana, srednje-brza neu-
ronska vlakna koja se prostiru kaudalno kroz medijalni snop prednjeg mozga,
a aktiviraju se direktnom elektrinom stimulacijom. Ova vlakna prve faze
ostvaruju komunikaciju sa neuronima mezencefalinog dopaminergikog
(DA) sistema koji predstavljaju neurone druge faze sistema nagraivanja.
Aksoni ovih dopaminergijskih neurona daju limbike i kortikalne projekcije.
Ova, na drogu osetljiva komponenta nagraivakog sistema, aktivira se neu-
rohemijski i/ili elektrofizioloki supstancama koje se zloupotrebljavaju a koje
pojaavaju modano nagraivanje. Mezolimbika DA vlakna koja zavravaju
u nucleus accumbensu najvaniji su deo ascendentnog mezotelencefalikog
DA sistema. Iz nucleus accumbensa, neuroni tree faze prenose nagraujui
signal dalje, u ili kroz ventralni palidum /12/.
Razliite klase supstanci koje se zloupotrebljavaju deluju na DA nagra-
ujue supstrate na razliitim anatomskim nivoima, kroz razliita mesta delo-
vanja na ili pored DA neurona. Ovu DA komponentu nagraivakog sistema
funkcionalno modulira vie raznih neurotransmiter-specifinih neuronskih
sistema (GABAergiki, glutamatergiki, serotonergiki, noradrenergiki, en-
kefalinergiki, endorfinergiki, dinorfinergiki, holecistokinergiki i neuro-
tensinergiki) koji su ukljueni u podeavanje hedonistikog tona koji se pre-
nosi kroz DA nagraivaki sistem /12/.
Za podeavanje hedonistikog tona vane su i kompleksne reciprone
neuronske veze izmeu neurona prve, druge i tree faze, pa delovanje
na njih moe da izmeni ponaanje u vezi sa uzimanjem droge. Naruavanje
neuronskih supstrata DA nagraujueg sistema moe da obezbedi manju pre-
disponiranost kad je u pitanju uzimanje droge. Recidiv uzrokovan stresom ili
ponovnim pribliavanjem drogi je, kao i subjektivno iskustvo udnje, u vezi sa
reaktivacijom DA supstrata povezanih sa nagraivanjem.
Zakljuak svih ovih nalaza koji ima kliniku vanost je da bi farmakotera-
pijska intervencija na nivou irokog spektra neurotransmiterskih sistema koji si-
naptiki moduliraju nagraujue kolo mogla da izmeni nagraujui oseaj koji
droga prua, udnju za drogom pa ak i predispoziciju za drogu /12/.
Sledea shema prikazuje nagraivako kolo u mozgu sisara (laborato-
rijskog pacova), sa mestima na kojima razne supstance deluju pojaavajui
nagraivanje u mozgu i tako indukuju ponaanje vezano za uzimanje droga i
verovatno udnju za drogom.
Slika 2. Nagraivako kolo u mozgu sisara pod uticajem supstanci
ICSS descendentni, mijelinizirani, sre- DA subkomponenta ascendentnog mezolim-

dnje-sprovodljivi delovi nagraujueg mo- bikog dopaminergikog sistema koji prven-
danog kola koja prvenstveno aktivira elek- stveno aktiviraju supstance koje se zloupotre-
trina intrakranijalna auto-stimulacija bljavaju
ACC - nucleus accumbens VP ventralni palidum
RAPHE nuclei raphe serotoninergikog ABN nukleusi u medijalnom snopu prednjeg
sistema mozga
LC locus coeruleus AMYG amigdaloidna jedra
VTA oblast ventralnog tegmentuma FCX frontalni korteks
5-HT serotonergika vlakna iz RAPHE NE noradrenergika vlakna koja potiu iz lo-
anterior koja se projektuju i u oblast ven- cus coeruleusa i projektuju u oblasti ventralnog
tralnog tegmentuma i u nc. Accumbens tegmentuma
(ACC)
ENK Enkefalinergika vlakna iz ACC DYN Dinorfinergika vlakna iz ACC
GABA vlakna GABAnergikog inhibitor- OPIOID endogeni opioidni peptidni neuralni
nog sistema koja projektuju u LC i u VTA sistemi koji sinapsiraju i u DA elijskim poljima
i ACC ventralnog tegmentuma i u DA terminalnim
GLU glutamatergiki neuronski sistem iz projekcionim lokusima u nucleus accumbensu
frontalnog korteksa koji projektuje u ven-
tralni tegmentum i ACC
Izvor: Lowinson J, Ruiz P, Milman R [et al.], eds. Substance abuse: comprehensive textbook.
Baltimore: Williams & Wilkins, 1997.
Jo jedno od intrigantnih pitanja u vezi sa mehanizmom nagraivanja
je zato je on nastao tokom evolucije. Mnogi autori smatraju da je u pita-
nju deo normalnih pojaivakih funkcija CNSa. Jedna od prvih opservacija
u vezi sa elektrinom stimulacijom mozga je da stimulisanje oblasti koje su u
vezi sa nagraivanjem aktivira i prirodno konzumatorno ponaanje kao to je
hranjenje. Ista mezencefalika DA kola koja omoguavaju nagraivanje iza-
zvano drogama su biohemijski aktivna, na nain identian DA aktivaciji koju
produkuju droge, u prirodnom nagraivakom sistemu. Neki kliniari su pre-
tpostavili da izvestan broj zavisnika od supstanci ima deficitarnu sposobnost
da crpe nagradu i zadovoljstvo iz svakodnevnih iskustava. Blum i saradnici
/13/ su ovo stanje oznaili kao sindrom deficijencije nagraivanja. Ako bi
ovo bilo tano, cilj leenja ne bi bio samo leenje zavisnosti pacijenata ve i
oporavak njihovog sistema nagraivanja koji bi im na taj nain omoguio da
se ukljue u stvaran svet /12/.
LITERATURA
/1/ Pontieri F.E., Tanda G., Orzi F., Di Chiara G., Effects of nicotine on the nucleus accumbens and similarity
to those of addictive drugs. Nature, 1996, 382: 255257; /2/ Jung J., Alcohol and other drugs: a research per-
spective, Thousands Oaks: Sage Publications 2001; /3/ Gelder M., Mayon R., Cowen P., Shorter Oxford Te-
xtbook of Psychiatry, 4th edn, Oxford, Oxford University Press 2001; /4/ Halikas J., Craving. In: Lowinson
J.H., Ruiz P., Millman R.B., [et al.] eds,. Substance abuse: A comprehensive textbook, Baltimore: Williams &
Wilkins, 1997; /5/ Marlatt G.A., Cue exposure and relapse prevention in the treatment of addictive behaviors,
Addict Behav, 1990, 15 (4): 4244; /6/ Weddington W.W., Brown B.S., Heartzen C.A., Cone E.J, et al., Chan-
ges in mood, craving, and sleep during short-term abstinence reported by male cocaine addicts: a controlled,
residential study, Arch Gen Psychiatry, 1990; 47: 861868; /7/ Long C.G., Cohen E.M., Low alcohol beers
and wines: attitudes of problem drinkers to their use and their effect on craving, Br J Addiction, 1989; 84:
777783; /8/ Laberg J.C., What is presented, and what prevented, in cue exposure and response prevention
with alcohol dependent subjects? Addict Behav, 1990; 15: 367387; /9/ Sherman J.E., Zinser M.C., Sideroff
S.I., Beker T.B., Subjective dimensiones of heroin urges: influence of heroin-related and affectively negative
stimuli, Addict Behav, 1989: 14: 611623; /10/ Jessor R., Jessor S.L., Adolescent development, and the onset of
drinking: a longitudinal study, J Stud Alcohol, 1975; 36: 2751; /11/ Kleber H.D., Gawin F.H., The physiology
of cocaine craving and crushing, In reply, Arch Gen Psychiatry, 1987; 44: 299300; /12/ Gardner E., Brain
reward mechanisms, In: Lowinson J. H., Ruiz P., Millman R.B., [et al.] eds. Substance abuse: A comprehensive
textbook, Baltimore: Williams & Wilkins, 1997; /13/ Blum K., Cull J.G., Braverman E.R., Comings D.E.,
Reward deficiency syndrome, Am Sci, 1996; 84: 134145.
Prof. dr Jovan V. Mii
Direktor ECPD biomedicinskih i medicinskih studija, Beograd
NEUROENDOKRINI SISTEM I BOLESTI ZAVISNOSTI
Endokrini i nervni sistem reguliu skoro sav metabolizam i homeostat-

ske aktivnosti organizma, reguliu rastenje, utiu na mnoge forme ponaa-
nja i kontrolu reprodukcije. Dva razliita sistema meusobno deluju: veliki
deo endokrinih sekreta deluju direktno ili indirektno na mozak, to znai da
hormoni deluju na aktivnost mozga. Bazina funkcionalna jedinica nervnog
sistema je NEURON, ije organizovanje u mreu povezuje deo po deo. Ba-
zina funkcionalna jedinica endokrinog sistema je SEKRETORNA ELIJA,
koja svoj regulatorni uticaj ostvaruje putem krvne cirkulacije. Nervne elije i
endokrine elije imaju mnoge zajednike atribute. Nervne elije imaju sekre-
tornu funkciju, isto tako i sposobnost da ire akcione potencijale, to znai da
imaju dvojnu funkciju. Neuroni zajedno sa endokrinim lezdama aktiviraju
svoje target elije putem hemijskih medijatora koji deluju preko specifinih
ELIJSKIH RECEPTORA. Neki peptidi neurotransmiteri koji su sintetizova-
ni u nervnim elijama identini su sa onim koje sekretuju endokrine lezde i
izgleda imaju njihovo evolutivno poreklo, kao i regulatori elija primitivnih,
jednoelijskih organizama. Izolovani su brojni regulatorni peptid-hormoni iz
gastrointestinalnog trakta, koji su takoe otkriveni i u neuronima, centralnom
i perifernom nervnom sistemu. Ovi faktori danas su poznati kao gastroen-
tero-hormoni. Peptidni hormoni su naeni i u pojedinim elijama bronha i
plua, kao i u drugim neendokrinim tkivima. Takoe je poznato da mnoge
elije neendokrinih tkiva u malignoj alteraciji i represiji mogu luiti hormo-
ne i oznaeni su kao ektopini tumori sa hormonskim aktivnostima. Prema
tome, danas se endokrini i neuroendokrini sistem mora shvatiti mnogo ire,
jer pored endokrinih lezda, hormoni i peptidi se sintetizuju i u elijama koje
ne pripadaju endokrinim lezdama u klasinom smislu, a i mnoge maligne
elije iz neendokrinih tkiva sintetizuju hormone.
Na osnovu naunih saznanja tradicionalna distinkcija izmeu nervne i
hormonske kontrole je prevaziena i danas se govori o neuroendokrinoj kon-
troli kao celini jedinstvenom sistemu. Danas je poznato da brojni neuroni
lue hormone, bez obzira da li oni ulaze u krv ili ne. Znai, mozak je endo-
krina lezda koja lui brojne hormone, neurotransmitere i peptid-hormone.
Hormoni iz krvi i drugih sredina u organizmu deluju preko specifinih rece-
ptora na target tkivima, dok je nervna specifinost u tome, da njihovi hormo-
ni deluju preko receptora i direktno akcionim potencijalima preko anatomske
veze ima dvojnu funkciju neuron u mozgu.
Daljim izuavanjima je pokazano da na neuroendokrini sistem ima
veliki uticaj i psiha oveka i da neposredno utie u odravanju homeostaze
i skoro svih funkcija organizma. Tako se razvila kao nauka PSIHONEURO
ENDOKRINOLOGIJA.
Imuni sistem, pokazano je danas, je integrativni sistem koji je u intera-
kciji sa psihoneuroendokrinim sistemom. Nervni i endokrini faktori deluju na
razliite elemente imunog odgovora, prema tome, na razliite aspekte imunog
odgovora u emu posreduju CITOKINI solubilnom sekrecijom aktivisanih
limfocita i moduliraju obe i nervne i endokrine funkcije. Gledano iz neu-
roendokrine perspektive, populacije limfocita prepoznaju strani protein kao
antigen i reaguju velikom sekrecijom specifinih hormonskih faktora. Tako se
razvija nauna disciplina PSIHOIMUNONEUROENDOKRINOLOGIJA koja
izuava ovu kompleksnu kontrolu skoro svih funkcija u organizmu oveka i
njegovo komuniciranje sa spoljnom sredinom.
Hipotalamus
Hipotalamusni neuroni poseduju nervnu i sekretornu funkciju i to se
ispoljava u osovini centralni nervni sistem (CNS) hipotalamus- adenohipo-
fiza odgovarajua lezda. Hipotalamus je brojnim eferentnim i aferentnim
vezama direktno povezan sa mnogim delovima CNS-a. Peptidergiki neuroni,
pored sprovoenja akcionih potencijala, imaju sposobnost da sintetiu, prenose
i oslobaaju specifine hormone i druge aktivne peptide, koji se humoralnim
putem prenose do odgovarajuih elija neuro-adenohipofize (neurohumoralna
transmisija). Monoaminergijski nervni sistem se deli na: dopaminergijski, nore-
pinefrinski i serotoninergijski sistem. Transmiteri i neuropeptidi imaju takoe
veliku ulogu u regulaciji sekrecije hormona. Danas su poznati sledei hormoni
hipotalamusa: TRH hormon koji podstie sekreciju TSH, GnRH ili gonadotro-
pin, oslobaajui hormon za gonadotropine (FSH i LH), GHRH oslobaajui
hormon za hormon rastenja (GH), CRH oslobaajui hormon kortikoliberin
koji stimulie luenje ACTH, beta-lipotropina, beta-endorfina i PRF osloba-
ajui inilac za prolaktin. Hipotalamus lui takoe i inhibiue hormone koji
spreavaju luenje odgovarajuih hormona. SRIF somatostatin inhibie luenje
GH i TSH, a PIF inhibie sekreciju prolaktina. Tako se uspostavlja jedinstve-
na funkcionalna veza hipotalamus-hipofiza koja se regulie sistemom povratne
sprege stimulacijom i inhibicijom zavisno od stanja potreba organizma.
Regulacija sekrecije hormona

Uloga povratne sprege u regulaciji pojedinih hormona prvo je zapa-
ena izuavanjem titaste lezde. Luenje TSH regulisano je mehanizmom
negativne povratne sprege koja deluje na hipofizu i hipotalamus, a normal-
no inverzno se odnosi prema koncentraciji nevezanog hormona u krvi T3
i T4. Oslobaanje TSH izazvano je TRH-om, ije luenje se nalazi na nivou
hipofiznog mehanizma povratne sprege. Faktori koji utiu na luenje TRH
su slobodni hormoni titaste lezde u krvi i stimulusi iz viih centara, zatim
norepinefrin, kortikosteroidi i hladnoa.
Regulacija sekrecije hormona rastenja zavisna je od brojnih faktora: fa-
ktori koji podstiu sekreciju GHRH, stres, fizika aktivnost, aminokiseline
i san, dok glikoza i somatostatin inhibiu sekreciju. Sekrecija GH su insulinu
slian faktor rasta (IGF1), nazvan somatomedin-C (SMC), metaboliki sup-
strat i hormonski faktor. Poto je GH anaboliki hormon i stvara energetske
rezerve, jasna je potreba za fiziolokim snom, jer se u snu maksimalno lui.
Regulacija sekrecije gonada je kompleksna. Gonadotrogne elije pre-
dnjeg renja hipofize podlone su selektivnoj adaptaciji na pulzatilni tip sti-
mulacije koja se ostvaruje preko vodia ritma (pace maker) u hipotalamusu
koji se sastoji od brojnih nervnih spojeva: noradrenerginih, dopaminergi-
kih, gamaergikih i opijatskih neurona. Posebno treba obratiti panju na
stres, olfaktorni i vizuelni uticaj i znaaj LHRH na sekreciju hormona. Estro-
geni moduliraju frekvenciju i amplitudu LHRH pulsa preko svojih receptora
na gabaergikim neuronima. Svaki LHRH puls ima svoju frekvenciju i ampli-
tudu. Za svaki LHRH puls vana je i koliina i uestalost oslobaanja LHRH.
Ako je frekvencija oslobaanja LHRH usporena, favorizuje se sekrecija FSH, a
ako je ubrzana dolazi do smanjenja sekrecije gonodotropina. Ovo saznanje je
doprinelo uspenom leenju mnogih oboljenja i poremeaja gonodotropina.
Puls sekrecije LHRH je na svakih 90 minuta za ene, a 120 minuta za mu-
karce. Danas postoje sintetski preparati LHRH i odgovarajue pumpe koje se
primenjuju da u potpunosti imitiraju pulsatilnu sekreciju LHRH i skoro fizi-
oloki otklanjaju poremeaj (hipotalamusni hipogonadizam, muki infertilitet
i regulaciju menstraulnog ciklusa).
U regulaciji sekrecije prolaktina veliku ulogu imaju stres, serotonin, do-
pamin, kao fizioloki regulatori, dok brojni lekovi, kao to su trankilizirajui
lekovi, antidepresivi, rezerpin i metil-dopa mogu podstai sekreciju prolakti-
na i dovesti do poremeaja ciklusa kod ena sa galaktorejom.
Kontrola funkcija nadbubrenih lezda odvija se na principu mehani-
zma povratne sprege, cirkadijalnog ritma preko viih centara i serotonina, dok
norepinefrin deluje i pozitivno i negativno na hipotalamus, a acetilholin inhi-
bitorno. Kortizol koji se lui iz kore nadbubrenih lezda pod uticajem CRH
i ACTH deluje inhibiue na endokrine kontrolne centre koji se nalaze u mo-
zgu. On deluje ne samo na prednji reanj hipofize, ve i na diencefalon. Slo-
bodni kortizol u plazmi svoj inhibiui efekat ostvaruje u eminenciji medijani
hipotalamusa ili njegovoj neposrednoj okolini. Tu se stvara CRH (kortikolibe-
rin), neurohormon koji deluje na prednji reanj hipofize preko povratnog va-
skularnog sistema i odgovoran je za kontrolu stvaranja i luenja ACTH. Kon-
trolni centar ACTH u hipotalamusu takoe je pod uticajem stimulacije od
strane humoralnih faktora koji potiu sa periferije, a ulaze u igru kad je orga-
nizam izloen oteenju tkiva ili unosom raznih toksinih supstancija (droga,
nikotin, alkohol). Hipotalamusni kontrolni centar odrava 24-asovni ritam
luenja kortizola. Najvee luenje korizola je ujutru (8 asova), a najmanje u
pono (oko 24 h). Ovaj diurnalni ritam je u zavisnosti od stanja sna i budnog
stanja. Pri izmeni ovog ritma sna i budnog stanja potrebno je najmanje 6
do 7 dana da se ovaj sistem prealtuje na novu situaciju i omogui normalnu
stimulaciju sekrecije hormona kore nadbubrega to je od posebnog znaaja za
lekarsku praksu (medicina rada, sportski lekari i dr.). Ova saznanja o funkciji
sistema hipotalamus-hipofiza-nadbubreg posluila su kao osnova Sely-ju za
njegovu teoriju o stresu i reagovanju organizma na stres. Objanjenje stresa i
njegova uloga jo uvek su predmet velike rasprave meu naunicima.
Danas se iroko daju u terapiji preparati glikokortikoida, kako prirodni
tako i sintetiki, jer su oni moni antiinflamatori, antialergici i imunosupre-
sori. Mora se znati da primena ovih lekova dovodi putem povratne sprege
do inhibicije funkcije hipotalamusa i hipofize izostaje stimulacija i sekrecija
hormona kore nadbubrega. Kora nadbubrega ulazi u sekundarnu insuficijen-
ciju ne lui hormone. Kada se prekine terapija kortikosteroidima, da bi se
uspostavila normalna stimulacija sa CRH i ACTH i kora nadbubrega vratila
u normalnu funkciju, potrebno je vie nedelja (do dva meseca). Ako se oso-
ba nalazi u ovoj fazi, nee moi da odgovori na stres ili druge potrebe, jer je
kora nadbubrega u sekundarnoj insuficijenciji i nee moi da izlui adekvatnu
koliinu hormona. Ovo je vano da znaju lekari praktiari i svi zdravstveni
radnici koji koriste koritikosteride i njihove preparate.
Hipotalamusni peptidi
Zna se da hipotalamus lui veliki broj peptida koji se nazivaju neurope-

ptidima. Mnogima je ve odreena i struktura, a to su supstancija P (odgo-
vorna za bol), neurotenzin, angiotenzin II, leu-enkefalin, met-enkefalin, alfa,
beta i gama endorfin i VIP (vazoaktivni intestinalni peptid). Svi ovi i drugi
peptidi imaju vane uloge u pojedinim funkcijama i svoje efekte ostvaruju kao
hormoni putem receptora.
Hormoni u tkivima posredstvom receptora ostvaruju svoje efekte. Iz
njih nastaju brojni produkti koji takoe imaju specifina dejstva. U elijama,
putem dejstva hormona, nastaju brojni peptidi koji, preko receptora, deluju
na susedne elije PARAKRINO DELOVANJE. Molekularni biolozi kau da
elije na ovaj nain meusobom razgovaraju, ili stvoreni peptid deluje na
samu eliju koja ga je stvorila AUTOKRINO DELOVANJE. Ova saznanja
dala su mogunost daljim izuavanjima farmakoterapije i razjanjenju patoge-
neze mnogih bolesti i poremeaja.
Ova osnovna saznanja iz psiho-imuno-neuro-endokrinologije i njihove
uloge u regulaciji funkcija organizma (odravanje homeostaze) neophodna su
i u bolestima zavisnosti. Puenje, alkohol, droga i drugi lekovi oteuju ove
fine funkcije i dovode do brojnih poremeaja u CNS-u i drugim organima,
to treba znati, da bi se spreili, a to je mogue skoro jedino primarnom pre-
vencijom. Ako bolest nastane, stvori se zavisnost, onda je leenje doivotno i
skupo.
Puenje
Puenje cigareta je faktor rizika za IMPOTENCIJU. Znai da puenje

poveava impotenciju kod ljudi, u odnosu na odgovarajue ivotno doba, u
odnosu na kontrolnu grupu istog ivotnog doba. Utvrena je velika prevalen-
ca impotencije i u grupi tekih puaa. Meu impotentnim nepuaima utvr-
eno je da su imali dug period ranijeg puenja (pre prekida puenja). Puenje
je esto udrueno sa visokom prevalencijom abnormalnog PENIL KRVNOG
PRITISKA, a to je utvreno merenjem. Postoji tesna veza izmeu uzimanja
beta-blokatora, puenja i impotencije. Ustanovljena su izvesna poboljanja po-
sle ukidanja beta-adrenergikih blokatora. U studiji na psima elektrina sti-
mulacija erekcije bila je inhibirana sa pasivnom inhalacijom dima od 2 ciga-
rete za jedan as ili intra venoznim davanjem nikotina. Ovaj inhibitorni efekat
nikotina posledica je redukcije telesnog protoka krvi i u kavernozno-venskim
sudovima, dok izostaju sistemski vaskularni efekti. Ovaj nalaz sugerie da ni-
kotin putem inhalacije duvanskog dima ili deluje preko erektilne nervne va-
zodilatatorne aktivnosti ili stimulacijom alfa-adrenergine vazokonstriktorne
aktivnosti ili na oba naina. Dakle, puenje cigareta moe doprineti vaskular-
noj impotenciji, i svojim hroninim pojaanjem razvoja periferne vaskularne
bolesti i akutnim inhibisanjem neurogene vazodilatacije. Nikotin bez sumnje
utie i na regulacione mehanizme hipotalamus-hipofiza-gonade remetei se-
kreciju LHRH, LH, FSH i drugih neurohormona i neurotransmitera. Iz jo
potpuno nerazjanjenih mehanizama, utvreno je da je veliko puenje cigare-
ta relativna kontraindikacija za oralna kontraceptivna sredstva.
Alkoholizam
Uivanje alkoholnih pia, alkoholizam, je praen sa velikom prevalen-

com IMPOTENCIJE. Meu tetnim efektima etanola su hipogonadizam sa
feminizacijom. Neuropatija i vaskularna bolest udruene sa puenjem, pra-
ene su esto i alkoholnim ekscesom. Alkoholiari mogu reagovati na viso-
ke doze nearomatizovanih androgena, to ukazuje na refrakternu formu hi-
pogonadizma i esta je kod mnogih alkoholiara. Ulaskom u rehabilitacioni
program i apstinenciju, neki od njih ispoljavaju napade impotencije, naroito
kod primene antabusa. Da li antabus zaista izaziva impotenciju za sada je
neizvesno, mada su (NPT) none erekcije bile smanjene na antabusnoj terapi-
ji, to je pokazano u jednoj studiji. Dugotrajna rehabilitacija rezultira vraanje
seksualne funkcije u samo 25% alkoholiara, to ukazuje da se impotencijom
treba baviti na samom poetku odreivanja terapije alkoholiaru. Alkoholi-
ari imaju povean libido, uz smanjenu impotenciju, to je uzrok nastanku
patoloke ljubomore, koja stvara brojne probleme u branoj zajednici i ire u
porodici i drutvu.
S obzirom da alkohol dovodi do ciroze jetre, ona nezavisno od toksi-
nog dejstva etanola oteuje funkcije gonada. Ginekomastija i atrofija testisa
su prisutni u polovine bolesnika sa cirozom, a 3/4 bolesnika sa cirozom je
impotentno. Histoloki nalazi ukazuju na smanjenu spermatogenezu, a pe-
ritubularna fibroza je konstatovana u oko polovine obolelih. ESTRADIOL u
plazmi je povean a TESTOSTERON smanjen. Znai, produkcija testosterona
je smanjena a estradiola poveana. Ovaj nalaz je rezultat poremeene sprege
na nivou hipotalamus-hipofiza-testesi i konverzije testosterona u estrogene.
Ako trudnica uzima alkoholna pia dolazi do retardacije rasta fetusa,
velike retardacije rasta, i morfolokih abnormalnosti, to je u korelaciji sa ko-
liinom unoenja alkoholnih pia i duinom trajanja uivanja alkoholnih pia
pre trudnoe.
U prisustvu hlorpropamida (Diabinese) alkohol izaziva crvenilo na licu
i vratu, to je uzeto kao genetski marker za izvesne tipove dijabetesa Tipa 2.
Ovaj test je pozitivan kod 87%. Mody tipa dijabetesa (Dijabetes Tipa 2 kod
mlaih osoba). Poslednja istraivanja ukazuju da ovaj test nema znaaj koji
mu je ranije pripisivan u proceni genetskog markera za dijabetes.
Alkoholna pia i trudnoa mogu razviti KETOACIDOZU, to se utvr-
uje anamnezom bolesti i injenicom da nema hiperglikemije i glikozurije.
Kod alkoholiara razvoj ketoacidoze je praen gladovanjem ili nedovoljnim
unosom hrane i moe se nai i blaga hiperglikemija. Ovaj poremeaj koriguju
ispravna ishrana i male doze insulina (5 do 10 jedinica). Ovaj brzi odgovor na
insulin iskljuuje dijabetinu ketoacidozu.
ALKOHOLNA HIPOGLIKEMIJA poznato je da etanol inhibie gliko-
neogenezu tako to utie na metabolizam preko acetaldehida i acetata, preko
enzima alkoholdehidrogenaze i aldehiddehidrogenaze, smanjuje se kritini fa-
ktor za ulazak veine prekursora u glikoneogentskom putu. Ne inhibie se gli-
kogenoliza. Etanol inhibie kortizol i hormon rastenja to vodi ka HIPOGLI-
KEMIJI, a odloen je odgovor na epinefrin. Sekrecija glukagona je normalna,
ali je usporeno i odloeno njegovo delovanje. Kod normalnih osoba davanje
etanola ne izaziva postprandijalnu hipoglikemiju. Kliniki tipina alkoholom
izazvana hipoglikemija nastaje posle 6 do 12 asova od velikog unosa srednje
tekog alkoholnog pia, a za koje vreme se ne unosi ili sasvim malo uzima
hrana (smanjuje se glikogen u jetri). Hipoglikemija se moe produbiti. Morta-
litet je visok, oko 10% i zabeleen je kod hospitalizovanih alkoholiara.
Deca su jako osetljiva na unos alkohola. Posle akcidentalnog unosa al-
kohola razvija se teka hipoglikemija. Etanol u plazmi je merljiv za vreme
ispoljenih simptoma i znakova hipoglikemije.
Unos alkoholnih pia i nekih zakonom zabranjenih lekova moe biti
praen oligospermijom, a kod nekih sluajeva razvijaju se i druga stigmata
poremeaj funkcija gonada to ima za posledicu ginekomastiju i ATROFIJU
TESTISA. Alkohol pojaava konverziju testosterona u estrogen, to dovodi do
feminizacije i prekida negativne povratne sprege. Deluje i preko hipotalamusa
prekidom regulacionih efekata endorfina na GnRH oslobaanje.
Alkohol suprimira direktno hipofizu i dovodi do smanjenja i drugih po-
remeaja u sekreciji hipofize. Mehanizam ovog delovanja je jo uvek neizuen,
a kliniki znaaj iznetih alteracija u aktivnosti hipofize je jo uvek nepoznat.
Puenje i povean unos alkohola su faktori koji utiu na razvoj osteopo-
roze, mogue svojim toksinim efektom na elije kotanog sistema. Gojaznost
je zatita, moda zbog optereenja kotanog sistema pritiskom, posebno ki-
menog stuba i donjih ekstremiteta, dok je kod menopauzalnih ena poveana
konverzija adrenalnih androgena u estrogene u masnom tkivu. Estrogeni su ti
koji tite kotani sistem kod menopauzalnih ena od razvoja osteoporoze.
S obzirom da su puenje i alkoholizam obino udrueni, to su i posle-
dice na neuro-endokrini sistem, psihu i imuni sistem mnogostruko poveani,
jer se u svom negativnom efektu na CNS, endokrini sistem i druga tkiva, me-
usobni tetni efekti dopunjuju.
Uivanje droga narkomanija
Nema sumnje da droge imaju najvei tetni uticaj na ljudski organizam a

posebno na CNS i endokrina tkiva. Nivo testosterona je nizak kod mukaraca
koji uivaju drogu velike koliine marihuane, heroina ili metadona. U ena
tetno utiu na ovulaciju i dovode do menstrualnih poremeaja. Poveanje
LH u plazmi se ne otkriva, to ukazuje na hipotalamo-hipofizne abnormalno-
sti, a takoe i na testikularni defekt. Studije uticaja marihuane na hipofizno-
testikularnu osovinu kod ivotinja, ukazuje na dvostruku inhibiciju. Sinteza
testosterona u testesima mia je smanjena in vitro za vie od 80% posle dava-
nja komponente marihuane TETRAHIDROKANABITOLA, a i LH u plazmi
mia je smanjen posle davanja jedne oralne doze ove komponente marihuane.
Izgleda da marihuana moe imati direktan efekat na motilitet spermatozoida
sperme.
Insuficijencija testisa i ovarijuma moe se javiti kao deo optih autoi-
munih poremeaja, a i ovi poremeaji mogu nastati metabolikim stvaranjem
metabolita koji mogu aktivirati autoimuni sistem i nastaju antitela na bazalnu
membranu gonada.
Na kraju, moe se konstatovati da ako su puenje, alkoholizam i droga
udrueni, onda su tetni efekti enormni, a posledice na neuroendokrinom si-
stemu, psihi i drugim organima maksimalno izraeni, a posebno kompleksni
za leenje.
Zakljuak
1. Dokazano je da puenje ima uticaj na razvoj ateroskleroze i nastanak
malignih bolesti. Samo ova konstatacija je dovoljna da se povede aktivna i in-
tenzivna primarna prevencija protiv bolesti zavisnosti izazvanih puenjem. Spa-
da u rizike za nastanak malignih bolesti i aterosklerozu i njene komplikacije.
2. Alkoholizam kao bolest zavisnosti vrlo jako oteuje CNS, jetru i sva
druga tkiva i organe ljudskog organizma. Vrlo esto je udruen sa puenjem
i drogom. Prema tome, neophodno je uvesti sistematsku i iroku primarnu
preventivnu zatitu protiv ove bolesti zavisnosti. Primarnu preventivnu zatitu
treba voditi od trudnoe, u deijem, adolescentnom dobu, odraslih ljudi i ge-
rijatriji. U deijem i adolescentnom dobu ova zatita mora ii na apstinenciju
uz isticanje svih tetnih efekata na ljudski organizam. U ovom uzrastu mislim
da nema osnova da se govori o umerenom pijenju i korisnim efektima od
malog unosa alkoholnih pia. tetni efekti su enormno vei od korisnih, da
o tome u ovom uzrastu ne sme biti ni govora. Samo u grupi odraslih i starijeg
doba oni koji imaju genetsku osnovu i linosti su takve psihosomatske stru-
kture da se nisu mogli odupreti uivanju duvana i alkohola, mogu se svrstati
u grupu za umereno pijenje, koje zahteva leenje i doivotno praenje, jer e
znatan broj postati zavistan i oboleti od bolesti zavisnosti.
3. U borbi protiv bolesti zavisnosti koje nastaju uivanjem raznih droga
sigurno je najvaniji nain primarna prevencija i potpuna apstinencija. Otpo-
injanje uzimanja droge vodi ka zavisnosti i leenje je vrlo teko i doivotno.
4. Neophodno je da naunici i strunjaci koji se bave bolestima zavi-
snosti po brojnim problemima zauzmu stav i doktrinu o primarnoj prevenciji
bolesti zavisnosti, a posebno alkoholizmu, jer su tu miljenja razliita. Samo
tako e se ovo nacionalno zlo svesti u razumnu meru i biti pod kontrolom
svih slubi koje su zaduene za ove bolesti.
LITERATURA
/1/ Abel E.L., Consuption of alcohol during pregnancy; a review of efects on grrowth and development of
offspring, Hum., Biol., 11982:54:421; /2/ Chasnoff I.J., Griffith D.R., Mac-Gregor S. et. al., Temporal patterns
of cocaine use in pregnancy; perintal outcome, JAMA, 1989:261:1741; /3/ Cnopra I.J., Tulchinsky D., Gre-
enway E.L., Estrogen-androgen inbalance in hepatic cirrhosis, Ann. Intern. Med., 1973:79:198; /4/ Condra
M., Surridgo D.H., Morales A., et al., Prevalence and significance of tobacco smoking in impotence, Urolohy,
1986:27:495; /5/ Fahrner E.M., Sexuak disfunction in male alcohol addicts:prevalence and treatment, Arch.
Sex Behav., 1987:16:247; /6/ Fisher S.E., The fetal alcohol syndrome, In: Lifshitz F., Pediatric Endocrinology,
New York, Marcel Dekker, 1985:129:139; /7/ Gerdes H., Alkohol und Endocrinum, Internist, 1978:19:89; /8/
Harrison G.G., Braus in R.S., Vander Y.E., Association of maternal smoking with body composition of the
newborn, Am. J. Clin. Natr., 1983:38:575; /9/ Jones K.L., Smith D.W., Ulleland C.N., et al., Patern of malfor-
mation in offspring of chronic alcoholic mothers, Lancet 1973, 1:1267; /10/ Kline J., Leoni B., Shrout P., Stein
Z., Sussar M., Warburton D., Maternal smoking and trisomy amang spontaneusly aborted concepcions, Am.
J. Hum. Genet., 1983:35:421; /11/ Lesly R.D.G., Pyke D.A., Chlorpropamide:alcohol Flushing: a dominantly
inheretied trait associated with Diabetes, Br. Med. J., 1978:2:1519; /12/ MacGregor S.N., Keith L.G., Chas-
snoff I.J., et al., Cocaine use during pregnancy: adverse perinatal outcome, J. Obstet. Gynecol., 1978:157:686;
/13/ Mii J., Neuroendokrine regulacije, Sportska medicina, II izdanje, Evropski centar za mir i razvoj
Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (ECPD), Beograd, 2002:225; /14/ Philip K., Pateisky N., Endler M.,
Effect of smoking on uteroplacental blood flow, Ginecol. Obstet Invest, 1984:17:179; /15/ Reichlin S., Neuro-
endocrinology, In: Williams textbook of Endocrinology, 8th Edition, W.B. Saunders comp., 1992:135; /16/
Snyder S., Karacan N., Salis P.J., Disfunction and nocturnal penile tumescence in the chronicic alcoholic, Biol.,
Psychiatry, 1981:L6:399; /17/ Van theil D.H., Lester R., Sex end alcohol: a second peak, N. Engl., J. Med.,
1976:295:835; /18/ Zuckerman B., Frank D.A., Hingson N., et al., Effects of maternal marijuana and cocaine
use on fetal growth, N. Engl. J. Med., 1989:320:762.
Prof. dr Dragan Radulovi
Filozofski fakultet, Beograd
SOCIOLOKI ASPEKTI ZLOUPOTREBE

PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
Upotreba droga predstavlja pojavu koja na osoben i upeatljiv nain

obeleava savremeno drutvo. Milionima ljudi irom planete, bez obzira na
njihovo materijalno bogatstvo, drutveni poloaj, politika opredeljenja, ra-
snu, nacionalnu ili versku pripadnost, droge danas sainjavaju nezaobilazni
deo svakodnevnih aktivnosti. One su okosnica raznovrsnih malih, linih ri-
tuala, ali i sredite brojnih socijalnih situacija. Poev od jutarnje olje kafe ili
aja koje olakavaju buenje; cigarete, cigare ili lule duvana koje puaima
pruaju neophodnu pomo u prikupljanju misli i pojaavanju koncentracije
pri radu; aice estokog pia koja za cilj ima da otvori apetit pred obrok;
flae ili konzerve hladnog piva da bi se lake podnela vruina; buteljke vina
ili dointa trave da bi razgovor sa prijateljima poprimio veseliji ton; preko
snifa koke koji trenutno otklanja umor i prua oseaj poveane energije;
crte horsa koja bi trebalo da dovede do rastereenja ili ublaavanja nepetosti;
ecstasya uz iju pomo je olakano dugotrajno, poletno i iscrpljujue igranje
uz zagluujui tehno sound; ili LSD-a koji razara granice svesti i podsvesti,
ime otvara mogunost prodora u alternativne (vie) nivoe svesti; pa sve do
analgetika koji ublaavaju bolove; aspirina kojima se pribegava u situacijama
lakih telesnih slabosti, ili sedativa koji pomau uspavljivanje... gotovo da je
nemogue pronai svakodnevnu situaciju u kojoj neka droga nije uspela da se
u potpunosti odomai i ukoreni.
Droge su danas podjednako prisutne na svim meridijanima; od megalo-
polisa, vorinih centara savremene civilizacije, do onih najzabitijih, ruralnih i
planinskih delova planete, gde se ivot jo uvek odvija u ritmu davno minulih
stolea. Naravno, najlake ih je pronai u naseljima stambene bede favelama
Latinske Amerike, multimilionskim slamovima Afrike i Azije, imigrantskim
getoima bogate zapadne Evrope gde pripadnici marginalnih drutvenih gru-
pa uz pomo droga pokuavaju da makar na tren iskorae iz svoje sumorne
svakodnevice. Obilno ih ima i u oronulim, monotonim radnikim naseljima
graenim u eri industrijalizacije ili u poletu socijalistike urbanizacije; kao i u
sumornim okruenjima prigradskih cottage-a gde pripadnici srednje klase
ivotare svoju zadovoljnost malim ali sigurnim. Iako moda bolje prikrivene,
droge su podjednako prisutne i u vilama elitnih rezidencijalnih etvrti na par-
tijima, urevima i soareima pripadnika drutvenih elita. Neuspeh drutvene
kontrole droga olien u sistemu prohibicije krajnje je oigledan. U bilo kom
veem gradu na planeti, na bulevarima, ulicama i sokacima, u kafeima, resto-
ranima, klubovima, diskotekama, pa i stadionima i sportskim vebaonicama,
kolskim dvoritima, uionicama i amfiteatrima, prodavci heroina, kokaina,
marihuane ili bilo koje druge droge mogu se susresti bez velikih potekoa.
To podjednako vai za Nju Jork, L.A., London, Madrid, Minhen, Moskvu,
Varavu, Sofiju, Beograd, Atinu, kao i za Hong Kong, Kuala Lumpur, Bang-
kok, Tokio, Karai, Kalkutu, Nju Delhi, Kairo, Istambul, Kazablanku, Harare,
Kejptaun ili Sidnej, Melburn, Rio de anerio, Bogotu, Limu, Buenos Aires,
Santjago...
iroka prisutnost droga i vrsta ukotvljenost njihove upotrebe u svako-
dnevnicu ljudi, globalno posmatrano, retko koga ostavlja ravnodunim. Na-
protiv, bilo da se posmatra kao drutveni fenomen, ili tek kao puki obrazac
individualnog ponaanja, upotreba droga ne samo da ne nailazi na odobrava-
nje, ve je obeleena kao nepoeljna, tetna i u celini problematina pojava.
Ova netolerantnost, mada varira u stepenu jaine, presudni je razlog za po-
dvrgavanje upotrebe droga sloenom sistemu drutvene kontrole. Utemeljen
meunarodnim sporazumima, pretoen u krivina zakonodavstva suverenih
drava i opredmeen kao prohibicija droga, sistem kontrole obuhvata iroki
splet drutvenih akcija kojima je cilj suzbijanje i spreavanje proizvodnje, di-
stribucije, trgovine i potronje droga. Kontrola obuhvata, pored toga, leenje,
rehabilitaciju, resocijalizaciju i reintegraciju zavisnika u drutvenu zajednicu.
Sastavni delovi kontrole su i primarna prevencija, irenje znanja o drogama,
njihovim efektima i posledicama, kao i priprema i obrazovanje za ivot bez
droga. Ali, uprkos ovim doista irokim i svesrdnim naporima globalne zaje-
dnice da ih zauzda i stavi pod kontrolu, droge su uspele da prodru u sve pore
drutvenog tkiva. One su ne samo sastavni deo svakodnevnog ivota potroa-
a i prelomna taka sudbine zavisnika, ve duboko proimaju ekonomsku sfe-
ru drutva, utiu na politike odnose, odraavajui se ak i na meunarodna
zbivanja, a neposredno najozbiljnije posledice ostavljaju na zdravlje, socijalnu
blagodet i optu sigurnost savremenog drutva.
iroko prisutne i lako dostupne, droge su se uvrstile meu dominantne
kulturne simbole kraja XX veka. Identifikovane kao postmoderno mnemo-
tehniko pomagalo looj memoriji (Derrida, 1993, str. 1), droge u toj simbo-
likoj ravni ispoljavaju odreena kontroverzna svojstva. One, s jedne strane,
predstavljaju robu naroite vrednosti na ijoj se proizvodnji, distribuciji i tr-
govini ostvaruju ogromni profiti. A, kako je savremeno drutvo utemeljeno na
permanentnom podsticanju neograniene proizvodnje i pomnom negovanju
neobuzdane potroake kulture (up. Douglas & Isherwood, 1978, str. 5670;
Featherstone, 1991, str. 83128), droge postaju presudni inilac povezivanja
raznorodnih drutvenih subjekata. S druge strane, od pomonog sredstva koje
slui za ublaavanje bolova, olakanje tegoba, otklanjanje umora, ubrzavanje
oputanja, rastereenje napetosti ili poveanje koncentracije, droge udruene
sa neobuzdanim potroakim mentalitetom iskazuju tendenciju da se pretvore
u svrhu per se. Za zavisnike one predstavljaju sredstvo uz iju pomo nasto-
je da pobegnu iz realnosti u svet simulakruma i mate. Zahvaljujui upra-
vo tom njihovom svojstvu, oko upotrebe droga razvila se bogata i slojevita
simbolika. Drogama je pripisano svojstvo pogodnog sredstva za iskazivanje
vlastite zrelosti, neustraivosti ili nekonformizma. To posebno dramatine
posledice ima za mlade ljude. Mnogima od njih droge postaju sastavni deo
procesa odrastanja, odnosno inicijacije u drutvo odraslih, dok drugima slu-
e da potvrde i uvrste vlastito pripadnitvo odreenim drutvenim grupama
potkulturama.
Nakon prvih iskustava, zadovoljenja znatielje ili potrebe za samopo-
tvrivanjem, najvei deo onih koji pribegavaju ovakvim eksperimentima sa
izdrljivou vlastite volje i snage karaktera prestaje da ekscesno upotrebljava
droge. Postoje, naravno, malobrojni pojedinci koji uspevaju da droge koriste
povremeno, na relativno kontrolisan i socijalno prihvatljiv nain (up. Zinberg,
1984). Ali, ni najmanje nije zanemarljiv broj onih kojima droge postaju oko-
snica stila ivota i prelomna taka oko koje izgrauju vlastiti identitet. Kod
tih ljudi, usled razvoja navike i zavisnosti, droge najee prerastaju u jedini
smisao ivota. A ivot na drogama obeleen je paradoksom. Iako naizgled
predan i u potpunosti posveen hedonistikim uivanjima, takav ivot ipak ni
malo nije prijatan. tavie, ispunjen je raznovrsnim nevoljama i nebrojenim
problemima. Najupeatljivije meu njima svakako su razliite infektivne bo-
lesti, apstinencijalne krize, hronini nedostatak novca, krae, sitne i krupne
prevare, strah, sukobi sa zakonom, neposrednim okruenjem i drutvenom
zajednicom u celini, te obeleenost, odbaenost i drutvena izoptenost. Pre-
tvoren najee u komar, ivot zavisnika od droga uglavnom se i zavrava
fatalnim ishodom tekim infektivnim bolestima, AIDS-om, psihozama, pre-
doziranjem ili samoubistvom.
U sociolokoj perspektivi naroito je znaajna injenica da droge pred-
stavljaju okosnicu drutvene integracije jedne posebne i prikrivene zajednice.
Mada je po prirodi tajnovita, u ovoj zajednici mogu se razaznati sva kljuna
svojstva velikih drutvenih grupa. U njoj je, pre svega, preslikana i pod na-
roitim uglom prelomljena opta drutveno-kulturna matrica. Utemeljena na
podeli drutvene moi i hijerarhijski ustrojena, sa otro razdvojenim grupama
siromanih i bogatih, ova zajednica ima uobliene, naravno nepisane, zakone
i pravila ponaanja, kao i razvijene mehanizme za primenu sile i kanjavanje,
za socijalizaciju, nadgledanje i disciplinovanje novih pripadnika. Strukturno
i funkcionalno ona se proima sa drugim zajednicama, dok se meu njenim
pripadnicima mogu pronai ak i lanovi kraljevskih porodica i plemstva,
predsednici i diktatori, diplomate i poslovni ljudi, filmske i muzike zvezde,
berzanski meetari, korporacijski nametenici, profesori i studenti, slubenici
uronjeni u jednolinu svakodnevicu, adolescenti sa pretenzijama na puno-
pravno lanstvo u drutvu odraslih, pripadnici rasnih, nacionalnih i verskih
manjina, gradski proleteri, seoska sirotinja, prostitutke, lopovi, verceri, re-
ketai, plaene ubice, dileri i dankiji kojima je itav ivot usredsreen
oko droga. To je, nema sumnje, jedan opasan i tragian svet u kome nasilje i
iznenadna umiranja predstavljaju svakodnevne pojave. Razliiti oblici krimi-
nala varanja, potkradanja, pljake i otimaine, ubistva, prostituisanje uo-
biajene su pojave u svetu droga i ne izazivaju veliku pozornost ukljuenih.
Apstinencijalne krize, infektivne bolesti, bolnice i terapijske zajednice, AIDS
i predoziranja, strah i napetost, hapenja i zatvorske kazne, svakodnevne su
sekvence iz ivota pripadnika ove prikrivene zajednice. A na drugoj strani,
finansijske malverzacije i interkontinentalne transakcije milionskih vrednosti
obeleavaju ovaj svet u podjednakoj meri kao i sitne krae i ucene putem
kojih zavisnici nastoje da obezbede svoje dnevne doze.
U drugoj polovini XX veka upotreba droga je prerasla u svetski problem.
Viestruki epidemijski naleti pretvorili su se u globalnu pandemiju, smetajui
droge u iu javnosti. Paradoksalno je da se izrastanje ove pandemije poklopi-
lo sa konanim uspostavljanjem globalnog sistema kontrole droga. Od kako je
30. marta 1961. u okviru Organizacije ujedinjenih nacija usvojena Jedinstvena
konvencija o opojnim drogama, koja predstavlja zakonsku osnovu kontrole
droga u najveem broju savremenih drava1, upotreba droga epidemijski se
irila itavom planetom. Proces globalizacije problema zapoeo je tokom bur-
nih esdesetih godina koje obeleava psihodelina revolucija mladih. Neza-
dovoljstvo mladih irom visoko razvijenih industrijskih zemalja postojeim
odnosom drutvenih snaga i mogunostima drave blagostanja da ublai i
amortizuje drutvene sukobe podstaklo je traganje za novim, alternativnim
kulturnim modelima. Na toj se osnovi gradio i uobliavao tolerantan odnos
i prema eksperimentima sa tzv. lakim drogama. Upotreba kanabisa, LSD-
a i drugih psihodelika poprimala je tako ire politike konotacije i izrasla u
simbol antikapitalistikog bunta mladih (up. Stevens, 1987, str. 242274). To-
kom 70-ih godina radikalni naboj je postepeno nestao, emu je nesumnjivo
doprinelo i vrtoglavo irenje upotrebe heroina. U 80-im godinama ponovo
je veoma popularan kokain, ali ovaj put najpre meu pripadnicima yuppi
generacije, da bi potom kao crack dospeo meu pripadnike rasnih manjina
i postigao nesluene razmere zloupotrebe. Poslednja decenija XX veka obe-
leena je alarmantnom erupcijom upotrebe droga (heroina, kokaina, amfe-
1
Konvencija je nakon etrdeset potpisa i ratifikacija stupila na snagu 13. decembra 1964.
godine. Ona je osnaena i dopunjena Konvencijom o psihotropnim supstancama iz 1971. i Kon-
vencijom protiv nezakonitog prometa opojnim drogama i psihotropnim supstancama, iz 1988.
godine.
tamina i kanabisa) u svim bivim socijalistikim dravama koje su zakoraile
na tegobni put tranzicije i drutvene transformacije. Ali, i u drugim delovima
planete u 90-im godinama izuzetno je primetno eksplozivno irenje upotrebe
amfetamina, metaamfetamina i drugih dizajniranih droga, gde posebno me-
sto pripada MDMA-u (XTC ekstazi).
Prohibicija proizvodnje, stavljanja u promet, trgovine, a donekle i po-
tronje droga, danas je iroko meunarodno prihvaena i ugraena u brojne
dokumente Ujedinjenih nacija. Tenja ka uspostavljanju globalnog mehani-
zma drutvene kontrole droga prisutna je kroz itav XX vek. Opijum i nje-
govi alkaloidi bili su i ostali u sreditu svih kontrolnih napora. Tragalo se za
efikasnim merama koje bi ograniile dostupnost opijuma, ali i drugih droga
kokaina, kanabisa, sintetikih droga, itd., jer je uoeno da nijedna drava
ne moe usamljeno izai na kraj sa ovim problemom. Zato je ustanovljavanje
i osnaivanje prohibicije droga neraskidivo povezano sa izrastanjem politi-
kih institucija meunarodne zajednice. Izmeu 1912. i 1988. zakljueno je
ak trinaest razliitih multilateralnih sporazuma o ograniavanju proizvodnje,
kontroli prometa, posebno ilegalne meunarodne trgovine, i spreavanju
upotrebe droga. Usvajanjem Jedinstvene konvencije o opojnim drogama 1961.
i Konvencije o psihotropnim supstancama 1972. godine objedinjeni su dotada-
nji napori i uspostavljen je postojei globalni sistem prohibicije droga, to je
dodatno ojaano usvajanjem Konvencije UN protiv nezakonitog prometa opoj-
nim drogama i psihotropnim supstancama 1988. godine.2
Uobliena u prvim decenijama veka sa ciljem uspostavljanja nadzora nad
trgovinom opijumom, prohibicija je kroz Ligu naroda i Ujedinjene nacije prera-
sla u sloen sistem meunarodne kontrole itavog niza supstanci lekova, dro-
ga i psihotropnih supstanci. Prohibitivni sistem je ubrzo po utemeljenju iskazao
odreene prednosti, ali je ispoljio i veoma krupne slabosti. Nesumnjivo najzna-
ajniji pozitivni efekat prohibicije predstavljalo je zaustavljanje, do tada, perma-
nentnog poveanja broja zavisnika od preparata opijuma i morfijuma. Lekari
su izgubili pravo da ih slobodno prepisuju, dok su lekovi nepoznatog sastava,
preparati, eliksiri i tonici na bazi narkotika, kokaina ili kanabisa u potpunosti
nestali sa trita (up. Bates & Crowther, 1974, str. 149; Musto, 1987, str. 764;
Terry & Pellens, 1928, str. 352). Farmaceutska industrija, tada jo uvek mlada
i poletna, bila je primorana da sa mnogo vie opreznosti pristupa ispitivanju
novih lekova i njihovom putanju u promet. Prohibicija droga nije, meutim,
delovala sputavajue na farmaceutsku industriju, ve joj je pomogla da se za
kratko vreme pretvori u brzo rastuu i visoko profitabilnu granu ekonomije (up.
Yong, 1961, str. 1864; i 1967, str. 167215). Uvoenje reda u proizvodnju le-
kova pratilo je konstruisanje nove ideologije zdravlja i prerastanje medicine od
2
Biva SFRJ je aktivno uestvovala u pripremi ovih dokumenata i, usvojivi ih, ugraiva-
la ih je u vlastito zakonodavstvo. Up. Slubeni list SFRJ br. 2/64, br. 40/73 i br. 14/90.
vetine leenja u sveobuhvatni institucionalizovani mehanizam drutvene kon-
trole i posebno nadzora nad svakodnevnicom radne snage.
Prohibitivni sistem kontrole droga je ubrzo nakon ustanovljavanja iskazao
i veoma krupne slabosti. Ve nakon prve zakonske zabrane pokrenut je sloen
drutveni proces obeleavanja, igosanja i otrog nipodatavanja, iji se rezultat
ogleda u uobliavanju itavog niza neistina i mitova vezanih za upotrebu ovih
droga (up. Brecher, 1972, str. 1438). Dolo je, pre svega, do redefinisanja znae-
nja pojma zavisnost. Umesto dotadanjeg tretiranja potronje droga kao loe na-
vike ili poroka, slabosti volje ili, u najgorem sluaju, moralne deficijentnosti, pod
uticajem nove prohibicionistike moralne paradigme upotreba droga smetenih
izvan zakona poistoveena je sa kriminalnom, duevnom boleu i moralnom
degeneracijom (up. Rouse & Johnson, 1991, str. 183214). Kriminalizacija upo-
trebe droga neposredno se odrazila na drutveni poloaj zavisnika i povreme-
nih potroaa. Naavi se nenadano na udaru zakona oni su bili prisiljeni da se
opredeljuju izmeu mukotrpnog odbacivanja dotadanjih navika i mogunosti
pridruivanja potkulturama kriminalaca. Za mnoge to je predstavljalo kraj ko-
rienja bilo koje od ilegalnih droga. Neki su se okrenuli drutveno bezbednijoj
upotrebi onih droga koje su kulturno strukturisane. Pojedini su i pored svega
nastavili sa dotadanjim navikama i uklopili se u kriminalni milje. Prohibicija
nije, u svakom sluaju, uspela da odvrati ljude od upotrebe droga (up. Offergeld
& Souris, 1987, str. 176194; i Xiberras, 1989, str. 139159). Naprotiv, uprkos
razliitim merama na planu suzbijanja i spreavanja, ova pojava se nalazi u stal-
nom porastu. Od poetka 60-ih godina, pa do danas, upotreba droga je izrasla
u globalnu pojavu i poprimila je obeleja dramatine pandemije.
Prohibicija je droge pretvorila u posebno atraktivnu i lukrativnu robu
visoke profitabilnosti, ime je presudno uticala na utemeljenje i nagli porast
organizovanog kriminala. U tenji za lakim i brzim profitom kriminalci su
u poslovima sa ilegalnim drogama pronali idealno polje za vlastito delova-
nje. tavie, od prvobitno marginalne oblasti kriminalnih aktivnosti, trgovina
drogama ne samo da je zauzela sredinje mesto, ve je izrasla u najznaajniju
delatnost savremenog transnacionalnog organizovanog kriminala (up. Ar-
lacchi, 1986, str. 211237; Catanzaro, 1988, str. 227263; Kelly, 1986, str. 6;
Lupsha, 1982, str. 32; Robertson, 1977, str. 8387; Williams & Florez, 1994,
str. 326). Proizvodnja droga (uzgajanje psihotopnih biljaka, njihova prerada
i laboratorijska ekstrakcija aktivnih supstanci), organizacija distribucije i tr-
govina, spadaju u poslove koji donose ogromne zarade (up. Cooper, 1990, str.
388; i Stares, 1996, str. 1104). Zato je visoko profitabilna industrija droga
postala pojedinano najisplativija planetarna ilegalna privredna delatnost.3 U
3
Kancelarija za nacionalnu politiku kontrole droga Bele kue procenjuje da su Ame-
rikanci 1995. godine potroili na ilegalne droge 50 milijardi dolara (31 milijarda na kokain, 7
milijardi na heroin, 9 milijardi na marihuanu i 3 milijarde na ostale ilegalne droge) (up. Office
procenama profita industrije droga najee se uzima kao najnia procena na
500 milijardi dolara godinje ili oko 16.000 eura dnevno, to je, inae, jednako
godinjem profitu celokupne svetske tekstilne industrije (up. ENCOD, 2001,
str. 2; UN ODCCP, 2001, Global Trends, str. 4; UN ODCCP, 2001. World Drug
Report 2000, str. 16; UN INCB, 2002. Annual Report for 2001, str. 3). Droge su
zbog toga postale veoma znaajne za globalnu ekonomiju, to je lako vidljivo
kako u visoko razvijenim zemljama centra, tako i u onim siromanim koje
se nalaze na periferiji ili poluperiferiji svetskog sistema. Kapital akumuliran
u poslovima sa drogama, a ne treba isputati iz vida da se ovde barata prete-
no ke novcem, esto slui kao rezervni kapital. U zavisnosti od procene
profitabilnosti, ovaj kapital se u bilo kom trenutku moe ukljuiti u legalne
finansijske tokove ili, u krajnjem sluaju, investirati u druge ilegalne poslove.
Procene veliine kapitala ostvarenog u industriji droga koji uspe da se opere
i investira u legalne ekonomske tokove kreu se izmeu 50 i 70% (up. OECD,
1990, str. 7; UN ECOSOC, 1995, str. 23; Tullis, 1991, str. xvii). Obezbeivanje
legalnosti kapitala akumuliranog u poslovima sa ilegalnim drogama (operaci-
ja poznata kao pranje ili recikliranje novca) spada u finansijske operacije od
kojih se svi ograuju, ali retko ko uspeva da im odoli, jer su visoke provizije
koje ih prate neodoljivo primamljive ne samo za banke siromanih, ostrvskih,
off-shore dravica, ve podjednako i za najpoznatije i najstarije svetski uvene
banke (up. Hardinghaus, 1995, str. 7084; Observatoire Gopolitique des Dro-
gues, 1994, str. 2830, i 2000, str. 1733; i posebno izvetaj UN ODCCP, 1998,
Financial Havens, Banking Secrecy and Money Laundering).
Pored ekonomskih, droge neizbeno duboko proimaju i politike odno-
se. To podjednako vai kako za dominantno proizvoake, tako i za zemlje koje
su preteno potroake (UNDCP, 2000, str. 48). Legalizacija ilegalno stee-
nog kapitala omoguava izrastanje novih finansijskih elita, iji pripadnici, bez
mnogo okolianja i dugog ekanja ispoljavaju pretenzije na deo politikog uti-
caja i drutvene moi. Budui da su ovi novi bogatai najee u vrstoj sprezi
sa organizovanim kriminalom, nije retkost da se iroko slue potkupljivanjem,
to posebno ozbiljne posledice ostavlja na rad policije, pravosua i drugih in-
stitucija drutvene kontrole (up. Bertram, Blachman, Sharpe & Andreas, 1996,
str. 4850; Hargreaves, 1992, str. 84125; Marshall, 1991, str. 1134). Korum-
piranost policije danas je gotovo planetarna pojava koja stoji u vrstoj korela-
ciji sa stepenom ostvarenog drutvenog razvoja. U siromanim, nerazvijenim
i politiki relativno nestabilnim zemljama gde se proizvode droge, korupcija
pronalazi idealno okruenje za penetraciju celokupnog drutveno-politikog
of National Drug Control Policy: The National Drug Control Strategy: 1996, str. 12). U 2000.
Amerikanci su na ilegalne droge potroili 64 milijarde dolara (35 milijardi na kokain, po 10
milijardi na heroin i marihuanu, 5 milijardi na amfetamine i jo 4 milijarde na ostale droge) to
prevazilazi ukupne trokove leenja i istraivanja AIDS-a, malignih oboljenja i kardio-vaskular-
nih bolesti (up. White House, 2002. National Drug Control Strategy, str. 25).
ivota. ire gledano, posledice neefikasnosti i proizvoljnosti u radu policije
posebno su uoljive na primeru nasilja povezanog sa trgovinom drogama (up.
UNDCP, 2001, str. 739), to predstavlja prateu i naroito uznemiravajuu
pojavu jer su najee rtve potpuno neduni graani. S druge strane, budui
da su droge podvrgnute sistemu kontrole koji se odvija i kroz organe UN-a,
proizvoake zemlje su prisiljene na primenu razliitih mera koje ponekad
idu i do ograniavanja njihovog dravnog suvereniteta. To je, na primer, sluaj
sa primenom ekstradicije za organizatore poslova sa drogama. Samim tim,
droge u velikoj meri utiu i na zbivanja u meunarodnoj zajednici.
iroka prisutnost i raznovrsnost pojavnog ispoljavanja doprinose pre-
tvaranju upotrebe droga u problem koji se izdvaja kao viestruko znaajno
drutveno pitanje. U mnogim dravama droge postojano zauzimaju jedno od
vodeih mesta na listi politikih prioriteta. To vai ne samo za SAD, gde je
nesumnjivo najbrojnija populacija potroaa i, samim tim, najznaajnije tri-
te droga, ve i za drave Evropske zajednice, veinu latinoamerikih, afrikih,
dalekoistonih i postkomunistikih drava. Uz terorizam i ilegalnu trgovinu
orujem, droge predstavljaju i trajnu preokupaciju meunarodne zajednice.
Pretvaranje upotrebe droga u prioritetan problem savremenog drutva obe-
zbeeno je injenicom da se ova drutvena pojava, vrsto uklopljena u kon-
zumentsku kulturu, permanentno irila od zavretka II svetskog rata do da-
nas. U razvijenim industrijskim zemljama ona je prvobitno uporite pronala
meu pripadnicima marginalnih grupa (posebno rasnim i etnikim manji-
nama) i omladinom. Tokom burnih 60-ih godina droge su izale iz geta za
obojene i plesnih dvorana za mlade, da bi prodrle u sve drutvene slojeve.
U nerazvijenim i zemljama u razvoju popularizacija droga je imala neto dru-
gaiji tok, ali gotovo identian ishod. Tu je ovom pojavom prvo bio zahvaen
podmladak drutvenih elita, koji je oponaao zapadne uzore u ponaanju
i stilu ivota. To je prouzrokovalo poveanje medijske panje, nakon ega
su se droge ubrzano rasprostirale i ukotvile meu masama siromanih. Do
danas je, ukljuujui i postkomunistika drutva (up. Radulovi, 1995b, str.
575601), upotreba droga dospela u sve, ak i najzabaenije, delove planete
(up. UNDCP, Global Illicit Drug Trends 2000, str. 711; i UNDCP, World Drug
Report 2000, str. 5).
Nijedna savremena drava, bez obzira na nivo ostvarenog drutvenog
razvoja ili oblik politike vladavine, nije poteena posledica upotrebe droga.
Ispostavlja se da za nastajanje, ukorenjivanje i irenje ove pojave, postojee
razlike u tipu drutvenog ureenja, obliku vladavine ili stepenu drutvenog
razvoja imaju relativno mali znaaj. One se, naravno, odraavaju na reenja
koja se predlau, mere koje se preduzimaju i primenjuju, kao i na ukupne
efekte sistema drutvene kontrole. Upotreba droga kao drutvena pojava pre-
vazilazi, u svakom sluaju, uspostavljene granice drava. Zato se o njoj moe
i mora govoriti kao o zajednikom problemu savremenog drutva. Ali, pitanje
kako bi, na koji nain, demokratsko pluralistiko drutvo (to predstavlja uni-
verzalno prihvaeni model savremene drutvene organizacije) trebalo da se
odnosi prema upotrebi droga, jo uvek je na alost nedovoljno razjanjeno
(up. Chomsky, 1991, str. 114137).4 Iako ve itavo stolee vlade pojedinih
zemalja, brojne meunarodne organizacije i, posebno, slube i agencije koje
deluju u okviru UN, pokuavaju da uoblie valjanu politiku kontrole droga,
ponuena reenja ne samo da ne ostvaruju oekivane rezultate, ve ne nailaze
ni na opte prihvatanje, to provocira rasprave koje s veim ili manjim arom
postojano traju.
Osmiljavanje valjane strategije drutvene kontrole droga mora zapoe-
ti temeljnim preispitivanjem prohibitivnog sistema. Pri tome se neizostavno
mora uvaavati globalni karakter same pojave. Prednosti i slabosti sistema pro-
hibicije droga plastino se ispoljavaju upravo u posmatranju upotrebe droga
kao planetarne pojave. Pre svega, proizvodnja droga, uzgajanje psihotropnih
biljaka i laboratorijska prerada, odvijaju se najveim delom u veoma siroma-
nim, nerazvijenim i politiki relativno nestabilnim zemljama Peru, Bolivija,
Kolumbija, Pakistan, Avganistan, Iran, Turska, Liban, Maroko (up. McNicoll,
1983, str. 2148; i Tukanov, 1994, str. 6872). Iako moda ne predstavljaju
najznaajniju oblast ekonomije ovih zemalja, droge su svakako bitan izvor re-
zervnog kapitala koji se koristi za intervencije u legalnim ekonomskim akti-
vnostima. Najznaajnija trita, s druge strane, nalaze se u SAD i dravama
Evropske zajednice u kojima populacija sluajnih, povremenih ili redovnih
potroaa droga obuhvata gotovo treinu stanovnitva (up. EMCDDA, 2000,
str. 722, 2001, str. 711).5 Globalna dimenzija se, dakle, ne moe zaobii u
sagledavanju razloga visoke profitabilnosti poslova sa drogama. Upravo odatle
proistie i posebna atraktivnost poslova sa drogama za organizovane krimi-
nalne grupacije. Lokalne osobenosti problema droga nesumnjivo imaju veli-
ki znaaj. Ali, upoznavanje sa iskustvima drugih zemalja, posebno onih koje
due vreme nastoje da ree problem, neosporno je od velike koristi. Paljivo
prouavanje tih iskustava drugih, ostvarenih uspeha i, naroito, neuspeha plo-
donosno je za uobliavanje valjane nacionalne strategije. Uspenost odabrane
strategije drutvene kontrole upotrebe droga, drugim reima, u podjednakoj
meri zavisi kako od sagledavanja drutveno-istorijske omeenosti etno-kul-
turnog konteksta u kome pojava nastaje, tako i od razumevanja njenih glo-
balnih (svetskih) dimenzija.
4
O prevladavanju modela pluralistike demokratije, najznaajnijim dilemama i izgradnji
globalnog kosmpolitskog demokratskog poretka up. Dal., 1994, str. 3182; I Held, 1997, str.
255332.
5
Up. Ambos (1995) Warum die internationale Drogenbekmpfung scheitert, str. 85-
95; Kopp (1994) Lfficacit des politiques du cntrole des drogues illgales, str. 8399; La-
brousse (1994) Gopolitique de la drogue, str. 921, I Office of National Drug Control Policy
(2002) National Drug Control Strategy, str. 20-27.
Upotreba droga neosporno najtee posledice ostavlja na zdravlje, socijal-
nu blagodet i optu sigurnost zavisnika. Zato, suzbijanje, ograniavanje i spre-
avanje upotrebe droga obuhvaenih sistemom prohibicije predstavlja jednu
od sredinjih oblasti ispoljavanja delatnosti drutvene kontrole. Ali, droge su
ne samo predmet ispoljavanja delovanja mehanizma drutvene kontrole, ve
i one same predstavljaju svojevrsno sredstvo za uspostavljanje posebne vrste
nadzora nad odreenim drutvenim grupama marginalcima, mladima, pri-
padnicima manjina (rasnih, etnikih ili verskih), enama, sirotinjom. Drugim
reima, uspostavljanje nadzora nad upotrebom odreenih droga, uobliavanje
i izgradnja sistema prohibicije, s jedne strane, markantno obeleava sistem
drutvene kontrole droga u savremenom drutvu, dok, s druge strane, pred-
stavlja poseban oblik nadgledanja i disciplinovanja onih delova stanovnitva
koji se oznaavaju kao problem populacija ili opasne drutvene klase (up.
Gordon, 1994, str. 1542). Brojne protivrene konsekvence prohibicionistike
politike prema drogama nameu temeljno kritiko preispitivanje kao jedan od
prioritetnih zadataka u procesu osmiljavanja valjane strategije kontrole dro-
ga i uobliavanja optimalne socijalne politike. Ali, u tom traganju za boljom
politikom kontrole upotrebe droga nije dovoljno samo pretresanje postojeih
drutvenih odgovora. Potrebno je ispitati i razliite oblike govora o drogama,
razgrnuti u njima prisutne moralno-vrednosne primese i izdvojiti inioce koji
utiu na promene u drutvenom odnosu prema ovoj pojavi.
iroka prisutnost droga pretvara ih u posebno znaajan objekt delovanja
mehanizma drutvene kontrole. Globalno posmatrano, danas je nesumnjivo
prisutna odreena vrsta saglasnosti o potrebi uspostavljanja drutvenog nad-
zora nad drogama. Ali, ve kod izbora vrste nadzora pojavljuju se nedoumice,
nesuglasice, i iskrsavaju brojna sporna pitanja. Izbor i uobliavanje strategije
drutvene kontrole delatnost je od opteg interesa. Zbog toga nije opravdano
preputati je proizvoljnostima bilo koje vladajue elite. U demokratskim dru-
tvima ovako vano drutveno pitanje sastavni je deo javnog govora u kome se
iznose razliite mogunosti i preispituju postojea reenja. Tek kroz takav kri-
tiki intoniran diskurs moe se stii do optimalne strategije drutvene kontro-
le koja podrazumeva i iziskuje odreeni minimum saglasnosti svih zaintereso-
vanih strana. Negovanje ovakvih oblika javnih rasprava posebno je znaajno
za ona drutva u kojima se pluralistika demokratija nije valjano ukorenila, ili
su, pak, kroz dui vremenski period u njima postojali autoritarni oblici dru-
tvenog poretka, to je sluaj sa veinom postkomunistikih drutava.
Socioloko prouavanje upotrebe droga, kao neosporno bitan korak u
procesu osmiljavanja strategije drutvene kontrole i uobliavanja osnove na
kojoj bi se mogla graditi jedna valjana socijalna politika, nije u odgovarajuoj
meri razvijeno u jugoslovenskoj sociologiji. tavie, problem droga do sada
je posmatran preteno kao individualni problem zavisnosti, pa se u skladu sa
tim teite nalazilo na razmatranju razliitih oblika tretmana zavisnika. Dru-
tvena kontrola droga svodila se, pak, na zakonsku regulaciju i odgovarajue
delatnosti slubi i organa kontrole, pre svega policije i pravosua, zaduenih
za sprovoenje i realizaciju odabrane strategije. Sistematizovanih sociolokih
radova o problemima drutvene kontrole uopte, a i droga posebno, u na-
oj zemlji nema. Lako je vidljivo da se ovo odsustvo celovitih razmatranja
pretpostavki, oblika, mehanizama funkcionisanja i efekata drutvene kontrole
na najneposredniji nain odraava na sam problem. U odsustvu valjano arti-
kulisane politike kontrole, upotreba droga se u jugoslovenskom drutvu kao
pojava permanentno uveavala, da bi u protekloj deceniji poprimila ozbiljno
uznemiravajue razmere. Stoga se sveobuhvatno socioloko preispitivanje ra-
sprostranjenosti, pojavnih oblika i obrazaca upotrebe droga, kao i mera, in-
strumenata i strategije drutvene kontrole droga, namee kao imperativ.
LITERATURA
/1/ Ambos, K., Warum die internationale Drogenbekmpfung scheitert, Internationale Politik und Ge-
sellschaft, 1995, (1) 85-95; /2/ Arlacchi, P. Mafia et Compagnies: Lthique mafiosa et lespirit du capitalism,
Grenoble: PUG.; /3/ Bates, W. & B. Crowther, Towards a Typology of Opiate Users, Cambridge: Schenkman
Publ, 1974; /4/ Bertrame, E., Blachman, M., Sharpe, K., & P. Andreas, Drug War Politics: The Price of
Denial, Berkeley: University of California Press, 1996; /5/ Brecher, E. M. I dr., Licit and Illicit Drugs: The
Consumers Union Report on Narcotics, Stimulants, Depressants, Inhalants, Hallucinogens and Marijuana
Including Caffeine, Nicotine and Alcohok, Boston: Little, Brown, 1972; /6/ Catanzaro, R., Il delitto come
impresa: Storia sociale della mafia, Padova: Liviana; /7/ Chomsky, N., (1991) Deterring Democracy, New
York: Hill & Wang, 1988; /8/ Cooper, M. T., The Buisiness of Drugs, Washington: Congressional Quarterly
Inc., 1990; /9/ Dal, R., (1994) Dileme pluralistike demokratije, Beograd. BIGZ (1982. prev. J. Pai); /10/
Derrida, J., The Rhetoric of Drugs. An Interview, Differences, 1993, 5 (1) str. 125; /11/ Douglas, M. &
B. Isherwood, The World of Goods: Towards an Anthropology of Consumption, Harmondsworth: Penguin,
1978; /12/ EMCDDA, Annual Report on the State of the Drug Problem in the European Union, Lisboa:
European monitoring Centre for Drugs and Drug Education, 2000; /13/ ENCOD, International Coalition
of NGOs for Just and Effective Drugs Policies, Antwerpen, 2001; /14/ Featherstone, M., Consumer Culture
and Postmodernism, London: SAGE, 1991; /15/ Gordon, D.R., The Return of the Dangerous Classes: Drug
Prohibition and Policy Politics, New York: W. W. Norton, 1994; /16/ Hardingnaus, N.H., Die Entwicklung
der internationalen Drogenwirtschaft, Internationale Politik und Gesellschaft, 1995, (1) 7084; /17/ Har-
greaves, C., Snowfields: The War on Cocaine in the Andes, New York: Holmes & Meier, 1992; /18/ Held,
D., Demokratija i globalni poredak: Od moderne drave ka kosmopolitskoj vladavini, Beograd: Filip Vinji,
(1995. prev. R. Nakarada & M. Peujli), 1977; /19/ Kelly, R.J. /ed./, Organized Crime: A Global Perspective,
Totowa: Rowman & Littlefield, 1986; /20/ Kopp, P., (1994) Lfficacit, des politiques du cntrole des drogues
illgales, Futuribles, 1985, 8399; /21/ Labrousse, A., (1994) Gopolitique de la drogue: Les contradictions
des politiques de guerre ... la drogue, Futuribles, 1994, 185, 921; /22/ Lupsha, P.A. La Cosa Nostra in Drug
Trafficking, u: BYNUM, T.S. /ed./, Organized Crime in America: Concepts and Controversies, Monsey:
Criminal Justice Press, 1982, str. 2838; /23/ Marshall, J., Drug Wars: Corruption, Counterinsurgency and
Covert Operations in the Third World, Forestville, Ca.: Cohen & Cohen Publishers, 1991; /24/ McNicolla,
A., Drug Trafficking: A North-South Perspective, Ottawa: North-South Inst, 1983; /25/ Musto, D., The Ame-
rican Disease. Origins of Narcotic Control, New Haven: Yale University Press (2.ed.), 1987; /26/ Observatoire
Gopolitique des Drogues, Etat des drogues, drogues des Etats, Paris, 1994; /27/ Observatoire Gopolitique
des Drogues (2000), The World Geopolitics of Drugs 1998/1999, Paris; /28/ OECD, Financial Action Task
Force on Money Laundering, Report, Paris, 1990; /29/ Offergeld, J. & C. Souris, Lenfer de la drogue, Paris:
Le Carrousel-FN, 1987; /30/ Office of National Drug Control Policy, The National Drug Control Strategy:
1996, Washington: White House, 1996; /31/ Office of National Drug Control Policy, National Drug Control
Strategy, Washington: White House, 2002; /32/ Radulovi, D., Drug use in Post-Communist Societies, Soci-
ologija, 1995.b., 37 (4) str. 575601; /33/ Robertson, F., Triangle of Death: The Inside Story of the Triads the
Chinese Mafia, London: Routledge & Kegan Paul, 1977; /34/ Rouse, J.J. & B.C. Johnson, Hidden Paradigms
of Morality in Debates About Drugs: Historical and Policy Shifts in British and American Drug Policies, u:
INCIARDI /ed./ The Drug Legalization Debate, London: SAGE, 1991, str. 183214; /35/ Stares, P.B., Global
Habit: The Drug Problem in a Borderless World, Washington: Brookings Institution, 1996; /36/ Stevens, J.,
Storming Haven: LSD and American Dream, London: Paladin, 1987; /37/ Terry, Ch. E. & M. Pellens (1928),
The Opium Problem, (1970. reprint) Montclair: Patterson Smith; /38/ Tullis, L.M., Handbook of Research on
the Illicit Drug Traffic: Socioeconomic and Political Consequences, Westport: Greenwood Press, 1991; /39/
, .,. : , , 1994, (2) str. 6872;
/40/ UN ECOSOC, Commission on Narcotic Drugs (1995) Illicit Drug Traffic and Supply, Including Reports
from Subsidiary Bodies and Evaluation of Their Activities, New York: E/CN. 7/1995; /41/ UNDCP, Economic
and Social Consequences of Drug Abuse and Illicit Trafficking, New York, 2000; /42/ UNDCP, Drug Money
in a Changing World: Economic Reform and Criminal Finance, New York, 2001; /43/ UN ODCCP, Financial
Havens, Banking Secrecy and Money Laundering, Vienna, 1998; /44/ UN ODCCP, Global Illcit Drug Trends
2000, Vienna, 2001; /45/ UN ODCCP, World Drug Report 2000, Vienna, 2001; /46/ UN INCB, Annual
Report of the International Narcotic Control Board for 2001, New York, 2001; /47/ Williams, Ph. & C. Flo-
rez, Transnational Criminal Organization and Drug Trafficking, Bulletin on Narcotics, 1994, 46 (2) 326;
/48/ Xiberras, M., La socit intoxique, Paris: Mridiens Klincksieck, 1989; /49/ Young, J.H., The Toadstool
Millionaires. A Social History of Patient Medicines in America Before Federal Regulation, Princeton: Prin-
ceton University Press, 1961; /50/ Young, J.H., The Medical Messiahs: A Social History of Health Quackery
in Twentieth Century America, Priceton: Priceton University Press, 1967; /51/ Zinberg, N.E., Drug, Set and
Setting: The Basis for Controlled Intoxicant Use, New Haven: Yale University Press, 1984.
Prof. dr Milan Pavlovi
Institut za medicinu rada, Medicinski fakultet, Beograd
BOLESTI ZAVISNOSTI I RADNA SPOSOBNOST

