E. O.

Chirovici

KNJIGA OGLEDALA
Prevela Tamara Kuni
 Mojoj eni Mihaeli, koja nikad nije
zaboravila tko smo i odakle potjeemo.
Veina ljudi je netko drugi.
Oscar Wilde
PRVI DIO
Peter Katz

Sjeanja su kao meci.

Neka prolete pokraj tebe i samo te uplae.
Neka te rastrgaju i polome na komadie.
Richard Kadrey, Kill the Dead
 Molbu sam primio u s nju, kad su se svi u agenciji jo
oporavlj od blagdanskog mamurluka.
Poruka spretno zaobila pretinac za smee, pojavila mi se u
inboxu, gd stajala ekajui s jo nekoliko desetaka drugih e-
mailova. Bacio sam pogled na upit koji me zaintrigirao pa sam ga
ispisao za dno s priloenim stranicama d la rukopisa i stavio ih u
ladicu stola. Bio sam zauzet sklapan m posla pa sam zaboravio na
n ga sve do kraja m seca. T kom produenog vikenda zbog Dana
Martina Luthera Kinga ponovo sam se s tio rukopisa koji leao na
hrpi prij to sam ih planirao proit t kom praznika.
Molba bila potpisana s Richard Flynn i glasila ovako:

Dragi Peter, ime mi je Richard Flynn i prije 21 godina

diplomirao sam engleski jezik na Princetonu. Sanjao sam o
tome da postanem pisac, objavio nekoliko kratkih pria u
asopisima, a ak sam napisao i roman od stotinu stranica,
na kojem sam prestao raditi nakon to me mnogo urednika
odbilo (a koji i sam danas smatram osrednjim i dosadnim).
Nakon toga, dobio sam posao u maloj marketinkoj agenciji
u New Jerseyju i ostao u toj brani do danas. Isprva sam se
zavaravao da e oglaavanje biti poveznica s knjievnou i
da u jednog dana ponovo postati pisac. Oito je da se nita
slino nije dogodilo. Mislim da za veinu ljudi odrastanje, na
alost, znai skupljanje snage da zakljuaju svoje snove u
kutiju i bace je u East River. ini se da ni ja nisam bio
iznimka.
Prije nekoliko mjeseci otkrio sam, meutim, neto vano, to
mi je u pamenje vratilo niz traginih dogaaja iz jeseni i
zime 1987., na mojoj zadnjoj godini na Princetonu.
Vjerojatno znate kako to ide mislite da ste zaboravili neto,
dogaaj, osobu, situaciju, a zatim iznenada shvatite da je to
sjeanje amilo negdje u nekoj tajnoj sobi u vaem umu i da
je sve vrijeme ivo, kao da se dogodilo juer. To je kao da
otvarate stari ormar pun smea i ako pomaknete samo jednu
kutiju, sve e se sruiti na vas.
To je otkrie bilo kao detonator. Sat vremena nakon to sam
saznao vijest, i dalje sam razmiljao o njezinoj vanosti. Sjeo
sam za stol i, preplavljen sjeanjima, poeo pisati. Pono je
ve davno prola kad sam stao, a napisao sam vie od pet
tisua rijei. Bilo je to kao da sam odjednom ponovo otkrio
tko sam, nakon to sam to potpuno zaboravio. Kad sam otiao
u kupaonicu oprati zube, inilo mi se kao da me iz ogledala
promatrala druga osoba.
Prvi put nakon mnogo godina zaspao sam bez tablete za
spavanje i sljedei dan, nakon to sam javio kolegama u
agenciji da u sljedea dva tjedna biti na bolovanju, nastavio
pisati.
Detalji o tim mjesecima 87 vratili su mi se u sjeanje takvom
snagom i jasnoom da su ubrzo samo rasle, ivlje i snanije
no ita drugo u mojoj sadanjosti. Bilo je to kao da sam se
probudio iz dubokog sna tijekom kojeg se moj um u tiini
pripremao za trenutak kad u poeti pisati o dogaajima iji
su protagonisti bili Laura Baines, profesor Joseph Wieder i
ja.
Naravno, s obzirom na tragian ishod, pria je svojedobno
bila i u novinama, bar njezin dio. I mene su neko vrijeme
gnjavili policijski detektivi i novinari. Bio je to jedan od
razloga zbog kojeg sam napustio Princeton i odluio zavriti
magisterij na Cornellu, ivei duge dvije godine u pranjavoj
Ithaci. Nitko, meutim, nikad nije saznao pravu istinu o
cijeloj prii, onoj koja je moj ivot promijenila zauvijek.
Kao to sam rekao, saznao sam istinu prije tri mjeseca i
shvatio da je moram podijeliti s drugima, iako su ljutnja i
frustracija koje sam osjeao, i jo osjeam, prejake. Ali
katkad mrnja i bol mogu biti jednako jaki pokretai kao i
ljubav. Rezultat te moje elje je rukopis koji sam nedavno
zavrio, nakon to me pisanje potpuno fiziki i psihiki
iscrpilo. aljem Vam ga u privitku, prema uputama koje sam
pronaao na vaoj internetskoj stranici. Rukopis je zavren i
spreman za predaju. Ako ste zainteresirani proitati cijeli
tekst, odmah u vam ga poslati. Radni naslov koji sam
izabrao je Knjiga ogledala.
Sada u stati jer moj laptop kae da sam ve preao limit za
molbu od 500 rijei. U svakom sluaju, nemam vie puno toga
za rei o sebi. Rodio sam se i odrastao u Brooklynu, nikad se
nisam enio, nemam ni djece, djelomino, vjerujem, jer nikad
nisam zapravo zaboravio Lauru. Imam brata Eddieja, koji
ivi u Philadelphiji i kojeg viam jako rijetko. Moja karijera
u oglaavanju bila je jednolina, bez iznimnih uspjeha i
 neugodnih incidenata sivi ivot u sjeni, skriven meu
sjenama Babilona. Trenutno sam stariji copywriter u
osrednjoj agenciji na Manhattanu, blizu Chelseaja, gdje
ivim vie od dva desetljea. Ne vozim porsche i ne odsjedam
u hotelima s pet zvjezdica, ali ne moram se ni brinuti to nosi
sutra, bar kad je rije o novcu.
Hvala Vam na Vaem vremenu i molim Vas da me
obavijestite elite li proitati cijeli rukopis. Moju adresu i
broj telefona moete pronai u nastavku.
Srdano,
Richard Flynn

Nakon toga sl dila adresa u blizini el znike stanice Penn.

Dobro sam znao tu etvrt r sam i sm tamo ivio neko vr me.
Molba bila pr no neobina.
Proitao sam stotine, ako ne i tisue upita t kom pet godina,
koliko sam radio kao agent za Bronson & Matters. Agencija, u kojoj
sam poeo kao mlai asistent, imala politiku stalnog zaprimanja
prij . Veina molbi bile su nezgrapne, beivotne, a nedostajalo im
ono neto to bi dalo naslutiti da se potencijalni autor obraa tebi
osobno, a ne samo nekome od stotine agenata ija imena i adrese moe
pronai na Literary Market Placeu. Neke od njih bile su preduge i
prepune besmislenih detalja. No pismo Richarda Flyna n ulazilo ni
u dnu od tih kategorija. Bilo koncizno, dobro napisano i, najhitn
od svega, odisalo ljudskom toplinom. N rekao da se javio samo
meni, bio sam gotovo siguran, iako ne znam tono zato, da bilo
upravo tako. Iz nekog razloga, koji u svom kratkom pisamcu n
smatrao potrebnim objasniti, izabrao mene.
Nadao sam se da e mi se rukopis svid ti dnako kao i molba i
da u ov ku koji ga poslao moi vr ti pozitivan odgovor, ov ku
prema ko m sam na neki neobjanjivi nain os ao tajnu simp ju.
Odloio sam druge rukopise ko sam planirao pogled ,
pripremio si kavu, sm stio se na kau u dnevnoj sobi i poeo it
odlomak iz knjige.
 Prvo poglavlje

