Darko Jovanovi,dipl.ma.

in

25.6.2013 1
 Predizolovani sistem daljinskog grejanja je sistem
montiran na terenu, sastavljen od elemenata
predizolovanog sistema povezanih zavarenim spojevima,
sa spojnim mestima obloenim izolacionim materijalom i
zatien spojnicama montiranim na mestu spajanja.

Predizolovani sistem predvien je za maksimalnu vrednost

napritiska od 25 bar i kontinualnu maksimalnu
temperaturu od 120 0C, sa povremenim temperaturskim
pikovima do maksimane temperature od 140 0C (t.1 SRPS
EN 13941)

Radni vek sistema- u skladu sa t.4.2 SRPS EN 13941 (30

godina)
Radni fluid- hemijski pripremljena vrela voda

25.6.2013 2
 Magistralni Distributivni Kuni radni
Glavni cevovod
cevovod cevovod prikljuak

Deo Deo Deo Deo

predizolovanog predizolovanog predizolovanog predizolovanog
sistema koji sistema koji sistema koji sistema koji
slui za slui za napaja vei broj vodi od glavnog
transport vrele distribuciju potroaa preko cevovoda do
vode i koji vrele vode i odgovarajuih instalacija
povezuje povezuje kunih radnih jednog
proizvodno magistralni prikljuaka i potroaa
postrojenje i cevovod sa ima vie od
distributivnu instalacijama jednog
mreu. potroaa odvajanja.

25.6.2013 3
 Polietilenski
obloni sloj
definisan t.5.4
Poliuretanska
standarda
eline pena
SRPS EN ice sistema za
komponente definisana t.5.3
13941 i t.4.3 nadzor
definisane t.5.2 standarda
SRPS EN 253. definisane
standarda SRPS EN
Polietilenski SRPS EN
SRPS EN 13941 i t.4.4
obloni sloj je 14419
13941 standarda
minimalno
SRPS EN 253.
PEHD 80 i
(videti EN ISO
12162)

25.6.2013 4
 Takom 5.1.1 standarda SRPS EN 13941 definisani
su standardni elementi predizolovanog sistema i
to:
Predizolovani fitinzi, su elementi
predizolovanog sistema definisani
Predizolovana cev, je element
standardom SRPS EN 448,
predizolovanog sistema definisan
sastavljeni od eline konstrukcije,
standardom SRPS EN 253,
poliuretanskog izolacionog sloja i
sastavljen od radne eline cevi,
zavarenog polietilenskog zatitnog
poliuretanskog izolacionog sloja i
sloja, sa osnovnom funkcijom da
polietilenskog zatitnog sloja.
prihvate optereenja usled dejstva
sila i/ili momenata.

25.6.2013 5
 Predizolovane eline slavine,
su elementi predizolovanog
sistema koji moraju biti
proizvedeni prema zahtevima
standarda SRPS EN 488 (i t.5.6
SRPS EN 13941) a koji se koriste
kao zaporne i/ili odzrane
industrijske armature.
25.6.2013
Spojnice, su elementi
predizolovanog sistema koji
moraju biti proizvedeni prema
zahtevima standarda SRPS EN
489 kojima se tite zavareni spoj
na predizolovanom sistemu i
nakon montae se nalivaju
izolacionim materijalom.
6
 Ekspanzioni jastuci su elementi predizolovanog sistema
propisanih mehanikih karakteristika koji se koriste za
prihvatanje dilatacije dela predizolovanog sistema
izazvanog porastom. temperature radnog fluida.

Opti zahtevi za ekspanzione jastuke dati su t. 5.5

standarda SRPS EN 13941. Tehnika specifikacija mora da
dodatno definie tehnike uslove isporuke za ekspanzione
jastuke.

Ispitivanja karakteristika ekspanzionih jastuka mogue je

realizovati u skladu sa odredbama standarda SRPS EN ISO
7214. Standard SRPS EN ISO 7214 nije prozvan u standardu
SRPS EN 13941.

25.6.2013 7
 U zavisnosti od projektne klase razliiti su zahtevi za
projektnom dokumentacijom. Smernice za sadraj projektne
dokumentacije su date t.4.5 i tabelom 4 stanarda SRPS EN
13941.

Prema standardu SRPS EN 13941, svi predizolovani sistemi

mogu se podeliti u tri projektne klase (A, B i C).

Pri projektovanju predizolovanog sistema daljinskog

grejanja izborom odgovarajue projektne klase vri se
procena mogueg rizika od otkaza, kao i procena uticaja
najvanijih faktora koji dovode do otkaza.

25.6.2013 8
Podela po projektnim klasama predizolovanih sistema daljinskog grejanja
Projektna klasa Nain klasifikacije
**Projektna klasa A mali i srednji prenici cevi sa malim aksijalnim
naprezanjima
mali rizik od povrede radnika u postupku montae
cevovoda
mali rizik od ekonomskih gubitaka na cevovodu
**Projektna klasa B mali i srednji prenici sa velikim aksijalnim naprezanjima
**Projektna klasa C veliki prenici cevovoda
veliki rizici od povrede radnika u postupku montae
cevovoda
*sloene konstrukcije cevovoda
*pod terminom sloene konstrukcije podrazumevamo prelaze ispod pruga, prelaze ispod tramvajskih
ina, prelaze ispod ili preko autoputa, kao i prelaze ispod plovnih kanala.
**delovi predizolovanog sistema daljinskog grejanja koji nisu direktno izoeni pritisku radnog fluida,
ali ije oteenje direktno utie na pouzdanost rada predizolovanog sistema spadaju u istu projektnu
klasu kao i delovi predizolovanog sistema optereeni pritiskom (npr. napokretni oslonci u komorama)

25.6.2013 9
 = (T) E (T) T

25.6.2013 10
 sila trenja izmeu polietilenske
zatitne cevi i nasutog peska
Na (definisane granulacije)
predizolovanu aksijalna sila u radnoj elinoj cevi
cev direktno (izazvana promenom temperature
radnog fluida)
poloena u
pritisak nasutog i sabijenog
zemlju deluju: materijala
pritisak radnog fluida na elinu cev

25.6.2013 11
 Sila trenja nastaje na povrini dodira polietilenske
zatitne cevi sa nasutim i sabijenim materijalom i
njena vrednost zavisi od dubine na koju je
predizolovana cev ukopana kao i od karakteristika
nasutog materijala koji je u dodiru sa polietilenskom
cevi. Ova sila spreava slobodno pomeranje krajeva
razmatranog dela predizolovanog cevovoda pri
dejstvu aksijalne sile. Jedinina sila trenja na
krajevima je jednaka nuli i poveava se ka sredini
linearno do svoje maksimalne vrednosti. Jedinina
sila trenja se izraunava po formuli:

25.6.2013 12
 2
1 Ko Dc N
Fr' v Dc G s
2 2 m

gde je:
Dc - spoljanji prenik polietilenskog oblonog sloja,
Ko - koeficijent pritiska tla pri mirovanju, Ko = 1 sin (za peskovito tlo Ko se
obino moe izraziti vrednou 0,5),
G - stvarna teina cevi sa radnim fluidom,
v - stvarno naprezanje tla na osi cevi:
za zrnasto tlo v = sHw + sw (Z - Hw) za Hw < Z
v = sZ za Hw Z
Hw - dubina gornje povrine podzemnih voda,
s - stvarna gustina tla iznad povrine podzemnih voda,
sw= 'sw - w - stvarna gustina tla ispod povrine podzemnih voda,
'sw - gustina zasienog tla ispod povrine podzemnih voda,
w - gustina radnog fluida.