Definicija rada i radne sposobnosti
Vrste rada (profesionalni, slobodni i nuni, fiziki i umni)
Vrste radne sposobnosti (fizika, psihika-umna, senzorna, opta i pro-
fesionalna-specifina)
Ocenjivanje radne sposobnosti (ORS) definicija
Kada se sve radi ocena radne sposobnosti (kod nezaposlenih, zaposlenih
i u drugim sluajevima)
Osnovni zakonski propisi koji reguliu materiju vezanu za radnu spo-
sobnost
Uticaj puenja na radnu sposobnost
Uticaj alkoholizma na radnu sposobnost
Uticaj narkomanije na radnu sposobnost
Radna sposobnost kod tekih puaa
Radna sposobnost kod hroninih alkoholiara
Radna sposobnost kod narkomana
Rad je u medicinskom smislu svaka poveana aktivnost neuromiinog
sistema usmerena na obavljanje nekog posla. Sa ekonomskog i pravnog aspe-
kta, rad je svaka aktivnost oveka usmerena na sticanje sredstava za ivot.
Uobiajena podela rada je na: profesionalni, slobodni i nuni.
Profesionalni rad je rad koji se obavlja radi sticanja sredstava za ivot,
bez obzira na vrstu i teinu rada. Obavljaju ga sva privremeno ili stalno za-
poslena lica. Slobodni rad je rad u slobodno vreme i nije usmeren na stica-
nje materijalne dobiti (rekreacija i sve aktivnosti u dokolici). Nuni rad je
aktivnost koju ovek obavlja po nudi i radi zadovoljenja osnovnih ivotnih
potreba (spremanje i uzimanje hrane, umivanje, oblaenje, i slino).
Druga podela rada je na fiziki i umni. Fiziki se odlikuje preteno fi-
zikim naporima, pri emu se da bi se rad adekvatno obavio, angauju i na-
preu skeletni miii, miokard i plua, a ula i kora velikog mozga minimalno
su angaovani. Umni rad se odlikuje znatnijim angaovanjem kore velikog
mozga, to jest intelektualnih potencijala oveka, i ponekad ula vida. Fizika
aktivnost je minimalna. Ponekad je rad meanog tipa: u toku osmoasovnog
radnog vremena kombinuju se obe vrste rada. Zahvaljujui napretku nauke i
tehnike, sve je manje isto fizikog rada u savremenoj privredi.
Rad se moe podeliti i na proizvodni i usluni. Proizvodni ima za cilj
proizvodnju nekih materijalnih dobara, a usluni odravanje tih dobara, po-
boljanje zdravstvenog stanja, edukaciju dece i odraslih, zadovoljenje kultur-
nih, sportskih i drugih potreba stanovnitva.
Prema sloenosti radnih operacija i strunoj spremi potrebnoj da bi se
neki rad mogao zadovoljavajue obavljati, rad se deli na jednostavni (nekvali-
fikovani) i sloeni (kvalifikovani).
Radna sposobnost (engl: work ability, working capacity, fitness for work,
: ) jeste sposobnost oveka da, koristei svoje fizike,
senzorne i psihike potencijale, obavlja posao koji se moe valorizovati na
tritu rada. Radna sposobnost moe biti: fizika, psihika (umna) i senzorna
ili opta i profesionalna (specifina).
Ocenjivanje radne sposobnosti (ORS) je postupak koji slui da se na
osnovu biolokih funkcija organizma neke osobe i biolokih zahteva odree-
nog posla i karakteristika radnog mesta utvrdi da li je ispitivana osoba spo-
sobna za taj posao ili grupu poslova. Ocenjuje se radna sposobnost zdravih i
bolesnih osoba oba pola, zaposlenih i nezaposlenih.
Ocenjivanje radne sposobnosti neke osobe treba da pone rano, ve u
mlaem uzrastu. Ono je neophodno u vie sluajeva.
1. Uenici se pri kraju osmogodinje ili srednje kole opredeljuju za bu-
due zanimanje, esto i ne znajui dovoljno koje sve profesionalne nokse i
opasnosti postoje pri obavljanju poslova njihovog budueg zanimanja. Zato je
pri profesionalnoj orijentaciji i selekciji potrebno oceniti njihovu radnu spo-
sobnost.
2. Prilikom zasnivanja radnog odnosa neophodno je dobiti lekarsko uve-
renje o sposobnosti za rad. Pri zapoljavanju na radnim mestima koja su ogla-
ena radnim mestima sa posebnim uslovima rada (sa poveanim rizikom), u
slubi medicine rada obavljaju se prethodni pregledi da bi se utvrdilo stanje
sposobnosti za rad na takvim radnim mestima.
3. Nakon periodinog i ciljanog pregleda radnika koji rade na radnim
mestima sa posebnim uslovima rada ili na drugim radnim mestima neopho-
dno je dati miljenje o daljoj sposobnosti za rad na tim radnim mestima.
4. Trajni gubitak radne sposobnosti usled hroninog oboljenja ili posle-
dica povrede zahteva ocenjivanje radne sposobnosti radi ostvarivanja prava iz
penzijskog i invalidskog osiguranja.
5. Postojanje uroenih ili steenih oboljenja odraslih nezaposlenih ili
maloletnih lica (invalidne dece), to ima za posledicu trajni gubitak radne
sposobnosti, takoe iziskuje ocenjivanje radne sposobnosti radi ostvarivanja
prava na teret fondova socijalne zatite.
6. Po propisima iz penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) iz 1996. go-
dine, kvalifikovani radnici i radnici sa srednjom strunom spremom, kao i oni
sa viim kvalifikacijama, imaju u sluaju umanjenja radne sposobnosti pravo
na prekvalifikaciju na teret fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposle-
nih. Pravo na prekvalifikaciju i dokvalifikaciju imaju mukarci do 50 godina i
ene do 45 godina starosti. Jasno je da se pri upuivanju na prekvalifikaciju, tj.
obuku za drugo zanimanje, prethodno mora oceniti radna sposobnost.
7. Promena radnog mesta u okviru istog preduzea, ako se novo radno
mesto znatnije razlikuje od prethodnog i kvalifikuje kao radno mesto sa po-
sebnim uslovima rada, zahteva ocenjivanje radne sposobnosti.
8. Ocenjivanje radne sposobnosti neophodno je pri promeni tehnologije
na radnom mestu ako se novi tehnoloki proces bitno razlikuje od dotada-
njeg i ako postoje specifini zahtevi za obavljanje posla, kao i nove profesio-
nalne tetnosti.
9. Ocena radne sposobnosti trai se i u sudskim sporovima, da bi sud
mogao presuditi o potrebi davanja rente pri razvodu braka, o osiguranju i-
vota kod osiguravajue kompanije, pri sporovima sa osiguravajuim kompa-
nijama i slino.
10. U sluaju privremene radne nesposobnosti (bolovanja), ocenjivanje
radne sposobnosti obavlja se svakodnevno, kada nadleni lekar ili lekarska
komisija treba da donesu odluku o duini privremene spreenosti za rad osi-
guranog lica.
11. Poseban oblik ocenjivanja radne sposobnosti predstavlja i ocenjiva-
nje sposobnosti za sluenje vojnog roka pri regrutaciji, procenjivanje sposo-
bnosti za obavljanje ratne slube, slube u policiji ili slube u civilnoj zatiti,
kao i procenjivanje mogunosti bavljenja sportom.
Profesionalna orijentacija i selekcija uenika kod nas je trenutno ne-
dovoljno razvijena. Uenike osmogodinjih ili srednjih kola trebalo bi da pre
izbora budueg zanimanja testiraju psiholozi i pregledaju lekari razliitih spe-
cijalnosti (lekari medicine rada, oftalmolozi, neuropsihijatri i otorinolaringo-
lozi) kako bi se uenici usmerili ka zanimanju koje e, kad zavre kolovanje,
biti sposobni da bez problema obavljaju. Praksa je poslednjih decenija poka-
zala da u sluajevima kada se ovako ne postupa mnogi uenici izue zanat i ne
uspevaju da se zaposle na poslovima svoga zanimanja jer imaju neko obolje-
nje ili uroenu manu koja predstavlja kontraindikaciju za obavljanje profesije.
Greke pri profesionalnoj orijentaciji su brojne i velike. Stoga profesionalna
orijentacija treba da usmeri uenika na profesiju u kojoj e biti najefikasniji, a
profesionalna selekcija da sprei uenike s oboljenjem ili manom koji su kon-
traindikacija za neko zanimanje da ponu kolovanje za takvo zanimanje.
Prethodni pregledi i pregledi pri zasnivanju radnog odnosa. Svaka
osoba prilikom zasnivanja radnog odnosa mora dobiti lekarsko uverenje da je
sposobna za rad. Najee, takva uverenja na propisanom obrascu izdaju leka-
ri medicine rada, a ponekad i lekari opte prakse. Meutim, kada na radnim
mestima postoje profesionalne nokse i rizici od povreda na radu, onda su ta-
kva radna mesta kvalifikovana, shodno zakonu, kao radna mesta sa posebnim
uslovima rada (radna mesta sa poveanim rizikom) i lekar mora poznavati
kontraindikacije za rad na takvom radnom mestu. Stoga lekarsko uverenje u
ovakvim sluajevima daju samo lekari medicine rada, a pregledi za utvriva-
nje radne sposobnosti na tim radnim mestima obavljaju se samo u ustanova-
ma medicine rada. To su prethodni pregledi, pregledi pre stupanja na posao.
Periodini i ciljani pregledi. Radnici koji su zaposleni na radnim me-
stima sa posebnim uslovima rada, shodno postojeim zakonskim propisima,
pregledaju se u slubi medicine rada najmanje jednom godinje, a po potrebi
i ee (periodini pregledi). Svrha ovih pregleda jeste rano otkrivanje profe-
sionalnih oteenja i prevencija profesionalnih oboljenja i povreda na radu.
Ciljanim pregledom se ispituje uticaj odreene tetnosti na organizam radni-
ka ili na samo jedan organ odnosno funkciju. Nakon periodinog i ciljanog
pregleda radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada
neophodno je dati miljenje o daljoj sposobnosti za rad na dotadanjem ra-
dnom mestu.
Trajan ili delimian gubitak radne sposobnosti usled hroninog obo-
ljenja ili posledica povrede. U praksi, mnogi radnici obole ili doive povrede
koje izazivaju gubitak ili umanjenje radne sposobnosti. Postoje brojne grane
delatnosti gde veina radnika postane nesposobna za obavljanje svog posla
pre nego to ispuni uslove za starosnu penziju. U tim sluajevima neopho-
dno je detaljnije ispitivanje i ocenjivanje preostale radne sposobnosti, kao i
upuivanje organima vetaenja Republikog fonda penzijskog i invalidskog
osiguranja radi ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Sli-
no je i kada postoji potreba za procenom radne sposobnosti nezaposlenih
i maloletnih lica radi ostvarivanja materijalnih primanja na teret Fonda za
socijalnu zatitu.
Promena radnog mesta u okviru istog preduzea. U praksi se esto
deava da jedan radnik u istom preduzeu promeni nekoliko radnih mesta u
toku radnog veka. Ako se novo radno mesto znatnije razlikuje od prethodnog
i ako se kvalifikuje kao radno mesto sa posebnim uslovima rada, onda je po-
trebno oceniti radnu sposobnost pre upuivanja radnika na novo radno me-
sto. Iako se radi o istom preduzeu, ovakav sluaj treba posmatrati kao novo
zaposlenje i radnu sposobnost ocenjivati po istim principima kao u sluaju
prethodnih pregleda.
Promena tehnologije. U mnogim granama industrije, u rudarstvu i za-
natstvu tehnologija se menja svakih nekoliko godina. Novi tehnoloki proce-
si esto se bitno razlikuju od dotadanjih, praeni su drugim profesionalnim
noksama, drugaijim rizicima od povreda i, ponekad, novim, specifinim za-
htevima za obavljanje posla. ak i ako se tehnoloki proces ne menja, a ni
vrsta posla koji radnik obavlja za mainom, moe se menjati ulazna sirovina,
meu-produkt ili krajnji produkt i onda su to nove profesionalne tetnosti.
Jasno je da se i u ovim sluajevima moraju obaviti prethodni pregledi iako
radnik nastavlja da radi ak i u istoj hali.
Ocenjivanje radne sposobnosti na zahtev suda. U sudskim sporovima
izmeu razvedenih branih drugova ponekad se deava da jedan od supru-
nika trai rentu tvrdei da je nesposoban za rad zbog bolesti. Nekad se takvi
sporovi vode na relaciji razvedeni roditelj punoletno dete. U tim sluajevima,
da bi sud mogao doneti presudu, trai se vetaenje i ocena radne sposobno-
sti od nadlene ustanove za ocenjivanje radne sposobnosti ili od ovlaenih
sudskih vetaka. Slini sporovi nastaju i na relaciji pojedinac osiguravajue
kompanije, nakon saobraajnih i drugih nesrea, preduzee radnik, nakon
povreda na radu i slino.
Ocena privremene radne nesposobnosti. Pri akutnom oboljenju, egza-
cerebaciji hroninog oboljenja, kao i nakon povrede, zaposlena osoba moe
biti krae ili due vreme nesposobna za rad. U tom sluaju nadleni ordini-
rajui lekar ocenjuje radnu sposobnost i odluuje da li postoji privremena ra-
dna nesposobnost i koliko e ona trajati. Ova privremena radna nesposobnost
moe trajati najdue godinu dana i popularno se zove bolovanje. Ocenjivanje
radne sposobnosti u tom sluaju obavlja se svakodnevno, kada nadleni lekar
ili lekarska komisija treba da donesu odluku o duini privremene spreenosti
za rad osiguranog lica. Po isteku godine dana osigurano lice se mora uputiti
organu vetaenja Fonda PIO.
Ocena sposobnosti za obavljanje vojne slube. Sve ee lekari medi-
cine rada u civilnoj slubi obavljaju i procenu sposobnosti za sluenje vojnog
roka pri regrutaciji mladih mukaraca i dobrovoljno prijavljenih devojaka.
Vojni lekari ocenjuju sposobnost za obavljanje ratne slube, kao i sposobnost
obolelih ili povreenih vojnika koji su ve na odsluenju vojnog roka. Voj-
ska ima specifine zahteve i kriterijume, koji su dosta precizni kada se radi
o regrutaciji i specifinim slubama u vojsci. Ponekad je potrebna i ocena
sposobnosti za obavljanje slube u civilnoj zatiti za osobe koje se ne oseaju
sposobnim za tu slubu, ali se angauju u sluaju elementarnih nepogoda i
ratnih operacija.
Za adekvatnu procenu radne sposobnosti (RS) potrebno je detaljno po-
znavati psihofizike (bioloke) sposobnosti ispitanika, kompletno poznavati
uslove, rizike na radnom mestu i zahteve radnog mesta i, zatim, uskladiti po-
datke iz ove dve grupe.
Psihofizike sposobnosti radnika
Da bi se detaljno poznavale psihofizike sposobnosti radnika ili neza-

poslene osobe, potrebno je izvriti vie ispitivanja i raspolagati odreenim
podacima.
1. Vano je imati optimalan uvid u stanje funkcije veine organa, a po-
sebno onih koji su direktno vezani za radno mesto na kome osoba radi ili za
koje konkurie. Kada je ispitivano lice nezaposleno i ne konkurie za posao,
treba se orijentisati prema njegovom zanimanju i ispitati to je mogue detalj-
nije organe koji su najvaniji za obavljanje realno moguih poslova. U prin-
cipu, sigurno je neophodno dobro upoznati funkcionalne mogunosti kardi-
ovaskularnog, respiratornog i lokomotornog sistema ispitanika i, eventualno,
ula ispitanika.
2. Baterija testova potrebna za procenu funkcije zavisie od prirode bo-
lesti, karakteristika radne aktivnosti i uslova na radnom mestu. Neki organi
se mogu ispitati standardnim testovima, bez ulaenja u finese, dok se fun-
kcije drugih moraju detaljnije ispitati u odnosu na uslove, rizike i zahteve
radnog mesta. Na primer, kompletnije ispitivanje potrebno je pri ekspoziciji
respiratornim noksama (ispitivanje plune funkcije), ekspoziciji organskim
rastvaraima (funkcije jetre), pri izloenosti buci (sluh), vibracijama (peri-
ferna cirkulacija) i slino. Fiziki napor na radnom mestu zahteva detaljnije
ispitivanje kardiovaskularne funkcije, rad na visini ispitivanje vestibularne i
vidne funkcije, a noenje oruja psiholoko testiranje.
3. Pri ispitivanju funkcije pojedinih organa treba koristiti to specifinije
i to je mogue manje invazivne testove.
4. Procena preostalih funkcija pojedinih organa radi ocene RS obolelih
i povreenih vri se tek poto su iscrpljene mogunosti leenja i rehabilitaci-
je, tj. kada je stanje bolesti stabilizovano i funkcija dovedena do maksimalno
mogue. Ovo se posebno odnosi na kardiovaskularna oboljenja (na primer
infarkt miokarda), respiratorne opstruktivne bolesti i povrede lokomotornog
aparata, ali i na oboljenja drugih organa.
5. Poeljno je to vie koristiti testove optereenja kojima se imitiraju
radne aktivnosti radnika na radnom mestu, kako one uobiajene, tako i oni
ekstremni povremeni napori (pikovi) koji obino traju nekoliko minuta, a
obavljaju se svakog sata ili samo nekoliko puta u toku radne smene.
Posmatranje kardiovaskularnih i respiratornih parametara pri zadatim
optereenjima znatno e pomoi da se objektivno proceni radna sposobnost.
6. Pri dijagnostici oboljenja i proceni funkcije pojedinih organa treba
koristiti najnovije domae i meunarodne preporuke i konsenzuse. Najpo-
znatije preporuke od znaaja za procenu radne sposobnosti jesu konsenzus
o dijagnostikovanju arterijske hipertenzije (WHO 1999), bronhijalne astme
(NHLBI 1992) i hronine opstruktivne bolesti plua (ERS 1995). U njima su,
pored kriterijuma za dijagnozu bolesti, dati i savremeni kriterijumi za stepe-
novanje teine bolesti, najee na osnovu oteenja funkcija organa.
Uslovi, rizici i zahtevi radnog mesta
Kompletno poznavanje rizika na poslu, uslova i zahteva radnog mesta

neophodno je za validnu procenu radne sposobnosti, jer mnogo utie na do-
noenje suda o radnoj sposobnosti. Nije ispravno procenjivati radno mesto na
osnovu zanimanja radnika, to se povremeno ini, jer radnici istog zanimanja
mogu obavljati sasvim razliite poslove i u razliitim uslovima. Stoga je svaka
ocena radne sposobnosti insuficijentna ako ne vodi rauna o uslovima, rizici-
ma i zahtevima radnog mesta. Lekari medicine rada treba da poznaju veinu
radnih mesta u savremenoj privredi, a posebno sva radna mesta u preduzei-
ma za koja su zadueni i za ije radnike obavljaju zdravstvenu zatitu. I pored
toga, iz medikolegalnih razloga, potrebno je imati odgovarajua dokumenta iz
preduzea koja se odnose na radno mesto radnika. Ostali lekari, sem izuzetno,
najee ne mogu upoznati detaljnije karakteristike veine radnih mesta i mo-
raju se u prvom redu osloniti na izvetaje preduzea. Radi validnog ocenjiva-
nja radne sposobnosti, iz preduzea treba da dobiju vie podataka.
1. Potreban je dokument o zanimanju, poslovima, radnom mestu radni-
ka, ukupnom i ekspozicionom radnom stau. Ovakav dokument moe izdati
kadrovska sluba preduzea u kome radnik radi.
2. Zvanini izvetaj preduzea o uslovima na radnom mestu treba da
sadri podatke o mikroklimatskim uslovima u zimskom i letnjem periodu,
spisak profesionalnih tetnosti fizike, hemijske i bioloke prirode, kao i nji-
hove nivoe odnosno koncentracije. Ovaj izvetaj bi trebalo da sastavi sluba
zatite na radu.
3. Potreban je opis radnog mesta iz koga e se moi sagledati zahtevi ra-
dnog mesta i psihofiziki napori koje radnik treba da uloi na radnom mestu.
Na osnovu ovog opisa lekar treba da stekne predstavu o intenzitetu fizikih
napora koji su potrebni da bi se rad obavljao (lak, srednji, teak), o vrsti fizi-
kog rada koji dominira (dinamiki, statiki), o trajanju rada lakog intenzite-
ta, a posebno rada srednjeg i teeg intenziteta i slino. Od posebnog znaaja
je podatak o potrebi korienja linih zatitnih sredstava, kao i o potrebi rada
u nonoj smeni. Takoe, treba da se dobije informacija o poloaju u kome
radnik obavlja zadati rad (uspravan, sedei, uei, ak i leei) i koliko koja
faza tokom smene traje. Pored zahteva za fizikim naporima na radu, mogu
postojati i zahtevi za pojaanim angaovanjem ula vida, dodira, ravnotee
(rad na visini) i slino. Najbolje je da se ovi podaci dobiju od lekara specijali-
ste medicine rada koji je zaduen za zdravstvenu zatitu radnika u dotinom
preduzeu. Idealno bi bilo kada bi ovu ocenu radnog mesta davali fiziolozi
rada, koji su za to najkompetentniji.
Napredak nauke u poslednjih deset godina omoguava da se za bolju
procenu fizikih napora radnika na radnom mestu sve vie koriste aparati ko-
jima se registruje broj koraka, pokreta ruku u jedinici vremena i slino. Ta-
koe, sve je masovnija primena monitoringa kardiovaskularne i respiratorne
funkcije i drugih funkcija tokom osam sati rada, na primer, merenje potronje
kiseonika (VO2, EKG, arterijski krvni pritisak, pikfloumetar, pulsni oksimetar
saturacije hemoglobina kiseonikom i dr.).
4. Treba naznaiti rizike od povreda na radnom mestu, posebno rad na
nezatienoj visini, rad sa eksplozivnim materijalima, rad pored rotirajuih
delova maina i slino.
Usklaivanje dobijenih podataka
Nakon dobijanja podataka, potrebno je njihovo usklaivanje i donoe-
nje zakljuaka o radnoj sposobnosti. Pri donoenju zakljuka, neophodno je
pridravati se nekih principa.
1. Posao na koji se ispitivana osoba rasporeuje mora biti takav da radni
napori kojima se izlae ne ugroavaju njeno zdravlje niti dovode do premora
tokom punog radnog vremena.
2. Prognostiki aspekt ocene radne sposobnosti znai da ispitivanu oso-
bu treba zaposliti na poslovima koji ne pogoravaju njeno zdravstveno stanje
i da zaposlena osoba treba da radi 35 (ena) ili 40 godina (mukarac), tj. da
doivi prosean ivotni vek stanovnika Jugoslavije. S druge strane, ako pritom
s velikom sigurnou moe pretpostaviti da e za 5 do 10 godina biti nespo-
sobna za posao na koji se orijentie, onda se njoj ne preporuuje kolovanje za
taj posao. Primer za takva oboljenja je glaukom, hronini hepatitis, hronini
opstruktivni bronhitis i slino.
3. Ocenjivanje radne sposobnosti treba da bude timsko i da ukljuuje
primenu znanja lekara specijaliste medicine rada, lekara drugih specijalnosti
(oftalmolog, otorinolaringolog, neurolog), a esto psihologa i fiziologa rada.
Pri tom je miljenje lekara specijaliste medicine rada najvanije jer on najbolje
poznaje uslove i zahteve radnog mesta. Lekari specijalisti drugih specijalno-
sti treba da pomognu davanjem detaljne procene funkcije pojedinih organa
znaajnih za radnu sposobnost i to se od njih jedino i trai. Narednih godina
ovaj trend e se nastaviti, a sve vei znaaj u oceni radne sposobnosti imae
razliiti psiholoki testovi.
4. Ocena radne sposobnosti bolesnih i povreenih radnika daje se tek
poto su iscrpljene mogunosti leenja i rehabilitacije, tj. onda kada je posti-
gnuta stabilizacija bolesti i maksimalno mogue poboljanje funkcije obolelog
organa te se dalje poboljanje ne oekuje. Navedeni princip posebno vai za
sluajeve povreda ekstremiteta, kad rehabilitacija, eventualno, treba da ukljui
i obuku za korienje proteze ekstremiteta. U nekim sluajevima nakon ope-
rativnog zahvata oboleloj osobi se radna sposobnost dramatino poboljava,
ak u toj meri da postaje sposobna za svoje zanimanje i svoje radno mesto, te
nema potrebu da se upuuje organu vetaenja Fonda PIO. Ovakav sluaj se
moe desiti kada se ocenjuje radna i vidna sposobnost kod osobe sa obostra-
nom kataraktom koja je tako uznapredovala da je osiguranik nesposoban za
sve poslove gde se trai normalan vid; nakon operacije vidna sposobnost se
moe vratiti na normalu, a tako i radna sposobnost.
5. Data ocena radne sposobnosti najee nije definitivna i menja se u
toku samo jedne godine ili tokom vie godina (dinaminost ocene), pa je obi-
no potrebno ponovno ocenjivanje radne sposobnosti. U nekim zapadnoe-
vropskim zemljama invalidska penzija se daje privremeno sve dok radnik ne
navri 60 ili vie godina. Radna sposobnost se menja iz vie razloga:
a) evolucija bolesti najvei broj bolesti pokazuje tendenciju postepe-
nog pogoranja, to izaziva smanjenje sposobnosti za rad;
b) starenjem ljudskog organizma opadaju sve funkcije oveka, pa i
radni potencijal;
c) promena tehnologije moe imati dvojak efekat: moe se znatno izme-
niti nabolje ali moe i nagore, to stvara nove profesionalne nokse;
d) promene zakonskih propisa (izmenama zakona o penzijskom i in-
validskom osiguranju iz 1996. godine ukinuta je mogunost rada etiri sata
II kategorija, pa se osobama kojima je ranije utvrena ta kategorija ponovo
ocenjuje radna sposobnost).
6. Potrebna je fleksibilnost u ocenjivanju radne sposobnosti. Razliiti
su kriterijumi pri prethodnom i periodinom pregledu, kao i pregledi radi
obrade za organe vetaenja invalidskog osiguranja. Na prethodnom pregledu
kriterijum je najotriji i tada se vri selekcija. Na periodinom pregledu tole-
riu se izvesna bolesna stanja i mane i radnik se osposobljava za rad. Takoe,
ako mladi radnik (ispod 35 godina) eksponovan praini dobije oboljenje koje
sporo evoluira i dovodi do invalidnosti tek za oko deset do petnaest godina
(na primer, hronini opstruktivni bronhitis), zbog pretee invalidnosti treba
mu promeniti radno mesto, a ako isti stepen oboljenja ima i radnik sa 5558
godina, onda se on moe zadrati i dalje na istom poslu jer je dugogodinja
ekspozicija dovela do lakog oteenja plune funkcije i moe se oekivati da
u narednih pet godina bolest nee znatnije evoluirati. Uz to, starom radniku
je tee nai novo radno mesto i on se, po zakonu, u tim godinama ne moe
uputiti na prekvalifikaciju.
7. Retka je osoba sposobna za svaki posao i osoba nesposobna za bilo
kakav posao u savremenom drutvu. Ilustrativni primeri za ovu tezu jesu slu-
ajevi tekih invalida koji su i dalje u radnom odnosu. Na primer, slepe osobe
uspeno rade u telefonskim centralama, paraplegiari kod kue rade kao pre-
vodioci ili rade poslove knjigovodstva na kompjuteru i slino. Najoigledniji
je primer slavni engleski teorijski fiziar Steven Hocking, koji je zbog bole-
sti teak invalid: vie ne govori razumljivo, nepokretan je, moe da pokree
samo prste jedne ruke i njih koristi da na kompjuteru pie knjige, obavlja
proraune u teorijskoj fizici i slino, pa je i dalje u radnom odnosu sa svojim
fakultetom. Sve masovnija primena kompjutera i informacione tehnologije
(internet, kompjuterske mree i slino) omoguie da se mnogi poslovi oba-
vljaju kod kue, pa e i nepokretni ljudi moi da nastave sa radom ili da se
ponovo zaposle. Strunjaci Svetske zdravstvene organizacije jo pre nekoliko
godina ocenili su da bi jedan od naina reavanja problema invalida bilo nji-
hovo radno angaovanje u kunim uslovima, gde se mogu napraviti brojne
adaptacije za lake kretanje. U nekim visoko razvijenim zemljama adaptacije
se praktikuju i u samom preduzeu. S druge strane, retko je ko sposoban za
sve poslove koji postoje u savremenoj privredi. Iako se ini da bi, recimo, neki
besprekorno zdrav mladi bio sposoban za svaki posao pod uslovom da se za
njega edukuje, to ipak nije tako. Na nekim radnim mestima postoje specifini
zahtevi, kojima mogu odgovoriti samo osobe sa retkim sposobnostima. Na
primer, receptant boja treba da sastavi recepturu traene boje za automobile
koja se ne sme razlikovati od boje meunarodnog standarda. Takva osoba,
dakle, mora imati besprekoran kolorni vid; degustator pia na sajmovima vina
i drugih pia mora imati razvijeno i besprekorno ouvano ulo mirisa i ukusa,
radiospiker tean govor, a pilot lovakog aviona i voza formule jedan druge
sposobnosti koje veina ljudi ne poseduje.
8. Mora se voditi rauna o sprovodljivosti date ocene radne sposobnosti.
Ona treba da bude sprovodljiva u praksi i u skladu sa zakonskim propisima.
Ne moe se danas pri upuivanju na ocenjivanje radne sposobnosti organu ve-
taenja Fonda PIO predloiti etiri sata rada ili izmenjena radna sposobnost
kada je zakonom prva ocena ukinuta 1996. godine, a druga jo 1992. godine.
9. Ocena radne sposobnosti treba da bude opisna (ne u procentima),
konkretna i da obavezno odgovori na pitanje da li je osoba kojoj se procenjuje
radna sposobnost sposobna za svoj posao ili nesposobnost (na primer: nije
sposoban za rad na visini, rad koji je vezan za teke fizike napore, ekspoziciju
hepatotoksinim noksama i slino). Pri korienju termina lak, srednje teak
ili teak fiziki ili psihiki napor treba preciznije pojasniti ta koji stepen zna-
i, jer rukovodioci u preduzeima i ustanovama ne znaju ta koja gradacija
predstavlja. Iza optih kvalifikacija lekar ne treba da skriva svoje neznanje;
praksa pokazuje da se ove kvalifikacije esto koriste bez preciznijeg objanje-
nja. Poeljno je dati predlog novih poslova i novog radnog mesta za koje bi
ispitivani radnik bio sposoban. U tome poslodavac treba da pomogne navode-
i spisak moguih radnih mesta gde bi se mogla zaposliti osoba sa preostalom
radnom sposobnou. Po propisima o invalidskom osiguranju, veliina tele-
snog oteenja izraava se u procentima. Telesno oteenje moe biti u kore-
laciji sa radnom sposobnou, ali esto i ne mora. Na primer, slepa osoba ima
telesno oteenje 100%, ali ako je zaposlena kao telefonista, njena specifina
radna sposobnost nije ugroena. Gubitak jedne ruke ocenjuje se kao telesno
oteenje od 80%, a istovremeno su te osobe sposobne za itav niz zanimanja
(uitelji, lekari nekih specijalnosti, slubenici, programeri i slino).
10. Pri procenjivanju radne sposobnosti anamnestiki podaci nema-
ju istu teinu kao pri drugim medicinskim postupcima. Jedan broj osoba je
rentno zainteresovan za rezultat ocene, pa ili preuveliava svoje tegobe, ili ih
umanjuje, ak i negira. Neke osobe skrivaju svoju bolest pri konkurisanju za
prijem na posao, pri postupku profesionalne orijentacije i slino. U praksi se
neretko deava da oboleli od epilepsije pri pregledu radi ocene radne sposo-
bnosti negira svoju bolest, lekar mu izda uverenje o sposobnosti za posao, a
nakon nekoliko meseci ili nedelja oboljenje se otkrije pri prvoj povredi tokom
epileptinog napada. Zato se preporuuje da ispitanik svoju izjavu da nema
krize svesti i padavicu potpie na formularu lekarskog uverenja. Lekarsko uve-
renje o sposobnosti za rad u ovakvim sluajevima predstavlja sudski doku-
ment. Zbog rentne motivacije mnogih radnika poseban problem predstavlja
validnost medicinske dokumentacije koju osiguranik donosi organima veta-
enja Fonda PIO. Nekada je medicinska dokumentacija uslunog karaktera
i funkcija pojedinih organa predstavljena loije nego to je to objektivno, a
katkada je ova dokumentacija lana. U praksi retko koji specijalista pri ambu-
lantnom pregledu proverava identitet osobe putem line karte, pa su mogue
zloupotrebe. Stoga je poeljnije da medicinska dokumentacija potie od staci-
onarnog ispitivanja i da se iz nje vidi hronicitet bolesti tamo gde je to mogue.
Mogue reenje ovog problema bi bilo utvrivanje liste lekara i zdravstvenih
ustanova koji su se svojim radom dokazali u ovoj oblasti, pa bi se njima davala
licenca za poslove u ORS.
Tendencije u oceni radne sposobnosti
Moe se oekivati da e u prvoj deceniji 21. veka doi do velikih prome-

na u razvijenim zemljama a delom i kod nas, to e se odraziti i na problema-
tiku ocenjivanja radne sposobnosti:
1. Pozitivno je to se oekuje da e zbog sve vee primene novih auto-
matskih i poluautomatskih maina za obavljanje odreenog posla zaposleni
ulagati manje napore. Na primer, potronja energije pri manuelnim radovima
u poljoprivredi kree se od 24 J/min. (utovar stajnjaka u prikolicu) do 34,8
J/min. (kosidba deteline), a uz korienje mehanizacije je 2,6 do 7 puta ma-
nje (8). Zbog angaovanja robota na rizinim radnim mestima, bie sve ma-
nje ljudi eksponovano povienim koncentracijama i nivoima profesionalnih
noksi (visokoj temperaturi, praini SiO2, hemijskim noksama, buci i slino).
Zbog automatizacije proizvodnih procesa, sve manji broj ljudi e raditi u ne-
posrednoj proizvodnji, a sve vei u servisnoj delatnosti (servisi za odravanje
i popravku ureaja, trgovina, ugostiteljstvo, bankarstvo, turizam, zdravstvo,
prosveta, nauka i slino).
2. Doi e do smanjenja koncentracija i nivoa profesionalnih noksi na
radnim mestima. Na primer, u Japanu je koncentracija praine 1983. godine
bila na 33% radnih mesta iznad dozvoljene, a 1993. godine na samo 7%. Ta-
koe, doi e do masovne zamene opasnih materija (azbest, tetraetilolovo,
benzin i dr.) manje opasnim, to e, zajedno sa smanjenjem koncentracija i
nivoa, smanjiti broj radnih mesta sa poveanim rizikom.
3. Sve vei broj ljudi e svoj posao delimino ili u potpunosti obavljati
iz svoje kue i samo e povremeno morati da odu u firmu u kojoj su zapo-
sleni. Ovo e biti mogue zahvaljujui masovnoj primeni kompjutera, razvoju
modemskih veza i poslovanju preko interneta. To e omoguiti velikom broju
danas hendikepiranih ljudi da, radei kod kue budu uspeni programeri, ar-
hitekte, projektanti u graevinarstvu, knjigovoe, novinari i slino. Procenjuje
se da u SAD danas kod kue radi bar 10% zaposlenih. Takve osobe e u mno-
go manjoj meri traiti invalidsku penziju nego to je to danas sluaj.
4. Napredak u razvoju rehabilitacije i u konstrukciji ekstremitetnih i
drugih proteza nove generacije, kao i razvoj novih hirurkih metoda, omo-
guie da osobe koje su do sada odlazile u invalidsku penziju u budunosti
nastave da rade na svom ili drugom radnom mestu. Poseban znaaj e dobiti
adaptacija radnih mesta mogunostima invalidiziranih radnika. Adaptacije za
lake kretanje, ivot i rad invalida bie ostvarene ne samo na radnim mestima
ve i na ulicama, zgradama za stanovanje, eleznikim i autobuskim stanica-
ma itd.
5. Starosna granica za dobijanje starosne penzije morae da se produi
na 65 i vie godina zbog starenja populacije i sve teeg obezbeivanja penzija.
Neke studije u Engleskoj najavljuju potrebu da granica za dobijanje starosne
penzije kroz 20 godina bude 72 godine.
6. U proceni fizikog optereenja na radnom mestu sve vie e se koristiti
monitoring kardiovaskularnog, respiratornog i lokomotornog sistema. U tom
smislu koristie se kontinuirano registrovanje EKG-a, krvnog pritiska, saturaci-
je kiseonika u aurikuli uha, frekvencije disanja i minutne ventilacije, potronje
kiseonika, broja pokreta ruku i nogu, preenog puta i slino. Razvie se novi
portabl i hand-held ureaji za procenu radnih optereenja na radnom mestu.
7. Porae angaovanje i znaaj psihologa i psiholokih testova u ORS.
Ovo u prvom redu zbog eih promena tehnologije koje e zahtevati prome-
nu zanimanja, dokvalifikaciju i permanentno obrazovanje uz rad. Sve e bre
izumirati stara zanimanja a nastajae nova, to e starije radnike stavljati pred
teke zadatke. Takoe, drutvo e traiti sve ee zapoljavanje hendikepira-
nih i mentalno zaostalih lica, pa e u proceni radne sposobnosti ovih i ostalih
osoba psiholog biti neophodan.
8. Higijenska ocena radnog mesta bie mnogo kompletnija i tanija
nego to je sada sluaj. Umesto povremenog (jednom godinje ili ree) mere-
nja profesionalnih tetnosti i mikroklime radnog mesta, kao to je sada sluaj,
masovno e se koristiti ambijentalni monitoring profesionalnih tetnosti to-
kom celog radnog vremena, a mikrokompjuteri e izraunavati ukupno opte-
reenje organizma razliitim hemijskim i drugim noksama.
9. Razvie se kompjuterski programi (ekspertni sistemi) koji e pomo-
i lekarima pri vetaenju radne sposobnosti. Poetni koraci, napravljeni u
Institutu za medicinu rada i radiloku zatitu u tom pravcu i primenjeni na
ogranienom uzorku radnika nekoliko preduzea, ohrabruju ova istraivanja.
Razvojem kvalitetnog softvera za ove svrhe smanjie se sada neopravdane ra-
zlike u ocenjivanju radne sposobnosti meu vetacima kao i meu razliitim
ustanovama, a sama ocena e biti znatno objektivnija.
10. Uticaj leenja na poboljanje radne sposobnosti bie sve vei. Nove
operativne tehnike i nove metode leenja smanjie duinu bolovanja i inci-
denciju invalidiziranja. Napredak u leenju malignih bolesti omoguie da
mnogi od ovih bolesnika nastave da rade.
LITERATURA
/1/ Pavlovi M., Ocenjivanje radne sposobnosti. U. Vidakovi A. ur. Medicina rada II, Beograd, Udrue-
nje za medicinu rada Jugoslavije, 1977, 12051211; /2/ WHO: Aging and working capacity, WHO, TRS
835, Geneva, 1993; /3/ WHO/ISH 1999. Hypertension Guidelines, Working Group: Practice Guidelines for
Primary Care Physicians, Heart Beat, 1999, 2:15; /4/ US Department of Health and Human Service, In-
ternational Consensus Report on Diagnosis and Management of Asthma, National Heart, Lung and Blood
Insitute, Bethesda, Maryland, 1992; /5/ Siafakas N.M., Vermeire P., Pride N.B., at al., Optimal assesment and
menagement of chronic obstructive pulmonary disease (COPD), Eur. J. Respir, 1995; 8:1398420; /6/ Reif N.,
Principi strunog vjetaenja u mirovinskom i invalidskom osiguranju. U: Radna sposobnost i invalidnost,
Zagreb, TIZ akovec, 1987, 55-69.
NARKOMANIJA
Prof. dr Jovan Bukeli
Akademija medicinskih nauka SLD, Beograd
VRSTE DROGA, OSOBINE I DEJSTVA
OPIJATI (OPIJUM, MORFIN, HEROIN, METADON)

Opijum i njegovi prirodni derivati (morfin i kodein) i polusintetski de-
rivati (heroin) nazivaju se opijati, dok se sintetski opijati (metadon) nazivaju
opioidi.
Dejstva
Stvaraju fiziku (metaboliku) i psihiku zavisnost. Blokiraju iste recepto-
re kao i endogeni enkefalini i endorfini, deluju depresivno na centralni nervni
sistem, izazivaju respiratornu depresiju i inhibiraju centar za kaalj. Opijati ima-
ju euforine, analgetike (suzbijaju bol), sedativne i hipnotike efekte.
Neeljena dejstva
Gubitak telesne mase, gubitak libida, neredovan menstrualni ciklus ili
izostanak menstruacije, toksino oteenje jetre (hepatitis), infekcija virusom
HIV-a (sida), depresije, pokuaji samoubistva i samoubistva.
Intoksikacija (over dose)
Zavisi od doze, naina korienja i stepena tolerancije (navikavanja na
drogu). Najei simptomi: suene zenice (kao iode), suzenje, muka, gaenje
i povraanje, znojenje, dijareja, groznica, nesanica, respiratorna paraliza, edem
plua, cirkulatorni kolaps i uguenje povraenim sadrajem. Smrtni ishodi su
ei ukoliko je do intoksikacije dolo nakon izvesnog perioda apstinencije u
kojem je izostala tolerancija na opijate!
OPIJUM
Nain upotrebe
Rastvor opijuma (nepoznate jaine i kvaliteta, i.v.)
aj od aura maka (siromani opijatski zavisnici)
Opiofagija (retko). Puenje (retko)
Dejstvo
Faza bljeska (flash)
Narkomanija 77
Eurofino-meditativna (stound)
Hipnotika faza (daun)
Dominiraju sledei simptomi: smirenost, prijatan umor, pospanost, bla-
ga euforija, self-meditacije, iluzioni fenomeni
U treoj fazi nastupa san
Posle buenja: umor, pospanost, odsustvo motivacije, depresivnost, an-
ksioznost, strah, kompulzivna elja da se obezbede nove koliine supstance
zbog straha od apstinencijalne krize
Zajapuren izraz lica, poveano luenje pljuvake, znojenje, muka, gae-
nje, povraanje, opstipacija.
Intoksikacija
Respiratorna depresija. Blokada respiratornog centra. Gubitak svesti.
Koma. Izrazita mioza!
MORFIN
Nain upotrebe
Intravenski, intramuskularno, supkutano, oralno
Faze dejstva
Poetni stadijum: vegetativne smetnje, neprijatne emocije
Euforini stadijum: veselo raspoloenje, tendencija poveavanja doze
Toksini stadijum (zavisi od stepena tolerancije)
Somatsko ruiniranje
Niz psihikih smetnji (gubitak sposobnosti kreativnog miljenja i rasu-
ivanja)
Epizode konfuznosti
Onirina doivljavanja
Faza marionete
Delinkventno, agresivno i zloinako ponaanje
Somatski znaci hronine intoksikacije
Mioza, snien tonus miia, tremor, teturav hod, gubitak apetita, povra-
anje, eludani bolovi, opstipacija, urinarne smetnje, krize potencije, ame-
noreja, tahiaritmija, hiperpireksija, fibroziranje i nekroza vena, infiltracije i
apscesi koe, bleda i suva koa (smanjenog tonusa), otoci onih kapaka, slika
teke kaheksije.
HEROIN
Analgetiki efekti heroina 2,5 puta su snaniji od morfina. Brzo stva-
ranje zavisnosti. Brze promene linosti. Telesno ruiniranje. esto dramatini
apstinencijalni sindrom.
Nain unoenja
Injekcionim putem (intravenski, intramuskularno, supkutano, esto sa
bizarnim izborom mesta genitalije, konjuktive, jugularne vene), zatim umr-
kavanjem (snifovanje) i puenjem.
Dejstvo
Snana euforija
Dezinhibicija
Agresivno i antisocijalno ponaanje
Posledice
Inokulacione bolesti (hepatitisi: hepatitis C, hipi hepatitis)
AIDS (sida, intravenski narkomani najbrojnija su transmisiona grupa u
prenoenju HIV-a)
Bakterijski endokarditis
Plune infekcije (porast TBC plua)
Sifilis
Tetanus
Kone infekcije (sepsa)
Karijes
Kaheksija
Traume glave zbog kompromitovanog stanja svesti
KANABIS I KANABINOIDI
Terminom KANABIS obuhvaene su supstance koje se dobijaju iz indij-
ske konoplje, dok se termin KANABIONOIDI odnosi na oko 60 strukturno
povezanih sastojaka kanabisa. Primarna psihoaktivna supstanca je tetrahidro-
kanabinol (THC). Koncentracija THC-a u haiu je 15% i vie, a u marihuani
oko 3%.
MARIHUANA
Nain upotrebe
Puenje (inhalacija retko)
Dejstvo
Euforija (bleskasta euforija, brbljivost)
Promene senzorne percepcije
Iluzije i halucinacije
Faze dejstva
Faza euforinog uzbuenja: lagodnost, radost, veselost, nekontrolisana
i zarazna egzaltacija, iluzioni fenomeni. Ponekad: depresije, mentalna zbrka,
Narkomanija 79
halucinacije, teskoba, agresivnost, psihotine epizode (ee u predisponira-
nih osoba).
Faza senzorike egzaltacije: izotrenost percepcije, sugestibilnost, anksi-
oznost, agresivnost, poremeaji orijentacije.
Faza pasivne ekstaze: ekstatian doivljaj isprekidan vizijama, lucidnost,
ali i nemo, depersonalizacioni fenomeni.
Faza utonulosti u san: traje nekoliko asova.
Karakteristini psihiki simptomi

Euforija (nekontrolisani smeh koji indukuje okruenje)
Govorljivost koja prerasta u brbljivost
Drueljubivost i lano oseanje bliskosti
Osetljivost na boje, zvukove i svetlost
Sporo proticanje vremena
Poremeaj doivljavanja prostora
Poremeaj upamivanja
Oneiroidna stanja
Vizuelne i akustine halucinacije
Depersonalizacija, derealizacija
Sumanute ideje
Razdvajanje svesnosti (istovremeno doivljavanje efekata droge i posma-
tranje sopstvenih doivljaja, unutranji monitor)
Amotivacioni sindrom
Telesni simptomi
Suvoa usta
Hiperemija konjunktiva
Poremeaj metabolizma vode
Povean apetit i potreba za poveanim unoenjem slatkia
Pad nivoa eera u krvi
Porast metabolizma mlene kiseline
Tahikardija
Predispozicija za respiratorna oboljenja (TBC), kancerogena svojstva
dima
Poremeaj hormonalne ravnotee: impotencija, prolazni sterilitet, poba-
aji, ginekomastija kod deaka
Hromozomska oteenja
Pad imuniteta
Intoksikacija
Talasasti tok intoksikacije (smenjivanje budnosti i gubitka svesti)
Zablude o navodnoj bezopasnosti marihuane
Marihuana nije bezopasna bebi droga. Nelogino je uporeivanje te-
tnosti u odnosu na alkohol i nikotin. Ne poveava kreativnost, nije afrodizi-
jak, nije lekovita, nije legalizovana (u nekim zemljama je dekriminalizovana).
Desenzibiluje prelazak na druge droge, most je ka adiktivnim drogama. Stvara
naviku, utie na sposobnost upravljanja motornim vozilima.
Neeljena dejstva
Iritacija, psihomotorni nemir, reakcije panike
Panini strah od ludila
Depresija
Flash back psihotine reakcije (povratne reakcije, prisilna fotografska
seanja)
Gubitak kontakta sa stvarnou, depersonalizacija, derealizacija
Poremeaji linosti, dezintegracija linosti
HAI
Prva faza
Posle 510 minuta: strah, zabrinutost, podozrivost, pogreno opaanje
spoljanjih drai.
Druga faza
Poremeaji svesti, opaanja i miljenja. Smeh.
Trea faza
Paradoksalnost percepcija
Emocionalna sputanost (haotini emocionalni doivljaji)
Strah
Halucinacije
Paranoidne ideacije
Prisilni afekt
Crvenilo koe i venjaa, sjaj oiju, midrijaza, suva usta, e, povea-
nje apetita, tahikardija, glavobolja, poremeaji koordinacije, govorne smetnje,
preosetljivost ula
etvrta faza
Bledilo, opta hipotonija, hiporefleksija, gaenje pulsa (!)
San (1012 asova)
Predoziranost
Kolaps, koma (smrtni ishodi izuzetno retki)
Delirantne epizode
Narkomanija 81
Sumrana stanja
Halucinacije
Sumanutost perzekucije
Uasan strah ili neobuzdana veselost
Psihotine reakcije, deklanirane psihoze
Epi napadi
Retrogradna amnezija
SEDATIVNI HIPNOTICI
Hipnotici imaju uspavljujue efekte. Propisuju ih lekari pacijentima koji
pate od nesanice, ali upozoravaju na opasnost stvaranja zavisnosti. ea je
njihova nemedicinska upotreba i zloupotreba.
Barbiturati
Najpoznatiji iz ove grupe su barbiturati, izrazito efikasni lekovi za lee-
nje epilepsije, gde ne izazivaju zavisnost i pacijenti sa zadovoljstvom prihva-
taju njihovo smanjivanje i ukidanje. Osobe koje ih koriste samoinicijativno
postaju od njih zavisne i u sluaju naglog ukidanja moe doi do neeljenih
posledica, meu kojima je najea pojava epileptinih konvulzija.
Sedativi
U ovoj grupi koriste se (ili zloupotrebljavaju): metakvalon, doriden, ar-
vinol.
Sedativi deluju umirujue. Najpoznatiji su hemineurin i meprobamat.
U nekontrolisano dugom leenju alkoholizma meprobamatom moe doi do
stvaranja zavisnosti.
Hipnosedativi
Hipnosedativima pripada velika grupa benzodiazepina, koji imaju mio-
relaksantna (oputaju muskulaturu) i antikonvulzivna svojstva (antiepileptici),
dovode do smirivanja anksioznosti i spavanja.
Analgetici
Analgetici ublaavaju ili kupiraju bol. Najee se koriste: trodon, valo-
ron, optalidon, spazmocibalgin, plivadon, saridon, fenecetin, fentanil i dr.
Antiparkinsonici
Antiparkinsonici se koriste u leenju Parkinsonove bolesti i neurole-
ptikog sindroma izazvanog upotrebom neuroleptika u leenju duevnih bo
lesti.
Mladi zavisnici koriste artan, akineton, ponalid, heksifen.
BARBITURATI
Deluju na centralni nervni sistem i kardiovaskularni sistem. Pripadaju

grupi antiepileptika i analgetika. Pacijenti ih esto kombinuju sa alkoholom,
heroinom, antidepresivima i drugim lekovima (Hemijska klackalica). Auto-
matizam (pospane osobe zaborave da su uzele lek, pa to ine ponovo).
Hronina upotreba
Konfuznost, poremeaj emocionalne kontrole, razdraljivost, agresi-
vnost, tekoe artikulacije, poremeaji koordinacije, gastrointestinalne sme-
tnje, hronini modani sindrom (propadanje nervnih elija, intelektualno
propadanje).
Akutna intoksikacija
Smenjivanje veselosti i plaa, poremeaji panje, pamenja i rasuivanja,
smirivanje simptoma, posle kojeg moe nastati delirijum, neuroloki simpto-
mi (nistagmus, dizartrija, poremeaj koordinacije), edem plua, bronhopneu-
monija, insuficijencija bubrega, smrt.
Apstinencijalni sindrom
Anksioznost, strah, gastrointestinalne smetnje, znojenje, tahikardija,
pad telesne temperature, tremor, grevi, delirijum, zatim skok temperature,
kolaps, smrt.
Naglo prekidanje uzimanja barbiturata izaziva epileptine napade!
BENZODIAZEPINI
Postoji oko 2000, a u upotrebi je oko 100 benzodiazepina. Svetska zdrav-

stvena organizacija vri redovne kontrole, redukcije i zabrane.
Oko 6% stanovnitva na zapadu koristi benzodiazepine.
Prolaze hemato-encefalnu i placentarnu barijeru.
Kombinacija sa drugim lekovima i alkoholom.
Neeljeni efekti
Poremeaj koordinacije
Poremeaj ritma govora do nerazumljive verbalne komunikacije
Smenjivanje sedacije i razdraljivosti
Konfliktnost
Dezinhibirano ponaanje
Depresija
Pokuaj suicida
Suicid
Narkomanija 83
Paradoksalni efekti
Stimulacija, uznemirenost, nesanica, agresivnost
Napetost, psihomotorni nemir, nesanica, tremor ruku, porast arterijskog
pritiska, tahikardija, znojenje, gastrointestinalne smetnje (muka, gaenje, povra-
anje), bolovi i grevi u miiima, poremeaj koordinacije, ataksija, senzibilnost
na dejstvo pojedinih drai, poremeaji opaanja (iluzije i halucinacije), poreme-
aji sheme tela, depersonalizacija, derealizacija, depresija, epileptini napadi.
Protrahovani apstinencijalni sindrom
Postapstinencijalni sindrom posle 1 3 meseca
Neslaganje: recidiv oboljenja?
Neonatalni aptinencijalni sindrom
Apstinencijalni sindrom novoroeneta u sluajevima kada su majke
bile zavisne od benzodiazepina!
ANKSIOLITICI
Efekti
Anksiolitiki, sedativni, miorelaksantni, antikonvulzivni (podiu kon-
vulzivni prag).
Neeljeni efekti i toksinost
Velika terapijska irina, mala toksinost, stvaranje zavisnosti (tiha, u-
dljiva zavisnost).
Poetni efekti
Pospanost, pad arterijskog pritiska, vrtoglavica, opijenost, telesna sla-
bost, pad koncentracije, ataksija, poremeaj koordinacije, dizartrija, smetnje
vida (diplopije), konfuzna stanja.
Predoziranje
Pospanost, sopor, koma
Paradoksalne reakcije
Agresivnost, hipomanino i manino ponaanje, utica
Dua, nekontrolisana i nemedicinska zloupotreba dovodi do stvaranja
zavisnosti. Diazepam se vezuje za proteine, jako je liposolubilan. Hemodijaliza
ne deluje! Antagonist je flumazemil.
Apsolutne kontraindikacije
Glaukom, miastenija, alergija na lek, trudnoa (u organizmu fetusa kon-
centracija leka je vea nego kod majke).
Relativne kontraindikacije
Insuficijencija jetre i bubrega, degenerativna oteenja mozga, hronina
opstruktivna bolest plua, hipoalbuminemija, zavisnost od alkohola i opijata.
Loe oseanje, depresivno raspoloenje, anksioznost sa somatskim ma-
nifestacijama, nemir, vrtoglavica, anoreksija.
Tei apstinencijalni sindrom
Komar, gastrointestinalne smetnje (gaenje, povraanje), termor, konfu-
zija, delirijum, epileptini napadi, egzacerbacija anksioznosti, panini napadi.
TRODON (TRAMADOL)
Tramadol, derivat fenilcikloalkana, pripada jakim analgeticima. Slab je
agonist opijata. Prolazi hematoencefalnu barijeru. Dijaplacentarno ulazi u kr-
votok ploda gravidnih osoba i izaziva fetalni adiktivni sindrom.
Dejstva
Koncentracija u plazmi merljiva je posle 15 minuta, a vrhunac posle dva
sata. Analgetiki efekti traju od jednog do dva sata. Koristi se kao adiktivna
supstanca, kao i u pokuajima narkomana da ree apstinencijalnu krizu hero-
inske geneze.
Neeljena dejstva
Iritacija CNS-a (vrtoglavica, jeza, drhtavica, sedacija, poremeaj koor-
dinacije).
Centralna stimulacija, euforija i disforija.
Vegetativne smetnje, znojenje i suvoa usta.
Gastrointestinalne smetnje, gubitak apetita, muka, povraanje, opstipacija.
Kardiovaskularne smetnje, tahikardija i poremeaj arterijske tenzije.
Drugi simptomi: alergija, glavobolja, slabost, senzorni efekti, urinarne
smetnje, ok.
Intoksikacija
Respiratorna depresija (zastoj ili prestanak disanja)
Mentalna konfuzija
Gubitak svesti
Povraanje
Kardiovaskularni kolaps
Konvulzije ili epileptini napadi Grand mal tipa
Izrazita mioza
Koma
Narkomanija 85
ANTIPARKINSONICI (AKINETON, PONALID,
PARKOPAN, ARTANE ...)
Deluju na ekstrapiramidne centre i puteve.
Neeljena dejstva
Muka, gaenje, povraanje, suva usta
Vrtoglavica, smuenost
Urinarne smetnje
Poremeaji vida
Nemir
Intoksikacije
Malaksalost, umor, vrtoglavice
eludano crevni poremeaji
Poremeaji akomodacije, diplopije
Skok arterijske tenzije
Uznemirenost
Tahikardija
Oteano uriniranje
Poremeaji svesti
ulne obmane
Dezorijentacija, depresonalizacija, derealizacija
Brbljivost
Paranoidnost
Delirijum
Agresivno ugroavanje okoline
KOKAIN
Kokain je atomska bomba treeg sveta
Kokain je trea poast oveanstva (posle alkohola i opijata)
Efekti u poetnoj fazi: euforija, skok energije, stimulacija mentalne, fizi-
ke i seksualne aktivnosti, pojaana koncentracija.
Efekti u kasnoj fazi zloupotrebe kokaina
Euforija postepeno prelazi u hroninu depresiju
Anksioznost
Nemir i nervoza
Iritabilnost (razdrljivost)
Apatija, letargija
Pad koncentracije
Zbunjenost, konfuzija
Poremeaji pamenja
Repetitivno kompulzivno (prisilno) ponaanje
Incidenti, nasilniko ponaanje
Hronina zloupotreba visokih doza kokaina
Nebriga za sopstveni izgled
Odsustvo interesovanja za porodicu, rodbinu, prijatelje i kolege, sumnji-
avost u osobe iz najblieg okruenja
Ekstremna uznemirenost
Napadi panike
Paranoidnost
Shizofreniformna psihoza (dominiraju sumanute ideje i halucinacije)
Poremeaji CNS-a
Glavobolje, vrtoglavice, inverzija spavanja, konvulzivni i epileptini na-
padi
Poremeaji kardiovaskularnog sistema
Skok arterijskog pritiska, aritmije, bolovi u predelu srca, infekcije, in-
farkt (esto fatalan), modana krvavljenja
Gastrointestinalni poremeaji
Anoreksija, gubitak telesne mase, smenjivanje opstipacije i dijareje
Smetnje vida, tromboza vena, zapaljenja jetre, zapaljenja mekih moda-
nica, AIDS
Genitourinarni sistem
Promiskuitet, homoseksualnost, grupni seks i perverzije, urinarne sme-
tnje, poremeaj reproduktivnih funkcija, fetalni adiktivni sindrom.
Kokainske smrti
Zbog respiratornog kolapsa, zastoja srca, hemoragije, alergijskih reakcija
(kontaminirana supstanca), samoubistva zbog depresivnosti, ubistva pod dej-
stvom kokaina.
Akutna intoksikacija
Iznenadni poetak i brzi tok
Uznemirenost
Razdraljivost
Anksioznost
Konfuznost
Ubrzani puls
Nepravilno disanje
Narkomanija 87
Muka, povraanje, abdominalni bolovi
Konvulzije
Koma
Smrt zbog sranog zastoja i respiratornog kolapsa
KREK
Kokain je osnovna supstanca, kojoj se dodaju aditivne supstance. Senzi-

bilizuje odgovarajue regione mozga i remeti ravnoteu izmeu norefedrina,
dopamina i epinefrina. Iritacija posle desetak sekundi. Brzo stvaranje zavisno-
sti. Katastrofalna droga, opasnija od svih zaraznih bolesti srednjeg veka.
Dejstvo
Brza stimulacija kokainski juri
Jaanje koncentracije
Gubitak apetita
Svrab koe
Hipertenzija
Pneumonija
Avitaminoza
Telesno ruiniranje
Paranoidni sindrom
Psihoze nalik na shizofreniju
STIMULATORI NERVNOG SISTEMA

(amfetamin, benzedrin/levoamfetamin, fenmetrazin/preludin, efedrin, kat,
metamfetamini)
AMFETAMIN
Amfetamin deluje na centralni nervni sistem, na srce i krvne sudove,

bubrege, bronhije, na organe za varenje, na sekusualne funkcije.
Dejstvo na CNS: midrijaza, zamagljen vid, luenje znojnih lezda, pove-
anje telesne temperature, glavobolje.
Dejstvo na kardiovaskularni sistem: skok arterijske tenzije, tahikardija,
nelagodnost, doivljaj vitalne ugroenosti.
Pri korienju manjih doza postiu se sledei efekti: euforija, govorlji-
vost, poveanje psihomotorne aktivnosti i samopouzdanja, prolongirana bu-
dnost, zatim postepeno gubljenje energetskih rezervi, gubitak apetita, gubitak
telesne mase.
Pri korienju veih doza opisano je pet grupa reakcija:
plaljivost, frustriranost, egzistencijalni strahovi
amfetaminske psihoze (dominiraju halucinacije i paranoidnost)
sindrom iscrpljenosti i potreba za spavanjem
prolongirane depresije, i
prolongirana halucinatorna stanja (vizuelne i akustine halucinacije)
Hronine intoksikacije (zavisnost)
Danima bez sna i hrane
Promena raspoloenja: od euforinog preko disforinog do depresi-
vnog
Razdraljivost, naprasitost, delinkventno i nasilniko ponaanje
Gubitak etikih kvaliteta
Pojava sumanutih raptusa i halucinacija
Floridna slika psihoze
Posledice
Promene na psihikom, telesnom i socijalnom planu
Nepoverljivost, sumnjiavost, panine reakcije
Hipohondrija, depresija
Akustine halucinacije
Paranoidnost
Konfuznost, dezorijentacija
Poremeaj shvatanja i rasuivanja, intelektualno osiromaenje
Amfetaminske psihoze nalik na shizofreniju
Somatske smetnje: Oboljenja bubrega i guterae, zapaljenje jetre, edem
plua, hipertenzija, opstrukcija i nekroza perifernih vena, modane hemora-
gije, epileptini napadi, fatalne aritmije
Socijalne konsekvence: Profesionalna i socijalna dezorganizacija, asoci-
jalnost, kriminalno ponaanje, impulsivnost, destruktivnost, neprijateljstvo,
autodestruktivnost, ubilaki bes, nepredvidivost reakcija, neuraunljivost
Intenzivan umor, iscrpljenost, pospanost, strah, anksioznost, depresija,
paranoidna psihoza sa halucinacijama
LEDENA OLUJA (LEDICE, metamfetamin)

Najmonija droga amfetaminske grupe. Brzo stvaranje zavisnosti.
Nain korienja
Puenje, inhaliranje oralnim i intravenskim putem
Narkomanija 89
Dejstvo
Efekti poinju posle est sekundi i traju oko 12 sati.
Tipini su sledei simptomi: smanjenje umora, pojaana budnost, eufo-
rija, samopouzdanje, pojaana motorna i verbalna aktivnost.
Psihiki efekti: euforija, promena raspoloenja, anksioznost, naelektrisa-
nost, panika, paranoja, halucinacije, paranoidna shizofrenija.
Bihejvioralni efekti: Preterana aktivnost, nesanica, priljivost, nervoza.
Somatske smetnje: Tahikardija, hipertenzija, glavobolja, dijareja, gubitak
teine, konstipacija, impotencija.
Intoksikacija
Akutni simptomi intoksikacije: tahikardija, hipertenzija, aritmija, bol u
grudima nalik na anginu pectoris, nemir, groznica, euforija, insomnija, kon-
fuzija, borbenost, povean libido, anksioznost, delirijum, halucinacije parano-
idno obojene, panina stanja, suicidne i homicidne tendencije.
Kod preterane upotrebe zavisnik konzumira samo led do nedelju dana,
ne uzima nikakvu hranu. Halucinacije i paranoidne ideje nalik su na shizo-
freniju.
Kod prolongirane upotrebe: iscrpljenost i depresivnost. Razvija se neko-
liko vrsta sumanutih ideja: proganjanja, ljubomore i erotomanska sumanutost,
koja se ispoljava atacima silovanja.
APSTINENCIJALNI SINDROM
Usporene reakcije, opta iscrpljenost, slom, razdraljivost, apatija, teka
letargija, depresija.
EKSTAZI (Ecstasy, DXTC, EE, MDMA, metilindoksimetamfetamin)

Psihostimulativna i psihodelina supstanca. Brzo se resorbuje i prolazi
hemato-encefalnu barijeru.
Dejstvo
Akutna intoksikacija: psihike i somatske disfunkcije, smrt.
Toksine psihoze (strah, zastraujue halucinacije, panina anksioznost,
paranoidnost, psihomotorna agitacija).
Akutna intoksikacija srednje velikim dozama (250300 mg). Vizuelne
iskrivljenosti, strah, oteana komunikacija, paranoidne ideacije, depresi-
vnost, iznenadne promene stanja svesti.
Akutna intoksikacija pri velikim dozama (300400 mg): panika, tahi-
kardija, aritmije, hipertenzivne krize, cerebrovaskularni insulti, paranoidnost,
psihotine reakcije.
Prolongirana intoksikacija: simptomi variraju od blage euforije (disfo-
rije) do paranoidne psihoze, euforija, neprijatne telesne senzacije, poremeaj
apetita, poremeaj spavanja, sumnjiavost, oteen doivljaj realnosti, doi-
vljaj ugroavajueg okruenja, indukovana ekstazi anksioznost (mogunost
prenoenja sadraja iz nesvesnih areala u svest).
Posledice
Psihike: strah, destruktivnost, akustike i vizuelne halucinacije, toksine
i deklanirane psihoze.
Somatske: hepatitis, nefritis, insuficijencija bubrega i srca, kardiomiopa-
tije, krvavljenja, tikovi, simptomi nalik parkinsonizmu, epileptine konvulzije,
endokrini poremeaji (poremeaji titaste lezde i hormona rasta dramati-
no zaostajanje dece u rastu), propadanje miine mase, smrtni ishodi.
Poremeaji linosti i stereotipna ponaanja.
FENCIKLIDIN (PCP-Sernil Serenity: mirnoa, vedrina, ravnodunost)

Apsorpcija je brza, a efekti poinju rapidno. Naglaena je tendencija ra-
sta tolerancije. Korien kao anestetik u veterinarskoj medicini.
Dejstvo
Blaga intoksikacija (5 mg), umerena intoksikacija (510 mg) i teka in-
toksikacija (1020 mg).
Sedam simptoma skoro je uvek prisutno: crvenilo koe, midrijaza, ob-
mane ula, nistagmus, uzbuenost, disocijacija i amnezija.
Hronina intoksikacija
Poremeaj govora i pamenja (konfuznost)
Poremeaj raspoloenja (anksioznost, depresivnost)
Nekontrolisana agresivnost i nasilniko ponaanje (mogu trajati godi-
nama)
Gubitak orijentacije u prostoru (zadesne smrti)
Doivljaj da poseduju ogromnu telesnu snagu i sposobnost letenja (bore
se sa masom ljudi, skau sa visokih zgrada ili se bacaju pod automobile)
Psihotina razgradnja linosti (nalik na shizofreniju)
Fetalni adiktivni sindrom
Akutna intoksikacija (pri dozi 1020 mg)
Poremeaj sranog ritma
Kolebanje temperature
Smanjenje diureze
Poremeaji respiracije
Narkomanija 91
Ekscesivno znojenje
Povraanje
Konvulzije
Intenzivne vizuelne halucinacije
Erotske halucinacije (sklonost seksualnim atentatima na javnim me-
stima)
Inkoherentan govor
Neuobiajeno, bizarno i nepredvidivo ponaanje
Smejanje ili uasavajui tanatofobini strahovi
Rigidnost muskulature
Teki somatski poremeaji
Komatozno stanje (fluktuira nedeljama i mesecima)
Smrt
APSTINENCIJALNI SINDROM
Muka, groznica, drhtavica

Depresija
HALUCINOGENI (PSIHODELICI)
Halucinogene droge, poznate i kao psihodelici, izazivaju raznovrsne ha-

lucinacije i izmene stanja svesti.
Efekti
Euforija (u nekim sluajevima depresija i none more), senzorna kon-
fuzija (iluzije i halucinacije, esta komarna putovanja bad trip), doivljaji
besteinskog stanja (verovanje u sposobnost da se leti), poremeaj telesne she-
me (depresonalizacija) i rastakanje suda realnosti (derealizacija).
Neeljeni efekti
Akutne panine reakcije, toksine i deklanirane psihoze (model ludila,
ludila iz epruvete), zastraujue psihodelino iskustvo, ispiranje mozga,
reakcije megalomanije, produene i povratne psihotine reakcije, hronine
izmene linosti, paranoidnost, mentalna alijenacija, oteenja hromozoma i
opasnost raanja nakaznog potomstva.
Najee koriene halucinogene droge

LSD25 (dietilamid lizergine kiseline), trip, najsnanija droga, fan-
tastikum 20. veka.
Psilocibin droga introspekcije, fascinacije, utonulosti.
Meskalin megalomanski narcizam, ruenje barijere nesvesnog, ne-bie.
DMT, DET, DPT triptamini: dejstvo slino LSD-u haj trip, ali i pilule
vizuelne izoblienosti.
RASTVARAI (SOLVENSI), DELIRIJANTI, HLADNI SPREJOVI
Rastvarai se legalno i lako nabavljaju, jeftini su, ali su zbog iroke upo-
trebe meu maloletnicima u mnogim zemljama zabranjeni.
Najnovija droga iz ove grupe jeste hladni sprej iz limenke, izrazito po-
pularan meu srednjokolcima. Hladni sprejovi su lokalni anestetici i sportski
treneri ih koriste za zbrinjavanje lakih sportskih povreda u toku takmienja.
Ponavljanim i namernim inhaliranjem postie se stanje omamljenosti.
Mogu se zloupotrebljavati mnoge supstance koje sadre organske rastva-
rae: razreivai, boje, lakovi, nitrocelulozni razreivai za boje, sredstva za
uklanjanje fleka, aceton za skidanje laka, sprejevi za poliranje nametaja, spre-
jevi za ienje cipela, insekticidi, sredstva za dezinfekciju, plin za upaljae,
sprejevi za ienje prozora, lak za kosu, benzin, dezodoransi itd.
Efekti
Euforija, oseanje svemoi (omnipotencije), vizuelne i akustike halu-
cinacije.
Neeljeni efekti
Konvulzije, miina slabost, pomuenje svesti, dezorijentacija, oteenje
memorije, respiratorna depresija, cirkulatorni kolaps, paraliza sranog rada,
oteenje jetre i bubrega, oteenje mozga i prerana demencija, krvne bolesti
(leukemija), zatim agresivnost, nasilnitvo i vandalizam.
Akutno trovanje (over dose)

Pogrena procena sopstvene snage i situacije.
AKUTNE INTOKSIKACIJE PSIHOAKTIVNIM SUPSTANCAMA
Akutne intoksikacije psihoaktivnim supstancama nastaju kao posledica

suicida, nehotinih (akcidentalnih) intoksikacija, nehotinih ili namernih tro-
vanja od strane drugih osoba (homicid) i kao posledica profesionalnih konta-
kata sa psihoaktivnim supstancama.
Po ICD10. (International Statistical Classification of Deseases and re-
lated health problems) klasifikaciji bolesti, odeljak za mentalne poremeaje i
poremeaje u ponaanju, akutne intoksikacije psihotropnim supstancama su:
Prolazna stanja koja prate unoenje alkohola i/ili droga koje rezultira
nizom smetnji i promena fiziolokih i psihikih funkcija i promenom ponaa-
Narkomanija 93
nja. Promene su obino zavisne od doze, vrste supstance, statusa organizma,
postojanja tolerancije i puta unoenja.
LITERATURA
/1/ Benowitz N.L., Hpw toxic is cocaine? Ciba Found Symp 1992, 166, 12543, disc., 1438; /2/ Bukeli
J., Deca pakla, II izdanje, Velarta, Beograd, 1998; /3/ Bukeli J., Droga-mit ili bolest, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 1988; /4/ Bukeli J., Droga u kolskoj klupi, III izdanje, Velarta, Beograd, 2002;
/5/ Bukeli J., Socijalna psihijatrija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000; /6/ Bukeli J.,
Velikovi R., Akutne intoksikacije psihoaktivnim supstancama, Jugoslovenski tematski simpozijum HPM /
sa meunarodnim ueem, Drutvo ljekara Crne Gore, Podgorica, 2000; /7/ Bukeli J., Jovi V., Zloupotre-
ba psihoaktivnih supstanci i kardiovaskularni poremeaji, 19791996; /8/ Chakko S., Myerburg R.J., Cardiac
complications of cocaine abuse, Clin Cardiol 1995, 18/2/:6772; /9/ ukanovi B., Bukeli J., et al., Iluzija
stvarnosti (alkohol i droge), CID, SoCEN, Podgorica, 2001; /10/ Jaffe, J.H., Substance-related disorders: Intro-
duction and overview, In: Kaplan H.I., Sadock B.J., eds. Comprehensive Textbook of Psychiatry, Baltimore:
williams and Wilkins, 1995:73575; /11/ Lesner A., NIDA Research report-Steroid Abuse and Addiction,
1999; /12/ MKB 10., Klasifikacija mentalnih poremeaja i poremeaja ponaanja. Dijagnostiki kriterijumi
za istraivanje, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998; /13/ Nedeljkovi S., Kanjuh V.,
Vukoti M., KARDIOLOGIJA, III izdanje, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
Prof. dr Milica . Prostran
Institut za kliniku farmakologiju, farmakologiju i toksikologiju, Medicinski fakultet, Beograd
MEHANIZAM STVARANJA ZAVISNOSTI
Brojni su lekovi koje ljudi uzimaju zbog toga to to ele, a ne zbog pre-
poruke lekara. U visoko-razvijenim zemljama najee se koriste kofein, ni-
kotin i alkohol (etanol), oni su legalizovani i nalaze se u slobodnoj prodaji.
Meutim, postoji veliki broj lekova-supstanci ija proizvodnja, prodaja i upo-
treba nisu legalizovani, izuzev za primenu pod nadzorom medicinskih profe-
sionalaca (Rang et al., 1995).
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definie zavisnost od lekova kao
posebno duevno, a ponekad i fiziko stanje koje nastaje interakcijom izme-
u ivog organizma i sredstva koje stvara zavisnost, a karakteriu ga ponaa-
nje i drugi psihiki procesi koji uvek obuhvataju prinudu za povremenim ili
redovnim uzimanjem sredstva koje stvara zavisnost, i to u nameri da se doivi
njegovo dejstvo na psihike procese, a ponekad da bi se izbegle nelagodnosti
usled neuzimanja tog sredstva. Tolerancija moe, ali ne mora biti prisutna.
Osoba moe biti zavisna od jednog ili vie lekova koji izazivaju zavisnost...
U ovoj definiciji treba zapaziti injenicu da zavisnost postoji onda kada
se stvori prinuda ili neodoljiva potreba (elja) da se lek unese.
Ameriko udruenje psihijatara (American Psychiatric AssociationAPA)
koristi termin zavisnost od lekova (substance dependence-addiction) za itavu
paletu simptoma ukazujui da osoba nastavlja sa uzimanjem supstance bez
obzira na znaajne probleme izazvane njenim uzimanjem (DSM-IV, 1994).
Drugim reima, osoba kompulsivno zahteva primenu supstance, a to dovodi
do promenjenog ponaanja da bi se osigurala nabavka supstance. Zavisnost se
potvruje prisustvom tri ili vie odgovarajuih simptoma, dok se zloupotreba
(abuse) dijagnostikuje postojanjem samo jednog ili dva simptoma (OBrien,
2001). Prema tome, zloupotreba je optiji termin, koji ukazuje na primenu
nedozvoljenih supstanci.
Tri bitne karakteristike zavisnosti od lekova su:
Psihika zavisnost,
Fizika zavisnost, kao i
Tolerancija.
Fizika zavisnost i tolerancija bioloki su fenomeni, koji mogu biti preci-
zno definisani u laboratorijskim, kao i tano potvreni u klinikim uslovima.
Neki tipovi zavisnosti (npr. zavisnost od opioida) sadre sve tri karakteristike,
Narkomanija 95
dok neki drugi tipovi zavisnosti mogu imati samo jednu od ovih karakteristi-
ka (npr. zavisnost od kokaina).
Psihika zavisnost. Supstanca stvara snano prijatno (euforija) ili neko
posebno raspoloenje. Taj oseaj zadovoljstva zahteva povremeno ili redovno
uzimanje leka u cilju stvaranja prijatnog raspoloenja, ili pak radi izbegavanja
neprijatnog raspoloenja (SZO). Drugim reima, supstanca zadovoljava neku
potrebu osobe, kao da njeno optimalno duevno i telesno stanje zavisi od sup-
stance (Varagi i Miloevi, 2002).
Supstance se meusobno razlikuju po svojoj sposobnosti izazivanja pri-
jatnog raspoloenja kod korisnika: one koje izazivaju euforiju ee e biti po-
novo koriene. Termin reinforcement (pojaanje) oznaava sposobnost sup-
stance da izazove efekat koji e kod osobe izazvati elju za njenim ponovnim
korienjem (OBrien, 2001). Ukoliko je ta sposobnost supstance vea, ansa
da e ona biti zloupotrebljena je vea. Smatra se da je ta osobina supstanci
posledica povienja koncentracije neurotransmitera u odreenim regionima
mozga (Bloom, 2001). Kokain, amfetamin, alkohol, opioidi, kao i nikotin
poveavaju koliinu dopamina u ekstracelularnom prostoru n. accumbens-a.
Manji porast koliine dopamina u n. accumbens-u mozga pacova zabeleen
je i kada se ivotinji da slatka hrana i/ili obezbedi seksualni partner. S druge
strane, lekovi koji blokiraju dopaminske receptore izazivaju disforiju.
Fizika zavisnost. Ovu zavisnost karakterie prilagoeno (promenje-
no) stanje organizma, koje se, posle prestanka unoenja leka koji izaziva zavi-
snost, manifestuje fizikim poremeajima (SZO). Fizika zavisnost je stanje
koje se razvija kao posledica adaptacije (tolerancije) izazvane resetovanjem
homeostatskih mehanizama u odgovoru na ponovljenu primenu supstance
(OBrien, 2001). Supstance mogu promeniti brojne sisteme koji su do tada
bili u ekvilibrijumu. Sistemi moraju postii novi balans u prisustvu inhibicije
ili stimulacije pod dejstvom specifinih supstanci-lekova. Ukoliko se primena
leka naglo obustavi, nastupa novi disbalans nastali fiziki poremeaj je ap-
stinencijalni sindrom (withrawal syndrome). Poreklo apstinencijalnog sindro-
ma je, u najmanju ruku, dvojako: 1) posledica je uklanjanja leka koji izaziva
zavisnost, kao i 2) hiperreaktivnosti centralnog nervnog sistema (CNS) zbog
readaptacije usled obustavljanja primene leka koji izaziva zavisnost. Priroda
ovog sindroma specifina je za svaki lek koji prouzrokuje zavisnost. Daleko
najei simptomi koji se javljaju u ovom sindromu suprotni su onima koje
lek uobiajeno redovno izaziva pre nastanka tolerancije na njega. Tako, ago-
nisti opijatnih recptora izazivaju miozu i usporavaju frekvenciju srca. Meu-
tim, apstinencijalni sindrom kod zavisnih osoba dovodi do midrijaze i tahi-
kardije. Stepen apstinencijalnog sindroma je razliit, a ponekad moe ugroziti
ivot. Ponovnim unoenjem leka, apstinencijalni sindrom brzo nestaje, pa je
stah od neprijatnih apstinencijalnih pojava osnovna pokretaka snaga koja za-
visnu osobu tera da stalno uzima lek, kao i da ga nabavi po svaku cenu, bilo
legalnim, bilo ilegalnim putem sredstvima.
Najveu sposobnost izazivanja fizike zavisnosti imaju opioidni lekovi
(tabela 1): kod zavisnika se apstinencijalni sindrom moe izazvati primenom
naloksona, opioidnog antagonista.
TABELA 1. Potencijal pojedinih supstancilekova za izazivanje zavisnosti (Rang et al, 1995)
Grupa lekova Pojedinani lekovi Potencijal za izazivanje zavisnosti
Narkotiki analgetici Heroin Veoma veliki
Morfin Veoma veliki
Depresori CNS Alkohol (etanol) Veliki
Barbiturati Veliki
Glutetimid Umeren
Opti anestetici Umeren
Rastvarai (organski) Veliki
Anksiolitici Benzodiazepini Umeren
Psihomotorni stimulansi Amfetamin Veliki
Kofein Slab
Kokain Veoma veliki
Nikotin Veoma veliki
Halucinogeni Cannabis Slab ili ne postoji
Fenciklidin Umeren
LSD Slab ili ne postoji
Meskalin Slab ili ne postoji
Tolerancija. Najei je odgovor na ponovljenu primenu istog leka i de-
finie se kao smanjenje odgovora na lek posle njegove ponovljene primene.
Tako, diazepam tipino izaziva sedaciju u dozi od 5 do 10 mg kod osobe koja
ga prvi put primenjuje, ali za postizanje istog odgovora kod tolerantnih osoba
potrebne su stotine mg, pa ak i > od 1000 mg/dan. Postoje brojne vrste tole-
rancije, zavisno od mehanizama koji lee u njihovoj osnovi: uroena, steena,
farmakokinetika, farmakodinamska, nauena, akutna, obrnuta, unakrsna. U
zavisnosti se razvija tolerancija prema supstanci, tako da zavisna osoba po-
dnosi sve vee i vee doze. Drugim reima, zavisna osoba mora da unosi sve
vee i vee doze jer prethodne manje doze nemaju vie efekta, ili ga nemaju
u dovoljnoj meri. Tolerancija prema jednom leku istovremeno znai i tole-
ranciju prema svim lekovima iste grupe unakrsna tolerancija (npr. opioi-
di). Ona se razvija bre prema nekim efektima leka: tolerancija prema euforiji
koju izaziva heroin brzo nastaje, pa zavisne osobe poveavaju dozu. S druge
strane, tolerancija na gastrointestinalna dejstva opioida razvija se sporije.
Fizika zavisnost, apstinencijalni sindrom i tolerancija bioloki su fe-
nomeni i prirodna su posledica primene lekova. Mogu se izazvati i kod ek-
sperimentalnih ivotinja, kao i kod ljudi koji uzimaju odreene supstance. Te
pojave same po sebi ne znae da odreena osoba zloupotrebljava lek ili da je
zavisnik od njega.
Narkomanija 97
Bolesnici koji uzimaju lekove za odobrene medicinske indikacije u pro-
pisanim dozama mogu imati sva tri bioloka fenomena. Tako, naglo obusta-
vljanje primene blokatora beta adrenerginih receptora kod hipertoniara,
dovodi do apstinencijalnog sindroma koji se manifestuje hipertenzijom usled
ushodne regulacije beta adrenerginih receptora (Prostran, 1997).
Zavisnost i drutvo. Razliita drutva razliito tretiraju lekove i sup-
stance koje izazivaju zavisnost. Bogata drutva Evrope i Amerike prihvata-
ju alkohol i duvan, dok je u zemljama Srednjeg istoka alkohol zabranjen, ali
Cannabis nije. Neki halucinogeni se koriste u religiozne svrhe meu plemeni-
ma June Amerike. Kokain je zabranjen u svim zemljama sveta, ali stanovnici
Anda i danas, posle hiljadu godina, vau lie koke za otklanjanje umora pri
radu na velikim visinama u uslovima razreenog vazduha, kao i za otklanjanje
gladi. Alkaloid kokain se sporo resorbuje sa bukalne mukoze, pa je koncentra-
cija kokaina niska u krvi, a prema tome i u mozgu. Stimulantno dejstvo lia
koke nastaje postepeno, a potencijal za izazivanje zloupotrebe i zavisnosti je
mali. S druge strane, krek (crack), alkaloid kokaina (slobodna baza) brzo ispa-
rava pri zagrevanju, pa se udisanjem i resorpcijom sa velike povrine plua
postiu koncentracije u krvi sline koncentracijama posle i.v. primene kokai-
na. Krv koja sadri kokain, dospeva u levo srce i CNS, izbegavajui sistemsku
cirkulaciju. Prema tome, krek ima vei potencijal za izazivanje zavisnosti od
vakanja lia koke, uzimanja pia ili umrkavanja kokaina. Sva sredstva koja
izazivaju zavisnost, mogu se podeliti u tri grupe:
Drutveno-prihvatljiva zavisnost:
To su one prema alkoholu i duvanu. Porezi na promet su veoma veliki
u nekim zemljama, pa prikupljena sredstva slue za finansiranje rada
dravne uprave;
Zakonska regulativa za neke lekove razliita je u raznim zemljama;
Za neka sredstva postoji opta meunarodna saglasnost, ukljuujui
i SZO, da su prave opojne droge (Kosten and Holister, 2001).
Danas se smatra da postoji devet tipova zavisnosti (tabela 2).
TABELA 2. Tipovi zavisnosti
Tip zavisnosti Fizika zavisnost Tolerancija Psihika zavisnost
Opioidni +++ +++ +++
Alkoholno-barbitu- +, ++, ili +++ + +, ++ ili +++
ratni
Kokainski + (+) +++
Amfetaminski (+) (+) +, ++ ili +++
Cannabis (ili +) (ili +) +
Halucinogeni* ++ +
Khat +
Isparljivi rastvarai* +
Duvanski + ++ ili +++
+++ snano izraena;
++ umereno izraena;
+ slabo izraena;
- ne postoji;
* tolerancija je razliito izraena kod razliitih halucinogena i
isparljivih rastvaraa.
Prema tome:
Zavisnost se definie kao preterana udnja (craving), koja je posledi-
ca ponovljene primene leka-supstance;
Razvija se prema velikom broju psihotropnih supstanci-lekova (v. ta-
belu 1. i 2);
Zajednika osobina supstanci koje prouzrokuju zavisnost je postoja-
nje pozitivnog pojaanja (reinforcement), odnosno nagrade (reward)
usled aktivacije mezolimblikog dopaminerginog sistema.
Nagrada (reward) je dra koju mozak tumai kao pozitivnu, dok je
reinforsment (reinforcement) dra koja poveava verovatnou da e
se ponaanje koje je u vezi sa drai ponoviti;
Mnogi lekovi-supstance koje izazivaju zavisnost deluju posredstvom
mezolimbikih dopaminerginih neurona (npr. grupa A10) ije se
projekcije zavravaju u n. accumbens-u. Opoidi, nikotin, amfetamin,
alkohol i kokain poveavaju otputanje dopamina u n. accumbens-u
(Rang et al., 1995; Kosten and Hollister, 2001). Neki pojaavaju elek-
trinu aktivnost A10 neurona, dok drugi (npr. amfetamin i kokain)
dovode do otputanja dopamina ili spreavaju njegovo preuzimanje
u neurone.
Pored dopaminergikog mezolimbikog puta, postoji i posebni put
za opioide, serotonin i GABA. Procesi koji pojaavaju aktivnost
5-HT (npr. agonisti ili blokatori preuzimanja 5-HT) smanjuju zavi-
sno ponaanje (drug-seeking behaviour).
Komponente zavisnosti su:
a) tolerancija prema supstanci-leku usled razliitih biohemijskih meha-
nizama;
b) apstinencijalni sindrom usled naglog obustavljanja primene supstan-
ce-leka;
c) psiholoka zavisnost (craving), koja moe biti posledica biohemijskih
promena usled tolerancije.
Psiholoka zavisnost, koja obino nadivi fiziku zavisnost i apstinen-
cijalni sindrom, glavni je faktor egzacerbacije kod leenih zavisnika.
Neurobiologija supstanci koje izazivaju zavisnost
Tokom poslednjih 20 godina, nainjen je znaajan napredak u neurobi-
ologiji supstanci koje izazivaju zavisnost (Volkow et al., 1999; OBrien, 2001;
Narkomanija 99
Kosten and Hollister, 2001) Utvrena su i dejstva na receptore za neurotran-
smitere, kao i mehanizmi ponovnog preuzimanja (reuptake) u neurone i serije
tzv. drugih glasnika u elijama.
Mnoge supstance koje izazivaju zavisnost deluju posredstvom receptora
vezanih za G proteine (npr. opioidni, dopaminski i receptori za kanabinoide).
esto su ti G proteini povezani sa cAMP kao drugim glasnikom i posle
fosforilacije raznih intraelijskih proteina odigravaju se promene u jedru i
DNA.
Opioidni tip zavisnosti. Dejstva opioida (reiforcement) posledica su ve-
zivanja za endogene receptore, pre svega mi (OP3) receptore, u n. accumbens-
u i ventralnom tegmentumu. Opioidi pojaavaju elektrinu aktivnost (firing)
dopaminegikih (DA) neurona u ventralnom tegmentumu zbog inhibicije
gama-aminobuterne kiseline (GABA). Inhibicija GABA neurona smanjuje to-
niku inhibiciju DA neurona, pa zbog toga nastaje pojaanje aktivnosti DA
neurona. Takoe, opioidi imaju i direktno dejstvo na neurone u n. accum-
bens-u. U ovom tipu zavisnosti veoma snano i podjednako su izraene sve
tri karakteristike zavisnosti: psihika zavisnost, fizika zavisnost i toleranci-
ja, pre svega prema depresivnim dejstvima (npr. depresija disanja, sedacija,
analgezija). U mehanizmu nastajanja tolerancije prema opiodima dva faktora
su znaajna: a) nishodna regulacija opioidnih receptorasmanjenje broja re-
ceptora usled produenog agonistikog delovanja opioida na ove receptore,
kao i b) smanjeno stvaranje i oslobaanje enkefalina. I u prvom i u drugom
sluaju, potrebne su sve vee doze opioida za izazivanje istog farmakolokog
odgovora.
Alkoholno-barbituratni tip zavisnosti. Ovakav tip zavisnosti prouzro-
kuju alkohol, neki barbiturati, kao i izvestan broj drugih sedativa, hipnotika
i anksiolitika, ukljuujui i benzodiazepine. Neposredni efekti alkohola ve-
rovatno su posledica facilitacije GABAA receptora i inhibicije jonotropnih
NMDA (N-metil-D-aspartat) glutamatskih receptora. U veim dozama, alko-
hol inhibie funkcionisanje najveeg broja voltanih jonskih kanala (Nestler et
al., 2001). Opioidni peptidergiki sistem takoe ima vanu ulogu u efektima
alkohola na CNS: alkohol aktivira opioidne peptidergike nurone koji idu ka
n. accumbens-u, pa naltrekson, antagonist opioidnih receptora moe sprei-
ti udnju kod alkoholiara (Johnson and Ait-Daoud, 2000). Klinike studije
izvedene u Evropi ukazuju i da akamprozat smanjuje frekvencu pijenja, kao i
egzacerbaciju, pa ipak, mehanizam dejstva jo uvek nije poznat. Taj homotau-
rinski derivat slian GABA nema neko znaajno dejstvo na GABA receptore.
Meutim, poseduje jasno modulatorno dejstvo na nivou NMDA receptora
(kod glodara) koje zavisi od regiona mozga (npr. agonistiko i antagonistiko).
Takoe, postoje eksperimentalni dokazi da i serotonergiki i dopaminergiki
sistemi u mozgu sudeluju u regulaciji uzimanja alkohola: alkohol aktivira do-
paminergike neurone u ventralnom tegmentumu. Fluoksetin, inhibitor preu-

zimanja serotonina smanjuje elju za unoenjem alkohola. Meutim, primena
blokatora raznih tipova serotoninskih receptora (npr. buspiron, ritanserin, on-
dasetron) dala je neujednaene rezultate. Ipak, alkoholizam je heterogeni po-
remeaj, pa sve dok ne bude mogue da se alkoholiari klasifikuju u podtipove
prema zahvaenosti transmiterskih procesa, dotle e se primenjivati lekovi sa
irokim spektrom dejstva.
Kokainski tip zavisnosti. Postoji izraena psihika zavisnost razliitog
stepena, uz vrlo slabu fiziku zavisnost i odsustvo tolerancije. Kokain inhibie
preuzimanje osloboenog amina u nervni zavretak (preuzimanje 1), pa tako
potencira dopaminergiku, serotonergiku i adrenergiku transmisiju.
Amfetaminski tip zavisnosti. U ovom tipu zavisnosti izraene su psihi-
ka zavisnost i tolerancija, ali fizike zavisnosti skoro i da nema. Amfetamin
stimulie presinaptiko oslobaanje biogenih amina-dopamina.
Kanabis tip zavisnosti. Cannabis sativa je indijska konoplja. Marihua-
na (u slengu zavisnika trava) predstavlja osuene delove ove biljke, dok je
hai smola koja se dobija ekstrakcijom iz biljke. Delta-9-tetrahidrokanabinol
(THC) najvaniji je aktivni princip iz indijske konoplje, koji posle resorpcije
sa sluznice bronhija prouzrokuje centralne efekte koji pomalo lie na dejstva
amfetamina, LSD, alkohola, sedativa, atropina, pa ak i morfina. U mozgu se
vezuje za kanabinoidne CB1 i CB2 receptore (receptori povezani sa G protei-
nima): CB1 receptori omoguavaju reinforcing dejstvo kanabinoida.
Halucinogeni tip zavisnosti. Kod ovog tipa zavisnosti izraena je psi-
hika zavisnost, ali fizike zavisnosti nema, dok je tolerancija razliita meu
razliitim halucinogenima: dietilamid lizerginske kiseline (LSD), fenciklidin
(angel dust, PCP), meskalin, psilocibin i dr. LSD deluje na presinaptiki 5-HT
receptor: parcijalni agonist 5-HT2A receptora, pa na taj nain inhibie oslo-
baanje serotonina (5-HT). Fenciklidin disocijativni anestetik, kao i njegov
homolog ketamin, smanjuje preuzimanje dopamina pa time pojaava dopa-
minergiku transmisiju. Osim toga, blokira ekscitatorni glutaminergiki input
u n. accumbens. PCP se vezuje za specifina mesta kanala NMDA glutamat-
skih receptora, gde deluje kao nekompetitivni antagonist.
Duvanski tip zavisnosti. Nikotin aktivira dopaminergike neurone u
ventralnom tegmentumu, ali moe aktivirati i opioidne peptidergike neurone
koji idu ka n. accumbens-u. Razlikuje se od alkohola i opijata jer ima snani
reinforcing efekat i u odsustvu subjektivne euforije. Nikotin deluje na nikotin-
ske receptore: njegovo reinforcing dejstvo moe zavisiti od nikotinskih rece-
ptora lokalizovanih na dopaminskim neuronima ventralnog tegmentuma.
Mehanizmi nastanka zavisnosti su veoma sloeni, jo uvek nedovoljno
utvreni, a oigledno je da su brojni i kada je u pitanju samo jedna supstanca
(npr. alkohol).
Narkomanija 101
LITERATURA
/1/ American Psychiatric Association, Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4th edition
(DSMIV), Washington, C.C., 1994; /2/ Bloom, F.E., Neurotransmission and the central nervous system. In,
Goodman & Gilmans, The Pharmacological Basis of Therapeutics, 10th edition. (Hardman, J.G., Limbird,
L.E. and Goodman Gilmn, A., eds.) McGraw-Hill (Medical publishing Division), New York, Chicago, San
Francisco, Lisbon, London, Madrid, Mexico City, Milan, New Delhi,San Juan, Seoul, Singapore, Sydney,
Toronto, 2001, pp. 293320; /3/ Johnson, B.A. and Ait-Daoud, N., Neuropharmacological treatments for
alcoholism: scie-ntific basis and clinical findings, Psychopharmacology (Berl.), 2000, 149:327344; /4/ Ko-
sten, T.R. and Hollister, L.E., Drugs of abuse, In, Basic & Clinical Pharmacology, 8th edition. (Katzung,
B.G., ed.). Lange Medical Books/McGraw-Hill (Medical Publishing Division), New York, St. Louis, San
Francisco, Auckland, Bogota, Caracas, lisbon, London, Madrid, Mexico City, Milan, Montreal, New Del-
hi, San Juan, Singapore, Sydney, Tokyo, Toronto, 2002, pp. 532547; /5/ Nestler, E.J., Hyman, S.E., and
malenka, R.C., Reinforcement and addictive disorders, In, Molecular Neuropharmacology: A Foundation for
Clinical Neuroscience. (Nestler, E.J., Hyman, S.E. and malenka, R.c., eds.). the McGraw-Hill Companies,
Inc. (Medical Publishing Division), New York, Chicago, San Francisco, Lisbon, London, Madrid, Mexico
City, Milan, New Delhi, San Juan, Seoul, Singapore, Sydney, Toronto, 2001, pp. 355382; /6/ OBrien, C.P.,
Drug addiction and drug abuse, In, Goodman & Gilmans The Pharmacological Basis of Therapeutics, 10th
edition. (Hardman, J.G., Limbird, L.E. and Goodman Gilman, A., eds.) McGraw-Hill (Medical Publishing
Division), New York, Chicago, San Francisco, Lisbon, London, Madrid, Mexico City, Milan, New Delhi,
San Juan, Seoul, Singapore, Sydney, Toronto, 2001, pp. 621642; /7/ Prostran, M.., Neeljena dejstva i
interakcije kardiovaskularnih lekova, U: Klinika kardiovaskularna farmakologija, tree izdanje, (Kai, T. i
Zdravkovi M., urednici), Integra, Beograd, 1997, str. 103122; /8/ Rang, H.P, Dale, M.M. and Ritter, J.M.,
Pharmacology, 3rd edition. Churchill Livingstone, Edinburgh, London, Madrid, Melbourne, New York, To-
kyio, 1995; /9/ Varagi, V.M. i Miloevi, M.P., Farmakologija, sedamnaesto izdanje, Elit-Medica, Beograd,
2002; /10/ Volkow, N.D., Wang, G.L., Fowler, J.S., Logan, J., Gatley, S.J., Wong, C., Hitzemann, R. and pap-
pas, N.R., Reinforcing effects of psychostimulants in humans are associated with increases in brain dopamine
and occupancy of D (2) receptors, J. Pharmacol. Exp. ther., 1999, 291:409415.