Za veinu Amerikanaca 1987. bila godina kad su c ne na

burzi snano porasle, a z m se strmoglavo sruile, godina kad afera
Iran-Contra nastavljala drm stolac Ronalda Reagana u B loj kui
i kad su domove zapos dnuli Dragulji i strasti. Za mene, to bila
godina kad sam se zaljubio i otkrio da vrag postoji.
Bio sam student na Princetonu malo vie od tri godine i ivio u
runoj staroj zgradi na odvojku Bayard, izmeu muzeja um tnosti i
teoloke knjinice. Imao sam dnevnu sobu i kuhinju u prizemlju, a na
katu su bile dv dvokrevetne sobe, svaka sa svojom kupaonicom. Stan
bio samo deset minuta hoda udal n od dvorane McCosh, gd sam
pohaao veinu svojih pred nja iz engleskog.
Jednog popodneva u listopadu, kad sam doao kui i uao u
kuhinju, u njoj me iznenadila visoka mr mlada ena duge plave
kose poeljane na razd ljak. Prijateljski me pogledala ispod debelih
naoala, ko su joj istodobno d le i seksi i strog izgled. Poku la
istisnuti senf iz tube, n prim tila da prvo mora skinuti
zatitnu foliju. Odvio sam poklopac, maknuo foliju i vr o joj tubu.
Zahv la mi i istisnula debelu utu sm su preko velikog hot doga
koji upravo pripremila.
Hej, hvala , rekla naglaskom koji don la sa Sredn g
zapada i koji , inilo se, nevoljko koristila da bi bila u trendu. Hoe
malo?
Ne, hvala, nisam gladan. Inae, ja sam Richard Flynn. Ti si nova
stanarka?
 Kimnula . Gladno zagrizla hot dog i poku la ga brzo
progut pr no to odgovori.
Laura Baines. Drago mi . Je li osoba koja iv la ovd pr
mene imala tvora kao kunog ljubimca neto slino? Gore toliko
smrdi da e mi nos otpasti. Morat u svakako prebojiti. I neto n
u redu s bojlerom? ekala sam pola sata da se zagr voda...
Strastveni pua , objasnio sam. Mislim, fra r koji tu ivio,
ne bojler. I n puio samo cigarete, ako shvaa na to mislim. Ali
osim toga drag deko. Preko noi odluio pauzir semestar pa se
vr o kui. Imao sree da mu gazdarica n napl la stanarinu za
ostatak godine. A to se tie bojlera, dolazila su ga popraviti tri
razliita vodoinstalatera. Bezusp no, no ja jo ivim u nadi.
Bon voyage , proc dila Laura izmeu zalogaja mislei na
prolog stanara. Z m pokazala na mikrovalnu na radnoj povrini.
Radim kokice, a onda u gled TV, na CNN-u prenose Jessicu
uivo.
Tko Jessica? pitao sam.
Mikrovalna se oglasila kako bi nam dala do znanja da su kokice
spremne za presip n u veliku staklenu zd lu koju Laura izvukla
iz ormaria iznad sudopera.
Jessica McClure curica, mala curka, koja pala u bunar u
Teksasu , objasnila . CNN uivo prenosi operaciju izvlaenja. Kako
to da nisi uo za to? Svi priaju o tom sluaju.
Stavila kokice u zd lu i sign zirala mi da sl dim u
bor k.
S li smo na kau i ona up la televizor. Neko vr me n dno
od nas n nita govorilo r smo gled razvoj dogaaja na televiziji.
Bio blagi, topli listopad i gotovo uope n bilo uobia ne kie, a
mirni sumrak uljao se niz klizna staklena vrata. Ispred nas se
prostirao park koji okruivao crkvu Trinity, tamnu i misterioznu.
Laura zavrila s hot dogom, a z m uzela punu aku kokica iz
zd le. inilo se da potpuno zaboravila na mene. Na televizijskom
ekranu inen r objanj o reporteru kako napredu posao na
paralelnom oknu bunara, koji dizajniran tako da omogui
spasiteljima dosezan d teta ko zatoeno ispod zeml . Laura
skinula papue i sklupala noge na kauu. Prim tio sam da su joj
noni prsti nalakirani ljubiastim lakom.
to studira? upitao sam napokon.
Na diplomskom sam studiju psiholog , prozborila ne
skinuvi oi s ekrana. To mi drugi. Ve imam diplomu iz
matem ke sa Sveu ta u Chicagu. Rodila sam se i odrasla u
Evanstonu, u Illinoisu. Jesi li ikad bio tamo? Tamo gd ljudi vau
duhan i spaljuju krieve?
Shv o sam da dv tri godine starija od mene i to me malo
obeshrabrilo. Kad si u tim godinama, tri godine razlike ine se puno.
Mislio sam da to Mississippi , rekao sam. Ne, nikad nisam bio
u Illinoisu. Ja sam iz Brooklyna. Samo sam dnom bio na Sredn m
zapadu, dno l to, kad sam imao petnaest, ini mi se, i kad smo tata
i ja ili pec na gor Ozarks, u Missouriju. Pos t smo St. Louis,
ako se dobro s am. Psihologija, nakon matem ke?
Recimo da sam bila vunderkind u koli , rekla . U srednjoj
sam pob ivala na raznim nat canjima iz matem ke i s 21 sam ve
zavrila diplomski i pripremala se za doktorat. Ali sam odbila sve
stipend i dola ovd studir psihologiju. Zbog magisterija iz
znanosti upala sam na istraivaki program.
 U redu, jo nisi odgovorila na mo pitan .
Strpi se malo , otresla mrvice od kokica s majice.
Dobro se s am. Nosila isprane traperice, one s puno
zatvaraa, ko su u to vr me ulazile u modu, i b lu majicu.
Otila do friidera kako bi uzela kolu, pitajui me elim li i ja
dnu. Otvorila limenke, gurnula slamku u svaku i vr la se do
kaua pruajui mi dnu.
L to nakon to sam diplomirala zaljubila sam se u dnog
deka ona to izgovarala dekaaaa iz Evanstona. Bio kod
kue za praznike. On bio na diplomskom studiju elektronike na
MIT-u, neto vezano uz kompjutore. Bio zgodan i, kako se inilo,
pametan lik, a ime mu bilo John R. Findley. Bio dv godine
stariji od mene, smo se dva povrno poznav iz kole. No, m sec
dana kasn ukrala mi ga Julia Craig, dno od najglupljih
stvorenja ko sam ikad upoznala, ona vrsta ljudskog bia ko u
stanju nauiti samo rei desetak r i, dep r noge i koristiti v cu
i no. Shv la sam da sam dobra u dnadbama i integr ma, da
nemam ni najman g pojma o tome kako ljudi razmiljaju, a pritom
posebno mislim na mukarce. Shv la sam da u, ako ne budem
oprezna, provesti ivot okruena makama, zamorcima i papigama.
Zato sam dola ovamo, sl dee seni. Mama bila zabrinuta i
pokuala me odgovoriti, me ve dovoljno dobro pozn la da shv
kako bi bilo lake nauiti kozu svir bubn ve. Sad sam na zadnjoj
godini i nikad nisam po la zbog te odluke.
I ja sam na zadnjoj godini. I si li nauila ono to si planirala?
pitao sam. Mislim, o tome kako mukarci razmiljaju?
Prvi me put pogledala ravno u oi.
 Nisam sigurna, mislim da sam napredovala. John prekinuo
s Godzillom nakon samo nekoliko t dana. Nisam mu se nakon toga
javljala iako me poku o dobiti m secima. Zna, moda sam samo
izbirljiva.
Popila kolu i praznu limenku stavila na stol.
Nastav smo gled spa n male curke iz Teksasa i avrlj
gotovo do ponoi pijui kavu i s vremena na vr me izlazei u vrt kako
bismo zap li po cigaretu Maribora koji don la iz svo sobe. U
dnom trenutku pomogao sam joj da unese ostatak stvari iz gepeka
n zina starog hyundaija, koji bio parkiran u garai.
Laura bila draga, imala smisla za humor i shv o sam da
naitana. Kao svaki mladi, bio sam napucan hormonima. U to vr me
nisam imao d vojku i oajniki sam se elio poseks , jasno se
s am kako na poetku nisam ni pomislio na mogunost da odem u
krevet s njom. Bio sam siguran da ima deka iako nikad nismo
razgovar o tome. No bio sam uznemiren, na neki ugodan nain,
na in nicu da u d liti kuu sa enom, to nikad pr nisam. Bilo
to kao da u iznenada im pristup tajnama ko su mi pr bile
zabran ne.

Pr istina bila ta da mi se n dopadalo na fakultetu i da sam

dva ekao zavriti zadnju godinu i maknuti se od tamo.
Rodio sam se i ivio u Brooklynu, u Williamsburgu, u blizini Ulice
Grand, gd su kue bile mnogo ftin nego danas. Mama
pred la pov st u Srednjoj koli za d ake i d vojice u Bed-
Stuyu, a tata bio medicinski tehniar u bolnici u etvrti Kings.
Nisam bio radnika klasa, sam se os ao kao da sam r sam ivio
u etvrti plavih ovratnika.
 Odrastao sam bez nekih velikih materijalnih problema, nam
roditelji nisu mogli priutiti mnoge stvari ko smo el li. Ljudi iz
Brooklyna b su mi zanimljivi i os ao sam se kao riba u vodi u toj
Babilonskoj kuli razliitih rasa i obiaja. Sedamdesete su za New York
bile teke. S am se kako puno ljudi bilo siromano i da bilo puno
nasilja.
Kad sam stigao na Princeton ukljuio sam se u nekoliko
akademskih za dnica, postao lan dnog od pozn h eating-klubova
(studentska drutva specifina za neka amerika sveu ta, neto
poput bratst , op. prev.) na Streetu i druio se s amaterskim
glumcima iz Triangle Cluba.
Pred lanovima knjievnoga kruga egzotina imena itao sam
brojne kratke prie ko sam napisao pred kraj sredn kole. Grupu
vodio slabo pozn knjievnik koji pred o kao gostujui profesor,
a n zini lanovi nat c su se dni s drugima masakrirajui engleski
zik kako bi stvor besmislene p sme. Kad su shv li da su mo
prie stilski klasine i da sam inspiraciju pronalazio u romanima
Hemingwaya i Steinbecka, poeli su me gled kao udaka. Kako god,
godinu dana kasn provodio sam slobodno vr me u knjinici kod
kue.
Veina studenata bila iz sredn klase s Istone obale, koja
doiv la svoj veliki pad u ezdesetima, kad se inilo da se njihov c li
sv t sruio kao kula od karata, i gd su potomke odgaj tako da
spr e da se takvo ludilo ikad vie ponovi. ezdesete su imale glazbu,
mareve, l to ljubavi, eksperimentiran s drogama, Woodstock i
kontracepciju. Sedamdesete su doekale kraj v tnamske none more
i dolazak diska, trapezica i rasne emancipac . Zato sam imao os aj
da u osamdesetima nema nita epsko i da za nau generaciju proao
voz. Gospodin Ronald Reagan, kao stari zavijajui aman, okupio
duhove pedesetih kako bi se poigrao umovima nac . Novac
unit o oltare svih ost h bogova, dnog po dnog, spremajui se
zaples pob dniki ples, dok su bucmasti aneli s kaubojskim
eirima pod kojima skrivaju plave kovre klikt himnu slobodnog
poduzetnitva. Naprijed, Ronnie, naprijed!
Druge studente smatrao sam snobovskim konformistima, unato
njihovu buntovnikom dranju, nimalo ne sumnjajui da se to zapravo
i zaht valo od studenata s prestinih fakulteta, kao neka vrsta
bl dog s anja na prijanja desetl a. Tradicija bila bitna stvar
na Princetonu, za mene sve to bila gluma r su joj vremena
obezvr dila svako znaen ko nekad imala.
Na profesore sam gledao kao na mediokritete odane prestinom
poslu. Studenti koji su se pretvar da su marksisti i revolucionari, na
raun novca svojih bog h roditelja, nikad se nisu umor itajui
dosadne klasike poput Kapitala , dok su se oni koji su se smatr
konzerv vcima pona kao da su izravni potomci dosel nika s
Mayflowera, koji su, visei na jarbolu i zaklanjajui oi od sunca,
viknuli: Kopno! Za ove prve, bio sam sitni buruj iju klasu trebalo
prezir i pregaziti. Za druge, bio sam samo sirotinja iz Brooklyna
koja se nekako usp la infiltrir u njihov prekrasni kampus s nekim
sumnjivim i nedvojbeno gnjusnim cil m. Meni se Princeton inio kao
da su ga preuzeli roboti koji govore bostonskim naglaskom.
Mogue , meutim, da su sve te stvari postojale samo u mom
umu. Nakon to sam pri kraju sredn kole odluio da u post pisac,
postupno sam za sebe gradio magliastu i skeptinu viziju sv ta, uz
neopisivu pomo gospode Cormaca McCarthyja, Ph pa Rotha i Dona
DeLilla. Bio sam uv ren da pravi pisac mora biti tuan i usaml n dok
prima bogate ekove i provodi godin odmore u skupim europskim
odmar tima. Rekao sam si, da mu vrag n sve oduzeo i pustio ga
da sloml n i iscrpl n lei na hrpi gnoja, Job se nikad ne bi proslavio
i ov anstvo bi bilo zakinuto za dno knjievno remek-d lo.
Poku o sam provoditi to man vremena u kampusu pa sam
vikendima obino odlazio u New York. Skitao bih antikvarij ma na
Upper East Sideu, gledao predstave u opskurnim kaz tima u
Chelseaju i odlazio na koncerte Billa Frisella, Cecila Taylora i Sonic
Youtha u Knitting Factoryju, koji se tek otvorio u Ulici Houston.
Odlazio sam u kafie na Aveniji Myrtle prelazio preko mosta do
Lower East Sidea na veere s roditeljima i mlaim bratom Eddie m,
koji jo bio u srednjoj koli, u neke od onih obiteljskih restorana u
kojima svatko zna kako se tko zove.
D o sam ispite bez puno truda, uljuljkan u sigurnoj zoni
etvorki, da ne bih imao nekih nepr ka i da bih imao vremena za
pisan . Napisao sam desetke kratkih pria i zapoeo roman, koji n
napredovao dal od nekoliko poglavlja. Koristio sam stari
Remingtonov pisai stroj koji tata pronaao na t nu kue,
popravio ga i dao mi ga kao dar kad sam odlazio na studij. Nakon to
bih nekoliko puta proitao svo tekstove i s vremena na vr me ih
ispravio, uglavnom su zavrav u kanti za smee. Svaki put kad bih
otkrio novog pisca, imitirao bih ga nenam rno, kao zadivl na
impanza kad vidi enu u crvenome.
Iz nekog razloga, droge me nisu privlaile. Prvi sam put puio
travu s 14, na izletu u Botaniki vrt s razredom. Deko imena Martin
donio dva jointa, ko nas petorica estorica d lilo ukrug na
skrivenome m stu s os a m da nas mutne vode kriminala zauv k
vuku u svo dubine. U srednjoj sam koli ponovo nekoliko puta puio
i napio se ftinog piva na nekoliko tuluma u zamraenim stanovima
na Aveniji Driggs. Ali n mi bio uitak napuiti se napiti, to
mojim roditeljima bilo olakan . U ono vr me, ako ste b skloni
zastraniti, vee su bile anse da e vas netko nasmrt izbosti da ete
se predozir nego da ete pronai poten posao. U koli sam puno
uio, imao odline oc ne i upao i na Cornell i na Princeton, a odabrao
sam potonji, koji se u to vr me smatrao progresivnijim.