25.6.2013 13
25.6.2013 14
 Aksijalna sila je prouzrokovana promenom temperature radnog fluida, ne
zavisi od duine cevovoda ve od karakteristika materijala i preseka zida
cevi u razmatranom predizolovanom sistemu i izraunava se po formuli:
FaUK = FaL (N)
FaUK - ukupna aksijalna sila u razmatranom delu predizolovanog sistema,
Fa - aksijalna sila po dunom metru, definisana formulom:
Fa = A a = As (E T - t) (N/m)
L - razmatrani deo predizolovanog sistema (m),
As - popreni presek eline cevi (mm2),
- Poasonov koeficijent (za elik = 0,3).
Vrednost aksijalne sile, prouzrokovana nadpritiskom radnog fluida
unutar eline cevi koja deluje na povrinu poprenog preseka cevi, je
minimalna, pa se stoga u proraunima najee zanemaruje. Aksijalnu
silu po dunom metru izraunavamo po formuli:

Fa = As (E T) (N/m)

25.6.2013 15
 Pri
zagrevanju Sluaj zagrevanja radne eline cevi
slobodne na jednom kraju: L = L T
radne (mm)
Sluaj kada je radna elina cev ukljetena
eline cevi na oba kraja: a = E T (N/mm2)
Sluaj zagrejane predizolovane cevi sa
razlikujemo slobodnim krajem (sa nasutim i zbijenim
slojem iznad cevi)
sledee
sluajeve:

25.6.2013 16
25.6.2013 17
 Zakoenjem ivica radne
eline cevi na mestu spajanja
Upotrebom predizolovanih
Promena pravca lukova
predizolovanog sistema Elastinim savijanjem
moe se postii na jedan predizolovanih cevi
od sledeih naina:
ee koriene promena pravaca su
zakoenjem ivica radne eline cevi na
mestu spajanja i korienjem
predizolovanih lukova

25.6.2013 18
25.6.2013 19
 Relacija izmeu maksimalne temperaturne razlike i maksimalnog ugla
odstupanja
T (K) 1) (0)
90 2
100 1
110 0,5
110 0
1)Maksimalni ugao odstupanja iskljuuje toleranciju u montai veu od 0,250
Zahtevi iz tabele su usaglaeni sa t.7.5.6.1 i t.C.4.1.2 standarda SRPS EN 13941.
Neki proizvoai dozvoljavaju i vee tolerancije od standardom propisanih.
Neki projektanti koriste ovaj sistem promene pravca za uglove zakoenja i
preko 20 to onda zahteva proveru prema prilogu C SRPS EN 13941.

25.6.2013 20
 Savijanjem predizolovanih cevi na
gradilitu (za ovaj sistem postoje brojna
ogranienja poev od dimenzija cevi koje
Elastino se mogu saviti pa preko diskutabilnih
savijene karakteristika eline cevi i
poliuretanskog sloja nakon realizacije
predizolovane savijanja)
cevi mogue Fabrikim savijanjem predizolovanih
cevi (potrebni podaci za ugao savijanja,
je realizovati: radijus savijanja, pravac savijanja i
ogranienja u dubinama ukopavanja
ovako proizvedenih cevi).

25.6.2013 21
 Elementi za kompenzaciju predstavljaju
jedan od naina kojima se uticaj
temperaturnih dilatacija razmatranog
predizolovanog sistema odrava u
zadatim granicama kada je u pitanju
referentno naponsko stanje tog sistema.

Standardni elementi za kompenzaciju

predizolovanog sistema su: L, Z i U
kompenzacija.

25.6.2013 22
 Lmax - Maksimalno dozvoljena montana
duina predstavlja odnos intenziteta aksijalne
sile i jedinine sile trenja na razmatranom delu
predizolovanog sistema

Maksimalno dozvoljena montana duina se

iskazuje formulom:

Lmax= Fa/Fr= (a * A)/Fr

25.6.2013 23
 Pretpostavka sa kojom se radi proraun je:
L1<Lmax. i L2<Lmax
L1= 1,2 x (1,5xE/doz)1/2 x (DsxL2)1/2
L2= 1,2 x (1,5xE/doz)1/2 x (DsxL1)1/2

25.6.2013 24
 Pretpostavka sa kojom se radi proraun je:
L1< Lmax . i L2<Lmax
L1= 1,2 x (1,5xE/doz)1/2 x (Dsx2)1/2
L2= 1,2 x (1,5xE/doz)1/2 x (Dsx1)1/2
1= L2/tan + L1/sin i 2= L2/sin + L1/tan

25.6.2013 25
 Pri Z-kompenzaciji veliina kraka C se
izraunava po formuli:
C = (1,5xE/doz)1/2 x (Ds x L)1/2
L = L1 + L2

25.6.2013 26
 Kada se koristi U-kompenzacija kraci moraju
biti u propisanim granicama, pri emu je krak
M u intervalu izmeu B M 2B i izraunava
se po formuli:
M = 0,7 x (1,5 x E/ doz)1/2 x (Ds x L)1/2 dok je
L = L1 + L2

25.6.2013 27
 Proraun
termikog
prednaprezanja stvarne uslove montae
elemenata predizolovanog
jednom
sistema na posmatranom delu
napregnutog sistema,
kompenzatora maksimalnu projektnu
ugraenog u temperaturu
predizolovani naponsko stanje razmatranog
sistem realizuje dela predizolovanog sistema
se uzimajui u
obzir:
25.6.2013 28
 Kada se eli jednom
napregnutim
kompenzatorom ostvariti
projektom definisano
naponsko stanje
razmatranog dela
predizolovanog sistema,
potrebno je minimalno
odrediti temperaturu na koju
je neophodno zagrejati
jednom napregnuti
kompenzator (T2) i pomeraj
koji je neophodno ostvariti
Projektom definisana vrednost
na jednom napregnutom
pomeraja (u) koju SUC nije uspeo
kompenzatoru (u). da realizuje.

25.6.2013 29
 Temperatura prednaprezanja izraunava se po formuli:
T2 = T1 + /T x E (0C)
gde je:
doz.- radni napon koji moe biti maksimalno jednak
najveem projektovanom naponu (N/mm2),
doz. - najvei projektovani napon (N/mm2),
T2 - temperatura na koju je potrebno zagrejati
razmatrani deo predizolovanog sistema (oC),
T1 - temperatura pri kojoj je realizovana montaa
razmatranog dela predizolovanog sistema (oC),
T - najvea projektovana temperatura (oC),
T - temperaturni koeficijent linearnog irenja izraunat
za najveu projektnu temperaturu (1/K).

25.6.2013 30
 Maksimalni pomeraj jedenom napregnutog
kompenzatora dat je formulom:
u= [T2 x (T2 T1) x lall] [(Fr x lall2)/ (2ET2 x As)]
Maksimalna duina (lall) izmeu dva jednom
napregnuta kompenzatora :
lall= 1 x As/Fr
gde je:
1 = 2doz. (vrednost za se moe oitati sa
dijagrama za projektnu klasu)

25.6.2013 31
25.6.2013
Izbor tipa kompenzatora zavisi od
mogunosti ispunjenja zahteva projekta i
zahteva standarda SRPS EN 448 i standarda
SRPS EN 13941
Tip I

Tip II

Tip III

32
 Pri
Tehnika polaganja u
projektovanju
montanim uslovima
su nam na
Tehnika polaganja u
raspolaganju toplom stanju
dve tehnike:

25.6.2013 33
 Tehnika pravolinijska deonica gde je
polaganja neophodno obratiti panju na
predizolovanog projektom dozvoljeni napon u
sistema u radnim elinim cevima
polaganje predizolovanog sistema na
montanim kojem je promenom pravca
uslovima obezbeena odgovarajua
odnosi se kompenzacija dilatacije izazvane
najee na dva promenom temperature radnog
sledea sluaja: fluida

25.6.2013 34
 Pri montai pravolinijske deonice predizolovanog
sistema neophodno je voditi rauna i o temperaturi na
kojoj se izvode montani radovi (T1) to se moe videti i
iz formule za odreivanje maksimalne temperature (T2)
do koje se moe zagrejati pravolinijski deo
predizolovanog sistema (predizolovani sistem bez
predvienih kompenzacija):

T2 = T1 + Re(T)/(1,25 x E x ) (0C)

25.6.2013 35
 Zagrevanje radne
eline cevi kao dela
predizolovanog
Ova tehnika sistema moe se
Tehnika najee se koristi realizovati:
polaganja kada nije mogue
radnim fluidom
predizolovanog elementima za zagrejanim do definisane
sistema u kompenzaciju ili temperature (kada je
toplom stanju izborom razmatrani deo
predizolovanog sistema
zasniva se na projektovanih povezan sa distributivnim
zagrevanju radne parametara sistemom i pogonom za
proizvodnju toplotne
eline cevi na realizovati energije)
zadatu tehniku polaganja pomou mobilnog ureaja
temperaturu T2. u montanim za prednaprezanje,
realizacijom jednog od
uslovima naina temperaturnog
prednaprezanja (toplom
vodom, parom ili
elektrinom energijom)