Prof. dr Bratislav Petrovi
lan FECRIS (Evropska federacija centara za istraivanja i informisanje o sektama u Parizu)
lan COPSIRP (Internacionalni koled za psihijatrijska istraivanja u epistemologiji u Parizu)
SAVREMENE SEKTE NOVI OBLIK ZAVISNOSTI

Uvod
Savremene sekte, koje postaju sve evidentniji medicinsko-psiholoki i
socijalni problem, poslednjih dvadesetak godina u zemljama Evrope, preci-
znije Evropske unije (EU) sve vie privlae panju psihijatara, psihologa, soci-
ologa, pravnika, teologa, kriminologa, antropologa, pedagoga i drugih profila
strunjaka. Ovaj novi oblik socijalne patologije i, pre svega, socijalne psihija-
trije, postaje aktuelan na naim prostorima od pre neto vie od deset godi-
na. Prodor i ekspanzija sekti kod nas se dovodi u vezu sa pojavom ideologije
Novog svetskog poretka koji diktira i novu religioznost koja je posebno
namenjena mladima, te otuda i floskula religioznost za mlade.
Strunjaci zemalja EU posebno podvlae iri znaaj sektnog fenomena
danas, istiui da se aktivnost sekti ceni, a ne njihovo deklarativno predsta-
vljanje, bez obzira da li se sekte kriju iza religijskog, filozofskog, psiholokog,
medicinskog, humanistikog ili komercijalnog paravana. Obzirom da u svo-
joj oiglednoj praksi deluju u suprotnosti sa Univerzalnom deklaracijom o
ljudskim pravima (1948), Evropskom konvencijom o ouvanju prava i osno-
vnih sloboda oveka (1950) i Meunarodnom konvencijom o pravima dete-
ta (1980), eksperti F.E.C.R.I.S.-a (EVROPSKE FEDERACIJE CENTARA ZA
ISTRAIVANJA I INFORMISANJE O SEKTAMA) cene da savremene sekte
deluju liberticidno, jer svojim ponaanjem i neposrednom delatnou vre ne
samo ugroavanje identiteta i integriteta linosti, dovodei je do stanja zavi-
snosti, ve sprovode ubijanje ljudskih sloboda i sprovode moralnu degradaciju
linosti.
Evropski parlament u svojoj rezoluciji od 29. II 1996. godine u taki D
izmeu ostalog, naglaava da su ...odreene sekte delovi jedne meunarodne
mree koji operiu u EU, vre ilegalne i kriminalne aktivnosti i stalno rue
ljudska prava, bave se seksualnim zloupotrebama, oduzimanjem slobode, tr-
govinom ljudima, naoruanjem, drogom, povredama prava na rad i ilegalnom
medicinskom praksom.
Narkomanija 103
Problemi sekti kod nas
Mi nismo zemlja-lanica EU ali smo geografski, istorijski, kulturoloki
i civilizacijski, van sumnje, u Evropi. Sa delovanjem jedne sekte satanistikog
reda drastino smo se suoili kada je jedan mladivojnik, u kasarni u Vranju
ubio sedam svojih drugova, a zatim izvrio samoubistvo.
Procena je strunjaka da na naim prostorima deluje oko 200 sekti sa
oko 400-500.000 svojih sledbenika i simpatizera. Taan je podatak nadlenih
dravnih organa da je od kraja II svetskog rata do 1980. godine bilo registro-
vano samo est sekti, gotovo iskljuivo iz kruga pseudohrianskih sekti. Go-
dine 1996. je bilo registrovano neto preko 50 sekti, bez obzira to su zvanino
bile registrovane kao udruenja graana za rekreaciju, ili kao humanitarne
organizacije, klubovi raznih namena i aktivnosti itd. Spadamo u sektofilno
podruje.
U odnosu na zemlje EU s obzirom na niz nepovoljnih okolnosti u na-
oj zemlji, duhovnu opustoenost, materijalno osiromaenje, civilni rat koji je
doneo mnogo poginulih, ranjenih, prognanih i izbeglih lica esto ekstremno
psihotraumatizovanih, postali smo pogodno tlo za brzu proliferaciju brojnih
sekti. Agresija zemalja NATO pakta u trajanju od 78 dana, cinino nazvana
Milosrdni aneo, dovela je do nove humanitarne katastrofe i totalnog raspa-
da moralnih i pravnih normi u ve postojeem sistemu konfuznih i inverznih
socijalnih vrednosti, kao i stanja dugog beznaa.
Istakli smo da je jedna od delatnosti kriminogenog tipa i aktivnost odre-
enih sekti u trgovini drogama. S druge strane, satanistike sekte i sekte sin-
kretistikog tipa, u toku svojih aktivnosti, poev od samog ina inicijacije,
uvoenja u sektu, u okviru svojih opskurnih rituala (pompa diaboli) vre
distribuciju droge svojim lanovima. Ove dve vrste sekti su inae namenjene
pre svega mladima, adolescentima kao ciljnoj grupi, koristei i zloupotreblja-
vajui njihov razvojni period i njihovu psiholoku vulnerabilnost u fazi jo
nedovoljno jasno strukturisanog identiteta.
Dakle, ciljna grupa sekti, pre svega satanistikih i sinkretistikih su ado-
lescentna populacija. Strunjaci za mentalno zdravlje sadanji drugi talas
narkomanije mladih povezuju za proliferaciju sekti koje nude novu religio-
znost Novog doba. Zatim, eksperti za mentalno zdravlje zemalja EU govore
i o sektama kao o novom obliku psihike i fizike zavisnosti, sve do stvaranja
klasinog apstinencijalnog sindroma primenjujui tehnike mentalnih mani-
pulacija kojima ih gurui, voe, instruktori, uitelji, manipulatori, lideri ili po-
nuai ivotnog smisla dovode do stanja zavisnosti, koristei i zloupotreblja-
vajui neznanje ili slabost budue rtve sekti-adepta poev od faze vrbovanja
i inicijacije. U narkologiji se govori o poznatom trouglu: linostdrogaokru-
enje. U sektologiji su takoe u igri tri inioca, s tim da umesto droge dolazi
sekta.

Strunjaci F.E.C.R.I.S.-a kao politiki, filozofski i religijski neutralne or-
ganizacije, koji svoja saznanja baziraju na proverenim injenicama i na anli-
zama oiglednosti delovanja sekti, formulisali su mentalne manipulacije sekti
kao novi oblik krivinog dela, a Republika Francuska je prva zemlja EU koja
je obogatila svoj krivini zakon novom odredbom o mentalnim manipulaci-
jama, kojima se jedno lice od strane drugog lica koristei njegovu slabost ili
neznanje, dovodi u stanje psihike i fizike zavisnosti, ugroavajui slobodu
savesti, slobodu miljenja, ponaanja i vrei liberticid, degradirajui identitet,
integritet i dignitet linosti, uz naruavanje line i opte sigurnosti graana.
Kako se postaje adept-zavisnik od sekte
Zadraemo se na revijalnom, kratkom prikazu tehnika mentalnih ma-

nipulacija koje sprovode sve kategorije sekti, zbog ega su sve sekte destru-
ktivne, a po organizaciji su totalitarne. Sa svojim psihomarketima sekte se
kriju iza paravane religije, filozofije, nauke, terapije, razvoja linosti, pruanja
psiholoke ili ak psihijatrijske pomoi, bavei se mekom medicinom.
Singer i Vest istiu: Beskrupulozne voe sekti i korumpirani nadrilekari
nude psihijatrijske usluge cinino svesni da se bave prevarama i obmanama.
Tehnike mentalnih manipulacija obuhvataju struno i veto primenji-
vanje postupaka, inae poznatih u akademskoj psihologiji i psihijatriji, u cilju
potinjavanja jednog subjekta drugoj linosti ili sektnoj grupi, ruei njegov
integritet, dovodei ga u stanje psiholoke i fizike zavisnosti, sa liberticidom
kao konanim ciljem, uz nametanje tueg miljenja, tue volje i eljenog po-
naanja, modifikujui linost prema postavljenim ciljevima.
Poznat je iz psihologije ponaanja fenomen kuvane abe. Ako se aba
ubaci u lonac vrue vode, iskoie odmah i spasie goli ivot. Ukoliko se aba
stavi u hladnu vodu i polako voda zagreva, bie skuvana i bez pokuaja da se
spasi.
Poto su ontogenetski i filogenetski emocije starija funkcija od inteli-
gencije i poto ovek osea uvek, a misli ponekada najpre se u mentalnim
manipulacijama koristi kao postupak SUGESTIJA. Zatim se deluje na ko-
gnitivne funkcije i koristi se PERSUAZIJA. Najee se primenjuje i tehnika
poznata kao FASCINACIJA, kada se budui adept opinjuje, opsenjuje gu-
ruom. DEPRIVACIJA SOCIJALNIH KOMUNIKACIJA od porodice pa ire,
zatim DEPRIVACIJA HRANE, nametanjem hipokalorine i hipoproteinske.
DEPRIVACIJA I INVERZIJA SNA, liavanje sna i zamena dnevno-nonog
ritma, dnevne simpatikotonije i none vagotonije. BOMBARDOVANJE LJU-
BAVLJU se koristi radi raskida porodinih veza. GRUPNI PRITISAK I GRU-
PNA HIPNOZA radi zamene JA za MI oseanje. KULPABILIZACIJA,
izazivanje oseanja krivice i njeno potenciranje. ZASTRAIVANJE od verbal-
Narkomanija 105
nih do fizikih oblika i primena sile. INFANTILIZACIJA uz stimulaciju be-
spomonosti i zavisnosti. REGRESIJA sa podsticanjem magijskog, arhainog,
primitivnog miljenja. DEPERSONA LIZACIJA, obezliavanje, sekundarni
identitet. SEDUKCIJA, navoenje na pojedine radnje i stavove, do samo-
ubice. RELATIVIZACIJA IVOTA I NAMETANJE REINKARNACIJE, imali
smo prole ivote, sadanju duhovnu duu presvlaimo u jedno od preko
... milion tela kao kaput ili koulju, ako smo nezadovoljni sobom. BRAIN
WOSHING, ispiranje mozga brojnim indoktrinacijama. FENOMEN PRA-
ZNE SOBE odnosno devastacija svesti (svest bez misli). PECANJE FLER-
TOM kroz seksualno misionarenje i promiskuitet. ODBIJANJE krvavih
medicinskih intervencija po cenu smrti. MANIPULACIJA SKLAPANJEM
BRAKOVA po izboru i nalogu gurua. MANIPULACIJA NATALITETOM,
brak bez dece sa partnerom iz iste sekte. CEREBRALNA PURIFIKACIJA uz
primenu pseudonaunih postupaka:
a) Oksfordski test linosti radi detekcije slabih taaka;
b) auditing sa brisanjem engrama u cilju remodeliranja psihe;
c) E-metar, emocio i elektrometar radi merenja uinka.
Revijalno pomenute tehnike mentalnih manipulacija se kod satanisti-
kih i sinkretistikih sekti skrauju i ubrzavaju primenom alkohola i psihoa-
ktivnih supstanci koji su obavezni u meniju koji se priprema i primenjuje
tokom i posle sluenja crne mise, odnosno pompe diaboli. Tako se sektna
zavisnost kombinuje sa sprovoenjem i primenom tehnika mentalnih mani-
pulacija i spolja unetih (per os, intravenski ili inhaliranjem) narkotika.
Meutim, strunjaci za sektni kriminal, koji je nadnacionalnog karakte-
ra, su utvrdili i praksom proverili da se psihika i fizika zavisnost stvara ne
samo mentalnim manipulacijama i spolja unetim alkoholom i drugim narko-
ticima, ve i kombinacijom mentalnih manipulacija koje primenjuju sve sekte
i iznutra stvorenim endogenim opijatima, endorfina i enkefalina koji se lue
kao posledica mentalne destabilizacije do stepena psihotraumatizacija (prema
istraivanjima Najta u 86% rtava sekti). Endorfim i enkefalin imaju prolazni
anksiolitiki i analgetski efekat, to potencira stvorenu zavisnost adepta-rtve
sekti. Konvej, Zigel, Karmajkl i Kodins registruju pri analizi posledica delo-
vanja sekti kod 353 adepta, suicidne preokupacije u 52% rtava sekti, osea-
nje krivice u 59% sluajeva uz nemogunost prekidanja ritmova mantranja
i meditacije u 42% adepata, to vodi retraumatizaciji i ponovnoj iznuenoj
sekreciji endorfina i enkefalina. Kada pepsidaza razori endorfine, rtva upada
u apstinencijalni sindrom i ponovo ide kod gurua ili instruktora radi novih
mentalnih manipulacija i konsekutivne retraumatizacije do stanja izazivanja
ekshaustivne depresije kada je konano pacifikovana i ispranog mozga.
Poto se sekte, posebno psudohinduistike, psudopsihoterapijske, kao i
sajentoloka sekta, naroito bave direktno leenjem velikog broja dijagno-
stikih entiteta od pedijatrije do psihijatrije, nepoznat je taan broj ljudi sa

pogoranim zdravstvenim stanjem posle leenja brojnih majstora kao to
nije poznat broj ni fatalnih zavretaka ovakvih tretmana od strane uite-
lja, instruktora, gurua itd. to zbog masovnosti i esto tajnosti (neke od
sekti zahtevaju pismenu zakletvu da nee odati tajnu leenja) ugroavaju tzv.
narodno zdravlje u svom izvornom znaenju.
Prevencija delovanja sekti i stvaranja adepata zavisnika

U zemljama Evropske unije, posebno u Francuskoj, Nemakoj, Belgiji,
vajcarskoj i paniji se zatita graana, naroito dece i adolescenata od delo-
vanja sekti kao transnacionalnog kriminala sprovodi na dravnom nivou u
svoja dva osnovna aspekta:
a) represivnim merama: na planu krivinog, porodinog, graanskog i
radnog prava, uz uvoenje delikta mentalnih manipulacija kao po-
sebnog krivinog dela kada se, koristei poetnu slabost ili neznanje
jednog lica, primene tehnike mentalnih manipulacija, sa stvaranjem
psihike i fizike zavisnosti i iskoriavanja tako stvorene zavisnosti,
uz liberticidno delovanje i naruavanje osnovnih ljudskih prava;
b) preventivnim merama: na dravnom i drutvenom planu u najirem
smislu znaenja sa stvaranjem dravnog organa na nivou vlade, kao
to je na primer reeno u Francuskoj, koja ima Meuministarsku
misiju za borbu protiv sekti, uz integraciju pojedinih resornih mi-
nistarstava, poev od ministarstva prosvete, zdravlja, policije, do mi-
nistarstava pravde, ekonomije i odbrane. Svaka optina ima elije
budnosti, to bi kod nas odgovaralo optinskim koordinacionim
odborima, sastavljene od brojnih resorskih slubi i vertikalnu hije-
rarhijsku povezanost.
Naravno, neophodno je to pre pod ingerencijom vlade formirati kao vla-
din organ Nacionalni centar za informacije, dokumentaciju, edukaciju, istrai-
vanja i saradnju sa slinim nacionalnim centrima, ukljuujui i EUROPOL.
U zemljama EU se ve organizuju postdiplomske studije iz SEKTNE
VIKTIMOLOGIJE za profile lekara-specijalista psihijatrije, za psihologe-
specijaliste medicinske psihologije, za lekare specijaliste iz pedijatrije, kolske
medicine i medicine rada. Na primer, na Medicinskom fakultetu u Lionu u
Francuskoj po posebnim programima organizuju postdiplomske studije i za
pravnike, advokate, tuioce i sudije, pripadnike policije, sociologe, teologije i
prosvetne i medicinske radnike svih profila.
Zakljuak
Sekte predstavalju novi oblik socijalne patologije i novo podruje de-
latnosti socijalne psihijatrije. Fenomen sektnog kriminala je multikauzalno
Narkomanija 107
uslovljen, te se zbog toga sa nivoa drave moraju preduzimati i represivne i
preventivne mere.
Sekte koriste neznanje ili slabost pojedinaca, da bi primenom tehnika
mentalnih manipulacija stvorili psihike i fizike zavisnike i time destrukti-
vno delovali na lini i porodini identitet i integritet, zatim drutveni, verski i
nacionalni identitet. Sekte ugroavaju linu i optu bezbednost, kao i odbranu
zemlje.
Drugi talas bujanja narkomanije od pre neto vie od jedne decenije
se moe objasniti ukljuivanjem pojedinih sekti i u trgovinu drogom, kao i
kasnijim angaovanjem, u okviru ilegalne medicinske prakse, u leenju zavi-
snika, za ta neke sekte imaju i svoj program nazvan Narkonon.
Sekte kao oblik transnacionalnog kriminala direktno rue integritet li-
nosti, stvarajui posebnu socijalnu potkulturu mladih, iskljuenih iz poro-
dinog, obrazovnog i socijalnog ivota, to predstavlja novi socijalni teret i
unutranji odliv mozgova, pored inae godinama poznatog spoljnjeg odliva
mozgova, pre svega mladih, sposobnih i kreativnih ljudi, prethodno kod nas
kolovanih.
Poslednjih godina se registruje dvostruka zavisnost u jednoj linosti
kada adept postaje i adikt.
LITERATURA
/1/ Vernet, ., Sekte, Edicija ta znam?, Plato, XX vek, Beograd, 1997; /2/ Dimitrijevi, V., Totalitarne sekte
i pravni poredak, u: Zlostavljanje uma, Svetigora, Cetinje, 1998; /3/ Edelstam, A., Mon voyage avec la Vierge
de lApocalypse, Un tmoignage de la manipulation mentale vu par une sociologue, Publibook, paris, 2001;
/4/ Jankovi, M., Zamke, B. print, Beograd, 2000; /5/ Jougla, S., Les enfants victimes des sectes, in: FECRIS,
Preventions mineurs, Minor Prevention, Barcelona 2002; /6/ Jougla, P., Prise en compte juridique en droit
francais de la maltraitance psychologique sectaire de lenfent, in: FECRIS, Preventions mineurs, Barcelo-
na, 2002; /7/ Lukovi, Z., Verske sekte, Prirunik za samoodbranu, III izdanje, Izdanje Dragani, Beograd,
2000; /8/ Lukovi, Z., Zamke verskih sekti, Edicija mladi, Beograd, 2002; /9/ Lukovi, Z., Sekte i bezbednost,
iskustva MUP-a Republike Srbije, Zbornik: Savremena struna suoavanja, S.Z.R. i I.M.Z., Beograd, Donji
Milanovac, 2000; /10/ Petrovi, B., Posledice delovanja sekti na zdravlje, Zbornik: Savremena struna suo-
avanja, S.Z.R. i I.M.Z. Beograd, Donji Milanovac, 2000; /11/ Petrovi, B., Damjanovi, A., Sekte-opasnost
za linost, porodicu i drutvo, Zbornik II kongresa zdravstvenih radnika Republike Srbije, Vrnjaka Banja,
2001; /12/ Petrovi, B., Damjanovi, A.,: Mentalna manipulacija-put koji vodi zavisnosti od sekti, Zbornik II
kongresa zdravstvenih radnika Republike Srbije, Vrnjaka Banja, 2001; /13/ Petrovi, B., Quelques rsur la
manipulation mentale des sectes en Yougoslavie et consquences sur les mineurs, in. FECRIS, Prevention des
mineurs, Minors Prevention, Barcelona, 2002; /14/ Petrovi, B., Les sectes Un nouveau problme social et
mdicopsychologique, in: FECRIS, Prevention des mineurs, Minors Prevention, Barcelona, 2002; /15/ Popo-
vi, Z., Omen Zato sam izaao iz TM, Beograd, 2002; /16/ Seni, A., Sekte podela, pojavni oblici delo-
vanja, Zbornik: Savremena stuna suoavanja, S.Z.R. i I.M.Z., Beograd, Donji Milanovac, 2000; /17 Seni,
A., Novi svetski poredak, Neokortikalni rat i sekte, Zbornik: Savremena struna suoavanja, S.Z.R. i I.M.Z.,
Beograd, Donji Milanovac, 2000; /18/ Seni, A., Delovanje sekti u odnosu na prava oveka i prava deteta,
Zbornik II kongresa zdravstvenih radnika Republike Srbije, Vrnjaka Banja, 2001; /19/ Singer, M., Vest, L.l.,
Sekte, nadrilekari i neprofesionalne psihoteraije 2, Psihika oteenja uoena po izlasku iz sekte, u: Zlostavlja-
nje ljudskog uma, Svetigora, Cetinje, 1998; /20/ Todorov, B., Deca i omladina kao rtve sektne zloupotrebe
slobode, Zbornik: Savremena struna suoavanja, S.Z.R. i I.M.Z., Donji Milanovac, 2000; /21/ Fournier, A.,
Quelles pistes pour la prvention, in: FECRTS, preventions mineurs, Minors Prevention, Barcelona, 2002.

Prof. dr Dimitrije Milovanovi
Institut za psihijatriju, Medicinski fakultet, Beograd
LINOST NARKOMANA I PORODICA
Narkomanska populacija postaje u meuigri faktora koju ine: pojedi-

nacdrogaporodica i sredina.
U odgovoru na ovo pitanje uvek se mora imati u vidu multifaktorijalna
uslovljenost ove pojave.
Postavlja se pitanje: koji je to ivotni period najvulnerabilniji i najpri-
jemiviji za uivanje droga?
Opte je poznata istina da je to adolescencija, koja se prema veini da-
nas rauna izmeu 12. i 27. godine ivota. Doba adolescencije je upravo naj-
stresnije od svih u razvojnom ciklusu svake jedinke. Ono je poznato jo pod
imenom doba kumulativnog ivotnog stresa.
Adolescent tada upravo formira sopstveni identitet, otkriva nove vre-
dnosti, realizuje sebe ali u isto vreme, s druge strane, podvrgava preispitiva-
nju stara pravila ivota i vaee norme dotadanje drutvene zakonomernosti.
U fazi punog psihofizikog uspona u njegovoj ii je pitanje uspostavljanja
odnosa sa vrnjacima, izbor profesionalne orijentacije i sopstvenog stila ivlje-
nja. Uprkos takvim htenjima on je i dalje pod istim krovom sa svojim, pa ak i
roditeljima svojih roditelja. Prethodne generacije okupirane su bolestima, pro-
blemima na radnim mestima ili oko penzionisanja, uz aljenje za prethodnim
vremenima kada su mlade generacije bile drugaije. I dok starije generacije
bilansiraju preeni ivotni put adolescenti tee osamostaljenju, izmeni tradi-
cionalnog voenja ivota uz prihvatanje novina, mobilizacijom velike energije
koju mladost sobom nosi. Dakle, roditeljske investicije se tada tiu uglavnom
validacije i isticanja starih, dobrih ivotnih vrednosti. Ako roditelji ne uviaju
i ne odobravaju ovakvo, njima nepoznato ponaanje raa se konflikt, nerazu-
mevanje i gubitak spona u meusobnom poverenju. Preganjanje izmeu JA i
MI postaje osnovna dimenzija relacija i komunikacije.
Uloga porodice
U formiranju linosti adolescenta po svemu proizilazi da je ovaj peri-
od adolescencije od presudne vanosti u smislu vulnerabilnog delovanja bilo
stresora iz disfunkcionalnog porodinog sistema, bilo iz blieg ili daljeg dru-
tvenog miljea. Upravo kvalitet porodinog sistema i pozitivnost drutvenog
okruenja indukuju psiholoki dizajn linosti.
Narkomanija 109
U periodu dalje socijalizacije adolescenta porodica je primarni faktor od
znaaja za samorazvoj linosti i izgradnju njegovog sociopsiholokog identite-
ta i procesa individuacije. Tom cilju slue dve porodine karakteristike. Prva
je: kohezivnost, tj. meusobna emocionalna vezanost lanova porodice i druga
tzv. adaptabilnost koja podrazumeva sposobnost porodinog sistema da fleksi-
bilno usklauje odnose uloga unutar same porodice i sa spoljnom sredinom.
Dimenzija kohezije jo obuhvata konceptualno-emocionalne mostove i grani-
ce sa prijateljima i socijalnim miljeom. Adaptabilnost se jo tumai kao spo-
sobnost porodinog sistema da menja svoju strukturu moi, imajui pri tom u
vidu izuzetno veliku varijabilnost obrazaca porodinog funkcionisanja.
U pogledu kohezivnosti porodice mogu biti: povezane, isprepletane, iz-
dvojene i razjedinjene.
U pogledu adaptabilnosti one mogu biti: strukturisane, fleksibilne, rigi-
dne i haotine.
Porodica je inae osnovna drutvena forma zajednitva suprotnih po-
lova i dece, koja predstavlja nuklearnu dvogeneracijsku celinu. Njene kljune
funkcije su: bioloko-reproduktivna, zatitno-ekonomska, emotivno-obrazo-
vna i socijalizatorska.
U naem drutvu sa uspostavljanjem pravne jednakosti i ekonomske
nezavisnosti branih partnera, porodica sve vie gubi karakter privredne za-
jednice, sve vie postaje degradirana. Po mladu generaciju najpogubnije su
one gde dolazi do kidanja kohezije, do raspada i razvoda braka to ima za
posledicu gubitak odgovornosti i nestajanje prave brige za staranje i odgoj po-
tomstva. Svakako da je to jedan od uzroka porasta omladinske delinkvencije i
utapanja u vode narkomanije. Nepotpune porodice su vid dezorganizacije sa
nizom konflikata i nepovoljnog uticaja na potomstvo. Nezrele porodice su sa
nejasnim ulogama za identifikaciju potomstva.
Akerman je rekao: Porodica je osnova kako zdrave tako i bolesne li-
nosti.
Lav Nikolajevi Tolstoj istie da sve srene porodice slie jedna drugoj,
a da je svaka nesrena porodica nesrena na svoj nain.
Iz ovoga proizilazi da poremeeni odnosi u zatvorenim, izolovanim, ne-
integrisanim, nezrelim, devijantnim i konfliktnim porodicama svakako utiu
na pojavu raznovrsnih psihopatolokih ispoljavanja kod dece, u koje spada i
posezanje za drogom. Ima autora koji misle da uz sve ove negativne forme za-
jednitva i alkoholizam i prekomerno puenje branih partnera postaju doda-
tni generatori i induktori daljih poremeaja kod dece. Za pojavu nesigurnosti
okrivljuje se nezainteresovanost oca i uskraena ljubav majke.
Linost
U epicentru ove problematike svakako je linost budueg narkomana,
iako je poznato da mnogi pojedinci koji probaju drogu ne postaju odmah

zavisni. Logino se namee pitanje: koje su to karakteristike adolescenata koji
se odaju narkomanskom uivanju? Odgovor se moe potraiti za jednu grupu
narkomanske populacije u kvalitetu mentalnog zdravlja koje zavisi u dobroj
meri osim od nasledno-biolokih faktora i porodine vulnerabilnosti i od har-
monine interakcije unutranjih komponenti linosti u sadejstvu sa socijal-
nim okruenjem. U brojnim definicijama linosti uvek se istie fakt da je malo
potpuno zrelih linosti, ve da postoje stupnjevi zrelosti i da nema granica ni
garancija za punu emocionalnu zrelost ak i tokom ivota i kod veoma visoko
inteligentnih osoba. Usvojena definicija glasi:
Linost je jedinstvena organizacija osobina, koja nastaje uzajamnim
delovanjem samog pojedinca, porodice i socijalne sredine, a to sve odreuje
karakteristian nain ponaanja pojedinca.
Meu pedesetak i vie teorija o linosti pomenuemo Nieovu, po kojoj
je linost put ka autentinom biu, kroz poznavanje mehanizama identifika-
cije, potiskivanja, negacije i egofunkcija, ali i put kroz subjektivizam, koji za-
hteva rtve zbog sopstvene neiscrpnosti. I dalje, ovek je otvorena mogunost,
neodreena ivotinja, s tim to ivotinje ispunjavaju svoj ivot predodreenim
putevima, tj. jedna generacija kao i druga, dotle oveka ne vodi pravac tako
se mora iveti, njegov put je plastian i sposoban za preobraaje.
Isto tako poznato je da polimorfni pojam linosti u sutini sadri tri
atributa, tj. oseanje linog identiteta, sposobnost da se nezavisno postupa i
kontakt sa realnim svetom. Oseanje identiteta je glavni stoer linosti, po-
slednje i najjae uporite koje do kraja odoleva i kada su ova dva potonja
naruena.
Ko postaje narkoman
Psihijatrija i psihologija posebno izuavaju tzv. prenarkomansku linost,

tj. onu koja sa predispozicijom podlee opojnom dejstvu narkotike supstan-
ce. U tom smislu poznato je da osobe sa neurotinim tegobama prihvataju
drogu kako bi suzbile anksioznost, strepnju i viak emocionalne tenzije. Neke
osobe iz kruga psihopatija pribegavaju uzimanju droge da bi zadovoljile svoju
impulzivnost i svoje sado-mazohistike pulzije. Radoznalost kao pokretaka
snaga je jedna od opte-ljudskih osobina koja pomae procesu uenja i sti-
canja novih iskustava. U jednom broju radoznalost i elja da se bude u tren-
du uvode u narkomansku zavisnost i zdrave, premorbidno neupadljive ado-
lescente. Iz naeg psihijatrijskog iskustva neke osobe koje podleu uzimanju
droge su u stvari latentno depresivne sa oseanjem praznine i potitenosti i
shvatanjem ivota bez smisla.
U Njujorku postoje kvartovi gde se uzimanje droge ne smatra devijan-
tnim ponaanjem, a sa ovim saznanjem i u pojedinim delovima naih velikih
gradova narkodileri uspevaju da namame itave generacije mladih da prihvate
Narkomanija 111
kolektivno uivanje, kao hit i model ponaanja. Psiholoke studije ipak ukazu-
ju da postoje zajednike prenarkomanske osobine buduih uivaoca opojnih
droga. Tu se pre svega istiu osobe sa niskom frustracionom tolerancijom, to
oznaava koliinu stresa koja se moe podneti pre pojave anksioznosti, stre-
pnje ili psihike napetosti. Istraivanja pokazuju da se adolescenti znaajno
razlikuju u pogledu sposobnosti da podnesu stres i frustracije. Kod onih koji
ne toleriu stres dovoljno snano, elja za bekstvom se javlja kao primamljiva
opcija. Isto tako nesposobnost da se podnesu frustracije, sa njihovom uesta-
lou to postaje navika iz koje se stvara zavisnost.
Adolescenti sa konstantnim oseanjem nie vrednosti putem uivanja
droge trae suzbijanje oseanja inferiornosti. Naime, droge i alkohol proizvo-
de oseanje privremenog tj. lanog pouzdanja. To isto vai i za osobe koje
doivljavaju strah, koje su nesnalaljive, uz oseanje neadekvatnosti i nesi-
gurnosti u dodiru sa drugima. Suzbijanje permanentnog oseanja straha vre-
menom postaje problem i povod za uzimanje droge. Radoznalost je elja za
uzbuenjem, misli se da suzbijaju monotoniju ivota; otuda, konstantno ose-
anje dosade u ivotu jedne grupe mladih moe biti podloga za zavisnost.
Kada se okolina ini nezanimljivom, rutinski dosadnom, upotrebom brojnih
supstanci ini se pokuaj promene realnosti. Ima dosta primera koji potvruju
da je razlog upotrebe droga upravo oajnika elja da se izbegne dosada. I na
kraju, mnogi mladi u adolescentnom periodu su skloni ka emotivnoj zavi-
snosti. Takve osobe koje se najvie oslanjaju na druge vremenom se oslanjaju
na opojne supstance. I konano infantilne, hendikepirane i pasivno-zavisne
linosti lake se odaju uivanju droga, jer su nesposobne da vole, a ispunjene
su zadovoljstvom samo u ulozi primaoca ljubavi.
Narkomanima postaju i osobe koje nisu u stanju da savlauju ivotne
potekoe, osobe koje u svakodnevnom ivotu ne umeju da uivaju u radu,
koje nisu u stanju da istrpe period koji bi im doneo zadovoljstva i zadovolje-
nje linih potreba.
Sve ove predisponirajue karakteristike postaju intenzivnije kada adole-
scent prolazi kroz krize napetosti i kroz konfliktne situacije unutar porodice
ili sa lanovima drutvenog miljea. A osobe koje su jednom doivele blaen-
stvo nastavljaju da nabavljaju drogu po svaku cenu i tako rasprodaju sve za
sebe, potkradaju svoje roditelje, razbijaju apoteke i na taj nain postaju krimi-
nogena populacija koja vri i druge antisocijalne radnje.
Linost narkomana
U ovoj problematici sa trajanjem narkotiziranja postavlja se pitanje: da li

se linost moe razoriti? Odgovor na ovo pitanje je potvrdan. U literaturi en-
gleskog govornog podruja opisana je linost podlegla bolesti zavisnosti pod
nazivom Skid-row, odnosno skitnica, lutalica, beskunik. Re je o pojedincu
koji je ispao iz porodice, ali nije naao adekvatno mesto u realnom svetu.
Prolongirano uivanje droge dovodi do sekundarnog oteenja linosti
pod uticajem toksinog delovanja narkotike droge. U krajnjem sluaju pro-
cesi propadanja linosti se sve vie produbljuju u pravcu regresije. Dolazi do
pada emocionalnih oseanja i gaenja emocionalnih veza sa roditeljima i sa
svetom, uz opti pad moralne svesti. Konzumiranje droge dovodi do potpune
razgradnje ranije postignutog nivoa psihosocijalne zrelosti. Gubi se predstava
o budunosti jer postoji samo zastraujua i nepodnoljiva sadanjost. Negi-
raju se merila drutva i standardi i dok je za zdrave: lina higijena, pristojno
odevanje i rad, za narkomansku populaciju je vrednost: nerad, zaputenost
i lutanje s ciljem da se nabavi droga. Isto tako dolazi do razgradnje ranije
postignutog nivoa seksualiteta, do poptune nesposobosti za seksualne odnose
sa hetero partnerom i u pravom smislu rei nastupa gaenje erogenih zado-
voljstava.
Linost ogrezla u hroninom drogiranju postaje druga osoba karakter-
no izmenjena, manipulativna, nesposobna da voli druge, ve tei iskljuivo ka
postizanju sopstvenog zadovoljstva drogom pre nego hranom. Sve vea zavi-
snost od narkotika uspeva da razgradi nivo postignute psihosocijalne zrelosti.
Glad, udnja za drogom postaje sveto pravo za samounitenje jer je droga
jedina potvrda sopstvenog postojanja i sopstvene vrednosti.
Linost narkomana odlikuju permanentna unutranja napetost, nesigur-
nost i oteeno JA, sa degradiranom moralnom cenzurom. Uivanje droge
vodi potpunom iskrivljavanju linosti i do gubitka samokontrole i smanjenja
sposobnosti autonomnog adekvatnog ponaanja u stvarnoj, ve u nametnutoj
mistinoj realnosti. Da bi doli do droge udruuju se sa drugim narkomanima
i trgovcima. Na taj nain stvaraju svoju podkulturu kojoj pripadaju sa sopstve-
nim renikom utvrujui i sopstvena sastajalita, a vremenom pored uivanja
droge i sami postaju narko-dileri. Podkulturu odrava strah jer moraju biti
lojalni grupi u kojoj se oseaju prihvaeno. Tada su zadovoljni sobom zbog
lane slike o sopstvenoj vanosti, ruei mitove i tabue postojeeg sveta. U
daljem ivotu linost narkomana se brani poricanjem, obezvreivanjem svih
vrednosti i negiranjem realnog sveta.
LITERATURA
/1/ Sanders B., Becker-Lausen E., The measurement of psychological maltreatment, Child Abuse, Neglect,
Vol. 19, 1995, 3:315323; /2/ Docherty, J.P., Fiester, S. J., Shea, T., Syndrome diagnosis and personality disor-
der, u Frances A. J.: Psychiatry update: American Psychiatry Association annual review, personality disor-
ders (Vol. 5. Sec. III, 315355, American Psychiatric Press, Washington, DC, 1986; /3/ Jeroti V., Linost
mladog narkomana, Institut za alkoholizam i narkomaniju, Beograd, 1974; /4/ Silove D., Haris M., Morgan
A., A community study, Pschological Medicine, 25, 1995, 405411.
Narkomanija 113
Prof. dr Nikola Vukovi
Institut za psihijatriju, Klinika za bolesti zavisnosti, Medicinski fakultet, Novi Sad
RANO PREPOZNAVANJE NARKOMANIJE
Kako prepoznati osobu koja upotrebljava marihuanu ili ostale droge

Nije jednostavno primetiti direktno dejstvo marihuane. Promene pona-
anja i izgleda uivaoca nisu tako lako uoljive, jer obino nisu naglaene i
nisu specifine samo za upotrebu marihuane. Oi su esto zakrvavljene, ze-
nice mogu biti proirene, puls je ubrzan, usta suva, govor je ubrzan, glasan,
smeh je neobian u napadima. Neposredno nakon upotrebe marihuane mo-
gu je hronian kaalj. U kasnijem periodu se moe javiti pospanost. Pore-
meaji opaanja, halucinacije su retka pojava. Nekad se javlja povean apetit,
potreba za slatkim (koristi se vie okolada, bombone...). Moe se primetiti
nespretnost u pokretima, u ravnotei i zaboravnost za skoranje dogaaje. Ni
jedan simptom nije apsolutno pouzdan za intoksikaciju marihuanom, jer sli-
ni simptomi mogu biti posledica umora, emotivnih kriza ili raznih problema
u adolescenciji, kao i zloupotrebe drugih psihoaktivnih supstanci. Sigurnost
je vea ako se marihuana nae umotana u celofan od cigareta, najlon kesici
ili u vidu cigarete, dointa. Miris zapaljene cigarete marihuane je specifian i
podsea na miris zapaljenog kanapa ili trave. Ako se marihuana izmrvi izme-
u prstiju, ostaje specifian miris koji najvie odgovara mirisu zaina origana.
Miris dima od marihuane ostaje dugo u odei, kosi i meu prstima. U sluaju
da ne prepoznajete marihuanu moete je doneti u kolu, pedagogu ili psiho-
logu ili u policijsku stanicu... I ako naete marihuanu u depu ili na nekom
drugom mestu to ne znai da je vae dete nju koristilo, ali je verovatnoa za
takvu pretpostavku ipak veoma velika. Heroin se obino nalazi u aluminijum-
skoj foliji, ukaste ili bele boje. Tablete Extazija ili LSD tablete se ne razlikuju
mnogo od drugih tableta.
Najjednostavnija dijagnostika je detekcija droga putem urin testova.
Testovi se mogu nai u svakoj apoteci. Problem nastaje kada dete nee da
mokri u flaicu. Morate biti uporni, nekad i strogi, koristiti svaku pomo. Na
kraju vam ostaju trikovi koji ba nisu apsolutno pouzdani. Jedna majka je
zavrnula vodu u kotliu i uzela urin iz olje.

Poremeaj ponaanja pre formiranja zavisnosti od
marihuane i od ostalih droga
Pre nego to zatraite pomo psihologa, pedagoga ili psihijatra i pre

nego to obavite razgovor sa vaim detetom, razmislite i analizirajte promene
u ponaanju deteta. Navedene promene u ponaanju ukazuju na povieni rizik
za zloupotrebu marihuane ili na ve formiranu zavisnost od drugih psihoa-
ktivnih supstanci.
Prve pojave simptoma zavisnosti se mogu videti u ponaanju. One u
poetku nisu toliko izazvane efektima same droge, koliko su posledica ambi-
valentnih oseanja i grie savesti.
Prvo se zapaaju oscilacije raspoloenja sa manifestnim depresivnim pe-
riodima. U apatinom raspoloenju narkofili se iskljuuju iz svih zbivanja ili
uestvuju u njima pasivno, u stanju su satima da lee u svojoj sobi zagledani u
jednu taku. Ne govore mnogo i nemaju elje za kontaktima sa ostalim lano-
vima porodice. Jedino interesovanje pokazuju za vieasovno sluanje muzike.
Iz kue izlaze na neodreeno vreme i ne ele da govore o svojim izlascima,
vraaju se vrlo kasno. Menjaju higijenske navike, frizuru, nain oblaenja,
upotrebljavaju sve vie ulinih rei. Menjaju drutvo, naputaju stare prijatelje,
stiu nove, obino starije, u ponaanju neobine, retko kad dolaze sa njima u
kuu. Kada se pojave sa novim prijateljima u kui ovi se obino ne javljaju,
pokuavaju da izbegnu svaki dui razgovor sa roditeljima i ukuanima. O nji-
ma ne ele da razgovaraju: ko su, ta rade, gde i kako ive, ko su im roditelji
itd. esto telefoniraju, obino na telefonu ukaju, ne govore glasno, spominju
mnogo ulinih rei i skraenica. Prestaju da se bave kreativnim aktivnostima
(sportom, kulturom, kunim poslovima). Preko dana sve vie spavaju, a nou
gledaju televizijski program ili sluaju muziku (inverzija sna i budnog stanja).
Bude se oko podne. Od roditelja sve ee trae novac. Novac i vredne stvari
nestaju iz kue. Sa roditeljima stupaju u verbalne, pa i fizike sukobe. Naglo
poputaju u uenju, dobijaju slabe ocene. Sve ee izostaju iz kole (ili sa po-
sla), na asovima deluju odsutno i nezainteresovano. Konflikti sa roditeljima
su sve tei, u vidu vieasovnih diskusija i intelektualnog nadmetanja na temu
nerazumevanja mlade generacije i njihovih potreba. Upadljivo lau, u poetku
su ubedljivi pa se to ne primeuje, kasnije lau kad za to nemaju veeg razloga
i potrebe. Menjaju stavove prema sebi i drugima. Sopstvene vrednosti ili pre-
cenjuju ili podcenjuju, prema drugima imaju uglavnom negativan i odbijajui
stav, a prema porodici ambivalentan ili odbacujui. Poremeaje ponaanja sve
ee prate simptomi intoksikacije, znaci apstinencijalne krize, poremeaji ra-
spoloenja, upamivanja i gubitak motivacije za rad.
Narkomanija 115
Kako roditelji treba da se ponaaju kada kod deteta nau
marihuanu ili pouzdano saznaju da je koristi
Prvo se morate savladati da ne reagujete panino. Ako nastupite sa mo-

ralistikim stavovima i optubama: Obrukao si mene i celu porodicu ili sa
stavom Ti si narkoman, sve e nas upropastiti na dobrom ste putu da pre-
kinete svaki koristan razgovor, jer se pojavljujete kao sudija i izvritelj kazne,
to kod deteta stvara bunt i otpor. Ako ste jako uzbueni i besni, sa paninim
i crnim mislima, morate se smiriti, jer u afektu ne vredi da vodite razgovor sa
detetom. Pre razgovora sa detetom saoptite sve svom branom partneru kako
bi zauzeli zajedniki stav. U sluaju da smatrate da ste nedovoljno informisani
obratite se kolskom psihologu, pedagogu i traite od njega savet, ili psiho-
lokom savetovalitu koje se nalazi u svim veim gradovima. Da biste vodili
konstruktivan razgovor morate da imate dovoljno savremenih informacija o
upotrebi i zloupotrebi marihuane i drugih droga jer vae dete ih ima sigurno
vie nego vi. Ako ste na selu, procenite ko bi o tome mogao najvie da zna,
lekar, uitelj, svetenik, policajac ...? Vrlo je vano da pre razgovora sa detetom
o tome jo sa nekim, po mogunosti strunjakom, a sa branim partnerom
svakako, podelite miljenje i zabrinutost. Ako sa detetom zaponete razgovor
sa direktnim pitanjem: Ti pui marihuanu!?, dobiete uglavnom odgovor:
Ne, to je marihuana od moga druga ili to je obina cigareta ... samo sam je
jedanput probao. Nekima e to biti dovoljno i odahnue: Hvala bogu, bio
sam u zabludi, ali sumnja e ostati. Bolje je poeti indirektan razgovor o tome
ko sve pui marihuanu ili uzima drogu u drutvu i kakvi su njeni efekti. Kako
ona izgleda? Kakvi su njegovi stavovi o upotrebi, o moguim posledicama i
opasnostima? Zatim treba prei na pitanje da li je probao marihuanu, koliko
esto je uzima i ta misli o tetnim posledicama i daljoj upotrebi. Ako dobijete
pozitivan odgovor o upotrebi, morate strpljivo, mirno i racionalno razgovarati
o tome kada je poeo da uzima, koliko esto. Potrebno je da saznate da li po-
stoji zavisnost, odnosno periodi nekontrolisane zloupotrebe od po nekoliko
dana to se struno naziva dipsomanija (najee u dane vikenda), ili je ve
razvijena kontinuirana zavisnost, svakodnevna upotreba. Pokuajte da dobije-
te podatke o zloupotrebi drugih psihoaktivnih supstanci, puenju cigareta, al-
kohola, upotrebi tableta i sintetskih droga ili heroina i kokaina. Danas je aktu-
elna zloupotreba analgetika Trodona, Efedrin kapljica za nos, sedativa, kao to
je Bensedin ili Tranex sa alkoholom, halucinogenih droga LSD (na kartoniu
koji se zamoi u au) ili Extazi tableta u razliitim bojama i arama.
Jedan broj mladih proba i opijatske droge kao to je heroin, sivkasto
braonkasti prah koji se obino dri u aluminijumskoj foliji od cigareta (u ar-
gonu se naziva crta). Heroin se u poetku uzima umrkavanjem na cevicu,
kasnije se uzima intravenski. Na ruci se mogu videti ubodi oko vena (tepo-
vi).
Ako postoje znaci zavisnosti od marihuane sa promenom ponaanja ili
zloupotreba vie supstanci potrebno je da se obratite nadlenom psihijatru,
zajedno sa detetom, a on e obaviti pojedinane razgovore sa njim i sa vama
i dati vam odgovor o daljem tretmanu.
Tokom razgovora dajte do znanja da ste maksimalno spremni da po-
mognete, nemojte biti preterano sumnjiavi i nemojte uporno insistirati na
zastraujuim i katastrofinim efektima upotrebe marihuane jer veina onih
koji su probali marihuanu su se oseali prijatno i nisu im poznate tee posle-
dice. Ako je Vaa strepnja preterano dramatina ona nee izazvati adekvatan
utisak potreban za saradnju i konstruktivan dijalog.
Kako preventivno delovati ili ta uiniti da deca ne upotrebljavaju

marihuanu i druge droge
Odgovor nije jednostavan, pogotovo ako se postavi pitanje zato mladi

uzimaju marihuanu. Pojednostavljenog odgovora nema jer su uzroci vie-
struki i meusobno povezani, nalaze se u porodici, linosti deteta, vredno-
snim sistemima drutva, zabludama, pomodarstvu itd.
Roditelji ne smeju da menjaju svoju ulogu, da se prikazuju kao najbolji
prijatelji od poverenja, oni uvek moraju da ostanu roditelji, zatitnici i kri-
tiari svoga deteta. Prijatelji se mogu menjati i birati, a roditelji ne. Roditelji
moraju da imaju vremena za svoju decu, sa visokom tolerancijom moraju da
sluaju decu i da im daju savete. Savete je najbolje da daju kad oni to od njih
zatrae. Danas se ne ivi u patrijahalnim odnosima gde se izdaju direktive.
Da bi uestvovali u spreavanju narkomanije roditelji pre svega moraju
da imaju savremena saznanja o drogama i problemima koje one izazivaju. In-
formacije moraju stalno da prate u novinama, televiziji, tribinama, kolskim
predavanjima, razliitoj literaturi. Da uestvuju u preventivnim programima
u koli i u drutvenoj zajednici. Da razmenjuju informacije sa drugim rodi-
teljima i da usaglaavaju svoje stavove (na primer oko veernjih izlazaka). U
sluaju nedovoljne informisanosti nema adekvatne edukacije dece ni konstru-
ktivnog dijaloga. Roditelji prvi treba da daju deci podatke o drogama. Ne tre-
ba da ive u predrasudama i zabludama da se to nee i ne moe desiti njihovoj
deci. Informacije treba da budu tane i precizne, bez misticizma i nedoumice.
One ne treba da se saoptavaju u vidu predavanja, na dramatian nain, ve
je najbolje u vidu razgovora za stolom u vreme ruka, uz TV emisije, na izle-
tima, u toku rada u kui itd. Jedan od osnovnih ciljeva prevencije je da sve
generacije imaju podjednaka znanja o problemima narkomanije. Tako na pri-
mer, vajcarska vlada je nakon dugogodinje edukativne kampanje raspisala
referendum meu graanima o nainu leenja narkomana (pobedila je vlada i
uvedena je Metadonska i supstituciona terapija). Najbolje je detetu postavljati
Narkomanija 117
pitanja o drogama, da se pokae vaa zainteresovanost, a odgovore dopuniti
vaim informacijama. Razgovore treba poeti rano, oko 45. godine, a najka-
snije do desete godine, kada poinje adolescencija i kad su vaniji stavovi i
miljenje svoje generacije i drugih ljudi. Prevencija u Novom Sadu poinje u
predkolskim ustanovama kada poinje formiranje vrednosnih sistema i pred-
stava i nastavlja se u osnovnim, srednjim kolama i na fakultetima. Vano je
da deca prihvate pozitivne porodice, drutvene sredine i stavove i uverenje da
se sa drogom ivotni problemi ne mogu izbei i da se sa njom ne moe doi
do sree. Deca koja prihvate ove vrednosti imae ve pripremljenju odluku
NE na ponudu marihuane ili neke druge droge. Roditelji koji pue i piju
alkohol moraju da kontroliu navedene supstance i da imaju realan kritian
stav, jer e ih deca kasnije najverovatnije imitirati. Kod dece treba razvija-
ti odgovornost ne samo prema kolskim obavezama nego i prema domaim
poslovima (snabdevanje, odravanje kune higijene). Odgovorno ponaanje i
uspeh razvija samopotovanje, samopouzdanje i samosvest osnovni defekt
koji se pojavljuje kod svih narkomana. Decu treba ukljuivati u to vie krea-
tivnih aktivnosti, razliite sportske klubove, hor, folklorna i pozorina drutva
itd. U svim konstruktivnim aktivnostima ih morate podsticati. Neuspehe ne
treba prihvatiti kao ponienja i nesposobnost i nemo, niti dete prekorevati
nita ne vredi, nita ne zna, tvoj brat to ne bi uradio i slino. Ako ima-
te problema u komunikaciji sa detetom, oseate nesigurnost, najbolje je da
se obratite kolskom psihologu, pedagogu ili nekom lanu familije koji vam
moe pomoi.
Razlozi upotrebe
Teko je rei zato neko prvi put uzme marihuanu. Razloga ima vie
i nisu za svaku osobu isti, i jedna ista osoba esto menja razloge, motive za
uzimanje marihuane i drugih psihoaktivnih supstanci. Najei razlozi su: do-
sada, radoznalost, pritisak od strane drugih da se proba i potreba da se putem
marihuane doivi i identifikacija sa grupom. elja da se popravi loe raspolo-
enje ili da se pojaa ve postojee dobro raspoloenje. Najvei broj onih koji
su probali ili pue marihuanu su je uzeli pod pritiskom i navoenjem prijatelja
ili brae i sestara koji je ve koriste. Drugi su je uzeli da bi se oseali cool,
moderno i aktuelno, jer su to videli na televiziji i sluali u pesmama. Neki
droge uzimaju da bi izbegli, odnosno potisnuli probleme u kui, koli ili sa
prijateljima. U adolescenciji su esti problemi sa komunikacijom, upoznava-
njem i prilaenjem suprotnom polu (ispau glup, ta da kaem...).
U osnovnoj koli deca obino probaju marihuanu iz radoznalosti i po-
trebe za imitacijom, pripadanjem grupi. Kod neodlunih ili onih koji imaju
odbijajui stav prema marihuani esto prevlada strah da e biti odbaeni od

grupe vrnjaka ako ne uzmu marihuanu. Kasnije, u srednjoj koli osnovni
motiv je oseanje manje vrednosti, odnosno gubitak samopotovanja, strah
od neuspeha, sopstvene nesigurnosti i potreba za promenom depresivnog ra-
spoloenja. U adolescenciji i u odraslom dobu su, sem potrebe za razonodom,
esti psihopatoloki poremeaji kao uzroci upotrebe marihuane. Na prvom
mestu su depresivna raspoloenja, poremeaji u strukturi linosti ili poetak
drutvenih poremeaja. Zavisnost od marihuane je esto samo simptom ve
nastale duevne bolesti.
Prema mnogim autorima socioloke orijentacije, zavisnost od marihu-
ane i drugih narkotikih supstanci predstavlja socijalno patoloki fenomen,
specifian oblik otuenja mladih koji ne uspevaju da se na zadovoljavajui
nain snau u svetu koji ih okruuje. Po njima je upotreba marihuane, tro-
dona, extazija u adolescenciji posledica strukturnih drutvenih i porodinih
poremeaja, bunt mladih i prkos prema svim autoritetima i bekstvo od savre-
menog drutva, od konvencionalnog stila ivota. Radoznalost u adolescenciji
je velika, a pitanje njene usmerenosti na zdravo drutveno ponaanje ne zavisi
samo od adolescenta ve i od porodice, nastavnika vaspitaa u koli i pose-
bno od stava drutvene sredine o poeljnom i prihvatljivom ponaanju (danas
je aktuelna identifikacija sa negativnim herojima). Kulturni i drutveni stavovi
mogu da deluju podsticajno ako odobravaju upotrebu psihoaktivnih supstan-
ci, kao to je reklamiranje alkoholnih pia, cigareta, marihuane. Sve je vie
miljenja o tome da je pogrean pristup u traenju glavnih uzroka zavisnosti
od marihuane meu mladima. Problem je viestruko uslovljen i reenja su u
drutvenoj zajednici, u angaovanju celoga drutva.
Od posebnog su znaaja porodini odnosi. Skoro sva sociopsiholoka
ispitivanja ukazuju na razorene porodine odnose sa devijantnim ponaanjem
ili psihopatologijom njenih lanova. U takvim porodicama marihuana moe
biti zaklon od ambicioznih, preterano strogih, neurotinih ili ak i tee psihi-
ki izmenjenih roditelja. Po sociolokom stanovitu glavni uzroci zloupotrebe
marihuane i drugih psihoaktivnih supstanci se nalaze u promenama vredno-
snih sistema i dinamike savremene porodice. Savremena porodica se razlikuje
od klasine porodice po tome to su njeni lanovi u stalnoj trci za zaradom,
sticanjem drutvenog priznanja i ugleda. Na raun standarda i materijalnih
dobara porodini odnosi se dehumanizuju i osiromauju. Roditelji su sve vie
materijalni, a sve manje emotivni i moralni oslonac svojoj deci. Zbog emocio-
nalne uskraenosti, mladi oseaju veliku prazninu u svom duevnom ivotu i
u traganju za smislom postojanja i svojim identitetom. Umesto porodici, okre-
u se ulinim autoritetima (esto negativnim herojima).
Porodini tretman zavisnika od marihuane otkriva disfunkciju porodi-
nog sistema i namee zahteve za promenom ponaanja pojedinih lanova.
Zahtevi najee nisu prijatni, jer liavaju pojedince komformizma i neodgo-
vornog ponaanja i iziskuju trud i napor za zdravo porodino funkcionisanje.
Narkomanija 119
Od porodice se trai potovanje osnovnih principa fukcionisanja: dogovara-
nje, planiranje, ravnopravnost u kunim poslovima, prekid agresivnog pona-
anja, jasne komunikcije, ispoljavanje pozitivnih emocija itd.
Rizini faktori za upotrebu droga, marihuane, prema Amerikom insti-
tutu za prevenciju i istraivanja zavisnosti od droga (NIDA) su:
1. Faktori visokog rizika (problemi u porodici):
neuspeno vaspitanje, posebno kod dece sa tekim temperamen-
tom i poremeajem ponaanja;
haotino stanje u kui, posebno ako roditelji koriste drogu, nekon-
trolisano piju alkohol ili pate od nekog mentalnog poremeaja;
nedostatak vaspitanja, roditelji se ne angauju u vaspitanju dece.
2. Drugi rizici, koji se nalaze van porodice, su u koli, meu poznanici-
ma, u iroj drutvenoj zajednici:
neusklaeno, nepodesno ponaanje u razredu;
neuspeh u koli;
slabost u drutvenom prilagoavanju i komunikaciji;
pripadanje devijantnim grupama, delikventima;
stav o prihvatanju i odobravanju upotrebe droga u koli, meu
poznanicima i u drutvu.
3. Faktori koji deluju preventivno, zatitniki:
dobri i snani porodini odnosi;
adekvatan roditeljski nadzor;
uspeh u kolskim obavezama;
drutvena aktivnost u koli, sportu, kulturi ili religioznim organi-
zacijama;
dobra informisanost i prihvatanje konvencionalnih stavova o
upotrebi droge.
Danas u medicinskom pristupu preovladava stav da je glavni etioloki
inilac u nastanku zavisnosti od marihuane i ostalih psihoaktivnih supstan-
ci poremeaj u strukturi linosti (genetska i/ili steena dispozicija). Jer, neke
osobe probaju drogu i postanu narkomani, a druge iz istog socio-kulturnog
okruenja probaju i prestanu ili uopte ne ele da probaju drogu. Isto se do-
gaa sa marihuanom: 30% onih koji su probali marihuanu nastavljaju da je
koriste periodino, obino ritualno, u drutvu, vikendom. Zbog toga je neki
nazivaju rekreativnom drogom (kao alkohol i kokain), a 10% nastavlja da je
uzima svakodnevno u vidu kontinuirane zavisnosti.
Kod onih osoba koje su nastavile sa uzimanjem droge vodeu ulogu
u patogenezi zavisnosti imaju farmakodinamska dejstva droge na centralni
nervni sistem i metaboliki poremeaji. Istraivanja Kennet Kendletra iz Vir-
dinije 1988. godine na 1900 enskih blizanaca su pokazala da je genetski
faktor odluujui u odreivanju stepena zavisnosti i da je njegov uticaj od

60% do 80% u odnosu na psiholoke i socioloke uzroke, iji je uticaj znatno
manji. Genetska istraivanja nekada deluju obeshrabrujue na prevenciju zlo-
upotrebe marihuane, jer ako je sve planirano u genima, kao sudbina, kako to
moemo da menjamo? Genetika ukazuje na potencijalne mogunosti, a da
li e se one razviti i u kom stepenu veoma zavisi od spoljanjih okolnosti i
psiholokih osobina. Zbog toga je osnovna preventivna poruka: Nemojte ni
probati marihuanu, jer ne znate kakva vam je biloka predispozicija.
Klinika istraivanja pokazuju da preko 40% leenih zavisnika od mari-
huane ima izrazite devijacije u strukturi linosti. Najee dominiraju asocijal-
ne i depresivne crte, zatim shizoidne i histerine, pa paranoidne i narcistike
itd. Istraivanja nisu mogla da dokau da li su navedeni poremeaji prethodili
zavisnosti ili su njene posledice.
Svi se danas slau da je zavisnost od marihuane multifaktorijalno uslo-
vljena biolokim, sociolokim i psiholokim iniocima.
Prema psihijatrijskom stanovitu mogu se grupisati etiri grupe etiolo-
kih inilaca (DSM-III-R klasifikacija):
1. Radoznalost (kao posledica nesigurnosti i emotivne nestabilnosti):
potreba da se smanji disforino oseanje (mrzovoljno-depresivno
oseanje);
elja da se pobolja funkcionisanje;
pritisak sredine da se osea prijatno i samouvereno (high).
2. Porodina nesigurnost (odbacivanje od strane roditelja, preterana
oekivanja, nedostatak jednog od roditelja, alkoholizam u porodici
itd.).
3. Psihopatoloki poremeaji. Kad je zavisnost stimptom afektivnih
poremeaja, poremeaja linosti, neuroza ili teih duevnih obolje-
nja.
4. Uslovljeno ponaanje, ili naueno ponaanje, navika (habituacija),
jer se u poetku pri uzimanju droge poveava produktivnost i popra-
vlja raspoloenje.
LITERATURA
/1/ Global illici drug trends, Unitite Nation Office for Drug Control and Crime Prevention, UN Geneva,
1999; /2/ Vukovi, N., Alkoholizam i narkomanija, Psihijatrijske osnove i prevencija u koli, Gradska or-
ganizacija Crvenog krsta Novog Sada, 1977; /3/ Rapport mondial sur les drogues, Program des Nation Unie
pour la controle international des droges, Publications dr Nation Unies, 1999; /4/ Prevention and controlling
drug abuse, World Health Organization, Geneva, 1990; /5/ Drug money in a changing World: Economic
reform and criminal finance, UNDCP, number 4, New York, 1966; /6/ Economic and social consequences of
drug abuse and illicit traficking, UNDPC, number 6, New York, 1966; /7/ Drug and development, UNDCP,
number 1, New York, 1966; /8/ The social impact of drugd abuse, UNDPC, number 2, New York, 1966; /9/
Facing the challenge, International Drug Control Program, UN Vienna Internationac Centar, 1997; /10/
Stojanovi, Z., Primarna prevencija alkoholizma, Psihijatrija danas, 1997, 12, 243153; /11/ Bukeli, J.,
Droga u kolskoj klupi, Velarta, Beograd, 1997; /12/ Marijanovi, R., Ima ih u klupi al u njoj ne rastu, Via
ekonomska kola, Valjevo, 1998; /13/ Maremmani, I, Treating Heroin addicts, i.e. Breaking through a Wall
Narkomanija 121
of Prejudices, Heroin Addiction and Related Clinical Problems, 1999, Vol. 1, 1, 18; /14/ Dol, V., Metha-
done Maintenance Comes of Age, Heroin Addiction and Related Clinical problems, 1999, Vol. 1, 1, 1317;
/15/ Addictions in Psychiatry, N. Miller, W.B. Saunders Company, 1997; /16/ Kako suzbijati narkomaniju
i alkoholizam u zajednici, Model optinskog programa, Savezni zavod za zatitu i unapreenje zdravlja,
Beograd, 1995. (Responding to drugs and alkohol problems in the community, Grand. M. Hodgson, who,
Geneva, 1991); /17/ Adolescent Substance Abuse, Kaplan and Sadock, Synopsih of psychiatry, Eighth editi-
on, Wiliams and Wilkins, 1998; /18/ Religija i duevni ivot, Patrijarh Pavle, Pravoslavlje i bolesti zavisnosti,
Zbornik radova, Beograd, 1994.

Doc. dr Sandra ipeti-Grujii
Institut za epidemiologiju, Medicinski fakultet, Beograd
SOCIOLOKI ASPEKTI ZLOUPOTREBE

Sva istraivanja bolesti zavisnosti zahtevaju sistematizovana ispitivanja

koja se sprovode u skladu sa naunim principima, uz pomo adekvatnih epi-
demiolokih metoda koje imaju za cilj da dou do novih saznanja.
Epidemioloka istraivanja bolesti zavisnosti mogu da budu opserva-
ciona i eksperimentalna. Opservaciona istraivanja ili neeksperimentalna
istraivanja, a u anglo-saksonskoj literaturi se oznaavaju kao observational
studies, se odvijaju bez intervencije istraivaa, odnosno zasnivaju se na po-
smatranju. U okviru opservacionih istraivanja mogu se koristiti deskriptivne
(opisne ili descriptive studies) i analitike (etioloke ili analytic studies)
studije /1-3/.
Deskriptivne studije analiziraju uestalost i distribuciju oboljenja u
odnosu na demografske karakteristike obolelih (uzrast, pol, profesiju, rasnu,
etniku i versku pripadnost, socijalno-ekonomsko stanje itd.), vreme (hrono-
loka analiza) i mesto javljanja (topografska analiza) bolesti /2/. Drugim re-
ima, deskriptivne studije daju odgovor na pitanja: ko, kada i gde oboleva ili
umire.
U okviru deskriptivnih studija apsolutni brojevi obolelih i umrlih retko
pomau da sagledamo pravu veliinu prisutnog poremeaja zdravlja, pa se iz
tog razloga najee koriste pokazatelji obolevanja (incidencija, kumulativna
incidencija i prevalencija) i umiranja (mortalitet i letalitet). Uslov za izrau-
navanje ovih pokazatelja je raspolaganje podacima o stanovnitvu (popis sta-
novnitva, procene i projekcije), obolelima (prijava bolesti, registri, hospitalni
podaci, podaci ambulantno-poliklinikih ustanova, itd.) i umrlima (prijava
uzroka smrti, knjige umrlih) /46/.
Rezultati deskriptivne studije izvedene u SAD pokazuju da svake godine
umire oko 400.000 ljudi zbog puenja, 100.000 zbog alkoholizma i jo 20.000
zbog korienja ilegalnih droga /7/.
Glavni nedostatak deskriptivnih studija, posebno kada se radi o bolesti-
ma zavisnosti, je u nepostojanju adekvatnih izvora podataka (registra), a ako
oni i postoje mora se voditi rauna o njihovom kvalitetu i kompletnosti.
Meutim, poslednjih godina u svetu se sve vea panja posveuje nad-
zoru nad nezaraznim bolestima, kao to su bolesti zavisnosti, maligne bole-
sti, povrede, trovanja, itd. Epidemioloki nadzor predstavlja stalno sistemat-
Narkomanija 123
sko prikupljanje, analizu i tumaenje rezultata u cilju adekvatne prevencije i
suzbijanja bolesti. Pre uspostavljanja sistema nadzora neophodno je odrediti
populaciju u kojoj e se vriti nadzor. U mnogim situacijama postoji potreba
da se nadzor sprovodi nad osobama koje su dovoljno zainteresovane i pogo-
dne za saradnju (bolesnici odreene bolnike ustanove, stanovnici odreenih
gradova, itd.). U vie od 50 drava SAD je u toku nadzor nad bolestima zavi-
snosti /814/. Ispitivanja se sprovode pomou upitnika koji sadri standardna
pitanja vezana za puenje, upotrebu alkohola i droga. Upitnik se obino po-
punjava na jedan od sledea etiri naina: sprovoenjem direktnog intervjua
sa ispitanikom, voenjem intervjua telefonski, slanjem upitnika potom ili
unoenjem podataka koje daje ispitanik direktno u kompjuter. U okviru ovih
istraivanja obino se izraunava prevalencija (lifetime prevalence, last-
year prevalence, last-month prevalence) na osnovu odreivanja ukupnog
broja nekog dogaaja (ukupan broj konzumenata alkohola ili korisnika droge
i duvana) u definisanoj populaciji za odreeni period (obino za 7 dana, 30
dana ili godinu dana) koji je prethodio izvoenju studije. Prikupljanjem po-
dataka o uzrastu kada je osoba poela da pui ili da koristi drogu ili alkohol
omoguava se izraunavanje incidencije ovih bolesti zavisnosti.
Jedan od vodeih ciljeva javno-zdravstvenog sistema do 2000. godine
je redukcija prevalencije puenja meu odraslim stanovnitvom na manje od
15% /8/. Centar za kontrolu bolesti iz Atlante (CDC) je analizirao podatke
dobijene nacionalnim zdravstvenim istraivanjem (National Health Interview
Survey-NHIS) gde su upitnikom prikupljeni podaci o puenju odraslog stano-
vnitva SAD u 1997. godini /9/.
Ovo vaninstitucionalno istraivanje (NHIS) je bilo bazirano na popu-
njavanju upitnika od strane nacionalnog reprezentativnog uzorka civilnih lica
SAD starih 18 i vie godina (N=36.116). Obuhvat je bio 80,4%. Ispitanicima
su postavljena sledea pitanja: Da li su bilo kada u toku ivota popuili bar
100 cigareta? Da li pue svakog dana, povremeno ili su nepuai? Za sadanje
puae uzete su osobe koje su puile 100 ili vie cigareta u toku ivota i koje su
puile svakodnevno ili povremeno u periodu od nekoliko dana pre izvoenja
istraivanja. Bivi puai su definisani kao osobe koje su u toku ivota popu-
ile 100 i vie cigareta, a koje sada ne pue. Sadanji puai su davali odgovor
i na pitanje: Da li su tokom poslednjih 12 meseci pokuali da prestanu sa
puenjem?.
Rezultati ukazuju da je u SAD za 1997. godinu prevalencija sadanjih
puaa bila 24,7% (48 miliona ljudi) i da se nije mnogo razlikovala od pre-
valencije zabeleene u 1995. godini (takoe rezultati NHIS-studije). U 1997.
godini, u odnosu na 1995. godinu, je dolo do porasta prevalencije puenja
meu osobama uzrasta od 18 do 24 godine (28,7%). Prevalencija ove uzrastne
grupe se praktino izjednaila sa prevalencijom puenja u uzrastnoj grupi od
25 do 44 godine (28,6%) /9/.