Televizija tad jo n postala beskonana parada showova u

kojima su razni gubitnici prisil ni p v , trp ti uvrede vulgarnih
voditelja se penj u bazene pune zmija. Ameriki televizijski
program n se jo pretvorio u bajku koju pripov daju idioti,
prepunu buke i sm ha koji ne ozna nita. Nisam, meutim, vidio
ni nita zanimljivo ni u licem rnim politikim debatama ko su se tih
dana vrt le, ni u crno-b lim alama i filmovima B-kategor o
tinejderima koji su izgled um tno. Nekoliko potenih producenata
i novinara iz ezdesetih, koji su jo upravlj televizijskim studijima,
in su se dnako nezgrapnima i uplaenima poput dinosaura koji su
vid li meteorit to se sprema oznaiti kraj njihove ere.
No, kako u ubrzo otkriti, Laura se vol la naveer ulagir
smeem s televiz tvrdei kako to dini nain da n zin mozak
dosegne neku vrstu staze da bi mogao klasificir , sistem zir i
pohraniti sve stvari ko saznao t kom dana. Zato sam u sen
godine Gospodn 1987. gledao vie televiz nego ikad pr ,
pronalazei neku vrstu mazohistikog uitka u s denju sklupan na
kauu s njom, komentirajui svaki talk-show, svaku v st t dnu
dramu, poput sitniavih staria s balkona u Muppet Showu.
 N mi odmah rekla za profesora Josepha Wiedera. Tek oko
Noi v tica spomenula da ga pozna . Bio dna od najvanijih faca
ko su tih godina pred le ne Princetonu, a gled su ga kao
Prometeja koji se spustio meu smrtnike da bi s njima pod lio tajnu
vatre. Gled smo Larry King Live, na koji su pozv Wiedera da
govori o ovisnosti o drogama, r su trojica mladia dan ran umrla
od predoziranja u brvnari blizu Eugenea, u Oregonu. Navodno su
Laura i profesor b dobri prijatelji , kako rekla. V rojatno sam
ve tada bio zaljubl n u nju, iako u tom trenutku toga nisam bio
sv stan.
 Drugo poglavlje

T dni koji su usl d v rojatno su b najsretniji u mom ivotu.

Veina pred nja iz psiholog odr la su se u dvorani Green,
samo nekoliko minuta hoda udal noj od McCosha i Dickinsona, gd
sam pohaao satove engleskog, tako da smo gotovo uv kb za dno.
Odlaz bismo u knjinicu Firestone, et pokraj stadiona Princeton
na putu kui, st u Muzeju um tnosti nekom od kafia oko n ga,
bismo vlakom odlaz u New York, gd smo gled filmove poput
Prljavog plesa, Spaceballa i Nedodirljivih.
Laura imala puno prijatelja, veinom kolega sa psiholog .
Upoznala me s nekima od njih, vie vol la provoditi vr me sa
mnom. to se tie glazbe, nismo im isti ukus. Vol la pomodnu
glazbu, a u to vr me to su b Lionel Richie, George Michael i
Fleetwood Mac, posluno sluala kad bih putao svo kazete i
CD-ove s altern vnim rockom i jazzom.
Katkad bismo s d i razgovar do ranog jutra, nabrijani
nikotinom i kofeinom, a z m mamurni odlaz na pred nja nakon
samo dva tri sata sp nja. Iako imala auto, r tko ga koristila;
obo smo rad et biciklir . Onih veeri kad joj se n dalo
gled TV, Laura bi prizvala duhove koji su u u NES-ovoj
konzoli, pa bismo puc u patke se pretvar da smo riba Bubbles
u Clu Clu Landu.
Jednoga dana, nakon to smo se tako igr nekoliko s , rekla
mi : Richarde , nikad n skraivala mo ime na Richie Dick,
zna li ti da mi, mislim nai mozgovi, veinu vremena ne moemo
razluiti fikciju od stvarnosti? Zbog toga moemo plak na dan
film, a smij se na drugi iako znamo da ono to gledamo samo
gluma i da su te prie izmisl pisci. Bez tog naeg defekta ne bismo
b nita vie od R.O.B.-ja.
Pod R.O.B.-om mislila na Robotic Operating Buddy (op. prev.
robot, dodatak za NES-konzolu), gadget koji su Japanci izmisl za
usaml ne tinejdere. Laura matala o tome da kupi takav ureaj,
nazove ga Arman i naui ga da joj donosi kavu u krevet i kupu joj
cv e kad tuna. N , meutim, znala da bih ja s vesel m za nju
radio sve to, i mnoge druge stvari, a da me ne mora dresir .