25.6.2013 36
 Projektovanje
predizolovanog
potrebno je
realizovati tako da
verovatnoa
prekoraenja Krajnja granina stanja
utvrenih graninih
stanja (definisanih Granino stanje
standardom SRPS EN upotrebljivosti
13941) tokom
eksploatacionog veka,
bude u dozvoljenim
granicama. Granina
stanja mogu biti:

25.6.2013 37
 Krajnjim
graninim otkaz uzrokovan plastinom
deformacijom (granino stanje A),
stanjima pucanje uzrokovano zamorom
radnnih materijala (granino stanje B),
elinih nestabilnost predizolovanog
sistema ili dela sistema (granino
komponenti stanje C),
treba curenje predizolovanog sistema.
obuhvatiti:
25.6.2013 38
 Pri realizaciji projektovanja (za normalno ukopane predizolovane
sisteme) neophodno je izvriti proveru graninih stanja
komponenti predizolovanog sistema prema tabeli:
Granina stanja Zahtev referentne take Komponente na koje se
standarda SRPS EN odnosi definisano
13941 granino stanje
Granino stanje A1: Jedno jako dejstvo do Prilog A Sve komponente
plastine deformacije
Granino stanje A2: Postepena plastina t.6.4.2.2.3 Prave cevi, zavareni
deformacija spojevi, savijene cevi,
mala ugaona odstupanja
Granino stanje B1: Zamor materijala u t.6.4.2.3.3 Sve komponente izuzev
niskom ciklusu pravih cevi
Granino stanje C1: Lokalno izvijanje ili t.6.4.2.4.2 Prave cevi, mala ugaona
nabiranje odstupanja i redukcije
Granino stanje C2: Opta nestabilnost t.6.4.2.4.3 Prave cevi, savijene cevi

25.6.2013 39
 Krajnje granino stanje A1 je dostignuto jednim jakim
dejstvom do plastine deformacije i predstavlja
kapacitet za prihvatanje zadatog optereenja koji
poseduje materijal. U praksi to su naprezanja izazvana
unutranjim pritiskom radnog fluida u elinim
komponentama.
Projektom je potrebno proraunati eline delove
predizolovanog sistema kako bi se izbegao otkaz usled
jakog dejstva sile.
Pri dimenzionisanju elinih delova predizolovanog
sistema maksimalni dozvoljeni projektni napon se
izraunava po formuli:projektovano doz. = Re(T)/m
proraun karakteristinih elinih delova dat je u
nastavku:

25.6.2013 40
 elina cev
tmin. = (pd x Ds)/ (2doz x z) i t tmin. + c1 + c2
pd maksimalni dozvoljeni pritisak (MPa),
Ds spoljanji prenik radne eline cevi (mm),
doz. projektni dozvoljeni napon (N/mm2 = MPa),
z koeficijent zavarenog spoja
m = 1,25- parcijalni stepen sigurnosti

25.6.2013 41
 elino koleno

Minimalna debljina za unutranji radijus

kolena: ti, min.= tmin. (R- 0,25di)/(R- 0,5dm)

Minimalna debljina za spoljanji radijus kolena:

te, min.= tmin. (R + 0,25di)/(R + 0,5dm)

Radijus savijanja (R) mora ispunjavati zahtev

standarda SRPS EN 448 tako da je R 1,5 Ds

25.6.2013 42
 otvor na glavnoj cevi mora biti
Pri krunog oblika,
projektovanju osa cevi grane mora biti normalna na
predizolovanog osu glavne cevi,
sistema posebna ogranak mora biti postavljen na
panja se glavnu cev (uglavljeni i provueni
posveuje spoj nije dozvoljen),
proraunu dva prikljuna otvora treba da imaju
minimalan razmak izmeu spoljnih
prikljuenja ivica 3 (tri) vrednosti drm (srednjeg
ogranka na prenika glavne cevi),
glavni cevovod. razmak izmeu bilo kog prikljuka ili
Prikljuak treba veze za grane i bilo kog drugog
da ispuni geometrijskog diskontinuiteta glavne
cevi ne sme da bude manji od drm
sledee zahteve: (srednjeg prenika glavne cevi).

25.6.2013 43
 Ojaanje
poveanom debljinom zida
prikljuka glavne cevi na duini
glavne cevi ojaanja lr
poveanjem debljine zida
i veze sa ogranka na duini ojaanja
ogrankom (lb)
moe se postavljanjem zavarenog
ojaavajueg podmetaa
realizovati (kragna) pri emu je ovaj
na jedan vid ojaanja ogranien je na
odnos prenika dbm / drm
od sledeih 0,8)
naina:

25.6.2013 44
 Proraunom u toku projektovanja obezbeuje se
da na razmatranom delu predizolovanog sistema
ne doe do otkaza usled ponavljanja i/ili
poveanja dejstva sile, ija je posledica postepeno
poveanje plastine deformacije elinih
elemenata.
Do graninog stanja A2 najee dolazi u radnim
elinim cevima ili elinim kolenima pod
dejstvom pritiska radnog fluida. Formulom datom
u nastavku proverava se da li je vrednost
deformacije u dozvoljenim granicama:

25.6.2013 45
 max. = x T Re(T)/E x [[ (1-3/4(t/Re(T))2]1/2 +
[ (-3/4(t/Re(T))2]1/2]

gde je:
- stepen sigurnosti, = 0,7
T - maksimalna pozitivna temperaturna razlika
koja se pojavljuje u cevnom odeljku tokom
radnog veka sistema
t - tangencijalni napon (t = p x Ds/2t)

25.6.2013 46
 Zamor materijala predstavlja proces postepenog
razaranja elemenata predizolovanog sistema u
eksplataciji putem nastanka i irenja prsline do loma,
pod dejstvom promenljivog optereenja. Broj izabranih
punih ciklusa delovanja za cevovode u normalnom
radu ne sme da bude nii od broja ekvivalentnih punih
ciklusa delovanja navedenih u tabeli:

Broj preporuenih punih ciklusa u normalnom radu

Magistralni cevovod 100

Glavni cevovod 250

Kuni radni prikljuak 1000

25.6.2013 47
 sve komponente razmatranog cevovoda su
projektovane da izdre velika aksijalna naprezanja,
Pretpostavke cevovod je konstruisan za definisani kvalitet elika i
pretpostavku uniformnosti debljine zida povezanih
koje treba elemenata predizolovanog sistema
formula vai za vrednost napona teenja 235 N/mm2
primeniti za na sobnoj temperaturi

granini treba izbegavati mala ugaona odstupanja

treba izbegavati nedozvoljene nepravilnosti
sluaj C1: zavarenih spojeva
treba ograniiti dozvoljena naprezanja na mestima
promene pravca (kod kolena)

25.6.2013 48
 Za granino stanje C1,
proraunom treba
dokazati da za razmatrani vrednost 0,16 %, data je za projektnu klasu A i B
predizolovani sistem i odnos rm/t 28,7
mogue je sa sigurnou, vrednost (4,58 t/rm + 0,0003)% data je za
potvrditi da nee doi do projektnu klasu C i odnos rm/t 28,7
otkaza usled lokalnog vrednost 334 N/mm2 data je za projektnu klasu
izvijanja ili nabiranja A i B i za odnos rm/t 28,7
sistema. Rizik od lokalne vrednost [9250xt/rm+11,7 ] (N/mm2) data je za
akumulacije napona ne projektnu klasu C i odnos rm/t 28,7
postoji za prave ili vrednost T130 (K) data je za projektnu klasu A i B
savijene cevi u funkciji i za odnos rm/t 28,7
projektne klase kojoj vrednost T [3500t/rm + 8 ] (K) data je za projektnu
pripada razmatrani klasu C i odnos rm/t 28,7
predizolovani sistem ako
su ispunjeni sledei
uslovi:

25.6.2013 49
 Proraunom je
neophodno dokazati kada je visina sloja nasutog i
da na razmatranom sabijenog materijala iznad
delu predizolovanog razmatranog predizolovanog sistema
sistema nee doi do mala
otkaza usled male
kada je nivo podzemnih voda visok
vrednosti vertikalne
stabilnosti. pri naknadnim paralelnim
Vertikalnu stabilnost iskopavanjima, kod cevovoda sa
neophodno je velikom aksijalnom pritisnom silom,
razmotriti u moraju se preduzeti posebne mere
sledeim predostronosti
sluajevima:

25.6.2013 50
 Za dovoljno duge pravolinijske delove
predizolovanog sistema sa odgovarajuim
kontinualnim presekom i ravnomerno
rasporeenim vertikalnim optereenjem,
lokalno izvijanje se moe izbei ako je
zadovoljen uslov Fa Fa cr, pri emu se za
proraun koriste sledee formule:
Q=Gw + G + 2SF
Fa cr s[(2 E I)/lcr2+ (Q lcr200)/ 2]
i gde je:

25.6.2013 51
 Gw - efektivna teina nasutog materijala
G - teina same cevi po dunom metru
SF - sila smicanja u materijalu tla
s - parcijalni faktor sigurnosti (iznosi s = 1,1)

25.6.2013 52
 Granino stanje upotrebe ne utie na
dimenzionisanje elemenata predizolovanog
sistema. Ovaj granini sluaj je posledica
ovalnosti pojedinih komponenti
predizolovanog sistema izazvan pritiskom tla.
Granina vrednost najmanjeg prenika
ovalnosti u poprenom preseku elemenata
predizolovanog sistema je: d > 0.94 d

25.6.2013 53
 Kada se razmatra poliuretanska pena mora ispunjavati zahteve iz standarda EN 253,
granino stanje projektovani pritisni napon za dugotrajna delovanja mora
ispunjavati uslov PUR d. 0,15 N/mm2,
poliuretanske pene projektovani pritisni napon za kratkotrajno delovanje mora
ispunjavati uslov PUR d. 0,30 N/mm2,
koja se koristi kao maksimalni dozvoljeni pritisni napon pri transportu i
izolacioni materijal privremenom skladitenju je PUR d. 0,25 N/mm2,
dozvoljena maksimalna vrednost aksijalnog smicajnog napona
u delovima poliuretanskog sloja mora biti doz.0,04 N/mm2. Na osnovu ove
karakteristike moe se odrediti maksimalna vrednost sila trenja i
predizolovanog dubina ukopavanja razmatranog predizolovanog sistema,
sistema, usvaja se parcijalni stepen sigurnosti za poliuretanski izolacioni
materijal jednak m=3. Vrednost parcijalnog stepena sigurnosti
neophodno je moe biti smanjena na m=2 za predizolovani sistem koji je, po
proceni rizika od otkaza svrstan u projektnu klasu B i kod kojeg je
definisati njene razmak izmeu predizolovanih lukova na razmatranom delu
karakteristike: sistema manji od 20 m

25.6.2013 54
 U zavisnosti = Fr/Dci
= Fr/Ds
od povrina u (N/mm2) za
(N/mm2) za
dodiru spoj
spoj radne
smicajni polietilenskog
eline cevi i
napon se zatitnog sloja
poliuretanske
izraunava i poliuretanske
pene
formulama: pene

25.6.2013 55
 Pri projektovanju obezbediti dostupnost
neophodno je drenane armature,
predvideti mesto za dimenzionisati drenane
drenau
predizolovanog armature na nain da
sistema izmeu dve pregraeni deo cevovoda bude
zaporne industrijske ispranjen u predvienom
armature. Pri izboru vremenskom intervalu,
mesta za drenau napomena: ovaj zahtev nije
razmatranog
eksplicitno dat standardom
predizolovanog
sistema neophodno SRPS EN 13941.
je:

25.6.2013 56
 Kada drenirani deo cevovoda ima pad u jednom
pravcu, postupak dimenzionisanja drenane armature
dat je formulom:
Ddr= Dpr x a ( l x n/ipr)1/4 (mm)
Ddr prenik drenane grane
Dpr uslovni prenik koji se izraunava po formuli:
Dpr = (D1l1 + D2l2 +.... + Dnln)/ li (mm)
ipr - nagib sekcije cevovoda se izraunava po formuli:
ipr = (i1l1 + i2l2 +.... + inln)/ li
a koeficijent propustljivosti armature
n koeficijent vremena pranjenja
25.6.2013 57
 U sluaju kad je drenana armatura postavljena
u najnioj taki cevovoda, ona se dimenzionie
prema formuli:
Dekv. = (DI2 + DII2)1/2, dok se DI i DII se
izraunavaju po formuli za Ddr za svaku sekciju
posebno.

25.6.2013 58
 Pri dimenzionisanju prikljuaka pojavljuju se
sledea dva sluaja:
1. Sluaj I: projektovanje kompletno novog
predizolovanog sistema zajedno sa novim
prikljucima,
2. Sluaj II: projektovanje novog prikljuenja na ve
izgraenu deonicu predizolovanog sistema.

25.6.2013 59
 korienjem predizolovane T-rave, gde je duina
pravolinijskog dela cevovodnog prikljuka
ograniena na vrednost datu formulom:
= L/L max. = x Tmax

korienjem predizolovane P rave. U ovom

sluaju preporuuje se da paralelni krak iznad
glavne cevi bude u intervalu od 1,5 m do 6 m

25.6.2013 60
 Pri projektovanju potrebno je utvrditi naponsko stanje postojeeg
predizolovanog sistema. Ako je na postojeem
predizolovanog predizolovanom sistemu izvreno termiko
sistema koji se prednaprezanje i ako e se seenjem tog sistema (radi
ugradnje predizolovanih ravi) promeniti njegovo
povezuje na naponsko stanje, mora se izabrati neki drugi postupak
prikljuenja.
postojei ako se pri prikljuenju izrauje elino sedlo, mora se
proveriti da li je potrebno ojaanje prikljuka.
predizolovani projektant treba da rei i nain na koji e biti izveden
sistem, zatitni PEHD sloj, kao i nain na koji e taj deo biti
napunjen izolacionim materijalom.
neophodno je kada je predvieno paralelno voenje sa glavnim
cevovodom, na odreenoj duini, neophodno je uraditi
pridravati se analizu uticaja prikljuka na glavni cevovod. U zoni
sledeih iskopavanja potrebno je proraunom redukovati
koeficijent trenja za 35% od nominalno korienog u
preporuka: projektu glavnog cevovoda.

25.6.2013 61
 Pri korienju elemenata za kompenzaciju gde se pod
pojmom kompenzacione zone podrazumeva prostor oko
predizolovanog cevovoda (definisan vrednou
kompenzacionog kraka L i dilatacije L) i gde je potrebno
da razmatrani deo cevovoda bude osloboen od pritiska
kojeg cevovod vri na tlo, delovi predizolovanog sistema
obuhvaeni kracima kompenzacije tite se ekspanzionim
jastucima na sledei nain:
1. preporuena vrednost ekspanzione zone je L1 = 2/3 L (L je
duina kompenzacionog kraka),
2. kompenzaciona zona se formira od kompenzacionih jastuka u
dovoljnom broju slojeva,
3. duina prvog kompenzacionog sloja odgovara vrednosti
ekspanzione zone (L1),
4. svaka sledea duina ekspanzionog sloja izraunava se po
formuli Ln = [(L d)/L] x L1, gde je d debljina ekspanzionog
jastuka a L izduenje razmatranog dela predizolovanog sistema

25.6.2013 62
 Takom 7.5.2 standarda SRPS EN 13941 definisani su
zahtevi za razliite projektne klase koje treba da ispuni
izvoa radova.
Postoje razliiti naini kojima naruilac posla
(investitor) moe proveriti osposobljenost izvoaa
radova (pre izbora ponuaa) i na taj nain (sa
dovoljnom pouzdanou) se zatiti od eventualne
nepredviene tete prouzrokovane nekompetentnom
ili neusaglaenom montaom predizolovanog sistema.
Proveru moe vriti sam naruilac posla (provera
preko druge strane) ili moe angaovati kontrolno telo
tip A koje je akreditovano prema zahtevima standarda
SRPS ISO/IEC 17020 koje e u njegovo ime izvriti tu
proveru (provera preko tree strane).