U SAD se takoe sprovodi kontrola prenatalne izloenosti alkoholu /10/.
Izloenost alkoholu u prenatalnom periodu dovodi do nastajanja defekata na
roenju, mentalne retardacije i razliitih drugih neurolokih poremeaja /11/.
Jedan od vodeih nacionalnih zdravstvenih ciljeva za 2010. godinu je da se re-
dukuje konzumiranje alkohola meu trudnicama /12/. U periodu od 1991. do
1995. godine upotreba alkohola od strane trudnica je znaajno porasla, dok je
meu enama u generativnom periodu ovaj porast bio beznaajan /13/.
U cilju praenja kretanja konzumiranja alkohola meu enama repro-
duktivnog perioda, CDC je analizirao rezultate dobijene od strane Sistema
za nadzor nad rizinim ponaanjem (Behavioral Risk Factor Surveillance Sy-
stemBRFSS) za period 19911999. Ovo vaninstitucionalno istraivanje je
bilo bazirano na sluajno izabranim stanovnicima SAD starijim od 18 godina.
Podaci su analizirani samo za ene uzrasta od 18 do 44 godine za svih 50 dr-
ava. Od ena su telefonskim putem uzimani podaci o nainu konzumiranja
alkohola (retko, umereno ili esto) tokom poslednjih 30 dana pre ispitivanja.
Rezultati studije pokazuju da je u periodu od 1995. do 1999. godine
meu 107.141 intervjuisanom enom, uzrasta od 18 do 44 godine, bilo 4,3%
(4695) trudnica.
Prevencija onih koji retko konzumiraju alkohol (najmanje 1 pie) to-
kom trudnoe je opala sa 16,3% u 1995. godini /13/ na 11,4% u 1997. godini
i na 12,8% u 1999. godini /10/. Meutim, prevalencija onih koji umereno (
5 pia u bilo kojoj prilici) i esto konzumiraju alkohol ( 7 pia nedeljno ili
umereno konzumiranje u bilo kojoj prilici) u toku trudnoe je i dalje ostala
nepromenjena tokom posmatranog perioda i iznosila je 2,9% u 1995, 1,8% u
1997, i 2,7% u 1999. godini za umereno konzumiranje alkohola i 3,5%, odno-
sno 2,1%, odnosno 3,3%, za esto konzumiranje alkohola /10/.
Meutim, pri tumaenju rezultata ovakvih istraivanja moramo biti sve-
sni njihovih brojnih nedostataka koji se ogledaju u postojanju razliitih vrsta
pristrasnosti. Tako npr. podaci Sistema za nadzor nad rizinim ponaanjem
su subjektivni podaci, jer ih daju ene trudnice koje ve unapred znaju o
tetnom delovanju alkohola na plod (informativna pristrasnost). Takoe, ovo
istraivanje je bilo vaninstitucionalno, to znai da nisu obuhvaene ene koje
ree borave u kui, bez telefona i koje su u nekoj od ustanova - zdravstvene
ustanove, staraki domovi, itd. (pristrasnost izbora).
Interesantno je i nacionalno istraivanje zavisnosti od droge izvedeno
u okviru domainstava (National Household Survey on drug abuse) /14/. U
ovoj studiji, izvedenoj u SAD, se po prvi put ispituje upotreba nelegalnih dro-
ga, alkohola i duvana po uzrastnim grupama, kao i korienje razliitih vrsta
duvana. Istraivanje je prvo izvedeno na reprezentativnom uzorku od 13.000
osoba uzrasta od 12 i vie godina, a potom je 1999. godine proireno na uzo-
rak od 70.000 osoba. U studiju su ukljuene sve osobe koje ive u domain-
stvu, kao i osobe iz studentskih domova i domova za nezbrinute.
Narkomanija 125
Upotreba drogekokaina, halucinogena i heroina u 1999. godini nije se
znaajno razlikovala u odnosu na 1998. godinu. U 1999. godini oko 14,8 mi-
liona Amerikanaca (6,2% populacije uzrasta 12 i vie godina) je nelegalno
koristilo drogu i to najmanje jednom u prethodnih 30 dana.
Meu mladima uzrasta od 12 do 17 godina je bilo 10,9% korisnika dro-
ge. U ovoj uzrastnoj grupi tokom 1999. godine nije dolo do izmene u preva-
lenciji korienja kokaina, heroina i halucinogena u odnosu na prethodnu go-
dinu. Drogu su neznatno vie koristili deaci (11,3%) nego devojice (10,5%).
Od svih vrsta droge najee je bila koriena marihuana.
Takoe se procenjuje da je u 1999. godini u Americi bilo 66,8 miliona
puaa, to ini 30,2% celokupne populacije uzrasta 12 i vie godina. Alkohol
u Americi je u 1999. godini konzumiralo oko 105 miliona ljudi tj. 47,3% po-
pulacije.
Na osnovu analize uestalosti i distribucije bolesti zavisnosti, kroz nave-
dene deskriptivne studije, moe se govoriti o znaaju ovog problema i vano-
sti sprovoenja adekvatnih mera primarne prevencije.
U okviru istraivanja bolesti zavisnosti koriste se, pored deskriptivnih,
i analitike studije. Analitike studije predstavljaju tip opservacionih studi-
ja i sprovode se u cilju testiranja hipoteza dobijenih deskriptivnim studija-
ma. Dok se deskriptivnim studijama analiziraju razlike izmeu posmatranih
grupa stanovnitva, analitikim studijama se polazi od pojedinaca koji ine
odgovarajue grupe. Analitike studije prema vremenu posmatranja mogu
biti: 1. longitudinalne studije (follow up studies), kao to su anamnestike
i kohortne studije, kojima se obuhvata period praenja i 2. transverzalne stu-
dije (studije preseka ili cross-sectional studies), koje predstavljaju snimak
trenutne situacije.
U okviru ispitivanja bolesti zavisnosti esto se koriste studije preseka ili
transverzalne studije (studije prevalencije). U ovim studijama istovremeno se
odreuje ekspozicija nekoj noksi i uestalost javljanja neke bolesti /2/. To zna-
i da u studijama preseka moemo da odredimo prevalenciju za eksponirane
i neeksponirane osobe ili proporcije eksponiranih meu obolelima i neobo-
lelima. Prednosti studija preseka sastoje se u lakoi i brzini izvoenja, malom
utroku sredstava i mogunosti zakljuivanja o populaciji u celini, poto se
obino izvode na celokupnoj populaciji ili njenom reprezentativnom uzorku.
Studijama preseka ispituju se prvenstveno hronine bolesti. Glavni nedostatak
ovih studija je nemogunost utvrivanja uzrono-posledine veze.
Primer studije prevalencije: U studiji preseka izvedenoj u Engleskoj i
Velsu ispitano je koliko su deca roditelja koji pue pasivno izloena dejstvu
duvana /15/. U studiju je ukljueno 4034 dece uzrasta od 5 do 7 godina koja
su pohaala kolu u 10 gradova Engleske i Velsa, od kojih je 5 bilo sa visokom
i 5 sa niskom stopom smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. U okviru studije
istovremeno je odreivana uestalost puaa meu roditeljima i koncentracija

kotinina u salivi njihove dece. Kotinin predstavlja metaboliki proizvod niko-
tina koji slui za kvantitativna merenja pasivne izloenosti duvanu.
Oko 53% dece je bilo pasivno izloeno duvanskom dimu u kui ili van
nje. Prosena koncentracija kotinina je bila 0,29 ng/ml kod dece bez dokazane
izloenosti duvanu, a 4,05 ng/ml kod dece ija su oba roditelja puila. Najvea
prosena koncentracija kotinina od 9,03 ng/ml je zabeleena kod dece ija su
oba roditelja puila vie od 20 cigareta dnevno, a najnia meu decom iji su
roditelji bili nepuai. Vano je istai da je visina koncentracije kotinina zavi-
sila i od veliine prevalencije puaa u samoj zajednici.
U istraivanjima bolesti zavisnosti vanu ulogu imaju i anamnestike
studije (case-control studies ili studije sluaja, kontrolne ili retrospektivne
studije) u kojima se uvek polazi od posledice tj. bolesti, pa se zatim identi-
fikuju faktori koji su sa njenom pojavom udrueni /16/. U anamnestikim
studijama se prvo vri izbor grupe obolelih i kontrolne grupe, zatim se epide-
miolokim upitnikom prikupljaju upodaci o izloenosti potencijalnim fakto-
rima, a potom se utvruje proporcija izloenih osoba u ispitivanim grupama.
Hipoteza je potvrena ako je u grupi obolelih vei broj izloenih ispitivanom
faktoru u odnosu na kontrolnu grupu.
Anamnestike studije su u poreenju sa kohortnim studijama jeftinije,
lake izvodljive, krae traju, obuhvataju manji broj ispitanika, pogodnije su
za izuavanje retkih bolesti i mogu se baviti ispitivanjem uticaja veeg broja
faktora u nastanku neke bolesti. Meutim, ne smeju se zaboraviti ni njihove
mane, koje se ogledaju u tekom izboru adekvatne kontrolne grupe, nepou-
zdanosti podataka o izloenosti, jer se zasnivaju na seanju, i u nemogunosti
direktnog izraunavanja relativnog rizika.
Primer anamnestike studije. U Xian-u, Kina, sprovedena je anamne-
stika studija sa ciljem da se ispita da li pasivno puenje predstavlja faktor
rizika za nastajanje koronarnog sranog oboljenja /17/.
Grupu obolelih inilo je 59 osoba sa koronarnim sranim oboljenjem
(incidentni sluajevi sa okluzijom veom od 50% na jednoj od velikih arterija
srca), a kontrolnu grupu 126 osoba bez arterijske stenoze. Sve ispitanice su
bile ene sa punim radnim vremenom koje nikada nisu aktivno puile. Upi-
tnikom su od svih ispitanica prikupljeni demografski podaci, podaci o linoj
i porodinoj anamnezi, aktivnom i pasivnom puenju kako na poslu tako i u
kui od strane mua, konzumiranju alkohola, fizikoj aktivnosti i psihosoci-
jalnim faktorima. Pasivno puenje ena usled izlaganja duvanu u kui je uzeto
u obzir samo ako mu pui u kui due od 5 godina. Pasivno puenje ena na
poslu je definisano kao boravak osobe u kancelariji gde osobe pue due od
5 godina.
ene pasivni puai usled izlaganja duvanu od strane svojih mueva
imale su oko 2,2 (95% interval poverenja (IP) = 1,06 4,25), a ene pasi-
vni puai koje su duvanu bile izloene na poslu oko 2,5 (IP = 1,23 4,88)
Narkomanija 127
puta znaajno vei rizik da obole od koronarnog oboljenja srca nego kontrole.
Kontrolom na potencijalne konfaunding varijable (uzrast, pozitivna anamne-
za za hipertenziju, linost tipa A, ukupan holesterol i HDL-holesterol) kao
nezavistan faktor rizika za koronarno oboljenje srca je i dalje za ene bilo pa-
sivno puenje, kako u kui (OR = 1,24; (IP = 0,56 2,72) tako i na poslu (OR
= 1,85; IP = 0,86 4,00). Rizik od koronarnog oboljenja srca je linearno rastao
sa veliinom izloenosti pasivnom puenju na poslu (tj. sa brojem popuenih
cigareta dnevno, brojem puaa u sobi, brojem sati izloenosti duvanu dne-
vno, kumulativnom izloenou). Pasivno puenje predstavlja faktor rizika za
nastajanje koronarnog oboljenja srca pa je iz tih razloga neophodna zatita
nepuaa od pasivnog puenja.
Glavni nedostatak navedene studije je postojanje informativne pristra-
snosti (priseanje o izloenosti potencijalnim faktorima rizika pasivnom pu-
enju) i pristrasnosti izbora (adekvatnost dijagnostikog kriterijuma i problem
izbora adekvatne kontrolne grupe).
U cilju ispitivanja bolesti zavisnosti, pored studija preseka i anamnesti-
kih, koriste se i kohortne studije. Kohortne studije (cohort studies) su stu-
dije u kojima se polazi od pretpostavljenog uzroka i posmatra njegova uloga
u obolevanju /2, 4, 5/. U kohortnoj studiji prvo se vri izbor kohorte (grupe
ljudi sa nekim zajednikim iskustvom), a po dobijanju informacije o ekspo-
niranosti kohorta se deli na kohortu izloenih i neizloenih. U dobijenim
kohortama se potom prati uestalost javljanja bolesti za odreeni vremen-
ski period. Vea uestalost pojave oboljenja meu kohortom eksponiranih u
odnosu na kohortu neeksponiranih ide u prilog potvrde hipoteze. Postoje dve
vrste kohortnih studija: retrospektivne i prospektivne. U prospektivnim ko-
hortnim studijama se na obrazovanje kohorte nadovezuje dug period praenja
u cilju utvrivanja razlika u pojavi poremeaja zdravlja. U retrospektivnim
kohortnim studijama problem dugog ekanja se prevazilazi izborom kohorte
u kojoj je ne samo agens delovao u prolosti, ve se i njegov efekat ispoljio pre
poetka istraivanja.
Kohortne studije su u poreenju sa anamnestikim studijama skuplje,
tee izvodljive, due traju, zahtevaju vei broj ispitanika, ne mogu se koristiti
za retke bolesti i u njima dolazi do osipanja podataka tokom posmatranog
perioda. Meutim, i pored ovih nedostataka kohortne studije imaju svoje pre-
dnosti, kao to su: laki izbor kontrolne grupe, vea pouzdanost podataka o
izloenosti, direktno izraunavanje stope i relativnog rizika i ispitivanje uticaja
jednog faktora rizika za vie bolesti.
Primer kohortne studije. U Stokholmu, vedska, izvedena je prospe-
ktivna kohortna studija /18/ sa ciljem da se ispita uticaj puenja roditelja na
pojavu puenja kod njihove dece. U studiju je bilo ukljueno 2232 adolescen-
ta prosene starosti 11,6 godina. Adolescenti su praeni od 5. do 8. razreda
kolovanja. Podaci o demografskim i puakim navikama (bivi ili sadanji

pua) prikupljeni su od strane dece i roditelja na poetku i na kraju istraiva-
nja. Oko 2,7 puta vei rizik da pue imala su deca ija su oba roditelja puila
(kohorta izloenih) u odnosu na decu iji roditelji nisu bili puai (kohorta
neizloenih).
Eksperimentalne ili interventne studije su studije koje se takoe kori-
ste u istraivanjima bolesti zavisnosti. Ove studije se odvijaju pod kontro-
lom istraivaa koji svesno manipulie sredstvom iju efikasnost ispituje /2/.
Eksperimentalne studije u poreenju sa drugim epidemiolokim studijama
pruaju najjai dokaz o postojanju uzrono-posledinog odnosa. U kontro-
lisanom eksperimentu uvek pored eksperimentalne grupe postoji i kontrolna
grupa. Randomizacijom (metodom sluajnog izbora) ispitanici se razvrstavaju
u eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Postoje tri razliite vrste eksperimenata:
kliniki, terenski i eksperiment u drutvenoj zajednici. U klinikim eksperi-
mentima obino se nad bolesnicima ispituje efikasnost nekog sredstva u le-
enju ili prevenciji recidiva i komplikacija nekog oboljenja /19/. U terenskom
eksperimentu ispituje se efikasnost nekog preventivnog sredstva. Eksperiment
se izvodi nad zdravom populacijom i to obino onom gde je vea uesta-
lost javljanja bolesti, da bi se efekti ispitivanog sredstva ili postupka to bre
ispoljili. Eksperiment u drutvenoj zajednici se takoe izvodi nad zdravom
populacijom u cilju ispitivanja efekta nekog preventivnog sredstva, s tim to
u ovom eksperimentu jedinica ispitivanja nije pojedinac nego grupa ljudi /1,
2, 5/.
U okviru eksperimentalnih studija mogu da se jave sledei problemi:
ograniena izvodljivost, neadekvatan odziv ispitanika, osipanje podataka, eti-
nost izvoenja i veliki trokovi istraivanja.
Primeri eksperimentalnih studija. U studiji Moore-a i Budney-a ispita-
ne su razlike u efektima edukativnog tretmana izmeu sadanjih i bivih pua-
a i nepuaa /20/. U studiju su bile ukljuene 174 osobe zavisne od upotrebe
marihuane. Rezultati studije ukazuju da su sadanji puai imali znaajno ree
negativan urin na marihuanu, kao i manji broj nedelja apstinencije nego bivi
puai. Sadanji puai zavisni od marihuane imali su i vee psihosocijalne
probleme u odnosu na nepuae. I druge studije ukazuju da sadanji puai
obino ne daju tako dobar odgovor na terapiju kao bivi puai.
U eksperimentalnoj studiji izvedenoj u SAD ispitana je efektivnost edu-
kativnog porodinog programa u prevenciji puenja i konzumiranja alkohola
od strane adolescenata /21/. Adolescenti, uzrasta od 12 do 14 godina i njiho-
ve porodice su metodom sluajnog izbora odabrani iz celokupne populacije
SAD. Nakon sprovedenog intervjua, ispitanici su razvrstani randomizacijom
na one koji dobijaju i one koji ne dobijaju izabrani program. Program se sa-
stojao u slanju potom adekvatnih broura i telefonskih kontakata sa zdrav-
stvenim edukatorima. Ispitanici su telefonski praeni i intervjuisani posle 3 i
12 meseci od izvedenog programa.
Narkomanija 129
Puenje je znaajno redukovano za 16,4% za godinu dana, a za 25% kod
belaca ne-hispanskog porekla. Meutim, dati program nije se pokazao efekti-
vnim za druge rase i etnike grupe.
U Engleskoj je sproveden randomizovani kontrolisani eksperiment sa ci-
ljem da ispita efikasnost edukativnog programa na prestanak puenja kod oso-
ba sa preleanim infarktom miokarda /22/. U studiju je ukljueno 540 puaa
hospitalizovanih u 17 bolnica Engleske zbog preleanog infarka miokarda ili
zbog ugradnje bajpasa. Kontrolna grupa je dobijala uobiajene usmene savete
o tetnosti duvana i standardnu brouru Puenje i vae srce. Eksperimen-
talna grupa je podvrgavana programu edukacije koji je trajao 20-30 minuta
i koji se sastojao od itanja broura o ugljen monoksidu, deljenja specijalnih
broura, testiranja znanja o puenju, diskutovanja sa ljudima koji su prestali sa
puenjem i uzimanja potvrda da osobe ele da prekinu sa puenjem.
Apstinencija u trajanju od 6 nedelja i 12 meseci je proverena upitnikom
i odreivanjem biohemijskih parametara. Posle 6 nedelja u kontrolnoj grupi
151 (59%) osoba nije puila, a u eksperimentalnoj grupi 159 (60%) osoba nije
puilo (p=0,84). Posle 12 meseci 102 (41%) osobe u kontrolnoj i 94 (37%) u
eksperimentalnoj grupi i dalje nisu puile (p=0,40). Meutim, pacijenti koji
su dali izjavu da ele da prekinu sa puenjem su skoro dva puta ee ostvarili
apstinenciju nego oni koji je nisu dali (p<0,01). Mala zavisnost prema pue-
nju i velika motivacija da se prestane sa puenjem su glavni nezavisni uzroci
pozitivnog ishoda edukacije.
Negativan ishod ovog eksperimenta moe se objasniti injenicom da je-
dna edukativna intervencija u trajanju od 20 do 30 minuta nije dovoljna da
pokrene strastvene puae da prestanu sa puenjem. I druge studije su poka-
zale da se rezultati edukativne intervencije mogu oekivati tek posle 8 inter-
vencija sa ukupnim trajanjem od 3 sata /23, 24/.
U Oregonu, SAD, je sproveden randomizovani kontrolisani eksperiment
sa ciljem da se prevenira puenje kod adolescenata /25/. U osam oblasti Ore-
gona, koje su metodom sluajnog izbora odabrane, sprovedeni su edukativni
programi samo u kolama ili i u kolama i u celoj drutvenoj zajednici. Efekti
programa su praeni tokom pet godina tj. praeni su adolescenti od 12. do
15. godine ivota. Edukativni program koji se sprovodio u zajednici sastojao
se iz medijske propagande, razgovora sa porodicom o puenju, analizi uloge
mladih u borbi protiv puenja i redukciji pristupa mladih duvanu.
Edukativni program u drutvenoj zajednici je znaajno redukovao pre-
valenciju puaa. Ovim programom redukovan je meu studentima i broj ko-
risnika alkohola i marihuane. Rezultati ove studije istiu da edukativni pro-
grami koji se sprovode u drutvenoj zajednici znaajno poboljavaju rezultate
koje daju kolski edukativni programi.
Na osnovu svih navedenih epidemiolokih studija: deskriptivnih, ana-
litikih i eksperimentalnih moe se konstatovati da bolesti zavisnosti pred-

stavljaju veliki drutveni problem i da su dalja istraivanja neophodna u cilju
pronalaenja adekvatnih mera primarne prevencije.
LITERATURA
/1/ Grupa autora: Metodologija NIR, Velarta, Beograd, 1999; /2/ Gordis, L., Epidemiology, 2nd ed., WB
Saunders Philadelphia, 2000; /3/ Radovanovi, Z., Epidemioloki renik, Medicinski fakultet, Beograd, 2001;
/4/ Lilienfeld, D.E., Stolley, P.D., Fondations of Epidemiology, 3rd edition, Oxford: Oxford University Press,
1994; /5/ Mac Mahon, B., Trichopoulos, D., Epidemiology Principles and Methods, 2nd edition, Boston:
Little, Brown and Company, 1996; /6/ Rothman, K.J., Greenland, S., Modern epidemiology, 2 nd edn, Lip-
pincot-Raven, Philadelphia, 1998; /7/ McGinnis, J.M., Foege, W.H., Actual causes of death in the United
States, JAMA 1993, 270:220712; /8/ US Department of Health and Human Services, The health cosequen-
ces of smoking: chronic obstructive lung disease a report of the Surgeon General, Rockville, Maryland:
US Department of Health and Human Services, Public health Service, CDC, National Center for Chronic
Disease Prevention and Health Promotion, Office on Smoking and Health, 1984, DHHS publication no.
(PHS) 8450205; /9/ Cigarette smoking during among adults-United State, 1997, MMWR 1999, 48(43):9-
93996; /10/ Cigarette Smoking During the Last 3 Months of Pregnancy Among Women Who Gave Birth to
Live Infants Maine, 1988-1997, MMWR 2002, 51(13):273-276; /11/ Jacobs, E.A., Copperman, S.M., Jeffe,
A, Kulig, J., Fetal alcohol syndrome and alcohol related neurodevelopmental disorders, Pediatrics 2000, 106:3-
5861; /12/ US Department of Health and Human Services, Healthy People 2010. (conference ed, in 2 vols),
Washington, DC: US Department of Health and Human Services, 2000; /13/ CDC, Alcohol consumption
among pregnant and childbearing-aged women, United States, 1991, and 1995, MMWR, 1997, 46:34650;
/14/ NCADI, Report: 1999, National Household Survey on Drug Abuse, http://www.health.org/govstudy/
bkd376/tableofrontents.aspx; /15/ Cook GD, Whincup, P.H., Jarvis, M.J., Strachan, D.P., Papacosta, O., Bry-
ant, A., Passive exposure to tobacco smoke in children aged 57 years: individual, family, and community
factors, BMJ 1994, 308:384389; /16/ Schlesslman, J.J. with contributions by Stolley, P.D., Monographs in
epidemiology and biostatistics, Case-control studies, design, conduct, analysis, New York, Oxford Univer-
sity Press, 1982; /17/ He, Y, Lam, T.H., Li, L.S., Li, L.S., Du, R.Y., Jia, G.L., Huang, J.Y, Zheng, J.S., Passive
smoking at work as a risk factor for coronary heart disease in Chinese women who have never smoked, BMJ,
1994, 308:380-384; /18/ Rosendahl, K.I., Galanti, M.R., Gilljam, H., and Ahlbom, H., Smoking mothers and
snuffing fathers: behavioural influences on youth tobacco use in a Swedish cohort, Tobacco Control 2003,
12:7478; /19/ Fletcher, R.H., Fletcher, S.W., Wagner, E.H., Clinical epidemiology (the essentials), Baltimore/
London, Williams and Wilkins, 1996; /20/ Moore, B.A., Budney, Tobacco smoking in marijuana-dependent
outpatients, J. Subst Abuse 2001, 13:583-596; /21/ Bauman, K.E., Foshee, V.A., Ennett, S.T. Pemberrton, M.,
Hicks, K.A., King TS and Koch GG, The influence of a family program on adolescent tobacco and alcohol use,
America Journal of Public Health 2001, 91:604610; /22/ Hajek, P., Taylor, T., Mills, P., Brief intervention
during hospital admission to help patients to give up smoking after mycardial infarction and bypass surgery:
randomised controlled trial, BMJ 2002, 324:87-89; /23/ Klesges, R.C., Haddcok, C.K., Talcott, G.W., Efficacy
of forced smoking cessation and an aunctive behavioral treatment on long-term smoking rates, J Consult Clin
Psychol 1999, 67:952956; /24/ Hajek, P., West, R., Lee, A., Foulds, J., Owen, L., Eiser, R. et al., Randomised
controlled trial of a midwife-delivered brief smoking cessation intervention in pregnancy, Addiction 2001,
96:485494; /25/ Biglan, A., Ary, D.V., Smolkowski, K., Duncan, T., Black, C., A randomised controlled trial
of a community intervention to prevent adolescent togacco use, Tob Control 2000, 9:2432.
Narkomanija 131
Prof. dr sci. Dimitrije Milovanovi
DUEVNI POREMEAJI UZROK I POSLEDICA

ZLOUPOTREBE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
Sam naslov ukazuje na svu sloenost odnosa izmeu duevnih pore-
meaja, primarno nastalih, koji mogu biti i uzrok, ali i posledica zloupotrebe
psihoaktivnih supstanci.
Prava priroda ovih meuzavisnih odnosa, tj. identifikovanje mesta uzro-
ka i posledice moe biti od znaaja za adekvatnije usmeravanje pravca tera-
pijskog delovanja.
Na je zadatak da ukaemo na primarne psihijatrijske poremeaje koji
mogu da dovedu do zloupotrebe nekih od postojeih droga ali isto tako da
ukaemo na psihoaktivne supstance koje nakon predoziranja tj. akutne in-
toksikacije ili nakon njihove dugotrajne tj. hronine zloupotrebe mogu da
proizvedu, pogoraju ili modifikuju ve postojee oblike psihijatrijskih pore-
meaja.
U pruanju odgovora na postavljena pitanja poli bismo od jedne nemi-
le injenice da je narkomanija izbila po prostranstvu u prvi plan i da danas
predstavlja planetarni problem. Uprkos brojnih neslaganja, miljenja smo da
narkomanija treba da bude shvaena kao specifina nozoloka jedinica tj. kao
najtei oblik duevnog poremeaja, koji se ego-strukturalno nalazi pored nar-
cistike depresije ili blie izmeu maginog i depresivnog stanja (Federn).
Ako se etiologija narkomanije shvati kao oblik patoloke strasti onda je
razumljivo da izmeu narkomanije i kruga bipolarnih afektivnih poremeaja
postoji i genetska slinost i slinost mehanizama odbrane. Naime, narkoman
se isto kao i depresivna osoba brani euforinim raspoloenjem.
Znai, narkomanija poput manije psihodinamski treba da se shvati kao
trijumf nagonskog dela linosti (Ida) nad Super-egom, to se primarno ispo-
ljava kroz dominaciju principa zadovoljstva (I. Nastovi).
U daljem tekstu sledi zakljuak da svaka patoloka strast, pa i narko-
manija, predstavlja neuspeli surogat za izgubljenu vezu sa majkom. Meutim,
kako taj model dvojnog jedinstva sa majkom deluje i tokom celog ivota i u
isto vreme odreuje sve nae interpersonalne komunikacije odreene indi-
vidue koje nisu u stanju da uspostave libidinozne veze sa drugim osobama
predstavljaju predispoziciju za formiranje nekog od oblika patoloke strasti.
Uzgred, da podsetimo da ekstremno patoloku formu emocionalne ve-
zanosti za majku viamo kod simbiotike psihoze gde dete nije u moguno-

sti da tolerie i najkrae odsustvo majke, isto onako kao to i narkoman ne
podnosi nemanje droge.
Ovakav pogled na problem nas dovodi do zakljuka da narkomanska
strast (udnja) nije samo uslovljena spolja ve i iznutra kada su u pitanju oso-
be sa oskudnom ego-kontrolom, tj. slabog ega sa dominirajuim principom
zadovoljstva i bez kapaciteta za tolerisanje unutranje napetosti.
Iz dosadanjih razmatranja proizilazi da je bitna linost, ije i naslee ali
i okruenje imaju udela u njenom formiranju. Veina strunjaka koja se bavi
problemom zavisnosti se slae da postoje izvesne zajednike karakteristike u
strukturi linosti sklonih formiranju zavisnosti.
Ove karakteristike kao predisponirajue obuhvataju:
nisku frustracionu toleranciju,
oseanje nie vrednosti,
oseanje straha,
oseanje dosade,
oseaj bespomonosti, i
zavisnost od drugih.
Frustraciona tolerancija se odnosi na koliinu stresa koja se moe
podneti pre pojave neprijatnog oseanja, ljutnje i anksioznosti. Poznato je
da se ljudi veoma razlikuju po sposobnosti da toleriu frustraciju i stres. Oni
koji ne podnose dobro stres pribegavaju primamljivoj opciji koja se ogleda u
elji za bekstvom. Na ovaj nain droga i alkohol za neke osobe mogu biti put u
bekstvo. Vremenom podnoenje frustracije postaje sve tee, a ovakav vid po-
naanja postaje navika iz koje se stvara zavisnost. Osobe sa trajnim oseanjem
nie vrednosti, putem zloupotrebe supstanci nastoje da nau oslobaanje od
ovakvog oseanja. Alkohol i droge proizvode oseanje lanog pouzdanja pa se
na ovaj nain mogu nai u zamci dejstava arteficijelnih sredstava.
Osobe koje u sebi nose strah, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci
mogu da umanje strah, a vremenom formiraju zavisnost. Osobe sa oseanjem
dosade, u oajnikoj elji da se ona izbegne, pokuavaju da promene realnost
putem upotrebe jedne od brojnih supstanci koje izazivaju zavisnost.
Osobe koje se oseaju bespomono i slabo imaju potrebu za bekstvom,
jer trpe u linom ivotu neuspehe, nezadovoljstva i bivaju frustrirane.
Osobe sklone ka emotivnoj zavisnosti od drugih takoe se oslanjaju na
alkohol i droge tj. trae pomo uvek spolja, a ne iz sopstvenih kapaciteta.
Osnovno pitanje na koje treba da odgovorimo ima u vidu primarne psi-
hijatrijske poremeaje koji mogu biti uzrok konzumiranju droga. Pre svega
tu spadaju osobe iz grupe psihopatija odnosno, iz velike porodice tzv. po-
remeaja linosti. Poznato nam je da ove linosti u svom trijasu ispoljavaju
promene i to konstantno u svakodnevnom emocionalnom ivotu, bilo kao de-
presivnost, emocionalna labilnost ili anksioznost. Upravo iz ovih psihopatolo-
kih poremeaja afektiviteta nie i njihova potreba za zloupotrebom alkohola
Narkomanija 133
i opojnih droga. Vodea kategorija su agresivne psihopate sa antisocijalnim
ponaanjem, koje preteno konzumiraju alkohol u kombinaciji sa stimulati-
vnim sredstvima kao to su kokain i amfetamini. Pasivno-zavisne psihopatske
linosti sklone su da pribegnu korienju heroina, alkohola i steroida. Litera-
tura poznaje tzv. Bodi bilder psihoze nastale prekomernom i dugotrajnom
upotrebom steroida.
Tzv. granina stanja (Border-line) koja se karakteriu oscilacijom nivoa
svesti ili tzv. mentalnom konfuzijom esto pribegavaju upotrebi droge.
Zloupotreba psihoaktivnih supstanci se ree sree i kod pojedinih osoba
iz drugih kategorija mentalno obolelih. To se u prvom redu odnosi na manji
broj shizofrenih. Ima autora koji su naveli i statistike podatke o signifikan-
tnoj razlici o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci kod shizofreno obolelih u
odnosu na kontrolnu grupu zdrave populacije.
Psihijatrijska praksa koristi antiholinergike kao korektivna sredstva pro-
tiv neuroleptikih sporednih dejstava. Deava se da lekari ordiniraju visoke
doze ovih sredstava ili da sami pacijenti, godinama na neuroleptikoj tera-
piji, sami poveavaju dozu antiholinergika. U literaturi su opisani sluajevi
prekomerne upotrebe benztropina, triheksifenidila i prociklidina. Upravo ove
supstance izazivaju euforiju, relaksiraju i energiziraju. Istie se da najizrae-
nije euforizantne sposobnosti poseduje triheksifenidil (Artane), ali raspolae
i stimulativnim dejstvom na psihomotornu aktivnost. Praktino potencijal
antiholinergika za zloupotrebu centriran je na otklanjanje mogueg razvoja
postpsihotine depresije, disforije ili stanja sa dominantnom negativnom se-
miologijom. Smith (1980) izvetava o aktivirajuem i pozitivnom efektu trihe-
ksifenidila na raspoloenje i kod osoba koje nisu na neuroleptikoj terapiji.
Odgovor na drugo pitanje glasi zloupotreba droga u bolestima zavi-
snosti ne samo da dovodi do karakteristinog izmenjenog ponaanja, nego je
veoma esto i uzrok oteenja razliitih organa i sistema i njihovog funkci-
onisanja. Komplikacije zloupotrebe droga zahvataju centralni nervni sistem,
to se ogleda u pojavi kortikalne depresije, poremeaja funkcije spavanja tipa
dizsomnije,a u emocionalnoj sferi razvija se sindrom apatije i poremeaj volje
kao hipobulini ili abulini poremeaj.
Na kraju, javljaju se i produktivni psihotiki fenomeni tipa halucinacija
i sumanutih ideja.
Na ovom mestu treba naglasiti da je uvek prisutna malnutricija, kao
znaajan inilac u genezi slabljenja imunolokog odbrambenog sistema celo-
kupnog organizma.
U sklopu pomenutih poremeaja na jednoj etapi zloupotrebe psihoakti-
vnih supstanci javljaju se i kognitivne smetnje: miljenje postaje konfuzno i
usporeno, a pamenje oteano. U pogledu socijalnog funkcionisanja prisutna
je opta psihosocijalna neefikasnost i anerginost.
Prolongirana zloupotreba hipnotika (deluju na sve stukture CNS) moe
da dovede do psihotikih ispoljavanja, zbog ega se ne preporuuje da njihova
primena traje due od dve nedelje.
Predoziranje, tj. prekomerna upotreba stimulativnih sredstava, moe da
izazove atake hipomanije.
Predoziranje sedativno-hipnotikih narkotika izaziva depresivne klini-
ke slike koje se po prestanku dejstva narkotika spontano povlae.
Zloupotreba vie psihoaktivnih supstanci kroz odreeni vremenski peri-
od moe da proizvede izolovan amnestiki sindrom, pravi psihotini ub, sve
do pojave sloenijeg organskog mentalnog poremeaja.
Hronina zloupotreba amfetamina izaziva tranzitorne psihotike mani-
festacije sa naglaenim paranoidnim sadrajima. Uz to, njihova zloupotreba
moe da dovede do pojave hipertenzivnih kriza, a ove da izazovu prskanje
aneurizmatinih i fragilnih krvnih sudova mozga, a u psihikoj sferi uvek na-
staju razdraljivost, euforija i apatija.
Halucinogene supstance u veim dozama provociraju psihotine reakci-
je sa prateim paninim atacima. Opisane su i mogue konvulzije i abruptni
suicidalni raptusi.
Dugotrajna zloupotreba marihuane, koja se usporeno eliminie i dugo
zadrava u organizmu, kod adolescenata izaziva amotivacioni sindrom irever-
zibilne prirode, koji karakteriu: apatija, abulija, aproseksija, oteeno pame-
nje i za okolinu upadljivo njihovo nekonzistentno ponaanje.
Zloupotreba inhalanata (lepak), naftne pare i olova izaziva sindrom en-
cefalopatije koji se na klinikom planu ogleda u difuznom defektnom mental-
nom funkcionisanju, tj. kao hronini modani psihosindrom.
Heroin unitava minerale i dovodi do poveanog gubitka natrijuma, to
se tumai tetnim delovanjem na funkciju tubularne reapsorpcije. U pitanju
je teka zavisnost koja globalno unitava linost.
Za praksu je vano znati da naglo nastale kome ili stupori govore za
akutnu intoksikaciju tj. predoziranje namerno ili akcidentalno izazvane.
Akutne intoksikacije drogama na psihikom planu po pravilu izazivaju:
1. Poremeaje ponaanja,
2. Psihijatrijske razliite klinike slike,
3. Egzarcebacije postojeih psihijatrijskih poremeaja kao, i
4. Zdruene somato-psihike poremeaje.
U principu psihoaktivne supstance mogu da izazovu nov, da pogoraju,
prikriju ili ublae kliniku sliku primarnog duevnog poremeaja, to u praksi
oteava snalaenje terapeuta za diferencijaciju duevnog poremeaja koji je u
konkretnom sluaju uzrok ili posledica zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Narkomanija 135
LITERATURA
/1/ Laurence R.D., Benett N.P., Lijekovi i duevne bolesti, psihotropni ili psihoaktivni lijekovi, Jugoslovenska
medicinska naklada, Zagreb, 1988; /2/ Lokar J., Psihofarmakoterapija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb,
1990; /3/ Kaplan H.I., Freedman A.M., Sadock B.J., Comprehensiv Textbook of Psychiatry, Williams and
Wilkins, New York, 1992; /4/ Milovanovi D., Klinika psihofarmakoterapija, Bareks, Beograd, 1999; /5/
Pavun S., Adolescencija, marihuana i dizajnirana droga, Manuskript, 2003; /6/ Milovanovi D., Vesel, Le-
enje i rehabilitacija narkomana, Zbornik radova Prvog Jugoslovenskog simpozijuma o narkomanijama,
Beograd, 1972.

Prim. dr Dragan Ili, mr sci. med.
Direktor Zavoda za zdravstvenu zatitu studenata, Beograd, Predsednik JAZAS
NARKOMANIJA I SIDA
SIDA (sindrom steenog gubitka imuniteta) ili AIDS (Acquired Immu-
ne Deficiency Syndrome) je teak sindrom bolesti prvi put prepoznat 1981.
godine. Sida predstavlja krajnji stadijum infekcije virusom humane imunode-
ficijencije (HIV). Infekcija izazvana HIV-om moe godinama da protie bez
znakova i simptoma bolesti, ali od trenutka zaraavanja osoba je nosilac ovog
virusa i moe ga preneti drugima.
Posle infekcije HIV-om kroz nekoliko nedelja ili meseci (najee od
tri do est meseci) kod odreenog broja inficiranih osoba dolazi do pojave
akutnog oboljenja koje podsea na gripozno stanje sa oseanjem slabosti i
traje od jedne do dve nedelje. Posle ovog akutnog perioda znaci ili simptomi
se ne moraju pojavljivati mesecima ili godinama. Teina kasnijih oboljenja je
uglavnom srazmerna stepenu poremeaja imunog sistema organizma.
Od 5. juna 1981. godine kada je zvanino poela svetska epidemija HIV/
AIDS bolesti pa sve do danas, menjale su se terminologija, epidemioloka sli-
ka i epidemioloke karakteristike HIV/AIDS-a u svetu i kod nas. Napravljen
je veliki napredak u izuavanju etiologije i patogeneze i jasno su definisani
uzroci HIV/AIDS epidemije. Osavremenjeni su testovi za detekciju virusa,
dobijeni su dokazi o kontaktu virusa i elije, a evidentno je da se ulau veliki
napori za otkrivanje novih lekova i poboljanje antiretroviralne terapije.
Za sve ovo vreme u svetu se belei porast broja inficiranih i obolelih,
tako da HIV/AIDS epidemija dostie pandemijske razmere.
NEKE EPIDEMIOLOKE KARAKTERISTIKE HIV/AIDS BOLESTI

Etiologija
Virus humane imunodeficijencije (HIV), uzronik infekcije, pripada
grupi retrovirusa. Identifikovana su dva tipa: tip 1 (HIV1) i tip 2 (HIV2).
Ova dva virusa su seroloki i geografski relativno razliita, ali imaju sline
epidemioloke karakteristike. Tip 1 je patogeniji.
Iako je AIDS prvi put prepoznat kao poseban kliniki entitet 1981. go-
dine, retrospektivno je otkriveno da su izolovani sluajevi prijavljivani tokom
sedamdesetih godina u SAD i nekoliko drugih delova sveta na Haitiju, u
Narkomanija 137
Africi i Evropi. Procenjuje se da je od poetka epidemije pa do kraja 2002.
godine ukupno u svetu bilo inficirano 70 miliona ljudi. Kumulativni i godinji
broj inficiranih, obolelih i umrlih od AIDS-a najvii je u zemljama podsahar-
ske Afrike.
AIDS je uzrokovao smrt vie od 28 miliona ljudi. HIV1 je ee zastu-
pljen u svetu uopte, dok je HIV2 nalaen prvenstveno u zapadnoj Africi i
u nekim sluajevima u drugim zemljama, ako su bili epidemioloki povezani
sa ovim regionom.
Ne postoji zemlja na naoj planeti koja je imuna na HIV/AIDS bolest.
Ubrzo nakon pojavljivanja, HIV/AIDS dostie epidemijske razmere i postaje
jedan od vodeih problema sveta.
Rezervoar zaraze je ovek, zaraen i oboleo.
HIV se moe preneti sa jedne na drugu osobu seksualnim kontaktom,
zajednikim kontaminiranim iglama i pricevima, transfuzijom zaraene krvi
ili njenih komponenti ili transplantacijom zaraenih tkiva ili organa. Iako se
ponekad virus moe nai u pljuvaki, suzama, urinu i bronhijalnim sekreti-
ma, nisu opisani sluajevi prenoenja nakon kontakata sa ovim izluevinama.
Rizik prenoenja HIV-a seksualnim odnosom je manji od rizika prenoenja
drugih seksualno prenosivih agenasa. Ipak, prisustvo druge seksualno preno-
sive bolesti, naroito neke ulcerativne, moe znatno olakati prenoenje HIV-
a. Glavne determinante seksualne prenosivosti HIV-a su oblik i prevalenca
seksualnog rizinog ponaanja, kao to je seksualni odnos bez zatite i sa vie
partnera.
Pretpostavlja se da rizik prenoenja infekcije oralnim seksom nije veliki.
Nema laboratorijskih ni epidemiolokih podataka da su ubodi insekata
preneli HIV.
Oko 15% do 30% odojadi HIV pozitivnih majki zarazi se pre, tokom
ili ubrzo nakon roenja. Leenje trudnica antiretrovirusnim lekovima, dovo-
di do znatne redukcije infekcije odojadi. Dojenjem se, takoe, moe preneti
HIV infekcija i tako nastaje do 50% HIV transmisije sa majke na dete.
Posle direktnog izlaganja zdravstvenih radnika krvi HIV inficirane oso-
be preko povreda iglama i drugim otrim predmetima, stopa serokonverzije
je ispod 0,5%, znatno nia od rizika nastanka hepatitis B infekcije (oko 25%
nakon sline izloenosti).
Inkubacioni period moe biti razliit. Mada je vreme od infekcije do
detekcije antitela u principu jedan do tri meseca, vreme od infekcije do dija-
gnoze AIDS-a kree se od manje od godinu dana do 15 i vie godina. Bez efi-
kasnije anti-HIV terapije, polovina zaraenih odraslih osoba e razviti AIDS
za 10 godina od infekcije. Prosean inkubacioni period kod dece je krai. Od
kako je sredinom devedesetih efikasna anti-HIV terapija postala pristupanija
inficiranima u razvijenim zemljama sveta, znaajno je usporen razvoj AIDS-a
u tim sredinama.

Period zaraznosti poinje vrlo brzo nakon infekcije i traje tokom itavog
ivota. Epidemioloki podaci sugeriu da je infektivnost vea sa veom imu-
nodeficijencijom, pojavom klinikih simptoma i prisustvom drugih seksualno
prenosivih infekcija (SPI). Epidemioloke studije ukazuju da je infektivnost
visoka i na samom poetku infekcije.
Pretpostavlja se da je prijemivost opta: izgleda da rasa, pol i trudnoa
nemaju uticaja na prijemivost infekcije niti AIDS-a. Prisustvo drugih SPB,
kao i odsustvo cirkumcizije kod mukaraca mogu da pospee infekciju. Mo-
gue je da je uticaj odsustva ili prisustva cirkumcizije povezan sa nivoom higi-
jene penisa uopte. Jedino uzrast u vreme infekcije utie na brzinu progresije
HIV infekcije u AIDS. Adolescenti i odrasli koji su zaraeni HIV-om u mla-
dom uzrastu, sporije napreduju do AIDS-a od inficiranih u starijem uzrastu.
Praktino sve zemlje sveta su razvile program prevencije AIDS-a i pro-
gram zatite. Programi prevencije HIV/AIDS-a su najefikasniji kad postoji
puna politika i drutvena odlunost da se oni zaista u praksi i sprovedu.
Nakon infekcije HIV-om, za nekoliko nedelja ili meseci, kod jednog bro-
ja (oko 35%) inficiranih osoba nastaje akutno oboljenje nalik gripoznom sta-
nju ili mononukleozi koje traje od jedne do dve nedelje. Posle toga inficirani
mogu biti bez klinikih znakova ili simptoma bolesti mesecima ili godinama.
Teina kasnijih oportunistikih infekcija ili kancera vezanih za HIV infekciju,
u principu je direktno srazmerna stepenu poremeaja imunog sistema.
Procenat HIV pozitivnih osoba kod kojih e se na kraju razviti AIDS
ukoliko ne uzimaju antiretrovirusne lekove, procenjuje se na preko 90%. U
odsustvu efikasne terapije, smrtnost od AIDS-a je vrlo visoka: u razvijenim
zemljama veina obolelih (80% do 90%) umre tri do pet godina nakon posta-
vljanja dijagnoze. Meutim, rutinskom primenom profilaktikih lekova protiv
Pneumocystis carinii pneumonije i drugih oportunistikih infekcija, npr. u
SAD-u i veini zemalja, odlagan je razvoj AIDS-a i smrtni ishod. Koncept
savremene kombinovane antiretrovirusne terapije poslednjih godina u potpu-
nosti je potisnuo terapiju jednim lekom, tako da se najee koristi kombina-
cija tri leka istovremeno. Uz pravovremenu i dovoljno dugu kontrolu virusne
replikacije, posle oko godinu dana leenja, mogua je izvesna imunska rekon-
strukcija i remisija.
Seroloki testovi za antitela na HIV dostupni su komercijalno od 1985.
godine. Najkorieniji skrining test, EIA (enzyme immunoassay) ili ELISA
(enzyme-linked immunosorbent assay) je visoko senzitivan i specifian. Ipak,
kada je ovaj test reaktivan, mora se potvrditi dodatnim testom, kao to je We-
stern blot ili IFA (test indirektne imunofluorescencije antitela). Nereaktivan
dopunski test negira poetni reaktivan EIA test, reaktivan ga podrava, a ne-
odreeni rezultat Western blot testa zahteva dalja ispitivanja. Zbog izuzetnog
znaaja pozitivnog HIV testa, preporuuje se da se on potvrdi i iz drugog
Narkomanija 139
uzorka iste osobe, kako bi se iskljuila mogua greka pri obeleavanju ili pre-
pisivanju podataka.
Veina inficiranih HIV-om razvije antitela koja se mogu detektovati je-
dan do tri meseca nakon infekcije; ponekad je taj interval produen do est
meseci, a veoma retko i posle est meseci. Postoje i drugi testovi kojima se
moe utvrditi HIV infekcija pre serokonverzije, i to su testovi za cirkuliui
HIV antigen (p24) i PCR (Polimerase Chain Reaction tehnika umnoavanja
nukleinskih kiselina) testovi za otkrivanje sekvenci virusne nukleinske kiseli-
ne. Kako je prozor izmeu najranije mogue detekcije virusa i serokonver-
zije kratak (manje od dve nedelje), dijagnoza HIV infekcije ovim testovima je
retka. Oni su, meutim, veoma znaajni za dijagnozu HIV infekcije kod beba
HIV pozitivnih majki. Naime, majina anti-HIV antitela pasivno se prenose
i mogu dati lanu anti-HIV (EIA) pozitivnost kod ovih beba i do 15 meseci
ivota. Odreivanje apsolutnog broja ili procenta T helperskih elija (CD4-)
se najee koristi za procenu teine HIV infekcije i kao pomo kliniarima
pri odreivanju terapije.
Najvei broj inficiranih HIV-om u naoj zemlji pripada grupi intraven-
skih korisnika droga.
Od ukupnog broja inficiranih, od poetka epidemije, oko 55% se infi-
ciralo putem nesterilnog prica i igle. Takoe, znaajan procenat infekcija se
deava u ovoj populaciji i putem seksualnog, nezatienog odnosa, s obzirom
na esto menjanje seksualnih partnera kao i prodaju seksualnih usluga radi
sticanja novca za nabavku droge.
Zloupotreba droga meu mladima u naoj sredini predstavlja sve vei
problem i u tome se pribliavamo svetskim trendovima. Mladi najee stiu
svoja prva iskustva sa psihoaktivnim supstancama u periodu adolescencije.
Adolescenti esto poinju da koriste alkohol i drogu u pokuaju da savladaju
tekoe u postizanju razvojnih zadataka. Ako se mlada osoba nae u grupi
koja koristi droge trebae joj mnogo sigurnosti u sebe i samopouzdanja da
izdri odbacivanje ako odbije ono to joj se nudi.
Istraivanje koje je tokom 2000. godine radio Zavod za zdravstvenu za-
titu studenata Univerziteta u Beogradu, meu mladima (uenicima i studen-
tima) na uzorku od 12.000 ispitanika sa cele teritorije republike Srbije, po
metodologiji i uz korienje standardizovanog upitnika SZO, koji je korien
u 28 evropskih zemalja, je pokazalo da:
U periodu izmeu 13. i 15. godine oko 10% adolescenata ima neko isku-
stvo sa drogom. Najzastupljenija je marihuana sa 5%, hai i kokain manje od
1%, neka druga droga 1,2%, a kombinacija droga 1% (grafikon 1).

Grafikon 1.
Preko 28% ispitanika koji su imali iskustvo sa drogom, prvi susret ostvaruje
na urci, u koli 15%, u diskoteci 10% ili u svom stanu 22% (grafikon 2).
Grafikon 2.
Narkomanija 141
U proseku, prvo iskustvo sa drogom stie se u 13. godini ivota.
Sve aktivnosti na prevenciji i suzbijanju narkomanije u znaajnoj meri
predstavljaju i doprinos smanjivanju irenja infekcije HIV-om.
Pored ostalih programa koji doprinose smanjenju rizika za HIV infekci-
ju, kao veoma efikasni programi pokazali su se i Programi smanjenja tete ili
Harm reduction programi. Oni podrazumevaju obezbeivanje i besplatnu
distribuciju sterilnih priceva i igala na mestima gde se intravenski uivaoci
droga skupljaju. Tom prilikom se distribuiraju i drugi lifleti, agitke, kondomi
sa ciljem pribliavanja toj populaciji i njihovog sticanja poverenja u ono to
im mi govorimo.
LITERATURA
/1/ Centers for disease Control, Pneumocystic pneumonia, Los Angeles, MMWR, 1981, 30:2502; /2/ Gallo,
R.C., Montagnier, L., The chronology of AIDS research, Nature 1987, 326 (6112):4356; /3/ Barre-sinous-
si, F., Chermann, J.C., Rey, F., Hugeyre, M.T., Chamaret, S., Gruest, J., et al. Isolation of a T-lymphotro-
pic retrovirus from a patient at risk for acquired immune deficiency syndrome (AIDS), Science 1987, 220
(4599):86871; /4/ Montanje, L., SIDA ovek protiv virusa, Paideia, Beograd, 1996; /5/ Kulji-Kapulica,
N., Duji, A., Virus humane imunodeficijencije (HIV) 15 godina posle, u: Markovi, A. i Filimonovi D.
(urednici), Zbornik XLIII Ginekoloko-akkuerska nedelja SLD, Beograd, 1999, 2122. oktobar, Gineko-
loko-akuerska sekcija SLD, Sava Centar, Beograd, 1999, p. 589-99; /6/ UNAIDS, World AIDS Campaign:
Men Make a Difference, (cited 2001, December 1), Available from URL: http://www.unaids.org/wac/2000;
/7/ Cavert, W., In vivo detection and quantification of HIV in blood and tissues, AIDS, 1998, 12 (Suppl A):
S2734; /8/ Carpenter, C.C., Fischl, M.A., Hammer, S.M., Hirsch, M.S., Jacobsen, D.M., Katzenstein, D.A.,
et al., Antiretoviral therapy for HIV infection in 1998. updated recommendations of the International AIDS
SocietyUS Panel, JAMA 1998:280:7866; /9/ Leake, H., Horne, R., Optimising adherence to combination
therapy, J HIV Ther 1998, 3:6771; /10/ Panel on Clinical Practices for Treatment of HIV Infection, The use
of antiretroviral agents in HIV infected adults and adolescents, J Int Assoc Physicians AIDS Care, 1998, 5
(Suppl 1):426; /11/ Pantaleo, G., Perrin, L., Can HIV be eradicated? AIDS 1988, 12 (Suppl A):S17580;
/12/ Autran, B., Carcelain, G., Gorochov, G., Sucsesses and limits of immune reconstition, HIV Advan Res
Ther, 1998, 8:38; /13/ Kassler, W.J., Wu, A.W., Addressing HIV infection in office practice, Addressing HIV
infection in office practice, Assessing risk. counseling, and testing, Prim Care, 1992, 19(1):1933; /14/ Chin, J.,
Acquired immunodeficiency syndrome, In: Chin, J., editor, Control of Communicable Diseases Manual, 17th
ed., Washington (DC): American Public Health Association, 2000, p. 1-9; /15/ Levin, B.R., Buil, J.J., Stew-
art, F.M., Epidemiology, evolution, and future of the; /16/ HIV/AIDS pandemic, Emerg Infect Dis 2001, 7 (3
Suppl):50511; /17/ C.D.C. Prevention, 1995, Update; aequired immunodeficiency sindrome, United States,
1994, Morbid, Mortal, Wkly, Rep, 44:6467; /18/ Republiki Institut za zatitu zdravlja Srbije, Izvetaj o
kretanju bolesti HIV u SR Jugoslaviji u periodu od 1985. do 31.6.2002. godine, Beograd, 2002. godina; /19/
Holtgrave, D.R., Qualis, N.L., Curren, J.W., Valdiseri, R.O., Guinan, M.E., Parra, W.C., 1995, An overview
of the effectiveness and afficiency of HIV prevention programs, Public Health Rep. 110:134146; /20/ Dragan,
I., Zdenka, J., Mila, P., Zdravstveno ponaanje studentske i srednjokolske omladine, Struno-nauni skup,
Zbornik, 2000, 3439.

Prof. dr sci. Dimitrije Milovanovi
FARMAKOTERAPIJA BOLESTI ZAVISNOSTI
Zagluujuu larmu oko neslaganja o drogama moda

bi trebalo utiati da bismo se meusobno mogli bolje uti.
T.H.Bewley
Istorijski gledano upotreba droge kroz vekove imala je svoju ushodnu

evoluciju. Najpre, kod starih kultura i primitivnih plemena droga je obino
imala funkciju rituala, ne dovodei nikada do patoloke zavisnosti, niti je
predstavljala socijalni problem. Zatim sledi upotreba droge kao vid klasine
narkomanije odraslih koja je nastajala iz terapeutskih razloga. To je oblik tzv.
medicinske narkomanije, pa je vladalo miljenje da nje ne bi ni bilo kad ne
bi bilo lekara. Trei nivo predstavlja narkomanija mladih, adolescentna nar-
komanija koja se pojavljuje poetkom pedesetih godina prolog veka po prvi
put u SAD, da bi se ubrzo proirila skoro u sve zemlje sveta. Ona je povezana
sa tzv. hipi-pokretom. etvrti nivo je aktuelna epidemija narkomanije koja ne
predstavlja vie medicinski, psiholoki i socijalni problem ve poprima kara-
kteristike planetarne ekspanzije.
Otkrie psihofarmaka je od velikog znaaja za psihijatriju i u pogledu te-
rapije predstavlja isto ono to su i antibiotici u somatskoj medicini. Taj dopri-
nos psiho- farmakolokih lekova pokriva danas sva podruja psihopatolokih
entiteta, a ogleda se dobrim delom i u tretmanu narkomanske populacije.
Integralni pristup kao i opteprihvaena strategija u leenju svih vidova
psihikih poremeaja ima svoje mesto i od jednake je vanosti i u stavu prema
bolestima zavisnosti.
Nekadanji obrazac podele narkomanija na terapeutske i neterapeutske
poinje se menjati 1954. godine i koincidira ba sa procvatom psihofarmako-
loke ere.
U tom periodu se menja i obrazac narkomanija u tom smislu to se
umesto zavisnih od jedne droge sve vie razbuktava pojava politoksikomana.
Prateu izmenu obrasca narkomanija sledi i izmena u strukturi zavisni-
ka u pogledu ivotnog doba. Naime, poveava se naglo procenat narkomana
ba iz redova adolescentne populacije.
Izmeni obrasca narkomanije pogodovala je i prvobitna shema psiho-
tropnih supstanci iz kategorije psihodizleptika. I sama terminoloka prome-
Narkomanija 143
na naziva narkomanije i toksikomanije savremenim terminom psihoaktivne
supstance proizala je iz nicanja nove discipline, tzv. psihofarmakologije ili
psihofarmakoterapije kao dominantne poslednjih pola veka.
Nepobitni i svekoliki njen progres pomrauju poslednjih godina zlou-
potrebe tzv. sintetikih-dizajniranih droga, koje se vetaki proizvode, a koje
mladi sve ee i sve vie koriste. injenica je da je u nae vreme porastao broj
ilegalnih laboratorija za njihovu proizvodnju naroito u zemljama centralne i
istone Evrope, a nedavno je jedna takva otkrivena i u blizini Beograda.
Karakteristika je novodizajniranih supstanci da su jeftinije i na taj nain
sve vie dostupne i najmlaim adolescentima, preteno uenicima srednjih
kola, jer se reklamiraju i kao afrodizijaci i kao sredstva za poboljanje pam-
enja.
Produkcija velikog broja sintetikih droga poeljnih karakteristika pri-
rodnih analoga uz znatno njihovo pojaanje i eliminisanje neeljenih efekata
daje im popularnost, omoguuje nekontrolisano irenje, a sa sve veom zlou-
potrebom dolazi i do porasta procenta intoksikacije.
Ovom prilikom podvlaimo jo jednu razliku od klasine zavisnosti,
koja je nosila peat sporadine individualne i izolovane pojave. Nasuprot
tome, u ovo vreme u porastu su bolesti zavisnosti u ijim osnovama stoji aso-
cijacija drutvenih grupacija sa odreenim konceptom i osmiljenim ritualom
drogiranja.
Dinamika savremene zloupotrebe psihoaktivnih supstanci odvija se u
interakciji trojstva: linost zavisnikapsihoaktivna supstanca (droga) i ivotna
sredina, odnosno socijalno okruenje.
Leenje lekovima zavisnika ima svoje nivoe u celokupnoj raznovrsnosti

psiho-patologije bolesti zavisnosti tj. od faze apstinencije zakljuno sa produ-
nim socio-rehabilitacionim tretmanom.

Skidanje fizike zavisnosti od opijata morfinskog tipa (heroin), kao naj-
ee manifestacije kod opijatskih zavisnika, poslednjih godina u mnogome je
olakano primenom medikamenata iz nekoliko kategorija razliite hemijske
strukture.
Kod naglog prestanka uzimanja opijata morfinskog tipa moe da se po-
javi apstinencijalni sindrom posle desetak sati i da traje 24 dana kada se
postepeno povlae tegobe u periodu od 7 do 10 dana. Za procenjivanje teine
klinikog ispoljavanja opijatskog apstinencijalnog sindroma neki se kliniari
slue HIMMELSBACHOVOM SKALOM. Po svemu, praktiniji je Ginzbur-
gov vremenski redosled pojavljivanja simptoma i znakova opijatskog apsti-
nencijalnog sindroma.
Prema Ginzburg-u, nekoliko asova od poslednjeg uzimanja droge ja-
vljaju se anksioznost, razdraljivost i kompulzivna udnja za drogom. Po-
sle oko 815 asova nastaje suzenje, rinoreja, zevanje i preznojavanje. Posle
oko 1624 sata javljaju se muka, povraanje, abdominalni i bolovi u krstima,
premor, slabost i mogu kardiovaskularni kolaps. Farmakoterapijski tretman
podrazumeva primenu opioida, sintetske narkotike supstance-metadona
(heptanona) u trajanju od 3 do 6 nedelja, uz postepenu redukciju, poev od
doze pomou koje su redukovani ili bitno ublaeni simptomi, do daljeg po-
stupnog smanjivanja metadona do njegovog potpunog ukidanja. Prema razli-
itim autorima, razliita su i iskustva i stavovi. Pristalice ove metode ukazuju
na postupnu redukciju opijata koja dovodi do smirenja pacijenta, dovodi do
saradnje i poveava broj zavisnika koji prihvataju skidanje. Terapeuti koji ne
prihvataju ovaj metod smatraju da ovo nije leenje ve produenje zavisnosti
neto blaom drogom, a pacijent stalno insistira na produenju tretmana uz
poveanje doze.
Farmakoterapijski tretman
Metadon
potpuni supstitut morfina
jai analgetik i sedativ
opioid dugog delovanja
u dozama od 10 do 80 mg
u trajanju od 3 do 6 nedelja
uz postepenu redukciju
Simptomatska terapija se sprovodi davanjem nesteroidnih antireumati-
ka, spazmolitika, blagih sedativa i hipnotika uz primenu specifine klonidin-
ske sheme tj. antihipertenziva alfa 2 antagonista sa centralnim dejstvom na
vegetativnu hiperekscitabilnost. Klonidin se daje per os est puta dnevno po
0,75 mg, postupno redukujui dozu do desetog dana. Apstinencija se kupira
za 710 dana da bi se zapoelo sa specifinom averzivnom terapijom nalore-
ksom.
Narkomanija 145
KTP (klonidinski terapijski protokol)
obuhvata per oralno 6 x na dan davanje po
0,75 mg i to:
2 dana 6 x 0,75 mg naredna
2 dana 2 x 0,75 mg
uz adjuvantnu terapiju blagih sedativa i
hipnotika, spazmolitika i nesteroidnih antireumatika.
Danas se primenjuju razliite metode farmakoterapijskog tretmana u
poetnoj fazi poznate pod imenom metode ubrzane detoksikacije: a) metod
brze detoksikacije koji se sastoji od kombinovane primene klonidina i opio-
idnih antagonista, naltreksona, uz simptomatsku terapiju sa ciljem usposta-
vljanja apstinencije za 34 dana i nastavka leenja uz averzivnu terapiju per
os opioidnim antagonistima; b) metod ubrzane detoksikacije korienjem me-
toda anestezije, uz parenteralno uvoenje averzivne terapije bez prethodno
uspostavljene apstinencije, te izmenu stanja svesti i ubrzanje apstinencijalnih
deavanja u istom, sa trajanjem od nekoliko asova i lakim apstinencijalnim
tegobama po buenju, uz ve zapoet tretman opioidnim antagonistima. Ovaj
metod se ne savetuje ukoliko ne postoji kompletan tim i adekvatna opremlje-
nost mogue kardiopulmonalne reanimacije.
Tretman psihike zavisnosti i proizvedenih psihopatolokih manifestaci-
ja ostaje dugotrajan i dubiozan proces. U principu, tu je neodvojiva paralelna
primena farmako i psihoterapije.
U ovom referatu usredsrediemo se na paletu farmakolokih sredstava
koja na razliitim etapama ovog tretmana obezbeuju savladavanje razliitih
psihopatolokih ispoljavanja.
Terapija psihopatolokih ispoljavanja

Psihomotorni nemir
opti neuroleptici (promazin, hlorpromazin)
snani neuroleptici (haloperidol, risperidon)
Psihotina ispoljavanja
antipsihotici (haloperidol, fenotiazin, klozapin, risperidon)
Dominantna anksioznost
benzodiazepinski anksiolitici (diazepam, lorazepam, alprazolam, klo-
nazepam)
Dominantna depresivnost amitriptilin, mianserin i dr.
Inverzija sna
infuzije 0,8 sol, Hemineurina, ili per os 3+3+4 caps. Hemineurina
hipnotici: Stilnox, Flormidal, Lendormin

Prema psihijatrijskom redosledu najpre emo ukazati na dananje mogu-
nosti suzbijanja psihomotornog nemira, psihotine uzbuenosti i upadljivog
neadekvatnog ponaanja. U tom smislu neophodna je primena neuroleptikih
sredstava iz grupe optih ali i specifinih novijih antipsihotika. U manjim do
srednjih doza aplikuju se promazin hidrohlorid (Prazine), hlorpromazin, ha-
loperidol i risperidon. Prazine u dozama od 100 mg je sigurniji ispred hlor-
promazina, jer manje destabilizuje neurovegetativni sistem. Haloperidol se
daje u dozama od 3 do 12 mg dnevno, a zbog bolje podnoljivosti sve vie
je u praksi primenjivan rispolept u dozama od 2 do 6 mg pro die. Halucina-
torna doivljavanja i sumanute sadraje, tzv. produktivne psihotine fenome-
ne, suzbijaju fenotiazini flufenazin (Moditen, Metoten, Lyogen), butirofenoni
(Haldol), a na rezistentne i produktivne fenomene pouzdanije rezultate daje
klozapin (Leponex), koji ne izaziva ekstrapiramidne sajd-efekte, ali zahteva
povremenu kontrolu bele krvne loze.
Uvek prisutna anksioznost jednim delom biva kupirana neurolepticima,
ali je uvek obavezna dodatna aplikacija anksiolitika benzodiazepinskog pore-
kla, najee diazepama, alprazolama ili lorazepama.
Depresivnost u klinikoj slici zavisnika nosi u sebi potencijalni rizik od
suicida te se prednost daje sedativnim antidepresivima, u prvom redu amitri-
ptilinu (Amyzol, Saroten itd.). Ovaj tretman nikako ne bi smeo biti subdozi-
ran, uz obavezno voenje rauna o njihovim neeljenim efektima.
Inverzija sna i veoma prisutni poremeaji spavanja predstavljaju ozbiljan
problem, koji samo donekle bivaju pogoeni sedativnim dejstvom i neurole-
ptika i antidepresiva. Prema naem iskustvu, prvih nedelju dana najbolje je
primeniti infuzije 0,8 % infuzije hemineurina. Ako nema gotove solucije
treba dati 3+3+4 tablete hemineurina. U nedostatku ovog leka primenjuju se
hipnotici kojih ima na tritu kao to su: Stilnox, Flormidal i Lendormin.
Iz dosadanjeg izlaganja proizilazi da se u leenju pacijenata iz svih kate-
gorija zloupotrebe bolesti zavisnosti praktino koriste svi lekovi iz savremenog
psihofarmakolokog arsenala. Oni su sposobni da suzbiju simptomatologiju
uslovljenu zloupotrebom opojnih i drugih droga, alkohola i duvana.
Ono to ostaje to su pretoksikomanske osobine linosti i nove linosti
degradirane zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.
LITERATURA
/1/ Zuardi A.W., Antunes Rodriues J., Cunha J.M., Effects of cannabidiol in animal models predictive of an-
tipsychotic activity, Psychopharmacology, 104, 260264, 1991; /2/ Milovanovi D., Dometi i rizici u oblasti
psihofarmakoterapije, Zbornik radova psihijatrijskog kongresa, Ni, 1998; /3/ Petrovi D., Psihiki poremea-
ji i poremeaji ponaanja izazvani drogama, Odabrana poglavlja iz psihijatrije, ZEKS, Beograd-Kragujevac,
2000, 156167; /4/ Dimitrijevi I., Bolesti zavisnosti, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
2000; /5/ Kalianin P., Klinika psihijatrija, Elit&Medica, Beograd, 2002.
Narkomanija 147
Prof. dr Petar Opali
ULOGA INDIVIDUALNE PSIHOTERAPIJE

U TRETMANU BOLESTI ZAVISNOSTI
Uvod
Psihoterapijske metode su se u leenju bolesti zavisnosti ranije shvatale

prilino iroko, zapravo kao primena grupno-terapijskog, porodino-terapij-
skog ili individualno-terapijskog tretmana zavisnika tj. alkoholiara (Hudolin
1989). U novije vreme u leenju bolesti zavisnosti se pojam psihoterapija go-
tovo i ne pominje (Vukovi, 2003), ili se kao izraz navodi samo uzgred, bez
detaljne razrade tog pojma (Stojkovi, Sedmak, 2003). To je donekle razu-
mljivo, budui su izrazi porodina terapija i grupni tretman u praksi leenja
zavisnika u potpunosti zamenili termin psihoterapija, mada su i porodina
terapija i grupna psihoterapija, psihoterapija u uem smislu par exellence
(Stumm, Pritz, 2000).
Istini za volju, svaka psihijatrijska intervencija ima svoj psihoterapijski
aspekt. To je vie nego oigledno onda kad zavisnika i njegovu porodicu treba
motivisati za leenje, kada se stvara terapijska atmosfera u individualnoj rela-
ciji sa pacijentom, u maloj ili velikoj grupi u kojoj se on lei. Re je o atmo-
sferi podrke, razumevanja, uz ve klasine zahteve prema zavisniku, iji je cilj
jaanje ega pacijenta, granica porodinog sistema i uopte vebanja testiranja
realnosti u ivotu zavisnika.
Izraz psihoterapija u leenju toksikomanije mladih, meutim, nije redak
(Tomori 1992), iz jednostavnog razloga to su svi poremeaji u razvojnom
dobu, naroito dece, teko sagledivi izvan problema sazrevanja i psihike zavi-
snosti mladih od znaajnih lica iz njihove okoline. U razvojnom periodu dete
ili adolescent su prosto gladni neretko protivrenih potreba, s jedne strane
potrebe za razumevanjem i za slobodom, a sa druge potrebe za orijentacijom
i podrkom u ivotu.
Primenjujui psihoterapiju i sam sam se sretao sa zavisnicima, preteno
alkoholiarima kad su odrasli u zrelom dobu u pitanju i politoksikomani-
ma kad je re o adolescentima. to se alkoholiara tie, obino se radilo o
sekundarnom alkoholizmu kod pacijenata sa primarno neurotinim poreme-
ajem (depresivno ili anksiozno stanje ili struktura linosti), ili o Border-line
strukturi linosti, u kojoj se zavisnost od supstanci javila u nekoj od faza po-
remeaja (neurotinoj najee).
Individualni psihoterapijski stav, u svakom sluaju, sastavni je deo kom-
pleksnog tretmana politoksikomana u razliitim fazama leenja, nekad na
samom poetku, pre svega u toku motivacije pacijenta za leenje zavisnosti
uopte, ponekad u sredinjoj fazi, kao podrka pacijentu da izdri konfronta-
cije i ne napusti tretman, ali najee posle detoksikacije tj. reavanja proble-
ma vezanih za apstinencijalnu krizu, kad su samci u pitanju, odnosno nakon
intenzivnog (obino na nivou dnevne bolnice) porodino-terapijskog leenja
zavisnika, kada u prvi plan stupaju emocionalni i slini problemi pacijenta
nereivi tokom prethodnog tretmana.
U leenju zavisnika psihoterapeut se angauje, najee, u dve faze le-
enja:
1 - motivacionoj i
2 - rehabilitacionoj ili fazi resocijalizacije.
to se tie prve faze psihoterapeutu se obraaju neretko mladi polito-
ksikomani, njihovi roditelji ili narkomani sa kraim zavisnikim staom da
im pomogne samo ili iskljuivo psihoterapijom, budui da, kako oni tvrde,
nisu zavisnici, ili ako ve jesu, psihijatri koji lee ovaj problem su nedostu-
pni, rigidni, ukratko neadekvatni za njih. Obino tvrde da im je potreban
terapeut koji e ih sluati i razumeti, a ne strogi, besmisleni reim odvika-
vanja, koji je uz to neretko nehuman, agresivan, njima u svakom sluaju
momentalno neprihvatljiv.
Problem je neto jednostavniji kad su u pitanju hronini alkoholiari ili
toksikomani recidivisti, budui da se oni u ovakvim prilikama lako konfron-
tiraju se svojom osnovnom boleu (na podacima iz anamneze, a uz podrku
lanova porodice ili bliskog prijatelja) i relativno brzo prihvataju tretman (de-
toksikaciju, potom leenje apstinencijalnih sindroma i najzad ukupan porodi-
ni program leenja zavisnosti) (Gai, 1978). Kad je ova kategorija zavisnika
u pitanju, na samom startu se napravi neka vrsta terapijskog ugovora, da e
pacijent biti prihvaen na psihoterapiju tek posle kompletnog programa poro-
dine terapije. to se on kasnije relativno retko uistinu pojavi u individualnoj
psihoterapiji, drugi je problem. Traenje psihoterapije neretko je i kod ovih
pacijenata sastavni deo otpora leenju zavisnosti.
Specifinosti i naela individualno-psihoterapijskog

tretmana mladog zavisnika
Kad je u pitanju mladi zavisnik, po pravilu politoksikoman, psihotera-

pijski zadatak je sloeniji od prethodnog. Na samom poetku leenja pravi
se terapijski ugovor, da bi se sprovela kratka psihoterapija, iji je krajnji cilj
reenje psihikog problema ili kroz razgovor u dvoje, ili prihvatanjen kom-
pletnog tretmana pacijenta i lanova njegove porodice. Neretko je neko od
Narkomanija 149
roditelja (otac najee) takoe zavisnik, ili je u pitanju nepotpuna porodica
(bez jednog roditelja) (Miovi, Stankovi, Potrebi, Nastasi, 1992), tako da
individualna psihoterapija moe da utre put porodinoj terapiji.
Psihoterapija ove vrste se inae aranira u vezi sa crtama linosti, sim-
ptomima, porodinom situacijom mladog zavisnika i naravno kapacitetima za
psihoterapiju (introspektivnost, stepen patnje, inteligencija, verovanje u psi-
hoterapijski postupak itd.). Psihoterapijski pristup je u ovom sluaju vie nego
elastian, pri emu se teorijska orijentacija koju sami primenjujemo, egzisten-
cijal-analitika (Opali, 1988), pokazala pogodnom, budui da maksimalno
uvaava individualnost zavisnikovih smetnji odnosno psihodinamike, kao
svoje sutinsko obeleje. Kako su esto u pitanju primarno ili sekundarno iza-
zvana depresija, kao i prelazna stanja izmeu stanja straha i neraspoloenja ili
oseanja praznine, bitno je da se brzo osvetli u kojem emocionalnom stanju je
zavisnik doao do supstance i koju ulogu je ona imala u tom momentu u nje-
govom ivotu, tj. kakav je smisao rituala i situacija prvog iskustva zloupotrebe
supstance. Nije isto, ako je on to uinio iz znatielje, eksperimentiui i traei
nova uzbuenja, ili zbog oaja, ili u optoj praznini ivljenja, ili je pak to radio
iz inata nekom drugom. Nekad je u pitanju prava noogena neuroza, neuroza
besmisla u Franklovom smislu, nekad neto sasvim tree proizalo iz Mi-bia
mladog oveka, tj. iz njegovih relacija sa znaajnim licima iz ivota (imitacija
ponaanja roditelja, idola, beg od porodine situacije, autodestruktivno reago-
vanje na sukob, odbijanje od voljene osobe ili trenutni neuspeh itd.).
Cilj psihoterapije mladog zavisnika je da se proiri njegova svest, da mu
se izotre opaanja, da se naui da prihvati sve to se dogaa u njemu i sve-
tu koji ga okruuje, konkretnije, da prepozna i prihvati svoju nesigurnost i
oseanje manje vrednosti, ako su oni bili podloga za poetno posezanje za
supstancom, a oni su to najee. On zapoinje u psihoterapiji da stie navike
koje e mu obezbediti dobro raspoloenje, oputenost i oseanje sigurnosti
bez droge. Beei iz neurotinog raspoloenja u poremeaj ponaanja pri po-
sezanju za supstancom, mladi politoksikoman izbegava zapravo suoavanje sa
svojim neprijatnim tj. nepodnoljivim oseanjima, zamenjujui ih manje bol-
nim, ali neprikladnim antisocijalnim ili asocijalnim ponaanjem, podranim
docnije od grupe zavisnika, to sve skupa moe da uini psihoterapijski proces
komplikovanijim, ponekad i nemoguim.
Tokom individualne psihoterapije terapeut treba da ima na umu sledee:
Mladi pacijent mora izgraditi realne stavove, nasuprot dotadanjim
uglavnom idealizovanim stavovima, prema supstancama koje je uzimao.
On treba da postane svestan stepena svoje zavisnosti, kao i kardinalnih
posledica koje je ona proizvela u njegovom ivotu.
Treba da je svestan nemoi da sam rei svoje psihike probleme.
Da prihvati da je u stanju da rei probleme uz pomo strunjaka, bilo
psihoterapeuta, bilo onih koji se bave bolestima zavisnosti u irem smislu.

Da usvaja norme drutvenog ponaanja kao objektivni orijentir spoljne
kontrole vlastitog ponaanja, odnosno neposrednog pokazatelja sopstvenog
psihikog integriteta, tj. da prihvati povremenu saradnju roditelja i tokom
psihoterapije.
Da ulae stalni napor, energiju i vreme u psihoterapiju i leenje zavi-
snosti, a s tim u vezi i u aktivnosti van terapijske situacije, koje ga uvruju
u zdravlju.
Psihoterapeut treba da zna da se svi ovi zahtevi treba da ostvare, koliko
u realnom, toliko i u fantazmatskom svetu mladog zavisnika, koji je vrlo pri-
sutan u subjektivnom svetu mladog oveka.
Kada je re o ulozi individualne psihoterapije u leenju bolesti zavisno-
sti mladih polovina posla je uraena ako pacijent uopte zapone leenje, bu-
dui da vrlo brzo doivi prednosti sazrevanja bez supstance (manje patnje,
ree odbacivanje od okoline, vie slobodnog vremena, poveano samopoto-
vanje).
U individualnom psihoterapijskom radu sa mladim zavisnikom potre-
bno je klijentu stalno ponavljati prethodne preduslove, naroito onaj da je
individualna psihoterapija nezamisliva bez uspene apstinencije i bez spoljne
kontrole iste. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, ne moe se na due vreme nastaviti
ni individualna psihoterapija, pa i kad se prekine, rauna se na neke njene,
najee dugorone, psihoterapijske efekte.
Od poetka se gradi poverenje pacijenta u terapeuta, u leenje uopte,
tanije izgrauje se, kako se to kae u egzistencijal-analitikoj psihoterapiji,
uspean terapijski susret (Opali, 1988), kao nova i neponovljiva veza paci-
jenta sa nekim ko se o njemu brine (agape), na realan, struan i podravajui
nain. Adolescent voli i oekuje tu specifinost i izuzetnost odnosa, budui
da on zadovoljava njegov poetni narcizam i umanjuje strah od etiketiranja
dijagnozom narkomana ili alkoholiara.
Potrebno je u svakom momentu registrovati i uvaiti sve nijanse stre-
pnje ili neraspoloenja pacijenta, zbog nekog, za njega bolnog ili poniavaju-
eg aktuelnog dogaaja u okolini, ili zbog sadraja seanja sa slinim emoci-
onalnim nabojem, ili naprosto, radi sluajne asocijacije u toku terapije, koja
bez odlaganja treba da postane predmet razgovora u seansi, tako da se prekine
lanac reavanja psihikog problema pomou fantazmatskog ili realnog pose-
zanja zavisnika za supstancama.
Treba postepeno pripremati pacijenta za svako suoavanje sa neprija-
tnim istinama o njemu samom, a da pri tom ne razvije nepodnoljivo osea-
nje krivice ili da to ne izazove narcistiku uvreenost i bes, odnosno ne izazo-
ve strah (najee od duevne bolesti), to sve moe da postane razlog da on
iznenada prekine terapiju. Naroito je rizina poetna konfrontacija pacijenta
sa opratanjem od prijatnosti izazvanih olakanjem koje je, istina privremeno,
izazivalo uzimanje supstance.
Narkomanija 151
U analitikom psihoterapijskom pristupu (Tomori, 1992), a posebno
daseins ana-litikom (Opali, 1999), rekonstrukcija znaenja ili smisla droge,
alkohola i sl. u ivotu pacijenta (dakle ne samo na poetku zavisnosti) je od
kljunog znaaja. Pri tome, terapeut uvek rauna na one delove linosti pa-
cijenta koji nisu naeti zavisnou kao takvom, koji predstavljaju tzv. zdrave
aspekte ega, kao i na potrebu traganja za novim i realnijim smislom ivljenja
(uspeh u sportu, kolovanju, heteroseksualnim vezama, a u skladu sa ranijom
intencijom postojanja tj. sa egzistencijalnim projektom).
Krai recidivi tj. sporadina iskustva uzimanja supstanci u mladih se
tokom psihoterapije ne kanjavaju drastino (prekidom leenja), kao u po-
rodinom tretmanu, nego se koriste kao materijal za konfrontaciju sa loim
posledicama ponovnog uzimanja droge, kao i povod za uvrenje terapijskog
ugovora, tj. za precizno definisanje odgovora na pitanje, koliko dugo e se
tolerisati slini izleti, koji kompromituju celokupnu psihoterapiju. Blai re-
cidivi se analiziraju u sklopu intrapersonalnih neurotinih simptoma (straha,
depresije i sl.), ili kao deo aktuelnog meulinog konflikta sa okolinom.
Kao to odluku o leenju treba da donese sam mladi zavisnik (za razliku
od odraslih, koji zapoinju leenje kada dodirne dno, ili pod snanim priti-
skom ue ili ire okoline), on treba da je isto tako aktivni sauesnik u donoe-
nju niza odluka tokom psihoterapije, naroito u njenoj zavrnoj fazi.
I toksikomani u srednoj fazi zavisnosti mogu se primiti na psihoterapiju,
ali uglavnom kao uvod u celokupni tretman. Pri tom se mora raunati na vee
probleme tokom psihoterapije, budui da su u pitanju izraenije strukturi-
sani poremeaji linosti i rigidnije zavisniko ponaanje. U tome nam istina
mogu pomoi roditelji zavisnika, koji jo nisu ukljueni u porodini tretman
u uem smislu rei. Zapravo, roditeljima se posle dovoljno dugog i strpljivog
sluanja daju signali razumevanja i saoseanja, kako sa njihovim linim tako
i sa problemima sa zavisnikom u roditeljskim ulogama. Meutim, stav pre-
ma njima je u naelu nedvosmisleno direktivan, sa savetima usmerenim na
poboljanje poremeene komunikacije, na uklanjanje dvostrukih poruka, na
jaanje funkcionalnosti porodinog sistema uopte (ojaanje granica unutar
porodinog sistema i van njega, podrka u vrenju diferenciranih porodinih
uloga i slino). Pri tome treba nai meru izmeu toga da se roditelj potpuno
oslobodi obaveze da sarauje u leenju s jedne, i preoptereenja oseanjem
da je on najodgovorniji tj. kriv za zavisnost deteta sa druge strane. Roditelji
se ohrabruju da budu otvoreniji, oputeniji i realniji u komunikaciji sa mla-
dim politoksikomanom, tj. prepoznaju tzv. neprincipijelne porodine dijade,
trijade ili koalicije i slino, ali pre svega, da se pripreme za porodini tretman
zavisnika.
Psihoterapija u maloj grupi, kao nekoj vrsti zamene za sazrevanje u
porodici, moe u celini da nadoknadi individualnu psihoterapiju. Zato treba
imati u vidu da se iskljuuje paralelna psihoterapija zavisnika u maloj grupi

i individualno, jer ona moe da izazove oseajnu i kognitivnu zbrku u glavi
mladog zavisnika.
Individualna psihoterapija neurotinih i srodnih poremeaja

sekundarnih alkoholiara
O psihoterapiji neurotinih linosti, neuroza ili eventualno Border-line

linosti, koje su prole program leenja zavisnosti, malo se pie, iako se o ovom
problemu zna i nasluuje podosta. Razlog za to je stav alkohologa da je hroni-
ni zavisnik, naroito onaj iznad 40 godine ivota, psihiki izmenjena linost,
nepodobna za psihoterapiju, pri emu gube iz vida njegove premorbidne crte
linosti. Ponekad se smatra da je hronini alkoholiar trajno smanjenih kogni-
tivnih sposobnosti, iako takav moe da bude i mlad i obrazovan pacijent.
Zavisnici sa relativno manjim staom, ija se bolest brzo razvila upravo
na podlozi prethodne psihopatoloke dispozicije, nezavisno od njihove sta-
rosti, pravi su pacijenti za individualnu psihoterapiju, ukoliko su, naravno,
dovoljno motivisani za psihoterapiju. Tako, kad zavre porodini tretman za-
visnosti, oni nekad trae sami, a nekad bivaju upueni od drugih terapeuta na
psihoterapiju,6 bilo radi dominantnog straha, neurotinog tremora, bilo zbog
trajno loeg raspoloenja, bilo radi nepredvidivih ataka panike, ekstremnih
somatizacija ili nemira uopte.
U individualnoj psihoterapiji bivih zavisnika sa navedenim problemi-
ma nema odreenih specifinosti u odnosu na psihoterapiju neuroza uopte,
izuzev posebne egzistencijalne situacije biveg zavisnika, tanije realne mo-
gunosti recidiviranja osnovne bolesti. Terapijski odnos sa ovim pacijentima
gradi se kao i sa svakim drugim tokom analize.
Zavisno od teine psihike smetnje i drugih inilaca (Opali, 1999) traje
i psihoterapija. No, najee se ona svodi u formalno metodolokom smislu
na savetovanje odnosno suportativnu psihoterapiju (Meves, 1985). To zapravo
znai da pacijenta treba uporno sluati i prihvatati ga u njegovoj neurotinoj
patnji, tanije, pokazati razumevanje i empatiju za njegove subjektivne tegobe,
koliko god ruminira svoje smetnje, to ponekad moe da aktuelizira negati-
vni kontratransfer terapeuta, naroito ako nasluuje recidiv sekundarne zavi-
snosti. Treba imati na umu da je neprikosnovena njegova sloboda da izlae
ta, kako i koliko god dugo eli tokom razgovora. Pacijentu se mora priznati
nesavrenstvo terapeuta, odnosno znaaj zajednikih napora u reavanju pro-
blema koje ima. Pri tome mu treba jasno staviti do znanja, da mu terapeut u
svakom trenutku slui kao oslonac, kao osoba od poverenja, ali i kao izvor
korisnih informacija. Ovo je utoliko vanije budui da pacijent, kao i svi zavi-
6
Ja sam imao naroito dobru saradnju u tom pogledu svojevremeno sa prim. dr Pavlom
Kastelom, poznatim alkohologom IMZ-e.
Narkomanija 153
snici, koristi terapeuta na nain kako je upotrebljavao i supstancu, u velikim
koliinama, kratkotrajno, nepredvidivo i impulsivno, nastavljajui da reava
subjektivne probleme, izbegavajui napor da donosi odluke sa dugoronim
posledicama. Zbog toga njegovi dolasci na seansu nisu tako redovni kao kod
obinog neurotiara. Bez jasnog ispoljavanja etos therapeuticusa (ljubavi i
brige terapeuta za pacijenta) teko e se ostvariti pozitivni transfer pacijenta
prema terapeutu, poeljan u kratkotrajnoj psihoterapiji, odnosno autentini i
plodotvorni terapijski susreti (Condrau, 1992), bez kojih nema dobrih rezul-
tata u ovom obliku leenja.
Zbog sklonosti ka stvaranju odnosa zavisnosti prema terapeutu sa je-
dne i mogunosti recidiviranja osnovne bolesti sa druge strane, mora se vie
nego li kod drugih neurotinih pacijenata voditi rauna o, vie ili manje, sve-
snoj mogunosti zloupotrebe moi od strane terapeuta (mislimo pre svega
na usluge pacijenta van terapije), odnosno sklonosti toksikomana (narkoma-
na posebno) da sve svoje relacije doivljava i meri novcem, kao materijalnim
ekvivalentom ljubavi i brige.
Kao i obino, naroito se obraa panja na snove (one iz prolosti koji
se jo pamte, kao i one novijeg datuma, koji su neprijatni ili se ponavljaju).
Kad je zavisnik u pitanju, poseban predmet obrade su snovi koji se tiu tzv.
suvog recidiva (sanjanje uzimanja supstance). Predmet obrade su svakako ne-
mir i napetost (mogue i posledica organskih promena izazvanih uzimanjem
tetnih supstanci), koji zahteva od terapeuta jo vie kontrole njegove vlastite
oputenosti, naroito agresivnog verbalnog nastupa s jedne, i prepoznavanja
mazohistikih kao i pseudopsihopatolokih formi ponaanja pacijenta u tera-
pijskoj situaciji i van nje sa druge strane. U jednoj vrsti radnog koegzistiranja,
neponovljivog za svakog, i za pacijenta i za terapeuta, otkrivaju se i analiziraju
neretko razliiti strahovi pacijenta (Yalom, 1980). Re je o strahu od smrti, od
usamljenosti, od etiketiranja, strahu od besmisla ivljenja i strahu od nedo-
statka vrste egzistencijalne orijentacije (u profesionalnom, heteroseksualnom
i opte ljudskom smislu), koji kod leenog zavisnika sa neurotinim smetnja-
ma, biva uoljiv tek posle due apstinencije.
Individualno-psihoterapijski tretira se neretko i brani partner zavisni-
ka, ena hroninog alkoholiara, u pravilu zbog depresivnih smetnji. Razlog
za to nije samo stepen njene patnje, koji je istini za volju vrlo visok, do su-
icidalnosti ponekad, nego i dugo trajanje simptoma, koji ometaju porodini
tretman. Depresivna supruga alkoholiara se, naime, tee uklapa u sveuku-
pni tretman zavisnika i loiji je saradnik u leenju u odnosu na, nazovimo to
zdravije, saradnike. Ona moe da razvije negativan transfer prema branim
terapeutima odnosno prema terapiji supruga uopte, budui da biva prepla-
vljena oseanjem krivice, naroito onda kad se konfrontira sa mogunou da
izgubi ulogu heroja, kontrolora ili paenice u porodici (Miovi, Stankovi,
Nastasi, 1992).