Ne zna to bol dok se ne poree toliko duboko da shv kako

su sve prijan rane bile samo ogrebotine. U rano prol e, uz mo
probleme s prilago n m na ivot u Princetonu, zbila se tragedija
izgubio sam oca.
Umro iznenada od sranog udara dok bio na poslu. ak ni
brza intervencija n govih kolega n ga mogla spasiti i proglas su
ga mrtvim man od sat vremena nakon to se sruio na hodniku
operacijskog od la na treem katu bolnice. Brat mi v st javio
telefonom, dok mama brinula o formalnostima.
Uskoio sam u prvi vlak i pohitao u stan. Kad sam stigao, na
dom ve bio pun roaka, sus da i obiteljskih prijatelja. Tatu su
pokop na Evergreenu i ubrzo, na poetku l ta, mama odluila
odseliti se u Philadelphiju odvevi Eddieja sa sobom. Tamo imala
mlau sestru, Corneliju. Bio mi straan ok kad sam u iduim
t dnima shv o da e sve to me nekad povezivalo s mojim
d tinjstvom nest i da nikad vie neu ui u dvosobni stan u ko m
sam proveo c li svoj dotadanji ivot.
 Uv k sam nagaao da mama mrzi Brooklyn i da tata dini
razlog zbog ko g ostala tamo. Bila povuena i melankolina
osoba, zahvaljujui svom odgoju. Tata joj bio luteranski pastor
n makog podr tla ko m ime bilo Reinhardt Knopf. Bl do sam
ga se s ao r smo ga pos iv samo danput na godinu, na n gov
roendan. Bio visok i jak mukarac koji ivio u Queensu u
bespr korno istoj kui koja imala malo dvorite. ak i najmanji
komadiak tog dvorita ostavljao dojam da svaka vlat trave
paljivo poeljana. N gova ena umrla na porodu, kad se rodila
moja teta, i on se nikad n ponovo oenio, nego sam odgajao svo
keri.
Umro od raka plua kad sam imao deset godina, s vremena
na vr me, dok d d jo bio iv, mama zaht vala da se preselimo
u Queens, na isto, poteno mjesto, kako ga zvala, govorei da eli
biti blie ocu. Na kraju , meutim, odustala shvaajui da to
izgubl na bitka: Michael Flynn, moj tata, bio tvrdoglavi Irac, roen
i odrastao u Brooklynu, i n imao nikakve nam re ikamo se seliti.
Zato se moj odlazak na Princeton na poetak druge godine studija
poklopio s maminom i bratovom selidbom u Philly. Kad sam upoznao
Lauru, tek mi tada poelo svit da vie nikad neu moi otii u
Brooklyn, osim kao gost. Os ao sam se kao da su mi oteli sve to sam
imao. Stvari ko nisam uzeo sa sobom na Princeton zavrile su u
dvosobnom stanu na Aveniji Jefferson u Phillyju, blizu glavnoga
kolodvora. Pos tio sam mamu i brata ubrzo nakon to su se presel ,
odmah shv vi da mi to m sto nikad nee biti dom. to jo van ,
obiteljski su se prihodi smanj . Mo oc ne nisu bile dovoljno dobre
da dob m stipendiju pa sam morao potraiti posao kako bih se mogao
uzdrav dok ne diplomiram.
 Tata umro iznenada pa se bilo teko naviknuti na in nicu da
ga nema i esto sam razmiljao o n mu kao da jo s nama. Ponekad
veza s onima koji su otili jaa nego kad su s nama. S an na njih
ono to mislimo da se s amo u vezi s njima t ra nas da im ugodimo
onako kao to nikad ne bismo da su ivi. Zbog t ne smrti os ao sam
se odgovorn i man sam lutao u sv tu mate. ivi stalno rade
pogreke, mrtve brzo obav aura nepogreivosti koju im daju oni
ko su ostav iza sebe.
Mo prijateljstvo s Laurom procvalo ba u trenutku kad sam
se os ao usaml niji no ikad i zbog toga mi n zina prisutnost
postala jo vanija.
Dva t dna pr Dana zahvalnosti, kad nebo ve postajalo
oblano, Laura predloila da me upozna s profesorom Josephom
Wiederom. Radila pod n govim mentorstvom na istraivakom
pro ktu koji trebala kako bi obranila tezu svog diplomskog.
Laura se specij zirala u kognitivnoj psihologiji, to bilo
pionirsko pol u to vr me, nakon to izraz um tna inteligencija
sve zaludio i nakon to su nam raunala trijumfalno ula u domove i
ivote. Mnogi su ljudi b uv reni da emo za desetak godina voditi
razgovore s naim tosterima i traiti od per ce rublja sav t vezan uz
kar ru.
esto mi priala o svo m poslu, nisam mnogo razumio i s
egoistinom karakteristikom svih mladih mukaraca, nisam se ni
potrudio shv ti. Ono to sam ulovio st da se profesor Wieder, koji
studirao i u Europi i imao doktorat iz psihijatr s Cambridgea,
blii kraju monumentalnog istraivakog pro kta, za koji Laura
rekla da e potpuno prom niti pravila igre kada r o tome kako
ljudski mozak radi i povezanosti izmeu mentalne stimulac i
reakc . Iz onoga to Laura rekla shv o sam da ima veze s
memorijom i nainom stvaranja s anja. Laura tvrdila da n zino
znan matem ke zlatna koka za Wiedera, r mu egzaktna
znanost uv k bila Ahilova peta, a n govo istraivan ukljuivalo
matem ke formule kako bi mogao izm riti varijable.
Veer kad sam prvi put upoznao Wiedera ostala mi u s anju,
zbog drugog razloga nego to sam oekivao.
Jednog subotn g posl podneva sredinom studenoga, pon vi
se poput pijanih m jardera, kup smo bocu Cotes du Rhone Rougea,
koju nam predloio prod u trgovini delikatesama, i uput se
profesorovoj kui. ivio u West Windsoru pa Laura odluila da
odemo autom.
Otpr ke dvadeset minuta kasn parkir smo ispred kue
sagraene u stilu kraljice Anne, engleskog baroka, u blizini malog
zera ko misteriozno bl skalo u sumrak, dok zdan okruivao
niski kameni zidi. Vrata su bila otvorena pa smo krenuli
poljunanom stazom koja pres cala l po podiani travnjak
okruen ruama i grml m borovnica. S l ve strane bio veliki hrast,
a n gova kronja bez drvea irila se iznad poploanoga krova zgrade.
Laura pozvonila i vrata nam otvorio visoki, dobro graeni
mukarac. Bio gotovo u potpunosti elav i imaju sivu bradu koja
mu dosezala do prsa. Nosio traperice, tenisice i zelenu majicu
Timberland sa zavrnutim rukavima. Izgledao kao trener amerikog
nogometa, a ne kao pozn sveu ni profesor koji trebao uzdrm
znanstvenu za dnicu potresnim otkriem, no pr la ga
samopouzdana aura kakvu imaju ljudi kad im sve ide po planu.
vrsto se rukovao sa mnom, a z m poljubio Lauru u oba obraza.
 Tako mi drago to sam te upoznao, Richarde , rekao
neoekivano mladenakim glasom. Laura mi puno priala o tebi.
Obino , nastavio kad smo uli u hodnik s visokim stropom iji su
zidovi b prenatrpani slikama te ob sio nae kapute na v cu,
sarkastina i za dljiva prema ljudima koji joj se nau na putu. No o
tebi rekla samo dobre stvari. Zn eljno sam te elio upozn .
Sl dite me, ljudi.
Uli smo u veliku dnevnu sobu na dv razine. U dnom kutu bila
kuhinja s golemom radnom povrinom u sredini iznad ko su vis le
razne vrste limenih lonaca i t . Stari stol s bronanim zaglavcima
sav nakrcan papirima, knjigama i olovkama te kon stolac staj
su uz zapadni zid.
Zamamni miris hrane ispunj o zrak m ajui se s mirisom
duhana. S li smo na kau pokriven platnom s or ntalnim motivima,
a on nam pripremio gin-tonik, obav stivi nas da e vino ko smo
don li sauv za veeru.
Unutranjost kue lagano me plaila. Bila prepuna um tnina
bronanih kipova, slika i antikviteta, kao muzej. Na ulatenom podu
tu i tamo b su rasprostrti runo raeni sagovi. Prvi sam put u ivotu
bio u takvoj kui.
Sebi pripremio viski sa sodom i s o u naslonja ispred nas,
palei cigaretu.
Richarde, kupio sam ovu kuu pr etiri godine i dv sam
godine radio na njoj kako bi izgledala ovako kako izgleda sada. Jezero
bilo obina smrdljiva movara prepuna komaraca. Ali mislim da
vr dilo, iako malo izolirana. Kako mi rekao ov k koji se
razum u te stvari, n zina se vr dnost u meuvremenu
udvostruila.
 Stvarno sjajna , uv rio sam ga.
Kasn u ti pokaz knjinicu na katu. To moj ponos i dika,
ostalo su samo triar . Nadam se da e doi ponovo. Nekad imam
tulume subotom. Nita pret rano, samo nekoliko prijatelja i kolega.
A posl dnji petak u m secu igram poker s nekim frendovima. Ne
brini se, igramo za sitni.
Razgovor se glatko razvijao i pola sata kasn , kad smo s li za
stol kako bismo li (napravio pagete bolon z prema receptu
kolege iz It ), imao sam os aj kao da se ve neko vr me znamo i
sav os aj srama koji sam imao na poetku nestao .
Laura gotovo uope n sud lovala u razgovoru r glumila
domaicu. Posluivala hranu i na kraju veere pokupila tanjure i
posue stavljajui ih u per cu. N zvala Wiedera profesore
gospodine gospodine Wieder , nego dnostavno Joe . Ponaala
se kao kod kue i bilo oito da ve vie puta ovd bila domaica,
dok profesor razglabao o raznim temama puei dnu cigaretu za
drugom i pratei svo r i ivo gestikulirajui.
U dnom sam se trenutku zapitao koliko su oni zapravo bliski,
sam samog sebe uv rio da me se to ne tie, r sam u to vr me mislio
da ne moemo biti nita vie od dobrih prijatelja.
Wieder hv o vino ko smo don li i napravio digresiju,
krenuvi pri o francuskim vinogradima, objanj jui mi
razliita pravila za serviran vina prema vrsti groa. Nekako to
usp vao initi a da ne ispadne snob. Z m mi rekao da kao
mladi nekoliko godina ivio u Parizu. Na Sorbonnei diplomirao
psihijatriju, a z m otiao u Englesku, gd doktorirao i objavio
prvu knjigu.
 Nakon nekog vremena ustao i donio novu bocu francuskog vina
negd iz kue, ko smo pop . Laura jo ispijala prvu au
objasnivi profesoru da mora voziti kui. inilo se da oduevl na
to se tako dobro slaemo, gledajui nas kao dadilja, sretna to d ca
koju uva ne razbijaju igrake i ne svaaju se.
Koliko se s am, razgovor s njim bio pr no kaotian. Puno
priao, skaui s teme na temu poput maioniara. Imao mil n
o svemu, od posl dn sezone igre Giantsa do ruske knjievnosti 19.
stol a. Istina, bio sam zapan n n govim znan m i bilo oito da
puno itao i da godine nisu ut cale na n govu zn elju. (Za
nekoga tko dva izaao iz tinejderskih godina, ov ka u kasnim
pedesetima smatrao sam starim). U isto vr me, meutim, od o
dojam posveenog misionara koji smatrao svojim pozivom strpljivo
obrazov seljake u mentalne kapacitete n polagao mnogo
nade. Pokretao bi sokratovski dijalog, a z m sam odgovarao na
pitanja, pr no to bih stigao otvoriti usta da ita kaem, a z m bi
d o kontraargumente, samo kako bi opovrgnuo ono to rekao
nekoliko minuta ran .
Zapravo, koliko se s am, razgovor s njim n bio nita doli
dugog monologa. Nakon nekoliko s bio sam uv ren da bi on
nastavio pri i da smo otili.
T kom veeri telefon u hodniku zvonio mnogo puta i on bi se
javljao, ispri jui se i brzo zavr jui razgovore. No u dnom
trenutku razgovarao dugo i tiho, da ga ne bismo uli u dnevnu sobu.
Nisam mogao razabr to govorio, mu glas od o ljutnju.
Kad se vr o, izgledao uznemireno.
Ovi su ljudi polud li , rekao ljutito Lauri. Kako mogu traiti
od znanstvenika poput mene da uini takvo to? Da im prst, a oni bi
c lu ruku. To to sam se spetljao s tim idiotima najgluplja stvar
koju sam uinio u ivotu.
Laura n odgovorila te nestala negd u kui. Pitao sam se o
kome govore, a on izaao i vr o se s novom bocom vina. Nakon to
smo pop , inilo se kako zaboravio na neugodan poziv i veselo
objavio da pravi mukarci piju viski. Ponovo otiao i donio bocu
Lagavulina i zd lu s ledom. Boca ve bila dopola prazna kad se
predomislio. Rekao da votka pravo pie za proslavu poetka
divnog prijateljstva.
Shv o sam koliko sam pijan kad sam se dignuo da odem u
kupaonicu. Dotad sam se drao poput heroja. Noge me nisu sluale i
umalo sam pao naglavce na pod. Nisam bio ba neki trezvenjak,
nikad nisam toliko popio. Wieder me paljivo promatrao, kao da sam
eprtljavi psi.
U kupaonici sam se pogledao u ogledalo iznad umivaonika i vidio
dva poznata lica kako gledaju u mene te sam se poeo smij kao lud.
U hodniku sam se s tio da nisam oprao ruke pa sam se vr o. Voda
bila prevrua i oprio sam se.
Laura se vr la, dugo buljila u nas, a z m nam skuhala kavu.
Pokuao sam shv ti li i profesor pijan, mi izgledao tr zno,
kao da sam pio dino ja. Os ao sam se kao da sam rtva neke
smic ce, prim ujui da teko slaem reenice. Popuio sam previe
cigareta i bol la su me plua. Sivi oblaci dima leluj su sobom poput
duhova, iako su oba prozora bila otvorena.
Nastav smo ask jo nekih sat vremena i nismo p nita osim
kave i vode, a z m mi Laura dala znak da vr me da odemo.
Wieder nas otpr o do auta, zaelio nam sretan put i rekao mi kako
se iskreno nada da u doi opet.
 Dok nas Laura vozila niz Kolonijalnu aveniju, koja u to
vr me bila gotovo prazna, rekao sam joj: Simp an lik, zar ne?
Nikad nisam upoznao ov ka koji toliko dobro podnosi alkohol. Isuse!
Zna li ti koliko smo pop ?
Moda uzeo neto pr . Mislim, neku tabletu neto. Inae
ne p toliko. Osim toga, ti nisi psiholog pa nisi shv o da te n va
kako bi dobio informac o tebi a da ti n rekao nita o sebi.
Rekao mi puno stvari o sebi , rekao sam suprotstavljajui joj
se i poku jui prokljuviti bismo li treb st da bih povr o iza
nekog drveta uz cestu. U glavi mi se vrt lo i v rojatno sam smrdio
kao da sam se okupao u cugi.
N ti rekao nita , kratko kazala, osim onoga to
opepoznato i to si mogao sazn s korica n govih knjiga. A ti si
n mu, s druge strane, rekao da se boji zmija i da te s etiri godine
gotovo silovao ludi sus d ko g z m tvoj tata gotovo nasmrt
pretukao. To su bitne stvari o tebi.
To sam mu rekao? Ne s am se...
N gova omil na igra vrlj tuim umovima, kao da
istrau kuu. Kod n ga to vie od profesionalne deformac . To
gotovo neka patoloka zn elja koju r tko kad usp va obuzd .
Zato pristao nadgled taj program, onaj koji...
Stala usred reenice, kao da iznenada shv la da bi ono to
e rei moglo biti previe.
Nisam pitao to ht la rei. Otvorio sam prozor i os tio kako
mi se bistri u glavi. B li polum sec sjao na nebu.
Te smo veeri post ljubavnici.
 Dogodilo se dnostavno, tome n prethodila licem rna
raspr da ne elimo unititi nae prijateljstvo . Nakon to
parkirala auto u garai, staj smo nekoliko minuta u stran m vrtu,
koji bio okupan ukastim sja m ulinih sv tiljki, gd smo
za dno popu cigaretu, utei. Otili smo u kuu i kad sam pokuao
up ti sv tlo u hodniku, zaustavila me, uhv la za ruku i odvela u
svoju sp u sobu.