25.6.2013 63
 Osposobljenost izvoaa radova za montau predizolovanog sistema
projektne klase B ili klase C
1. Sertifikat o kontrolisanju za montau 8.Uputstvo proizvoaa spojnica za montau
odgovarajue klase prema SRPS EN 13941 istih.
2. Sertifikat o ispunjenosti uslova zavarivakog 9. Sertifikati montaera spojnica za
pogona izvoaa radova prema zahtevima odgovarajuu klasu i nain nalivanja prema
standarda SRPS EN 3834 i SRPS EN 13941 SRPS EN 489
3. Posedovanje transportnih i sredstava za 10. Spisak oprema za proveru sistema za nadzor
manipulaciju sa elementima predizolovanog i dokazi o njenoj ispravnosti
sistema i evidencioni spisak istih.
4. Dokaz o kompetentnosti koordinatora 11. Tehnika dokumentacija za montau sistema
zavarivanja prema zahtevima standarda SRPS za nadzor dobijenu od proizvoaa elemenata
EN ISO 14731 i SRPS EN 13941 predizolovanog sistema
5. Posedovanje odgovarajuih WPS-ova i 12. Uverenja o etaloniranju ispitnih manometara
WPQR-ova kao i spisak istih u odgovarajuem ispitnom intervalu.
6. Spisak osoblja koje treba da realizuje 13.Dokazi o kompetentnosti osoblja koje
planirane zavarivake radove sa sertifikatima izrauje projekat izvedenog objekta i sadraj tog
prema SRPS EN 287-1 i SRPS EN 13067 projekta prema zahtevima projektne klase.
7. Spisak oprema koja se koristi pri montai 14. Definisan spisak zavrne dokumentacije koji
predizolovanog sistema i dokazi o ispravnosti se predaje uz projekat izvedenog objekta.
25.6.2013 64
 program kontrolisanja i ispitivanja predizolovanog sistema,

Planom
nain transporta i skladitenja elemenata predizolovanog sistema,
metodologiju prijema iskopane trase, pre poetka mainskih radova,
elaborat o ureenju gradilita,

montae
aktivnosti koje e biti podugovorene (tamo gde je to primenljivo),
aktivnosti razrade crtea datih u projektnoj dokumentaciji i definisanje
potrebnih detalja,
potrebe za opremom koja e biti koriena u toku montae i njene

minimalno ispravnosti,
izbor procesa zavarivanja i definisanje potrebne dokumentacije,
postupak oznaavanja zavarenih spojeva,

je forme zapisa koje e biti koriene tokom realizacije procesa zavarivanja,

postupak antikorozione zatite neizolovanih elinih delova,
aktivnosti predmontae pojedinih delova sistema (gde je to primenljivo),

potrebno procedure za ispitivanja metodama bez razaranja,

nain realizacije ispitivanja pritiskom,
postupak formiranja mernih sekcija i definisanje mernih mesta sistema

definisati:
za nadzor,
forme zapisa za evidenciju realizovanih ispitivanja,
postupak oznaavanja spojnih mesta,
forme zapisa za evidenciju realizovanih spojnih mesta.

25.6.2013 65
 Pri transportu i
skladitenju elemenata
predizolovanog
sistema neophodno je
da se sa istim postupa
na propisani nain.
Primeri koji su dati na
slici prikazuju pravilne
postupke pri
transportu i odlaganju
predizolovanih cevi i
fitinga

25.6.2013 66
Projektni detalji vezani za pripremu rova Kako ne treba da izgleda trasa tokom
montae
25.6.2013 67
 Pre poetka realizacije
mainskih radova usaglaenost profila iskopanog rova,
potrebno je izvriti usaglaenost podunog nagiba rova,
prijem iskopane trase usklaenost elemenata za obezbeenje rova sa
tj. proveriti stanje definisanom metodologijom montanih radova,
realizovanih proirenja na mestima gde e biti realizovani
graevinskih radova zavarivaki radovi,
u odnosu na proirenja u ekspanzionim zonama za potrebe
odobrenu projektnu montae ekspanzionih jastuka,
dokumentaciju i udaljenost od instalacija sa kojima se
usvojeni plan predizolovani sistem ukrta ili paralelno vodi,
montae. Pri prijemu mesta ulaska u objekte i/ili komore
predizolovanog sistema
iskopane trase
potrebno je proveriti:

25.6.2013 68
U postupku montae predizolovanih sistema izdvajamo sledee
aktivnosti:
pripremne aktivnosti,
aktivnosti vezane za proces zavarivanja,
aktivnosti ispitivanja metodama bez razaranja,
aktivnosti ispitivanja pritiskom,
aktivnosti provere sistema za nadzor,
aktivnosti montae i nalivanja spojnih mesta,
aktivnosti nasipanja predizolovanog sistema materijalom
propisanog kvaliteta,
aktivnosti putanja u rad predizolovanog sistema

25.6.2013 69
 Neophodno je da
izvoa radova uticaj niskih temperatura (Tatm.<0oC) na
vodi rauna pod integritet elemenata predizolovanog sistema
kojim uticaj niskih temperatura povrine elemenata
predizolovanog sistema (Tsrf.<15oC) na
atmosferskim realizaciju procesa nalivanja spojnica
uslovima se uticaj visokih temperatura povrine elemenata
montaa sistema (Tsrf.45oC) na realizaciju procesa
nalivanja spojnica
predizolovanog uticaj padavina na oitavanja parametara
sistema realizuje. sistema za nadzor
Od tetnih uticaja uticaj padavina na kvalitet izvedenih
zavarivakih radova
na montau
izdvajamo:

25.6.2013 70
 Organizacija koja izdaje sertifikate za osoblja
esto moemo uti pitanje: Koje mora biti akreditovana prema SRPS ISO/IEC
ateste mogu da prihvatim kao 17024 i u svom obimu akreditacije mora imati
standarde date u nastavku:
validne? ili Koja je to firma Sertifikat za zavarivae-elik (SRPS EN 287-1)
koja ima pravo da izdaje ateste? Sertifikat za PE zavarivae (SRPS EN 13067)
Na ova pitanja odgovor je: Sertifikat za montaere spojnica (SRPS EN 489)

25.6.2013 71
 Zahtev Referentni dokument

Grupa materijala Grupa 1 prema SRPS ISO/TR 15608

Kvalifikacija zavarivaa/ SRPS EN 287-1/ SRPS EN 1418

operatera
WPS SRPS EN ISO 15607 i SRPS EN ISO 15609 deo 1 (deo 2
kada se primenjuje postupak 311)
WPQR t.4.1.1 SRPS EN ISO 15607 i SRPS EN ISO 15614 deo 1

Preporuke pri zavarivanju SRPS EN 1011 deo 1, 2 i 3 (ISO/TR 17671 deo 1,2 i 3)

Preporuke za IBR ispitivanja pri SRPS EN ISO 17635 ( povueni standard SRPS EN
formiranju programa ispitivanja i 12062)
kontrolisanja
Zahtevi za kalibraciju i verifikaciju SRPS EN ISO 17662
opreme koja se koristi pri
zavarivanju
Sertifikacija zavarivakog pogona SRPS EN ISO 3834 deo 2, 3 ili 4

25.6.2013 72
 Kada je re o ispunjenosti uslova zavarivakog pogona
izvoaa radova koji realizuje zavarivake radove na
predizolovanom sistemu, neophodno je napomenuti da je
potrebno da ta firma poseduje odgovarajui sertifikat kojim
dokazuje usaglaenost sa zahtevima standarda SRPS EN ISO
3834 (deo 2 ili 3 ili 4) i standarda SRPS EN 13941 u
zavisnosti od projektne klase kojoj pripada predizolovani
sistem.
Izvoai radova koji realizuju poslove montae
predizolovanih sistema na projektnoj klasi A potrebno je da
minimalno ispunjavaju zahteve standarda SRPS EN ISO
3834 deo 4 dok firme koje realizuju poslove montae na
predizolovanim sistemima projektne klase B i C potrebno je
da minimalno ispunjavaju zahteve standarda SRPS EN ISO
3834 deo 3, a to dokazuju sertifikatom izdatim od strane
akreditovanog sertifikacionog tela.