Naravno da se svi pomenuti sluajevi u kojima se primenjuje indivi-
dualna psihoterapija zavisnika mogu reiti u hodu i tokom brane terapije,
ali suportativna individualna psihoterapija je gotovo nezaobilazna makar za
jednog lana porodice zavisnika, a kad je mladi ovek u pitanju i za reavanje
problema samog zavisnika.
Da zakljuimo:
Individualna psihoterapija, najee kratka i suportativna, moe da
bude korisna podrka terapiji izbora, porodinoj terapiji zavisnika; ali, takoe,
moe da ima istaknuto mesto kada se primenjuje individualizovano u trajnom
reavanju psihikih problema zavisnika, naroito onih mlaih i zavisnika sa
staom koji su pre razvijanja zavisnosti imali problem neurotine prirode.
LITERATURA
/1/ Condrau, G., Sigmund Freud und Martin Heidegger Daseinsanalytische Neuroselehre und Psychothera-
pie, Universittsverlag-Freiburg, Huber, V., Bern, Stuttgart, Toronto, 1992; /2/ Bergantino, L., Warum heilt
Psychotherapie, Edition Humanistische Psychologie, Kln, 1992; /3/ Gai, B., Porodina terapija alkoholi-
zma, Rad, Beograd, 1978; /4/ Hudolin, V., Ovisnost o alkoholu i drugi alkoholom izazvani poremeaji, u:
Kecmanovi, D. (ur.): Psihijatrija, Medicinska knjiga, BeogradZagreb; Svjetlost Sarajevo, 1989, 13671451;
/5/ Meves, Ch., Kleines ABC fr Seelenhelfer (Grundregeln) fr die Begegnung mit Ratsuchenden und Pa-
tienten, Herder V., Freiburg/B, 1985; /6/ Miovi, R., Stankovi, Z., Nastasi, P., Transfer i kontratransfer
u grupnoj terapiji alkoholizma, Psihijatrija danas, 1992, 24(12), 165170; /7/ Miovi, R., Stankovi, Z.,
Potrebi, J., Nastasi, P., Tekoe u leenju alkoholizma mladih u dnevno-bolnikim uslovima, Psihijatrija
danas, 1992, 24(12), 157163; /8/ Opali, P., Untersuchung zur Gruppenpsychotherapie, Psychosozial V.,
Giessen, 1999; /9/ Opali, P., Egzistencijalistika psihoterapija, Nolit, Beograd, 1998; /10/ Stojkovi, Lj., Se-
dmak, T., Alkoholizam teorijski koncepti i praksa, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003;
/11/ Stumm, G., Pritz, A. (Hrsg), Wrterbuch der Psychotherapie, Springer, V., Wien-New York, 2000; /12/
Tomori, M., Psihoterapija toksikomanija, u: Tadi, N. i saradnici: Psihoanalitika psihoterapija dece i mla-
dih, Nauna knjiga, Beograd, 1992, 376379; /13/ Vukovi, N., Savremeni tretman narkomanije, Zbornik
radova, ECPD meunarodna postdiplomska kola primarne prevencije bolesti zavisnosti, Beograd, 2003,
III,6; /14/ Yalom, I.D., Existential Psychotherapy, Basic Books, New York, 1980.
Narkomanija 155
ALKOHOLIZAM
Dr sci. med. Vesna Jovanovi-upi
Institut za alkoholizam i narkomaniju, Beograd
SAVREMENO LEENJE I REHABILITACIJA

ALKOHOLIARA (MODELI)
Leenje alkoholiara je sloeno i dugotrajno. Savremeno leenje je sve-
obuhvatno i multidisciplinarno. Ukljuuje psiholoki, socijalni i medicinski
tretman. Aktivno su angaovani: terapijski struni tim, alkoholiar i kotera-
peuti (brani partner, roaci, prijatelji, kolege, socijalni radnici iz radne orga-
nizacije).
Osnovni principi
1. Sutinski, leenje nikad nije dobrovoljno, nego uslovljeno, jer je alko-
holiar primoran da prihvati leenje zbog spoljanjeg pritiska:
a) porodice brani drug je napustio branu zajednicu, pokrenuo
brakorazvodnu parnicu, a dalji zajedniki ivot uslovio leenjem
od alkoholizma
b) radne organizacije zbog preteeg otkaza
c) sudskih organa zbog krenja zakona u alkoholisanom stanju i
d) nagomilanih zdravstvenih problema usled dugogodinje into-
ksikacije alkoholom.
2. Neophodno je ukljuivanje saradnika iz porodice i socijalne sredine,
koji su od znaaja za njega i koji su uestvovali u nastanku i odra-
vanju alkoholizma. Aktivna participacija i zajedniki rad na prome-
nama vodi uspenom ishodu.
3. Mehanizmi razvoja alkoholizma su isti, ali nema identinih alkoholi-
ara. Osnovni principi leenja su isti, ali izmeu alkoholiara postoje
razlike po starosti, obrazovanju, socio-kulturnom miljeu, zanimanju,
oteenju, motivaciji i uvidu, tako da se izdvajaju posebne kategorije.
Terapeut treba da se prilagodi ovakvim specifinim razlikama i da za
svakog pacijenta ima poseban program.
4. Terapija je jedinstvena po sveobuhvatnosti, intenzitetu, kontinuira-
nosti i dugotrajnosti. Obuhvaen je i somatski i psiholoki i socijalni
aspekt bolesti. Intenzivno se radi na kreiranju novog ivota. Svaka
faza leenja je znaajna.
Alkoholizam 159
Ciljevi leenja
Ciljevi moraju biti realni, jasno definisani, dugoroni i postupni, po fa-
zama. Nerealnost u ciljevima vodi gubljenju pacijenata.
Cilj je uspostavljanje zdravog modela ivljenja, to podrazumeva pro-
mene na svim ivotnim planovima. Ovo podrazumeva menjanje i pacijenta
i okoline.
1) Apstinencija je nuan preduslov, neophodan, ali ne i dovoljan.
2) Poboljanje fizikog i psihikog zdravlja.
3) Poboljanje porodinog funkcionisanja.
4) Poboljanje profesionalnog funkcionisanja.
5) Poboljanje ireg socijalnog funkcionisanja.
Metode
Medikamentozna terapija (detoksikacija, averzivna terapija, sedativi,
anksiolitici, po potrebi simptomatska terapija).
Psihoterapija moe biti grupna i individualna, a po primenjenim
metodama povrinska suportna (u cilju otklanjanja simptoma) i
dubinska (razreavanje osnovnih konflikata i geneze nastanka sim-
ptoma). Dubinska psihoterapija se nikad ne primenjuje u leenju al-
koholizma.
Grupna psihoterapija je metoda izbora za leenje alkoholizma. U
grupi se anksioznost ublauje, isprobava, modifikuje i transformie
pacijentov uobiajeni nain ponaanja i omoguuje mu da sagleda
kako to drugi prihvataju. Postoji i druga perspektiva problema. Nau-
i se kako se postaje drugaiji i razvijaju se novi odnosi prema ljudi-
ma, nema kanjavanja.
Grupa se okuplja spontano ili vetaki, prinudno. Zbog zajednikog
interesa, svaka grupa ima svoj sistem vrednosti, cilj, pravila. U grupi
se zadovoljava oseaj pripadnosti, zajednitva, sigurnosti.
Socioterapija iji je cilj socijalna integracija linosti i kojom se utie
na ponaanje bolesnika prema okolini. Podstie se saradnja sa okoli-
nom, aktivno uee u sopstvenom leenju i poveanje odgovornosti
(terapijska zajednica, okupaciono-rekreativna terapija, klubovi lee-
nih alkoholiara).
Osvrt na pristupe u leenju

Alkoholizam je vekovima smatran porokom, ravom navikom, pa su
alkoholiari i kanjavani. Vladalo je miljenje da alkoholiar moe svojom
voljom prestati da pije, a da pije zbog bezobzirnosti. Pritisnuti moralistikim
sagledavanjem alkoholizma, alkoholiari se organizuju u grupe sa ciljem pru-

anja samopomoi, te se tako formiraju grupe trezvenjaka. Jedna od najpo-
znatijih je grupa samopomoi anonimnih alkoholiara (AA), osnovana tride-
setih godina 20. veka u Americi. Zahvaljujui samopomoi oni su odravali
apstinenciju.
Individualni medicinski model: Vek i po je proao od 1778. godine,
kada je objavljena prva medicinska studija o alkoholizmu, pa do 1951. godine,
kada je SZO prihvatila alkoholizam kao bolest. Meutim, prelazak na me-
dicinski model, koji ukljuuje samo uspostavljanje apstinencije i poboljanje
zdravlja, nije dao znaajne rezultate.
Sociomedicinski model: Ukljuivanjem i socioterapije, korienjem
iskustva anonimnih alkoholiara i leenjem, koje nije ukljuivalo samo bolni-
ki tretman nego i rad u dnevnoj bolnici i potom produeno leenje u klubo-
vima, rezultati se poboljavaju.
Porodini sistemski model: Ovaj model bazira se na stavu da je alkoho-
lizam problem porodice i ire socijalne grupe. Koncepti opte teorije sistema,
ekosistema, informacione teorije, osnova su za ovaj model.
Sistem je skup meuzavisnih delova koji ine celinu. Delovi su u uzaja-
mnom odnosu, u odnosu sa celinom, a celina (sistem), koja ima jasno defi-
nisanu granicu, u odnosu je sa okruenjem. Osobine sistema nisu prost zbir
osobina njegovih delova. Promene delova utiu na celinu i obrnuto. Otvo-
reni sistem razmenjuje resurse (materija, energija, informacija) sa okolinom,
stvara i svoje depoe resursa, a zatvoreni sistem ne. Kroz kontinuirani prolaz
materija, energije i informacija on je u interakciji sa okruenjem. Otvoreni
sistem je u dinamikoj ravnotei homeostazi sa okruenjem uz pomo dva
mehanizma: odravanja i prilagoavanja. Mehanizmom odravanja umanjuje
se dejstvo spoljnih i unutranjih nepoeljnih dejstava, a mehanizmom prila-
goavanja prihvataju se i prilagoavaju svojim potrebama spoljna i unutranja
nepoeljna dejstva. Mehanizmi odravanja i prilagoavanja su preduslovi op-
stanka otvorenog sistema.
Ekologija je nauka koja istrauje i opisuje uzajamni odnos izmeu orga-
nizma i njegovog okruenja.
Ekoloki sistem je celovitost organizama koji su u odnosima meu so-
bom i sa okruenjem. ivi sistem je otvoreni sistem, on se razvija (evoluira),
ima mehanizme samokontrole, obrade i skladitenja materije, energije, infor-
macija.
Individua se ne moe posmatrati van konteksta u kome ivi. Zdrav eko-
sistem je fleksibilan, adaptibilan, u njemu lanovi imaju oseanje zajednitva.
Ako su uloge rigidne, kada postoji neslaganje, nestabilno ponaanje i kada
nema oseanja pripadnosti, sistem je disfunkcionalan.
Komunikacija se definie kao prenos informacija. Svako ponaanje je vid
komunikacije, a ona moe biti verbalna i neverbalna. U komunikaciji je sadr-
Alkoholizam 161
ana i relacija izmeu komunikatora (npr. ako je poruka naredbodavna, vidi
se ko odreuje pravila).
Komunikacija alkoholiarskog para bila je predmet istraivanja mnogih
autora. Pijenje je komuniciranje bez odgovornosti. Sam postupak pijenja je
nameran, ali odgovornost za ovaj postupak ne postoji. Istovremeno se alju
poruke suprotnog znaenja. Tako se stvara konfuzija u primanju poruka.
U porodici alkoholiara postoji bolesna ravnotea patoloka homeo-
staza, poremeeni su odnosi, uloge, komunikacije.
Cilj porodine terapije je kreiranje novog naina ivota, popravljanje
komunikacije, izmena stavova, uloga i pravila. Fokus je na porodinom si-
stemu, cela porodica je pacijent, jer svaki lan doprinosi disfunkcionalnom
ponaanju alkoholiara. Terapijom se modifikuje porodini sistem koji je u
patolokoj ravnotei. Podstiu se pozitivne snage prema emocionalnom zdra-
vlju. Pri tome se ne istrauju uzroci u prolosti, ve terapija lei na principu
ovde i sada za pozitivne promene.
Terapija porodice se moe proiriti na druge znaajne osobe za pacijen-
ta. Ukljuuje se itava mrea (network) osoba iz okoline pacijenta: familija,
srodnici, prijatelji, komije, kolege i rukovodioci s posla, zdravstveni radnici,
socijalni radnici. Socijalna mrea ima mo da lei. Bolest se tretira kao re-
zultat alijenacije, sloma u tradicionalnim mreama, kod koga se gubi oseaj
pripadnosti. Network terapija je jedan od rutinskih oblika rada.
Prvi kontakt i motivacija

Savetovalitu se obraaju lanovi porodice i socijalnog okruenja paci-
jenta u cilju njegovog dovoenja na leenje. esto ovo nije lako izvesti i po-
trebno je razraditi itavu strategiju. Pravilo je da se sa identifikovanim paci-
jentom razgovara o leenju iskljuivo dok je trezan i da razgovoru prisustvuju
vie osoba iz pacijentovog network-a.
Pacijent dolazi prinudno na leenje, bez uvida u sopstveni alkoholizam i
sa potajnim nadama da e umereno piti ili pak piti kao i pre, a leenjem treba
da zadovolji formu i izvue se iz guve.
Preputa se terapeutu ili trai da mu se svi problemi odmah ree, bez
ikakve sopstvene odgovornosti.
Nasuprot medicinskom modelu, pacijent snosi deo odgovornosti i akti-
vno uestvuje u procesu leenja i terapeut mora to isticati.
Terapeut konfrontira pacijenta sa realnou, prepoznaje i demaskira
njegove otpore i odbrambene mehanizme. Ukazuje mu na perspektive u ap-
stinenciji i podrava ga. Kod pacijenta stvara odnos poverenja i zavisnosti od
procesa leenja.
Paralelno se radi i sa porodicom i radnom sredinom, koje su svojim
tolerisanjem i negovale pacijentov alkoholizam.

Faza intenzivnog leenja
Faza intenzivnog leenja obuhvata dispanzersko leenje, leenje na kli-
nikom odeljenju i u Dnevnoj bolnici.
Faza intenzivnog leenja zapoinje dispanzerskim leenjem, kada se
utvruje zdravstveno stanje pacijenta, uspostavlja kontakt sa porodicom i ra-
dnom sredinom, daje medikamentozna terapija i averzivna terapija i obavlja
procena za nastavak tretmana. Ukoliko pacijent ima ozbiljnije psihofizike
komplikacije zbog zloupotrebe alkohola ili ne moe da uspostavi apstinenciju
u dispanzerskim uslovima, pribegava se leenju na klinikom odeljenju.
Dnevna bolnica
U Dnevnu bolnicu se ukljuuju:
1. Zavisnici od alkohola koji su uspeno proli pripremnu fazu u di-
spanzerskim uslovima (uspostavljena apstinencija i saradnja sa ne-
twork-om).
2. Pacijenti po zavrenom hospitalnom tretmanu, po proceni tima.
Neophodan uslov za ukljuivanje u rad Dnevne bolnice je odsustvo ko-
gnitivnih oteenja koja bi ometala praenje programa Dnevne bolnice.
Ciljevi
a) Potpuna i kontinuirana apstinencija od alkoholnih pia;
b) Potpuna reintegracija na psihikom, socijalnom, profesionalnom ni-
vou, uz modifikaciju porodinog sistema.
Program Dnevne bolnice odvija se u nekoliko faza. Teite je na poro-
dinom sistemu. Redefiniu se porodina pravila, uloge i raskida se sa patolo-
kom homeostazom. Grupe su otvorenog tipa, traju 180 minuta.
Faze
1) Informativno predstavljanje posle nekoliko dana od ulaska u grupu
pacijent sa saradnikom (brani drug, roditelj, brat ili sestra, roak,
kolega s posla, socijalni radnik, prijatelj) priprema usmeno izlaga-
nje o poetku i razvoju svog alkoholizma i sagledavanju posledica. U
ovoj fazi pacijenti manifestuju najsnanije otpore, koji se delimino
prevazilaze konfrontacijom kako terapeuta tako i lanova grupe pa-
cijenata ranije ukljuenih u leenje.
2) Ispit iz alkoholizma posle 21 dan svakodnevne edukacije i aktivnog
uea pacijent i saradnik u leenju polau ispit sa ciljem kompletne
edukacije i lakeg sagledavanja razvoja, odravanja i posledica sop-
stvenog alkoholizma.
Alkoholizam 163
3) Veliko predstavljanje obavlja se posle mesec dana rada u programu.
Oekuje se potpuna otvorenost u sagledavanju sopstvenog alkoho-
lizma, autentini doivljaj teine posledica i razlika u prethodnim i
sadanjim pogledima, dolazi se do zdravog objanjenja i pravog zna-
enja problema. Oznaava definitivni raskid sa alkoholizmom. Akti-
vno uestvuju brani partneri, deca, roaci, prijatelji, kolege s posla,
socijalni radnici.
4) Rezime obavlja se posle 6 do 8 sedmica. Analiziraju se: tok sopstve-
nog leenja, otpori, kljuni momenti koji su doveli do uvida. Pravi se
plan rehabilitacije, sa terapijskim ciljem, koji obuhvata sve promene
na linom, profesionalnom, porodinom i irem planu.
Rehabilitaciona faza leenja

Nastavak intenzivne faze traje jednu do dve godine, sa ciljem odrava-
nja i daljeg poboljavanja postignutih promena (rehabilitacija, resocijalizacija i
adekvatna reintegracija u drutvo). Dva su vida nastavka intenzivnog progra-
ma: stabilizacione grupe i klub leenih alkoholiara.
Stabilizacione grupe:
a) Grupe branih partnera odvijaju se jednom nedeljno, vodi ih poro-
dini terapeut, otvorenog su tipa, a svrha im je porodina rehabilita-
cija.
b) Grupe samaca (pacijenata koji nisu oenjeni ili su razvedeni) leenih
alkoholiara.
c) Grupe ena.
Klub leenih alkoholiara, iji je osnovni zadatak trajna apstinencija,
spreavanje recidiva i maksimalna rehabilitacija. Osim terapeuta angaovan je
i jedan broj iskusnih pacijenata, a u okviru kluba formiraju se manje grupe.
Na sastancima se lanovi okupljaju, imaju tematski deo i na kraju je zavrni
zabavno-rekreativni deo. Aktivnost kluba se odvija po principu grupnog rada.
Akcenat je i na postizanju aktivnih veza sa razliitim institucijama drutva,
na taj nain se leenom alkoholiaru olakava povratak u drutvo. Klub ima i
edukativnu i preventivnu funkciju.
Zakljuak
Savremeni pristup leenju bazira se na ukljuivanju i aktivnom ueu to
veeg broja osoba iz okruenja pacijenta. Poev od prvog koraka, motivacije za
leenje gde se angauju kako lanovi porodice, tako i lanovi radnog i socijalnog
okruenja, preko faze intenzivnog leenja, kao i rehabilitacije i resocijalizacije
gde je takoe neophodno uestvovanje pacijentovog network-a. Na kraju, bla-
govremeno leenje u vrstoj je sprezi sa prethodnim fazama prevencije.

LITERATURA
/1/ Damjanovi, M., Menaderska revolucija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990; /2/
Gai, Branko, Porodina terapija alkoholizma, Rad, Beograd, 1978; /3/ Kecmanovi, Duan, Psihijatrija,
Medicinska knjiga, 1989; /4/ Nikoli, Dragoslav, Bolesti zavisnosti: alkoholizam, narkomanija, puenje: uzro-
ci, razvoj, dijagnostika, leenje, prevencija, Socijalna misao, Beograd, 2000; /5/ Popovi, Dragomir, Alkoho-
lizam bauk ili reiv problem, Savremena administracija, Beograd, 1998; /6/ Stankovi, Zoran i Begovi,
Dejan, Alkoholizam od prve do poslednje ae, terapisjki prirunik, Kreativni centar, Beograd, 1995; /7/
tambuk, Vladimir, Kibernetika, informatika, internet, igoja tampa, Beograd, 2001.
Alkoholizam 165
Prim. dr Zoran Stankovi, dr sci. med.
Dnevna bolnica za porodinu terapiju alkoholizma, Institut za mentalno zdravlje, Beograd
ALKOHOLIZAM I PORODICA
Ranije je porodica, u kojoj je postojao problem alkoholizma, posmatra-
na na dva naina:
kao glavni uzrok za nastanak alkoholizma, i
kao rtva i paenik alkoholiara.
Oba pomenuta stava imaju vrednost, jer ukazuju na to da je porodica
alkoholiara u svakom sluaju poremeena, bilo primarno, tj. da ima odree-
nu ulogu u razvoju alkoholizma, ili sekundarno, tj. da trpi zbog alkoholizma
jednog od svojih lanova.
Dugo je alkoholiar posmatran odvojeno od svoje porodice. Pomo i
leenje su pruani ili alkoholiaru ili njegovoj porodici, a ne oboma istovre-
meno. Porodica je sistem samostalnih pojedinaca od kojih svako trpi i reaguje
u skladu sa ponaanjem ostalih lanova.
Alkoholizam, kao trea bolest u svetu, teko oteuje sve organe i fun-
kcije ljudskog organizma. Nema nijedne oblasti u ljudskom delanju koja nije
pogoena alkoholizmom. Sasvim je sigurno da alkoholizam, vie nego bilo
koja druga hronina psihijatrijska bolest, utie na porodicu. Ponaanje alko-
holiara glavni je inilac koji stvara tekoe u funkcionisanju porodice i izazi-
va lanano reagovanje svih lanova (ena, deca, roaci), dalje se razvijajui u
bolesnu spiralu, sa vrhom okrenutim nadole.
Osnovni psiholoki i socioloki pojmovi o porodici
Porodica je osnovna drutvena zajednica, koja kroz istoriju menja svoje

oblike i funkcije, nastaje kao zakonita veza izmeu mukarca, ene i njihove
dece. Ona predstavlja osnov za formiranje linosti. Istorijska promena poro-
dice kretala se od najprimitivnijih oblika do porodica savremenog tipa. Naj-
sporije se menjaju odnosi unutar porodice. Kod nas postoje dva osnovna tipa
porodice:
Velika, patrijarhalna porodica, sa jasnom hijerarhijom. Ona se jo
zove i autoritativna porodica. Karakteristina je za seoske i primi-
tivnije sredine, gde deca i unuci ne odlaze iz porodice, ve ostaju u
porodici na okupu.
Mala, nuklearna porodica, gde postoji ravnopravnost izmeu supru-
nika. Ona se jo zove i demokratska porodica. Karakteristina je za
urbane gradske sredine i emancipovanije kulture.
Glavne funkcije koje porodica treba da obavlja su: reproduktivna, eko-
nomska (obezbeivanje materijalne sigurnosti), pravna (pruanje pravne i
druge zatite), kulturna (vaspitanje i obrazovanje), psiholoka (pruanje i ue-
nje emocionalnosti), socijalizacijska (uklapanje u iru drutvenu sredinu).
Uzajamni odnosi i emocionalna klima ine dinamiku porodice. Jasno je
da porodini sistem zavisi od svojih lanova, koji svojom meusobnom pove-
zanou odravaju emocionalno i socijalno jedinstvo. Porodina homeostaza
(uravnoteenost) je vitalan princip, koji omoguava efikasno i koordinisano
funkcionisanje porodice, u stalno promenljivim ivotnim uslovima. Drukije
reeno, to je uravnoteenje biolokog, psiholokog, ekonomskog i sociolokog
funkcionisanja. Homeostaza omoguava dinamian odnos izmeu pojedinca
i ire drutvene zajednice.
Sa psihijatrijske take gledanja, ne postoji idealno zdrava porodica. Po-
rodice su ili preteno zdrave, ili preteno bolesne. Bolesna porodica (koja je
neusklaena, nesreena, neuravnoteena, nefunkcionalna) postepeno gubi
sposobnost da obavlja svoje osnovne dunosti. Kod nje je poremeena dina-
mika i funkcionisanje. Najoiglednije se to ispoljava kroz emocionalno raz-
dvajanje lanova i slabljenjem porodinih veza. Nefunkcionalnost porodice se
ispoljava ili unutra u porodici, ili spolja prema iroj drutvenoj sredini.
Osobine alkoholiarskog ponaanja koje utiu na formiranje

alkoholiarske porodice / braka
Veina alkoholiara ima odreene zajednike osobine koje, udruene sa

stalnim ekscesivnim pijenjem, igraju znaajnu ulogu u porodinom funkcio-
nisanju. One se ispoljavaju u razliitom intenzitetu, zavisno od linosti alko-
holiara i vie ili manje su oevidne u raznim stadijumima bolesti. Meutim,
prisutne su kod svih alkoholiara u toksikomanskoj fazi bolesti. Najee ka-
rakteristike alkoholiarskog ponaanja, koje najvie pogaaju porodini ivot
su sledee:
a) Izbegavanje odgovornosti normalna zaduenja u okviru domain-
stva (porodini budet, briga o deci, obezbeivanje materijalnih sredstava,
zatita lanova porodice i dr.) preputaju se npr. eni. To kod nje moe da do-
vede do pojaanog nezadovoljstva, ili do toga da preuzme sve u svoje ruke i
alkoholiaru oduzme i nekoliko zaduenja koja bi mogao da izvrava.
b) Nezrelost manifestuje se u nerealistinom pristupu prema uobia-
jenim ivotnim aktivnostima. Nezrelost moe biti emocionalna i socijalna. To
alkoholiara onemoguava da obezbedi uslove za normalan porodini ivot.
Alkoholizam 167
On ne moe na adekvatan nain da zadovolji stvarne potrebe lanova svoje
porodice (suprunika, dece, roditelja, roaka) u mnogim dimenzijama ivlje-
nja.
c) Neadekvatnost u ulogama neadekvatan je u odreenim vitalnim
oblastima porodinog ivota. Ima poremeene brane, roditeljske, roake
i druge uloge. To praktino znai da je nesposoban za egalitaran partnerski
odnos sa suprugom, da odrava normalne seksualne odnose, da participira u
vaspitanju i stvaranju autoriteta kod dece, da odrava stara i stie nova kvali-
tetna prijateljstva, da zadri zadovoljavajui posao, da se ukljui u neke dru-
tvene aktivnosti itd.
d) Nedostatak samodiscipline ispoljava se u nestalnom, impulsivnom,
nedoslednom, popustljivom ili krutom stavu prema ostalim lanovima poro-
dice. To veoma razorno deluje na porodini ivot, jer, porodina atmosfera
je optereena nesigurnou, neizvesnou, stalnim iekivanjem neega i la-
nom nadom.
e) Samoivost preokupacija sobom i svojim problemima onemoguava
alkoholiara da prihvati ili prizna normalne potrebe ili tekoe drugih lanova
porodice, kao to su: povreda dece, bolest u kui, lo uspeh ili nedisciplina
dece u koli, premor supruge, polaganje prijemnog ispita dece, problemi su-
pruge na poslu ... Takve situacije esto razdrauju alkoholiara i paradoksalno
pokreu konflikt, svau, a kod lanova porodice izazivaju pojaano nezado-
voljstvo, nesigurnost, odsustvo podrke, jer dotini ne saosea i ne ukljuuje
se u zajednike ili pojedinane probleme.
f) Negativan ili ambivalentan stav prema autoritetima spreava alko-
holiara da uspostavi zdrav autoritet glave porodice. Ovo obino dovodi do
nedostatka discipline ili pak preterano stroge discipline prema deci, to u oba
sluaja u porodici dovodi do neprijateljstva, nezadovoljstva i konfuzije. U slu-
aju nedostatka autoriteta, njega preuzima ili majka ili najstarije dete.
g) Povrnost naroito u odnosu sa drugim ljudima, onemoguava al-
koholiara da iskae i prenese oseanja (ljubav), kako u porodici, tako i u iroj
sredini. To moe stvoriti neurotinu meuzavisnost lanova porodice, koji po-
kuavaju da razree alkoholiarevu usamljenost i oseanje praznine. Dete, koje
u takvoj porodici ne dobija dovoljno ljubavi i topline, moe postati mrzovolj-
no, slabo socijalizovano, povueno. Takva deca postaju emocionalno nezrela,
hladne linosti, veoma netolerantne tj. iskljuive, nespremne za kompromis.
h) Ogranienost interesovanja prete da alkoholiara, ali i lanove nje-
gove porodice izoluju iz normalnih ivotnih tokova. On je esto strastveni
gledalac TV programa, sportskih utakmica, ... svih aktivnosti pri kojima ne
mora da se ulae nikakav intelektualan napor. Normalna interesovanja la-
nova njegove porodice, ene, dece, doivljava ugroavajue i izazivaju veliku
ljutnju kod njega. To moe da dobije tolike razmere da alkoholiar poinje da
zabranjuje normalne aktivnosti ostalim lanovima porodice. Trudi se da se

lanovi porodice ogranie samo na njegova interesovanja. To, pak, dovodi do
postepene izolovanosti cele porodice.
i) Emocionalna zavisnost koju ne mogu zadovoljiti ni prihvatiti osta-
li lanovi porodice. Ona, pak, onemoguava alkoholiara da se stara kako o
sebi, tako i o drugim lanovima porodice. U nekim sluajevima, ova zavisnost
moe da bude toliko izraena, da alkoholiar doivljava ugroenost raanjem
svog deteta. Emocionalna zavisnost moe se odnositi i na branog partnera i
dovesti do trajnog nezadovoljstva kod oboje. Tada se svako od njih okree
neem drugom, u potrazi za zadovoljenjem alkoholiar piu, a supruga npr.
deci.
Nabrojane karakteristike su najpatogenije za porodicu. Postoje i druge
osobine, koje takoe utiu na poremeaj porodinog funkcionisanja: nesposo-
bnost adekvatnog izraavanja emocija, niska frustraciona tolerancija, visok nivo
anksioznosti u interpersonalnim relacijama, nedovoljno samopotovanje, osea-
nje odbaenosti i usamljenosti, grandomanije, konfuzija seksualne uloge...
Smatra se da ove osobine alkoholiara ograniavaju i remete porodini
ivot vie nego samo pijenje. One mogu da postanu izvor raznoraznih porodi-
no-branih nesuglasica, jo pre nego to pijenje postane ekscesivno. Epizode
ekscesivnog pijenja esto stvaraju krize i razdore izmeu lanova porodice i
pruaju im opravdanje za nesuglasice u porodinom ivotu.
Supruge alkoholiara
U alkoholiarskim brakovima zdravi brani partner je u 4 od 5 slu-

ajeva supruga. Preovlauje miljenje da je supruga alkoholiara hrabra, tra-
gina i napaena rtva, koja nipoto nije odgovorna ni za pijenje mua, ni za
poremeaj porodinog ivota. Veina ena, koje su pristupile organizovanom
leenju, priznaje da su do izvesnog stepena i same bile poremeene linosti
pre braka, ili da su to postale tokom dugogodinjeg muevljevog alkoholizma.
Tako su doprinosile nastavljanju pijenja mua i, to je znaajnije, poremeaju
porodinog ivota. Iz ovoga moe da se izvede zakljuak da supruga alkoho-
liara nije nevina rtva brutalne i impulsivne pijanice. Ovo saznanje je od
kapitalnog znaaja jer supruge, prema savremenim shvatanjima, mogu igra-
ti odluujuu ulogu u leenju alkoholizma i ozdravljenju porodinog ivota.
Opisane su etiri vrste ena alkoholiara:
a) ena paenica ona se predstavlja kao muenica koja je stalno mal-
tretirana od mua pijanca. U svemu tome ima dosta mazohizma, tj. takve ene
pate jer ele da budu jadne.
b) ena kontrolor ona sve kontrolie, nareuje, komanduje u kui.
Ona bira za mua oveka nad kojim e da komanduje. To je superiorna ena
koja se udaje za inferiornog mua.
Alkoholizam 169
c) ena majka ona se povremeno ljuti, ali sve brzo oprata i spremna
je da po hiljaditi put veruje obeanju mua da vie nee piti. Ona se stalno
koleba izmeu ljubavi i odbacivanja. To je nesigurna ena sa promenljivom
tolerancijom.
d) ena moralista ona se stalno poziva na moralna naela, koja besko-
nano dugo oekuje da e mu alkoholiar da ispuni. Kada se to ne dogodi,
spremna je da kanjava prekidom komunikacija, zabranom seksa itd.
Postoje i drugi tipovi ena: primerna ena, lakomislena, neodluna i pla-
ljiva, ena koja ne zna ta hoe, ena oportunista, ena koja stalno raskida,
ena koja je stalno za sporazum, kruta, ena koja prezire itd. U principu, sre-
emo se sa svim tipovima ena. ena koja se prilagoava alkoholizmu svog
mua, vremenom menja i stil svog ponaanja. Tako se ista supruga najee
javlja u tri tipa prvo kao paenica, zatim kao kolebljivica i konano kao
kontrolor.
Interesantno je u kojoj meri neki tipovi ena biraju alkoholiare za mu-
eve. Nije redak sluaj da su ene u trenutku venanja svesne prekomernog
pijenja svog budueg mua. Meutim, ne odustaju od udaje, nadajui se da e
ga brak uozbiljiti i popraviti, naroito raanjem deteta.
Veina modernih autora stavlja naglasak na seksualnu nezrelost alko-
holiara, a to se zapaa i kod njihovih supruga. Alkoholiari imaju ogranien,
jednolian seksualni ivot, u kome je prisutno malo zadovoljstva za oba par-
tnera. Mnogo se govori o smanjenoj seksualnoj moi, impotenciji kod alko-
holiara. Kod supruga se esto sree frigidnost, sa kategorikim odbijanjem
svakog seksualnog odnosa.
Zapazili smo interesantnu pojavu kod nekih supruga alkoholiara. U
trenutku kada njihov mu prestane da pije i eventualno poinje sa terapijom,
kod njih se primeuju psihike smetnje. Obino se radi o glavobolji, nesanici,
loem raspoloenju, slaboj koncentraciji, razdraljivosti, anksioznosti itd.
Utisak koji stiemo pri prvom kontaktu sa suprugom alkoholiara, esto
nam namee podelu na negativne (tetne) i pozitivne ene, u odnosu na dalji
tok leenja njihovih mueva. U stvari, tetna supruga ne postoji. Realno je
oekivati da e ena koja je dugo trpela pijanog mua uiniti maksimalan
napor da ga prihvati treznog i ukljui se u terapiju. U poetku leenja, moe
da se javi nesnalaenje u novoj terapijskoj situaciji. Neke supruge tee odu-
stajanju od starih obrazaca ponaanja, koji mogu biti uslovljeni i izvesnim
kulturolokim nasleem. Druge, pak, teko se odriu dobiti koje su imale mu-
evljevim pijenjem alkohola. Tree imaju problem uspostavljanja bliskosti sa
muem, dugo zadravajui distanciran odnos. etvrte se teko odriu svoje
dominantne uloge u porodici, veoma teko preputajui odreene funkcije
svom muu, itd.

Muevi alkoholiarki
Za razliku od ena iji muevi piju, muevi, ije ene piju, mnogo ee
naputaju svoje supruge. Malo je brakova koji preive do prvog pokuaja
leenja supruge. Glatt navodi tri tipa mueva, ije su ene alkoholiarke:
a) Muevi koji su i pre braka bili svesni da im ena preterano pije. Ra-
zlozi stupanja u brak sa takvom osobom su: takvi mukarci imaju neurotine
ili neke druge psiho-patoloke probleme, ili su i sami bili alkoholiari (i svoju
suprugu su i upoznali u kafani), druga mogunost stupanja u brak sa takvom
enom je zbog njenog solidnog materijalnog stanja.
b) Muevi koji su vie godina stariji od svojih supruga. To su obino
uspeni poslovni mukarci, koji dominiraju nad svojim enama, tretiraju ih
kao dete i obezbeuju im materijalnu sigurnost. Obino, ovakvi brani par-
tneri nikada nisu ni imali mnogo zajednikog.
c) Muevi koji su inteligentni, obrazovani, krutog i povuenog pona-
anja, koje je veoma korektno. Obino su veoma opsesivni. Oni su najee
pod uticajem svojih ena alkoholiarki, koje svoju dominaciju iskazuju i kroz
preterano pijenje. Ovakvi mukarci trpe svata, ponekad do neverovatnih ra-
zmera. Veoma su nekorisni u terapiji, jer teko menjaju svoju poziciju.
Deca iz alkoholiarskih brakova

Uticaj alkoholizma na decu je snaan i kompleksan. Veina autora se
slae da alkoholizam negativno utie na psihiki (emocionalni) i socijalni,
a esto i na fiziki razvoj. Porodici alkoholiara svojstvena je nestabilnost u
odnosima alkoholiardeca. Zavisno od toga da li je pod dejstvom alkoho-
la ili nije, otac reaguje razliito. Obino je to u ekstremima, iz krajnosti u
krajnost. U periodima apstinencije ne ponaa se loe, ak moe pokazivati
veliku zainteresovanost za decu. To je obino kompenzacija za totalnu neza-
interesovanost u pijanom stanju. Deca obino ive izmeu nade i razoarenja,
najee zanemarena i odbaena, i od roditelja koji pije, i od roditelja koji ne
pije. Oba roditelja su okupirana linim problemima i potrebama. Majka koja
ne pije nema snage da se dovoljno brine o deci, jer svu svoju energiju troi u
sukobu sa muem alkoholiarem. Deca se obino stavljaju na stranu jednog
od roditelja i rivalizuju sa drugim.
Roditeljstvo sa svim svojim obavezama i odgovornostima, moe da bude
nepodnoljiv teret za alkoholiara. Plai se poveane odgovornosti, i mogu-
nosti da bude lien panje svoje supruge. Zato alkoholiar esto odbacuje
svoju decu. Istovremeno, majka ih preterano vezuje za sebe i prezatiuje, i
deca se obino stavljaju na njenu stranu. Okretanjem supruge deci, nezado-
voljstvo kod alkoholiara se poveava i on postaje ljubomoran na sopstvenu
decu. Prisustvo dece iz drugog braka, jo vie komplikuje situaciju.
Alkoholizam 171
Napomenuli smo da je stanje u porodici izrazito nestabilno. Psiholo-
ka atmosfera je nestalna i nepredvidiva, obojena stalnim sukobima i emo-
cionalnim preokretima. Postoji stalno oseanje opte nesigurnosti, ak se i
formalne veze svakog trenutka dovode u pitanje. Deca, kao i roditelji, mogu
postati previe sklona konfliktima, mogu reagovati u meusobnim odnosima
na destruktivan nain. U takvoj porodinoj atmosferi, osnovne potrebe deteta
za sigurnou i ljubavlju nisu zadovoljene. Detetu su potrebna oba roditelja,
a ono ih praktino nema. Roditeljski model i standardi ponaanja su krajnje
nepouzdani. Smatra se da su za porodicu alkoholiara specifini: poremeaj
uloga, nain odluivanja i manipulacija decom. Dete je zbunjeno i ne zna
kako da se ponaa, ne zna ko je, ta je, i ta se od njega oekuje, kao i ta ono
moe da oekuje od drugih. Deak ne moe da naui da se ponaa kao budui
mukarac, a devojica formira iskrivljenuu sliku o enskoj ulozi u porodici. U
ovakvoj porodici osnovne potrebe za sigurnou i ljubavlju nisu zadovoljene,
pa deca postaju preosetljiva, nesigurna, nesamostalna, neusklaena. U jednom
trenutku, kod starije dece alkoholiara, gubi se svako potovanje prema ocu
pijancu i javlja se totalni nedostatak autoriteta.
Posledice alkoholizma jednog od roditelja, kod dece su razliita i zavise
od uzrasta.
a) Mala deca pokazuju preteno psiho-somatska reagovanja i razne
oblike poremeaja navika i ponaanja, kasniji psiho-motorni razvoj, due mo-
krenje u krevetu, strah od mraka ili ivotinja, grickanje noktiju, preterana sti-
dljivost ili su veoma nemirna deca, nemogunost uspostavljanja kontrole od
strane oba roditelja... Posledice u ovom dobu mogu da budu slabije uoljive, i
manifestuju se tek u starijem dobu ivota.
b) Vea deca (adolescenti) pokazuju upadljive poremeaje. U ovom
periodu postojei nemanifestovani konflikti iz ranijeg perioda se aktiviraju
intenzivnije i postaju manifestni. Poremeaji kod adolescenata mogu se pode-
liti u tri kategorije:
Psihiki poremeaj u uem smislu tekoe u pronalaenju sopstve-
nog identiteta (kriza identiteta), nisko samopotovanje, stalni nemir,
oseanje beskorisnosti, anksioznost, preosetljivost, emocionalna la-
bilnost, neodlunost, pasivnost, niska frustraciona tolerancija, nei-
strajnost... Posebno je znaajno bazino nepoverenje, nesigurnost i
nesamostalnost, koji kasnije mogu da dovedu do formiranja pore-
meene linosti (psihopatije). Problem autoriteta koji se javlja, esto
ostaje za ceo ivot.
kolski uspeh moe da bude pozitivan i negativan. Najee se radi
o neuspehu u koli. Ali, ree dete moe da bude veoma uspean ak,
kao kompenzacija i potreba da se bar u nekoj ivotnoj dimenziji do-
kae. U svakom sluaju ovo je vaan pokazatelj funkcionisanja de
teta.

Problem socijalnog prilagoavanja koji je i inae pratilac adole-
scentnog perioda, naroito u odnosu na porodicu, kolu i grupu vr-
njaka. Prilagoavanje moe ii po ekspanzivnom tipu (agresivno i
antisocijalno ponaanje) ili po inhibiranom tipu (mirno, povueno i
izolovano).
Ozbiljnost ovih problema moe oscilirati od tranzitorne adolescentne
krize, do ozbiljne psihoze i socijalne patologije. Mada se u ovom dobu treba
uvati generalizacije i donoenja konanih zakljuaka, teko je zamisliti da
dete koje raste i razvija se u alkoholiarskoj porodici, moe da bude psihiki,
emocionalno i socijalno usklaeno.
Porodino prilagoavanje alkoholizmu jednog lana
Prema amerikom sociologu Jackson-u, postoji sedam sukscesivnih faza

u prilagoavanju na alkoholizam lana (mua). Mi smo ga prilagodili naem
folklornom obeleju:
1. Anulacija problema pokuaj da se problem izbrie. Ekscesno pijenje
sa problemima, smenjuje se sa periodima nepijenja. U treznoj fazi brani
par izigrava primerne suprunike. ena je spremna na razne manevre (ak i
zajedniko kontrolisano pijenje alkohola), samo da zadri privid mirne po-
rodine atmosfere. Spremna je da se srodi sa ovakvim stanjem. Problemi koji
nastaju zbog pijenja minimiziraju se, zanemaruju se do skotomiziranja. Prema
iroj socijalnoj sredini, jo uvek uspevaju da zadre iluziju savrenog braka.
2. Eliminacija problema pokuaj da se problem potisne. Akumulacija
ekscesa u pijanom stanju prisiljava porodicu da mora da konstatuje pro-
bleme. Ali, jo uvek uspevaju da ga stave u drugi plan. Ipak, to prisiljava
porodicu da poinje da menja svoje funkcionisanje, da ga prilagoava pijano/
treznim periodima i da se postepeno izoluje. Problem pijenja postaje central-
na tema, ali pokuava da se sakrije od dece, prijatelja, komija ili na radnom
mestu. Supruga jo uvek ne trai pomo od drugih, jer bi takav korak znaio
priznavanje linog neuspeha. Alkoholiar se osea neshvaenim, a supruga je
u poziciji paenice. Nezadovoljstvo u porodici postepeno raste.
3. Dezorganizacija kompletan haos u porodici. Supruga ne ulae vie
napore da bi uticala na ponaanje svog mua. Smatra da je alkoholizam pro-
blem koji e veito trajati. Deca se sve vie uvlae u brane svae i poinju da
pokazuju sve oiglednije psiho-somatske smetnje. Supruga odbija seksualne
odnose. Alkoholiar se kompletno osea odbaenim. U ovom stadijumu teko
je prii reavanju problema na konstruktivan nain. Obino okolina jo uvek
ne smatra alkoholiara bolesnikom i stavlja mu na teret punu odgovornost za
njegovo stanje. Supruga je obino u poziciji kolebljivice.
Alkoholizam 173
4. Reorganizacija pokuaj ponovne organizacije i pored oiglednog
problema. U fazama pijenja i krize, supruga pokuava da deluje energino.
Preti razvodom, ak povremeno i naputa mua na krai period, ali uvek iz
nekog sudbonosnog razloga ili mu uspe po ko zna koji put da je ubedi, vra-
a se sa idejom da pokua jo jednom. U granicama mogunosti, potpuno
preuzima upravljanje porodicom. Supruga pokuava da kombinuje ulogu oca
i majke. Svi lanovi porodice ukljuuju se u pokuaje kontrole ili reavanja
problema zbog pijenja (grdnjom, izolacijom, omalovaavanjem, ismevanjem,
svaama...).
Ovaj stadijum se esto sree u naim uslovima. Uspostavlja se patolo-
ka homeostaza. U izvesnoj meri porodica se reorganizuje i moe nastupiti
relativna stabilnost, smanjujui porodino funkcionisanje na minimum, a
shodno tome i uticaj alkohola na porodicu. U tom periodu ena, obino uz
pretnju muu da e da ga napusti, preduzima i neke korake: traenje saveta
strunjaka, advokata do ponoenja tube za razvod braka. Pod ovolikim pri-
tiskom, alkoholiar esto kapitulira i prihvata leenje. To moe da bude pravi
as za zapoinjanje leenja, sa velikim izgledima na uspeh.
5. Beanje od problema ako ne usledi leenje u prethodnoj fazi, supru-
ga definitivno naputa mua (ako joj materijalne mogunosti dozvoljavaju). U
to vreme, ona dobija razliite savete, zavisno od toga da li se obraa panja
na spasavanje porodice (tada je savetuju da napusti mua), ili alkoholiara
(tada je savetuju da zbog dece treba da trpi i nada se da e se problem reiti).
Kada alkoholiar zaista ozbiljno shvati da njegova ena razmatra mogunost
konanog razlaza, ponekad ini veliki napor i apstinira jedan period. Posle
apstinencije moe da usledi ponovni pokuaj zajednikog ivota, koji obino
ima ogranieni rok do novog propijanja. Neki put ovaj trenutak moe da se
iskoristi za zapoinjanje leenja. Nakon ove faze mogua su dva ishoda:
a) Reorganizacija jednog dela porodice ako leenje ne usledi ni nakon
prethodne faze. Obino supruga sa decom reorganizuje ivot bez mua alko-
holiara. On tada poinje da ih uznemirava, da im preti, decu saekuje pred
kolom ili suprugu bruka na radnom mestu. ak i u ovoj fazi, posle izvesnog
vremena, alkoholiar moe da prihvati leenje. Meutim, stav supruge moe
da bude dvojak. Ona ne eli vie nikakve pokuaje zajednikog ivota uklju-
ujui i leenje, jer je u novoj reorganizacija uspostavila zadovoljavajui mir
za sebe i decu. Druga mogunost je da supruga konano shvati da je njen mu
bolesnik i zbog oseanja krivice spremna je za saradnju u leenju. Obino je
leenje poslednja ansa koju je spremna da prui muu.
b) Reorganizacija i stabilizacija itave porodice posle leenja lanovi
porodice imaju tekou da prihvate treznog alkoholiara i vrate mu mesto i
ulogu koja mu pripada u porodici. Porodica je ve vie puta do tada doivela
mnoge periode apstinencije i ponovnog propijanja. Nema ba mnogo pove-
renja u ovaj novi eksperiment. Supruga veoma teko preputa upravljanje po-

rodicom, tj. podelu vlasti sa muem. Deca su nepoverljiva, jer su mnogo puta
izneverena i teko prihvataju oev autoritet. Po navici nastavljaju da imaju
glavnu relaciju sa majkom, i dalje zanemarujui oca. Ponekad, supruga ose-
a ljubomoru prema terapijskoj ustanovi, jer je uspela da stabilizuje njenog
mua, dok njoj samoj to nije uspelo. Bojazan od recidiva dugo se zadrava,
sve dotle dok se ne uspostave i ustale novi obrasci ponaanja, vii nivo fun-
kcionalnosti i ravnotee u porodinim odnosima. Tada se menja kompletan
odnos subsistema u porodinom sistemu i porodinog sistema u odnosu na
suprasistem. Smatra se da je kompletan uspeh terapije ako se postigne pro-
mena drugog stepena.
Alkoholizam 175
Prof. dr Tomislav Sedmak
UMERENO PIJENJE I PRIKRIVENI ALKOHOLIAR

Mnogo pre razvoja nauke ovek je otkrio efekte izvesnih tenosti koji su
mu prijali. Zatim je poeo da proizvodi tenosti ili pia koja su imala veoma
prijatne efekte na njega. Ne zna se kada je ovek shvatio da su ti prijatni efekti
izazvani prisustvom alkohola u tim tenostima. Imenovanje te dejstvene sup-
stance je povezano sa duhom ili sa duom. Kada bi aljivo pristupili jezikoj
osnovi onda bi duh nacije (spirit of the nation) moglo da se prevede i kao al-
kohol nacije. Neki strunjaci kau: kada bi se danas otkrio alkohol, verovatno
bi postao uspean lek protiv depresije ili nesanice.
Izuavanje starih zakona ukazuje na teke kazne koje su se izvravale u
sluaju utvrenog pijanstva povezanog sa krivinim delom. I danas su alko-
holna pia, njihova proizvodnja, kvalitet, prodaja, pijenje i ponaanje osoba
koje imaju odreene koncentracije alkohola u krvi, tj. ponaaju se pod uti-
cajem alkohola, ubedljivo povezani sa mnogobrojnim zakonima. Na taj na-
in savremena drutva pokuavaju da smanje tetu koja je povezana sa po-
naanjem pod uticajem popijenog alkohola. Oslanjajui se na ubeenje da
je alkohol tetan, izvesna drutva su pokuala da potpuno iskljue i zabrane
proizvodnju i potronju alkoholnih pia. Smatra se da je pokuaj prohibicije
veoma neuspeo i da je doprineo razvoju organizovanog kriminala u SAD. Po-
sle ovog iskustva savremena drutva zapadne hemisfere uglavnom pokuavaju
da primene delimine zabrane i poveanu kontrolu proizvodnje, potronje i
ponaanja povezano sa alkoholom.
Znai, alkoholna pia su ne samo neizbena u svakodnevnom ivotu,
ve su i poeljna. injenica je da 95% odrasle populacije pije alkoholna pia.
Zahvaljujui broju ljudi koji piju alkoholna pia, oigledno je da ne bi uspeo
nijedan referendum koji bi traio izjanjavanje o potpunoj zabrani alkoholnih
pia. Oigledno je da ovolika zastupljenost korisnika alkoholnih pia uka-
zuje na prijatnosti koje se postiu pijenjem. Ljudi piju, ili poinju da piju uz
puno ubeenje da e im uz pomo efekata alkohola biti prijatnije, da e se
bolje oseati, da e se opustiti, da e lake razgovarati, da e biti slobodniji,
sigurniji, hrabiji, ak i uspeniji. Mnogo aica se popije da bi se otklonile
eludane tegobe ili da bi se lake svarila hrana, da bi se otklonio umor, da bi
se otklonio oseaj hladnoe, da bi se otklonilo trpljenje letnje ege, da bi se

bolje zaspalo. Poslednjih decenija se sopstveno pijenje alkoholnih pia esto
opravdava i potrebom da se proire krvni sudovi u organizmu.
Mnoga od ovih tumaenja ili opravdanja alkoholozi ubrajaju u zablude.
Ali, i u ovom sluaju najlepe pevaju zablude. Meutim, mora se rei da su
savremena, veoma utemeljena nauna istraivanja na velikom broju ispitani-
ka, u mnogim oblastima, utvrdila povoljne efekte alkoholnih pia. ak, nauka
podrava i primenu malih koliina alkoholnih pia. Osobe koje piju umereno
due ive od onih koji uopte ne piju. Poto je kriterijum kvaliteta savremenog
drutva i duina ivota stanovnitva, proizlazi da svakodnevno pijenje malih
koliina alkohola potvruje kvalitet drutva u celini, jer se obezbeuje dui
ivot. Jo u XIX veku je lekar, Ainstie postavio granicu bezbednog, svakodne-
vnog pijenja. Po njegovoj proceni, to je 42 ccm apsolutnog alkohola u obliku
razliitih pia. To je priblino dve aice ljute rakije, pola litre vina, etiri ae
piva (ne znam veliinu tih aa).
Izvesna podrka ovako postavljenoj granici bezbednog pijenja je istra-
ivanje u Francuskoj, gde je utvreno da ciroza jetre poinje da se javlja kod
onih koji piju preko pola litre vina dnevno. Uzgred, ne treba zaboraviti da
Francuzi, kao ubedljivi potroai vina, pomeraju granicu i na litar dnevno
(preobraaju to u preporuku: ne vie od jednog litra dnevno).
Oigledno je da ova istraivanja ne idu u prilog onih koji uopte ne piju
alkoholna pia. A tako lepo bi mogli da produe ivot kada bi svakodnevno
pili do postavljene bezbedne granice. Uopte, udna je ta fela ljudi, tih 5%
koji odbijaju sve prijatnosti koje proizvodi alkohol, pa i produenje ivota.
Oigledno se radi o linom svesnom izboru pojedinaca, koji ne prihvataju da
rade ono to svi rade pa ak ni ono to podrava ozbiljno nauno istraiva-
nje. Prihvataju da budu bele vrane i da im se onih 95% odraslih udi. Posle-
dnjih decenija obino se smatra da su apsolutni apstinenti leeni alkoholiari,
pa ne smeju da piju i zato to uzimaju tetidis. Posle ovako utvrenih injenica
dolo je do vidljivih promena u optem drutvenom, pa i naunom pristupu
pijenja alkoholnih pia. Takorei, ne samo da se doputa, ve se i podstie
svakodnevno bezbedno pijenje. Naravno, poto ubedljiva veina odraslih pije,
oigledno je da i nije potrebno nekakvo organizovano podsticanje.
Ipak, alkohol se smatra neizbenim faktorom bolesti koja se zove al-
koholizam, zajedno sa faktorom linosti i faktorom socijalne sredine. Nema
alkoholizma bez alkohola. Ne treba zaboraviti da mnoge raunice ukazuju da
je alkoholizam trea bolest po teti koju nanosi drutvu u celini (posle kardi-
ovaskularnih i malignih bolesti). Meutim, ovih decenija se alkoholizam na-
ao u senci drugih adikcijanarkomanija i puenje, koje privlae veu panju
mnogih drutvenih i dravnih ustanova. Kao da je dolo do izvesne ravnotee
u odnosima drutva i alkoholiara, ili potroaa alkoholnih pia. Najvie dru-
tvene panje privlae oni koji u pijanom stanju, ili pod uticajem alkohola ote-
uju druge i sebe. Na primer, mladi u pijanom stanju izazove saobraajku
Alkoholizam 177
u kojoj pogine svo etvoro u kolima, a samo on ostane iv. Naravno, on nije
alkoholiar. Ali je vie nego oigledna teta koju je izazvao. Ipak treba ukazati
da praktino ne postoji alkoholiar (koji dolazi na psihijatrijske preglede i/ili
leenje), koji istovremeno i ne pui. Takoe, ak i meu narkofilima i ube-
dljivim adiktima mlaih godina ima mnogo buduih zavisnika od alkohola.
Populacija problem drinkera, korisnika alkohola koji svojim postu-
pcima i ponaanjem ine tetu i ugroavaju svoje i tue ivote, sastoji se od
mladih ljudi, od 1516 do 2526 godina. Savremena drutva pokuavaju da
zakonski zabrane prodaju alkoholnih pia mladima. Negde se zabranjuje pro-
daja pia mlaima od 18 godina, negde mlaima od 21 godine. Postoje silna
strunjaka preganjanja oko toga da li ima ikakvih povoljnih rezultata ovakvih
zabrana. Oni koji ukazuju da nema vidljivog efekta ovakav oblik zabrana i
zakona, nikako da se izjasne da li to podrazumeva da treba uopte ukinuti
zabranu toenja i prodaje pia mladima. U ovoj oblasti dolazi do paradoksa,
obzirom da savremeno drutvo podstie sve ranije sticanje slobode u opte-
socijalnom funkcionisanju, a da, eto, pokuava da im zabrani pijenje alkohol-
nih pia do pune 18. i 21. godine.
Poto ova populacija uglavnom uestvuje u teti kroz alkoholiarsko
ponaanje, onda je dolo do ubeenja da je neophodno da odreene ustano-
ve obezbede sve naune informacije o teti koju moe izazvati alkohol i teti
koja proizlazi iz ponaanja pod uticajem alkohola, pa da, u skladu sa indi-
vidualnim slobodama savremenih demokratskih drutava, pojedinac izabere.
Istovremeno, ako je ve izabrao da pije alkoholna pia, onda postoji obaveza
ustanova da naue posebno mlade korisnike kako da koriste alkoholna pia
sa to manje tete. S obzirom da mladi koriste alkoholna pia za sticanje sa-
mopouzdanja, sve vie se primenjuju programi u kojima se mladi ljudi ue
socijalnim vetinama, prikladnim obrascima ponaanja, pa i povoljnom siste-
mu vrednosti i kvalitetnijim ciljevima u ivotu, to se sve vie smatra obave-
znim delom prevencije svih oblika opasnih i socijalno nepovoljnih obrazaca
ponaanja. Istovremeno, u ovakvim programima i radionicama odvijaju se i
slobodne diskusije o linim iskustvima i o nepovoljnim obrascima ponaanja,
bez zabrane i bez zahteva za tzv. nultom pozicijom tj. za potpunom apsti-
nencijom.
Ovako usmeren rad sa mladima proizlazi i iz injenice da se u ovom
dobu ivota oni odvajaju od porodice, pristupaju grupi vrnjaka i ostvaruju
iru socijalizaciju. Ove radionice doprinose da oni kroz socijalnu individu-
aciju ostvare i povoljne uslove za odvajanje od primarne porodice. Meu-
tim, ogromna veina dece i mladih poinje da pije alkoholna pia u porodi-
ci. Mnogi mladi imaju roditelje alkoholiare, jo vie njih ima roditelje koji
su laki ili teki socijalni potroai. Time se naravno otklanja mogunost
porodine zabrane, a poveava se mogunost veoma ranog sticanja iskustva
vezano za pijenje i prva opijanja. Stabilnost savremene porodice i neophodna

prisutnost bioloke majke i oca ak nisu dovoljni za ostvarenje povoljne klime
za prikladni razvoj deteta, kako prema stvaranju sopstvenog identiteta, tako
i prema povoljnoj socijalnoj usmerenosti. ak ni takorei idealna porodica,
bez obzira na nepouzdanost teorijske postavke, nije dovoljna da ostvari po-
voljne preduslove za osamostaljenje i ulazak odrastajueg potomka u drutvo
vrnjaka i drutvo odraslih. A po mnogim pokazateljima i porodica i roditelji
su daleko od idealizovane pretpostavke (zaposleni i odsutni roditelji, razvodi
i nova zamena za roditelje, roditelji alkoholiari i nasilnici, ak i narkomani i
usvojitelji homoseksualci). Nasilje, koje je veoma aktuelizovano, esto je po-
vezano sa alkoholizmom roditelja. Otac daje detetu od 18 meseci pivo, tako
da dete plae kad mu ga uzmu, i bira pivo kad mu se nudi mleko. Savremena
porodica je odustala od tradicionalnih rituala, esto i pod pritiskom dru-
tvenih promena koje se zovu napredak. Generacijski razmak, koji je mogue
u prethodnim generacijama bio prenaglaen, sada se kroz demokratizaciju
gubi. Sve to iskljuuje mogunost da dete u okviru porodice ima objekat za
identifikaciju, da ui od nekoga, da se poistoveti sa nekim. ak i kada bi do
identifikacije unutar porodice i dolo, to nikako ne bi predstavljalo uspenu
identifikaciju.
Umereno pijenje poslednje tri decenije postaje osnova za brojne raspra-
ve, od kako su neki programi leenja postavili takav cilj umesto potpune apsti-
nencije. Pre svega, epidemioloka istraivanja su pokazala da izvesni pojedinci
u razliitim intervalima tokom viegodinjih anketiranja mogu postati ume-
reni u pijenju, iako su u prethodnoj anketi bili ubedljivi zavisnici od alkohola.
Zatim su se javili i izvetaji da poneko iz programa leenja koji zahteva po-
tpunu apstinenciju, posle nekoliko godina moe piti umereno, bez obeleja
zavisnosti. Zatim se prelo na istraivanje rezultata leenja u kome se jedna
grupa lei sa ciljem potpune apstinencije, a druga grupa sa ciljem umerenog
pijenja. Ovo istraivanje Marka i Linde Sobel podvrgnuto je brojnim, esto
surovim, kritikama i neutralnim, strunim procenama, koje su dokazale da
njihov program ispunjava sve principe naunog istraivanja.
Osnovna postavka alkohologije je bila da je alkoholizam hronina, pro-
gredirajua bolest, koja bez leenja i apstinencije neizbeno dovodi do smrti.
Ovi nalazi su ukazivali da zavisnost od alkohola ne mora biti kontrolna, da su
mogua poboljanja i pogoranja alkoholizma, tj. stepena zavisnosti. ivotno
iskustvo ukazuje da meu nekada leenim ljudima, za koje se moe rei da
su bili i u stanju pune ispoljene zavisnosti, ima onih koji postepeno mogu
prei na umereno pijenje, sve do potpune apstinencije. Za ovakve alkoholiare
se obino kae da su popili svoju porciju, ili da su dopijeni. Proizlazi da
alkoholizam ne mora biti hronino progredirajua bolest kod nekih, to ipak
ne iskljuuje neopozivu injenicu da je alkoholizam hronino progredirajua,
pa i smrtonosna bolest kod mnogih. Naravno, ostaje logiki nedoreeno pita-
nje: ako neko sam sebe zapali ili ga u pijanom stanju zgazi auto, posle dve-tri
Alkoholizam 179
decenije alkoholizma, da li je i to smrt uzrokovana ovom boleu. U oblasti
alkoholizma, kao i u mnogim drugim oblastima medicine, postoji neuhva-
tljivo neslaganje izmeu teorije, nauke i prakse, pa i izmeu selekcioniranih
naunih uzoraka i klinikih uzoraka, posebno izmeu vienih (na leenju)
i vidljivih alkoholiara s jedne strane i nevidljivih alkoholiara, kojih je
veina, s druge strane.
Za mene je od velikog znaaja navedeni podatak da je eksperimental-
no leenje primenjeno na pacijentima za koje je procenjeno da imaju dobru
prognozu. Proizlazi da u leenju pacijenata sa loom prognozom i ne dolazi u
obzir kontrolisano ili umereno pijenje kao cilj.
U naim psihijatrijskim ustanovama se preteno lee alkoholiari sa
ubedljivo ispoljenim obelejima zavisnosti, te ve po tome bi bilo veoma ne-
odgovorno pretpostavljati dobru prognozu na poetku leenja. To je ve do-
voljna osnova da cilj leenja u naim ustanovama bude potpuna apstinencija.
Smatra se da jednom ukorenjena zavisnost otklanja mogunost umerenog
i kontrolisanog pijenja bez tete po organizam i bez nemerljive verovatno-
e i ponovnog uspostavljanja zavisnosti od alkohola. Meutim, po zavretku
programa leenja, jasno je da se leenim alkoholiarima preputa mogunost
linog izbora. U naim ustanovama se suvie esto suoavamo sa alkoholia-
rima koji su posle ak i duge apstinencije, pa i posle izvesnog perioda umere-
nog ili kontrolisanog pijenja, u potpunosti obnovili zavisnost i praktino sve
posledice najteih oblika alkoholizma. Poto se ne zna ko e od onih koji po
preporuci lekara piju umereno prei na tetno pijenje sa zavisnou, psihijatri
se ne slau ni sa internistima koji preporuuju aicu-dve-tri viskija pacijen-
tima sa kardio-vaskularnim smetnjama. Mi smo leili profesora univerziteta
od tekog oblika alkoholizma kome je hirurg preporuio pola litre crnog vina
dnevno posle resekcije eluca.
Uprkos ovakvim tendencijama, uspostavljaju se drutvene ustanove koje
podstiu povoljne odnose roditelja u cilju odravanja i poboljanja pripre-
me deteta za socijalizaciju i pristup u sredini van porodice. Uspene porodice
ipak su one koje, uz uspenu preraspodelu uloga i odnosa, preuzimaju puniju
odgovornost prema roenoj deci. Ovako uspostavljene porodice mogu imati i
izvesna obeleja asocijalnosti, sa odreenim granicama prema socijalnoj sre-
dini, ali to je esto nain kako pruiti podrku nastajuem odraslom oveku,
mukarcu i eni, koji imaju snage da ostvare lini sistem vrednosti, da prihva-
te pozitivne podsticaje iz socijalne sredine, ali i da odbiju brojne nepovoljne
imitacione obrasce koji ukljuuju i sve oblike zavisnosti i nesamostalnosti. Po-
jedinac koji ostvari svest o sebi, o sopstvenim izborima, o sistemu vrednosti
kojim obogauje sopstvenu linost, kao i svoje blinje, moe odrati umereno,
bezbedno pijenje. Tako se umereno pijenje alkoholnih pia, uz sve navedene
povoljne komponente linog izbora i linog doivljaja, moe prihvatiti i odr-
ati.

Podaci o koliinama popijenih alkoholnih pia po glavi stanovnikau-
kazuju na ogromnu potronju u svim drutvima u kojima se ostvaruje izve-
sna kontrola proizvodnje i kupoprodaje alkohola. Epidemioloka istraivanja i
veta primena statistike (na primer na osnovu broja obolelih od ciroze jetre),
ukazuju na ubedljivu prisutnost ljudi koji mnogo piju, pa se, na osnovu kolii-
ne pia u odreenom intervalu vremena, zakljuuje da ima 24% alkoholiara
u optoj populaciji ili oko 15% u populaciji odraslih. Ako bi uzeli u obzir
najniu moguu granicu za broj alkoholiara, na primer 1% od opte popu-
lacije, dobijaju se brojevi koji bi mogli izazvati paniku. Istovremeno, u grupi
odraslih, meu njih deset jedan je sigurno alkoholiar, a najmanje jo jedan
je na granici da postane.
Spas za zdravstvene ustanove koje se na bilo koji nain bave alkoholia-
rima je u tome to se alkoholiari veoma retko javljaju na leenje zbog alko-
holizma. Pretpostavka je da se najvie 5% alkoholiara lei zbog alkoholizma.
Meutim, istraivanja pokazuju da se meu bolesnicima internih i hirurkih
odeljenja nalazi najmanje 23% alkoholiara, koji se nikada nisu i nee lei-
ti od alkoholizma. Ovakva zastupljenost alkoholiara meu bolniki leenim
telesnim bolesnicima potvruje injenicu da alkoholiarski nivo potronje al-
kohola pouzdano ugroava telesno zdravlje i doprinosi ne samo bolesti, ve i
teim oblicima tih bolesti. Jo kada se na sve ove podatke doda i injenica o
sloenosti i duini leenja alkoholiara, pa i o nedovoljno optimistikim re-
zultatima leenja, onda proizlaze bezbrojna pitanja vezana za osmiljeni stav
prema alkoholizmu kao tipinoj psihosocijalnoj bolesti sa jasno oblikovanim
alkoholiarskim ponaanjem. Na primer, da li su zaista alkoholiari samo oni
koji se posle 23 decenije javljaju na psihijatrijsko leenje zbog alkoholizma i
psihijatrijskih posledica, ili su alkoholiari oni koji u pijanom stanju postaju
ubedljivo socijalno vidljivi zbog nasilnikog ponaanja i krivinih dela. Po-
stoji jo jedan, veoma vidljiv, ali veoma mali deo opte populacije alkoholia-
ra, koji predstavljaju socijalni talog, beskunici potpuno zaputenog izgleda,
koji spavaju ispod stepenita, u podzemnim prolazima, pod mostovima. Ova-
kvi alkoholiari, i kada stignu na leenje, samo zahtevaju produenje ivota da
bi odmah nastavili da piju. Oni spadaju meu najskuplje pacijente na osnovu
trokova za njihova brojna leenja.
Pitanje je: otkud toliki nesklad izmeu veto utvrenog broja alkoholi-
ara i malog broja vienih, registrovanih alkoholiara. Ubedljivo objanjenje
je da najvei broj, veina alkoholiara spadaju u nevidljive. I pored ubedlji-
vih pokazatelja njihovog alkoholizma, na osnovu koliine pia i dugog alko-
holiarskog staa, pa i ispoljenog alkoholiarskog ponaanja, oni uspevaju da
prikriju svoj alkoholizam i uglavnom bezbedno godinama piju. U njihovom
prikrivanju takorei organizovano uestvuje njihova porodica, a esto i radna
sredina.
Alkoholizam 181
Ameriki autori ukazuju da samo 3,5% od ukupne populacije odraslih
alkoholiara ive sami, to znai da svi drugi ive u porodici. Porodica obe-
zbeuje uslove da alkoholiar bude prikriven, da ivi u zatienim uslovima,
obezbeujui povoljne uslove za dugotrajno odravanje alkoholizma. U na-
im uslovima, meu alkoholiarima koji su ubedljivo oteeni, pa se lee u
psihijatrijskoj bolnici, preko 80% su u braku, u svojoj porodici, sa suprugom
i decom, sinovima i kerima, koji mogu biti i odrasli. Zanimljivo je da u tom
uzorku 12% ena se razvede, nadajui se da e takav postupak otrezniti al-
koholiara, da e se on uplaiti i da e prestati da pije ili bar smanjiti koliinu
pia. Meutim, i uz ovakve uslove mu nastavlja da pije, a supruga nastavlja
da ivi sa njim, ne menjajui nita u svom ponaanju niti u odnosu prema
pijanom muu.
Alkoholiarski brak, koji doprinosi trajanju alkoholizma supruga, ostva-
ruje ubedljivu lojalnost lanova porodice, kao i nerazreivu uzajamnu zavisnost
i povezanost. Za prikrivene alkoholiare, one koji bivaju otkriveni posredno,
anketama, ili leenjem telesnih bolesti, ili tek na osnovu oteenja prikladnog
razvoja dece, od znaaja su porodice sa odranom fasadom, sa ubedljivom iz-
dvojenou iz socijalnog okruenja. Takvih porodica je mnogo vie nego onih
u kojima se vidljivost alkoholiara potvruje stravinim nasiljem, izbaciva-
njem supruge i dece iz stana na ulicu, usred noi. Prikriveni alkoholiar jeste
sramota za porodicu, ali istovremeno je i sredinji princip za organizovanje
porodinog ivota. Kroz decenije opijanja i psihosomatskog oteenja ovakve
porodice obezbeuju alkoholiaru optimalnu negu i staranje. Takvi alkoholi-
ari uvek imaju spremljenu hranu na stolu, ist ve za jutarnje odevanje, umr-
tvljenu porodinu atmosferu, da bi se izbegle nepovoljne reakcije. esto ni
najblia rodbina, ni najblii susedi ne znaju ta se odigrava unutar hermetiki
zatvorene porodice. Ponaanje majke i supruge je esto veoma neobino i nije
mogue razumeti ga primenom uobiajenog naina razmiljanja ili prosenog
standarda. Majka sa svoje strane preuzima ulogu rtve i spasioca. rtvuje se
za svoju decu i mua, trpi i podreuje se do savrene usklaenosti u pona-
anje mua u razliitim fazama pijanstva (pijan, agresivan, mamuran, preko-
matozan, delimino trezan). Takva majka esto podmee oevu miljenicu da
ga smiruje, time to mu vadi pivo iz friidera, to mu sedi u krilu da bi otac
mirno otiao u postelju. esto pouavaju svoje sinove da se ne suprotstavlja-
ju ocu, da ga potuju, da bi u odsustvu oca traile razumevanje i zatitu od
sina. U takvoj porodinoj dinamici sin biva potpuno zarobljen porodinom
dinamikom i indukcijom majke. Onda veoma patoloki zvui iskaz sina koga
je otac napao do vitalne ugroenosti: Pa moram da ga volim kad mi je otac.
Sinovi i kerke tokom odrastanja shvataju ugroavajuu atmosferu i ponaanje
oca alkoholiara, pa savetuju majku da se razvede, ali bez ikakvog rezultata.
Za takve porodice nije iznenaenje ak ni kada kerka, sportiskinja, konano
doe do revolvera i ubije oca u samoodbrani. Mogu se predvideti nepovoljne

posledice ovakvog zavretka homogenosti i lojalnosti alkoholiarske porodice.
Psihijatrijska praksa svakodnevno obezbeuje delimine uvide u zbivanja u
porodicama sa prikrivenim, zatienim alkoholiarem. Majka i otac zaposleni,
fakultetski obrazovani, imaju jednog sina. Tokom adolescencije, kada je oevo
nasilno ponaanje poelo da ugroava majku, ona se razvela. Meutim, posle
nekog vremena, koje je mu proveo van porodice, ona se saali i ponovo
ga primi u svoj stan. Sin u adolescentnim godinama trai oca da bi ostvario
neophodnu maskulinu identifikaciju, ali nailazi na oca koji ga potpuno oma-
lovaava, psuje, vrea, vezujui ga za sebe. Sin se sve vie povlai, ne drui se
ni sa kim. Poinje da doivljava neprijatnosti van kue, javlja mu se utisak da
ga drugi gledaju, da mu se podsmevaju, da ga vreaju, sve to nasluujui da ti
muki glasovi lie na oev glas. Pojaavaju se strahovi, ne sme da izlazi, biva
primljen na psihijatrijsko odeljenje. Leenje postupno uspeva, on se slobodno
kree, polae ispite, drui se, prilazi devojkama. Meutim, pijani otac ga doe-
kuje u kui tekim vreanjem: Vreo govana, nikakav nisi, nizata nisi .. pi...
jedna, nikad nee postati muko.... Majka sina pouava da se ne sukobljava
sa ocem dok je pijan, da ispolji razumevanje kao i ona, a da se trudi da razgo-
vara sa ocem kada je smiren, eventualno trezan, uz onu poznatu poruku: On
je dobar ovek kad je trezan, samo da ne pije ....
Ovaj otac me je zapanjio svojom alkoholiarsko-narcistikom logikom
kada sam pokuao da ga suoim sa njegovim destruktivnim porukama sinu,
koji se upravo oporavljao od paranoidno-depresivne psihoze: Ja se uvek
izvinim kada pogreim, ali ja nikada ne greim. Alkoholiari sa manje na-
silnikog ponaanja u alkoholiarskim porodicama produavaju svoj ivot i
alkoholizam zahvaljujui uspenom odravanju porodine celovitosti. Po ula-
sku u kuu obezbeuje mu se hrana, odravanje higijene i postelja, uz puno
podnoenje njegovog stanja. To je tipini obrazac mrtvog alkoholiarskog
braka. Kad ovakav mu i otac umre od telesnih posledica alkoholizma, po-
jave se posmrtni oglasi puni hvalospeva o kvalitetima pokojnika. Postoji ube-
dljiva potvrda da velikom broju alkoholiarskih porodinih sistema ne smeta
roditelj alkoholiar za odravanje porodine celine. To se najbolje vidi kada
alkoholiar bude prisiljen da se lei da ne bi izgubio posao. Supruge se zapa-
nje da je njihov mu alkoholiar. Kroz razgovor se utvrdi da su deca mnogo
ranije nego majka shvatila da im je otac (ili majka) alkoholiar. Deca ve sa
78 godina, uz pomo podataka od svojih drugova, saznaju da im je roditelj
alkoholiar, dok majka o tome jo pojma nema.... Ako se kao pozitivan cilj
postavi odravanje porodice kao biopsihosocijalne zajednice, koja se odrava
u cilju uzajamne podrke i stabilizacije linosti, onda alkoholiarska porodica
moe biti ubedljivi primer. Poznati istraiva alkoholiarskih porodica S. Te-
inglass ispoljio je uenje i divljenje koliko ove porodice ispoljavaju toleranci-
ju za stresove, kao i inventivnost za prilagoavanje. Postoji konani zakljuak
njegovog istraivanja koji oteava odreenje alkoholizma kao bolesti u celini.
Alkoholizam 183
Smatra se da je alkoholizam kao bolest neposredno povezan i sa koliinom
popijenog pia u vremenu. Njegovo istraivanje je pokazalo da koliina popi-
jenog pia nema nikakav asocijacioni odnos sa nivoom psihijatrijske simpto-
matologije.
Pretpostavka je da je alkoholizam zastupljen u svim socijalnim slojevi-
ma. Neka istraivanja ukazuju da ak vei broj ljudi iz viih socioekonomskih
slojeva pije, nego iz niih slojeva. Zahvaljujui obrascima ponaanja, pa i stru-
kturama linosti, alkoholiari iz viih slojeva due ostaju prikriveni, pa ak
nikada i ne budu obeleeni etiketom alkoholiara. Oslanjajui se na opsesivne
osobenosti i na mogunost prikivanja svog pijanog stanja i ponaanja, oni
uspevaju da se odre i pred javnou. Jedno od munih iskustava sam stekao
kada sam pozvan da pregledam suprugu ambasadora jedne drave, koja je
ispoljila psihotinu recidivantnu dekompenzaciju. Suprug, ambasador je bio
u potpuno pijanom stanju, bez mogunosti govora, opredmeen, odsutan
iz realnosti, bez ikakve mogunosti da uspostavi i odri kontakt samnom, a
jo manje da ita uini za svoju bolesnu suprugu. Rekli su mi da je on inae
veoma poznat knjievnik u svojoj zemlji. Opsesivnost i odgovornost prema
obavezama i radu esto obezbeuju kontrolisane obrasce pijenja i opijanja.
Otiao sam na razgovor sa profesorom univerziteta, vrhunskim strunjakom
u svojoj oblasti. Odmah posle pozdrava me je ponudio piem, zatim je posle
petnaestak minuta ponovio ponudu, da bi posle nekoliko minuta rekao: Ja
moram da popijem. Ovo je moj najbolji lek protiv depresije.... Oslanjajui se
na sistem opsesivnog dolivanja, pretpostavljam da ovaj profesor nikada nee
biti psihijatrijski dijagnostikovan kao alkoholiar, iako su oigledno prisutni
svi znaci telesne zavisnosti i oigledne psihike zavisnosti.
Pravi prikriveni alkoholiari nikada nee pristupiti psihijatrijskom
leenju alkoholizma, jer uspeno odravaju sopstveni alkoholiarski sistem,
imaju sauesnike u trajnom prikivanju njihovog alkoholiarskog ponaanja,
pa ak i u tolerisanju. Treba se samo prisetiti koliko miliona ljudi je gledalo
pijano ponaanje prvog oveka jedne od najveih nacija na svetu i pitanje je
da li se iko usudio i da pomisli da mu kae da je bolestan i da mora da se lei
od alkoholizma.
U mnogim radnim sredinama veliki broj alkoholiara su veoma vidljivi,
ali socijalna sredina, posebno oni koji takoe piju, ine da taj alkoholiar bude
i tolerisan i prikriven. Pomaui mu da odrava svoj alkoholizam, ispoljavaju
lano humanistiko ponaanje i produeno samounitenje i oteenje lanova
porodice. Alkoholiaru se doputa da odspava u nekoj sobici ili da ode kui
da se ispava, ak mu obezbeuju i materijalnu pomo za osiromaenu porodi-
cu. U jednoj ekipi od tri lana, koja je na kraju dnevnog rada prevozila novac
u centralu, jedan od njih je mesecima dolazio pijan na posao i drugari su ga
ostavljali da spava u sobici dok se oni ne vrate po njega. To je otkriveno tek
kada je jednom nestala jedna cela vrea novca pa je pokrenuta istraga. Nae

istraivanje u jednoj velikoj radnoj organizaciji utvrdilo je, na osnovu anke-
te, da praktino treina terenaca ispoljava znakove alkoholiarske zavisnosti.
Niko od njih se nije nikada leio. Posebnost njihovog radnog mesta je u tome
da oni po obavljenom terenskom radu i ne dolaze na svoje radno mesto da
se jave.
Savremena koncepcija individualnih sloboda i prava na sopstveni stil i-
vota je osnova za suprotstavljanje bilo kakvom obliku prisilnog leenja. Unu-
tar ovako organizovanog demokratskog drutva, psihijatrija, kao socijalna in-
stitucija prihvata ogranieni znaaj i mogunosti terapijskog delovanja. Ipak,
ostaje zadatak psihijatrije da ulae napore da se to vie alkoholiara, vidljivih
i prikrivenih, to ranije lei u skladu sa patologijom ponaanja i psihosocijal-
nih posledica alkoholizma.
Alkoholizam 185
Prim. dr Petar Nastasi, dr sci.
Koordinator bloka za bolesti zavisnosti, Institut za mentalno zdravlje, Beograd
SINDROM ZAVISNOSTI / ZLOUPOTREBE VIE

KOD ADOLESCENATA I MLADIH
Ovim klinikim sindromom obuhvaeni su poremeaji ponaanja

i emocija kod adolescenata i mladih u uzrastu od 12 do 18 godina, koji su
povezani sa unoenjem vie psihoaktivnih supstanci. U ovaj sindrom se ne
ukljuuje ista zavisnost od heroina, jer to podrazumeva potpuno drugaiju
simptomatologiju i drugaiji nain leenja, poto se najee radi o osobama
starijim od 20 godina. Izdvajanje ovog sindroma nuno je, pre svega, zbog
neophodnosti specifinog terapijskog pristupa.
Klinika slika
Poetak klinike slike je sasvim nesprecifian i teko prepoznatljiv, jer se

prepliu simptomi poremeaja ponaanja kod dece i omladine sa simptomima
zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Nespecifini poremeaji ponaanja
Roditelji stiu utisak da se dete nekako promenilo, ili je postalo bojalji-

vo, tuno, uplaeno, nepoverljivo i vrlo esto promenljivog raspoloenja bez
jasnih razloga, ili umorno, bezvoljno, apatino, nema energije niti intereso-
vanja, neuspeno u koli, bei sa asova, eli da napusti kolu, naputa svoj
hobi ili zapoeto bavljenje sportom, naputa ranije prijatelje i drugove, stalno
menja poznanike, a novi poznanici izgledaju sumnjivo ako roditelj saopti
svoju sumnju, dete se uvreeno buni: ne moe mi ti birati drugove.
Menja navike oko izlazaka i mesta na koja izlazi, pesimistiki filosofira,
omalovaavajui sve priznate drutvene i ivotne vrednosti, iznosei nihilisti-
ke ideologije, grdi drutvo, obezvreuje budunost, negira moral, prezire
materijalizam i trku za novcem, odbija da ui i da radi, ee se tue. Sve vie
usmerava ponaanje sa porodice na vrnjake koji se isto ponaaju i postaju sve
vie tajanstveni i nejasni, skloni laima i manipulaciji.
Neuobiajeno drsko se ponaa, neposluno je, iskazuje bunt i raspra-
vlja se oko svega, vulgarno komunicira ili ima apatian stav u razgovorima,
vodi este i uglavnom anonimne razgovore ili razgovore sa drugovima koje
ne zna, ifrirane, atrovake, zagonetne i nerazumljive. Deavaju se iznena-
dni, nenajavljeni noni izlasci koje roditelji ne mogu spreiti. Dugo se zadra-
va u kupatilu. Nestaju stvari koje pripadaju detetu (garderoba, ploe, kasete,
dragocenosti) sa vrlo udnim objanjenjima, a zatim nestaju stvari iz kue i
porodine dragocenosti ili tajanstveno nestaje novac.
Nespecifini telesni simptomi
Ovi telesni simptomi su meavina sa nespecifinim psihikim simpto-

mima: vrtoglavice, glavobolje, nesvestice, gubitak na teini, stomani i cre-
vni poremeaji (bolovi u trbuhu, proliv, gubitak apetita, povraanje). udan
sjaj oiju ili zakrvavljene oi, kao ioda uske zenice. Poremeaj menstruacije
kod devojica, bezrazlona kontrola urina na graviditet, drhtanje ruku, srane
smetnje, esto merenje pulsa.
Specifini simptomi povezani sa zloupotrebom / zavisnou

od pojedinih supstanci
a) Zloupotreba marihuane: crvene, zakrvavljene oi, zbrkanost ili de-

zorijentacija u prostoru, hronini kaalj, bol u grudima, umor, pore-
meaji spavanja, neredovne menstruacije, nebriga i smanjenje brige o
linoj higijeni i opti pad efikasnosti u uenju i drugim aktivnostima
u skoro svim oblastima.
b) Zloupotreba benzodiazepina, alkohola i drugih depresantnih dro-
ga (barbiturati, hipnotici): teturanje, nerazumljiv govor, miris na
alkohol, proirene zenice, problemi sa koncentracijom, zapadanje u
san u neprikladnim momentima, problemi sa koordinacijom pokre-
ta, iroke staklaste oi, promene u spoljnom izgledu.
c) Zloupotreba stimulansa (Extasy, amfetamini/speed, kokain): pre-
terana, gotovo ekstremna aktivnost, preterano uzbuenje, usplamte-
lost pri govoru do logoreje (preterana govorljivost), euforija (preterana
veselost), raspravljanje oko svaega, esto paranoidnost i agresivnost,
proirene zenice, smanjenje apetita, povienje krvnog pritiska i pulsa.
d) Zloupotreba halucinogena (LSD, artan): povienje krvnog pritiska
i pulsa, neregularno disanje, znojenje, tremor ruku, obmane i haluci-
nacije u domenu sluha, ukusa, mirisa, vidnog opaanja.
e) Zloupotreba opijata (heroin, trodon, metadon): pospanost, opta
usporenost govora, pokreta, disanja, uske zenice, suvoa ustiju, vo-
dnjikave oi, crvenilo lica, svrab po koi.
Iznenadne pojave ponaanja kao da je dete pijano, a ne osea se zadah
alkohola, ili nerazumljiv, mrmljajui govor. Poremeaji psihikog funkcioni-
sanja mogu biti veoma znaajni, dramatini i raznovrsni. Poremeaji pona-
Alkoholizam 187
anja su sve upadljiviji, sa sve vie laganja, lanih obeanja, ali i sa sve vie
elemenata antisocijalnog ponaanja: krae, prestupnitvo, agresivni ispadi i
intervencije policije.
Termin psihoaktivna supstanca (droga, psihotropna supstanca) obuhva-
ta hemijsku materiju koja, uneta u organizam, menja stanje svesti, pa ak i du-
blje strukture duevnog ivota (raspoloenje, miljenje, ponaanje). Kontinu-
irana upotreba ovih supstanci ukazuje na stvaranje psihike zavisnosti, to je
znaajna farmakoloka karakteristika svih navedenih psihoaktivnih supstanci.
To svojstvo psihoaktivnih supstanci da menjaju strukturu psihikog ivota
samo po sebi je od sutinskog znaaja u razvoju i sazrevanju dece, adolescena-
ta i mladih, jer bitno menja njihov doivljaj realiteta i njihove interpersonalne
odnose sa znaajnim osobama, kao i njihov odnos sa idejama i vrednostima
porodice i drutva.
Meutim, samo odreeni broj ovih supstanci stvara telesnu zavisnost
(alkohol, benzodiazepini, heroin, tramadol, metadon), to dodatno kompliku-
je kliniku sliku i u domenu psihikog funkcionisanja, ali i u domenu telesnih
oteenja.
Psihika zavisnost predstavlja posebno emocionalno stanje koje se for-
mira unoenjem supstance, kroz procese psiholokih mehanizama odbrane,
zatim kroz procese uslovljavanja i socijalnog uenja. Radi se o stvaranju pose-
bnog mentalnog sklopa ili psihikog stanja pojedinca koje se odlikuje eljom,
pulzijom, udnjom da se nastavi sa uzimanjem supstance.
Tolerancija se definie kao potreba da se povea koliina supstance da
bi se postigao oekivani, ranije postignuti efekat. Ili, drugaije reeno, ranije
postignuti efekat na odreenu koliinu supstance se ne postie, pa se mora
poveati koliina supstance da bi se postigao isti efekat kao ranije. Fenome-
ni toleracije razlikuju se kad su u pitanju razne supstance. Osim psiholokih
mehanizama odbrane u igri su i farmakoloke osobine supstance. Kod opijata,
marihuane, kokaina, benzodiazepina, rast tolerancije je linearan i moe dosti-
i viestruko vii nivo od toksine i letalne doze bez pojave pada tolerancije,
koji je karakteristian za alkohol.
Ukrtena tolerancija registruje se izmeu opijata, alkohola, benzodia-
zepina i kanabinoida, to znai da jedna zavisnost moe biti zamenjena dru-
gom i dovesti do ukrtenog dejstva.
Telesna (fizioloka) zavisnost nastaje kada se dogodi dalja (neuro)ada-
ptivna promena, po svojoj sutini bioloka ili organska, a odvija se na nivou
neurotransmiterskih i receptorskih sistema u mozgu.
Kod pokuaja prekida uzimanja supstance javljaju se znaci apstinenci-
jalnog sindroma. Uzimanje supstance sada nastaje kao posledica elje da se
izbegnu neprijatni simptomi apstinencijalnog sindroma.
Dakle, zavisnost se odlikuje kompulzivnim uzimanjem supstance ili
vie supstanci, pri emu je znaajan deo vremena i energije osobe usmeren i

zaokupljen traenjem i uzimanjem supstanci ili oporavljanjem i prikrivanjem
uzimanja droge.
Sada se pojavljuje i simptom opisan kao gubitak kontrole uzimanja
supstance, to se opisuje kao uzimanje droge iznad nameravane koliine. U
poetku se to dogaa povremeno, a kasnije skoro pri svakom uzimanju. Pri
tome se redovno pojavljuje smanjenje, izbegavanje ili potpuno odustajanje od
vanih ivotnih aktivnosti i nastavljanje uzimanja i pored telesnih tegoba i
oteenja.
Duina trajanja simptoma i znaci telesnog apstinencijalnog sindroma
nisu obavezni za dijagnozu zavisnosti, jer adolescenti ne ispoljavaju neke teke
telesne znake pri uzimanju poveanih koliina supstanci (poviena toleranci-
ja), niti pri prekidanju uzimanja (apstinencijalni sindrom), to im je zajedni-
ka crta, a pri tome imaju sve ostale znake zavisnosti.
Terminom ZLOUPOTREBA (abuzus) najee se predstavlja samo je-
dna od faza u toku bolesti, ali je znaajno definisati ga i zbog ranog otkrivanja
bolesti i pravovremenog zapoinjanja leenja. Halikas (1990) naglaava sle-
dei stav: u svrhu definisanja jednog oblika ponaanja kao neprikladnog,
tetnog i patolokog u socijalnom smislu, prihvatljivo je definisati svaku
upotrebu alkohola i bilo koje druge psihoaktivne supstance u adolescenciji
kao ZLOUPOTREBU! Ovo se moe smatrati utoliko tanijim, kada se uzmu
u obzir pratei poremeaji ponaanja uz korienje supstanci koje mogu biti
toliko tetne i teke da dovode do znaajnih ispadanja u socijalnom funkcio-
nisanju, u koli i u porodinim odnosima. To vrlo esto rezultira dovoenjem
adolescenta u medicinske ustanove.
Sledea zajednika crta kod adolescenata je korienje tj. zloupotreba
vie psihoaktivnih supstanci. Ova dijagnoza se moe postaviti kada se utvrdi
korienje najmanje tri psihoaktivne supstance, a ni jedna od njih ne domini-
ra (nema znakova zavisnosti). Dakle, uzimaju se kao grupa (Amerika psihi-
jatrijska asocijacija, 1987).
Uzroci
Poremeaji ponaanja i psihiki poremeaji kod adolescenata povezani

sa korienjem psihoaktivnih supstanci (droge) spadaju u grupu socijalno-
medicinskih bolesti. To znai da su uzroci viestruki i da se nalaze u trou-
glu linost adolescenta, njegovo okruenje (porodica i drutvo) i farmako-
loka svojstva psihoaktivnih supstanci.
Jo uvek se vode strune rasprave i rade mnogobrojne studije da se po-
uzdano utvrdi da li su pubertet i adolescencija, kao razvojne faze u sazre-
vanju oveka, same po sebi traumatine i teke ili su to samo faze koje nisu
po definiciji sutinski stresogene, ve da burne reakcije i ranjivost, uz pojavu
simptoma, predstavljaju poremeaj koji nastaje iz drugih razloga.
Alkoholizam 189
Bez obzira ta je potpuna istina, vrlo je uoljivo da postoji uzrona pove-
zanost izmeu adolescencije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ak i kada
ne postoje ozbiljni poremeaji ili stresogena pozadina u istoriji adolescenta.
Ono na ta treba posebno skrenuti panju je popularan, jako rairen, a
pogrean stav da se mnogi lini, pogotovo emocionalni problemi mogu reiti
tabletama za smirenje i alkoholom. Ovo nije prisutno samo meu mladima
nego i kod odraslih. Mladi su to, naravno, proirili i na droge. Iz ovoga proi-
stie jo jedan veoma pogrean stav, a to je da eksperimentisanje sa drogama
u adolescenciji JE PRAVILO i da NIJE NENORMALNO da srednjokolci piju
i pue marihuanu.
Cene psihoaktivnih supstanci na ulici, njihova laka dostupnost i ova
alosna tolerantnost drutva, usmeravaju mlade ljude na eksperimentisanje
sa jednom odreenom supstancom ili kombinacijom vie droga.
Rizik za zapoinjanje uzimanja psihoaktivnih supstanci i za nastavljanje
viestruko se poveava ako postoje predispozicije u linosti adolescenta ili u
njegovoj porodici.
Pritisak vrnjaka, bilo kroz velianje efekata, bilo kroz pretnje i zastrai-
vanja, takoe mogu imati centralnu ulogu u zapoinjanju i nastavljanju dro-
giranja.
Sve ovo napred navedeno dovodi do toga da adolescenti smisle i nave-
du mnoge nerealne razvojne probleme i konflikte kao razlog za zapoinjanje.
esto su njihove prie prepune racionalizacija odnosno opravdavanja svog
korienja ili zloupotrebe. Zato ih treba paljivo razdvojiti od onoga to je
realno i od onoga to je mehanizam odbrane ili manipulacija.
Faktori rizika
Imajui u vidu napred navedeni uzroni trougao (adolescentova li-

nost, okolina, droga) mogu se formulisati faktori rizika za nastanak i ra-
zvoj zloupotrebe/zavisnosti od psihoaktivnih supstanci kod mladih. Oni se
definiu kao nepovoljan pritisak na psiholoki i socijalni razvoj deteta ili ado-
lescenta. Svaki od njih ima razliit uticaj u zavisnosti od faze razvoja (uzrasta
pojedinca) i od njegovih primarnih potencijala. Dakle, moe se rei da su od
najveeg uticaja oni faktori rizika koji utiu na ranu fazu razvoja.
U faktore rizika spadaju:
1) Konfliktna ili haotina kuna atmosfera, posebno ona koja nastaje
zbog roditeljskog alkoholizma ili neke druge zavisnosti ili neke men-
talne bolesti;
2) Neefikasno i nedovoljno autoritativno roditeljstvo ili roditeljsko vo-
stvo, posebno kod dece koja imaju teak temperament ili rani po-
remeaj ponaanja;
3) Nedostatak bliskosti ili povezanosti u odnosima roditelja i deteta
(odsustvo jednog roditelja, hladnoa u odnosima ili izvetaenost
u ponaanju i ophoenju).
Drugu grupu faktora rizika ine faktori koji se pojavljuju kasnije u ra-
zvoju. To su odnosi deteta ili adolescenta koje on/ona uspostavlja u procesu
SOCIJALIZACIJE, dakle izvan porodice, posebno u koli sa vrnjacima i sa
drutvenom zajednicom. Neki od tih faktora su:
1) nepotrebno povueno ili stidljivo ponaanje ili obrnuto agresivno
ponaanje u razredu;
2) neuspesi u savladavanju kolskih zahteva ili gradiva;
3) slabe ili siromane socijalne vetine, tj. snalaenje u druenju;
4) druenje i prijateljstvo sa devijantnim vrnjacima;
5) udruivanje sa vrnjacima u delinkventnim i antisocijalnim ponaa-
njima.
Meu ovim faktorima nalaze se ona ponaanja koja su nastala iz pret-
hodno navedenih, tj. porodinih uslova ili predstavljaju primarne psiholoke
odlike linosti deteta.
I na kraju, znaajan faktor rizika koji potie iz same drutvene zajednice
i stanja u njoj je prepoznavanje odobravanja ili nekanjavanja upotrebe droge
u koli, meu vrnjacima u kraju ili u iroj drutvenoj zajednici.
Kada je u pitanju procena efekata ili posledica adolescentne zloupotrebe
ili zavisnosti od alkohola i droga na dalji razvoj, vai KLJUNO PRAVILO
= razvoj se zaustavlja ili se kanjenje u razvoju javlja od hronoloke take
uzrasta na kojoj se zloupotreba pojavila ili zapoela. Dakle: ako si poeo da
pije (uzima drogu) sa 12 godina (sa 14 godina) onda ti sada ima emocio-
nalnu i intelektualnu zrelost 12-ogodinjaka (14-ogodinjaka).
Efekat ili posledice zloupotrebe najveim delom se oslikava kroz pore-
meaje ponaanja u porodici i u koli. S druge strane, ovi poremeaji pona-
anja postaju dodatni uzrok za nastavljanje ili pojaanje zloupotrebe droge
u grupi slinih. Dakle, POSLEDICA ZLOUPOTREBE POSTAJE DODATNI
UZROK. Kada se tome doda podatak da postoje i tzv. primarni poremeaji
ponaanja, dolazimo do teke zagonetke u nastanku zavisnosti kod mladih
po formuli TA JE STARIJE: KOKO ILI JAJE?. Reenje ove zagonetke je u
promeni ponaanja!
POREMEAJI PONAANJA DECE I MLADIH KOJI MOGU