Sl dei dan bila ned lja. Ost smo c li dan u kui vodei
ljubav i otkrivajui dno drugo. S am se da gotovo uope nismo
razgovar . Kasno posl podne otili smo u Peacock Inn, gd smo
li, a z m smo nakratko et po S vernom parku dok se n
smrailo. Ispriao sam joj da nam r m pronai posao, a kad sam to
ponovo spomenuo, odmah me pitala bih li htio raditi s Wiederom.
Traio nekoga da mu sredi knjige u knjinici koju spomenuo,
mi ju n stigao pokaz veer ran . Bio sam iznenaen.
Misli li da e prist ?
Ve sam razgovarala s njim o tome. Zato te elio upozn . Ali
kao tipini mukarci, uope se niste dotaknuli te teme. ini mi se da
si mu se svidio pa mislim da ne bi trebalo biti problema.
A ja sam se pitao svia li se on meni.
U tom sluaju, to se mene tie, moe.
Nagnula se i poljubila me. Ispod l ve kljune kosti, iznad prsa,
imala smei made veliine novia. Tog sam dana detaljno
prou o, kao da elim biti siguran da nikad neu zaboraviti n dan
dio n zina t la. Glen vi su joj b neobino tanki, a noni prsti vrlo
dugi. Zvala ih svojim koarkakim timom . Otkrivao sam sve
tragove i oiljke na n zinoj koi, koja jo na nekim d lovima bila
osunana.
U to vr me brza ljubav bila uobia na kao i brza hrana i
nisam bio iznimka. Izgubio sam nevinost s petnaest, na krevetu iznad
ko g visio veliki poster Michaela Jacksona. Krevet pripadao
d vojci po imenu Joelle, bila dv godine starija od mene i iv la
u Ulici Fulton. U godinama ko su usl dile imao sam puno
partnerica i ak sam dva tri puta mislio da sam se zaljubio.
Te sam veeri znao da sam pogr io. Moda u nekim
slua vima ono to sam os ao bila privlanost, strast privrenost.
S Laurom , meutim, bilo potpuno druk , uza sve te stvari bilo
tu i neto vie snana elja da budem s njom svake minute i sekunde.
Moda sam nasluivao da e nae za dniko vr me traj kratko pa
sam se urio stvoriti dovoljno s anja o njoj kako bi mi potrajala
ostatak ivota.
 Tree poglavlje

Poeo sam raditi na Wiederovoj biblioteci odmah sl deeg

vikenda. Pos tio sam ga sam, busom s posta Trinity. Za dno smo
pop pivo na klupici pokraj zera pa mi objasnio kako bi elio da
organiziram nekoliko tisua n govih knjiga.
Profesor kupio novo raunalo, ko postavio u sobi na katu.
Prostorija n imala prozore, a zidovi su b prekriveni visokim
drvenim policama. Htio da napravim ifrirani popis kako bi tra ca
mogla pokaz lokaciju svake knjige. To znailo da moram
upisiv podatke naslove, autore, izd e, knjine oznake i slino
te slag knjige u kategor . Obojica smo ugrubo izraun i slo
se da e c li posao traj svaki vikend sl deih est m seci, osim
ako neu moi odvojiti nekoliko dodatnih dana svakog t dna. Poeo
sam pis istraivaku tezu za svoj diplomski, sam se nadao da u
usp ti im slobodno posl podne t kom t dna da dovrim posao u
knjinici za koji me Wieder angairao.
Predloio da me plaa na t dnoj bazi. Plaa bila i vie nego
dareljiva, a dao mi i ek za prva tri t dna unapr d. Prim tio
sam da, kad Laure nema, n toliko glasan i da se dri teme razgovora.
Rekao mi da e raditi u podrumu, gd imao malu teretanu,
a mene s mojim spr ma ostavio u knjinici.
Proveo sam dva tri sata upozn jui se s raunalom i
softverom, a Wieder se t kom tog vremena n vraao. Kad sam
napokon napustio knjinicu, pronaao sam ga u kuhinji kako radi
sendvie. Za dno smo li, razgovarajui o politici. Pr no
iznenaujue za mene, bio vrlo konzerv van u razmiljanjima i
smatrao da su liber dnako opasni kao i komunisti. Mislio da
Reaganov najbolji potez to Moskvi lupio akom o stol, dok
n gov prethodnik Jimmy Carter samo ljubio ruske guzice.
Pu smo u dnevnoj sobi, a aparat za kavu gunao u kuhinji
kad me upitao: Jeste li ti i Laura samo prijatelji?
Iznenadilo me n govo pitan i teko sam formulirao odgovor.
Bio sam na rubu da mu kaem da ga se moj i Laurin odnos ne tie. Ali
znao sam koliko Laura c ni njihovo prijateljstvo pa sam poku o
ost smiren.
Samo smo frendovi , lagao sam. Sluajno se uselila u istu kuu
kao i ja i post smo prijatelji, iako nemamo mnogo toga
za dnikoga.
Ima li d vojku?
Trenutno sam slobodan.
Onda, to eka? Ona prekrasna, inteligentna i privlana u
svakom pogledu. Provodite mnogo vremena za dno, po onome to mi
ona rekla.
Ne znam to bih rekao; nekad ljudi kliknu, nekad ne.
Uzeo ce kave i dodao mi dnu, a z m zap o jo dnu
cigaretu i zagledao se u mene tekim, zn eljnim pogledom. Je li ti
priala togod o meni?
Razgovor postajao sve neugodniji.
Jako vas potu i sretna uz vas. Shv o sam da za dno radite
na posebnom pro ktu koji e prom niti nain na koji shvaamo
ljudski um, neto vezano uz s anja. To sve.
Je li ti rekla neke detal o pro ktu? brzo pitao.
 Ne. Na alost, ja sam potpuno drugaijih interesa i Laura
odustala od pokuaja da me uvue u tajne psiholog , kazao sam
trudei se zvu oputeno. Ideja da prkam po ljudskim umovima
ne uzbuu me. Bez uvrede.
Ali ti eli biti pisac, zar ne? ljutito rekao. Kako e razviti
likove ako nema pojma o tome kako ljudi razmiljaju?
To kao da kaete da treba biti geolog da bi mogao uiv u
penjanju , kazao sam. Joe, mislim da si me pogreno shv o.
Inzistirao na tome da ga zovem imenom iako mi to bilo neugodno.
Nekad s dim u kafiu i samo promatram ljude, prou m njihove
geste i izraze lica. Ponekad poku m zamisliti to se skriva iza tih
pokreta i mimike. Ali to ono to oni ele otkriti, sv sno ne, i...
N mi dopustio da zavrim reenicu. Znai, ti misli da sam ja
neka vrsta voa ra koji viri kroz kljuanicu? Nimalo. Ljudima esto
treba pomo kako bi sami sebe bol shv li pa mora zn kako da
im prui ruku upomo, bez ko bi se njihove osobnosti poele
uruav . U svakom sluaju, cilj potpuno drugaiji. Shvaa da se
takvom istraivakom sub ktu moda ne shvaa, morat e
mi v rov mora prii s velikom diskrecijom, sve dok rezult
istraivanja ne postanu javni. Ve sam potpisao ugovor s izd em,
ne s naeg sveu ta, pa ve bilo negodovanja na odboru. Ne
moram ti govoriti o zavisti u akademskoj za dnici. Dovoljno si dugo
student da zna kako to funkcionira. Postoji, meutim, i drugi razlog
zbog ko g trenutno potrebno mnogo diskrec , ti ga ne mogu
otkriti. Kako napredu posao u knjinici?
Bilo u n govu stilu da naglo prom niti temu, kao da me
uv k poku o ispreskak . Rekao sam mu da sam prouio
raunalo i softver i da se ini kako sve u redu.
 Petnaestak minuta kasn , ba kad sam se spremao otii,
zaustavio me na ulaznim vr ma i rekao da mora sa mnom o jo
neemu razgovar .
Nakon to si me pos tio prolog t dna, li ti netko poku o
pristupiti i ispit te na emu radim? Kolega? Prijatelj? Moda ak i
stranac?
Ne, pogotovo zato to nitko osim Laure ne zna da sam bio ovd .
Onda to sjajno. Nemoj ni ubudue nikome govoriti o tome.
Posao s knjinicom samo izmeu nas. Kad smo ve kod toga, zato
Laura danas n dola?
U New Yorku s prijateljicom. Obeala joj da e otii na
predstavu, a sp t e kod prijateljiinih roditelja. Vraaju se sutra
ujutro.
Buljio dugo u mene.
Odlino. Zanima me kako e joj se svid ti predst . Kako
ime prijateljici?
Dharma, ako se ne varam.
Imena poput Daisy i Nancy dnostavno nisu bila dovoljno dobra
za te hip pr 20 godina, zar ne? Zdravo, Richarde. Vidimo se nakon
Dana zahvalnosti. Pozvao bih vas da proslavite sa mnom, idem sutra
u Chicago, a vr t u se tek u petak. Laura ima rezervne kljueve,
ko moe koristiti. Zna to mora raditi, pa ako ima vremena, doi
dok me nema. uvaj se.

Um sto da odmah krenem prema autobusnoj stanici, lutao sam

ulicama oko n gove kue puei i razmiljajui o naem razgovoru.
 Znai, Laura imala rezervne kljueve Wiederove kue. To mi
bilo udno r do tada nisam bio sv stan da su toliko bliski. Ako sam
dobro razumio, Wieder dao naslutiti da mi Laura lagala kad
rekla da ide u kaz te s prijateljicom. I bio jako oprezan kad me
ispitivao o odnosu izmeu nas dvo .
Vr o sam se kui loe raspoloen i stavio ek u ladicu ormara u
svojoj sobi s neugodnim os a m da to plaa za neku sumnjivu
transakciju koju nisam najbol razumio. Prvi put otkad sam upoznao
Lauru trebao sam subotnju veer provesti sam, a kua mi se inila
tamnom i neprijateljski nastro nom.
Istuirao sam se, naruio pizzu i pogledao epizodu Branih voda,
no nisam pronalazio nita zabavno u dogodovtinama obitelji Bundy.
Mogao sam os titi Laurin miris, kao da s di do mene na kauu.
Upoznao sam pr samo nekoliko t dana, imao sam os aj da
se znamo godinama ve sam smatrao d lom svog ivota.
Sluao sam kazetu B. B. Kinga, listao roman Normana Mailera i
razmiljao o njoj i profesoru Wiederu.
Bio ljubazan prema meni i dao mi posao na ko m sam mu
trebao biti zahvalan. Bio vodea linost u akademskom sv tu pa
sam trebao biti sretan to me uope zapazio, ak i ako mu to
sugerirala n gova tienica. Ipak, unato n govu dranju, os ao
sam neto mrano i udno u n govu ponaanju, neto to jo nisam
mogao imenov , no postojalo , virei skriveno ispod n gova
prijateljskog ponaanja i neprestanog toka r i.
to najgore, ve sam se poeo pit li mi Laura rekla istinu.
Zamiljao sam ko kakve scenar u kojima bih mogao prov riti
istinitost n zinih r i, no tad ve bilo kasno da s dnem na vlak za
New York. Uz to, os ao bih se glupo da pijuniram izdaleka, kao
u loem treerazrednom filmu.
S takvim proganjajuim mislima zaspao sam na kauu, a z m se
probudio usred noi i otiao u krevet. Sanjao sam da sam pokraj
velikog zera ija obala bila puna trstike. Pogledao sam u tamnu
vodu i iznenada os tio stranu opasnost. Nazreo sam krljuasto,
blatno t lo golema gatora koji me promatrao kroz bil . Kad
reptil otvorio oi i zabuljio se u mene, vidio sam da su iste vodenasto
plave bo kao i oi profesora Wiedera.