25.6.2013 73
 Ekstruziono zavarivanje i zavarivanje toplim
alatom su postupci zavarivanja koji se najee
koriste pri proizvodnji ili popravci predizolovanih
fitinga ili zavarivanju PE zatitne obloge na terenu.
Pri realizaciji ovih postupaka zavarivanja potrebno
je obratiti panju da se indeks teenja (MFR)
polietilenskih segmenata koji se zavaruju (kada je
MFR odreen prema zahtevima iz t.4.3.1.2
standarda SRPS EN 253) ne sme razlikovati za vie
od 0,5 g/10 min.
Osoblje koje realizuje postupke zavarivanja mora
posedovati sertifikat za odgovarajui postupak
zavarivanja prema zahtevima jednog od standarda
EN 13067 ili ISO/TR 19480 ili DVS 2212-1.
25.6.2013 74
25.6.2013 75
IBR metoda SRPS EN 489 SRPS EN 448
Ispitna tehnika Kriterijum Ispitna tehnika Kriterijum
prihvatljivosti prihvatljivosti

Vizuelno EN 970 i EN 13018 Nivo B EN ISO ISO 17637 Nivo B EN ISO

ispitivanje (VT) 5817 5817
Radiografsko Tehnika B EN Nivo 1 EN 12517- Tehnika B ISO Nivo 1 ISO 10675-
ispitivanje (RT) 1435 i EN 444 1 17636-1* 1
Ultrazvuno Tehnika B EN Nivo 2 EN 1712 Tehnika B ISO Nivo 2 ISO 11666
ispitivanje (UT) 1714 i EN 583-1 17640
Ispitivanje EN 571-1 Nivo 2X EN 1289 ISO 3452-1 Nivo 2X ISO
penetrantima (PT) 23277
Ispitivanje EN 1290 Nivo 2X EN 1291 ISO 17638 Nivo 2X ISO
magnetskim 23278
esticama (MT)

*Napomena: standard ISO 17636 zamenjen je sa standardom ISO 17636 deo 1 i 2

25.6.2013 76
 tabelom 11 nisu navedeni kriterijumi prihvatljivosti za vizuelno i
radiografsko ispitivanje zavarenih spojeva,
Tabelom 11 i 12 standarda tabelom 12 je definisan obim ispitivanja u funkciji tipa zavarenih
SRPS EN 13941 definisane spojeva na predizolovanim sistemima. Ovaj zahtev je usaglaen,
ali je kolonom assessment category naveden standard EN
su tehnike ispitivanja i 25817:1992 koji je povuen. Trenutno vaei standard je SRPS EN
kriterijumi prihvatljivosti ISO 5817:2008. On nije adekvatan za ocenu usaglaenosti pri
radiografskom ispitivanju zavarenih spojeva.
za montane zavarene
Standard SRPS EN 489, u prilogu A, jasno definie zahtevane
spojeve na izgraenim tehnike ispitivanja i odgovarajue kriterujume prihvatljivosti za
predizolovanim razliku od odredbi standarda SRPS EN 13941. Na osnovu svega
navedenog preporuuje se:
sistemima. Pri tome su korienje priloga A standarda SRPS EN 489 za potrebe
ostale odreene nejasnoe definisanja tehnika ispitivanja i kriterijuma prihvatljivosti,
u ovim tabelama koje korienje tabele 12 standarda SRPS EN 13941 za potrebe
definisanja obima ispitivanja za primenjene tipove zavarenih
onemoguavaju doslednu spojeva,
primenu u segmentu u sluaju pojavljivanja defekata na zavarenim spojevima, u tabeli
ocene usaglaenosti 13 standarda SRPS EN 13941 definisan je nain poveanja obima
ispitivanja.
razmatranih zavarenih U sluaju da je zahtev projekta i/ili ugovora dosledna primena
spojeva. Ovom prilikom standarda SRPS EN 13941, neophodno je propisati procedure
naveemo najvanije: ispitivanja za svaku od primenjenih IBR metoda koje e overiti
sertifikovana osoba, nivoa 3 prema standardu SRPS EN 473 ili
standardu EN ISO 9712.

25.6.2013 77
Projektna Tip zavarenog spoja Obim ispitivanja (%)
klasa VT RT/UT MT/PT

B Sueoni zavareni spoj 100% 10 Napomena 2

Ugaoni zavareni spoj 100% Napomena 1 Napomena 2

Uzduni zavareni spoj 100% Napomena 1 Napomena 2

Spojevi koji nisu ukljueni 100% 50 Napomena 2

u ispitivanje pritiskom
C Sueoni zavareni spoj 100% 20 Napomena 2

Ugaoni zavareni spoj 100% Napomena 1 Napomena 2

Uzduni zavareni spoj 100% Napomena 1 Napomena 2

Spojevi koji nisu ukljueni 100% 100 Napomena 2

u ispitivanje pritiskom
Napomena 1: Sluajno izabrani uzorci na osnovu ukupno izraenih spojeva jednog zavarivaa

Napomena 2: Obim ispitivanja definisan programom ispitivanja i/ili WPS-om

25.6.2013 78
 Ispitivanje pritiskom
predizolovanog
sistema je aktivnost
koja se sprovodi u
cilju potvrivanja Ispitivanje hladnim vodenim
sposobnosti sistema pritiskom (HVP)
da izdri optereenje
Ispitivanje vazduhom pod
izazvano dejstvom
ispitnog pritiska u pritiskom
ogranienom Ispitivanje jednako vrednim
vremenskom IBR metodama
intervalu bez vidljivih
oteenja. Tipovi
ispitivanja pritiskom
su:

25.6.2013 79
 Ispitivanje vazduhom pod pritiskom realizuje
kada nije mogue realizovati HVP-om i sprovodi
se vazduhom pod pritiskom pi= 0,2 bar ili
pritiskom od 0,65 bar ispod atmosferskog pritiska.
Ispitivanje hladnim vodenim pritiskom moe biti:
1. ispitivanje nepropusnosti (za projektnu klasu A pi=pmax
dok za projektnu klasu B i C pi=1,3 x pmax)- ako se
realizuje HVP onda je ovo obavezno ispitivanje.
2. ispitivanje vrstoe (za sve projektne klase pi=1,5 x pmax)-
realizuje se ako je definisano projektom.

25.6.2013 80
 ako izvoa radova poseduje izvetaje o sprovedenim
vizuelnim ispitivanjima kojima su obuhvaeni svi zavareni
spojevi na ispitivanoj deonici i ako je realizovana tehnika

Jdnako
ispitivanja i kriterijum prihvatljivosti usaglaen sa
zahtevima standarda SRPS EN 13941 ili prilogom A SRPS
EN 489.

vredna
ako izvoa radova poseduje izvetaje o sprovedenim
radiografskim i/ili ultrazvunim ispitivanjima kojima su
obuhvaeni svi zavareni spojevi na ispitivanoj deonici i ako

IBR
je realizovana tehnika ispitivanja i kriterijum prihvatljivosti
usaglaen sa zahtevima standarda SRPS EN 13941 ili
prilogom A standarda SRPS EN 489

ispitivanja
ispitivanja magnetskim esticama ili penetrantima su
obavezna kada je to predvieno projektnom
dokumentacijom ili odgovarajuom tehnologijom

mogu se
zavarivanja. Ako su ova ispitivanja zahtevana, izvoa
radova treba da poseduje izvetaje o sprovedenim
ispitivanjima kojima su obuhvaeni svi zavareni spojevi na

primeniti:
ispitivanoj deonici i ako realizovana tehnika ispitivanja i
kriterijum prihvatljivosti usaglaen sa zahtevima standarda
SRPS EN 13941 ili sa prilogom A standarda SRPS EN 489.
postupak ispitivanja pritiskom se primenjuje na zavarene
spojeve izraene u minimalno dva prolaza i gde su poloaji
poetka i zavretka dva prolaza fazno pomereni.

25.6.2013 81
 Postupak
montae Izvoa poseduje odgovarajuu
dokumentaciju za montau spojnica
spojnica Izvoa poseduje odgovarajuu
mogue je opremu za montau spojnica
Izvoa poseduje kompetentno
realizovati osoblje za montau spojnica i
ako su povezivanje sistema za nadzor
ispotovani Izvoa radova na propisani nain
evidentira sve relevantne podatke u
sledei vezi realizovanih spojnih mesta.
zahtevi:
25.6.2013 82
 usaglaenost izvedenih zavarivakih radova sa
Faktori koji se zahtevima iz priloga A standarda SRPS EN 489,
proveravaju u usaglaenost isporuenih spojnica sa zahtevima
iz standarda SRPS EN 489,
cilju usaglaenost naina montae spojnica sa
potvrivanja zahtevima iz t.4.3 standarda SRPS EN 489,
usaglaenosti atmosferski uslovi pri montai spojnica,
temperatura povrina radne eline cevi i zatitne
kvaliteta polietilenske cevi, u procesu nalivanja
izvedenih komponenti,
temperatura izolacionih komponenti,
radova prema maseni odnos izolacionih komponenti u procesu
standardu SRPS nalivanja,
usaglaenost poliuretanskog sloja sa zahtevima iz
EN 489 su: t.4.1.6 standarda SRPS EN 489