PRETHODITI ILI NASTATI U SKLOPU ZLOUPOTREBE
U institucijama koje se bave mladima, njihovim obrazovanjem i njiho-
vim mentalnim zdravljem ova grupa poremeaja obuhvata 25% od svih tegoba
i poremeaja koje ispoljavaju deca i mladi. Interesovanje strunih radnika koji
Alkoholizam 191
se bave mentalnim zdravljem dece i omladine (pedagozi, psiholozi, socijalni
radnici, psihijatri) i broj istraivanja u ovoj oblasti sve je vei u poslednjih 10-
ak godina i u svetu i kod nas.
Poremeaji ponaanja obuhvataju raznovrsne poremeaje, ije poreklo
i nain nastajanja moe biti raznovrsno. Radi se o pojavama bioloke, psiho-
loke, pedagoke, socijalne i psihijatrijske geneze, dakle, o ponaanjima koja
izlaze iz okvira opte prihvaenih normi ponaanja jedne drutvene sredine i
odnose se na ugroavanje prava drugih ili na nepotovanje, nipodatavanje i
neprihvatanje socijalnih normi. Postoje 4 osnovna pojma (termina) kojima se
opisuje poremeeno ponaanje:
1. agresivno ponaanje;
2. destruktivno ponaanje;
3. obmanjujue ponaanje;
4. ponaanje protiv pravila ili devijantno ponaanje.
U svakom sluaju poremeaji ponaanja, bez obzira na svoje poreklo,
negativno utiu na gotovo sve aspekte psihikog i socijalnog razvoja i fun-
kcionisanja, kako meu vrnjacima tako i u porodici, koli i iroj socijalnoj
sredini.
Ovi se poremeaji mogu posmatrati i definisati sa vie strana: sa pra-
vne, pedagoke, socioloke, ali i sa psiholoke i psihijatrijske take gledita, jer
su posledice vidljive u svim tim aspektima drutvenog ivota i meusobnih
odnosa mladih.
Ovde emo izneti osnovne pojmove koji se upotrebljavaju u definisanju
ovih problema u ponaanju.
Agresivno ponaanje
Agresija je ponaanje usmereno na primarno nanoenje fizike tete
osobi ili svojini lica i kao takvo predstavlja osnovni uzrok patnje te osobe i
drutva. Agresija se kod normalnog deteta moe razumeti i kao motiv od-
brane, kao nain ovladavanja okolinom, kao radoznalost pri kojoj se agresija
pojavljuje samo kao posrednik, ali ne kao cilj. Osnovna podela agresivnosti:
manifestna (ispoljena);
latentna (maskirana, prikrivena).
Agresija se javlja u sklopu vie razliitih psihopatolokih pojava: kod
psihoza, kod zloupotrebe ili zavisnosti od psihoaktivnih (nedozvoljenih) sup-
stanci, kod poremeaja linosti.
Postoji nekoliko tipova agresija:
impulsivni tip; udruena sa otkoenim dezinhibisanim ponaa-
njem i emotivnom nestabilnou;
neimpulsivni tip, odnosno trajna agresija, uvek u sklopu trajnog an-
tisocijalnog poremeaja;
socijalizovani tip; nametljivost i agresija u grupi vrnjaka;
nesocijalizovani tip agresije, to podrazumeva nesposobnost ostvari-
vanja kontakata ak i sa vrnjacima.
Agresija se moe sagledavati kroz njen cilj, odnosno kroz pokuaj nje-
nog nerazumnog opravdavanja:
neprijateljska (hostilna) sa ciljem da se neprijatelju nanese teta;
instrumentalna (proaktivna) da se zadobije priznanje bez nanoenja
telesnog oteenja, ili da se dobije neka nagrada;
grabljiva agresija (kontrolisana, planirana, skrivena).
Sindrom nedovoljne kontrole

Pojavljuje se u dva oblika:
eksternalizovani ili u polje okrenut oblik, koji obuhvata agresivni, de-
linkventni i hiperaktivni poremeaj;
internalizovani ili isuvie kontrolisani sindrom, koji podrazumeva
napetost, razdraljivost, depresivnost, opsesivnost, nekomunikati-
vnost i sindrom telesnih tegoba.
Maloletnika delinkvencija
Ovaj pojam vezan je za maloletne izvrioce kriminalnih dela. Nemaju
svi delinkventi dijagnozu poremeaja ponaanja, pogotovo ako se radi o oni-
ma koji su poinili samo jednu krivinu radnju.
Vaspitna zaputenost
Ovaj pojam moe imati najire znaenje koje se odnosi na sve oblike ne-
gativnog ponaanja mladih (vaspitna ugroenost, vaspitna zanemarenost, ma-
loletniko prestupnitvo). Moe oznaavati samo ono ponaanje koje prethodi
ozbiljnijoj delinkvenciji ili na kraju moe predstavljati samo stanje zaostajanja
i nedovoljne zrelosti.
Psihopatsko ponaanje
Predstavlja znaajan nivo antisocijalnog ponaanja koji se odlikuje sa
dve dimenzije:
bezoseajan ili neemocionalan interpersonalni stil (nema oseanja
krivice, ne pokazuje saoseajnost niti oseanja);
vrlo slaba kontrola impulsa (lako postaje ljut, radi bez razmiljanja) i
lako ukljuivanje u nedozvoljene radnje).
Psihijatrijska klasifikacija poremeaja ponaanja

1. Poremeaji ponaanja ogranieni na porodinu sredinu
Alkoholizam 193
2. Nesocijalizovani poremeaji ponaanja
3. Socijalizovani poremeaji ponaanja
4. Ponaanje u vidu protivljenja i prkosa
Osnovni simptomi koji se pojavljuju kod svih gore navedenih kategorija
su:
preterano uestvovanje i zapoinjanje tua, zastraivanje i pretnje
drugima;
grubost, osionost i surovost prema ljudima ili ivotinjama;
destruktivnost prema imovini;
krae;
vrlo esto laganje;
izostajanje iz kole, beanje od kue;
vrlo esti napadi besa i ljutnje bez jasnog povoda ili na minimalni
povod;
prkosno, provokativno ponaanje, neposlunost;
podmetanje poara.
Svaki od navedenih simptoma ili kategorija ponaanja, ako su saglasni i
ako se uestalo ponavljaju dovoljni su za dijagnozu, ali izolovani i povremeni
akti nisu.
Tok i prognoza bolesti zavisnosti kod mladih

Samo podatak da je neko dete ili adolescent koristilo alkohol ili neku
drogu ne znai da e automatski nastati zavisnost (adikcija).
Meutim, kada se faktori rizika uklope i sinhronizuju razvoj prema za-
visnosti on kao da ima neki neminovni tok ili svoj prirodni razvoj ako se
ne zapone leenje. Jedna obimna studija praenja 480 adolescenata koji su
zloupotrebljavali alkohol i marihuanu, sa praenjem tokom 10 godina, poka-
zala je visoku povezanost kontinuiranog uzimanja i zloupotrebe psihoaktivnih
supstanci sa prelaskom u hronini, teki alkoholizam i heroinomaniju, zatim
sa pojavom agresivnog ponaanja, razbojnitva, suicidalnih ideja i tekih obli-
ka duevnih poremeaja ve u periodu rane odraslosti.
U jednoj drugoj studiji praenja 226 adolescenata koji su bili hospital-
no tretirani, a kod kojih su prve supstance bile alkohol, marihuana ili LSD,
utvreno je da je 81% razvilo kompletnu zavisnost od jedne droge (alko-
hol, heroin, kokain), 29% su ispunjavali kriterijum za zloupotrebu tri ili vie
supstanci (zbir je vei od 100% jer su neki upotrebljavali vie razliitih dro-
ga). Jedan ili vie mentalnih poremeaja je pokazivalo 16% njih, ukljuujui
akutno trovanje drogom, epi napade i sl., 5% halucinacije, 5% sumanutosti
izazvane drogom, 11% je imalo znake demencije izlapelosti!
Sa velikom verovatnoom se moe tvrditi da adolescentna zloupotreba
jedne ili vie psihoaktivnih supstanci, ako se ne lei, napreduje prema sve in-

tenzivnijem korienju supstanci, zatim se razvijaju tei oblici zavisnosti od
alkohola i heroina u periodu odraslosti, sa veoma ozbiljnim psihijatrijskim i
kriminalnim posledicama. Loiju prognozu imaju oni oblici koji se odlikuju ra-
nim poetkom uzimanja. Zakasnelo leenje ili neleenje pogorava prognozu.
Procesi prilagoavanja
Ovim terminom definiu se procesi u porodici tokom nastanka i razvoja
adolescentne zloupotrebe/zavisnosti od psihoaktivnih supstanci.
Porodica kao sistem predstavlja sloeni skup pojedinaca u meusobim
interakcijama, to podrazumeva da ponaanje svakog pojedinca utie na sve
lanove sistema (porodice). Ovo pravilo, naravno, vai od samog poetka tj.
od formiranja porodice i traje tokom itavog njenog razvoja. Ovi procesi pri-
lagoavanja slue razvojnim potrebama i stvaranju promena u odnosima koji
su neophodni.
Postoje i druge vrste procesa prilagoavanja koji imaju negativan uti-
caj i esto koe promene i odravaju porodini sistem u patolokim ili disfun-
kcionalnim odnosima procesi homeostaze (ostati isti). Kada su u pita-
nju bolesti zavisnosti, pa i zloupotreba/zavisnost psihoaktivnih supstanci kod
mladih, oni se odvijaju kroz sledee faze:
zajednika negacija;
zajednika pseudoreenja;
zajedniko dno.
Kada se pojavi problematino ponaanje kod deteta ili adolescenta posle
izvesnog vremena i neuspeha u otklanjanju ili prekidanju tog ponaanja kroz
viku, zameranja i grdnje, pretnje fizikim kaznama, dolazi do izraaja nedo-
statak roditeljskih vetina, tako da se problem lako proglasi tekim, a izostanu
sankcije kada treba kazniti. Poveava se razmena neprijatnih rei i ponaa-
nja koja postaje sve intenzivnija, a epizode disfunkcionalnosti sve due.
Na kraju se dete/adolescent izbori za ponaanja koja nisu dozvoljena.
Dolazi do sloma roditeljske efikasnosti u disciplinovanju. Proces negacije ili
beanja od problema od strane roditelja je u punom jeku. Dete prepoznaje
da njegova/njena ponaanja (lai, racionalizacija) deluju efikasno u smislu
eliminacije zabrana i kazni i ova neprijatna razmena se proiruje.
Korienje supstanci produbljuje negativna ponaanja deteta, a time
se produbljuju procesi negiranja kod roditelja. Prihvatajui objanjenja i raci-
onalizacije deteta roditelji smiljaju sve vie pseudoreenja (privatni asovi,
pravdanje oigledno neopravdanih izostanaka, odlaenje kod lekara za telesne
probleme, nagradna putovanja, kupovine i sl.).
Kada problem droge bude i otvoren do kraja priznanjem deteta (obi-
no samo za jednu laku i prihvatljiviju supstancu) negiranje se nastavlja,
ak i produbljuje, jer sada je to sramota za itavu porodicu. Prihvataju se
Alkoholizam 195
zaklinjanja i obeanja. Situacija se smiruje za jedan izvesni krai ili dui
period, a onda problem neoekivano ispliva u jo veem obimu i teini.
Situacija u porodici postaje ve haotina, sluaju se razni, esto opreni,
a dobronamerni saveti prijatelja, esto i strunjaka. Meusobna optui-
vanja su pravilo u odnosima meu roditeljima. U toj fazi, a problem traje i
postaje sve vei, sada je dete ve u devijantnoj grupi vrnjaka i istomiljenika
i ne dozvoljava da mu iko odreuje njegov/njen ivot. Antisocijalno pona-
anje sve je upadljivije i tee. Posledice su ve odmakle i teke i obino neki
vanredni dogaaj (zajedniko dno) prekine ovu spiralu propadanja. Vanre-
dni dogaaji su:
poziv iz bolnice zbog trovanja alkoholom ili preteranom dozom
droge;
poziv iz policije zbog kriminalnog dela ili delinkvencije;
izbacivanje iz kole;
teki psihiki poremeaji, halucinacije ili strahovi;
pokuaj suicida.
to je porodini sistem sa veim potencijalima, to se ranije dogodi, ali,
na alost, ponekad to traje vrlo dugo i prelazi u period odraslosti i pretvori se
u karijeru antisocijalnog odraslog.

PUENJE
Dr Sneana Alaz, mr sci. med
Zavod za bolesti zavisnosti, Beograd
PUENJE KAO BOLEST ZAVISNOSTI

SUPSTANCIJALNA TEORIJA
Zavisnost od duvana je najea i najsmrtonosnija bolest zavisnosti. Sa

puenjem se poinje proseno sa 16 godina, a retke su osobe koje propue
posle dvadesete godine. Oko 20% opte populacije razvije zavisnost od duva-
na u nekom ivotnom dobu, to je ini najeim psihijatrijskim oboljenjem.
Oko 85% osoba koje pue svakodnevno je zavisno od duvana. Apstinencijalni
sindrom se javlja kod oko 50% puaa koji pokuaju da ostave duvan.
Danas je puenje podjednako esto kod mukaraca i kod ena. Puenje
je ee kod osoba sa niim obrazovnim nivoom i niim ekonomskim statu-
som, kao i u veini etnikih manjina. Posebno je esto kod psihijatrijskih pa-
cijenata (50%), ukljuivi i one sa drugim bolestima zavisnosti (80%). Istovre-
meno, oko 22% osoba zavisnih od duvana ima neki psihijatrijski poremeaj, u
odnosu na 12% populacije bez razvijene zavisnosti /1/.
Zavisnost od nikotina je dugo poznata i prihvaena, mada je zvanino
The Surgeon Generals Report iz 1964. godine prvi put jasno doveo u vezu
puenje i rak plua i doneo zakljuak da je puenje duvana vrsta zavisnosti.
Ipak, iako je prihvaeno kao kliniki entitet, puenje je prvi put kodirano kao
poremeaj 1980. godine u treoj reviziji DSM (DSM-III) i devetoj reviziji Me-
unarodne klasifikacije bolesti (ICD-9).
Primarna komponenta u duvanu koja deluje na mozak je nikotin, jedna
od 4000 supstanci naenih u dimu duvanskih proizvoda. Veina cigareta da-
nas sadri 10 ili vie mg nikotina. Uvlaei dim, prosean pua unosi 1 do 2
mg nikotina po cigareti. Iz zapaljene cigarete nikotin se apsorbuje kroz kou i
sluzokou koja oblae usta i nos, ili inhalacijom kroz plua i preko arterijske
cirkulacije dospeva u CNS za manje od 15 sekundi. Vrhunac bihejvioralnih i
kardiovaskularnih efekata je postignut za nekoliko minuta. Nikotin se meta-
bolizira u jetri i ima poluvreme ivota od oko 2 sata.
Akutni efekti nikotina iezavaju za nekoliko minuta, inei da puai
esto uzimaju nove doze tokom dana, pokuavajui da odre prijatne efekte
nikotina i da preveniraju apstinencijalnu krizu. Tipian pua uvlai dim ciga-
rete 10 puta tokom perioda od 5 minuta koliko cigareta gori. Tako, osoba koja
pui oko 11/2 pakovanja cigareta (30 cigareta) dnevno, ini da njen mozak
dobija 300 udaraca nikotina tokom 24 asa. Na ovaj nain se razvija akutna
Puenje 199
tolerancija, tako da je prva jutarnja cigareta mnogo potentnija od svih kasni-
jih.
Nikotin deluje na nikotinske receptore. Nikotinski acetilholinski rece-
ptori (nAChRs) se nalaze na neuronima u cerebralnoj kori, talamusu, hipota-
lamusu, hipokampusu, bazalnim ganglijama i modanom stablu. Mehanizmi
zavisnosti od duvana su, izgleda, modulirani dopaminom. Mezolimbiki do-
paminergiki neuroni u nucelus accumbensu imaju multiple nikotinske holi-
nergike receptore /2/. Kada su aktivirani nikotinom, ovi receptori poveavaju
otputanje dopamina. Nikotin takoe, podie nivo noradrenalina, adrenalina i
serotinina, hormona rasta, epinefrina i kortizola u nervnom sistemu, ostvaru-
jui stimulativni efekat slino amfetaminu ili kokainu. Nikotin moe da ispolji
i sedativne efekte, zavisno od nivoa prethodnog razdraenja nervnog sistema
i doze koja je uzeta.
Nikotin poveava efikasnost u obavljanju drugih, zamornih, dosadnih
zadataka. Ima anksiolitiko, antidepresivno i anorektiko dejstvo (smanjuje
oseaj gladi i unoenje hrane i ubrzava metabolizam), smanjuje agresiju, a po-
veava koncentraciju. Dodue, kada se radi o puaima esto nije jasno da li se
radi o neutralisanju simptoma apstinencijalne krize i vraanju na uobiajeni
nivo postignua ili o realnom poboljanju performansi.
Veina puaa koristi duvan regularno zato to je zavisna od nikotina.
Nikotin delovanjem na mozak podie nivoe dopamina, aktivirajui modane
krugove koji reguliu oseanja zadovoljstva, takoe poznata kao putevi na-
graivanja. Istraivai su pokazali da je dopamin kljuna modana hemikalija
umeana u razvoj elje za uzimanjem droge i razlog zato puai nastavljaju da
pue. Ima dokaza da nikotin nije jedini psihoaktivni sastojak duvana. Tokom
puenja dolazi do pada nivoa dve forme enzima monoaminooksidaze (MAO),
A i B, koji nije izazvan nikotinom, to rezultira dodatnim povienjem nivoa
dopamina.
Ponavljano izlaganje nikotinu rezultira u razvoju tolerancije. Nikotin-
ski receptori su neobini po tome to se vrlo brzo desenzitiu. Istovremeno,
ponovljena upotreba nikotina dovodi do poveanja broja receptora (a ne do
smanjenja, kao kod drugih zavisnosti). Ova dva fenomena govore da nikotin
moda ima parcijalno agonistiko-antagonistiko dejstvo na receptore.
Prestanak upotrebe nikotina je praen apstinencijalnim sindromom koji
moe da traje i vie od mesec dana. Nikotinski apstinencijalni sindrom obu-
hvata: udnju za duvanom, iscrpljenost, anksioznost, disforino raspoloe-
nje, razdraljivost ili nemir, nesanicu, povean apetit, pojaan kaalj, oteano
pamenje i oteanu koncentraciju. Simptomi poinju nekoliko asova posle
poslednje cigarete, dostiu vrhunac tokom prvih par dana i mogu nestati na-
kon nekoliko nedelja. Visok nivo udnje za nikotinom moe perzistirati i due
od 6 meseci.
Kriterijumi za nikotinsku zavisnost definiu taku u kojoj upotreba du-
vana postaje mentalna bolest. Sindrom zavisnosti, prema desetoj reviziji Me-
unarodne klasifikacije bolesti (ICD-10), je skup fiziolokih, bihejvioralnih i
kognitivnih fenomena kod kojih upotreba neke supstance ili grupe supstan-
ci za osobu dobija vei znaaj nego drugi obrasci koji su ranije imali vee
vrednosti. Centralna opisana karakteristika sindroma zavisnosti je udnja za
uzimanjem droge, alkohola ili duvana. Da bi se postavila dijagnoza zavisno-
sti potrebno je da najmanje tri dole nabrojane manifestacije postoje tokom
najmanje mesec dana, ili, ako perzistiraju manje od mesec dana, treba da se
ponavljaju zajedno tokom 12 meseci /3/.
(1) Snana elja ili prisila da se uzme sup- elja za duvanom craving je vrlo izraena i
stanca. javlja se i vie meseci po prestanku puenja,
(2) Tekoe u kontroli uzimanja supstance Nakon 5 godina veina puaa eli da pre-
u odnosu na poetak, prestanak, ili nivo stane sa puenjem, ali 70% nastavlja. Samo
uzimanja, to se manifestuje u injenici da se 510% puaa uspe da ostavi duvan bez
supstanca uzima u veim dozama ili tokom leenja.
dueg perioda nego to je nameravano; ili
perzistentnom eljom i neuspelim pokua-
jima da se redukuje ili kontrolie upotreba
supstance.
(3) Fizioloki apstinencijalni sindrom kada Apstinencijalni sindrom od nikotina je jasno
je upotreba supstance prestala ili je smanje- definisan i traje oko 4 nedelje, a umanjuje ga
na, ili upotrebom iste ili sline supstance sa uzimanje supstitucione terapije. Javlja se kod
namerom da se ublae ili izbegnu apstinenci- vie od 50% puaa.
jalni simptomi.
(4) Dokaz o toleranciji, tako to je potrebno Veina puaa do 25. godine povea dnevnu
poveanje doze da bi se postigli eljeni efekti dozu na 20 cigareta. I pored ove doze, nema
ili intoksikacija, ili znaajno smanjeni efekti znakova intoksikacije (muke, vrtoglavice i
sa nastavljanjem uzimanja iste koliine sup- sl.).
stance.
(5) Preokupacija korienjem supstance, koja Troenje vremena na nabavku cigareta to-
dovodi do progresivnog zanemarivanja al- kom nestaica.
ternativnih zadovoljstava ili interesovanja, ili Naputanje radnog mesta ili prekid rada da
troenjem veeg dela vremena na aktivnosti bi se puilo.
neophodne za nabavku, uzimanje supstance
ili oporavak od njenih efekata.
(6) Nastavljanje sa upotrebom supstance i Mnogi puai boluju od respiratornih, kardi-
pored jasnih dokaza o tetnim posledicama, ovaskularnih ili drugih bolesti, ali nastavljaju
kada je individua svesna, ili se moe oekiva- da pue.
ti da je svesna, prirode i veliine oteenja.
Iz ove tabele se vidi da puenje stvara zavisnost po svim kriterijumima

ICD-10.
Farmakokinetske karakteristike nikotina takoe poveavaju njegov adi-
ktivni potencijal i ine da je puenje tako ozbiljna zavisnost:
Puenje 201
1. Nikotin izaziva mnoge efekte koji mogu biti znaajni u vrlo raznovr-
snim situacijama.
2. Nikotin je potentniji od veine drugih adiktivnih supstanci, jer pro-
izvodi psihoaktivne efekte u dozama manjim od 1 mg, ak i 0,2 mg
/4/. 18, 19.
3. Cigareta je vrlo efikasan i usavren sistem dostavljanja droge; nikotin
dospeva u CNS za par sekundi proizvodei vrlo brzo efekte.
4. Puenje je vrlo jaka navika (>200 dimova/dnevno/20 godina).
5. Puenje omoguava zavisniku da lako titrira dozu, izbegavajui ne-
prijatne efekte predoziranja, a odravajui eljene efekte.
6. Puenje retko dovodi do oteenja izazvanog akutnom intoksikaci-
jom, a efekti hronine intoksikacije se vide tek posle niza godina.
7. Dok ilegalne droge imaju promenljiv kvalitet i dozu, ove karakteristi-
ke su kod cigareta standardizovane.
8. Nabavljanje cigareta zahteva mnogo manje napora, a cena je manja
nego cena ilegalnih droga.
9. Postoje mnogi environmentalni signali koji provociraju puenje (su-
sreti sa puaima, reklame).
to bre nikotin dospeva u mozak puaa, to e zadovoljstvo biti vee,
a zavisnost sve jaa. Duvanske kompanije su toga svesne. Kompanija Philip
Morris je odavno otkrila da se dodavanjem amonijaka cigaretama poveava
procenat slobodnog nikotina, to je dovelo do popularnosti Marlbora. Dej-
stvo nikotina se pojaava i supstancama koje deluju sinergistiki kao to su
acetaldehid i piridin. BAT se vie bavio genetskim inenjeringom, odnosno,
razvijanjem sorti duvana sa velikom koncentracijom nikotina (Y1) /5/.
Preko 75% puaa pokua nekada u ivotu da ostavi duvan, a oko 40%
pokuava sa tim svake godine. Tokom ovih pokuaja, samo oko 30% apstinira
ak i 48 sati, a samo 5 do 10% trajno ostavi duvan. Veina puaa ima 5 do 10
pokuaja, pre nego to, eventualno, oko 50% onih koji su ikada puili presta-
ne. Ipak, 2,5 do 5% ljudi uspe da ostavi duvan bez iije pomoi. Za pacijente
koji su motivisani, kombinacija bihejvioralnih i farmakolokih tretmana moe
udvostruiti stopu uspeha. U zemljama gde je iroko prihvaena farmakotera-
pija (supstituciona i nenikotinska terapija) jedna treina uspenih apstinencija
od duvana je sprovedena uz pomo ovih sredstava.
U leenju nikotinske zavisnosti koriste se sledee metode:
Farmakoloka terapija
Supstituciona terapija: nikotinska vakaa guma (Nicorette), transder-
malni flasteri, nazalni sprej i inhalator.
Nenikotinska terapija: bupropion (Zyban), noramitriptilin (Amyzol)
/6/.
Psihoterapija
Bihejvioralna terapija i kognitivno-bihejvioralna terapija.

The Development and Assesment of Nicotine Dependence in Youth
(DANDY) studija je pokazala da postoji niz zabluda vezanih za puenje, naro-
ito za puenje kod mladih. Ova studija daje nove podatke o razvoju zavisno-
sti, otkrivajui da se prvi simptomi zavisnosti od nikotina mogu javiti nakon
nekoliko dana ili nedelja intermitentne upotrebe duvana ve kod upotrebe
dve cigarete dnevno. Brzina pojave prvih simptoma je snaan prediktor dugo-
trajne upotrebe duvana, sugeriui da se gubitak kontrole nad duvanom moe
javiti vrlo brzo posle minimalne ekspozicije. Gubitak autonomije u odnosu na
duvan predstavlja kritini trenutak za poetak zavisnosti kod adolescenata /7/.
Mnogi dokazi potvruju da su adolescenti posebno osetljivi na duvan. Osobe
koje ponu da pue u adolescenciji izgleda da imaju veu verovatnou da ra-
zviju zavisnost, da nastave sa puenjem u odraslom dobu, da pue vie godina
i da pue vei broj cigareta u odraslom dobu.
Veza izmeu puenja i alkoholizma odavno intrigira kliniare i istra-
ivae. Nikotin poveava samo-administraciju alkohola, to moe da predi-
sponira puaa za alkoholizam. Broj popuenih cigareta je znaajno vei kod
alkoholiara puaa, nego kod puaa koji ne piju, sa uestalou ozbiljne za-
visnosti od duvana (>25 cigareta dnevno) meu odraslim alkoholiarima od
90%. Ova veza se delimino moe objasniti zajednikom genetskom predispo-
zicijom. Zapoinjanje puenja i prelazak u zavisnost je pod uticajem naslednih
faktora, slino kao i alkoholizam. Neki od genetskih faktora su isti kao u al-
koholizmu, a neki su specifini samo za zavisnost od nikotina. Iz perspektive
prevencije puenja i alkoholizma, udruena zavisnost od nikotina i alkohola je
prioritet za dalje izuavanje. Puenje je jo prisutnije kod opioidnih zavisnika,
gde uestalost iznosi preko 95%.
U prolosti psihijatri nisu previe participirali u postavljanju dijagnoze i
tretmanu nikotinske zavisnosti, zbog stava da puaima nije potrebna pomo.
Meutim, sve vie se prihvata da je puenje samo jedna od bolesti zavisnosti.
Osobe koje nastavljaju da pue uprkos znaajnom socijalnom pritisku su one
koje imaju tei oblik zavisnosti ili znaajne psihijatrijske probleme koji in-
terferiraju sa ostavljanjem duvana. Pojaan interes za programe odvikavanja
od puenja i detektovanje visoko zavisnih osoba sa komorbidnim mentalnim
poremeajima sugeriu da e psihijatri imati sve veu ulogu u leenju zavi-
snosti od duvana. Poto puenje poinje u ranom uzrastu, sve vie postaje i
deo pedijatrijske prakse. AMA (American Medical Association) predlae da
sve cigarete nose oznaku da puenje izaziva zavisnost. Neke cigarete u SAD,
Kanadi i Australiji nose ovaj znak.
Prevencija nikotinizma treba da potuje sve principe moderne prevenci-
je, ali uz odreene specifinosti.
Intrauterina ekspozicija duvanu ima dugotrajne efekte na ponaanje
i zdravlje dece. Rizik od zloupotrebe droga u adolescenciji kod devojaka je
pet puta vei ukoliko su njihove majke puile vie od 10 cigareta dnevno u
Puenje 203
trudnoi. Budui da su, naroito devojice, u riziku jo intrauterino, ukoliko
majke pue /8/, prevencija bi podrazumevala obavezno upuivanje trudnica u
specijalno prilagoene programe za odvikavanje od puenja.
Veina preventivnih programa je namenjena populaciji staroj od 11 do
17 godina. Meutim, duvan je obino prva psihoaktivna supstanca sa kojom
deca dolaze u kontakt i to esto ve u uzrastu od 12 do 13 godina i ranije, tako
da prevenciju puenja treba zapoeti najkasnije u uzrastu od 4 do 8 godina.
Kako se prva iskustva sa duvanom stiu u preadolescentnom dobu, kada
je uticaj porodice jo uvek vei od uticaja vrnjaka, porodicu je neophodno
ukljuiti u punoj meri. Puenje roditelja je snaan faktor rizika (50% do 75%
mladih koji pue je imalo jednog ili oba roditelja puaa), te je neophodno
utvrivanje puakog statusa roditelja i upuivanje u programe odvikavanja
od duvana.
Pored preventivnih programa u kolama, mora se voditi rauna o inje-
nici da su mladi vrlo svesni puakog statusa svojih profesora, i da puenje
profesora poveava rizik od inicijacije ili nastavljanja puenja uenika /9/.
Na mlade veliki uticaj imaju mediji, naroito film i televizija /10/. Neo-
phodan je uticaj na ovu industriju u smislu zabrane neposrednog i posrednog
reklamiranja cigareta, kao i rad sa mladima na dekodiranju skrivenih rekla-
mnih poruka. Koliki je znaaj uticaja filmova i filmskih zvezda na poinjanje
puenja kod mladih, govori i injenica da je Svetska zdravstvena organizacija
proglasila glavnom temom Svetskog dana borbe protiv puenja 2003. godine
borbu za filmove i modu bez duvana.
LITERATURA
/1/ Farrell M, Howes S, Bebbington P, Brugha T, Jenkins R, Lewis G, Marsden J, Taylor C, Meltzer H,
Nicotine, alcohol and drug dependence and psychiatric comorbidity, Br J Psychiatry 2001, 179: 432437; /2/
Benowitz NL, Pharmacologic aspects of cigarette smoking and nicotine addiction, New Engl J Med, 319:1-
318, 1988; /3/ World Health Organization: The ICD-10 Classification of Mental and Behavioral Disorders:
Clinical Descriptions and Diagnostic Guidelines, World Health Organization, Geneva, 1992; /4/ Perkins
K.A., Grobe JE, Cagguiula A, Acute reinforcing Effects of low-dose nicotine nasal spray in humans, Pharma-
col Biochem Behay 1997; 56:235241; /5/ Industry watch, Dark secrets of tobacco company exposed, Tob
Control, 1998; 7:315319; /6/ Hall S.M., Humfleet G.L., Reus V.I., Munoz R.F., Hertz D.T., Maude-Griffin
R, Psychological intervention and antidepressant treatment in smoking cessation, Arch Gen Psychiatry 2002;
59:9306; /7/ Di Franza J.R., Savageau J.A., Rigotti N.A., Fletcher K., Ockene J.K., McNeill A.D., Coleman M
and Wood C. Development of symptoms of tobacco dependence in youths: 30 month follow up data from the
DANDY study, Tob Control 2000; 9:3329; /8/ Weissman M.M., Warner V., Wickramaratne P.J. and Kandel
D.B., Maternal smoking during pregnancy and psychopatology in offspring folowed to adolthood, Journal of
the American Academy of Child an Adolescent Psychiatry, 1999; 38:7; /9/ Poulsen L.H., Osler M., Roberts C.,
Due P., Damsgaard M.T. and Holstein B.E., Exposure to teachers smoking and adolescent smoking behaviour:
analysis of cross sectional data from Denmark, Tob Control 2002; 11:246251; Sargent J.D., Beach M.L., Dal-
ton M.A., Mott L.A., Tickle J.J., Ahrens M.B., Heatherton T.F., Effect of seeing tobacco use in films on trying
smoking among adolescents: cross sectional study, BMJ 2001; 323:1394.

Doc. dr Dragica Peut
Institut za plune bolesti i tuberkulozu KCS, Beograd
PASIVNO PUENJE I POMO PUAIMA

Danas se pouzdano zna da pod rizikom da se razboli usled dejstva du-
vanskog dima nije samo osoba koja pui, ve i oni koji su uz puaa prisiljeni
da udiu duvanski dim, a posebno deca. Zato se puenje definie kao oblik
samovoljnog, hroninog trovanja osobe koja pui, ali i trovanja ivih bia u
blizini puaa, a pasivno puenje naziva i nevoljnim, prisilnim ili prinudnim
puenjem.
Epidemioloki podaci o uestalosti pasivnog puenja meu decom u
svetu prikazani su na grafikonu 1. Prema najnovijim podacima Svetske zdrav-
stvene organizacije (SZO), deca Kube su najvie izloena duvanskom dimu
69%, a Perua najmanje 29%. U izvetaj nisu ukljueni podaci za nau
zemlju, niti za Tursku, koja je prva u Evropi prema navici puenja svojih sta-
novnika. Na osnovu rezultata nekih skoranjih analiza kod nas, izgleda da
vie od 70% dece ivi u puakom ambijentu. Ispitivanje 4626 uenika sre-
dnjih kola u aku i Ivanjici pokazuje da 31% uenika aktivno pui, a 70% je
izloeno duvanskom dimu u kui. U Kragujevcu je 76% od 1746 anketiranih
uenika osnovnih kola odgovorilo da su im jedan ili oba roditelja puai, a
polovina da oba roditelja pue. Ovome treba dodati i da u 30% porodica po-
red roditelja pue i drugi lanovi domainstva.
GRAFIKON 1. Jugoslavija je na prvom mestu po izloenosti dece pasivnom puenju
Puenje 205
Preko 80% ispitanih kragujevakih osnovaca iji su roditelji puai ele
da ovi prestanu da pue. Na pitanje: Zato?, veina je odgovorila: Brinem
zbog njihovog zdravlja. 15% ispitanika je odgovorilo: Zbog toga to bismo
imali vie novca. Jednoj treini je smetao duvanski dim. Anketa sprovedena
meu decom osnovnih kola u Beogradu pokazuje da osnovci veoma malo
znaju o stvarnim tetnim efektima duvanskog dima.
Posledice pasivnog puenja su brojne. Njegova viestruka tetnost ogle-
da se na respiratornom traktu, preko kojeg se i ostvaruje prvi kontakt sa du-
vanskim dimom, ali i sluznicama oka, koi, kosi itd. Zapaljenje drela, glasnih
ica, dunika, bronha, emfizem i rak plua, samo su deo oboljenja koja nastaju
kao posledica izloenosti njegovim sastojcima. Stalni nadraaj i oticanje sluzo-
koe nosa, koja sadri zavretke mirisnih ivaca, vremenom dovodi do slablje-
nja ula mirisa. Usled hroninog zapaljenja sinusa i slivanja sekreta, javlja se
uestali kaalj, koji moe da maskira druga oboljenja. Sluznica disajnih organa
dece jo je osetljivija od one kod odraslih i tako podlonija brojnim, ponavlja-
nim infekcijama. Najee posledice boravka dece u zadimljenom prostoru
prikazane su u tabeli 1.
Pasivno puenje je odgovorno i za veliki broj alergijskih reakcija, a re-
zultati skoranjeg opsenog istraivanja na Rod Ajlendu pokazuju i da je kari-
jes kod dece veoma povezan sa njim.
TABELA 1. Posledice boravka dece u blizini puaa
Kosa neprijatan miris

Mozak mogua udruenost sa tumorima i Disajni organi
dugotrajnim efektima na mentalnu aktivnost infekcije (bronhitis, pneumonija)
Oi ee peckanje, suzenje i treptanje astma (nastanak ili pogoranje)
Uvo infekcije srednjeg uva hronine tegobe: sviranje, kaalj,
nedostatak vazduha
Krv mogui limfomi smanjenje funkcije plua
Srce i krvni sudovi: Opekotine usled poara
- smanjeno snabdevanje arterija kiseonikom Model ponaanja vea verovatnoa da
- poveanje broja nikotinskih receptora postane pua u adolescentnom dobu
Pored oteenih disajnih organa, pasivno puenje i kod odraslih moe

da dovede do oteenja mozga, kako u smislu poremeaja mentalnih akti-
vnosti, tako i vee sklonosti ka modanom udaru. Srce i krvni sudovi takoe
stradaju, pa ee nastaje koronarna bolest sa anginom pectoris i infarktom,
kao najteom posledicom.
Ukoliko trudnica boravi u zadimljenom prostoru, moe da se javi ote-
enje materice sa posledicom u vidu zaostajanja ploda u rastu, male poroaj-
ne teine deteta, koje je kasnije sklono infekcijama plua i bronhija praenih
sviranjem u grudima. Za 10% iznenadnih smrti beba nije naen nijedan drugi
faktor rizika osim pasivnog puenja.

Kao lekar na klinikom odeljenju godinama sam bila u situaciji da gle-
dam i one koji su gue i umiru od emfizema ili od raka plua, bolno doivlja-
vajui njihova nastojanja da im se smanje tegobe, produi ivot i povrati dah.
Pri tom sam, u oseanju lekarske nemoi, esto poelela nemogue: da vratim
njihov ivot u vreme kad je razaranje njihovog zdravlja i ivota poelo, kada
su se oblaci dima cigarete tek uselili u njihov ivot i ivote najbliih. Moda o
tetnom uticaju duvanskog dima nisu znali, nisu eleli da znaju poneseni sna-
gom zavisnosti od droge ili su, pak, pokuavali da se odreknu puenja, a nisu
u tome uspeli. Nekada saznanje o tetnosti duvanskog dima puau izgleda
kao udaljeni problem, jer se neke od tekih bolesti ispoljavaju posle viego-
dinjeg puenja. injenica da se jedan mali broj puaa ne razboli, odnosno
bolest se ne shvati kao posledica puenja, daje podstreka mnogima da nastave
sa svojom navikom. Naglasiemo da nasledna predispozicija i ovde, u smislu
osetljivosti na sastojke duvanskog dima, danas ima svoju naunu potvrdu.
Puai esto znaju da je za njih puenje tetno i opasno kao i da to smeta
osobama u njihovoj okolini, a posebno deci. Meutim, nije ni jednostavno ni
lako oveku da se puenja odrekne. Saznanje o tetnom dejstvu sastojaka du-
vanskog dima na ljudski organizam, bilo pri aktivnom ili pasivnom puenju,
najee nisu dovoljan podsticaj za trajno prekidanje puenja. Statistika kae
da proseni pua 34 puta tokom ivota pokua da prekine sa puenjem, a
da mali broj u tome uspe bez strune pomoi. Pored predispozicije za puenje
i zavisnosti od nikotina, problem predstavljaju i tri snana zadovoljstva, koje
ono nosi: emocionalno, psiholoko i socijalno.
Veliki francuski pesnik arl Bodler nije sluajno nazvao svoju zbirku
pesama Cvee zla. On je, kao i mnogi drugi ljudi imao svoje razloge zbog
kojih je posezao za alkoholom i drogom. I puenje je jedan od tih cvetova
koji svojim mirisom i trenutnim efektima privlae, a donose zlo istovremeno.
Niko bolje od lekara ne poznaje sve njegove strane. Pa ipak, katkad ni sami
nisu u stanju da ga se odreknu. Mnogi od njih su postali robovi cigarete pre
nego studenti medicine. Mada se od lekara oekuje da svojim ponaanjem
bude uzor okolini i u ovom polju, problem lekara-puaa najvie dolazi do
izraaja kada se nae u situaciji da drugima govori o tetnim efektima duvan-
skog dima ili prua pomo puaima u odvikavanju.
Pomo puaima
Kako po masovnosti i razornim posledicama po zdravlje ljudi i aktivno i
pasivno puenje imaju karakter pandemije, SZO je predloila konkretne mere
za prevenciju puenja i metode odvikavanja koje podrazumevaju strunu po-
mo. U SAD i nekim drugim zemljama nosilac ovog rada je lekar primarne
zdravstvene zatite. U naoj zemlji za ovo su se obuili, najee samoinicija-
tivno, pojedinci ili grupe entuzijasta (lekari, pedagozi, psiholozi, defektolozi
itd.) dok sistematska obuka, pre svega studenata medicine, nedostaje.
Puenje 207
Predviene metode pomoi puaima su:
individualni rad;
rad u maloj ili velikoj grupi;
nacionalna ili internacionalna kampanja.
Od svih oblika rada sa puaima, najvei uspeh se postie individualnim
radom, ali je to istovremeno metod koji oduzima najvie vremena, iziskuje
puno strpljenja i truda, kako terapeuta, tako i osobe prema kojoj je program
prilagoen. U svetu se smatra skupom metodom. Primenjuje se oko 12 godina
u Institutu za plune bolesti i tuberkulozu u Beogradu (Kliniki centar Srbije,
Viegradska 26) i jo 15 dispanzera za plune bolesti i tuberkulozu irom Sr-
bije, u kojima su otvorena savetovalita za odvikavanje od puenja.
Odvikavanje ovom metodom poinje lekarskim-specijalistikim pregle-
dom osobe koja je donela odluku o prestanku puenja, a nastavlja se proce-
nom stanja, odreivanjem stepena nikotinske zavisnosti, line i porodine si-
tuacije, pravljenjem programa rada i podrke, koji se dalje prilagoava i menja
prema potrebi. Poeljno je da osobe iz porodine i radne sredine puaa budu
prethodno spremne da mu prue podrku i ohrabrenje, kako bi istrajao. Ovaj
integrativni pristup podrazumeva: 1) promenu ponaanja (psiholoka pomo
i pomo u promeni stila ivota) i 2) terapija nadoknade (supstitucije) nikotina
u vidu tableta za vakanje ili flastera, prema planu, uz postepeno smanjivanje
doze. U svetu ve postoje i preparati nikotina u vidu spreja, za upotrebu pre-
ko sluzokoe usta ili nosa, sa istim ciljem da spree potrebu za nikotinom i
apstinencijalnu krizu.
Preparat Nicorette je do danas jedino pomono lekovito sredstvo koje
SZO zvanino preporuuje za odvikavanje od puenja. Primenjuju se, ipak, i
drugi lekovi i sredstva (tzv. nenikotinska terapija), nedovoljno pouzdana ili
efikasna, a brojni preparati raznolikog dejstva su u fazi ispitivanja.
Grupni metod odvikavanja primenjuje se u Institutu za zatitu zdravlja
Srbije Dr Milan Jovanovi Batut u Beogradu (dr Subotia 5).
Miljenja o efikasnosti antipuakih kampanja u odvikavanju su pode-
ljena, ima onih koji smatraju da one ne pomau puau u pravoj meri, da
nekima oteavaju nastojanje da prekinu sa puenjem, ak uvruju strah
koji ih navodi da jo vie pue. U naoj zemlji je i 2002. godine sprovede-
na aktivnost u okviru meunarodne kampanje Quit&Win, a tokom zime
2002/2003. domaa kampanja Ostavite puenje produite ivot, kao jedna
u nizu prethodnih, koja je imala za cilj upozorenje javnosti na tetno delo-
vanje duvanskog dima na zdravlje i bila propraena brojnim medijskim akti-
vnostima uz angaovanje organizatora: Ministarstva zdravlja Srbije, Instituta
za zatitu zdravlja Srbije Batut i Instituta za plune bolesti i tuberkulozu u
Beogradu. Tokom zavrnog strunog simpozijuma izneti su rezultati sveobu-
hvatne analize situacije kod nas, uz naglaavanje potrebe za sistematinijim
pristupom ovom problemu, ranoj prevenciji puenja, a naroito potrebi za

kontinuiranom edukacijom zdravstvenih radnika. Predloeno je da problem
puenja i odvikavanje od puenja ue u plan redovne i postdiplomske nastave
na medicinskim fakultetima i viim medicinskim kolama u zemlji.
Ma koji metod da se primenjuje, trebalo bi poznavati stepen spremnosti
puaa za odvikavanje i tome prilagoditi strunu intervenciju. Sledi prikaz tzv.
Petostepenog pristupa u odvikavanju od puenja (u daljem tekstu odvikava-
nje) nazvanog Stadijumi promene.
Prvi stadijum prekontemplacija faza koja prethodi razmiljanju o
problemu, kojeg mnogi puai nisu ni svesni, a karakterie je odsustvo namere
da promene ponaanje u doglednoj budunosti. Ako na pitanje: Da li name-
ravate da prestanete sa puenjem u narednih est meseci? pua odgovori ne-
gativno, ne prelazi u sledei stadijum sve dok odgovor ne bude: Da. U ovoj
fazi lekar, a i druge osobe mogu da odigraju znaajnu ulogu podsticanjem
puaa da sazna to vie o tetnom dejstvu duvanskog dima na zdravlje.
Drugi stadijum kontemplacija razmatranje problema i razmiljanje
o njemu, stadijum u kojem puai izjavljuju da nameravaju da prestanu sa
puenjem u narednih est meseci. Analize pokazuju da ih 50% bez strune po-
moi nee u tome uspeti. U ovoj fazi moe da se utie na kolebljive isticanjem
mogue zdravstvene, ekonomske i socijalne dobiti uz poboljanje kvaliteta i-
vota ako se sa puenjem prestane.
Trei stadijum priprema puai se svrstavaju u ovu kategoriju kad
imaju nameru da prestanu sa puenjem tokom sledeeg meseca, a ve su
ozbiljno to pokuali u prethodnoj godini (24 sata apstinencije). Lekar sada
ima zadatak da puau predoi opcije, npr. sa izborom od tri plana odvikava-
nja: nikotinski flaster, samopomo ili grupna terapija. Predstavljanje razliitih
mogunosti je vano, jer strategija odvikavanja treba da bude takva da ovaj
proces uini to vie interaktivnim, sa znaajnim linim angaovanjem puaa
u svakoj fazi.
etvrti stadijum akcija faza u kojoj pojedinac menja svoje ponaa-
nje, iskustvo i okruenje kako bi prevaziao problem. Mogli bismo da je na-
zovemo faza odvikavanja u uem smislu. Ona katkad zahteva znatno vreme
i energiju, kako puaa, tako i terapeuta, a traje razliito zavisno od prime-
njene metode (najmanje tri meseca u sluaju individualne).
Peti stadijum odravanje faza u kojoj se radi na spreavanju vraa-
nja staroj navici (engl. relaps) i uvruje uspeh postignut u prethodnoj fazi.
Bioloki, najgore se prevazilazi tokom prva 34 dana, a bihejvioristiki i psi-
holoki, ova faza traje oko est meseci. Od kljunog je znaaja da se puau
prua podrka, kako bi istrajao. Panja se usmerava na otkrivanje visokori-
zinih situacija koje podstiu na ponovno puenje (kako onih sa pozitivnim
predznakom, tako i traginih) i pripremaju alternativna reenja za ponaanje
u njima. Osmiljava se stil ivota sa manjim brojem situacija koje dovode do
elje za cigaretom i razvija oseanje upravljanja sopstvenim ivotom. Posebna
Puenje 209
opasnost u ovoj fazi lei i u elji da se iz nove perspektive proveri sopstvena
reakcija na puenje povlaenjem samo jednog dima. Takav pokuaj treba da
se na vreme osujeti upozorenjem. Naeno je da posle 12 meseci 12% odvi-
knutih puaa ponovo propui ako u ovom periodu povue makar samo taj
jedan dim. Dok ne proe pet godina potpune apstinencije, stopa relapsa ne
pada na oko 5%.
Model odvikavanja Stadijumi promene uspeno je primenjivan u irokom
spektru grupa razliite starosti i socijalno-ekonomskog stanja. Tvorac modela,
Dejms Prohaska, ilustruje njegov znaaj poreenjem odvikavanja sa hodom
uz spiralne stepenice, kojima se pua penje ide unapred. On pri tom moe
da padne unazad u relaps, ali je jo uvek usmeren unapred. Drugim reima,
trud je retko uzaludan i onda kada se puai vrate staroj navici, samo 15%
ih se vrati u stadijum prekontemplacije.
Grafikon 2. Stadijumi promene u procesu odvikavanja od puenja
Odravanje
Akcija
Priprema
Kontemplacija
Prekontemplacija
Vaan inilac za uspeh u strategiji odvikavanja je lekar primarne zdrav-

stvene zatite i poverenje koje bolesnik ima u njega. Lekari, uopte, imaju va-
nu ulogu u borbi protiv duvanskog dima u svakoj drutvenoj grupi, ali, pre
svega, sami treba da budu uvereni da se radi o intervenciji vrednoj truda.
(Oko 2% puaa prestane sa puenjem posle samo jednog lekarskog saveta i
informacije o tetnosti duvana).
Treba da budemo svesni injenice da oko 20% puaa nikada nee biti
spremno za odvikavanje i da e na sva naa nastojanja da im ukaemo na
problem i opasnosti gledati sa nipodatavanjem. Oni ostaju ubeeni da bez
puenja ne mogu da ive, pa makar rtve bili njihovi najblii pasivni puai
u kui, tolerantne kolege i ljudi skloni nezameranju. Ostaje nada da emo je-
dnog dana i u ovim ljudima, koje katkad nazivamo puaima egoistima, nai
izmenjene ljude, uzore dobrote, plemenitosti i ljubavi za ljudski rod. Do tada,
ostaje i zakon i propisi, koji, na alost, esto ne mogu da zatite najosetljiviji i
najmlai deo stanovnitva u roditeljskim domovima. Ostaje i nada da e o-
vek u ovom egzistencijalnom vakuumu naeg vremena, tragajui za smislom
ivota imati dovoljno znanja i volje da puenje kao zlo blagovremeno odbaci.
I na kraju, poruka onima za koje je jedan pisac rekao: Pored takvih lju-
di i sam postaje bolji. Ako nauimo da dopremo do svih naih puaa i oni
prepoznaju svoje potrebe u svakom stadijumu, uz to primenimo najprikladniji
bihejvioristiki metod, postii emo mnogo vie, a ostvareno due zadrati.
LITERATURA
/1/ Chollat-Traquet C., Evaluating Tobacco Control Activites, Experiences and Guiding Principles, WHO,
1996, 135202; /2/ Boolliger C.T., Fagerstrm K.O., The Tobacco Epidemic, Progress in respiratory rese-
arch 1997:281:122150; /3/ Puenje i odvikavanje od puenja, u Zborniku radova 45, savetovanja pulmo-
loga Srbije u Beogradu novembra 2001, Beograd 2002, 161172; /4/ Crofton J.W., Freour P.P., Tessier J.F.,
Medical education on tobacco: implications of a worldwide survey, Medical Education, 1994; 28:187196;
/5/ Richmond R, Heather N, General Practioners intervention for smoking cessation: Past results and fu-
ture prospects, Behaviour Change, 1990; 7(3):110119; /6/ Prochaska J.O., DiClemente C.C., Towards a
Comprehensive Model of Change, In: Miller Wr. Healther N. (eds.), Treating Addictive Behaviours: Process
of Change, New York, Plenum Press, 1986; 327; /7/ Abrams D.B., Orleans C.T., Niaura R.N., Goldstein
M.G., Velicer W.F. and Prochaska J.O., Smoking treatment issues: Towards a stepped care approach, Tobacco
control 2 (Suppl): 517537; /8/ WHO, Regulation of nicotine replacement therapies: an expert consensus,
WHO European Partnership Project to Reduce Tobacco Depandence, Copenhagen Regional Office for
Europe, 2001; /9/ Warsaw Declaration for a Tobacco-free Europe, WHO Ministerial Conference, Warsaw,
1819 February 2002; /10/ Pei I., Danilovi M., Lazovi N., Peut D., Who Quits in the Process of Giving
up Smoking, 3rd European Conference on Tobacco and Health Closing the Gaps Solidarity for Health,
June 2002, Warsaw, Poland, Programme/Abstrats: 28; /11/ Zellweger JP, Anti-smoking Therapies, Drugs 20-
01:61(8):10411044.
Puenje 211
Doc. dr Dragana Jovanovi
Institut za plune bolesti i tuberkulozu KCS, Beograd
PUENJE PLUNE BOLESTI I MALIGNITET
Razvoj i starenje plua
Razvoj plua se ne zavrava roenjem ve se nastavlja do 9. godine ivo-

ta, kada se tek formira definitivan broj alveola i razvoj biva zavren. Sve tetne
nokse intrauterino i u ranom detinjstvu mogu dovesti do poremeaja u razvo-
ju plua, a samim tim i do oteenja plune funkcije, breg starenja plua uz
veu sklonost razliitim oboljenjima infekcijama, HOBP, astmi, karcinomu
plua, fibrozi, u zavisnosti i od genetske predispozicije. Kako svi organski si-
stemi u ljudskom organizmu ne stare jednakomerno, zna se i da respirator-
ni sistem tokom starenja fizioloki trpi najvea oteenja svoje funkcije, uz
niz morfolokih promena plua i disajnih puteva. Ove promene, ukljuujui i
promene u kotanoj strukturi i muskulaturi grudnog koa, vremenom dovode
do smanjenja elasticiteta plua, to ima za posledicu promene plune funkcije
koje se funkcijskim testovima registruju. Dolazi do postepenog progredijen-
tnog smanjenja plunih kapaciteta (FVC i FEV1), poveava se respiratorno
nekorisni prostor, a difuzijska sposobnost razmene gasova, kiseonika i ugljen-
dioksida opada. Pored ovih promena, javlja se i niz drugih koje nisu direktno
vezane za disajne organe ali mogu imati uticaja na pojavu, uestalost, kao i
klinike manifestacije, tok i prognozu nekih bronhopulmonalnih oboljenja:
refleks kalja opada, a imunobioloke promene rezultuju smanjenjem optih,
kao i lokalnih odbrambenih snaga.
Egzogeni faktori rizika
Plua su zahvaljujui svojim anatomskim i funkcijskim karakteristika-

ma (ogromna respiratorna povrina od preko 100 m2), organ visokog rizika
za oksidativna oteenja, zbog direktne izloenosti toksinim supstancama
aerozagaenja, duvanskog dima i infektivnih agenasa. Glavni prirodni anti-
oksidansi respiratornog sistema su sluz (mukus), alveolni pokrov, ekstrae-
lijski enzimi (superoksid dismutaza-SOD, katalaza, glutation peroksidaza i
reduktaza), membranski istai (vitamin E, Beta karoten), ekstraelijski an-
tioksidansi: belanevine plazme albumin, ceruloplazmin, transferin, alfa 1

antitripsin (alfa 1-AT), zatim niskomolekulski istai bilirubin, metionin,
mokrana kiselina, glutation i vitamin C i E.
Oko 98% aerozagaenja se odnosi na 5 glavnih komponenti: ugljen-mo-
noksid (CO), sumpor-dioksid (SO2), gasovite ugljovodonike, partikule i azot-
dioksid (NO2). Svi ovi iritansi pre svega uzrokuju zapaljenjsko (inflamacijsko)
oteenje sluzokoe disajnih puteva, to vodi veoj osetljivosti za razliite aler-
gene (virusi, polen, kuna praina i dr.). Nadalje, nekoliko iritanasa su i moni
stimulatori subepitelnih brzo-reagujuih spazmogenih receptora, sposobni da
izazovu ak fatalni napad bronhospazma. Rezultujua oteenja, pre svega,
zbog stvorenih oksidanasa, doprinose pojavi i progresiji mnogih respiratornih
poremeaja, ukljuujui, pre svega, hronini opstrukcijski bronhitis (HOB),
emfizem, karcinom plua, astmu, fibrozu.
Duvanski dim sadri oko 4700 hemijskih sastojaka, ukljuujui i visoke
koncentracije slobodnih radikala i oksidantnih supstanci koje menjaju elije.
Danas je puenje najznaajniji preventabilni faktor rizika smrti zbog niza bo-
lesti koje izaziva.
PUENJE UBRZAVA PROCES STARENJA PLUA

GUBITAK ELASTINOSTI PLUA, OPADANJE PLUNE
FUNKCIJE, POSTZAPALJENSKA FIBROZA I DISTORZIJA
MALIH DISAJNIH PUTEVA
Puenje cigareta i starost su jedina dva faktora konzistentno vezana za
poveani gubitak plune funkcije. Konzumiranje duvana vodi ubrzavanju
normalnog procesa starenja plua, sa gubitkom elasticiteta to se odraava
proirenjem distalnih vazdunih prostora. Fizioloki, ovo rezultuje hiperin-
flacijom (prepunjenost plua vazduhom) i smanjenjem plunih kapaciteta, tj.
ventilatornih parametara (FEV1 i dr.). Zbog istovremenog razvoja zapaljen-
skog procesa manjih bronhija bronhiolitisa, dolazi do nepravilnog grubog
oivljavanja plunog tkiva tj. fibroze i do distrozije malih disajnih puteva.
Mlai puai imaju anatomske i funkcijske promene u malim disajnim
putevima bez vidnog smanjenja ventilacijskih parametara poput FEV1, ali je
opstrukcija malih disajnih puteva najraniji pokazatelj posledica u mladih pu-
aa koja se moe potpuno povui po prestanku puenja.
MEHANIZAM DELOVANJA PUENJA NA PLUA

OTEUJE MUKOCILIJARNI KLIRENS, INHIBIRA ALVEOLNE
MAKROFAGE, LUI SE IZMENJENA SLUZ (MUKUS),
ZAPALJENJE (INFLAMACIJA), INHIBICIJA ANTIPROTEAZA I
OSLOBAANJE PROTEOLITINIH ENZIMA
Puenje oteuje pokretljivost treplji u disajnim putevima, odnosno mu-
kocilijarni klirens, inhibie funkciju lokalnih odbrambenih elija tj. alveolnih
Puenje 213
makrofaga i vodi hipertrofiji i hiperplaziji lezda koje lue sluz (mukus) izme-
njenog sastava; na nivou plunih mehuria (alveola) dolazi do intenzivnih za-
paljenjskih tj. inflamacijskih promena; takoe inhibira zatitne enzime anti-
proteaze i uzrokuje akumulaciju pre svega belih krvnih zrnaca-neutrofila koji
oslobaaju proteolitine enzime. Proteolitini enzimi vre destrukciju, razara-
nje plunog tkiva, to vodi daljem oteenju. Inhalirani duvanski dim moe
prouzrokovati i akutno poveanje otpora u disajnim putevima zahvaljujui
konstrikciji glatkih miia, posredovanoj vagusom. itava kaskada navedenih
dogaaja pod uticajem duvanskog dima dovodi obavezno do razvoja hroni-
nog bronhitisa sa svakodnevnim iskaljavanjem obilnijeg sekreta (puaki
bronhitis) i stvara uslove za niz drugih plunih bolesti.
POVEANA SKLONOST RESPIRATORNIM INFEKCIJAMA

Puenje je jedan od najbolje dokumentovanih nezavisnih faktora rizika
za nastanak infekcija respiratornog trakta u odraslih. To je izrazito est faktor
rizika razvoja vanbolnikih pneumonija (zapaljenja plua nastala u ambulan-
tnim tj. svakodnevnim uslovima): dva puta su ee ove pneumonije u puaa,
a vie od tri puta u tekih, strasnih, dugogodinjih puaa. Prestanak puenja,
meutim, smanjuje ovaj rizik za 50% nakon 5 godina.
Dokazano je da puenje predstavlja predispoziciju za infekcije tzv. atipi-
nim uzronicima kod obolevanja od vanbolnikih pneumonija. Veliki proce-
nat ovih obolelih puaa ima i druge pridruene hronine plune bolesti, bar
delom uzrokovane puenjem, to nadalje predstavlja znaajan rizik za obo-
levanje od tekih zapaljenja plua sa komplikacijama. Dokazan je etiri puta
vei rizik razvijanja invazivne bolesti izazvane pneumokokom kod puaa u
odnosu na nepuae. Stoga je puenje najjai nezavisan faktor rizika za obo-
levanje od invazivne, agresivne pneumonije, dozno-zavisan tj. direktno zavisi
od broja popuenih cigareta dnevno, broja popuenih paklica tokom godina
puakog staa, kao i od broja godina puakog staa i vremena proteklog od
prestanka puenja.
UZROKUJE I POGORAVA HRONINU OPSTRUKCIJSKU

BOLEST PLUA (HRONINI OPSTRUKCIJSKI BRONHITIS I
EMFIZEM):
90% SU PUAI, RIZIK OBOLEVANJA U PUAA 8090%
POGORAVA KLINIKI TOK (1/3)
UBRZAVA GUBITAK PLUNE FUNKCIJE (1/7)
MORTALITET JE ZNAAJNO VEI
DOZNA ZAVISNOST
PRESTANAK PUENJA SMANJUJE PAD FEV1 NA POLOVINU
NAKON JEDNE GODINE

KOD BLAGE HOBP VRAA NA NORMALAN TREND
PADA FEV1
Oksidativni stres ima glavno mesto u patogenezi HOBP, a inae perzi-

stentno stvaranje slobodnih radikala u pluima bolesnika sa HOBP, raste u
fazama akutnih pogoranja tj. egzacerbacije bolesti. Na klinike manifestacije
i progresiju bolesti vodei uticaj ima puenje. Iako samo oko 15% do 20%
puaa razvijaju HOBP, ipak puenje cigareta predstavlja 8090% rizika za ra-
zvoj ove bolesti. Meu obolelima od HOBP, 90% su puai. Puai imaju vei
mortalitet od HOBP nego nepuai, imaju veu stopu drugih respiratornih
simptoma i bru stopu opadanja plune funkcije (FEV1). Ove razlike meu
puaima i nepuaima rastu sa brojem paklica popuenih cigareta godinje i
duinom puakog staa.
Prirodna istorija razvoja HOBP u puaa je relativno pravolinijska. Oko
treine puaa razvija hronian kaalj i poveano stvaraju gnojav ispljuvak, a
sedmina ima ubrzanu stopu gubitka plune funkcije. Puai sa najniim vre-
dnostima ventilatornih parametara plune funkcije (FEV1) imaju najvei pad
vrednosti ovog parametra godinje. Prva posledina ogranienja aktivnosti se
javljaju kada vrednost FEV1 padne na oko 50%, a znaajno ogranienje akti-
vnosti, invaliditet, evidentno je sa padom na 3040%. Kada gubitak plune
funkcije postane takav da dovede do invalidnosti, srednje vreme preivlja-
vanja je samo 5 godina. Prestanak puenja smanjuje brzinu opadanja plune
funkcije ve tokom prve godine i to na polovinu onog u puaa. U odsustvu
simptoma, ve sam prestanak puenja pozitivno utie na tok HOBP. Pokazalo
se da po prestanku puenja, u onih koji boluju od blage HOBP, nastaje pove-
anje plune funkcije, sa normalnim starosnim opadanjem nakon toga. Slian
pozitivan efekat prestanka puenja se sree ak i u starijih. Nadalje, oni koji
intermitentno prestaju da pue i iznova poinju da pue, pokazuju ipak ume-
renije opadanje vrednosti FEV1 u poreenju sa stalnim puaima.
Definitivno, iako prestanak puenja ne rezultuje u kompletnom povlae-
nju izraenije bronhoopstrukcije, ipak postoji signifikantno usporavanje pada
plune funkcije u svih puaa koji prestanu da pue. Stoga, u svakom mo-
mentu, u bilo kom starosnom dobu (to ranije to bolje) ima smisla prestati sa
puenjem, jer to uvek povlai pozitivan efekat i nadalje sporiji gubitak plune
funkcije.
Oteujui glavne odbrambene linije, i na strukturnom i na elijskom
nivou, puenje znaajno doprinosi ne samo incidenci obolevanja i teem
klinikom toku hronine opstrukcijske bolesti plua (HOBP) i astme, ve i
obolevanju od bakterijskih infekcija donjeg respiratornog trakta. Pogoranja
hronine opstrukcijske bolesti zbog infekcije znaajno su ea u puaa, te
stoga puenje direktno utie na kvalitet ivota ovih bolesnika.
Puenje 215
Poveana responzivnost disajnih puteva na duvan kao tetnu noksu (re-
kurentne epizode akutne bronhokonstrikcije) je vezana za mnogo bru pro-
gresiju bolesti u onih sa hroninom opstrukcijom disajnih puteva.
Kod osoba sa genetskim deficitom zatitnog enzima alfa 1 antitripsina
(alfa 1AT), posledica je slobodno delovanje proteolitinih enzima koji do-
vode do razaranja, destrukcije alveolnih zidova i razvoja emfizema. Klinike
manifestacije bolesti, emfizema koji se razvija, u direktnoj su vezi sa morfolo-
kim promenama i funkcijskim poremeajima u pluima. Meutim, puenje
je taj faktor koji utie d se oteano disanje ranije javi kod puaa (proseno
u 35. godini) nego kod nepuaa (oko 44. godine) u ovoj populaciji. Oteenja
plune funkcije i rentgenoloke promene koje upuuju na postojanje emfize-
ma, ispoljene su znatno ranije kod puaa nego kod nepuaa. Zbog ovih i-
njenica, kod ovakvih osoba treba insistirati na nepuenju, odnosno prestanku
puenja.
Uloga proteolitinih enzima u indukciji emfizema nije ograniena na
osobe sa alfa 1AT deficijencijom. Dokazano je da proteolitini enzimi iz na-
kupljenih belih krvnih zrnaca-neutrofila i alveolnih makrofaga, a to je posle-
dica puenja, mogu uzrokovati emfizem ak i u osoba sa normalnim nivoom
cirkuliuih antiproteaza: oksidansi duvanskog dima smanjuju inhibitornu
aktivnost alfa 1 antitripsina oko 2000 puta.
RESPIRATORNA OBOLJENJA DECE

ZBOG PUENJA TRUDNICA I RODITELJA
Treba naglasiti da je puenje u trudnoi odgovorno za raanje 2030%
beba sa malom teinom, 14% poroaja pre termina, kao i za 10% iznenadnih
smrti novoroenadi, ali i za znaajna pluna oboljenja dece i njihov kliniki
tok. ak i naizgled zdrave bebe daleko ee imaju anatomske promene, mal-
formacije suenje disajnih puteva sa oteenjem plune funkcije. Deca pu-
aa obolevaju ee od respiratornih bolesti nego deca nepuaa: poveana je
izrazito frekvenca prehlada i infekcija uha, ee je obolevanje i egzacerbacija
astme, a naroito je vea sklonost obolevanju od bronhoplunih infekcija, koje
u dece puaa imaju ee tei kliniki tok. Dokazano je da su puake navike
roditelja odgovorne za oko 150.000 300.000 infekcija donjih disajnih puteva
i plua u dece mlae od 18 meseci, godinje u SAD. Znaajno je vea pre-
valenca hroninih respiratornih simptoma u dece puaa u odnosu na decu
nepuaa. Zabeleeno je ee obolevanje od astme u dece ije su majke puile
tokom trudnoe, a sam kliniki tok astme u dece iji roditelji pue znaajno je
tei, sa eim prolongiranim krizama guenja, u odnosu na decu sa astmom
iji roditelji ne pue.

KARCINOM PLUA
90%95% OBOLELIH OD RAKA PLUA SU PUAI
RAK PLUA JE VODEI UZROK SMRTNOSTI OD
MALIGNITETA
PUENJE JE ODGOVORNO ZA 84% SMRTI OD RAKA PLUA,
TJ. ZA OKO 30%35% MORTALITETA OD KARCINOMA
RIZIK OBOLEVANJA JE 45 PUTA VEI ZA DUI PUAKI
STA (DOZNA ZAVISNOST IZMEU BROJA CIGARETA
DNEVNO I RIZIKA SMRTI OD CA PLUA)
Prestanak puenja posle 10 godina smanjuje rizik na 30%50%
Pored nikotina i oksidanasa, u duvanskom dimu je dokazano postojanje
60 karcinogenih sastojaka. injenica da svi puai ne obolevaju od karcino-
ma plua objanjava se razliitom individualnom susceptibilnou za karci-
nogene. Karcinogeni duvana mogu inicirati rast tumora samo ako ih ima u
dovoljnoj koliini da nadvladaju mehanizme elijske detoksikacije. Karcinom
plua je vodei uzrok smrti od maligniteta oba pola, i u ena i u mukaraca, a
oko 955 sluajeva vezano je za srednje teke ili teke puae. Karcinom plua
obuhvata oko 15% novih sluajeva karcinoma u SAD 2002. godine. Puenje
je odgovorno za oko 84% smrtnosti od karcinoma plua tj. za jednu treinu
mortaliteta od malignih bolesti uopte. U SAD je u 2002. godini umrlo oko
155.000 ljudi od karcinoma uzrokovanog puenjem. Rak plua ubija vie ljudi
nego karcinomi dojke, prostate, creva i pankreasa zajedno.
Glavni sastojci duvanskog dima odgovorni za razvoj raka plua su po-
liciklini aromatini ugljovodonici (PAH) i duvan-specifini nitrozoamini
(TSNa), znatno manje Polonijum210 i volatilni aldehidi. Godinama je do-
minantan histoloki tip karcinoma plua bio skvamocelularni karcinom, da bi
desetak poslednjih godina postajao dominantan tip adenokarcinom, za koji se
tvrdilo da nije izazvan puenjem. Istraivanja su, meutim, pokazala da razvo-
jem i sve veim konzumiranjem tzv. lakih cigareta (sa smanjenom koliinom
nikotina), puai uvlae dim cigarete dublje i ee. Pritom dolazi do prodora
vee koliine TSNa do periferije plua. Za TSN je dokazano eksperimentalno,
in vivo, da izaziva razvoj upravo adenokarcinoma plua, te je jasno da je i ovaj
tip raka plua ipak direktno izazvan puenjem. Najnovija istraivanja pokazu-
ju, meutim, da i sam nikotin indirektno doprinosi razvoju raka plua spre-
avajui samounitenje (apoptozu) elija oteenih karcinogenima duvanskog
dima time se omoguavaju dalje genetske promene elija, sve do nastanka
maligniteta.
Evidentna je dozno-zavisna povezanost izmeu broja cigareta dnevno
i rizika smrti od karcinoma plua: vano je naglasiti da tzv. ukupna ekspozi-
cija duvanskom dimu podrazumeva pored broja popuenih cigareta dnevno
i starosno doba kad se poelo sa puenjem, broj godina puakog staa, kao
Puenje 217
i duinu ekspozicije pasivnom puenju. Incidenca karcinoma plua raste 45
puta zavisno od rasta duine puakog staa. Vano je, meutim, istai da se
sa prekidom puenja smanjuje znaajno rizik obolevanja od raka plua: nakon
10 godina od prestanka puenja, rizik obolevanja od raka plua iznosi 3050%
rizika za aktuelne puae.
Pored karcinoma plua, puenje je glavni uzrok jo nekoliko karcinoma,
koji su stoga nazvani puaki karcinomi: usta i usne duplje, grla, jednjaka i
mokrane beike. Puenje igra znaajnu ulogu i u nastanku i razvoju karcino-
ma guterae, grlia materice i bubrega.
PUAKI KARCINOMI:
CA PLUA,
CA USANA, USNE UPLJINE
(18 PUTA VEI RIZIK ZA PUAE SINERGIZAM
ALKOHOLA I DUVANA)
CA GRLA
CA JEDNJAKA
(ENE IZRAZITO EE OBOLEVAJU ZBOG BIOLOKE
SUSCEPTIBILNOSTI: INTERAKCIJA POVIENOG NIVOA
AKTIVACIJE DUVANSKIH PROKARCINOGENA CITOHROM
P-450 ENZIMIMA I SPORIJEG METABOLIZMA NIKOTINA,
TAKOE I NEPOBITNA ULOGA ENSKIH POLNIH
HORMONA U RAZVOJU TUMORA)
CA MOKRANE BEIKE
CE ELUCA
CA BUBREGA, GRLIA MATERICE, GUTERAE
U zakljuku treba naglasiti da puai koji prestanu da pue pre svoje
50. godine, smanjuju svoj rizik smrti na polovinu tokom narednih 15 godina
u odnosu na perzistentne puae. Prestanak puenja smanjuje direktno rizik
obolevanja od raka plua, nastanka infarkta srca, loga i obolevanja od hroni-
nih plunih bolesti.
LITERATURA
/1/ Allewelt M., The relationship between smoking and the development of respiratory tract infections in
adults, World Congress on Lung Health and 10th ERS Annual Congress, sep 2000, Florence, Italy, Mono-
graph: Smoking and respiratory tract infections; /2/ Cerveri I., Accordini S., Verlato G. et al., Variations in
the prevalence across countries of chronic bronchitis and smoking habits in zoung adults, Eur Resp J., 2001, 18,
8592; /3/ Fiore M.C., Bailey W.C., Cohen S.J., et al., Smoking cessation: Clinical practice guideline, No 18,
Rockville, NCPR Publ. No 960692; /4/ Gazdar A.F., Minna J.D., Cigarettes, sex and lung adenocarcinoma,
J. Natl Cancer Inst. 89, 1997, (21), 15631565; /5/ Greenough A., Passive smoking and respiratory illness in
children, World Congress on Lung Health and 10th ERS Annual Congress, sep 2000, Florence, Italy, Mo-
nograph: Smoking and respiratory tract infections; /6/ Iribarren C., Tekawa I.S., Sidney S., et al., Effect of
cigar smoking on the risk of cardiovascular disease, chronic obstructive pulmonary disease, and cancer in men,
N Engl J Med 340, 1999, (23), 17731780; /7/ Kanner R.E., Anthonisen R. et Connett J., Lower respiratory

illnesses promote FEV1 decline in current smokers but not ex-smokers with mild chronic obstructive pulmona-
ry disease, Am J Resp Rev Dis, 2001, vol 164, 358363; /8/ Koh H.K., The end of the tobacco and cancer
century, J. Natl Cancer Inst., 1999, 91. (8), 660661; /9/ Mitchell B., Sobel H., Alexander M., The adverse
health effects of tobacco and tobacco-reiated products, Prim Care: Clinics in Iffice practice, sep. 1999, vol 26,
No 3, 234240; /10/ Siegel R.E., The prevention and treatment of lower respiratory tract infections in smokers,
World Congress on Lung Health and 10th ERS Annual Congress, sep 2000, Florence, Italy, monograph:
Smoking and respiratory tract infections; /11/ Viegi G., The incidence and burden of smoking-related illness,
World Congress on Lung Health and 10th ERS Annual Congress, sep. 2000, Florence, Italy, Monograph:
Smoking and respiratory tract infections.
Puenje 219
Prim. dr Dragoslav Nikoli, dr sci. med.
Savez organizacija za borbu protiv alkoholizma, narkomanije i puenja SCG
SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA

I ANTIPUAKI POKRET U SVETU
Duvan sigurno ubija

Svetska konferencija o puenju, Peking, 2002.
Kolumbovi mornari, kraljica Katarina Medii, an Nikot i Arman Ri-
elje su krivci za dananju pandemiju puenja i sve tragine posledice za
puae i narode. Borba protiv puenja poinje i pre irenja puenja u Evropi,
drastinim merama, a organizovanu borbu protiv puenja Antipuaki po-
kret zapoinje Svetska zdravstvena organizacija 1974. godine.
U razvoju Antipuakog pokreta sveta znaajne su tri godine: 1962,
1970. i 1974. godina kada britanski Kraljevski lekarski koled povezuje pue-
nje duvana sa oteenjem zdravlja (1962). Glavni dravni sanitarni inspektor
SAD poruuje: Puenje cigareta je tetno za Vae zdravlje (1970), a eksper-
tni odbor Svetske zdravstvene organizacije zakljuuje: Puenje je veliki uzrok
oteenja zdravlja i prerane smrti, koja se moe sigurno spreiti (1974). Nakon
ovih saznanja poeo je da se iri Antipuaki pokret, obuhvatajui spreavanje
prevenciju puenja i rad na odvikavanju od puenja, svih puaa koji to ele.
Osnovno naelo za trajno delovanje je kratka poruka SZO: Porodica, zdrav-
stvo, prosveta, masmediji stubovi antipuakog pokreta.
Svetska zdravstvena organizacija je sainila preporuke za suzbijanje pu-
enja (1974) za zemlje lanice, a na osnovu nauno utvrenih injenica da
je puenje dominantni uzrok obolevanja, radne nesposobnosti i prevremenog
umiranja, da se iri i da se moe vrlo uspeno spreiti aktivnostima drutvene
zajednice. Iznosimo ove preporuke u neto kraem obliku:
1. Koordinacioni odbor formirati na svim nivoima drutvene organizo-
vanosti, za suzbijanje prevenciju puenja, obezbediti kadar, finansi-
je i dr.
2. Nacionalni dugoroni program sainiti kontinuirano, isti ocenjivati i
povremeno revidirati. Ciljevi programa su:
smanjiti broj novih puaa meu mladima, a odlagati poetak pu-
enja to kasnije;
privui to vei broj puaa za odvikavanje;
uiniti sve da pua smanji broj popuenih cigareta, ako ne moe
bez puenja.