Laura se vr la sl dee posl podne. Proveo sam c li dan

lutajui kampusom s dvojicom poznanika i otiao kod njih na ruak u
Ulicu Nassau, gd smo li pizzu i slu glazbu. Kuhao sam kavu kad
sam uo da se ispred kue zaustavlja n zin auto.
Izgledala umorno i imala tamne kolutove ispod oiju. inilo mi
se da me poljubila pr no rezervirano, a z m odjurila u svoju sobu
kako bi se presvukla i istuirala. Dok sam ekao, natoio sam dv
ce kave i ispruio se na kauu. Kad se spustila, zahv la mi na
kavi, zgrabila daljinski upravlja i poela m nj kanale. inilo mi
se da n raspoloena za razgovor pa sam pustio na miru. U dnom
trenutku predloila da odemo van zap ti.
Predst bila glupa , rekla mi duboko uvlaei cigaretni
dim. Dharmini roditelji su nas gnjav c lu veer. A kad sam se
vraala, u tunelu ispred mene bila nesrea pa sam morala pola sata
ek u guvi. Moj usrani auto poeo isput neke udne zvukove.
Mislim da bi ga netko trebao pogled .
Vani sipila kia, a kapljice vode u n zinoj kosi sjale su poput
dijamanata.
 Kako se zvala predst ? pitao sam. Ako me netko pita, da mu
pomognem sauv trideset dolara.
Starlight Express , brzo odgovorila. Imala dobre
preporuke, ja dnostavno nisam bila raspoloena.
Znala da u se nai s Wiederom pa me pitala kako to prolo
i smo li se dogovor oko knjinice. Rekao sam joj da mi dao ek
kojim sam planirao pl ti stanarinu te da sam ve odradio nekoliko
s u knjinici.
Nakon to smo se vr li i s li na kau, pitala : Neto n u
redu, Richarde. eli li razgovar ?
Smatrao sam kako besmisleno da poku m to sakriti, pa sam
rekao: Wieder me ispitivao o naem odnosu. I...
to te ispitivao?
udna pitanja... Pitao me li mi netko priao. I pitao me o
n mu te si li mi priala o istraivanju na ko m vas dvo radite.
Aha.
ekao sam da nastavi, n .
K tome, insinuirao da si mi lagala da si otila u New York zbog
nekog drugog razloga.
Nekoliko trenutaka n rekla nita, a z m me zapitala: I ti si
mu pov rovao?
Slegnuo sam ramenima. Ne znam vie to da mislim. Ne znam
imam li pravo pit te to radi ne radi. Nisi mo vlasnitvo i ne
mislim da sam neki sumnjiav tip.
Drala cu meu rukama kao da ptica koju se sprema
pustiti da odleti. U redu, eli li da raistimo stvari?
Naravno.
 Spustila cu na stol i ugasila televizor. Dogovor smo se da
neemo puiti u kui, zap la cigaretu. Gledao sam na to kao na
izvanrednu situaciju pa su pravila automatski prestala vr diti.
U redu, krenimo redom. Kad sam se doselila ovamo, n mi palo
na pamet da bih mogla zavriti u vezi, bilo s tobom i s kim drugim.
Na kraju svo prve godine poela sam se vi s likom koji bio na
diplomskom studiju ekonom . Proveli smo l to razdvo ni, svatko
otiao svojoj kui. Ponovo smo poeli hod na sen i neko vr me
sve bilo u redu. Vol la sam ga, sam to barem mislila, ak i ako sam
bila sv sna da os aji nisu obostrani on na to gledao povrno, bez
ikakve emocionalne obaveze. Sumnjala sam da se via i s drugim
d vojkama pa sam bila jako ljuta na sebe to to toleriram. Negd u
to vr me poela sam raditi s Wiederom. Isprva sam samo volontirala,
isto kao i jo 20 30 drugih studenata, smo brzo poeli raspravlj
o n govu radu i v rojatno sam mu se svid la. Ukljuio me u posao na
vioj razini. Postala sam mu neka vrsta asistentice, recimo. Deko o
ko m ti priam postao ljubomoran. Poeo me sl diti i ispitiv o
mojoj vezi s profesorom. Dekan dobio anonimno pismo ko
optuivalo mene i profesora da smo ljubavnici.
Kako deku ime?
Stvarno eli zn ?
Da, naravno.
Zove se Timothy Sanders. Jo ovd , na diplomskom studiju.
S a se kad smo b u Roberts Baru, u Ulici Lincoln, ubrzo nakon
to smo se upozn ?
S am se.
On bio tamo s curom.
 U redu, nastavi.
Nakon tog pisma dekanu Wieder se razljutio. Ja sam stvarno
jako el la nastaviti raditi s njim r sam ve bila ukljuena u n govo
istraivan . Bila mi to pr ka da zaponem kar ru u tom podruju.
Nisam ht la dopustiti da mi Timothy uniti tu pr ku. Priznala sam
Wiederu da imam odreene sumn oko toga tko poslao pismo.
Morala sam mu obe da u prekinuti s Timothy m, to sam ionako
planirala. Razgovarala sam s Timothy m i rekla mu da se vie ne
elim vi s njim. Ironino, to bio dini put kada mi se inilo
da stvarno zaljubl n u mene. Sl dio me kamo god bih ila, slao mi
pisma s dugim srcedrapajuim priama, uv r jui me kako ozbiljno
razmilja o tome da se ub i da u mor iv ti s tom krivnjom. Slao
mi cv e kui i na fakultet i molio me da se naemo barem na
nekoliko minuta. Ja sam se drala svo odluke i odbijala razgovar
s njim. Wieder me pitao dnom dva puta li taj deko jo u mom
ivotu i inilo se da bio zadovoljan kad sam mu rekla da sam zauv k
prekinula s Timothy m i da se, to god se dogodilo, ne nam r m
predomisliti.
Z m Timothy krenuo s drugaijom taktikom i poeo mi
prikriveno pr titi i insinuir razne gadar . inilo se da potpuno
ops dnut. Jednom sam ga vid la kako se mota oko Wiederove kue,
a potom s di u autu koji bio parkiran pokraj stupa rasv te na uglu.
On razlog zbog ko g sam se odselila iz starog stana i dola ovamo.
Nakratko nestao i ponovo sam ga vid la, kao to sam ti rekla,
one veeri u Robertsu. Nakon toga, priao mi na kampusu, a ja sam
pogr ila pristavi da odem s njim na kavu. Bila sam sigurna da se
pomirio s in nicom da gotovo s obzirom na to da me prestao
maltretir .
 Oprosti to te prekidam , kazao sam, zato nisi pozvala
policiju?
Nisam ht la probleme. Timothy n bio nasilan. Nikad me n
pokuao udariti pa nisam imala os aj da mi moe fiziki nauditi. A i
sumnjam da bi policajci b previe zainteresirani za nekog
zaljubl nog lika koji se zakvaio za studenticu, dok god n prekrio
zakon... No nakon te za dnike kave, ponovo poeo. Rekao mi
kako bio siguran da ga jo volim, da si ne elim to prizn , no da
u kad-tad shv ti. Bio toliko povr en kad smo prekinuli da
odlazio psihologu u New York. Brinula sam se da bi mogao doi ovamo
i napraviti scenu i da e se ti naljutiti.
Ukratko, pristala sam otii s njim na dnu od n govih terapija
kako bih pokazala psihologu da sam stvarna osoba, a ne neka figura iz
n gove mate, neka izmil na d vojka, kao to on sumnjao da
psiholog ve poeo v rov . Zato sam ila u New York. Ve saznao
moju novu adresu. Nakon pos ta psihologu nala sam se s Dharmom i
presp la kod n zinih roditelja, kao to sam ti i rekla. I to sve.
Timothy obeao da me nikad vie nee poku pronai.
Zato mi nisi rekla istinu? Zar to ne bi bilo lake?
Zato to bih ti onda morala rei sve to sam ti sada ispriala, a to
nisam el la. Taj lik n nita vie od s ne iz mo prolosti i elim
da tamo i ostane, s ost m drugim s nama. Richarde, svi mi imamo
neto to bismo rad zaborav i ne moemo si pomoi. A stvari iz
prolosti ne bi trebale biti javno izloene svima, r su nekad previe
komplicirane i previe bolne. Zato ih najee dobro dr u sebi.
I to bilo to? Otili ste na terapiju, razgovar sa psihiem i
otili svatko svojim putem?
Zaueno me pogledala.
 Da, kao to sam ti rekla, to to.
A to rekao l nik?
Bio uv ren da Timothy izmilja c lu priu o naoj vezi. Da
n gova biva d vojka neka vrsta pro kc koju stvorio i da
v rojatno nema veze sa stvarnom osobom kojoj ime Laura. Sve to
zato to ga odgajala pomajka koja ga n vol la i n mogao
podn ti pomisao da ga netko odbacu . Ali zato te zanimaju sva ta
sranja?
Postajalo mrano, no n dno od nas n se dizalo up ti
sv tlo. S d smo okrueni s nama, kao na Rembrandtovu platnu
pod nazivom Laura moli Richardov oprost.
elio sam nisam mogao doek da skinem i da os tim
n zino t lo pokraj svog, sam se u isto vr me os ao prevareno i
izdano. Bio sam u sl poj ulici i nisam znao kako iz n izai.
Je li Wieder znao sve ovo? pitao sam. Je li znao pravi razlog
zbog ko g ide u New York?
Priznala da st.
A zato imao potrebu upozoriti me?
Zato to on dnostavno radi takve stvari , ljutito puknula.
Jer mu se v rojatno ne svia to to smo u vezi. Moda samo
ljubomoran i ne moe odol ti a da ne potp vatru, a to ono to on
zna najbol manipulir i igr se drugim ljudima. Upozorila sam
te da ne zna kakav on stvarno.
Ali opisala si ga kao genija, neku vrstu poluboga, i rekla si mi da
ste dobri prijatelji. Sad...
Pa, ini se da nekad i geniji mogu biti pravi kreteni.
 Znao sam da ovim pitan m puno toga riskiram, sve dno sam
ga postavio. Laura, si li ikad bila u vezi s Wiederom?
Ne.
Bio sam zahvalan to mi dala jasan odgovor, bez ikakva
licem rnog zgraanja i (gotovo) neizb noga kako si uope mogao to
pomisliti?
Nekoliko trenutaka kasn , meutim, dodala : ao mi to ti
takvo to palo na pamet, Richarde. No s obzirom na okolnosti,
razum m.
Bio sam malo iznenaen kad sam saznao da ima kljueve
n gove kue. Wieder mi rekao.
Da si pitao mene, i ja bih ti rekla. To n nikakva tajna. On
potpuno sam, nema partnericu. Svakog petka dolazi ena koja mu
isti, a n gov bivi pac nt, koji ivi u blizini, doe svaki put kad mu
treba neto popraviti. On mi dao rezervne kljueve za svaki sluaj.
Nikad ih jo nisam koristila, v ruj mi. Nikad nisam bila tamo kad
n ga n bilo.
Lice joj se dva vid lo u sumraku dnevne sobe i ja sam se pitao
tko zapravo Laura Baines. Laura Baines, koju sam upoznao pr
nekoliko t dana i o kojoj zapravo nita ne znam. Z m sam odgovorio
na svo pitan : ona ena u koju sam zaljubl n i to dino to
zaista vano.