25.6.2013 83
 Montaa predizolovanih sistema mora biti realizovana na
osnovu tehnike dokumentacije koja je usaglaena sa
zahtevima take 5.8 standarda SRPS EN 14419 i koju formira
proizvoa ugraenih elemenata predizolovanog sistema.
Smernice iz tehnike dokumentacije projektant
implementira u elaborat sistema za nadzor koji je sastavni
deo projektne dokumentacije.
Osnovni zadatak svakog sistema za nadzor, primenjenog u
predizolovanom sistemu daljinskog grejanja, je da detektuje:
1. postojanje i lokaciju pojave vlage/curenja u predizolovanom
sistemu,
2. odstupanja od projektovanih i nultim ispitivanjem oitanih
parametara sistema,
3. postojanje i lokaciju poremeaja u radu sistema za nadzor

25.6.2013 84
 Sistem za nadzor definisan projektnom
dokumentacijom sastoji se od jedne ili vie mernih
sekcija, ureaja na koji su merne sekcije prikljuene i
eventualnog ureaja za komunikaciju sa objektom za
proizvodnju i distribuciju toplotne energije.
Merne sekcije predstavljaju precizno definisan nain
povezivanja ica sistema za nadzor kojim je ostvarena
funkcionalna celina sa jasno definisanim parametrima.
Elementi sistema za nadzor moraju biti izabrani tako
da budu pogodni za montau, prilagoeni radnim
uslovima u pogledu mehanikih, termikih i hemijskih
uslova unutar predizolovanog sistema i istog radnog
veka kao i predizolovani sistem kojem pripadaju.

25.6.2013 85
 tehniku dokumentaciju koja se odnosi na sistem za nadzor pri
realizaciji proizvodnje elemenata predizolovanog sistema i ona mora
biti usaglaena sa zahtevima iz t.5.8.2 standarda SRPS EN 14419,
tehniku dokumentaciju koja se odnosi na montau sistema za
nadzor i ta dokumentacija mora biti usaglaena sa zahtevima iz
t.5.8.3 standarda SRPS EN 14419,
tehniku dokumentaciju za praenje sistema za nadzor tokom
radnog veka predizolovanog sistema i ona mora biti usaglaena sa
Saglasno zahtevima iz t.5.8.4 standarda SRPS EN 14419,
standardu SRPS da ice sistema za nadzor ne budu u kontaktu sa radnom elinom
EN 14419 cevi i da je na slobodnim krajevima radne eline cevi obezbeena
odgovornost minimalna duina ice od 20 mm,
proizvoaa mesto povezivanja ica sistema za nadzor mora biti definisano
elemenata tehnikom dokumentacijom proizvoaa elemenata predizolovanog
predizolovanog sistema i usaglaeno sa t.6.3.3 standarda SRPS EN 14419,
raspored ica u poprenom preseku elemenata predizolovanog
sistema je da sistema mora biti definisan tehnikom dokumentacijom i usaglaen
obezbedi: sa t.6.3.4 standarda SRPS EN 14419,
raspored odstojnika i nain oslanjanja ica sistema za nadzor u
odnosu na odstojnike mora biti definisan tehnikom
dokumentacijom i usaglaen sa t.6.3.5 standarda SRPS EN 14419,
pre poetka serijske proizvodnje elemenata predizolovanog sistema
proizvoa mora da uradi ispitivanje kompatibilnosti izabranih ica
sistema za nadzor i dokae usaglaenost sa zahtevima iz t.6.2
standarda SRPS EN 14419.
25.6.2013 86
 odgovornost izvoaa radova koji realizuje poslove
montae sistema za nadzor je u doslednoj primeni
tehnike dokumentacije koju je dobio od proizvoaa
elemenata predizolovanog sistema kako u segmentu
montae, tako i pri ispitivanju ili proveri.

odgovornost distributera toplotne energije

1. praenju radnih parametara sistema,
2. proveri da ice sistema za nadzor nisu u kontaktu sa elinim
delovima predizolovanog sistema,
3. sprovoenju potrebnih aktivnosti u sluaju utvrivanja
nedozvoljenih vrednosti parametara sistema za nadzor u cilju
otklanjanja njihovih nedostataka (Poznavanjem rasporeda
povezivanja ica sistema za nadzor obezbeena je mogunost
pronalaenja mesta curenja ili mesta oteenja predizolovanog
sistema).

25.6.2013 87
 provera neprekidnosti provodnika- Provera
neprekidnosti provodnika se realizuje
odgovarajuim ispitnim instrumentom
(ommetrom) na nain da je merenje usaglaeno
sa zahtevima t.7.1 i priloga G SRPS EN 14419.
Ispitivanja na provera elektrinog otpora izolacije- Merenje
elektrinog otpora izolacije na terenu realizuje
terenu sistema se odgovarajuim ispitnim instrumentom na
za nadzor pri nain da je merenje usaglaeno sa zahtevima iz
t.7.1 i priloga H SRPS EN 14419.
izgradnji ispitivanje funkcionalnosti- Ispitivanje
predizolovanog funkcionalnosti merne sekcije sistema za nadzor
se realizuje prema zahtevima iz t.7.6.4 standarda
sistema: SRPS EN 14419.
ispitivanja i merenja tokom rada sistema za
nadzor- Ova ispitivanja i merenja se rade 4
nedelje nakon putanja predizolovanog sistema
u rad i moraju biti usaglaena sa zahtevima iz
t.7.7 standarda SRPS EN 14419

25.6.2013 88
 Nakon zavretka montae predizolovanog sistema potrebno
je izvriti njegovu ocenu usaglaenosti. Ocena usaglaenosti
moe biti realizovana na jedan od tri mogua naina:
ocena usaglaenosti preko prve strane - aktivnosti
ocenjivanja usaglaenosti koje obavlja organizacija koja je
izvrila montau predizolovanog sistema,
ocena usaglaenosti preko druge strane - aktivnost
ocenjivanja usaglaenosti koju obavlja organizacija koja je
kao korisnik zainteresovana za montirani predizolovani
sistem,
ocenjivanje usaglaenosti preko tree strane - aktivnost
ocenjivanja usaglaenosti koju obavlja telo koje je nezavisno
od organizacije koja je izvrila montau predizolovanog
sistema, kao i od korisnika zainteresovanog za taj
predizolovani sistem.

25.6.2013 89
 Referentna dokumenta za ocenjivanje
usaglaenosti montiranog predizolovanog
sistema su:
1. projektna dokumentacija,
2. tehnika specifikacija,
3. referentni standardi (npr. SRPS EN 13941,...)
4. program kontrolisanja i ispitivanja,
5. ugovor o graenju.

25.6.2013 90
 Aktivnosti kojima
se vri provera
usaglaenosti u merenje - aktivnost kojom se zadata veliina
odonosu na uporeuje sa izmerenom,
specificirane uzorkovanje - aktivnost pribavljanja uzorka
komponenata ili elemenata predizolovanog sistema,
zahteve i koji se ispitivanje - utvrivanje jedne ili vie karakteristika
kao takvi najee komponenata, elemenata ili delova predizolovanog
sistema u skladu sa procedurom ispitivanja,
pojavljuju u
kontrolisanje - pregledanje projekta predizolovanog
programu sistema, kontrolisanje procesa ugradnje i utvrivanje
kontrolisanja i usaglaenosti predmetnog predizolovanog sistema
sa specificiranim zahtevima.
ispitivanja
predizolovanih
sistema su:

25.6.2013 91
 predizolovane cevi poseduje uverenje o
Da bi kontrolisanju 3.1 prema zahtevima standarda EN
proizvedene 10204 kojim se potvruje ispunjenost uslova
predizolovane definisanih tehnikom specifikacijom i standardom
cevi bile SRPS EN 253
oznaavanje predizolovanih cevi bude usaglaeno sa
potpuno zahtevima iz t.6 standarda SRPS EN 253
usaglaene sa izvetaj o ispitivanju tipa, prema zahtevima take
zahtevima D.2 i tabela D.2, D.3 i D.4 standarda SRPS EN 253
standarda izvetaj o periodinom kontrolisanju (ne stariji od
SRPS EN 253 godinu dana) prema zahtevima take D.4 i tabela
potrebno je D.2, D.3 i D.4 standarda SRPS EN 253
da: izvetaj o ispitivanju ica sistema za nadzor prema
t.6.2 i t.6.6 standarda SRPS EN 14419

25.6.2013 92
 Elementi predizolovanog sistema definisani
standardom SRPS EN 448 i koje ubrajamo u
predizolovane fitinge:
1. predizolovane lukove,
2. predizolovane T- rave,
3. preizolovane redukcije,
4. predizolovane vrste take,
5. jednom napregnuti kompenzator
Napomena: Predizolovana P-rava mora biti
posebno definisana na nain da ispunjava zahteve
standarda SRPS EN 448 i SRPS EN 13941.