3. Vaspitne mere
poeti primenjivati rano u porodici, predkolskim ustanovama,
osnovnoj koli;
isticati vrednost dobrog zdravlja, naglaavati pozitivne strane ne-
puenja, osposobiti odreene profesije za prevenciju: zdravstvene
radnike, uitelje, nastavnike, sportske radnike, novinare i dr.;
informisati zaposlene o tetnosti puenja, prevenciji, odvikavanju
i sl.;
masmedije kontinuirano i planski ukljuivati u prevenciju.
4. Ugroene grupe
edukovati ene, posebno trudnice da ne pue, da postanu uzorni
vaspitai, da se ukljue u antipuaki pokret;
edukovati zdravstvene radnike da ne pue, da sugeriu bolesnici-
ma da ne pue, da se ukljue aktivno u antipuaki pokret.
5. Zakonski regulisati
zabranu puenja u zatvorenim prostorijama;
zabranu reklamiranja duvanskih proizvoda;
zabranu prodaje duvana deci i omladini;
obavezne oznake na paklicama cigareta tetno po zdravlje;
deo poreskih prihoda namenski usmeriti za prevenciju puenja;
poveati porez na duvan.
6. Strunu pomo
organizovati odvikavanje od puenja.
7. Istraivati
socijalne, psiholoke i farmakoloke uzronike puenja;
metodologiju planiranja i evaluacije vaspitno-edukativnih mera;
sveobuhvatne aktivnosti protiv puenja;
rairenost puenja, osobito meu zdravstvenim, prosvetnim i
drutvenim radnicima;
gubitke za drutvo zbog puenja;
objaviti lokalne rezultate istraivanja.
Podaci istraivanja su osnov za planiranje, evaluaciju i finansiranje pro-
grama.
Ove preporuke su uglavnom podrane i proirene od odbora eksperata
Svetske zdravstvene organizacije. Glavna svrha tih preporuka je da se nepue-
nje prihvati kao zdravi oblik linog, kulturnog i drutvenog ponaanja.
Mnoge zemlje sveta, osobito Amerika, Engleska, Skandinavske zemlje
i dr. ve nekoliko decenija sprovode svoje Antipuake programe progra-
me prevencije i kontrole puenja (vlade, nevladine organizacije...) i znatno su
smanjile broj novih puaa, a poveale broj onih koji su prekinuli puenje i
tako smanjili konsekventne neeljene zdravstveno-ekonomske posledice pue-
nja. Razvijeni svet usmerava antipuake aktivnosti prvenstveno na ene (maj-
Puenje 221
ke, domaice, zaposlene ...) i omladinu, jer se eli dobiti generacija nepuaa
i tako spreiti pojava i alkoholizma i narkomanije. Tako je broj puaa koji su
ostavili puenje u Kanadi oko 10 miliona, u Velikoj Britaniji preko 15 milio-
na, u SAD preko 50 miliona, a u Skandinavskim zemljama stalno opada broj
puaa za 1327%. Puenje u ovim zemljama postaje nepristojno, kulturno
neprihvatljivo i nepoeljno ponaanje.
U zemljama Zapada, posebno u Americi, dugo se vodi rat izmeu pua-
a i nepuaa, izmeu duvanske industrije i miliona puakih bolesnika, izme-
u medicine i laicizma. Amerika duvanska industrija (Filip Moris i dr.) je na
optuenikoj klupi. Borci protiv puenja su prikupili podatke za optuenicu
ak na milione stranica, a tu su i odtetni zahtevi rtava puenja, obolelih
puaa, bolesnika od raka, emfizema, astme i dr. Mona i burna mega-propa-
ganda u mentalni milje naroda utkala je svest da je puenje neprihvatljivo i
nezdravo ponaanje. ini se sve, rasplamsava se agitacija protiv puenja, pre-
vencija puenja ubira plodove u ovim zemljama.
Ofanziva antipuakih snaga u Americi poveava ostrakizam puenja.
Zabrane puenja su sve brojnije, broj puaa se za poslednje tri decenije sma-
njio za 40%, a proizvodnja cigareta se stalno uveava. Ova misterija se lako
objanjava izvoze cigarete u siromani svet.
Povelja protiv puenja duvana

ist vazduh bez puakog dima je bitna komponenta, osnovno pravo
na zdravlje i na nezagaenu okolinu.
Svaki graanin ima pravo da bude informisan o nemerljivim opasno-
stima puenja.
Svi graani imaju pravo na vazduh bez puakog dima u zatvorenim
prostorijama i u vozilima javnog saobraaja.
Svako dete i odrasli imaju pravo da budu zatieni od propagande o
duvanskim proizvodima i da dobiju sve potrebne mere i ostalu po-
mo za odupiranje zapoinjanju puenja.
Svaki radnik ima pravo da udie vazduh u radnim prostorijama koji
je nezagaen puakim dimom.
Svaki pua ima pravo na pomo u elji da ostavi puenje duvana.
Svetska zdravstvena organizacija
Povelja o politici puenja duvana

1. Da priznaju i podravaju pravo graana na ivot bez dima, pravo na
sve vazduh.
2. Da informiu svakog lana drutva o opasnostima od puenja duva-
na i rairenosti te pandemije.

3. Da predvide u zakonu pravo na zajedniku sredinu bez duvanskog
dima.
4. Da zabrane reklamiranje, sponzorisanje i promociju duvanskih proi-
zvoda.
5. Da uvedu destimulativne mere puenja putem progresivnog povea-
nja cena.
6. Da zabrane nove metode plasiranja nikotina i zaustave budue mar-
ketinke strategije industrije duvana.
7. Da uvedu porez od najmanje 1% od prodaje duvana u korist Fonda
za prevenciju puenja duvana i za promociju zdravlja.
8. Da prate kretanje pandemije puenja i procenjuju efikasnost do sada
preduzetih protivmera.
9. Da grade saveznitvo izmeu svih delova drutva koji ele da promo-
viu dobro zdravlje.
10. Da osiguraju iroku podrku i dostupnu pomo puaima duvana
koji ele da ostave puenje.
I evropska Konferencija (1988)
- Preporuke evropskim vladama
Nepuaki pokret u Srbiji i Crnoj Gori

U naoj zemlji, u skladu sa preporukama SZO, formiran je Koordinacio-
ni odbor protiv puenja (1988), multidisciplinarno telo sa zadatkom da priredi
Okvirni program prevencije puenja duvana i da podstie i koordinira sve an-
tipuake aktivnosti raznih subjekata. Deluje u okviru Jugoslovenskog Saveza
za prevenciju alkoholizma, narkomanije i nikotizma. Osnovno naelo za traj-
no delovanje je sintagma: Zdravlje svima, Jugoslavija bez dima. Aktivnosti
odbora su bile mnogostruke, kao to su:
Priprema i usvajanje Jugoslovenskog okvirnog programa prevencije pu-
enja duvana.
Priprema, usvajanje i realizacija Godinjih operativnih programa
aktivnosti. Programi su sadravali: zdravstveno-vaspitne aktivnosti,
propagandne aktivnosti, organizaciju dva Jugoslovenska simpoziju-
ma, izdavaku delatnost, meunarodnu saradnju, zakonodavne aktiv
nosti.
Ostvarena je saradnja sa brojnim subjektima u Antipuakom pokretu
Jugoslavije, kao to su: masmediji, Crveni krst, onkoloka drutva, Privredna
komora, Omladinske organizacije, prosveta i dr., a rad Jugoslovenskog odbora
protiv puenja je formalnost nastavljena i u ova, za nas teka vremena.
Konano treba istai i aktivan rad Jugoslovenskog koordinacionog odbo-
ra protiv puenja na Kongresu psihijatara 1995. godine.
Puenje 223
Ocene i zakljuci simpozijuma o puenju
Na simpozijumu, u toku kongresa o alkoholizmu i narkomaniji izloeni

su referati po temama u programu. Puenje je sagledano sa svih aspekata
zdravstvenih, socijalnih, etikih, pravnih i ekonomskih. Ocene i zakljuci su:
1. Puenje je najrairenija bolest zavisnosti i moe se najuspenije i naj-
jeftinije prevenirati.
2. Puenju nije posveena dovoljna drutvena i struna panja, iako je
puenje prvi korak u razvoju drugih zavisnosti, alkoholizma, narko-
manije, pa i side.
3. Bolesti puenja u naoj zemlji uzrokuju prevremenu smrt preko 34%
od ukupne smrtnosti.
4. WHO (1995) predlae program protiv puenja sa tri segmenta: legi-
slativa, edukacija i liderstvo.
5. Da svi skupovi zdravstvenih radnika budu nepuaki, kao to je bio
nedavno odrani Kongres pulmologa Evrope (Barcelona, 1995) sa
3000 uesnika.
6. Da svaki zdravstveni radnik bude uzoran nepua, da rutinski save-
tuje puae da ostave puenje, da deluje vaspitno u svojoj sredini i da
redovno uestvuje u antipuakim akcijama.
7. Da se zaposleni u zdravstvu, poput prakse u Svetskoj zdravstvenoj
organizaciji i zapoetih procesa u razvijenim zemljama, opredele za
rad u zdravstvu ili za puenje.
8. Da se postojei Zakon o puenju u potpunosti primenjuje, osobito
u zdravstvenim ustanovama i kolama. Za nesprovoenje i krenje
zakonskih odredbi konsekvence treba da snosi prvenstveno rukovo-
dilac ustanove.
9. Da se u kolski program inkorporira novi predmet: Zdravstveno va-
spitanje, Zdrav ivot i sl. i obezbedi kontinuirano uenje o zdravlju,
o samozatiti i unapreenju zdravlja, pa i o spreavanju bolesti zavi-
snosti.
Naa drutvena realnost, bremenita brojnim problemima, oteava borbu
protiv puenja duvana. Uznemirenja, stresne situacije i razna strahovanja pri-
sutni su svuda, pa se ljudi, ene i mladi lako hvataju i za slamku spasa, pa i
za tu legalnu, ali ubitanu drogu. Mladi i ene sve vie pue. A u borbi protiv
puenja niko ne bi smeo da izostane, a najmanje mladi.
LITERATURA
/1/ Smoking and Health, Public Health Service, U.S. Department of Health Education and Welfare, 52, 1972;
/2/ Smoking and its Effects on Health, Technical Report Series 568, 1975; /3/ WHO: Smoking Control Strate-
gies in Developing Countries, Technical Rep. Ser. 695, Geneva, 1983; /4/ Health or Smoking? Royal, College
of Physicians, pitman, London, 1983; /5/ Neslund, Th, Speaking Out on Tobacco issues, ICPA, maryland,
USA, 1996; /6/ Europe and the USA, European Bureau for Action on Smoking Prevention, Brussels, 1996; /7/

Smoking among Secondary School Children in England in 1986, HMSO, London, 1987; /8/ Ball, K., Smoking
spells Health of Milions, World Health forum, 7, 1986; /9/ Targets in Support of the European regional Stra-
tegy for Health for all, WHO, Copenhagen, 1986; /10/ Smoking and Health, WHO Weekly Epidemiological
Record 15, 1987; /11/ Grant M., Hodgson R., Responding to drug and alcohol in the community, WHO,
Geneva, 1991; /12/ WHO: It can be done, a smoke free Europe, European Series, 18., 1988; /13/ Nutbean,
D, Smoking and Schoolchildren in Wales-a New programme, Education and Health 6, 1998.; /14/ WHO:
Targets for Health for All, WHO: A 5 year Action Plan Smoke Free Europe, Copenhagen, 1985; /15/ The
health Consequences of Smoking: Nicotine Addiction, A Report of the Surgeon General, Office on Smoking
and Health, U.S., 1988; /16/ Skupnjak B., Puenje ili zdravje Zdravi grad, Zavod za organizaciju i ekono-
miku zdravstva, Zagreb, 1988; /17/ Tobaco Developing World, International Tobacco Growers Association,
England, 1990; /18/ Batten, L., Allen S., Toward a Smoke-free Environment, Local Authority Policies and
practice, HEA, Southampton, 1991; /19/ Killoran, a., The Smoking Epidemic, Counting the cost in England,
HEA, London, 1991; /20/ Karren C., Smoking Prevention, An. AZ of useful ideas, HEA, Bristol, 1992; /21/
Ministri zdravlja protiv duvana, Evropska kola za rak (CEE), Vivre, Pariz, 1993; /22/ Jugoslovenski kongres
o alkoholizmu i narkomaniji, knjiga rezimea, Beograd, 1995; /23/ Nikoli D., Puenje ili zdravlje, Savezni
zavod za zatitu i unapreenje zdravlja, 1997; /24/ Jugoslovenska konferencija (II) o alkoholizmu, nikotizmu
i narkomaniji, Zbornik radova, Sarajevo, 1997; /25/ Nikoli D., Bolesti zavisnosti alkoholizam, narkomani-
ja, puenje, socijalna misao, Beograd, 2000; /26/ WHO: World No-Tobacco Day, Special issue Advisory Kit,
WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 19872002.
Puenje 225
PREVENCIJA BOLESTI
ZAVISNOSTI
Prevencija bolesti zavisnosti 227

PROGRAMI PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI
Bolesti zavisnosti predstavljaju znaajan problem pojedinca, porodice i

drutva. One zahvataju sve segmente populacije, ostavljajui brojne posledice
na psihiko i fiziko zdravlje, porodine odnose, radnu sposobnost i socijal-
ne aktivnosti. Znaajni su i trokovi koje drutvo snosi zbog direktnih i in-
direktnih posledica zloupotrebe i zavisnosti od pojedinih supstanci. Podaci
iz literature pokazuju da je upotreba supstanci univerzalni problem, a da su
naini upotrebe i posledice individualno i socio-kulturno specifini. Bolesti
zavisnosti predstavljaju neinfektivnu epidemiju dananjice sa prognozom da
se iri i nadalje /1/.
Poslednjih godina sve je ea pojava sintetikih droga vetaki pro-
izvedenih supstanci namenjenih pojedinim uzrastima mladih koji imaju po-
sebne zahteve u pogledu osobina i delovanja pojedinih droga. Ilegalne labo-
ratorije kontroliu dejstva i efekte droga koje e biti ponuene mladima i sa
ciljem da se kod njih stvori potreba za ponovnim uzimanjem iste supstance.
Delovanje takvih supstanci se analizira i njihovo dejstvo se stalno prilagoava
i poboljava kako bi zahvatile to vei broj mladih i uvukle ih u zaarani
krug. Posledice uzimanja ovakvih supstanci su vrlo teke, kao i oteenja cen-
tralnog i perifernog nervnog sistema i drugih znaajnih funkcija organizma.
Zbog toga je i leenje teko, a ishod neizvestan, esto sa trajnim oteenjima
i invalidnou.
Ljudi su od davnina pokuavali da se organizovanim naporima odu-
pru tetnim dejstvima pojedinih supstanci od prohibicija, izolovanja i ka-
njavanja korisnika supstanci do savremenih programa prevencije. Istorijski
posmatrano, preventivni programi su ili od individualnih aktivnosti entu-
zijasta ili pojedinih sredina ka sveobuhvatnim programima celokupne dru-
tvene zajednice. Savremeni preventivni programi bazirani su na ukljuivanju
svih drutvenih struktura u jedinstveni plan borbe protiv ovih tetnih pojava.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) poslednjih godina promovie komu-
nalno bazirane programe koji se oslanjaju na sve drutvene strukture. Pre-
poruuju se saradnja i integracija razliitih nivoa kao to su: lokalne vlasti,
zdravstvo, kolstvo, sudstvo, policija, socijalni rad, proizvodne organizacije,
crkva, udruenja graana, humanitarne organizacije, organizacije koje utiu
na kvalitet ivota (sport, kultura itd.), korisnici supstanci, a naroito oni koji

su oporavljeni (izleeni) kao i druge drutvene snage. Ovakvim pristupom
prevencija bolesti zavisnosti postaje zadatak celokupne drutvene zajednice, a
ne samo zdravstvenih radnika. Prevencija je uspena samo ukoliko je oslonje-
na na iroko uee celokupne zajednice. Dokumenti SZO kao to je Evropski
alkoholni akcioni plan (Kopenhagen, 1993), aktivnosti UNESCO-a i Evropske
komisije, meunarodne organizacije rada, kao i brojnih ustanova i strunjaka
irom sveta odreuju novi pravac u prevenciji koja je komunalno bazirana.
Znaajna preporuka u sprovoenju preventivnih programa je edukacija
populacije kojoj je namenjena. Bez kontinuirane i dobro voene edukacije
prevencija nije uspena. Zbog toga se pridaje veliki znaaj izboru i prime-
ni edukativnih programa koji moraju da budu specifini za pojedine uzraste,
prihvatljivi i razumljivi. Poto je prevencija individualno, kulturalno i za sup-
stancu specifina, prave se takvi edukativni materijali koji e detaljno opisati
osobine i tetna dejstva pojedinih supstanci. To su prigodni materijali u sli-
ci i rei, sa pitanjima i odgovorima i malim testovima koje mladi reavaju i
time proveravaju svoje znanje i stiu nove stavove o pojedinim supstancama.
Ovi materijali bazirani su na informacijama o hemijskom sastavu, uticaju na
psihiko i fiziko zdravlje, ponaanje, radnu sposobnost, odnose sa drugim
ljudima itd. U izvesnoj meri ovakve broure imaju i zastraujue poruke za
mlade mada one nisu same po sebi dovoljne da bitno promene stavove ili uti-
u na prestanak uzimanja pojedinih supstanci, posebno kod mladih. Opte je
miljenje da prevencija, bazirana na prikazivanju najdrastinijih posledica, tj.
zastraivanju mladih nije pokazala oekivane rezultate. Primenom iskljuivo
takvih materijala moe se kod izvesnog broja mladih stvoriti strah vezan za
pojedine supstance. Bilo je primera da neke mlade osobe fobijski izbegavaju
sve potencijalne situacije u kojima im se moe ponuditi droga. Ovo je pose-
bno znaajno u primeni preventivnih programa kod najmlaih predkol-
skog i kolskog uzrasta.
Prevencija kroz edukaciju najbolje je prikazana u zajednikom programu
UNESCO-a i Evropske komisije (PEDRO projekat), koji se poslednjih godina
sprovodi u mnogim evropskim zemljama. Ovaj program daje itav niz nivoa
edukacije za sve uzraste stanovnitva. Takoe, bavi se i evaluacijom postignu-
tih rezultata preventivnih kampanja i aktivnosti. Posebno se ukazuje na zna-
aj edukacije edukatora koji moraju biti dobro pripremljeni za zapoinjanje,
sprovoenje i praenje akcije, kao i procesnu i zavrnu evaluaciju. Edukatori
se pripremaju i stiu znanja ne samo o pojedinim klasama supstanci ve i o
principima komunikacije, reavanju kriza i problema, upoznavanju porodi-
ne dinamike, odnosa u grupi mladih, odnosa mladih i njihovih vaspitaa itd.
Edukator mora da ima dovoljno sposobnosti da razume mlade, njihove pro-
bleme i elje i da nae najbolji nain da ih motivie da izaberu zdrave oblike
ivljenja. Mlade bi trebalo nauiti da kau NE, da ne prihvate kada ih neko
nudi pojedinim supstancama, ali i da znaju ta im je ponueno. Bez znanja o

svim (pozitivnim i negativnim) efektima pojedinih supstanci nema formira-
nja dovoljno vrstog stava i prave odbrane od moguih tetnih dejstava. Na
primer, mnogi mladi citiraju podatak da kanabis ne izaziva fiziku zavisnost,
to moe da stvori stav da ta supstanca nije tetna. Davanjem informacija da
kanabis moe da stvori psihotino stanje ili da tetno utie na pojedine fun-
kcije organizma, moe da ima sasvim suprotan efekat-izbegavanje upotrebe.
Ovakvom primenom potpunih informacija, mladima se daje mogunost da
formiraju stav i da izaberu. Zbog toga edukatori moraju biti posebno pripre-
mljeni i supervizirani u svom radu kako bi prevencija bila uspena. Ukazuje
se da nedovoljno edukovani edukatori bez supervizije mogu da doprinesu for-
miranju pogrenih stavova kod mladih.
Evaluacija preventivnih aktivnosti vrlo je znaajan segment u proceni
rezultata kratkoronih i dugoronih programa. Mnogi programi koji su do
sada sprovoeni nemaju prateu evaluaciju, pa prema tome ni pravu vrednost
u odgovoru na pitanje ta je preventivnom akcijom postignuto. Evaluacija
moe da se odnosi na procenu pojedinih ili svih efekata prevencije. Mogue
je meriti nivo prethodnih i steenih znanja nakon edukacije, formiranje no-
vih stavova, ponaanja u situacijama kada doe do kontakta sa supstancama,
poboljanje uspeha u koli, poboljanje odnosa u porodici, usmeravanje na
zdrave oblike ivljenja itd. Dobro voena preventivna akcija podrazumeva i
bolju komunikaciju mladih, lanova porodice, kole, savetovalita kao i zdrav-
stvenih ustanova u cilju definisanja ili tretmana pojedinih korisnika koji po-
kazuju znaaj zloupotrebe ili zavisnosti. Evaluacija moe da ukljui i analizu
uticaja prevencije na globalnom planu u smislu poboljanja radne efikasnosti,
smanjenja morbiditeta i mortaliteta povezanih sa upotrebom supstanci, kao i
smanjenja trokova drutva za direktne i indirektne posledice zbog upotrebe
pojedinih supstanci. Dobra evaluacija daje jasne smernice za poboljanje pre-
ventivnih akcija, njihovo prilagoavanje pojedinim subpopulacijama i mogu-
nosti primene na celokupnu zajednicu.
PROGRAMI BAZIRANI NA AKTIVNOSTIMA U ZAJEDNICI
U svetu se primenjuju brojni programi prevencije bolesti zavisnosti.

Najrasprostranjeniji su programi bazirani na aktivnostima u zajednici (komu-
ni), preventivni programi u kolama i programi zasnovani na unapreenju
zdravlja populacije.
Danas, irom sveta, postoje razvijeni preventivni modeli i programi iji
je primarni cilj redukcija prevalence i incidence bolesti zavisnosti. Iz istih ra-
zloga, tokom nekoliko poslednjih decenija u SADu su organizovani Commu-
nity action programs (CAPs). Primarni zadatak CAP je da mobilie lokalne
resurse u borbi protiv bolesti zavisnosti (alcohol, tobacco and other drugs
ATOD) /2/. U poetku, CAP se iskljuivo bavio primarnom prevencijom,
da bi ubrzo naao svoje mesto i u sekundarnoj prevenciji, leenju i rehabilita-
ciji obolelih. CAP je formiran s ciljem da se ispita kakav je stav lanova ire
drutvene zajednice o upotrebi i zloupotrebi supstanci. Re je o formaciji koja
je proistekla iz vladinih i voluntaristikih sektora irom SADa, a rukovodi se
projektima na nivou geopolitikih entiteta (gradova, drava), jasno definisa-
nih podruja (susedstvo) ili u okviru specifinih etnikih grupacija.
Poeci funkcionisanja CAPs datiraju jo od ezdesetih godina prolog
veka. Osnovni model po kojem su dizajnirani, bio je program prevencije kar-
diovaskularnih oboljenja, sproveden u to vreme na Standford Univerzitetu
/3/. Neki od osnovnih principa tog programa kasnije su nali svoje mesto u
komunalnim programima prevencije alkoholizma i narkomanije. Naime, u to
vreme prevencija, kako bolesti zavisnosti, tako i kardiovaskularnih oboljenja,
bavila se pitanjima organizacije, raspoloivim resursima, istraivanjima, ska-
lama i sl. Prvi moderno koncipiran CAPs razmatrao je probleme alkoholi-
zma, s obzirom na epidemijske razmere tog oboljenja. Koncept se sastojao od
tri faze (preintervencija, intervencija i postintervencija), a obuhvatao je pet
zadataka: konceptualizaciju; mobilizaciju zajednice; planiranje intervencija;
razvoj i implementaciju; monitoring i procenu; dalje irenje i aplikaciju /4/.
Pod pokroviteljstvom SZOa, tokom sedamdesetih godina, zapoeti su znaaj-
ni programi prevencije alkoholizma u tri zemlje: kotskoj, Meksiku i Zambiji.
Ubrzo zatim, poela je primena slinih koncepata i u SAD i Kanadi. Uporedo
sa radom na daljem suzbijanju epidemije alkoholizma, potekla je inicijativa
i za prevencijom drugih oblika bolesti zavisnosti. Tako, na primer, koncipi-
ran je United Drug Abuse Councils (UDAC) koji je predstavljao integraciju
onih segmenata drutvene zajednice koji se bave prevencijom, edukacijom,
leenjem, rehabilitacijom i zakonskim institucijama /5/. Ranih osamdesetih
godina 20. veka, u fokusu interesovanja CAPs naao se i problem AIDS-a.
Osnovni zadatak bio je suzbijanje daljeg irenja tog oboljenja meu intraven-
skim narkomanima. Svi navedeni programi bazirani su na konceptu po kojem
su bolesti zavisnosti multifaktorijalne etiopatogeneze, a meu faktorima rizika
podjednaku vanost igraju individualno-psiholoki i socijalni inioci. Iz tog
razloga CAP bazira aktivnosti na angaovanju strukturnih, ekolokih i kultu-
rolokih snaga, dok tradicionalni programi fokusiraju svoje interesovanje na
individualnu patologiju.
Meu mnogobrojnim programima CAPs od naroitog znaaja su: Mia-
mi program koji se bavi zloupotrebom supstanci u okviru ire drutvene zaje-
dnice i Midwest prevention program koji ciljano obuhvata mlau populaciju.
Miami koalicija za borbu protiv ilegalnih droga poela je sa radom jo 1988.
godine. Taj program sprovodi se na nivou kola, naselja, religijskih organiza-
cija, zakonodavnih institucija i sl. Dosadanja evaluacija aktivnosti ukazuje na
znaajno smanjenje prevalence bolesti zavisnosti nakon primene tog progra-

ma, u odnosu na ranije periode. Drugi program, poznat kao Midwest Preven-
tion Project (MPP) bavi se prevencijom zloupotrebe i zavisnosti od nikotina,
alkohola i marihuane, a sekundarno i od teih droga meu adolescentima /6,
7/. Program je sainjen od pet elemenata, postepeno se sprovodi u zajednici, u
vremenskom periodu od est meseci do godinu dana. U MPP bili su ukljueni
roditelji, kola i mediji, a osnovni cilj je bio da se smanji potranja supstanci.
Nakon evaluacije, zakljueno je da je program znaajno uticao na redukciju
konzumacije nikotina sa 31% na 25% i marihuane sa 20% na 12% /8/.
Komunalni programi prevencije alkoholizma imaju jedinstvenu strate-
giju. Minnesota`s project Northland, predstavlja trogodinji preventivni pro-
gram koji obuhvata iru zajednicu, a sprovodi se na vie razliitih nivoa. Tako
na primer, u projekat su ukljueni roditelji, nastavnici (kola), lokalne vlasti,
pozorita i sl. Pokazalo se da takav vid aktivnosti podstie zajednicu da se vie
bavi i uestvuje u reavanju problema vezanih za bolesti zavisnosti /9/. Poje-
dini projekti CAPs podrazumevaju aktivnije uee policije, kao to je sluaj
sa Quick Attack on Drugs u Tampi. Naime, lkalni organi vlasti organizovali
su specifian vid saradnje sa graanima koji iskljuuje primenu represivnih
mera. Sve gradske vlasti su ukljuene u monitoring bolesti zavisnosti, dileri
se ne hapse ve se izlau razliitim neprijatnostima, a radi se i na urbanizaciji
neosvetljenih ulica, popravci naputenih zgrada, koje predstavljaju idealno
mesto za okupljanje narkomana /10/.
Ekspanzija nacionalnih preventivnih programa u SAD dovela je do
mnogih inovacija na planu spreavanja i suzbijanja bolesti zavisnosti. Pome-
nuemo samo neke od njih.
Fighting back (FB) Program pod pokroviteljstvom Robert Wood John-
son Founation (RWJF) inaugurisan je kasnih osamdesetih godina prolog
veka. Osnovni cilj programa bio je da se utvrdi na koji nain i pod kojim
okolnostima ira drutvena zajednica moe da deluje u smislu redukcije kon-
zumacije supstanci. Osnovni zadaci FB bili su: merljivost i odravanje redu-
kcije broja novoobolelih meu decom i adolescentima; redukcija morbidite-
ta i traumatizma meu zavisnicima (naroito meu decom, adolescentima
i mladim odraslim osobama); smanjenje prevalence zdravstvenih problema
udruenih ili egzarcerbiranih pod dejstvom supstance ili alkohola; redukcija
absentizma i drugih problema vezanih za obavljanje profesionalnih aktivnosti;
redukcija kriminalnih radnji udruenih sa konzumacijom supstanci. Jednim
kvazi eksperimentom evaluisani su parametri tog nacionalnog programa, sa
naroitim osvrtom na promene uestalosti smrtnosti, traumatizma u saobra-
aju, homicida, kriminalnih dela, hospitalizacija i drugih socijalnih indikatora
meu obolelim od alkoholizma i narkomanije /11/.
Community Partnership Demonstration Program (CPDP): Teoretsku
osnovu tog projekta predstavlja stav po kojem su preventivne aktivnosti mno-
go efikasnije ukoliko se u njih ukljue lokalne vlasti i grupe graana /12/.

Koalicija promovie edukaciju lanova zajednice o nainima sprovoenja
preventivnih strategija, revitalizujui znaaj uea graanstva u promena-
ma i dajui im ovlaenja da preuzmu svu kontrolu u sopstvenom okruenju.
Meu poznatije CPDP spada i Milwaukee Neighborhood Partners Program
(NPP) /13/.
Community Prevention Coalitions Demonstration (CPCD). Taj pro-
gram pokrenut je jo 1994. godine u ukupno 124 zajednice. Osnovni zadatak
odnosio se na utvrivanje znaaja kvalitetne komunikacije, saradnje i koor-
dinacije meu lanovima zajednice /14/. Koalicija je u svom radu ukljuivala
kulturoloki meusobno razliite grupacije, a obuhvatala je geografski iroka
podruja, kombinujui najrazliitije strategije.
Danas u SAD postoje dva nacionalna centra koja obezbeuju irok spe-
ktar suportativnih aktivnosti i koji ukljuuju organizacione servise za vie hi-
ljada CAP-sa: Join Together (JT) i Community Anti-Drug Coalitions of Ame-
rica (CADCA) /15/. Takve organizacije su od izuzetnog znaaja, s obzirom
na to da jo uvek ne postoje pojedinane nacionalne voluntaristike agencije
koje se bave lobiranjem, savetodavnim aktivnostima, istraivanjem, kontro-
lom kvaliteta, odnosima sa javnou i slinim klasinim funkcijama takvih
grupa.
Preventivni programi bazirani na konceptu zajednice sprovode se i i-
rom Evrope /3/. Takav je, na primer, European Alcohol Action Plan (EAAP),
podran i od Svetske zdravstvene organizacije. Naime, proizvodnja i potronja
alkohola u Evropi izuzetno je velika, to implikuje mnogobrojne zdravstvene,
socijalne i ekonomske konsekvence. Bez obzira na to, iroko je rasprostranje-
no miljenje da je alkoholizam pre svega bolest i da spada u domen psihija-
trije. Neophodan je mnogo iri pristup tom problemu. EAAP je komunalni
program lokalnog karaktera, iji je osnovni cilj da podri zdrav stil ivljenja.
Aktivnosti su sveobuhvatne, a preduslovi za njihovo ostvarenje podrazumeva-
ju ukljuivanje svih drutvenih struktura. U okviru EAAP sprovode se dva ve-
lika projekta. Prvi podrazumeva implementaciju, demonstraciju i evaluaciju u
cilju spreavanja tetnih posledica konzumacije alkoholnih pia. Taj program
je naroito razvijen u Finskoj, u gradu Lahti. Oekuje se da e implementaci-
jom u sve nivoe redukcija knzumacije alkoholnih pia i moguih posledica u
skorijoj budunosti iznositi za 255% manje od postojee. Realizacija drugog
projekta podrazumeva izgradnju svojevrsne mree, odnosno povezivanja pre-
ventivnih aktivnosti u veem broju gradova (tzv. zdravstveni projekti u gra-
dovima).
Posledice konzumacije alkohola predstavljaju veliki izdatak za drutvo.
Procenjuje se da je 6% smrtnih sluajeva osoba do 75. godine prourokovano
prekomernim pijenjem, kao i svih akutnih hospitalizacija. Osim toga, alkohol je
bitan uzroni faktor traumatizma na radu, u domainstvu ili rekreaciji. Preko-
merna konzumacija te supstance dovodi i do poveanja uestalosti agresivnosti,

homicida, suicida, nasilja u porodici, naroito zlostavljanja dece. U cilju preven-
cije neophodno je transformisati optinske potencijale. Planovi su dizajnirani
tako da budu primenljivi pre svega na lokalnom nivou. Uputstva bi trebalo da
se podjednako primene na gradsku i seosku sredinu, mada svaka sredina ima
svoje specifine zahteve. Neophodna je meutim, izvesna doza fleksibilnosti
koja omoguava njihovu efikasnu realizaciju u seoskim i gradskim optinama
sa razliitom sociopolitikom strukturom. Lokalne aktivnosti odvijaju se u okvi-
ru nacionalnog programa, pri emu je od izuzetnog znaaja postavljanje jasno
definisanih ciljeva u ekonomskom, socijalnom i zdravstvenom smislu. Upotreba
alkohola ima izvesna pozitivna dejstva, ali i tetne posledice. Na alost, u pojedi-
nim sredinama potenciraju se pozitivni efekti, a minimiziraju tetne posledice.
Od faktora sredine u dobroj meri zavisi ukupna potronja alkohola po glavi
stanovnika, obrasci konzumacije i odnos prema etilu. Iz tog razloga lokalne vla-
sti su odgovorne za zatitu okruenja, te je neophodno da aktivno uestvuju u
formiranju zdravstvene politike u svojoj sredini. Neophodno je da takav jedan
projekat bude povezan sa projektima SZOa (projekti Zdrave kole, odnosno
Zdrave bolnice), kao i sa CINDI programom.
Prvi korak predstavlja formiranje tzv. Alcohol Action group (AAG) koje
bi trebalo da unaprede optinsku strategiju. Neophodno je da se pri tome
ukljue svi raspoloivi resursi drutva: zdravstvo, socijalne ustanove, omla-
dinske organizacije, mediji, policija, drutvo za rekreaciju, turizam i sl. la-
novi grupe sarauju i sa drugim aktivistima koji se bore protiv zavisnosti od
drugih supstanci. Najvaniji zadatak je podizanje nivoa svesti o ulozi alkoho-
la, ali i razvijanje meusobne saradnje. Grupi je potrebna podrka lokalnih
vlasti, nacionalne vlade i policije. Ministarstva zdravlja i prosvete imaju zna-
ajnu ulogu u iniciranju optinskog plana i u koordinaciji na svim nivoima.
U realizaciji plana uestvuju: optinska vlast, zdravstvo sa specijalnim ser-
visima i primarnom zdravstvenom zatitom, policija, prosveta, omladinske i
volonterske organizacije, stanovnitvo, organizacije ena, etnike grupe, grupe
potroaa alkoholne industrije, istraivai, turistike agencije, rekreativne or-
ganizacije i saobraaj.
Ciljevi grupe moraju biti jasno definisani, pri emu je interakcija pose-
bnih ciljeva neophodna za razvoj dalje strategije. Ciljevi su, pre svega, iz oblasti
zdravstva (traumatizam, mortalitet, morbiditet), kriminaliteta (pijanstvo) i sao-
braaj (apsentizam, smanjena efikasnost na radnom mestu). Pri tome je neopho-
dno da edukacija o alkoholizmu bude svima dostupna, da se osobe koje pruaju
prvu pomo osposobe za rano prepoznavanje alkoholiara, za uspostavljanje te-
sne saradnje sa radnim organizacijama, poveanje kapaciteta socijalnih slubi,
prepoznavanje zahteva etnikih manjina i sl. Lokalni ciljevi trebalo bi da budu
na istom nivou sa nacionalnim. Vano je odreivanje prioriteta i identifikacija
podgrupe sa posebnim ciljevima, a potrebno je doneti vremenska ogranienja.
Od izuzetnog znaaja je vremensko definisanje realizacije ciljeva. Kratkorone

ciljeve je neophodno realizovati od 6 do 12 meseci. U cilju postizanja to boljih
rezultata vano je imati na umu izvestan broj ogranienja koja su determinisa-
ni specifinostima zajednice kao to su: religija, postojanje etnikih manjina,
ekonomski nivo odreene sredine i sl. Za postizanje dugoronih ciljeva bitna je
politika podrka koja osigurava napredak akcije. AAG je podrana od Adviso-
ry Forum-a koji je zaduen za intersektorsku saradnju. Opsena baza Foruma
obezbeuje preventivni rad. U veini optina potrebno je otvaranje kancelarija
sa timom koji ukljuuje osoblje, kadro da sprovede akcioni plan. Finansiranje je
iz lokalnih ili nacionalnih izvora. Oigledno je da je nemogue oekivati redu-
kciju tetnih posledica pijenja bez intervencija.
Na osnovu svega do sada navedenog, preventivne strategije predstavljaju
zadatak svih drutvenih struktura. Neophodno je da budu savremeno konci-
pirane i usmerene, a voene najnovijim saznanjima iz oblasti alkohologije.
Dosadanje aktivnosti su pokazale da preventivni paradoks koji podrazumeva
sprovoenje mera koje su usmerene iskljuivo na visoko rizine grupe u koje
spadaju poodmakli alkoholiari, ne donosi korist zajednici. Potrebno je uzeti
u obzir sve grupe alkoholiara.
Tokom proteklih godina, izvrene su brojne kvalitativne i kvantitativne
procene komunalnih preventivnih programa. Meutim, tokom procesa evalu-
acije CAP-sa javljaju se mnogi metodoloki problemi. Tako, na primer, efekti
su slabiji pri primeni randomiziranih studija, koje nisu dovoljno jake da dete-
ktuju efekte prevencije. Drugi problem predstavlja sama proliferacija CAP-sa,
sa ime je smanjena mogunost pronalaenja kontrolnih grupa /16, 17/. Osim
toga, veina navedenih programa realizovana je u trogodinjem periodu, to
oigledno nije dovoljan vremenski period koji bi ukazao na izvesne bihejvio-
ralne promene obolelih. Aktivnosti u okviru CAP-sa u znaajnoj meri remete
inioci kao to su: nezaposlenost, slabo razvijene socijalne slube, visok nivo
kriminala i sl. U svakom sluaju evaluacija FB programa ukazuje na dinami-
nu interakciju izmeu upotrebe i zloupotrebe supstance, somatskih i inter-
personalnih faktora. Programi koji su usmereni na ranije navedene strateke
ciljeve, nesumnjivo dovode do redukcije konzumacije i zloupotrebe supstanci.
Prva generacija CAP-sa bila je suoena sa nedostacima koji su proizali iz di-
vergencije izmeu programskih aktivnosti i njihove konkretne primene. Mno-
go toga jo preostaje da se naui o metodama njihove optimalne primene, ali i
da se sazna na koje sve naine CAP-s uestvuje u redukciji problema vezanih
za alkoholizam i narkomaniju.
PREVENTIVNI PROGRAMI U KOLAMA

Tokom protekle dve decenije problem upotrebe i zloupotrebe supstan-
ci naao se u ii interesovanja zdravstvenih i prosvetnih radnika, roditelja,
lokalnih vlasti i ire drutvene zajednice. Svi raspoloivi kapaciteti drutva

angaovani u cilju da se identifikuju faktori koji uestvuju u genezi bolesti
zavisnosti i da se koncipiraju efikasne strategije njihovog leenja i prevencije.
I pored svih napora da se bolje osvetli etiologija, to efikasnije primene razli-
iti terapijski pristupi i identifikuju potencijalno efikasni preventivni progra-
mi, nije dolo do redukcije prevalence upotrebe supstanci. Naime, nedavno
objavljeni podaci ukazuju na to da je problem upotrebe supstanci i dalje pri-
sutan sa tendencijom porasta korisnika ilegalnih droga /18/. Tako na primer,
u Monitoring for Future StudyMTF, 1994. godine, utvreno je da je 31%
uenika viih razreda konzumiralo neku ilegalnu drogu tokom poslednjih go-
dinu dana, dok je njih 42,9% konzumiralo supstance u nekom periodu ivo-
ta. Utvreno je takoe, da je trend porasta konzumenata marihuane i drugih
psihoaktivnih supstanci prisutan u heterogenoj populaciji mladih (evidentne
razlike u socijalnom statusu, pripadnosti razliitim etnikim i rasnim grupa-
ma i sl.). Nunost iznalaenja efikasnijih pristupa u leenju i prevenciji bolesti
zavisnosti, tokom poslednje dve dekade, uslovljena je i poveanjem uestalosti
AIDS-a meu intravenskim narkomanima.
Prevencija bolesti zavisnosti nije samo logina alternativa leenju, ve
i osnovna strategija u spreavanju daljeg irenja jedne od najveih epidemija
u savremenom svetu. Meutim, razvoj preventivnih programa mnogo je tei
nego to se u poetku zamiljalo. Naime, dosadanji napori da se razviju i
sprovedu aktivnosti koje bi u znaajnoj meri spreile dalje irenje bolesti za-
visnosti postigli su samo delimian uspeh. Tokom poslednjih godina, sve je
vie onih koji naglaavaju znaaj sprovoenja razliitih preventivnih modela
po kolama. Naime, pored visoko organizovane funkcije u profesionalnom i
strunom osposobljavanju, kola igra znaajnu formativnu ulogu; uestvuje
u reavanju niza socijalnih i zdravstvenih problema mladih. Iz tog razloga
govori se i o viestrukoj preventivnoj ulozi kolske sredine, kako sa aspekta
maloletnike delinkvencije, tako i bolesti zavisnosti.
Da bi se koncipirao efikasan program neophodno je dobro poznavanje
svih faktora koji uestvuju u genezi i odravaju bolesti zavisnosti. Od izu-
zetnog je znaaja prikupljanje svih raspoloivih informacija koje se odnose
na progresiju poremeaja i to od perioda tokom kojeg osoba apsolutno ne
konzumira ni jednu od raspoloivih supstanci, preko rekreativne upotrebe, do
razvoja psiholoke i fizioloke zavisnosti. U genezi bilo kog oblika akcije zna-
ajnu ulogu igraju socijalni, kognitivni, personalni faktori, farmakodinamske
i farmakokinetike karakteristike droge i bihejvioralni faktori. Eksperimen-
tisanje sa jednom ili vie supstanci karakteristino je za adolescentni period.
Smatra se da u inicijalnoj fazi konzumiranje nikotina, alkohola i drugih sup-
stanci, naroito vanu ulogu imaju socijalni faktori. Tu se, pre svega, misli
na usvajanje odreenih modela ponaanja (roditelji, vrnjaci, informacije iz
okruenja, reklamne poruke putem medija i sl.). Primeeno je da je meu
mladima manji broj onih koji postaju adikti, ukoliko su bolje informisani o

rizicima i posledicama konzumacije droga. Ti podaci posebno vae u sluaju
konzumacije nikotina, alkohola i marihuane. Nakon krae eksperimentalne
faze veina osoba razvija obrasce ponaanja koji naalost, reflektuju razvoj
psiholoke i fizioloke zavisnosti /19, 20/. Mnogobrojna istraivanja potvruju
stav da eksperimentisanje sa jednom supstancom obino vodi ka eksperimen-
tisanju i sa ostalima, za kojima ubrzo sledi dalja progresija bolesti zavisnosti.
/21/. Tako, na primer, utvreno je da je veliki broj konzumenata marihuane
mobilisan iz redova puaa ili alkoholiara. Kod nekih od njih, postoji i da-
lja progresija politoksikomanije, u smislu upotrebe depresanata, stimulanata,
halucinogena ili drugih supstanci. Meutim, ima i onih koji nakon inicijalne,
eksperimentalne faze apsolutno prestaju da konzumiraju navedene supstance.
Saznanja o razvojnoj progresiji zloupotrebe supstanci imaju vanu ulogu sa
aspekta uvremenjene primene i dizajniranja preventivnih programa. Interven-
cije koje se sprovode na samom poetku progresije imaju za cilj da spree
dalje konzumiranje i razvoj adikcije, ali i da smanje rizik od kasnijeg uzimanja
drugih vrsta droga.
Odavno je poznato da je zloupotreba supstanci u tesnoj korelaciji sa
izvesnim individualnim karakteristikama /22/. Tako je na primer, utvreno
da konzumenti imaju nii nivo samopotovanja, slabiju kontrolu ponaanja,
vii nivo anksioznosti i nizak prag tolerancije na frustraciju. Osim toga, po-
daci iz literature govore u prilog tvrdnji da je incidenca bolesti zavisnosti vea
meu psihijatrijskom populacijom u odnosu na zdrave. Tokom poslednje dve
decenije sve se ee razmatra udeo bihejvioralne komponente u genezi i odr-
avanju bolesti zavisnosti. Naime, utvreno je da zloupotreba supstanci obi-
no predstavlja sastavni deo specifinog ivotnog stila, te da je esto zdruena
sa drugim problematinim, samodestruktivnim, heterodestruktivnim, odno-
sno manje konstruktivnim i rizinim oblicima ponaanja. Tako je, na primer,
utvreno da je osoba koja konzumira odreenu PAS, sklonija da konzumira
i druge supstance. Osim toga. pokazalo se da su osobe koje pue, piju ili uzi-
maju droge, sklonije antisocijalnim oblicima ponaanja (agresivnost, krae,
prevare), ree se bave sportom i u manjem procentu pokazuju tendenciju za
sticanjem akademskog obrazovanja (19). Upotreba supstanci je u tesnoj kore-
laciji sa prevremenom seksualnom aktivnou, delinkvencijom i neradom. Svi
navedeni podaci imaju znaaj u koncipiranju efikasnih preventivnih progra-
ma. Najvanije je u tom smislu razviti projekte koji bi preventivno delovali na
sve navedene oblike devijantnog ponaanja.
Tekoe uspostavljanja apstinencije nakon razvoja adiktivnih obrazaca,
zatim razliite zdravstvene, socijalne i druge konsekvence bolesti zavisnosti,
predstavljaju neke od razloga zbog kojih se u savremenom pristupu tom pro-
blemu stavljaju akcenti na sve vidove prevencije (primarna, sekundarna, ter-
cijerna). Edukacija u oblasti prevencije zavisnosti po kolama, odvija se kroz
nekoliko pristupa koji se u svetu iroko primenjuju /1/.

Pristupi bazirani na davanju informacija
Osnovni cilj takvih pristupa podrazumeva sticanje kompletnih saznanja
o razliitim klasama supstanci. Obrauju se razliiti aspekti - od hemijskog
sastava do delovanja na organizam i ponaanje. Sticanjem znanja mladi mogu
da izvre izbor. Drugi vid informacija doprinosi stvaranju straha kod mladih
u vezi pojedinih supstanci. S obzirom na neujednaenost u informisanosti o
supstanci, njenim tetnim dejstvima i razliitim individualnim doivljajima
prilikom konzumacije supstanci, pristupi bazirani na davanju informacija su-
oeni su sa mnogim tekoama /23/. Postoje i tzv. situacioni pristupi koji in-
formiu mlade kako da se ponaaju u pojedinim prilikama kada im se nudi
supstanca. (24) Znaajni su i programi koji se odnose na redukciju supstanci
sigurnim nainima uzimanja supstanci koji smanjuju rizik od sekundarnih
zdravstvenih oteenja.
Pristupi bazirani na izmeni sistema vrednosti i sticanju novih vetina

Polazi se od pretpostavke da ljudi uzimaju drogu kako bi kompenzovali
nedostatak samopotovanja i prevazili tekoe u socijalnoj adaptaciji. Pristu-
pi bazirani na izmeni sistema vrednosti i sticanju novih vetina oslanjaju se
na teorije problematinog ponaanja i teorije socijalnog uenja /25/. Po tim
teorijama, delinkventno ponaanje proizlazi iz emocionalnih problema ili iz
deficita ivotnih vetina kao to su: donoenje odluka i reavanje problema.
Pristupi bazirani na ivotnim vetinama promoviu intervencije koje kom-
penzuju navedene deficite. Iako takvi pristupi nemaju posebnu vrednost u
zaustavljanju mladih da eksperimentiu sa supstancama, veoma su efikasni u
prevenciji uzimanja teih droga /25/.
Pristupi bazirani na pruanju otpora uticaju grupe vrnjaka

Pristupi bazirani na pruanju otpora uticaju grupe vrnjaka poboljavaju
socijalne vetine i ue mlade kako da kau NE kada im se ponudi supstanca.
Edukacija ukljuuje trening u improvizovanim situacijama u kojima se nudi
supstanca. Poznat je projekat DARE (Drug Abuse Resistence Education) koji
se sprovodi u Americi i preteno koristi taj pristup. /26/
Pristupi bazirani na traenju alternativa

Ovaj pristup usmerava na traenje i sprovoenje aktivnosti koje pobolj-
avaju kvalitet ivota. Radi se na pronalaenju novih radnih i rekreativnih
aktivnosti, a posebno na suzbijanju dokolice kao faktora koji utie na izbor
tzv. rizinih ponaanja. Pristupi bazirani na traenju alternativa poboljavaju
samopotovanje i komunikaciju sa okolinom, ali nisu znaajno efikasni u re-
dukciji upotrebe droga. /27/

Pristupi koji se oslanjaju na uticaj vrnjaka, idola, lidera
Znaajan uticaj na mlade mogu da imaju osobe koje mladi smatraju svo-
jim idolima. To su osobe koje imaju posebna znaenja za mlade i koje mogu
da utiu na formiranje linosti i prihvatanje odreenih oblika ponaanja. Idoli
mogu biti pozitivni i negativni, a neki od njih upotrebljavaju supstance. esto
se deava da se mladi sa njima identifikuju. Pristupi koji se oslanjaju na uticaj
vrnjaka, idola, lidera pomau mladima da razikuju dobro od loeg kod svog
idola. Takoe, obraa se panja na ukljuivanje tzv. pozitivnih linosti koje
mogu da deluju na mlade u promovisanju zdravih oblika ivljenja. Ne prepo-
ruuje se ukljuivanje samo najboljih uenika sa odlinim rezultatima. Dobar
lider-idol treba da bude atraktivan i prihvatljiv za adolescente, da ima dobre
vetine komuniciranja, da je odgovoran i pomalo nekonvencionalan. Takoe
se preporuuje kombinacija profesionalaca i mladih edukatora, kao najpovolj-
nija u primeni preventivnih i edukativnih modela.
PROGRAMI ZASNOVANI NA UNAPREENJU ZDRAVLJA

POPULACIJE
Zloupotreba droga predstavlja ne samo medicinski fenomen ve i svo-
jevrsnu socijalno-patoloku pojavu. Ve je ranije naglaeno da je zloupotre-
ba droga u tesnoj korelaciji sa razliitim oblicima delinkventnog ponaanja.
Osobe koje uzimaju ilegalne droge esti su prekrioci zakona. Shodno tome,
javila se neophodnost za preduzimanjem odreenih mera koje bi omoguile
suzbijanje te viestruko tetne pojave. Iz tog razloga, danas se govori o razli-
itim konceptualnim modelima koji pokuavaju da objasne prirodu i uzroke
bolesti zavisnosti.
Medicinski model polazi od premise da zloupotreba supstanci predsta-
vlja zdravstveni problem, odnosno poremeaj. U skladu sa tim, razmatraju
se etiopatogeneza, klinika slika, tok, prognoza, dijagnoza, diferencijalna di-
jagnoza, leenje i prevencija bolesti. Etiki model koristi, pre svega, pravne
termine i ukazuje na znaajan, ali samo jedan od aspekata problema bolesti
zavisnosti. Sledei model popularno nazvan To nije problem (Its Not a Pro-
blem) polazi od sasvim suprotnog stanovita. Naime, smatra se da zloupotre-
ba supstanci ne predstavlja poremeaj per se, niti da bi taj fenomen trebalo
dovoditi u vezu sa zakonom, kriminalom i etikom. Prema miljenju pristalica
tog modela, re je o svojevrsnom adaptivnom obliku ponaanja /28/.
Alternativu svim prethodno navedenim, predstavlja javno-zdravstveni
model. U okviru preventivnih aktivnosti, PHA (Public Health Approach) ko-
risti znanja iz oblasti epidemiologije, farmakologije, toksikologije i medicine,
kako bi to jasnije definisala problem zloupotrebe supstanci. Stavovi PHA su
sledei: zloupotreba i upotreba supstanci predstavljaju primarno medicinski,

a ne etiki, pravni ili neki drugi problem; podela na legalne i ilegalne dro-
ge nema naunu osnovu; bez obzira to veina konzumenata psihoaktivnih
supstanci ne zadovoljava kriterijume za bolesti zavisnosti, te osobe su pod
visokim rizikom za pojavu bolesti udruenih sa bolestima zavisnosti. Na kra-
ju, rekreativne droge su, bez obzira na njihovu definiciju, tetene po zdra-
vlje. Nesumnjivo je da je najznaajniji element PHA zapravo single national
policy koja kontrolie zloupotrebu svih rekreativnih droga. Izmeu ostalog,
takav pristup omoguava prevazilaenje ranije usvojenih dihotomija (OK vs.
nije OK). Kada je re o trenutno aktuelnom pitanju legalizacije izvesnih dro-
ga, PHA ima jasno definisan stav i polazi od stanovita da suoavanje sa svim
problemima, udruenim sa narkomanijom, treba da bude u fokusu intereso-
vanja, a ne pitanja legalizacije. Takav program nesumnjivo doprinosi znaaj-
noj redukciji upotrebe i zloupotrebe droga.
PRIMENA PROGRAMA PREVENCIJE BOLESTI

ZAVISNOSTI U ZAJEDNICI
Program prevencije bolesti zavisnosti treba provoditi kontinuirano, uz
ukljuivanje svih struktura drutvene zajednice, kroz sledee aktivnosti:
1. Istraivanja rasprostranjenosti bolesti zavisnosti i formiranje registra
zavisnika;
2. Edukacija celokupne populacije, posebno mladih, o svim aspektima
upotrebe pojedinih klasa supstanci;
3. Prevencija rizinih ponaanja i usmeravanje na zdrave oblike ivlje-
nja;
4. Obezbeivanje kontinuiteta preventivnih aktivnosti i njihove evalua-
cije.
GRUPACIJE STANOVNITVA KOJE SE OBUHVATAJU

PROGRAMOM PREVENCIJE
Prevenciju bolesti zavisnosti treba sprovoditi primenom:
1. Optih preventivnih mera u cilju redukcije upotrebe supstanci u ce-
lokupnoj populaciji (populaciona strategija);
2. Specifinih preventivnih mera za pojedine subgrupe stanovnitva (mla-
di, ene, stare osobe i dr.) kao i rizine grupe (strategija visokog rizika).
PREDUSLOVI ZA USPENU REALIZACIJU

PROGRAMA PREVENCIJE
Da bi program prevencije bolesti zavisnosti bio uspean, trebalo bi da
ispunjava neke specifine kriterijume:

1. Individualna specifinost podrazumeva pripremu edukativno-pre-
ventivnih sadraja namenjenih specifinim subpopulacijama stano-
vnitva. Specifinost se odnosi na pol, uzrast i na razliite aspekte
porodinog i socijalnog statusa;
2. Specifinost za supstancu podrazumeva pripremu edukativno-pre-
ventivnih materijala koji daju jasne i relevantne podateke o svim kla-
sama supstanci i njihovim efektima na zdravlje i opte funkcionisanje
individue u njenom porodinom, radnom i socijalnom kontekstu;
3. Socio-kulturna specifinost podrazumeva pripremu adekvatnih pre-
ventivno edukativnih materijala namenjenih pojedinim subpopu-
lacijama stanovnitva koje imaju karakteristine sisteme vrednosti,
stil ivljenja, navike i obiaje (neke seoske sredine, verska opredelje-
nja i pripadnosti itd.).
ORGANIZACIJA SPROVOENJA PROGRAMA PREVENCIJE

Nosioci programa prevencije
Program prevencije sprovode:
1. Republiki struni koordinacioni odbor (tim, komisija) za prevenciju
bolesti zavisnosti koji je sastavljen od predstavnika referentnih usta-
nova, kao i predstavnika odbora pojedinih okruga.
Struni koordinacioni tim za prevenciju bolesti zavisnosti utvruje:
a) metodologiju, dinamiku, procesnu i ishodnu evaluaciju svih aktivno-
sti planiranih u realizovanju ciljeva programa prevencije;
b) supervizija aktivnosti koordinacionih odbora okruga i optina.
2. Okruni koordinacioni odbori za prevenciju bolesti zavisnosti koji
se formiraju u svim okruzima. Oni su sastavljeni od svih relevan-
tnih drutvenih struktura (zdravstvo, kolstvo, sudstvo, MUP, verske
organizacije, socijalni rad, radne organizacije, mediji, humanitarne
i druge organizacije koje mogu doprineti prevenciji, ugostiteljstvo i
turizam, sportske organizacije, apstinenti i dr.).
3. Optinski koordinacioni odbori formiraju se po istom principu i or-
ganizuju edukativno-preventivne aktivnosti na lokalnom nivou.
Operativni plan prevencije
Program prevencije baziran je na edukaciji kao i primeni i korienju
svih mera aktivnosti u drutvenoj zajednici koje iskljuuju ili redukuju upo-
trebu supstanci, umanjuju tete nastale zbog takve upotrebe i afirmiu zdrave
oblike ivljenja. U definisanju ciljeva i metoda programa koriste se preporu-
ke Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Organizacije Ujedinjenih nacija
za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), Meunarodne organizacije rada

(ILO), drugih meunarodnih organizacija, ustanova i strunjaka, kao i naa
iskustva u ovoj oblasti.
Program edukacije ima sledee nivoe:
Edukacija edukatora
a) Edukacija primarne zdravstvene zatite, specijalistikih slubi i sro-
dnih disciplna.
Ova edukacija obuhvata posebne programe za razliite nivoe sa preva-
shodno preventivnim sadrajima i omoguava integraciju i saradnju sa ostalim
relevantnim strukturama drutvene zajednice. U okviru primarne zdravstvene
zatite, specijalistikih slubi i srodnih disciplina, formiraju se preventivna sa-
vetovalita za specifinije vidove pomoi (savetodavni rad, dijagnostika, tre-
tman i dr.). Ova edukacija obuhvata i sticanje znanja u vezi redukcije tete
zbog upotrebe supstanci (harm reduction).
b) Edukacija lanova koorinacionih odbora okruga i optina kao i nji-
hovih multidisciplinarnih strunih timova odgovornih za sprovoe-
nje programa.
c) Edukacija vaspitaa, nastavnika i profesora na svim obrazovnim ni-
voima.
Pored sticanja znanja o osnovnim klasama supstanci i njihovim efekti-
ma, edukatori ovih profila posebno se obuavaju za rano prepoznavanje upo-
trebe supstanci kod mladih i komunikaciju sa uenicima, roditeljima i stru-
nim slubama u cilju traenja najboljih reenja za definisane pojave.
Edukacija mladih svih uzrasta

Ova edukacija odnosi se na sticanje znanja o svim klasama supstanci
i njihovim efektima na opte funkcionisanje, izbegavanje rizinih ponaanja
koja vode upotrebi droga, sticanje pozitivnih stavova, navika i odupiranje uti-
cajima za uzimanje supstanci, stimulisanje otvorene komunikacije o proble-
mima u vezi sa upotrebom izmeu vrnjaka, njihovih roditelja i nastavnika,
usmeravanje na zdrave oblike ivljenja itd.
Edukacija roditelja
Ova edukacija se sprovodi u okviru programa edukacije koji se prime-
njuju u kolama i predkolskim ustanovama, kao i kroz razne vidove rada
sa roditeljima u oblasti primarne zdravstvene zatite, specijalistikih slubi i
savetovalita za porodice kroz centre za socijalni rad, humanitarne organiza-
cije, udruenja graana, verske zajednice i dr. Edukativne aktivnosti putem
seminara, individualnog savetovanja i pisanih materijala obezbeuju rodite-
ljima potrebna saznanja o pojedinim klasama supstanci, kao i o principima
komunikacije i traenju najboljih reenja za definisane pojave ili probleme,
vezane za upotrebu supstanci.
Poto program prevencije podrazumeva i mere u cilju redukcije upo-
trebe supstanci u celokupnoj populaciji, specifine edukativne aktivnosti bie
primenjene na svim nivoima drutvene zajednice, obuhvatajui sve uzraste i
sve strukture stanovnitva (npr. radne organizacije, penzionere, izbeglike ko-
lektive i dr.). Za realizaciju ovih edukativno-preventivnih aktivnosti zadueni
su koorinacioni odbori u pojedinim sredinama.
LITERATURA
/1/ Dimitrijevi I., Prevencija narkomanija kroz edukaciju, spreavanje zloupotrebe droga, Srpsko udruenje
za krivino pravo, Kopaonik, 1999; /2/ Edwards G.A., et al., Alcohol policy and the public good, Oxford
University Press, New York, 1994, 175176; /3/ Farquar, J.W., Changing cardiovaskular risk factors in entire
comunites, The Standford three-community project, In: Lauder R.M., Childhood prevention of atherosclero-
sis and hypertension, Reven, New York, 1980, 435440; /4/ Giebrecht, N.W., Community-based prevention
research: Will coordinated action make difference? Prevention partnership demonstration project, Toronto,
Addiction Research Foundation, 1994; /5/ American Social Healt Association Guidelines, A Comprehensive
community program to reduce drug abuse, IIV New York, American social Health Assotiation, New York,
1972; /6/ Johnson C. A., Pentz, M.A., Hanson. W.B., et al., Relative effectiveness of comprehensive communits
for drug abuse prevention with high-risk adolescents, J. Consult. Clin. Psychol., 58, 447456, 1990; /7/ Pentz,
M.A., Hanson, W.B. et al., Effects of program implementation on adolescent drug use behavior: The Midw-
estwrn prevention project, Eval. Rev.,14, 264289, 1990; /8/ Pentz M.A., Adaptive evaluation strategic for
estimating effects of community-besed drug abuse prevention, Am. Behav Scient, 39, 897910, 1996; /9/ Perry,
G.L., Villiams, C.L., et al., Project Northland: Outcomes of a community-wide alcohol use prevention program
during early adolescence, Am. J. Healt. 86, 956965, 1996; /10/ Kennedy, D.M., Controling the drug trade
in Tampa, Florida, Wasthington, DC: National Institute of Justice, 1993; /11/ Saxel, L., et al., Fighting back
evalution plan, City University of New York, 1995; /12/ Kaftarian, S.J., National evalution of the community
patnership program New Designs, 1991. (Summer), 3136; /13/ Florence, J., et al., Milwaukee neighbourhood
partners mannual report, Maidson, 1994; /14/ Substance Abuse and mental Health Services Administration.
The community prevention coalitions demonstration grant program, Guidance for applicants No. SP9503,
Rockvile. MD Substance Abuse and Mental Health Services Administration, 1995; /15/ Join Together, The
third national Join Together survey of communities fighting substance abuse, Boston: Join Together, 1996; /16/
National Research Councul: Prevention of drug abuse: What do we know? Washington, DC: National Aca-
demy of Scieces press, Washington, 1993; /17/ Hansen, W.B., et al., Attriton on substance abuse prevention
research: A metaanalysis of 85 longitudinally-followed cohorts Eval. Rev., 14, 677685, 1990; /18/ Johnson,
L.D., et al.. National survey results on drug use from the Monitoring the Future Study, Vol. 1, 19751994; /19/
Wechsler, H., Alcohol and drug use among teenagers: a quetionnare study, In: chafetz, M. ed., Proceedings of
the second annual Alcoholism Conference, DHEW Publication, No. HSM 739803., Washington, DC: U.S.
Government Priting Office, 3346, 1973; /20/ Rayu, O.S., Drugs, society and human behavior, CV Mosby,
St. Louis, 1974; /21/ Hamburg, B.A., et al., Hirarchy of drug use in adolescence: Behavioral and attitudinal
correlates of substantial drug use, Am. J. Psychiatry, 132, 11551167, 1975; /22/ Clarke, J.G., et al., Cigarete
smoking and external locus of control among adolescents, J. Health Soc. Behav. 23, 253259, 1982; /23/ Mus-
sen, P., Conger, J., Kagan, J., Child development and personality, 4-th edition, New York, Harper & Row.,
1974; /24/ Dorn, N., Thompson, A., Evaluation of drug education in the longer term is not optional extra,
Community Health, 154161, 1976; /25/ Kerney, A.L., Hines, M.N., Evaluation of the effectiveness of a drug
prevention education program, J. Drug Educ., 10, 127134, 1980; /26/ Ennett, s.t., Tobler N.S., Rignwalt,
G.L., Flewelling, R.L., How effective is drug abuse resistance education? A meta-analysis of project DARE
outcome evaluations, Am. J. Public Health, 84, 13941401; /27/ Swiaher, J.D., Hu, T.W., Alternatives to drug
abuse> Some are and some are not, NIDA Res Monogr. 7, 141153, 1983; /28/ Schaler, J., Drugs and free
will, Soc. Sci. Modern Society, November-December 1990.

Doc. dr Zoran J. Voji
Beograd
EDUKACIJA EDUKATORA KAO VID

PRIMARNE PREVENCIJE
U veini zemalja savremenog sveta, a posebno u naoj sredini, ne postoji

dovoljan broj objektivnih informacija koje razmatraju uticaj organizovanog
obavetavanja i davanja informacija o psihoaktivnim supstancama, preko pre-
davanja ili sredstava javnog informisanja, na stavove i ponaanje mladih, nji-
hovih roditelja i nastavnika u kolama, prema tim tetnim agensima uopte.
U savremenoj preventivnoj medicini kao i sociodinamiki orijentisanoj
psihijatriji, a posebno u okviru primarne prevencije, davanje pravovremenih
i valjanih informacija o tetnim uticajima psihoaktivnih supstanci preduslov
je stvaranja odbojnih stavova prema psihoaktivnim supstancama i ouvanju
psihofizikog zdravlja. Ovakva saznanja verovatno spree mlade osobe da ek-
sperimentiu sa psihoaktivnim supstancama, od kojih oekuju zadovoljstva, i
tako sauvaju svoje zdravlje. Meutim, neka iskustva ukazuju da mlade osobe
koje ele da probaju neke psihoaktivne supstance, najpre pribave to vie po-
dataka o njihovom delovanju i tek onda ih probaju. Ovome pogoduju i brojne
informacije, kao i stavovi dela populacije mladih, da one nisu tetne po orga-
nizam i zdravlje, posebno marihuana, pa postoji i zalaganje za njenu legaliza-
ciju. Potrebno je istai jo jednom svima poznatu istinu da nema bezopasnih
psihoaktivnih supstanci i da se zapravo radi o zabludama, koje zbog naivnosti
i neopreznosti mogu mlade skupo kotati. Naa saznanja ukazuju da predava-
njima ili debatama o tetnim uticajima psihoaktivnih supstanci mlade osobe
koje ih koriste najee ne prisustvuju i ne ele da se upoznaju sa posledicama
takvog ponaanja po njihovo psihofiziko zdravlje. Prihvatajui ova saznanja
o neadekvatnom ponaanju mladih, kao i njihovoj nebrizi za sopstveno zdra-
vlje, potrebno je pronai nove modele primarne prevencije, koji bi se odnosili
i na ove rizine grupe populacije mladih.
Poznata je injenica, koja je i danas vrlo aktuelna, da o psihoaktivnim
supstancama mladi najvie znaju, da nastavnici neto znaju, a da roditelji naj-
ee nita ne znaju i da se zainteresuju tek onda kada kod svog mladog lana
porodice nau psihoaktivne supstance ili primete promene njegovog pona-
anja kada je bolest ve uzela maha. Preventivne mere zasnivaju se i na upo-
znavanju psiholokih potreba mladih i otkrivanju uzroka koji lee u osnovi
zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Ovo je svakako kompleksno pitanje i
potrebno je iznai razloge zato su psihoaktivne supstance atraktivne za odre-

ene osobe, uzrast i pojedine grupe mladih u urbanim ili ruralnim sredina-
ma. Za neke mlade osobe, ovaj ivot je glup, nepodnoljiv i besmislen, pa je
neophodno stvoriti uslove za punu afirmaciju mladih linosti, kako bi se ova
oseanja prevazila. Blagovremeno ukazivanje na opasnost od eksperimenti-
sanja sa psihoaktivnim supstancama i njihovim interakcijama sa nedozrelom
biopsiholokom strukturom mladih i neformiranih linosti moe imati izvan-
redan preventivni znaaj.
Mere primarne prevencije u zatiti od tetnih uticaja psihoaktivnih sup-
stanci obuhvataju iroke drutvene i zdravstvene aktivnosti u cilju ouvanja i
unapreenja mentalnog i telesnog zdravlja celokupnog stanovnitva, u okvi-
ru kojih posebno mesto pripada blagovremenom i korektnom informisanju.
S obzirom da aktivnosti na ouvanju i unapreenju zdravlja zahtevaju organi-
zovan, permanentan i kvalitetan rad, neophodno je stvoriti model edukacije
aktivista Model edukacije edukatora sa ciljem da se to bolje informiu
o savremenim trendovima u prevenciji bolesti zavisnosti, nainu, metodama
i sredstvima rada, kao i da uspostave to bolju meusobnu saradnju, preko
uspostavljene socijalne mree i koordinacije sa svim osobama koje su na bilo
koji nain ukljuene u preventivne aktivnosti u zatiti zdravlja stanovnitva.
Linost edukatora
Vrlo su kontroverzna miljenja pojedinih autora o tome koje profesije i

koje linosti mogu biti ukljuene u proces edukacije. Meu veoma razliitim
miljenjima navode se neka iskustva da bi to mogli biti nastavnici zdravstve-
nog vaspitanja, vaspitai, psiholozi i pedagozi u kolama, a manje nastavnici
koji su u procesu nastave i najmanje razredne stareine.
to se tie strukture linosti edukatora, neophodno je da to budu psiho-
fiziki zrele i stabilne linosti, otporne na psihofizika optereenja savremenog
sveta, sposobne da adekvatno savladavaju aktuelne probleme, da su optimisti-
ni, da ulivaju nadu i daju podrku, kao i da pre svega poznaju problematiku
adolescentnog perioda i sazrevanja i odrastanja mladih.
Isto tako je vano da to budu linosti od ugleda i poverenja, benevolen-
tne, koje nisu sklone uivanju duvana, alkohola ili drugih psihoaktivnih sup-
stanci, koje su uspene u svom profesionalnom radu i koje su, svakako, moti-
visane da daju svoj doprinos u prevenciji bolesti zavisnosti u svojoj sredini.
Svojim ugledom, ponaanjem i pre svega svojim benevolentnim stavom
prema mladima, sa pristupom razumevanja za njihove psiholoke probleme i
pruanjem pomoi u njihovom savladavanju, podrkom i ohrabrivanjem da
uspeno nau svoj put u ivotu, oni mogu posluiti i kao uzor, odnosno mo-
del za psiholoku identifikaciju mladih, to sa svoje strane pomae prevlada-
vanju kako psiholokih dilema ili problema koji su prisutni u linosti mladih
tako i u prevenciji bolesti zavisnosti u svojoj sredini.
Linost edukatora ne moe biti ona koja jedno govori i zalae se za sa-
vremene stavove u prevenciji bolesti zavisnosti, a u svom ponaanju u porodi-
noj sredini, koli ili na javnom mestu pui cigarete, pije alkoholna pia i ima
tolerantan stav prema uivanju psihoaktivnih supstanci. Ovakvo ponaanje
nije spojivo sa radom na prevenciji i ouvanju i unapreenju zdravlja, a po-
sebno ne na prevenciji bolesti zavisnosti, jer se izborom takvih linosti moe
postii suprotan efekat.
Prema tome, izboru linosti edukatora mora se pristupiti sa dunom
panjom, da to upravo budu visoko moralne i stabilne linosti, kao i linosti
od poverenja, koje e svojim ponaanjem i radom svakako sluiti za primer i
dati doprinos u zatiti zdravlja na svom terenu.
U okviru Optinskog odbora za koordinaciju preventivnih aktivnosti
protiv bolesti zavisnosti, neophodno je da bude to vie zdravih, psihofiziki
stabilnih, mladih i uspenih osoba koji e zajedno sa ostalim strunjacima,
pre svega psiholozima, socijalnim radnicima, pedagozima i lekarima organi-
zovati slubu prevencije bolesti zavisnosti.
Kooperativnost, sposobnost za uspenu komunikaciju, odsustvo sure-
vnjivosti i izraena socijabilnost svakako su poeljne osobine linosti koje tre-
ba da poseduje edukator. Pored ostalog, preporuuje se svakako i rad na sebi
u cilju boljeg poznavanja sopstvenih mogunosti i kapaciteta za rad sa mla-
dim i nedozrelim adolescentnim osobama. Ovakvi oblici rada sa edukatorima
mogu se organizovati u saradnji sa strunjacima drugih profila, a pre svega
sa psihoterapeutima odreenih usmerenja u okviru posebno organizovanih
oblika poslediplomske nastave, to bi svakako doprinelo i kvalitetu njihovog
preventivnog rada sa mladima.
Rad na prevenciji bolesti zavisnosti nije nimalo lak i ne daje rezultate i
uspehe brzo, tako da to moe biti jedan od negativnih motivacionih inilaca
u radu edukatora, koji su esto nestrpljivi i oekuju uspeh u kraem vremen-
skom periodu. Rezultati edukatora na prevenciji bolesti zavisnosti, objektivno
se mogu oekivati tek nakon dueg vremenskog perioda, nekada i nakon vie
godina, najbolje nakon primene odreene naune metodologije i evaluacije
njihovog rada. Potrebno je i istai da se na problem zavisnosti ne gleda kao na
izolovan problem, ve kao na manifestaciju problema prilagoavanja mladih
u drutvu i njihovu nedovoljnu pripremljenost da odgovore ivotnim opte-
reenjima, koja proistiu iz produenog kolovanja, egzistencijalnih i drugih
problema, to svakako ukazuje na svu kompleksnost problematike prevencije
bolesti zavisnosti, koju je potrebno veoma dobro poznavati.
Neophodno je da edukatori imaju i solidno osnovno, srednje i/ili viso-
ko obrazovanje i da poseduju odreenja saznanja iz vie srodnih oblasti, pre
svega iz mentalne higijene, psihologije linosti, posebno psihologije i psiho-
patologije adolescentnog perioda, socijalne psihologije, pedagogije i andrago-
gije, sociologije, savremene sociodinamiki orijentisane psihijatrije, posebno

primarne i sekundarne prevencije bolesti zavisnosti, kao i da su motivisani da
rade sa populacijom mladih.
Neke specifinosti edukacije edukatora
Veoma je rairen strah od droga koji doivljava opta populacija i on

se reflektuje na prosvetne, zdravstvene i druge radnike, koji oseaju veliku
odgovornost za mentalno i telesno zdravlje svojih uenika. U atmosferi opte
anksioznosti, nastavnik i sam u svojim strahovanjima, nedovoljno informi-
san i obaveten o tetnim agensima bolesti zavisnosti, nije pogodna linost da
mladima prenosi informacije o tome, jer prenosi na njih svoju anksioznost i
moe provocirati njihovu radoznalost da probaju nikotin, alkoholna pia ili
neke druge psihoaktivne supstance i samim tim gubi autoritet u oima svojih
aka. Savladavanje ovih problema je u dodatnoj, specifinoj edukaciji nasta-
vnika ili strunjaka drugih profila, koji u svom obrazovanju nisu imali prilike
da se ire upoznaju sa problemima prevencije bolesti zavisnosti i koji e u
novoj edukaciji proiriti svoja saznanja iz tih oblasti.
Iskustva iz dosadanjeg rada ukazuju da programi edukacije u kolama,
mesnim zajednicama i drugim mestima, treba da se bave pre svega linou
mladih, njihovim potrebama i stremljenjima, njihovim eljama i mogunosti-
ma, ostvarenim i neostvarenim ciljevima, njihovim idealima i dr., zatim nji-
hovim grupama, u kojima se oni nalaze, drue, provode vreme, razgovaraju i
u kojima ive. Prema tome, naglasak ne bi trebao da bude na drogama ve na
problemima ivljenja i mentalnom i telesnom zdravlju mladih a posebno na
kvalitetu njihovog ivljenja.
Edukacija mladih u posebno koncipiranim programima, ne znai samo
pruanje informacija, ve se u toku procesa edukacije izlau stavovi koji mogu
biti od znaaja za promenu ponaanja mladih. Pasivno davanje i primanje
informacija nema mnogo izgleda za uspeh u prevenciji bolesti zavisnosti, niti
propisivanje bilo kakvih uloga mladima, ve naprotiv, edukacija je aktivan
i emocionalan proces koji se odvija u odreenom vremenskom periodu, sa
paljivo odabranim temama, esto i sa grupnim diskusijama o zajednikim
problemima, koji pretpostavlja i mogunosti menjanja stavova i ponaanja
mladih uesnika u narednom periodu.
S obzirom da mlade osobe, koje su sklone bolestima zavisnosti, ima-
ju problem komunikacije sa svojim vrnjacima i drugim osobama, edukaciju
treba prvenstveno usmeriti na taj problem, zatim na dinamiku nastanka zavi-
snosti od nikotina, alkohola ili psihoaktivnih supstanci, kao i na odravanje i
unapreivanje interpersonalnih odnosa.
Pored rada sa mladima, edukatori u najirem smislu te rei, koji su za-
vrili posebne kole prevencije i koji rade na polju prevencije bolesti zavisno-
sti, imae esto priliku da rade i sa roditeljima, posebno onih uenika koji
pokazuju pojedine oblike rizinog ponaanja i sklonost ka uivanju agenasa,
jednog ili vie, bolesti zavisnosti.
Ponaanje javnih i uvaenih linosti, iz bilo koje sfere drutva, pose-
bno sportista, pevaa, muziara, u sredstvima javnog informisanja od velikog
je znaaja i uticaja na ponaanje mladih, koji su u procesu traganja za sop-
stvenim identitetom izloeni svesnoj ili nesvesnoj identifikaciji sa njima. Ovo
upravo obavezuje javne linosti da vode rauna o svom ponaanju na svim
mestima, posebno kada se pojavljuju u sredstvima javnog informisanja, da
ne budu zajedno sa agensima koji izazivaju bolesti zavisnosti. Isto tako, ovo
obavezuje i sve strunjake koji rade na podruju prevencije bolesti zavisnosti,
kao i zatite zdravlja, da blagovremeno ukau javnim linostima, na svu te-
tnost takvog ponaanja, sa preporukom da se koriguju, jer je to svakako i u
njihovom interesu.
Podruja rada edukatora
U procesu sveobuhvatne zatite mentalnog zdravlja i primarne preven-

cije bolesti zavisnosti, merama prevencije potrebno je obuhvatiti mnoge, a
pre svega rizine segmente populacije mladih koji su skloni uivanju niko-
tina, alkohola ili psihoaktivnih supstanci. Rad sa ovom populacijom zahteva
paljivo koncipiranje tema, formiranje programa i, svakako, izbor pogodnog
edukatora, s obzirom na strukturu linosti i njeno ponaanje, kao i ugled koji
uiva u drutvu.
Edukacija nastavnika u kolama je specifian problem koji zahteva ade-
kvatnu obuenost, poznavanje problematike bolesti zavisnosti, kao i poznava-
nje socio-kulturne specifinosti sredine u kojoj ive.
Edukacija roditelja svakako je veoma znaajno polje rada i sprovodi se
kako u cilju njihove edukacije, tako i potrebe da oni svoja steena saznanja
prenesu na svoju decu, i da svojim ugledom, ponaanjem i autoritetom u svo-
jim porodicama, mestima gde mladi najvie borave, doprinesu kako zdravlju
mladih tako i sveukupnom zdravlju svih lanova svoje zajednice. Edukacija
roditelja, uglavnom, obuhvata dva podruja i to: informisanje o tetnim uti-
cajima nikotina, alkohola, i psihoaktivnih supstanci i drugi deo, koji se odnosi
na podizanje i vaspitavanje dece i mladih u najirem smislu te rei.
Edukacija zdravstvenih radnika, kao i nastavnika, moguih potencijalnih
edukatora, odnosi se samo na one profile zdravstvenih radnika koji u svom
dosadanjem obrazovanju nisu stekli odgovarajua saznanja iz oblasti preven-
cije bolesti zavisnosti ili ih treba osveiti sa novim, aktuelnim saznanjima iz
ove oblasti. Inae, zdravstveni radnici se, po prirodi svojih radnih aktivnosti,
mogu baviti kako aktivnostima i merama primarne prevencije, tako i, moda
jo vie, merama sekundarne prevencije, tj. ranog otkrivanja i ranog leenja
mladih koji su svojim ponaanjem zali u podruja bolesti zavisnosti.
Edukacija javnosti, putem pruanja informacija u vidu predavanja i pu-
tem medija, najverovatnije da ima ogranieno dejstvo (iz razloga: u koje su
vreme emitovane, ko ih slua ili gleda, kome su namenjene i dr.). Naa isku-
stva ukazuju da se informacije o bolestima zavisnosti mogu pojaviti kao neke
od tema u okviru jednog veeg programa zatite zdravlja mladih, u okviru
odreenog vremenskog perioda od vie nedelja. Ukoliko se odabere pravo
vreme emitovanja, mogu se postii odreeni efekti, posebno kod roditelja,
koji onda na indirektan nain ta steena saznanja mogu preneti na svoju decu
ili druge mlade osobe sa kojima dolaze u kontakt.
Umesto zakljuka
Edukacija edukatora, strunjaka razliitih profila, psihologa, socijalnih
radnika, pedagoga, nastavnika, zdravstvenih radnika i drugih, u cilju sticanja
aktuelnih znanja iz oblasti prevencije bolesti zavisnosti, svakako je jedan od
preduslova uspenog rada na ovom znaajnom podruju zatite mentalnog i
telesnog zdravlja populacije mladih.
Potrebno je integrisati sve drutvene inioce, posebno zdravstvene i so-
cijalne ustanove i strunjake koji su motivisani za rad na prevenciji bolesti
zavisnosti i stvoriti socijalnu mreu kako bi rad bio to uspeniji.
inioce bolesti zavisnosti, nikotin, alkohol, psihoaktivne supstance, ne
treba mistifikovati, ve davati realistine informacije, bez preterivanja i senza-
cionalnosti, mladima, roditeljima i drugim strukturama stanovnitva.
Posebnu panju treba obratiti procesu vaspitanja u porodicama i ko-
lama, roditeljima i nastavnicima, osobama sa kojima mladi provode najvie
vremena u procesu adolescencije i zavrnog sazrevanja linosti, sa ciljem for-
miranja zdravih, psihofiziki i emocionalno stabilnih linosti, od kojih oeku-
jemo da budu nosioci naeg napretka u budunosti.
LITERATURA
/1/ Despotovi A. i Ignjatovi M., Zavisnost od droga, lekova i narkomanije, Institut dokumentacije zatite
na radu, Ni, 1980; /2/ Bukeli J., Droga u kolskoj klupi, Velarta, Beograd, 1997; /3/ Voji Z., Primarna
prevencija lakoholizma, narkomanije i nikotinizma, JUSPANP, Beograd, 1998.