Te veeri, nakon to smo se dogovor da vie nikad neemo

spominj ovaj incident, a bio sam dovoljno mlad da obeam neto to
nemogue ispuniti, Laura mi ispriala o eksperimentima ko
radila s Wiederom. ak ni ona n znala sve detal .
 Profesorova suradnja s policijom poela pr nekih sedam
godina, kad su ga prvi put pozv kao v taka u sluaju ubojstva.
Odv tnik optuenoga tvrdio da se n govu kl ntu ne moe suditi
r neubrojiv. U takvim slua vima, objasnila mi Laura, okupi se
tim od trojice strunjaka koji sastave izv e o psihikom stanju
optuenoga, a z m sud odluu li to dovoljno za obranu ne. Ako
strunjaci potvrde da optueni bolu od mentalne bolesti zbog ko ne
moe razum ti optube protiv n ga, sm taju ga u bolnicu za
forenziku psihijatriju. Kasn , na zaht v odv tnika, pac nt moe
biti prem ten u normalnu psihijatrijsku bolnicu ak puten na
slobodu, ako sudac presudi u n govu korist.
Wieder, koji u to vr me pred o na Cornellu, tvrdio da
odreeni John Tiburon, 48-godinjak, optuen za ubojstvo sus da,
glumi amneziju iako su druga dva strunjaka pov rovala da
psihotian, da bolu od paranoidne shizofren te da stvarno
izgubio pamen .
Na kraju se ispostavilo da Wieder bio u pravu. Istraitelji su
otkr Tiburonov dnevnik u ko m detaljno opisao svoja ned la.
Sus d n bio dina n gova rtva. Uz to, skupljao informac o
simptomima razliitih psihikih bolesti ko su mu mogle jamiti
oslobaajuu presudu. Drugim r ima, pobrinuo se da u sluaju da
ga uhvate bude sposoban odglumiti ih dovoljno uv rljivo kako bi
uv rio strunjake da psihiki bolestan.
Nakon tog sluaja Wiedera su nastav zv kao sav tnika, a
n ga sve vie poelo zanim prou n memor i an za
potisnutih s anja, to bilo u ii interesa javnosti nakon
objavljivanja Michelle Remembers, knjige koju su napis psihijatar i
navodna rtva sotonistikih ritualnih zlostavljanja u d tinjstvu.
Wieder pregledao stotine takvih slua va, a da bi dopunio svoja
istraivanja, ak koristio i hipnozu. Pos ivao zatvore i bolnice
za forenziku psihijatriju kako bi razgovarao s opasnim kriminalcima
i prou o nebro ne slua ve amnez .
Napokon, zakljuio da se neki slua vi potisnutog s anja,
posebno kada su sub kti p li od ozbiljnih psihikih trauma,
dogaaju kada doe do ukljuivanja autoimunolokog sust .
Sub kt dnostavno izbrie traum na s anja ih ublai kako bi
ih uinio podnoljivima, na isti nain na koji b la krvna zrnca
napadaju virus koji napao t lo. Prema tome, na mozak ima neku
vrstu kante za smee.
Ako se, meutim, takvi procesi zbivaju spontano, moe li se
odgonetnuti njihov mehanizam kako bi ga terapeuti mogli ponovo
pokrenuti i l iti? S obzirom na to da spontano pokretan takvog
mehanizma esto uzrokovalo nepopravljivu tetu te da su se i benigna
s anja mogla izbris za dno s traum nima, pac ntovi pokuaji
da izb gne traumu izazv bi zapravo novu traumu, koja u nekim
slua vima vea od one prvotne. To kao da r te problem
runog oiljka tako da odreete c lu ruku.
Wieder nastavio svoja istraivanja u meuvremenu se preselivi
na Princeton.
Tamo su mu prili predstavnici CIA-e, kako tajanstveno
objasnio Lauri, da bi postao nadglednik programa koji razvijaju.
Laura n znala nita vie o tome, sumnjala da pro kt ukljuu
ien pospreman traum nih s anja vojnika tajnih
agenata. Wieder o tome nevoljko govorio. Dogovor izmeu agenata
i profesora n ba iao po planu pa njihov odnos s vremenom postao
pun trzavica.
 Na io sam se od n zine prie. Bilo mi teko prihv ti
in nicu da ono za to sam v rovao da su neupitni d lovi
stvarnosti moglo biti samo rezultat mo sub ktivne percepc o
stvarima i situacijama. Kao to rekla, naa s anja nisu nita doli
filmske vrpce koju v ti montaer moe isc pk kako eli vrsta
el ne koja se moe izliti u bilo koji oblik.
Rekao sam joj da mi se teko sloiti s tom teorijom, mi ona
kontrirala. Zar nisi nikad imao os aj da si ve neto iskusio da si
bio na nekome m stu, a z m saznao kako nikad nisi bio tamo, nego
da si samo kao, na prim r, d te o tome sluao prie? Tvoj um samo
izbrisao s an na to da su ti ispri priu i zam nio
dogaa m.
S tio sam se kako sam dugo v rovao da sam na televiziji gledao
Superbowl 1970., da sam gledao Kansas City Chiefs kako pob uju
Minnesota Vikings. A zapravo, tada sam imao samo etiri godine i
mislio sam da sam ih gledao samo zato to sam mnogo puta uo tatu
kako govori o toj utakmici.
Vidi? A tipian prim r i to koliko teko inspektorima
pov rov izj ma oevidaca. Veinom daju informac ko su
kontradiktorne dna drugoj, ak i do detalja koji bi treb biti oiti,
poput bo automobila koji udario p aka. Neki kau da bio
crven, drugi su se spremni zakleti da bio plav, a na kraju se ispostavi
da bio ut. Nae pamen n video-kamera koja snima sve to nam
se dogaa ispred ob ktiva, Richarde, nego slin scenaristu i
redatelju u dnom, koji iz is aka stvarnosti smiljaju vlastite
filmove.
 Ne znam zato, te sam veeri vie nego inae obraao panju
na ono to govorila. Na kraju, bol la me briga ime se Wieder bavio.
Ali pitao sam se li govorila istinu o Timothyju Sandersu.
Laura imala pravo o snazi koju nosi ime i zato se s am n gova
gotovo trideset godina kasn . Ponovo sam se te veeri pitao li
n zina veza s profesorom strogo profesionalna. Seksualno
uznemir n bila pomodna tema u 1980-ima, a sveu ta nisu
bila imuna na skandale. Sama optuba nekad bila dovoljna da uniti
kar ru da bar baci sumnju. Zato mi bilo teko pov rov da bi
persona poput Wiedera bila sposobna riskir sve zbog prolazne afere
sa studenticom. Bez obzira na to koliko mu bila privlana.
Te smo veeri obo spav na kauu u dnevnoj sobi i dugo nakon
to ona zaspala, ja sam ostao budan, gledajui u n zino golo t lo,
n zine duge noge, zaobl ne bokove, ravna ramena. Sp la kao
beba, stisnutih aka. Odluio sam joj v rov ; nekad dnostavno
moramo v rov da se u maioniarovu eiru zaista skriva zec.
 etvrto poglavlje

Sl deeg etvrtka za dno smo proveli Dan zahvalnosti. Kup

smo peenu puricu u malom obiteljskom restoranu u Ulici Irving i
pozv nekoliko kolega, Laurinih prijatelja. Moj brat Eddie bio
bolestan, zaradio gripu, i moja se majka pr no uplaila kada ga
ujutro pronala u vruici. Razgovarao sam s njima telefonom vie od
sata obav stivi ih da sam pronaao honorarni posao. Ni ja ni Laura
nismo spominj Timothyja Sandresa ni Wiedera. Ost smo budni
gotovo do sl deeg jutra zabavljajui se, a z m smo otili u New
York, gd smo proveli vikend u malom pansionu u Brooklyn
Heightsu.
Sl deeg sam t dna dvaput otiao do Wiederove kue, koristei
kljueve ko ostavio Lauri, dok on bio na sveu tu.
Volio sam to tiho, prostrano m sto ko nekome poput mene,
tko proveo c li ivot u tamnim, bunim hodnicima, d lovalo
gotovo arobno. Tiina u kui inila se gotovo neprirodnom, a s
prozora dnevne sobe pruao se pogled na zero. Mogao sam staj
tamo s ma gledajui obrise breza kako se naginju nad vodom, kao na
poent stikoj slici.
Diskretno sam pregledao c lu kuu.
U prizemlju su bile dnevna soba, kuhinja, kupaonica i ost . Na
katu su bile knjinica, dv sp e sobe, jo dna kupaonica i
garderoba dovoljno velika da se moe iskoristiti kao dodatna sp a
soba. U podrumu su b m vinski podrum i teretana s utezima
razasutima po podu. Sa stropa se v ala crvena Everlastova boksaka
vrea, a par boksakih rukavica visio s avla na zidu. Teretana
smrd la po znoju i mukom dezodoransu.
Oduv k sam bio knjiki moljac pa organiziran Wiederove
biblioteke vie bio privilegij nego posao. Police su bile prepune r tkih
izdanja i naslova za ko nikad nisam uo. Pola njih b su medicinski,
psiholoki i psihijatrijski udbenici, ostalo su bile knjige iz
knjievnosti, um tnosti i pov sti. Isplanirao sam vr me tako da mi
pola ostane za itan , r sam sumnjao da bi mi profesor posudio
dnu od tih vr dnih knjiga.
Bio sam tamo drugi put toga t dna, na kratkoj stanci za ruak.
Dok sam o sendvi koji sam donio sa sobom i kroz prozor zurio u
zero, shv o sam da kua na mene udno ut e, ba kao i n zin
vlasnik. Istodobno me privlaila i odbijala.
Privlaila me r bila onakva kua u kakvoj bih elio iv ti da
sam usp an pisac i da dobro zarau m pisan m. Budui da se mo
vr me na Princetonu bliilo kraju, poeo sam ozbiljno razmilj o
tome to u raditi, i sve sam se vie bojao da se stvari nee odvij
onako kako sam elio. Pregrt kratkih pria ko sam poslao
knjievnim asopisima odb no , iako su neke od odb nica
sadr le i nekoliko urednikovih r i ohrabrenja. Pisao sam roman,
mi uope n bilo jasno vr di li nastaviti.
Altern va bila dosadan ivot osiromaenog, cininog
profesora engleskog u nekom gradiu, okruenog podrugljivim
tinejderima. Zavrio bih od ven u sakoe od tvida s kon m
zakrpama na laktovima, nosei nikad zavreni roman u aktovci poput
utega oko vrata.
Ta kua bila univerzalni simbol usp ha, i nekoliko minuta
zamiljao sam da moja i da u njoj ivim sa enom koju volim, svojom
suprugom. Odmarao sam se od pisanja svo sl dee usp nice,
smireno i oputeno ekajui da se Laura vr kako bismo mogli izai
i provesti veer u Tavern of the Green Four Seasonsu, gd bi nas
prepozn i gled sa zn eljom i divl n m.
No ta slika brzo poela nestaj , kao da dola u doticaj s
razarajuim kemijskim spo m, kad sam se s tio in nice da kua
pripada ov ku ko m nisam u potpunosti v rovao. Iako sam odluio
v rov da mi Laura govorila istinu i da njihov odnos bio
iskljuivo profesionalan, kad god sam bio u toj kui nisam mogao
spr iti svoju podivljalu matu. Gotovo sam ih mogao vid ti kako se
valjaju na kauu u dnevnoj sobi, odlaze u sp u sobu, kako ve
goli skakuu dno po drugome jo i pr nego to se srue meu
plahte. Zamiljao sam sve perverzne igrice kojima se Laura preputala
da bi uzbudila starca zavlaei se ispod n gova stola s prljavim
cerekom na licu, dok on otkop o svo hlae i predlagao joj
razvratnosti.
Iako n bio tamo, Wieder bio u stanju obil iti svoj teritorij,
kao da svaka stvar dio n gova osobnog oltara.