25.6.2013 93
 Da bi
proizvedeni predizolovani fiting poseduje uverenje o kontrolisanju 3.1
prema zahtevima standarda EN 10204 kojim se potvruje
predizolovani ispunjenost uslova definisanih tehnikom specifikacijom i
fiting bio standardom SRPS EN 448,
oznaavanje predizolovanog fitinga bude usaglaeno sa
potpuno zahtevima iz t.6 standarda SRPS EN 448,
usaglaen sa ice sistema za nadzor budu usaglaene sa zahtevima iz t.6.2 i
t.6.6 standarda SRPS EN 14419,
zahtevima za predizolovani fiting postoji izvetaj o ispitivanju tipa, prema
standarda zahtevima iz take A.2 i tabela A.1 i A.2 standarda SRPS EN 448,
SRPS EN 448 na zahtev naruioca, proizvoa dostavlja i sertifikat o
realizovanom periodinom kontrolisanju predizolovanih fitinga
potrebno je prema zahtevima iz take A.4 kao i tabela A.1 i A.2 standarda
da: SRPS EN 448.

25.6.2013 94
 Predizolovane oznaavanje predizolovanih slavina mora biti usaglaeno sa
slavine moraju zahtevima iz t.6 standarda SRPS EN 488 i t.5.6.2 standarda SRPS EN
13941
biti za eline kuglaste slavine mora postojati odgovarajui izvetaji o
proizvedeni ispitivanju tipa, prema zahtevima iz take A.2 i tabele A.1
prema standarda SRPS EN 488 (SRPS EN 488 ne definie u potpunosti
zahtevima zahtev za tehnike uslove isporuke elinih kuglastih slavina?!?)
za predizolovane slavine moraju postojati uverenja o kontrolisanju
standarda 3.1 prema zahtevima iz standarda EN 10204, kojim se potvruje
SRPS EN 488 i njihova usaglaenost sa zahtevima tehnike specifikacije i/ili sa
SRPS EN standardima SRPS EN 488 i SRPS EN 13941
13941 na nain na zahtev naruioca, proizvoa dostavlja i sertifikat o
realizovanom periodinom kontrolisanju predizolovanih slavina,
da ispunjavaju prema zahtevima iz take A.4 i tabele A.2 standarda SRPS EN 488
sledee ice sistema za nadzor moraju biti usaglaene sa zahtevima iz t.6.2 i
zahteve: t.6.6 standarda SRPS EN 14419

25.6.2013 95
 Proizvoa
dokazuje budu oznaene prema zahtevima iz t.6
standarda SRPS EN 489
usaglaenost imaju odgovarajue uputstvo za montau
isporuenih prema zahtevima iz t.4.3 standarda SRPS
EN 489
spojnica sa
imaju odgovarajui izvetaj o ispitivanju
zahtevima tipa (t.4.2 standarda SRPS EN 489)
standarda poseduju uverenja o kontrolisanju 3.1
kojim se dokazuje usaglaenost sa
SRPS EN 489 zahtevima tehnike specifikacije i/ili
na nain da standarda SRPS EN 489
spojnica:
25.6.2013 96
Karakteristike koje moraju biti obuhvaene izvetajem o ispitivanju kada se
ispitivanje realizuje prema SRPS EN ISO 7214
Karakteristike ekspanzionih jastuka Standardi za metode ispitivanja
Gustina ISO 854
Zatezna vrstoa ISO 1798
Prekidno izduenje ISO 1798
Pritisni napon ISO 3386-1
Kompresioni set EN ISO 1856
Dimenzionalna stabilnost na povienoj ISO 7850/ ISO 2796
temperaturi
Apsorpcija vode ISO 2896/ ISO 1923
Karakteristike gorenja ISO 3582/ ISO 9772

25.6.2013 97
 Za sluaj kada je neophodna realizacija ocenjivanja usaglaenosti poliuretanske
pene kao izolacionog materijala elemenata predizolovanog sistema i spojnih
mesta, ista se moe sprovesti prema zahtevima standarda SRPS EN 14308.
Pomenuti standard je harmonizovani standard sa evropskom direktivom
(89/106/EC) za graevinske proizvode.

Nakon zavrenog postupka ocenjivanja usaglaenosti, pod pretpostavkom da

je predmetni proizvod ispunio zahteve standarda SRPS EN 14308, dokaz o
usaglaenosti sa zahtevima direktive 89/106/EC je deklaracija o usaglaenosti
proizvoaa sa pozivom na sertifikat o usaglaenosti koji izdaje notifikovano
telo iz evropske unije i nanetim znakom usaglaenosti (CE) na proizvod koji je
bio predmet ocenjivanja usaglaenosti.

U Republici Srbiji nije jo donet pravilnik o graevinskim proizvodima kojim

bi proizvoa imao obavezu da pre stavljanja na trite izvri ocenjivanje
usaglaenosti komponenti od kojih se proizvodi poliuretanska pena za
nalivanje spojnih mesta.

25.6.2013 98
 sertifikat proizvoaa za sistem menadmenta
kvalitetom prema standardu ISO 9001,
izvetaj o ispitivanju tipa za ugraene elemente
Dokazi o predizolovanog sistema za koje je predvieno takvo
usaglaenosti ispitivanje (u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN
ugraenih 253, SRPS EN 448, SRPS EN 488 i SRPS EN 489),
elemenata
predizolovanog sertifikat o periodinom kontrolisanju proizvoaa za
sistema dati su tipove ugraenih elemenata predizolovanog sistema,
u nastavku: sertifikat/uverenje o kontrolisanju 3.1 (prema standardu
SRPS EN 10204) za isporuene elemente predizolovanog
sistema, kao dokaz o usaglaenosti sa zahtevima tehnike
specifikacije i/ili ugovora

25.6.2013 99
 spisak zavarivaa/operatera koji su radili na montai predizolovanog
sistema
sertifikati zavarivaa/operatera,
spisak korienih tehnologija zavarivanja
tehnologija zavarivanja sa pripadajuim WPS-ovima
spisak korienih kvalifikacija tehnologija zavarivanja (WPQR)
kopije kvalifikacija tehnologija zavarivanja (WPQR)
spisak koriene opreme za zavarivanje
Zavarivaki dokumentacija kojom se potvruje usaglaenost opreme za zavarivanje
radovi na spisak ispitivaa koji su realizovali IBR ispitivanja
predizolovano kopije sertifikata kojima se dokazuje kompetentnost ispitivaa prema
m sistemu: zahtevima standarda SRPS EN 473 ili EN ISO 9712
procedure ili uputstva za IBR ispitivanja za metode koje su realizovane
na predizolovanom sistemu
kopije svih izvetaja o sprovedenim IBR ispitivanjima
spisak opreme za realizaciju IBR ispitivanja
sertifikati 3.1 (SRPS EN 10204) za dodatni materijal za zavarivanje
kopija dnevnika montae (deo koji se odnosi na zavarivake radove)
ema oznaavanja zavarenih spojeva
crte izvedene trase predizolovanog sistema

25.6.2013 100
 reenje o imenovanju odgovornog izvoaa radova
kopija licence odgovornog izvoaa radova/ projektanta
spisak montaera spojnica
sertifikati montaera spojnica
Dokumentacija tehnika dokumentacija za montau sistema za nadzor
za montane spisak opreme za montau spojnica
radove na
predizolovanom spisak merne opreme za proveru parametara sistema za nadzor
sistemu: dnevnik montae predizolovanog sistema
izvetaj/izvetaji o ispitivanju pritiskom
geodetski snimak izvedene trase
izvetaj o ispitivanju materijala koji je korien za nasipanje
dokaz o zbijenosti nasutog materijala

25.6.2013 101
 zapisi o realizovanim merenjima i proverama
tokom montae predizolovanog sistema
Radovi na zapis o zavrnim merenjima i proverama za
montai svaku mernu sekciju
sistema za zapis o merenjima realizovanim nakon 4 nedelje
nadzor: od poetka rada predizolovanog sistema
tehnika dokumentacija za montau sistema za
nadzor

25.6.2013 102