Prof. dr Svetomir Bojanin
ULOGA KOLE U PRIMARNOJ PREVENCIJI

BOLESTI ZAVISNOSTI I DELINKVENCIJE MLADIH
Ono (drutvo) vaspitava decu da izgube samu sebe
i postanu apsurdna ... i tako budu normalna
(Leng, R.D., Politika doivljaja, 1974, str. 212) /1/
Definicija problema
Uzrok motivacije za toksikomanska i delinkventana ponaanja ne treba

traiti u konfliktima koje je ovek, u naem sluaju adolescent, doiveo, nego
u onome to on u svom vaspitno-obrazovnom procesu (to je u stvari isti pro-
ces) /2/ nije doiveo, a za im je, najee i sam ne znajui, toliko udio.
Isto tako, mora se poi od injenice da nagonske tenje i njihovo ostva-
rivanje ne ine smisao i cilj ovekovog ivota. One su samo u slubi osnovnih
ljudskih potreba:
da se postoji u sigurnosti;
da budemo voljeni i potovani, kako bismo i sami nekog zavoleli i
mogli da potujemo; i
da imamo slobodu odabiranja eljenog meu stvarima i voljenog
meu ljudima, u sapostojanju sa njima /3/.
Osnovni trud na spreavanju pojava delinkventnih i toksikomanskih
ponaanja se mora usmeriti na to kako da mi, kao roditelji, nastavnici, vaspi-
tai, organizujemo ivot u porodici, koli, po domovima za mlade razliitih
namena, tako da se ne otuimo u tehniare koji vaspitavaju svoju decu, nego
da ivimo ivot sa njima.
Smisao drutvenosti u razvojnom dobu
Drutvenost u mladosti slui traganju za onim ciljevima kojima se osmi-

ljava ljudski ivot. ovek, kao bie odnosa, svoje postojanje otkriva i sagle-
dava tek mogunou da jasno opaa, pamti i proima sopstvenom oseajno-
u lik drugoga. Prva nit toga odnosa sa drugim, satkana u odnosima dete
roditelj, postaje okosnicom za sve druge odnose meu ljudima. To je put
kojim se socijalni realitet proima sa najdubljom intimom linosti, privodei
je iz njenog unutra njenom ospoljenju. Time zapoinje da se ostvaruje svesno
samosaznavanje linosti u svojim autentinim oekivanjima od sveta i od sebe
sama u tome svetu /3/.
Od socijalnog polja se oekuje da ima svoju konfiguraciju vrednosti i
da nudi raznovrsnost moguih slobodnih, kreativnih ispoljavanja i druenja.
Time se podstie razvoj svesnosti linosti u razvoju i mogunost da doivi
zadovoljstvo koje prua trud za ostvarenje njenih ciljeva u sopstvenom ivo-
tnom realitetu. Taj doivljaj je uslov ljudskog naina postojanja i mentalnog
zdravlja oveka.
Kao odrasli, moramo da znamo da uspostavimo neki dosluh, ravnoteu
izmeu svih nas koji smo spolja mlaima u naem okruenju i njihovih te-
nji, sposobnosti, talenata koji su u njihovom unutra. Jer, kae Leng: bez
unutranjeg, spolja gubi znaenje, a bez spoljanjeg, unutranje gubi svoju sup-
stancu /1, str. 230/.
Ako nismo uspostavili tu ravnoteu:
linost ispunjena potencijalima koji nisu prizvani ponudom ili
zovom okruenja, ostaju neprepoznati u njoj samoj;
linost kojoj se nude pogrene mogunosti, usled nemoi da ih
kreativno ostvari, doivljava sebe kao prazninu, to je ispunjava
uznemirenou, mrzovoljom i gnevom prema drugima. To je onda
ini lakim plenom zavoenja na puteve neizmerne patnje samoponi-
tavanja.
Motiv za napor
ivimo u vreme u kome se relativizuju merila moralnih vrednosti, po-

nitavaju tenje za harmonizovanjem estetskog i etikog u ljudskim delovanji-
ma, preesto izraavaju stavovi o besmislu ivota, to je zahvatilo umorni svet
odreenih slojeva posleratnih drutava evro-amerikog kulturnog kruga. Pod
tim dahom su krenuli talasi maloletnike delinkvencije i toksikomanija. Pad
ivotnog optimizma, koji nas je uveo u ovo doba opte moralne krize, defini-
sao je Jaspers jo 1946. godine ovim reima:
Velika ravnodunost prema ivotu uzima maha u irim slojevima stano-
vnitva (... bezbrinost u odnosu na opasne situacije, rtvovanje ivota bez ide-
ala) ogromna udnja za uicima uz nekontrolisano preputanje iivljavanju /7,
str. 673/.
Meutim, ako pratimo razvoj deteta, videemo da se razvijaju prvo ne-
uronske strukture koje ine moguim neke nove njihove sposobnosti. Ono
te sposobnosti postepeno samo otkriva igrom, bogati ih upotrebom i samo-
istrauje njihove granice. Tako ostvaruje i uvek nove i uvek sloenije odnose
sa svetom. Smatrajui to pukom igrom i ne primeujemo da ulae ogroman
trud, kojim sasvim vredno i ozbiljno saznaje svet i gradi svoje mesto u njemu.
Pri tome nema neku drugu igru za neku svoju dokolicu.
Dok se mi batrgamo u naim konfuzijama na temu ta treba, a ta ne
treba da inimo, prirodni tok razvoja i saznavanja ukazuje nam na nain kako
se raa motiv za napor samousavravanja samim inom ivljenja.
Tom traganju za nainom ouvanja i daljeg podsticanja motiva za
napor moralnog i strunog samousavravanja, kola bi trebala da slui.
kola kao centar drutvenog ivota
kola bi trebalo, kao institucija zajednice, da slui prihvatanju svih po-

jedinano ispoljenih sposobnosti deteta ili adolescenta. Samim dozrevanjem
nervnih struktura koje omoguavaju te funkcije javlja se i motiv za napor da
se one uvebavaju i maksimalno ostvare.
U detinjstvu (od sedme do desete godine), u adolescenciji (do 15 godi-
ne) dozrevaju strukture CNS bitne za pojavu apstraktnog miljenja, za mogu-
nost maksimalne koncentracije panje i za visoko istanano prooseavanje
onoga to se opaa, to se promilja i to se razumeva u ravni apstraktnih
pojmovnih celina /4/, /8/.
Tako nastaje doba u kome je linost oparana:
novim mogunostima sopstvenog tela u akciji;
novim mogunostima raspravljanja o ivotu i smrti u svim ravnima
sposobnosti miljenja odraslog sveta;
otkriem estetskih i etikih zakonomernosti u njihovoj apstraktnoj
jasnoi; i
otkriem sutine ljubavi, erotske inspiracije, koja tei ostvarenju naj-
snanije ovekove privrenosti svojoj drugosti.
Od kole se oekuje da to zna i da se osea obaveznom da svojim sadr-
ajima motivie taj mladi svet za napor samousavravanja i razvoj sposobnosti
koje otkrivaju u sebi, koje ga uzbuuju i usmeravaju ka sintezi lepog i etinog
u sopstvenom biu i u njegovom ispoljenju kao linosti.
kola je to socijalno polje koje mora da se zasnuje kao zajednica:
koja daje i koja trai;
koja razume i oekuje razumevanje; i
koja voli svakog pojedinano i oekuje od svakog potreban nivo sa-
mouskraenja za njeno dobro.
Time se doivljava istina da se ivot osmiljava samim ivljenjem, koje
je uvek stvaralaki in zasnovan na sopstvenoj slobodnoj volji, to podrazu-
meva odreeni odnos i prema ari primanja i prema ari samouskraivanja
za dobro drugih.
Da bi se sve to ostvarilo u potpunosti, kola mora da postane centar
drutvenog ivota generacija, koji obuhvata u svim njegovim vidovima od
brige za naunu zasnovanost nastavnih programa do brige za kvalitet dokoli-
ce, koja na adolescentnom uzrastu postaje potrebom i jednim od bitnih nai-
na kojima se linost ostvaruje i samosagledava u svetu.
ta treba da se ini
Pri sadanjem stanju naeg kolstva, u svrhu njegovog konanog osmi-
ljavanja, neophodno je uvesti sasvim raznovrsne vannastavne aktivnosti, koje
e se vrednovati za njihove izvoae isto kao i asovi nastave. Te aktivnosti
treba da odabiraju nastavnici prema svojim linim afinitetima, a kvalitet ko-
le treba da se vrednuje po njihovoj raznovrsnosti i prikladnosti. One slue
to prikladnijem telesnom, mentalnom, estetskom i moralnom razvoju svojih
uenika. Sami nastavnici tim programima treba sebi da omogue jedno kre-
ativnije samoostvarivanje od onoga koje im pruaju nastavni programi, bilo
oni klasini, bilo ovi savremeni. U oba sluaja, sam nastavnik nije ni odabirao
sadraje ni postavljao modele takve nastave, a ima o tome svoje miljenje i
svoj stav, za koji, u tom redovnom programu, nije predvieno ni pravo ni
oblik ispoljavanja.
Ovde u da predloim samo one promene u koli koje smatram sasvim
osnovanim, ije uvoenje treba da zapone odmah i treba da se odvija poste-
peno, bez velikih remeenja tekue atmosfere i bez ikakve pompe.
1. Nastava treba da se odvija u prirodi, kada god je to mogue, uvek
na licu mesta nekog dogaanja ili prirodne pojave to se obrauje po nasta-
vnom programu i to u vidu dobro organizovanih ekskurzija, koje moraju da
prestanu biti pukom zabavom i provodom, izletima ili kampovima po tipu
izviako-skautske tradicije ili odlaskom na viednevne boravke u planinarske
domove, manastire ili hotele, koji su predvieni za taj tip nastave, na odree-
nim lokacijama, shodno nastavnom programu.
Samo ona saznanja koja se usvajaju u sklopu celovitog ivotnog iskustva
bivaju usvojena kao autentini sadraj linosti, kojim se ona ostvaruje gradei
svoje odnose sa drugima, to nije sluaj sa znanjima steenim u skamijakim
nainima nastave.
2. Klasine vannastavne aktivnosti zasnovane na tekovinama evrop-
skog kulturnog kruga i ve odavno poznate u naoj sredini. To su sekcije,
umetnike radionice, debatni klubovi, klubovi tehnike i kompjutera, sportski
klubovi, i tako redom. Njihov cilj jeste:
da se prui prilika adolescentima, koji su u koli rasporeeni prema
uzrastu i drugim administrativnim merilima, da se sada udruuju
prema linim afinitetima i sklonostima, zajedniki ostvarujui svoje
potrebe za ulaganje napora u svrhu reavanja problema od zajedni-
kog interesovanja ili za uvebavanje tela istim tipom vebi ili sport-
skih aktivnosti.

Ovim se odrava, razvija i osmiljava, uvek na sloenijem nivou, motiv
za napor linog usavravanja u svim vidovima kojima se jedna linost ostva-
ruje u svom polju postojanja:
omoguavaju raspravljanja, ime se podstie razvoj formalnih opera-
cija kao nove mogunosti razumevanja sveta i odnosa prema njemu.
Time se doivljava ljudska sloboda u njenom autentinom polju i
granice loginog obuhvata pojava ivota, koji se sve jasnije sagledava
u odnosu na sopstveno mesto u njemu.
Sekcije i debatni klubovi, dobro voeni od zrele odrasle linosti mogu
da pomognu mladima da se samosagledaju kada upadnu u zamku logia-
renja i ispraznih domiljanja i da to razlikuju od sopstvenih zrelih kazivanja
kojima iznose jasnu misao i tee za saznanjem istinitog:
ostvaruju doivljaj naklonosti i potovanja drugih koji ne mogu da
ostvare u klasinoj nastavi sazdanoj na stalnom procenjivanju i ispi-
tivanju na stalnoj sumnji u lini kvalitet svakog pojedinano, to u
neke dece dovodi do bitnih deformacija u samoproceni kao i do de-
formacija u procenama drugih do kojih je linosti toga deteta stalo.
Istovremeno se otkriva i potreba u sebi samome da nekoga potuje i
da ima ostvareno drugarstvo sa onima sa kojima se razmenjuje uza-
jamno potovanje i ljubav; i
da gase povremene rasplamsaje doivljaja usamljenosti, koji tako
esto prate adolescenciju, naroito u visoko urbanim sredinama.
3. Drutveni ivot mladih treba da se ostvaruje u samoj koli putem
pokreta kao to su: ekoloki ili gorani, skautski ili izviai, sokolski pokret, i
to svi sa svojim sletovima, sa odsustvom svake procene sposobnosti i rangira-
nja, to se na deijem i adolescentnom uzrastu doivljava kao in segregacije.
4. Klubovi slobodnog vremena i zabave imaju poseban znaaj za ado-
lescentni uzrast u kome se javlja autentina potreba za dokolienjem kao
jednim novim oblikom ivota, kojim se, konano, ulazi u svet odraslih, za koji
svaka kultura ima ve pripremljene obrasce pomoi mladima. Naa ruralna
kultura, na primer, imala je za tu priliku prela i posela.
Urbanizovani svet ovog vremena mora da uspostavi te prelazne oblike
drutvenog, koji treba da povedu linosti u razvoju iz porodinog okruenja i
kole ka otvorenoj drutvenoj zajednici, u svet. Ta briga nee moi da zaobie
kolu i njenu odgovornost za uspeno dozrevanje linosti koja je tu kolu po-
haala, kao i za kvalitet njene socijalizacije.
Ovim aktivnostima i nastavnici i uenici izlaze iz svojih skuenih
uloga u znatno bogatija i otvorenija meusobna susretanja, to im omoguava
da sagledavaju jedni druge kao linosti vredne potovanja, ne svodei ih na
uloge to im nameu predrasude kolskih naina vrednovanja.
Zakljuak ili rezime
Ukoliko kola ostavi linost u razvoju:
bez mogunosti doivljaja samopotovanja linosti, sazdanog na sa-
mouvidu koji motivie tenju za stalnim samousavravanjem, nema
ni njenog doivljaja sigurnosti u svom egzistencijalnom polju;
bez mogunosti razvijanja autentine potrebe za samouskraiva-
njem u svrhu boljitka drugoga, linost ne moe da doivi ljubav i
potovanje drugih; i
bez mogunosti produbljivanja motiva za napor, linost nije u sta-
nju da razvije sopstvene sposobnosti radnih angaovanja, estetskih
uvida i etike osmiljenosti, bez kojih nema slobode izbora u ravni
njenih autentinih potreba za stvarima i za drugim.
Zato, uporno nastojimo da budemo oveni kako nas, koji smo zadu-
eni za brigu o ljudima, savetuje jo 1974. godine jedan plemeniti psihijatar,
Leng /1, str. 231/, i nastojmo to:
ba mi koji smo ovde na seminaru i to
ba na svojim radnim mestima, posebno ako radimo u koli
sa sopstvenim uvidom u to ta zaista inimo, a ta znamo da bi, u
stvari, trebalo da inimo i to
uinimo odmah, sada.
LITERATURA
/1/ Leng, A.R., Podeljeno JA, 1965, Politika doivljaja, 1974, Nolit, Beograd, 1977; /2/ Bojanin, S., Tajna
kole, izdanje autora, Beograd, 2002; /3/ Bojanin, S., Moral i mentalno zdravlje, Zbornik humanistikih
nauka, tematski broj, Miljenje i izazovi vremena, Matica srpska, RS, Banja Luka, 2002, str. 186-205; /4/
Bojanin, S., Razvojna neuropsihologija i reedukativni metod, ZUNS, Beograd, 1985; /5/ Piaget, B. Inhelder,
La representation del Espas Chez l Enfant, PUF, Paris, 1948, str. 21; /6/ Jaspers, K., Opta psihopatologija,
Kosmos, Beograd, 1946; /7/ Bojanin, S., Zato postoje tekoe u uenju matematike, Arhimedes, Beograd,
2003; /8/ Piaget, J., Six Etude de Psychologie, Gonthier, Paris, 1964.

Doc. dr Slaana Jovi
Centar za unapreenje zdravlja, Institut za zatitu zdravlja Republike Srbije Milan Jovanovi
Batut, Beograd
METODE ZDRAVSTVENOG VASPITANJA

U PRIMARNOJ PREVENCIJI BOLESTI ZAVISNOSTI
Svetska zdravstvena organizacija je promociju zdravlja definisala kao

proces koji pojedincu i zajednici omoguava da poboljaju kontrolu nad de-
terminantama zdravlja i na taj nain unaprede svoje zdravlje.
Koncept promocije zdravlja proistie iz nastojanja da se pobolja odnos
ljudi i okoline u kojoj ive i objedini lini izbor pojedinca sa odgovornou za
sopstveno zdravlje i zdravlje zajednice kojoj pripada.
Programi unapreenja zdravlja kroz prihvatanje zdravih stilova ivota
orijentisani su na stanovnitvo, drutvo i zajednicu u celini. U okviru takvih
programa, primarna prevencija bolesti zavisnosti ima poseban znaaj.
U okviru strategije Zdravlje za sve u 21. veku posebno se ukazuje na
problem bolesti zavisnosti, u okviru cilja 4 i cilja 12.
Cilj 4. Zdravlje mladih

Do 2020. mladi u regionu treba da budu zdraviji i sposobniji za ispunja-
vanje svojih uloga u drutvu.
Naroito:
4.1. Deca i adolescenti treba da raspolau boljim ivotnim vetinama (da
se bolje snalaze u ivotu) i da vie budu u stanju da prave zdrave izbore.
4.2. Mortalitet i invalidnost usled nasilja i nesrenih sluajeva meu
mladim ljudima treba smanjiti najmanje za 50%.
4.3. Treba znatno smanjiti broj mladih ljudi sa tetnim oblicima pona-
anja kao to je puenje, uzimanje droga ili alkohola.
4.4. Incidenciju trudnoe meu tinejderkama treba smanjiti najmanje
za jednu treinu.
Cilj 12. Odnosi se na prevenciju bolesti zavisnosti u optoj populaciji.
Cilj 12. Smanjivanje zla kao posledice puenja,

uzimanja alkohola i droga
Do 2015. u svim zemljama lanicama treba u znatnoj meri da budu
smanjena tetna dejstva adiktivnih materija na zdravlje, kao to su duvan, al-
kohol i psihoaktivne droge.

U svim zemljama treba naroito da se postigne sledee:
12.1. Da broj nepuaa iznosi najmanje 80% kod osoba starijih od 15
godina ivota i oko 100% kod mladih do tog uzrasta.7
12.2. Da potronja alkoholnih pia per capitam ne poraste ili ne bude
vie od est litara godinje, a da kod osoba mlaih od 15 godina ivota bude
blizu nule.
12.3. Da prevencija nezakonite upotrebe psihoaktivnih droga opadne
najmanje za 25%, a mortalitet najmanje za 50%.
Promocija zdravlja i prevencija bolesti zavisnosti bazira se na nekoliko
bitnih pretpostavki:
- Promocija zdravlja poinje u zajednici i zavrava u zajednici;
- Panja je usmerena ka pojedincu i ka okruenju;
- Promocija zdravlja istie aspekt pozitivnog zdravlja, u skladu sa pre-
misama: budi aktivan, sposoban da funkcionie na najbolji nain,
budi zadovoljan;
- Aktivnosti obuhvataju sve sektore drutva i okruenje.
Koncept promocije zdravlja istie pozitivne potencijale i sposobnosti
pojedinca i zajednice. U okviru tog koncepta je i definicija unapreenja zdra-
vlja L. Breslowa: Unapreenje zdravlja je napredovanje prema blagostanju i
ostvarivanju optimalnog sklopa ponaanja sa drutvenim, okolinskim, biome-
dicinskim i drugim odrednicama, da bi se izbegli zdravstveni rizici. Prema I.
Kikbuschu: ... bitno obeleje unapreenja zdravlja je aktivno uee graana
zasnovano na shvatanju da je zdravlje na najkonkretniji nain odreeno nai-
nom ivota ljudi i njihovom interakcijom sa okolinom.
Ponaanje i zdravlje
Ljudsko ponaanje se razvija kroz proces primarne i sekundarne soci-

jalizacije. Primarna socijalizacija poinje u porodici, a sastoji se u prenoenju
znanja, razvijanju stavova i vetina znaajnih za ivot svakog pojedinca. Oblici
ponaanja formirani u mlaem uzrastu su najtrajniji oblici, teko se menjaju u
kasnijim periodima. Zatim uticaj porodice postepeno slabi, a uticaj ire okoli-
ne (kola, drutvo vrnjaka, ustanove i organizacije) postaje sve snaniji. Ova
modifikacija se moe usmeravati u pozitivnom, ali i u negativnom smislu.
Na ljudsko ponaanje formirano kroz primarnu ili sekundarnu socijalizaciju
utiu brojni faktori kao to su: znanje (mali uticaj, ali je vano kao osnov),
stavovi (formirana reakcija na izazove), motivi (unutranja pokretaka snaga),
vrednosni sistem, vetine (praktine sposobnosti), navike, tradicija, verovanja,
religija. Svi ovi faktori odreuju ulogu zdravstvenog vaspitanja u mobilisa-
7
Treba raditi sa ljudima, ne za njih, jer bi ih to stavilo u pasivan poloaj da je neko
drugi, a ne oni sami, odgovoran za njihovo zdravlje.

nju stanovnitva na aktivnost u cilju zatite zdravlja i prevencije bolesti zavi
snosti.
Subjekti u zdravstvenom vaspitanju

Potreba za zdravstvenim vaspitanjem postoji kod svih kategorija stano-
vnitva. Interes svake zajednice je da to vei broj ljudi bude slobodan od psi-
hoaktivnih supstanci. Subjekti zdravstvenog vaspitanja su zbog toga svi ljudi
u jednoj zajednici, pojedinci, grupe, bez ili sa izraenim rizicima, oboleli i
rekonvalescenti.
Pod zdravim stanovnitvom podrazumevaju se u prvom redu deca i
omladina, ene trudnice i majke, a zatim i celokupno stanovnitvo koje nema
izraene poremeaje zdravlja. Zdravstveno vaspitanje je ovde mera primar-
ne prevencije i obuhvata aktivnosti koje doprinose ouvanju i unapreenju
zdravlja. Poinje u porodici u kojoj se stiu osnovna znanja, stavovi i navike,
nastavlja se u predkolskim ustanovama i koli. Kao vaspitai se pojavljuju
roditelji, zdravstveni i prosvetni radnici. Osnovni cilj rada je da se ne zapone
sa korienjem psihoaktivnih supstanci.
Sadraj zdravstveno-vaspitnog rada

Sadraj zdravstveno-vaspitnog rada proizilazi iz potreba stanovnitva
odreene teritorije. Potrebe mogu biti prepoznate od strane laika, ali i od stra-
ne strunjaka. Laik moe da ne prepozna svoju potrebu, ali i ako je prepozna,
moe da je ne smatra znaajnom. Sa druge strane, ako strunjak samostalno
prepozna i utvrdi zdravstvenu potrebu, ljudi mogu da ostanu nezaintereso-
vani. Sadraj zdravstveno-vaspitnog rada treba da bude rezultat usklaivanja
interesa stanovnitva i profesionalaca koji uestvuju u prevenciji bolesti zavi-
snosti, odnosno da bude u skladu sa interesima celokupne zajednice.
Organizacija zdravstvenog rada

Zdravstveno-vaspitni program namenjen prevenciji bolesti zavisnosti
prolazi kroz odgovarajue faze programskog rada.
1. Prva faza sagledavanje dimenzije problema bolesti zavisnosti za
teritoriju za koju se programira zdravstveno-vaspitna aktivnost. Ovo se spro-
vodi korienjem podataka dobijenih procenom zdravstvenog stanja stano-
vnitva i dopunskim informacijama o stavovima, navikama, obiajima, koje
se prikupljaju anketnim istraivanjem. Ovakvo snimanje osnove (sagledavanje
realnosti, utvrivanje stvarnosti) pomae nam da izdvojimo prioritetne potre-
be i osmislimo program za prevenciju bolesti zavisnosti koji e biti prilagoen
definisanim prioritetima. Time je obezbeena pogodnost (prikladnost) pro-
grama, koja je definisana kao stepen usaglaenosti koji postoji izmeu zdrav-

stveno-vaspitnog programa, sa jedne strane, i prioritetnih problema zajednice
i njenih resursa, sa druge strane. Pri formulaciji ciljeva programa treba imati
u vidu potrebe zajednice i njene resurse, profesionalne grupe, naune metode
i procese, kulturni i drutveni sistem i sistem vrednosti zajednice.
2. Druga faza na osnovu prikupljenih podataka postavlja se dijagnoza
zdravstvenog stanja stanovnitva i edukativna dijagnoza. Pri tome se izdva-
jaju i prioritetni zdravstveni problemi.
3. Trea faza izrada programa u skladu sa specifinim problemima
definisane teritorije. Pri tome se definiu kadrovi koji u tome uestvuju, me-
tod rada i sredstva koja e se koristiti, koliko e dugo trajati aktivnosti, mesto
rada. Daju se konkretni odgovori na pitanja: ko, gde, kako, kada i koliko ue-
stvuje u aktivnostima.
4. etvrta faza svi predvieni kadrovi uz uee drugih inilaca u
zajednici (pojedinci, kole, drutvene organizacije, mesne zajednice, mediji)
pristupaju realizovanju programa.
5. Peta faza podrazumeva kritiki osvrt (evaluaciju) na efekat posti-
gnut sprovedenim merama. Na osnovu nje se vri reprogramiranje, odnosno,
menjanje onih aktivnosti predvienih programom koje ne daju odgovarajue
rezultate.
Zdravstveno-vaspitni rad u zajednici
Promocija zdravlja i prevencije bolesti zavisnosti u zajednici podrazu-

meva niz meusobno povezanih, planski definisanih aktivnosti, sa ciljem da
informiu i motiviu promene ponaanja, odnosno da usmeravaju pojedinca
i zajednicu ka ponaanju koje vodi zdravlju (na mikro i makro nivou). Ovaj
proces ukljuuje primenu mnogobrojnih motivacionih i komunikacionih
aktivnosti i vetina. Svaki akcioni program namenjen poboljanju zdravstve-
nog stanja u jednoj zajednici (na nacionalnom, regionalnom, lokalnom nivou,
na nivou porodice ili individue) oslanja se na razliite aktere. To su uesnici
u aktivnostima vezanim za zdravstvo, institucije, javne i privatne organizaci-
je, kao i pojedinci. Jedni direktno pruaju usluge, drugi rade u oblastima iji
se pojedini delovi odnose na zdravstvo. Bez obzira na primarno profesional-
no usmeravanje, svi oni moraju biti upoznati sa osnovnim potrebama ljudi,
karakteristinim zdravstvenim potrebama zajednice, trebalo bi da upoznaju
motivacioni postupak i ovladaju vetinama komunikacije, kako bi implemen-
tacija programa unapreenja zdravlja u zajednici imala uspeha. Neophodno
je, takoe, po uspostavljanju partnerskih odnosa, koordinisati aktivnosti svih
uesnika pri izvoenju akcija prevencije bolesti zavisnosti u zajednici, da bi
se svi zajedno na najbolji nain angaovali u pravcu realizacije zajednikih
ciljeva.

Zajednicu ine ljudi koji imaju ista interesovanja i oseanje pripadnosti
istoj grupi. Zajednica se ne moe uvek izjednaiti sa nekom teritorijom, obzi-
rom da zajednicu ine ljudi a ne fiziki prostor.
Aktivno uee lanova zajednice omoguava da profesionalci, kao i gra-
ani koji se ne bave profesionalno pitanjima zdravlja, ujedine znanja, iskustva
i svoje potencijale i angauju se u pronalaenju naina da se prisutni problemi
ree. Uloga profesionalaca koji se bave zdravstvenim vaspitanjem sastoji se u
tome da pomogne zajednici da se organizuje i da se efektno obavi edukacija,
kako bi sve planirane aktivnosti imale uspeha.
Promocija zdravlja i zdravstveno vaspitanje kroz veliki broj metoda rada
kao rezultat ostvaruju unapred definisanu promenu ponaanja pojedinca i za-
jednice u celini, koja vodi unapreenju zdravlja na mikro i makro nivou. Za-
dovoljenjem sutinskih potreba pojedinca doprinosi se uspostavljanju njegove
unutranje ravnotee i ravnotee u odnosima sa okolinom i drugim ljudima
u zajednici.
Osnovne potrebe koje pokreu pojedinca i zajednicu na aktivnost de-
finisao je ameriki psiholog Glaser, u okviru svoje teorije kontrole: osnovne
potrebe su zajednike veini pripadnika ljudskog roda, ugraene su u naa
genetska uputstva i neprekidno tee da budu zadovoljene. Od znaaja je da
aktivisti Crvenog krsta dobro poznaju osnovne potrebe ljudi, jer su one pre-
sudne za motivaciju stanovnitva radi dostizanja planiranih ciljeva promoci-
je zdravlja u zajednici. Najvanije potrebe su:1) Potreba za preivljavanjem i
produetkom vrste (glad, e, seksualni nagon itd.); 2) Potreba za ljubavlju,
uestvovanjem i saradnjom (potreba da se bude prihvaen,voljen, da pripa-
damo nekoj vrsti zajednice); 3) Potreba za slobodom (npr. da sami donosimo
odluke); 4) Potreba za moi (sposobnost da sami moemo neto da uradimo
za sebe i druge, da preuzmemo ivot u svoje ruke itd.); 5) Potreba za zaba-
vom (uenje u kombinaciji sa zabavom daje najbolje rezultate).
Implementacija programa primarne prevencije bolesti zavisnosti u za-
jednici praena je upotrebom odgovarajuih metoda zdravstveno-vaspitnog
rada koje su specifine za pojedine ciljeve i metode zdravstveno-vaspitnog
rada u procesu promocije zdravlja.
Ciljevi i odgovarajue metode, koje su potrebne za njihovu realizaciju,
mogu se prikazati na sledei nain:
1) Opti cilj. Podizanje nivoa znanja, formiranje stavova i promovisanje
pozitivnih oblika ponaanja i ivotnog stila znaajnih za ouvanje i unapree-
nje zdravlja i primarnu prevenciju bolesti zavisnosti.
2) Specifini ciljevi
1. Informisanje stanovnitva o znaaju zdravstvenih potreba, moguno-
stima unapreenja zdravlja, prevencije i kontrole bolesti zavisnosti na nivou
linog doprinosa pojedinca (mikro nivo) i zajednice (makro nivo), odnosno
kroz formiranje partnerskih odnosa. Od izuzetnog je znaaja informisanje

stanovnitva u procesu formiranja svesti o tome da je i linom inicijativom
mogue doprineti ouvanju sopstvenog zdravlja i zdravlja ljudi u okruenju,
odnosno prevenirati zavisnost od PAS.
Metode rada: zdravstveno informisanje stanovnitva u saradnji sa mas
medijima, zdravstvene tribine, organizovani prikazi izlobe, zdravstvene
kampanje.
2. Organizovano prenoenje i usvajanje znanja koja doprinose formi-
ranju pozitivnih navika i stavova od znaaja za ouvanje i unapreenje zdra-
vlja, odnosno doprinose promeni ponaanja povezanog sa faktorima rizika za
nastanak bolesti zavisnosti (neotpoinjanje sa puenjem, korienjem alkoho-
la i psihoaktivnih supstanci, mogunou za kontrolu stresa, znaaj pravilne
ishrane i fizike aktivnosti).
Metode rada: zdravstveno predavanje, razgovor (individualni, planirani,
dopunski), rad sa malom grupom, organizacioni sastanak, seminari i saveto-
vanja, multimedijski pristup (uee u edukativnim televizijskim i radio emi-
sijama, tekstovi u novinama i asopisima, korienje interneta).
3. Usvajanje pozitivnih stavova i ponaanja koja unapreuju zdravlje:
promena stavova i ponaanja koja su vezana za pojedine zdravstvene rizike;
podrka aktivnom stavu i osposobljavanju stanovnitva za samozatitu i odu-
piranje socijalnom pritisku da se zapone korienje psihoaktivnih supstanci.
Metode rada: formiranje mree i odbora za pojedina pitanja promocije
zdravlja, izrada programa edukacije edukatora za sprovoenje zdravstveno-
vaspitnog rada, mobilizacija zajednice za razvijanje partnerskih odnosa sa dr-
avom u cilju efikasnije primene mera promocije zdravlja, stvaranje kritine
mase za prihvatanje novih mera, planiranje edukativnih situacija kroz meto-
de aktivne nastave (kreativne radionice, igranje tue uloge), rad u maloj grupi
(redukovanje tetnih navika i rizinog ponaanja kod grupa na povienom
riziku i bioloki osetljivih grupacija), metod ivotne demonstracije, individu-
alni rad u savetovalitu.
U tom smislu trebalo bi da se odvija i koordinacija i usmeravanje rada
socijalno-humanitarnih organizacija i drutava u oblasti zdravstvenog vaspi-
tanja i promocije zdravlja. Inovacija metoda i izrada modela zdravstvenog va-
spitanja i promocije zdravlja, kao i izrada i distribucija tampanih i audiovi-
zuelnih zdravstveno-vaspitnih sredstava i rad na njihovoj inovaciji takoe su
deo planiranog programskog rada na prevenciji bolesti zavisnosti.
Metode zdravstveno-vaspitnog rada

(Podela po Green-u)
1. METOD KOMUNIKACIJE
predavanja, diskusije;
individualne metode (intervju, savetovanje);

medijske tehnike (mas-mediji, audiovizuelna sredstva, program-
sko uenje, kompjuterski programi i igre.
2. STRATEGIJE STICANJA VETINA
sticanje vetina (demonstracije, vebe);
simulacije (kreativne radionice, igre, psihodrama, igranje uloga,
prikaz sluajeva, kvizovi, modelovanje).
3. ORGANIZACIONI METOD
Organizacija zajednice (organizovanje ljudi u cilju ouvanja ili una-
preenja zdravlja, prevencija bolesti zavisnosti)
akcije;
kampanje;
grupe za samopomo.
Zdravstveno informisanje zajednice od izuzetnog je znaaja u proce-
su prepoznavanja odgovornosti u oblasti ouvanja i unapreenja zdravlja, u
kreiranju svesti ljudi o zdravlju kao vrhunskoj vrednosti i formiranju javnog
mnjenja sa ispravnim stavovima prema bolestima zavisnosti. Teme bi trebalo
da budu precizno definisane, izvor izvetavanja kompetentan, a poruke preci-
zne i razumljive za auditorijum.
Adekvatna i blagovremena informacija o faktorima koji su od znaaja
za zdravlje i prevenciju bolesti zavisnosti predstavlja poetak kompleksnog
procesa unapreenja zdravlja u zajednici. Ogranienja mas-medija, u smislu
jednosmernosti i posrednosti u komunikaciji, manje su znaajna u odnosu
na mogunost obuhvata velikog broja lanova zajednice i mogunost da se
dospe i do geografski udaljenih i manje pristupanih podruja, tokom kratkog
vremenskog perioda.
Vetine komunikacije su, pored vetina motivacije, od najveeg znaaja
za efektivnu implementaciju programa za unapreenje zdravlja u zajednici.
Ove vetine naroito su znaajne u procesu prezentacije ideja pojedincima,
zdravstvenim profesionalcima, kljunim osobama u zajednici, u promoci-
ji programa uz uee mas medija, kao i u dobijanju podrke i materijalnih
sredstava za realizaciju programa.
Upoznavanje kljunih zdravstveno-vaspitnih potreba zajednice, uslova
ivota, osnovnih motiva koji pokreu zajednicu, kao i nivoa opte i zdravstve-
ne kulture, omoguava profesionalcima koji rade na prevenciji bolesti zavi-
snosti da odaberu najefektniji nain komunikacije sa zajednicom i u zajednici,
odnosno najefektiniji nain za prezentaciju ideja zajednici. To e olakati nji-
hovu implementaciju i ostvarivanje planiranih ciljeva. Kombinacijom metoda
komunikacije i organizacije zajednice daje se podrka svim fazama u akciji
unapreenja zdravlja, ubrzava dostizanje ciljeva, kroz obezbeenu edukaciju
na individualnom nivou, na nivou formirane mree u zajednici, na organiza-
cionom i drutvenom nivou. Na taj nain uobliava se i miljenje javnosti o

svim znaajnim pitanjima vezanim za prevenciju bolesti zavisnosti, odnosno
formira se socijalna podrka kao kljuni element za sve planirane aktivnosti.
LITERATURA
/1/ The Health Communication Unit, University of Toronto, Condusting Survey Research, 1977; /2/ The He-
alth Communication Unit, University of Toronto, Research, What Works! Efective Health Communication,
Participant Source Book, 1996; /3/ Health & Welfare Canada, 1986, Achieving Health for All: A Framework
for Health Promotion, Ottawa, Ontario: National Health & Welfare; /4/ Glasser, W., Preuzmite kontrolu nad
vaim zdravljem, Socijalna zatita, No 3032, 1989, 106116; /5/ Timoti, B., Janji, M., Bai, S., Jovi, S. i
Mili, A., Socijalna medicina, Velarta, Beograd, 2000; /6/ Marchall, J.G., A development of evaluation model
for a consumer health information service, The Canadian Journal of Information Science, 2000, 17(4):115;
/7/ Rees, A.M., The Consumer Health Information Source Book, 4th Edition, Phoenix, Orux Press, 1994;
/8/ Institut of Public Health of Serbia, Health Status, Health Needs and Utilisation of Health Services-in
2000, Report on the analysis for adult population in Serbia, World Health Organization, Assistent Office
Belgrade, 2001; /9/ SZO Regionalna kancelarija za Evropu, Vodi za nastavnike i koordinatore, LEMON
Edukativni materijal, 1986; /10/ Jovi S., Promocija zdravlja u zajednici: Znaaj motivacionog postupka i
vetina komunikacije, uvodno izlaganje, Prvi kongres socijalne medicine Srbije i Crne Gore, Zbornik ra-
dova, 2002., 1721.

Akademik Vladeta Jeroti
Bogoslovski fakultet, Beograd
ULOGA VERE U PREVENCIJI BOLESTI ZAVISNOSTI
1. Droge kroz istoriju, zato droga

2. Da li je ovek i u kojoj meri zavisno bie
3. Problemi modernog oveka i njegovo bekstvo u bolesti zavisnosti
4. Porodica budueg narkomana, linost mladog narkomana
5. Vera, religija i duhovnost
6. Prevencija bolesti zavisnosti, vera, crkva
7. Ko, gde, kako i kada treba da deluju odreena lica u okviru akti-
vnosti Optinskog koordinacionog odbora za primarnu prevenciju
bolesti zavisnosti (OKO)
1.
Droge nisu nepoznate istoriji sveta. Uzimali su ih gotovo svi narodi, po-
znati preko prvih istorijskih zapisa, u dalekoj prolosti ljudskog roda, a vrlo
verovatno da su ih uzimali i preistorijski narodi sve dokle savremena nauka
moe da prati postojanje sadanjeg tipa oveka, a to je do mlaeg paleolitskog
doba.
Kao da su ljudi, oduvek, imali potrebu da povremeno napuste savreme-
ni ivot, predaju se arima nekog drugog, skrivenog, tajanstvenog, pa i zabra-
njenog sveta i da u njemu nau ne samo mir, bezbrinost i olakanje, nego
ponekad ak i opravdanje i smisao za onu svakidanjicu iz koje su beali. A ta
svakidanjica, i onda kao i danas, bila je esto vie nego teka i surova.
2.
ovek jeste zavisno bie, i to od roenja (tanije, od prenatalnog
doba), pa sve do smrti. ovek je, naime, zavisan od drugog oveka (najpre od
majke, potom i od oca, dakle od porodice), od drutvene sredine i naroda u
kome je roen, a i od vladajue religije u tom narodu (i kada nije religiozan,
on je pod uticajem te religije), zavisan je zatim, od svojih emocija, prepozna-
tih i mnogo vie od neprepoznatih (uticaj nesvesne psihe o kojoj je dubinska
psihologija pruila dovoljno dokaza u vezi njene prisutnosti i jaine), kao i od
svoga uroenog temperamenta koji spada u podruje snane genetske zavi-

snosti ovekove. Svi ovi nabrojani inioci koji ine svakog oveka zavisnim
biem ne umanjuju njegovu slobodu koja mu je data i zadata. Bilo da je o-
vek religiozan, u kom sluaju je njegova odgovornost pred Bogom, ljudima i
samim sobom velika i svesna, bilo da ovek nije religiozan, on je pored svih
determinizama kojima je u toku ivota neprestano izlagan apsolutno slobo-
dan, kako je pisao ateistiki francuski filozof an Pol Sartr. ovek, jednom
rei, moe da bude zavisan na zdrav i bolestan nain.
3.
Opta drutvena klima u svetu posebna je klima jednog, prvenstveno te-
hnokratskog doba, u kome su tako krupni dogaaji kao to su: socijalne revo-
lucije, emancipacija ena, slabljenje moi i ugleda hrianske crkve i svakako,
ne na poslednjem mestu, neslueni razvoj nauka, u prvom redu tehnike i fizi-
ke, ostavili neizbrisivog traga i na ljudsku psihu. Raspad jednog drutva koje
se vekovima odravalo u okvirima prividnog jedinstva, otre antagonistike
snage koje su se ovim raspadom manifestovale na svim poljima drutvene de-
latnosti, uslovile su i krenje principa i moralnih normi patrijarhalnog drutva
koje je predstavljalo stub line i opte orijentacije oveka. Ovakvim procesom
raspadanja i komadanja starog drutva, s jedne strane, silno su osloboene
individualne snage svakog pojedinca, do tada sputavane utvrenim normama
klasnog, etikog i pravnog principa, s druge strane. Prodor u slobodu doneo
je, kao to to uvek biva u slinim situacijama, obilje kompleksnih problema
koji trae svoje razreenje.
Jedan od nekoliko kljunih problema sa kojima se savremeni ovek da-
nas sukobljava jeste, po naem miljenju, problem rascepa njegove linosti,
na drutveni i individualni deo. Ovo praktino znai problem adaptacije na
izvanredno promenljive, dinamike uslove sredine koja ga okruuje ili, dru-
gim reima, kako se snai u drutvu, pa ipak ostati svoj, uprkos frapantnosti
neizdrivog gubitka oseanja pripadnosti jednoj grupi ili jednoj celini.
Erih From je i ovom prilikom tano primetio da uvid u karakternu stru-
kturu modernog oveka u strukturi savremene socijalne scene vodi do shvata-
nja da dananji rasprostranjeni nedostatak vere nema vie progresivni aspekt
koji je imao pre nekoliko generacija. Tada je bitka protiv verovanja bila bitka
za emancipaciju od duhovnih okova, bila je to bitka protiv iracionalnog vero-
vanja, bio je to izraz vere u ovekov razum i njegovu sposobnost da uspostavi
socijalni poredak, voen principima slobode, jednakosti i bratstva. Danas je
nedostatak vere izraz duboke zbrke i oaja.
4.
Narkoman (alkoholiar), pre nego to je ovo postao, doivljavao je svo-
ju porodicu, druge ljude, ak i itavo drutvo kao opasnost. Ne treba suvi-

e uriti sa zakljukom da je svako ovakvo doivljavanje opasnosti, samim
tim to nosi obeleja anksioznosti, neizbeno neurotino. Neurotiar koji je
skoro uvek anksiozan, a ponekad je zbog svoje slobode izabrao narkomaniju.
Studiranje ivotne istorije raznih narkomana neurotiara, vrlo esto otkriva
da je njihov strah od porodice i drutva dobrim delom opravdan. Moderno
drutvo, u ijem je sklopu i moderna porodica, istiui ve decenijama kao
svoj ideal uspeh kao dunost pojedinca, uspeh u kome sredstva za njegovo
postignue ne igraju bitnu ulogu, stvorilo je kod velikog broja mladih ljudi
oseanje odvratnosti, prezira, ali i straha od ovakvih roditelja i ovakvog dru-
tva. Ako mladi ovek ne eli da se uklopi u mainu savremenog, visoko indus
trijalizovanog i tehnokratskog doba, a nije dovoljno jak da svojom kreativnom
linou oglasi protest, onda se druga strana ovog protesta najee pokazuje
u povlaenju iz drutva. Svako povlaenje koje nije stvaralako, izvedeno radi
prikupljanja snage i novog objavljivanja sebe drugima, reaktivno je, znai po-
sledica stvarne ili umiljene opasnosti od drugih. Kako u svakom reaktivnom
povlaenju ima neispoljene agresije prema objektu od koga se subjekat povla-
i, agresije koja se mora suzbiti ili potisnuti, tana je Fromova primedba da je
destruktivnost aktivna forma povuenosti. Opasnost od destruktivnosti raste
kod onih narkomana koji su svoje straljivo, reaktivno povlaenje iz drutva,
pod uticajem dueg uzimanja droge, pretvorili u povlaenje karakterizovano
indiferentnou prema drugima.
Vredno je spomenuti miljenje psihoanalitiara Paula Federna koji istie
slinost karakterne strukture izmeu patoloke strasti i depresije. Stoga, po
njemu, narkomanija i alkoholizam slue individui kao odbrana od depresije.
Poto su to preteno narcistike linosti, one nisu u stanju da podnesu bol i
unutranju napetost, tako da neodoljivo tee, bez mogunosti zrelog odlaga-
nja, ka trenutnom zadovoljenju svojih unutranjih potreba.
5.
ovek uopte nema slobodu da veruje ili ne veruje, pitanje je samo

u ta veruje (Rihard Vajceker, predsednik nemake drave). ovek mora
da ima neku veru, neke ideale, neke ciljeve za koje e se boriti da bi mogao
aktivno i zdravo da ivi. Ruenje svake vere u oveka jer vera u poveanje
standarda ivota ili odlaenje na drugu planetu moe samo privremeno da
zadovolji, ali se ona ne dotie dublje ovekove unutranjosti stvara od ljudi
skeptike, rezignirane, pesimistike i nihilistike jedinke. Savremena sumnja,
meutim, nije aktivna sumnja ranijih vekova, kada se na mesto dogmatizma
useljavao u ljudsku psihu plodni skepticizam, i to samo kao prelazna faza ka
kriticizmu. Naunici su preko ove plodne sumnje dolazili do svojih epohalnih
otkria. Danas je sumnja, u stvari, ravnodunost u kojoj je sve mogue, a nita
sigurno. Sumnja vie nije racionalna, slino neurotiarevim eljama i ona je
postala iracionalna. Ovakvo stanje u dui ovekovoj, samim tim to je duboko
neprirodno, u isto vreme je i za due vreme neizdrljivo. Ovakav oajniki
trai neki izlaz, ali umesto pravog izlaza on upada u orsokak.
U pitanju je, dakle, opteljudski fenomen verovanja iji se koren nalazi
u biu ovekovom (homo religiosus - kao najstariji ili jedan od najstarijih
arhetipa u kolektivno nesvesnom svih ljudi, prema uenju K. G. Junga), a ne
kao njegov istorijsko otuen oblik, kako su uili marksisti. Prema mitropoli-
tu Amfilohiju Radoviu, postoje dve vrste religioznosti: zdrava religioznost
kroz koju se pojavljuje i ostvaruje samo ljudska priroda, njeno ustrojstvo,
njeno zdravlje i stie saznanje ta je ovek i ta je ono to njemu daje pravi
smisao, ime se i kako taj smisao ostvaruje. Postoji, meutim, prema mi-
tropolitu Amfilohiju i magijska religioznost koja je lana i izvitoperena,
zasnovana na idolima i idolosluenju.
Bitno je, smatram, istai da u model ili obrazac vere, koji je kao pattern
of behavior prisutan kod svih ljudi, bude urezana religija kao najprirodniji
sadraj u tom kalupu ili ablonu vere. Re religare, prema svome poreklu,
znai ponovno vezivanje za neto (ovo neto za religiozne ljude moe da bude
samo neka natprirodna sila koja je istovremeno Tvorac sveta i ljudi, dakle,
Bog). U zapadno-evropskoj civilizaciji i kulturi ova religija, ve pune dve hi-
ljade godina, hrianska je religija, a za pravoslavne hrianske narode u svetu,
pa dakle i u Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji i svuda gde ive pravoslavni naro-
di na tlu bive Jugoslavije, to je pravoslavlje, pravoslavno hrianstvo.
Ukoliko se ovaj uroeni obrazac vere kod svih ljudi ne ispunjava u toku
ivota oveka religijom (u najboljem sluaju apstraktnim ili pozitivnim poj-
mom duhovnosti)8, on e biti ispunjen nekom ideologijom (kao to je kod
mnogih, do nedavno, bio ispunjen marksistikom ideologijom), ili e ostati
jednostavno prazan, to e neminovno, bilo kada u toku ovekovog ivota
dovesti ovoga do beznaa, besmisla ivljenja, moda i do klinikog oblika de-
presije.
6.
Ako su bolesti zavisnosti multidimenzionalni problem koji je multifa-
ktorijalno uslovljen, onda je i prevencija bolesti zavisnosti viedimenzionalna.
Pre nego to neto kaemo o ulozi vere i religije u prevenciji bolesti zavisnosti,
treba podsetiti da se primarne preventivne mere ogledaju u sveobuhvatnoj
edukaciji u porodici, koli i crkvi, o delovanju raznih sredstava koja izazivaju
bolesti zavisnosti, kako bi se pomoglo pojedincima, pre svega mladima da
8
Duhovnost jeste proces, pie psiholog prof. dr Sneana Milenkovi, kojim ljudska
bia transcendiraju sebe, pre svega svoj ego i egoistike potrebe i interese. Za one koji veruju u
Boga duhovnost je njihovo iskustvo odnosa sa Bogom. Za humanistu duhovnost je samo
prevazilaenje (transcendiranje), samonadrastajue iskustvo sa drugom osobom.

samostalno i kritino donose odluke o svom ivotu. Pri tome treba izbegavati
zastraivanje iznoenjem istinitih informacija o drogama. Edukacija, priro-
dno, mora da pone od edukacije edukatora.
Ako nam je poznato kako droga omoguava da se na jedan negativan i
svakako tetan nain ovek upoznaje sa tajanstvenim slikovitim svetom pod-
svesnog i nesvesnog ivota, ako on preko droge dolazi povremeno i kratko-
trajno do ostvarenja nekog unutarnjeg mira i blaenstva, zato mi ne bismo
ovu potrebu, koja je opteljudska, zamenili sa nekom drugom, poznatom i
isprobanom metodom oivljavanja bogatog unutarnjeg ivota oveka. Zato
ta, vekovima isprobana metoda bogaenja duevnoduhovnog ivota svakog
oveka (kada je re o pravoslavnom narodu), ne bi bila pravoslavna srpska
crkva sa njenom bogatom tradicijom liturgije, crkvenog pevanja, uestvovanja
u radu omladinskih crkvenih organizacija itd. Ispitajmo zato ulogu Crkve u
leenju i prevenciji bolesti zavisnosti.
1. Porast interesovanja za religiozna pitanja uopte, posebno za mesto
i ulogu pravoslavne crkve u ivotu i radu srpskog naroda i srpske omladine
poslednjih godina, prua neke mogunosti pravoslavnoj crkvi za rad. Osim
nedeljnih propovedi svetenika u crkvama koje su u Beogradu i u veim
gradovima u Srbiji relativno dobro poseene, preporuuje se stalna viego-
dinja javna tribina sa predavanjima koja bi se odravala dva puta nedeljno,
u organizaciji patrijarije i Pravoslavnog teolokog fakulteta u Beogradu. Na
ovim tribinama treba sistematski govoriti o uzrocima, leenju i prevenciji svih
vrsta zavisnosti, naroito kod omladine.
2. U nekim gradovima Srbije i Crne Gore (i u katolikim i u pravo-
slavnim sredinama) zabeleeni su sporadini sluajevi line inicijative nekih
obrazovanijih svetenika. Uz veliko lino zalaganje i entuzijazam, oni su po-
stigli iznenaujue dobre rezultate u leenju pojedinih mladih narkomana i
alkoholiara, okupljajui ih oko verske nastave, budei u njima ljubav prema
liturgiji i aktivirajui ih u kreativnom radu crkve.
3. Preventivna delatnost medicine i crkve predstavlja najznaajniju po-
mo u borbi protiv alkoholizma i narkomanije. Poznato je da u odmaklim
stadijumima alkoholizma (narkomanije ili zavisnosti od lekova), motivacija
za leenje slabi, jer su najosetljivije ljudske funkcije, kao to su one etike
prirode, prve na udaru bolesti. Poto je prolost za narkomana, kao i za al-
koholiare, izgubila smisao, a budunost je neizvesna, ostaje samo sadanjost,
u kojoj se preko alkohola (droge) trai zadovoljstvo i mir. Otuda je u psiho-
terapiji bolesti zavisnosti neophodno ne samo podstai motivaciju za leenje,
ve sa njom otvoriti horizont budunosti i onda kada vie nije lako opravdati
prolost ni sadanjost.
Poto je najei razlog alkoholizma i narkomanije gubitak smisla ivlje-
nja (noogene neuroze prema bekom psihijatru Viktoru Franklu) i to usled
dueg trajanja egzistencijalne frustracije i egzistencijalnog vakuma, najbolji

put prema izleenju jeste povratak (vraanje) smisla ivljenja, snaenje vo-
lje za smislom naroito kod mladih alkoholiara i narkomana. Religija je
oduvek bila i ostala snana, privlana meta koja ispunjava ivot i bie svakog
oveka. Ostaje pitanje kako, na koji nain pribliiti religiju mladim ljudima
danas. Otpornim i buntovnim prema svakoj vrsti lanog autoriteta, mladima
se moe prii samo stvarnim autoritetom, u prvobitnom i jedinom ispravnom
smislu latinske rei auttoritates koja znai onaj koji unapreuje, snai, pod-
stie na razvoj. Ostvarivanje ovakvog autoriteta postie se ispunjenjem sebe
verom, iskreno doivljenom. Samo onaj ko je doiveo Boga moe da priblii
drugog Bogu. Dobre uspehe u leenju alkoholiara i narkomana imali su bivi
alkoholiari i narkomani koji su preko nekog religioznog doivljaja iskusili
preokret.
Psihoanalitiki posmatrajui bolesti zavisnosti, naroito narkomaniju i
alkoholizam, uivanje droge ili alkohola je jedan od naina i pokuaja da se
stalno uskraivani, eljeni susret sa infantilno doivljenim jedinstvom sveta
ponovo uspostavi (postoje i drugi naini: religiozna ekstaza, umetniko stva-
ranje na najviem nivou, ali i psihoza). Otud smatram da je svaki ovek ugro-
en nekom boleu zavisnosti i to u svakom trenutku svoga ivota. Svi su
ljudi toksikomani ili kandidati za toksikomane, jer svaki ovek teko podnosi
svesnost, jo tee zahteve morala. Moe se uiniti u prvi mah paradoksalno,
ali slino gledanje na bolesti zavisnosti ima i religija.
Rad na leenju i prevenciji narkomanije je naa dunost i zadatak koji
nam tek predstoji. Drutvo je obavezno da se brine o svom podmlatku, ne
samo onom koji je zdrav i napredan, ve i o onom koji je oboleo. Angaova-
nje drutva nosi u sebi i potrebu ispravljanja sopstvenih greaka i iskajavanja
sopstvenih grehova. Uspeh u ovakvom radu, sa pojedincima i grupama nar-
komana, o ijem broju jo uvek nemamo tanu predstavu, a o ijem daljem
moguem irenju moramo da vodimo rauna, vratie poverenje pojedinaca u
drutvo i drutva u pojedinca.
Upravo zato to je sklonost uivanju narkotinih supstanci, prema tvr-
enju savremenih antropologa, opteljudsko svojstvo, samo naa neprestana
budnost, neprekidna spremnost nae odluke i naeg izbora, naeg svesnog
izbora JEDNE mogunosti ivljenja meu mnogim, i to hrianske (pravosla-
vne) mogunosti, naeg svesnog rtvovanja i odricanja od privlanog haosa
bezgraninosti, moe da obuzda u nama razarake impulse demonskog dela
nae prirode, koja nas preko lane ekstaze narkomanske opijenosti vue u ni-
tavilo i smrt. Jer, padanje u mree narkomanije znai prevladavanje smrti nad
ivotom, znai ivljenje za danas (i jue i sutra iezavaju), znai preputanje
sebe anonimnosti haosa, izlaenje iz istorijskog toka zbivanja u koji je ovek
jednom nepovratno zakoraio, a koji je, od vremena dolaska Isusa Hrista u
svet, ovekova sveta dunost dalje da koraa.
7.
Na pitanje KO treba da deluje u okviru aktivnosti Optinskog koordina-
cionog odbora za primarnu prevenciju bolesti zavisnosti (OKO), moj je odgo-
vor: to treba da budu struna lica koja imaju praktinog iskustva i teorijska
znanja iz oblasti bolesti zavisnosti (psiholozi, psihijatri, psihoterapeuti, socijal-
ni radnici i druga struna lica zaduena za borbu protiv bolesti zavisnosti).
Na pitanje GDE treba da deluju odreena lica u okviru aktivnosti OKO,
poeljno bi bilo da to bude jedno odreeno mesto u gradu Beogradu koje
moe da primi nekoliko stotina slualaca i na kom bi se mestu stalno odra-
vala predavanja, konsultacije, praktini rad itd.
Na pitanje KAKO treba da deluju odreena lica u okviru aktivnosti
OKO, moj je odgovor: treba da deluju koordinirano, bez nepotrebnih pona-
vljanja, dopunjavajui se.
Na pitanje KADA treba da deluju odreena lica u okviru aktivnosti
OKO, moj je odgovor: odmah i stalno, ne prekidajui, ve usavravajui svo-
ju aktivnost u toku iduih godina, jer e problem bolesti zavisnosti biti uvek
aktuelan.
LITERATURA
/1/ Vladimir Dimitrijevi, priredio, Zlostavljanja uma/porobljavanje i sredstva zatite, Svetigora, Cetinje,
1998; /2/ Jeroti V., Hrianstvo i psiholoki problemi oveka, Bogoslovski fakultet, SPC, Beograd, 1974; /3/
Jeroti V., Linost mladog narkomana, Institut za alkoholizam i narkomaniju, Beograd, 1974; /4/ Jung G.
K., Duh i ivot, Odabrana dela K. G. Junga, knjiga trea, Matica srpska, Novi Sad, 1997; /5/ Milenkovi S.,
Psihoterapija i duhovnost, igota, Beograd, 2001; /6/ Nastovi I., Dubinsko psiholoki dijagnostiki prakti-
kum, Deje novine, Gornji Milanovac, 1985; /7/ Petrovi S., Droga i ljudsko ponaanje, Partenon, Beograd,
2001; /8/ From E., ovek za sebe, Naprijed, Zagreb, 1996; /9/ Ceri I., Zavisnost od droga, Psihijatrija tom II,
urednik Duan Kecmanovi, Medicinska knjiga, Svjetlost, Beograd-Zagreb-Sarajevo, 1989; /10/Aleksandar
Despotovi i Srboljub Stojiljkovi priredili sa saradnicima, ovek i droge, Institut za alkoholizam i narko-
maniju, Beograd, 1971.

Prof. dr Miroljub Radojkovi
Fakultet politikih nauka, Beograd
ULOGA MAS-MEDIJA U PREVENCIJI

BOLESTI ZAVISNOSTI
I.1. Masovni mediji prenose poruke u prevenciji bolesti zavisnosti i pro-

gramu zatite do svih pripadnika zajednice. Naa tema nema na umu neku
posebnu ciljnu grupu i to je dobra okolnost za upotrebu masovnih medija.
Druga dobra okolnost je to to se svest ljudi menja od leenja posledica ka
shvatanju akcija koje mogu delovati preventivno. U tom smislu se menja i-
votni stil mnogih pojedinaca. Danas su veoma popularni stilovi koji se mogu
svesti na ideju voditi zdrav ivot.
I.2. Masovni mediji su u stanju da proslede poruke do svih lanova za-
jednice, u kojoj su za temu bitni:
grupe aktivista i dobrovoljaca za popularizaciju prevencije;
stanovnici optine;
graani republike.
Nebrojane ciljne grupe zavise od dometa mas-medija, od kojih su neki
lokalni, drugi regionalni, a postoje i oni sa nacionalnim pokrivanjem.
I.3. Da bi se masovni mediji maksimalno iskoristili za temu kao to
je prevencija bolesti zavisnosti, potrebno je da se za nju obezbedi pozitivan
publicitet. U zatiti i prevenciji moe da pomogne svako, i strunjaci i obini
graani, pa je pozitivan publicitet potreban svakoj akciji.
I.4. Osim masovnih medija postoje i drugi delotvorni kanali kojima se
takoe moe uticati na stavove pripadnika javnosti. Njih ne treba potcenjivati,
mada ivimo u sve vie medijski zatienom drutvu.
I.5. Ostala sredstva pogodna za uticaj na javnost obuhvataju:
broure;
igre, naroito video-igre u virtuelnim zajednicama;
postere;
majice, ambalau i drugo;
bedeve i druge oznake naroito prijemive za omladinske
potkulture;
kole i rad u njima;
crkve i njihovu pomo.
II.1. Masovni mediji nisu samo dobar put da se utie na javnu svest o
prevenciji bolesti zavisnosti, ve su i snano sredstvo za ubeivanje itave za-
jednice da se ukljui u akciju. Persuazivnu (nagovaraku) mo medija treba
koristiti da bi se ostvarili sledei ciljevi:
da se ljudi upoznaju sa osnovnim vetinama i metodama prepozna-
vanja problema;
da se pridobije podrka javnosti za program prevencije bolesti zavi-
snosti;
da se, uz pristanak javnosti, lobira za donoenje politikih odluka i
odgovarajuih zakona za prevenciju bolesti zavisnosti (primer: Zakon
o oglaavanju reklama). Posebno je vano da se lobiraju predstavnici
zakonodavne vlasti, jer na njih, u obrnutom smeru, utiu predstavni-
ci i lobisti proizvoaa roba koje izazivaju bolesti zavisnosti;
da se primeni princip transparentnosti i javnosti rada i na sopstveni
tim ili NVO, kako bi se izbegla mogunost da se ire glasine o tome
da na ovom poslu neko zarauje.
II.2. U svakom drutvu postoje teme i ustanove kojima se obezbeuje
besplatan, benevolentan publicitet. Grupe, timovi i ustanove za prevenciju
bolesti zavisnosti, koje dovode do velikih teta u drutvu, mogu da raunaju
na ovu pogodnost, jer, nema protivnika oceni da oni rade drutveno koristan
i vaspitno blagorodan posao. Zato e im mediji esto besplatno ustupiti vreme
i prostor za slanje poruka.
II.3. Kada nije mogue dobiti benevolentan publicitet, dozvoljeno je da
se koriste metode odnosa sa javnou PR (public relations). Osnovno pra-
vilo ovog postupka je da svojoj temi ili akciji pribavite vrednost vesti. Vre-
dnost vesti je uvek u neemu negativnom, ali ne treba preterivati sa slanjem
poruka koje plae.
II.4. Prednost upotrebe metoda PR, tj. odnosa sa javnou je da moete
sami odrediti momenat i sredstvo kojim e vaa poruka uticati na javnost. To
se postie time to ete:
iskoristiti dobar povod;
sami napraviti interesantan povod, na primer, koristiti rezultate istra-
ivanja;
napraviti dogaaj koji privlai panju medija, na primer javnu, uli-
nu kampanju;
iskoristiti pozitivan stav koji o ovom pitanju imaju ugledne javne li-
nosti i zvezde.
II.5. Svaku poruku namenjenu uticaju na javnost treba prilagoditi vrsti
masovnog medija, jer oni imaju razliite mehanizme prenoenja uticaja na
ljude. To mora da zna svako ko je kao lan tima zaduen za rad sa medijima.
II.6. Treba se prilagoditi specifinim zahtevima i iskoristiti prednosti
ako je u pitanju:
tampa;
radio;
film;
televizija;
Internet i interaktivno komuniciranje.
II.7. Masovni mediji e najvie pomoi prevenciji bolesti zavisnosti ako
kontinuirano i istinito obavetavaju javnost o ovoj temi i o aktivnostima na
prevenciji. Ne preporuuje se kao metod irenja straha ili pretnji, jer ovakve
poruke znaju da dovedu do bumerang efekta. Umesto toga, bolje je ohrabri-
vati sve ivotne stilove u kojima se odbacuje upotreba droga, alkohola, duvana
itd. Mediji, pogotovu lokalni, ne mogu da urade sve sami i zato e im vaa
pomo biti dobrodola.
II.8. Kontinuitet medijskog uticaja najbolje ete obezbediti uspostavlja-
njem kooperativnog odnosa sa njima. U toj saradnji vi im moete ponuditi
da tim, NVO, predstavnik za tampu itd. postanu trajan izvor informacija o
bolestima zavisnosti i njihovom spreavanju u ivotu vae zajednice (od lokal-
ne do nacionalne).
II.9. Svoje informacione resurse tim moe realizovati na sledee naine:
u kontaktima sa medijima i novinarima;
konferencijama za tampu;
gostovanjem lanova aktivista za prevenciju u RTV emisijama i pro-
gramima;
besplatnim ili plaenim oglasima i apelima;
sastavljanjem pisama redakciji u tampi;
pripremom i poklanjanjem promotivnog materijala novinarima;
prihvatanjem da tim, ili predstavnik za tampu, budu stalan izvor
informacija.
III.1. Deca predstavljaju jedan od najprijemivijih segmenata masovne
publike. Nove generacije su TV generacije. U SAD je utvreno da gledaju
preko 28 asova TV programa nedeljno, to prevazilazi fond asova provede-
nih u koli. Istovremeno, zavisnost prema tetnim supstancama se, po pravilu,
razvija u ovom uzrastu. Zbog toga se teite aktivnosti u prevenciji bolesti
zavisnosti stavlja na decu. Meutim, ovaj sloj publike ima specifian obrazac
upotrebe masovnih medija malo koristi tampu, dosta radio, a najvie TV i
Internet. To je rukovodstvo za odabir medija u akciji.
III.2. Medijski sadraji, posebno TV i Videa, konzumiraju se od najrani-
jeg detinjstva i time se upliu u stvaranje bazinih stavova koji sedimentiraju
u karakter linosti. Zato je njihov uticaj odloen, a ne kauzalan. Ne treba da
vas obeshrabruje odsustvo vidljivih i statistiki dokazivih, brzih promena u
ponaanju mladih.
III.3. Deca nemaju dovoljno ivotnog iskustva i shodno tome ni do-
voljno izgraene selektivne mehanizme za kritiku valorizaciju medijske
ponude. Zbog toga je jedan pravac aktivnosti spreavanje da ponaanja koja
dovode do bolesti zavisnosti budu otvoreno ili skriveno popularisana u me-
dijskim proizvodima.
III.4. Na osnovu istraivanja se tvrdi da deca do osme godine ne prave
razliku izmeu reklama, plaenih oglasa i stvarnih zbivanja. Za njih su i vesti
neka vrsta video-igre. To je dobra okolnost, jer se sadraji namenjeni preven-
ciji bolesti zavisnosti mogu utkati u sve forme programa.
III.5. U veoma popularne proizvode namenjene mladima spadaju rok-
muzika i muziki video spotovi. Njihovi sadraji esto su kontraproduktivni,
jer sugeriu:
upotrebu droge i/ili alkohola;
asociraju na rizino voenje seksualnih odnosa i aludiraju na nasilje
prema enama.
IV.1. Ako se najvei deo javnosti upozna sa rizicima bolesti zavisnosti
iz medija onda je obavljena veoma vana obrazovna funkcija. Bolje je da se
ovo iskustvo posreduje putem medija nego da se preivljava kao neposredno
porodino ili iskustvo iz okoline.
IV.2. I pored moralne dileme da li ga treba koristiti, najvei utisak na ja-
vnost izaziva svedoenje rtava bolesti zavisnosti. Mada je ono bolno za rtve,
uz dobru procenu situacije, treba razmisliti da ovakav potez uine:
odrasli, rtve bolesti zavisnosti;
maloletnici, ako to dozvole psiholozi;
u svakom sluaju, mora se ponuditi potpuna zatita anonimnosti r-
tve-svedoka;
da se svedoenje, life stories, ne koristi u senzacionalistike svrhe.
Zakljuak. Mediji su prirodni saveznici u vaoj misiji i zato im uvek go-
vorite istinu, bez preterivanja koje bi irilo moralnu paniku. Tada se njihova
upotreba svodi na kampanju, koja je uvek kratkotrajnija od prevencije koja
treba da bude permanentna. Optimalno reenje bi bilo da svaki tim usmeren
na prevenciju bolesti zavisnosti ima savetnika za medije, ili barem iskusnog
novinara za rad u predloenim pravcima. Poto je ovo tee izvodljivo reenje,
prihvatite se saradnje s medijima i uite iz sopstvenog iskustva bilo ono do-
bro ili loe i uvek idite dalje. Ne odustajte.

Prof. dr Milo Babovi
Pravni fakultet, Podgorica
ZAKONI I LOKALNA PRAVNA REGULATIVA

U PREVENCIJI BOLESTI ZAVISNOSTI
Mentalni poremeaji i poremeaji ponaanjazbog

upotrebe psihoaktivnih supstanci kroz pravnu regulativu
Zloupotrebe alkohola, opijata, kanabinoida, sedativa, kokaina, halucino-
gena, duvana i isparljivih rastvaraa su dio drutvene patologije i imaju za-
jednike karakteristike u nastajanju, razvijanju, posledicama medicinskim,
psiholokim i socijalnim obiljejima i njihovom uticaju na pojedinca, drutvo
i dravu u celini.
Prikazati pravnu regulativu meunarodne i dravne opte akte, za-
kone, podzakonske akte i normativne akte lokalne samouprave spreavanja
i suzbijanja tetnosti psihoaktivnih supstanci, je veoma teak i kompleksan
posao. Problematika zahtijeva multidisciplinarni pristup, posebno istraivanja
to je teko izvodljivo u naim uslovima.9
Pojedini pojmovi, termini iz ove problematike, nijesu jasno i precizno
odreeni pravna regulativa koja ureuje ovu materiju nije u dovoljnoj mjeri
usklaena sa meunarodnim aktima. Neizgraenost pojmova, terminologije,
nerazvijenosti pravnog sistema u ovoj oblasti u Dravnoj zajednici Srbija i Crna
Gora onemoguava i usporava vrst zakonodavni okvir ureenja prevencije
bolesti zavisnosti koji bi bio u skladu sa potrebama nae dravne zajednice.
Pravnom regulativom su u celini ili djelimino ureena pitanja preven-
cije bolesti zavisnosti kroz: meunarodna akta, ustave republika, graansko-
pravnu, krivino-pravnu, upravno-pravnu i saobraajno-pravnu regulativu,
zdravstveno-socijalne mjere i djelatnost dravnih organa, privrednih drutava,
ustanova i nevladinih organizacija.
U USTAVIMA republika ureena je zatita i unapreenje ovjekove
okoline, ivotne sredine, zatite zdravlja.
GRAANSKO-PRAVNIM MJERAMA ureen je odnos roditelja i
djece u pogledu stvaranja uslova za zdrav psihofiziki razvoj djeteta. Odgo-
vornost za maloletnu djecu je jasno naznaena:10
9
Ova materija u bivoj Jugoslaviji je bila ureena sa vie od 50 zakona i podzakonskih
akata.
10
U bivoj naoj dravi ostalo je na snazi republiko porodino zakonodavstvo nasta-
lo prije stvaranja nove drave. Pravni kontinuitet republikih zakona produen je ustavnim

Roditelji imaju pravo i dunost da tite svoju maloletnu djecu i da se
brinu o njihovom ivotu i zdravlju;
Roditelj s kojim dijete ne ivi u porodinoj zajednici ima pravo i
dunost odravanja linih odnosa sa svojim djetetom;
Ako to zahtijevaju njihovi interesi, djeca se mogu povjeriti na zatitu
i vaspitanje drugom licu ili odgovarajuoj ustanovi; i
Sistemom pravnih normi u Zakonu o vanparninom postupku ure-
eno je liavanje poslovne sposobnosti i zadravanje u zdravstvenoj
organizaciji koja obavlja djelatnost u oblasti neuropsihijatrije.
KRIVINO-PRAVNIM NORMAMA odreuju se krivina djela, kri-
vina odgovornost i sankcije prema licima koja su pod uticajem psihoaktivne
supstance izvrila krivino djelo.11
UPRAVNO-PRAVNOM REGULATIVOM prekraji i prekrajna
odgovornost i zatitne mjere, novane kazne i kazna zatvora i zatitne mjere
zabrana upravljanja motornim vozilom i obavezno lijeenje alkoholiara i
narkomana.
SAOBRAAJNO-PRAVNIM MJERAMA NORMAMA ureena je
vonja pod uticajem prihoaktivnih supstanci koja se odnosi na bezbjednost
putnog, eljeznikog, vazduhoplovnog, pomorskog, renog i morskog saobra-
aja.12
zakonima za sprovoenje Ustava Republike Srbije i Ustava Republike Crne Gore. U dravnoj
zajednici Srbija i Crna Gora pozitivno porodino zakonodavstvo, kojim se ureuju naprijed
navedena pitanja, ine raniji zakoni republika lanica: - u Srbiji, Zakon o braku i porodinim
odnosima (Slubeni glasnik SRS, br. 22/80) - u Crnoj Gori, Porodini zakon (Slubeni list
SRCG, br. 7/89).
11
Krivinim zakonom SRJ (Slubeni list SRJ, br. 35/92, 37/93, 24/94. i 61/2001) i kri-
vinim zakonima republika predviena je krivina odgovornost za krivina djela predviena
saveznim zakonom neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga lan 245.
i omoguavanje uivanja opojnih droga lan 246, krivina odgovornost i mjere bezbjednosti
lanovi 12, 60-66, 68, svrha, vrste, izricanje mjera bezbjednosti obavezno psihijatrijsko lije-
enje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno psihijatrijsko lijeenje na slobodi, obavezno
lijeenje alkoholiara i narkomana, zabrana vrenja poziva, djelatnosti ili dunosti, zabrana
upravljanja motornim vozilom. Republikim krivinim zakonima predviene su posebne in-
kriminacije: zlostavljanje i naputanje maloletnika, neplaanje alimentacije, krenje porodinih
obaveza. U Republici Srbiji sluenje alkoholnih pia maloletnicima. U Zakonu o krivinom
postupku utvren je krivini postupak za krivina djela koja su izvrena pod uticajem psiho-
aktivne supstance (alkohola i droga). Prema uiniocu krivinog djela koje je izvreno u stanju
zavisnosti o alkoholu ili drogi mogu se primijeniti kazne: zatvor, novana kazna, maloletniki
zatvor, uslovna osuda, sudska opomena.
12
U krivinim zakonima republika predvieno je posebno krivino djelo u glavama:
krivina djela protiv javnog saobraaja ugroavanje javnog saobraaja. Zakonom o osnovama
bezbjednosti saobraaja na putevima (Slubeni list SFRJ br. 14/65, 20/69, 15/70, 53/85, 50/88,
80/89, 29/90 i 11/91) ureeni su osnovni uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim vo-
zilom. Zakonom o proizvodnji i prometu droga (Slubeni list SRJ br. 46/96) ureena je proi-
zvodnja i promet opojnih droga i nadzor nad proizvodnjom i prometom. Zakonom o stavljanju

ZDRAVSTVENO SOCIJALNO PRAVNIM MJERAMA ureuje se
zdravstvena i socijalna zatita zavisnika, njihov pregled i lijeenje, preventivne
mjere, reklamiranje psihoaktivnih supstanci, evidencije i sl.
Pravni problemi puenja duvana

U vezi sa rjeavanjem pravnih problema puenja duvana, u javnom
mnjenju postoji spor izmeu puaa i nepuaa pojavljuju se dva prava u
sukobu koja zahtijevaju odgovor na pitanje, ije je pravo pree: da li puaa
da pui ili pravo nepuaa da udie sve vazduh? Na prvo pitanje, u veini
zakonodavstava se daje odgovor, citiranjem odredbi najviih pravnih akata u
odreenoj zemlji, a i stavova najveih eksperata u teoriji graanskog prava,
na koja se mogu pozvati nepuai da treba prihvatiti shvatanja nepuaa.
Razlozi za ovakav odgovor se mogu nai u: teoriji naknade tete, teoriji zlo-
upotrebe prava, teoriji o naruavanju i povredi prava, teoriji o naknadi tete
zbog izazivanja duevnog rastrojstva, teoriji objektivne odgovornosti i teoriji
o odgovornosti proizvoaa.
U dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora ova materija je regulisana slede-
im propisima: odredbama lanova 17, 18 i 39 Zakona o zdravstvenoj ispra-
vnosti ivotnih namirnica i predmeta opte upotrebe kojima je zabranjeno
reklamiranje duvana i duvanskih preraevina u tampi, na radiju, televiziji i
dr. (Slubeni list SFRJ, br. 53/91).13
U Republici Srbiji donijet je Zakon o zabrani puenja u zatvorenim pro-
storijama (Slubeni glasnik RS, br. 16/95), Pravilnik o obliku i sadrini zna-
ljekova u promet propisuju se nain i uslovi pod kojim se vri stavljanje u promet ljekova za
upotrebu u medicini i veterini. Zakonom o evidencijama u oblasti zdravstva ustanovljene su
evidencije u oblasti zdravstva. Zakonima republika o javnom redu i miru predviaju se kaznene
mjere za konzumiranje droge na javnom mjestu i zatitne mjere. Podzakonskim propisima se
sprovode zakoni u skladu sa pojedinim zakonskim obavezama: naredbe o ljekovima podlijeu
posebnoj kontroli, nain propisivanja i izdavanja ljekova, proizvodnja, promet i potronja dro-
ga, praenje i nain obavjetavanja nadlenih organa, uslovi i postupak izdavanja dozvola za
uvoz i izvoz opojnih droga.
13
U Evropskoj uniji postoji neslaganje izmeu zemalja lanica, koje se svodi na dva
oprena stanovita: od potpune zabrane reklamiranja duvanskih preraevina (Belgija i Francu-
ska) do zabrane koja izuzima panoe, plakate na prodajnim mjestima i neke forme indirektnog
reklamiranja (Njemaka, panija). Meutim, ipak je postignut kompromis u vrlo restriktivnim
propisima sa mogunou odlaganja zabrane na petogodinji rok. Ova materija je bila detaljno
regulisana u bivim jugoslovenskim republikama. U Hrvatskoj je prije nekoliko godina zabra-
njeno direktno reklamiranje cigareta u svim sredstvima informisanja, a ista zabrana postoji i u
Sloveniji i Makedoniji. U Federaciji BiH je zakonom zabranjeno reklamiranje cigareta u tampi,
na radiju i televiziji, kao i na javnim panoima, a proizvoaima je zabranjeno i da sponzoriu
razne priredbe i sportska takmienja, posebno ona namijenjena mladima i organizacijama mla-
dih (podaci iz pisma Crnogorskog drutva za borbu protiv raka, koje je ono uputilo Sekretarija-
tu za zakonodavstvo RCG s molbom da se u CG normativno uredi materija zabrane puenja na
odreenim mjestima i zabrane reklamiranja duvanskih preraevina od 25.11.2001. godine).

ka zabrane puenja (Slubeni glasnik RS, br. 30/95), Odluka o odreivanju
sredstava javnog informisanja, kojima je zabranjeno reklamiranje alkoholnih
pia i duvanskih preraevina (Slubeni list SFRJ, br. 24/79).14
U Republici Crnoj Gori izraena je Skica o ograniavanju upotrebe i
prometa duvanskih proizvoda.
Lokalna pravna regulativa u prevenciji bolesti zavisnosti

Ostvarivanje reforme pravnog sistema, kao uslova za ulazak u EU dr-
avne zajednice Srbija i Crna Gora, ne moe se zamisliti bez demokratizacije
drutva u oblasti lokalne samouprave.
Nova moderna koncepcija lokalne samouprave daje mogunost optina-
ma da stvaraju, podstiu i pomau uee lokalnog stanovnitva u regulisanju
prevencije bolesti zavisnosti, zdravstvene i socijalne zatite putem razliitih
oblika organizovanja, udruivanja i saradnje u vezi sa ureenjem pojedinih pi-
tanja iz oblasti prevencije bolesti zavisnosti, posebno u oblastima obrazovanja,
zdravstvene i socijalne zatite, informativne djelatnosti.
Graani imaju pravo da pokrenu inicijativu pred nadlenim organima
i da zahtijevaju da se statutom urede pitanja iz oblasti pravne regulative pre-
vencije bolesti zavisnosti: prodaje, potronje alkoholnih pia u ugostiteljskim
objektima licima za koje je vidljivo da su pod uticajem alkohola i licima koja
nijesu navrila 18 godina ivota, da zabrane unoenje, prodaju, potronju i
sluenje alkoholnih pia u zdravstvenim, kolskim, kulturnim i djeijim usta-
novama, sredstvima javnog saobraaja, prostorijama sportskih objekata, usta-
novama za organizaciju odmora, u preduzeima, nevladinim organizacijama.
14
U bivim jugoslovenskim republikama, puenje na javnim mjestima je bilo zabranjeno
specijalnim propisima. U Hrvatskoj, u junu mjesecu 2000. godine, donijet je rigorozni zakon
po kojem svi ugostiteljski objekti moraju da obezbijede najmanje 70% prostora za nepuae.
Slina normativna rjeenja ima slovenaki Zakon o ogranienju proizvoda od duvana donijet
1996, Uredba o zabrani puenja na odreenim javnim mjestima i ustanovama Vlade Federaci-
je BiH. Ova Uredba je zamijenjena Zakonom o ogranienoj upotrebi duvanskih preraevina.
Propisi o zabrani puenja donijeti su i u Makedoniji po ugledu na propise drava Evropske
Unije. Propisima Republike Srbije Zakonom o zabrani puenja u zatvorenim prostorijama iz
1995. zabranjuje se puenje u zatvorenim prostorijama u kojima se: obavlja vaspitno obrazovna
djelatnost i obezbjeuje smjetaj, boravak i ishrana djece, uenika i studenata, obavlja prijem,
smjetaj, njega i lijeenje korisnika zdravstvene zatite i lica u stanju socijalne potrebe, obavlja
proizvodnja, kontrola i promet ljekova, obavlja proizvodnja, smjetaj i promet ivotnih namir-
nica, odravaju kulturne, zabavne, sportske i druge manifestacije, priredbe i takmienja, obavlja
javno snimanje i emitovanje, djelatnost drutvene ishrane, odravaju sjednice i drugi organizo-
vani skupovi. Puenje se zabranjuje u prevoznim sredstvima u kojima se obavlja javni prevoz u
drumskom saobraaju, prevoznim sredstvima u kojima se obavlja javni prevoz u eljeznikom
i vazdunom saobraaju, u unutranjoj plovidbi, osim u posebno odreenim odeljcima za pu-
enje, zatvorenoj prostoriji u kojoj radi zaposleni nepua, odnosno dva ili vie zaposlenih od
kojih je samo jedan nepua, liftovima. Preduzea, pravna i fizika lica, dravni organi i drugi
organi, duni su da u prevoznim sredstvima istaknu na vidnom mjestu znak zabrane puenja.

Oblici uea graana u izjanjavanju i odluivanju u prevenciji i pra-
vnoj regulativi bolesti zavisnosti u optini, mjesnoj zajednici su: inicijativa,
graanska inicijativa, zbor graana, referendum (mjesni i optinski) i drugi
oblici izjanjavanja utvreni statutom.15
U cilju prevencije bolesti zavisnosti, spreavanja i suzbijanja drugih de-
vijantnih ponaanja, graani mogu uestvovati u ostvarivanju lokalne samo-
uprave i putem peticija, predloga, albi i na drugi nain predvien statutom
optine. Optina propisuje prekraje za povrede svojih propisa i vodi prekr-
ajni postupak, osniva organe lokalne uprave, javne slube iz oblasti primarne
zdravstvene i socijalne zatite koji treba da se bave pitanjima prevencije bole-
sti zavisnosti i obezbeuje sredstva za obavljanje navedenih aktivnosti.
15
Neke mogunosti u suzbijanju i pravnoj regulativi prevencije bolesti zavisnosti posto-
jale su i ranije, a bile su regulisane propisima o radnim odnosima i optim aktima preduzea
i ustanova. Meutim, zbog nejasnosti i nepreciznosti pojedinih formulacija, neobezbjeenja
mehanizama zatite sankcije nijesu bile efikasne.

2004 Bolesti Zavisnosti PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2004 Bolesti Zavisnosti PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BOLESTI

EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ (ECPD)

EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ (ECPD)

Izdava: Evropski centar za mir i razvoj (ECPD)

Miljenja i stavovi autora radova objavljenih u ovoj knjizi

PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija,

EPIDEMIOLOGIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

Poremeaji povezani sa upotrebom supstanci znaajno utiu na morbi-

manje od 1% iste populacije. Skoranja upotreba ekstazija i amfetamina meu

STRATEKA OPREDELJENJA ZEMALJA EU

Zlouporaba ilegalnih droga, kao i nemedicinska uporaba psihoaktivnih

Nije mogue lijeiti ovisnike, niti osmiljavati preventivne programe,

Zakljuno: Dobra dravna politika tretmana opijatskih ovisnika

Doista je teka zadaa lijeiti ovisnike. Najtee je lijeiti heroinski tip. Na

CILJEVI STRATEGIJE EU (20002004)

1. Znaajno smanjiti pojavnost uzimanja droga, posebno meu mladi-

STAVOVI STANOVNITVA PREMA ALKOHOLIZMU,

Primarna prevencija ima za cilj spreavanje pojave bolesti uopte, tj.

BIOLOKE OSNOVE BOLESTI ZAVISNOSTI

FARMAKOLOGIJA I NEUROFIZIOLOGIJA DROGA

Glavno delovanje droga

Droga izaziva pojaanu Droga pojaava oslobaanje Droga aktivira receptore

Slika 1. Uticaj supstanci na neurotransmisiju na nivou sinapse

Na neuronskoj Unutar neurona: ometa Na sinapsi: menja nivo

Slika 2. Nagraivako kolo u mozgu sisara pod uticajem supstanci

ICSS descendentni, mijelinizirani, sre- DA subkomponenta ascendentnog mezolim-

NEUROENDOKRINI SISTEM I BOLESTI ZAVISNOSTI

Endokrini i nervni sistem reguliu skoro sav metabolizam i homeostat-

Regulacija sekrecije hormona

Zna se da hipotalamus lui veliki broj peptida koji se nazivaju neurope-

Puenje cigareta je faktor rizika za IMPOTENCIJU. Znai da puenje

Uivanje alkoholnih pia, alkoholizam, je praen sa velikom prevalen-

Uivanje droga narkomanija

Nema sumnje da droge imaju najvei tetni uticaj na ljudski organizam a

SOCIOLOKI ASPEKTI ZLOUPOTREBE

Upotreba droga predstavlja pojavu koja na osoben i upeatljiv nain

BOLESTI ZAVISNOSTI I RADNA SPOSOBNOST

Psihofizike sposobnosti radnika

Da bi se detaljno poznavale psihofizike sposobnosti radnika ili neza-

Kompletno poznavanje rizika na poslu, uslova i zahteva radnog mesta

Tendencije u oceni radne sposobnosti

Moe se oekivati da e u prvoj deceniji 21. veka doi do velikih prome-

VRSTE DROGA, OSOBINE I DEJSTVA

OPIJATI (OPIJUM, MORFIN, HEROIN, METADON)

Karakteristini psihiki simptomi

Deluju na centralni nervni sistem i kardiovaskularni sistem. Pripadaju

Postoji oko 2000, a u upotrebi je oko 100 benzodiazepina. Svetska zdrav-

Kokain je osnovna supstanca, kojoj se dodaju aditivne supstance. Senzi-

STIMULATORI NERVNOG SISTEMA

Amfetamin deluje na centralni nervni sistem, na srce i krvne sudove,

LEDENA OLUJA (LEDICE, metamfetamin)

EKSTAZI (Ecstasy, DXTC, EE, MDMA, metilindoksimetamfetamin)

FENCIKLIDIN (PCP-Sernil Serenity: mirnoa, vedrina, ravnodunost)

Muka, groznica, drhtavica

Halucinogene droge, poznate i kao psihodelici, izazivaju raznovrsne ha-

Najee koriene halucinogene droge

RASTVARAI (SOLVENSI), DELIRIJANTI, HLADNI SPREJOVI

Akutno trovanje (over dose)

AKUTNE INTOKSIKACIJE PSIHOAKTIVNIM SUPSTANCAMA

Akutne intoksikacije psihoaktivnim supstancama nastaju kao posledica

MEHANIZAM STVARANJA ZAVISNOSTI

100 Bolesti zavisnosti