Tog sam se jutra dogovorio s Laurom u parku pokraj spomenika

bitke kod Princetona, u 15 s , kako bismo nakon toga s li na vlak
za New York. U 14 s zakljuao sam vrata knjinice i siao da bih se
spremio. Gotovo sam se onesv stio kad sam vidio visokog ov ka
kako s di usred dnevne sobe. Ubrzo sam shv o da u ruci dri eki.
Ovo n bila opasna etvrt, tih su godina novine uv k bile
pune pria o pljakama, ak i ubojstvima.
ov k, koji nosio jaknu s kapuljaom, pamuni gornji dio
trenirke i traperice, zastao i pogledao me. Grlo mi se osuilo i kad
sam pokuao progovoriti, dva sam prepoznao svoj glas. Tko si,
dovraga, ti, ov e?
Stajao ukipl no nekoliko trenutaka, kao da n znao to da
kae. Imao veliko, okruglo, neprirodno bl do lice, razbaruenu
kosu i trodnevnu bradu.
Ja sam Derek , rekao napokon kao da sam trebao zn tko
on. Joe, mislim profesor Wieder, zamolio me da popravim ovaj
zastor.
Uperio eki u dan od prozora, a z m sam na podu prim tio
kutiju s alatom.
Kako si uao? upitao sam.
Imam kljueve , rekao pokazujui prema stoliu pokraj kaua
na koji ih odloio. Ti si lik za knjinicu, zar ne?
Pretpostavio sam da on bivi pac nt ko g Laura
spominjala i koji se brine za popravke u Wiederovoj kui.
urilo mi se pa se nisam zadr o da ga dal ispitu m, niti sam
zvao Wiedera da prov rim Derekove tvrdn . Kad sam se sat vremena
kasn naao s Laurom, ispriao sam joj o susretu zbog ko g sam
umalo doivio srani udar.
ov k Derek Simmons , rekla mi . Radi kod profesora
nekoliko godina. Zapravo, Wieder se brine o n mu.
Na putu prema stanici na Princeton Junctionu, odakle smo
krenuli na vlak za New York, Laura mi ispriala priu o Dereku.

etiri godine ran bio optuen za ubojstvo svo ene. iv li

su u Princetonu, b oen ni pet godina i nisu im d ce. Derek
radio kao majstor, a n gova ena Anne bila konobarica u kafiu u
Ulici Nassau. Kako su sus di i obiteljski prijatelji kasn kaz ,
nikad se nisu sva i inilo se da imaju sretan brak.
Jednog ranog jutra Derek nazvao Hitnu pomo rekavi
operateru da mu ena teko ozl ena. Bolniari su pronali kako
beivotno lei u hodniku u lokvi krvi s brojnim ubodnim ranama u
vratu i prsima. Pomonik mrtvozornika proglasio ju mrtvom na licu
m sta te su pozv krimin stiku policiju.
Derekova verzija nesree bila sl dea: doao kui oko 19 s ,
nakon to u oblinjoj trgovini obavio kupnju. Jeo , gledao
televiziju i otiao u krevet znajui da Anne te veeri radi nonu sm nu
i da e se vr ti kasno.
Probudio se u est s kao i obino i vidio da ena n pokraj
n ga u krevetu. Izlazei iz sp e sobe, pronaao ju kako lei u
hodniku prekrivena krvlju. N znao li iva mrtva pa pozvao
Hitnu pomo.
Isprva su istraitelji misl kako mogue da mukarac govori
istinu. Vrata su bila otvorena i n bilo znakova provale pa ju
v rojatno netko sl dio i napao kad ulazila u stan. Moda tada
napada shv o da jo netko u kui i pob gao a da nita n ukrao.
(Torbica rtve s otpr ke 40 dolara u gotovini pronaena pokraj
t la.) Mrtvozornik utvrdio da umrla oko tri sata. Simmons n
imao motiv da ub enu i inio se shrvanim zbog n zine smrti. N
imao dugova ni ljubavnicu, a na poslu brinuo svoju brigu. Openito
su ga doivljav vr dnim i tihim.
Laura znala sve te detal od Wiedera, koji bio dan od
trojice strunjaka ko su pozv da bi proc n Derekovo psihiko
stan nakon to su ga optu za ubojstvo supruge. N gov
odv tnik traio da ga proglase nevinim zbog neubrojivosti. Iz nekog
razloga, Wiederu taj sluaj bio neizm rno vaan.
Detektivi su s vremenom otkr brojne stvari ko su Dereka
prikazivale u jako loem sv tlu.
Prvo, Anne Simmons pronala ljubavnika nekoliko m seci
pr nego to ub na. N gov identitet nikad n otkriven,
barem objavl n, se inilo kao da ta veza bila ozbiljna i da su se
njih dvo planir v n nakon to Anne zatrai razvod. Na dan
ubojstva Anne zavrila svoju sm nu i zakljuala kafi oko 22 sata.
Ljubavnici su z m otili u ftin dnosoban stan u istoj ulici, koji
Anne unajmila dva m seca ran , gd su ost do ponoi, nakon ega
ona taks m otila kui. Voza, kao i podaci sniml ni na
taksimetru, potvrdio da Anne Simmons ostavl na ispred zgrade
u 1.12 s .
Derek tvrdio kako n imao pojma da mu ena ima aferu, su
istraitelji misl da to pr no nemogue. Znai, sad su im motiv
ljubomoru, i ubojstvo vrlo lako moglo biti zloin iz strasti.
Drugo, ena imala rane na rukama, ko su istraitelji nazv
obrambenim ozl dama . Drugim r ima, podignula ruke
poku jui se obraniti od nasilnika, koji v rojatno koristio veliki
no. ak i da Derek sp o u sobi na katu dok mu se ena borila za
ivot, bilo bi malo v rojatno da n uo nita. Anne bi gotovo sigurno
zvala upomo. (Dvo sus da kasn tvrdilo da su uli vritan ,
nisu nazv policiju r galama prestala pr nego to su se do kraja
razbud .)
Tree, prijateljica rtve potvrdila da iz kuhin Simmonsovih
nedosta no, no koji upamtila r samo nekoliko t dana ran
pomagala Anne da pripremi hranu za roendansku zabavu. Kad su ga
pit za taj no, Derek samo slegnuo ramenima. Da, takav no
postojao, on n znao to se s njim dogodilo, r se n gova ena
brinula za kuhinju.
Napokon, detektivi su otkr da pr mnogo godina Derek, koji
tada bio tinejder, pretrpio snaan ivani slom. Priml n u
psihijatrijsku bolnicu Marlboro, gd ostao dva m seca propustivi
zavrne ispite u srednjoj koli. Dijagnosticir su mu shizofreniju i bio
na l kovima do otputanja iz bolnice. Iako dotad bio jako dobar
uenik, odustao od el da ode na fakultet i zavrio kolu za
elektriara te dobio slabo plaen posao u Siemensu.
Detektivi su nakon toga osmisl teoriju o ubojstvu i zaklju da
t k dogaaja iao ovako:
Anne stigla kui u 1.12 s i tada dolo do svae. Suprug ju
optuio da ima ljubavnika, a ona mu rekla da eli razvod. Dva sata
kasn Derek uzeo no iz kuhin i ubio .Z m se r io oruja i
nazvao Hitnu pomo glumei da upravo otkrio suprugino t lo.
Moda imao ivani slom shizofrenu epizodu, to mogu
potvrditi samo l nici.
Nakon to Simmons uhien zbog optubi za ubojstvo, n gov se
odv tnik ulovio za teoriju o psihikom slomu i traio da n gova
kl nta proglase nevinim zbog neubrojivosti. U meuvremenu,
optueni tvrdoglavo nastavio tvrditi da nevin, odbijajui bilo
kakvu nagodbu.
Nakon to ga nekoliko puta pregledao, Joseph Wieder
zakljuio da Derek Simmons p od r tkog oblika disocij vnog
poremeaja i da su mu kao mladiu pogreno dijagnosticir
shizofreniju. Takve psihoze ukljuuju periodina stanja takozvane
fuge t kom kojih pac nt gubi sv st o sebi, s an i os aj
identiteta. U ekstremnim slua vima takve osobe mogu odlut od
kue i mogu ih ponovo pronai godinama kasn u drugom gradu
dravi, da ive pod potpuno novim identitetom i da se ne s aju niega
iz svog starog ivota. Neki su se vr li svojim starim identitetima,
su potpuno zaborav one ko su stvor u meuvremenu, dok su neki
potpuno prihv li svoj novi ivot.
Ako Wiederova dijagnoza bila tona, bilo mogue da se
Simmons ne s a niega to uinio te noi, r zbog stresa i
prom n ne sv sti koju uzrokovala nagla prom na iz usp nog
stanja u budno, reagirao kao da potpuno druga osoba.
Wiederov izv taj uv rio sud i sudac presudio da Simmonsa
treba sm stiti u psihijatrijsku bolnicu Trenton, za dno s drugim
potencijalno opasnim psihikim bolesnicima. U suradnji s bolnicom i
pac ntovim l nikom, Wieder nastavio l iti Simmonsa
koristei hipnozu i revolucionarni tretman koji ukljuivao
kombinaciju antiepileptika.
Na alost, nakon nekoliko m seci u bolnici Simmonsa napao
drugi pac nt te zadobio ozbiljne ozl de glave, ko su pogorale
n govo stan . Derek Simmons potpuno izgubio pamen i nikad
se n oporavio. N gov mozak mogao stvar i pohranjiv nova
s anja, stara n mogao vr ti. Laura mi objasnila da se ta
vrsta oteenja zove retrogradna amnezija.
Godinu dana kasn , na Wiederovo inzistiran , Dereka su
prebac u psihijatrijsku bolnicu Marlboro, gd bio blai reim.
Tamo mu profesor pomogao da ponovo izgradi osobnost. Zapravo,
kazala Laura, to bilo samo d lomino tono. Pac nt ponovo
postao Derek Simmons samo po tome to imao isto ime i fiziki
izgled. Znao pis , n imao pojma gd to nauio, niti se
s ao da ikad iao u kolu. I dal mogao raditi kao elektriar,
, ponovo, n imao pojma gd izuio zanat. Sva n gova s anja
do trenutka kad napadnut u bolnici ostala su zakljuana negd u
sinapsama n gova mozga.
U prol e 1985. sudac odobrio zaht v n gova odv tnika za
otputan m Simmonsa iz psihijatrijske bolnice, s obzirom na
kompleksnost sluaja i in nicu da pac nt n imao nikakve nasilne
ispade. Ali, kao to Laura rekla, bilo oito da se Derek Simmons
nee moi skrbiti o sebi. N imao nikakve anse za zaposlen i pr
kasn zavrio bi u nekoj instituciji za psihike bolesnike. Bio
dinac, a majka mu umrla od raka kad bio d ak. N gov otac, s
kojim n bio previe blizak, odselio se iz grada nakon traged in
ostavio svoju adresu, a inilo se i kako nezainteresiran za sinovl vu
sudbinu.
Zato Wieder za n ga unajmio m dnosobni stan nedaleko
od svo kue i plaao mu za m seno odr n kue. Derek ivio
sam, a sus di su ga smatr udakom. Svako-malo zakljuao bi se i
ne bi izlazio danima t dnima. Tada mu Wieder nosio hranu i
brinuo se da uzima l kove.
Pria Dereka Simmonsa dirnula me, kao i Wiederovo ponaan
prema n mu. Uz Wiederovu pomo taj ov k, bio ubojica ne,
mogao dostojno iv ti. I bio slobodan iako tu slobodu
ograni la bolest. Bez Wiedera, zavrio bi u nekoj ubonici, kao
odbaena ljutura, okruen nasilnim uvarima i opasnim pac ntima.
Laura mi rekla da s profesorom nekoliko puta pos tila bolnicu u
Trentonu kako bi obav terenska istraivanja i smatrala da
psihijatrijska bolnica moda najzlokobn m sto na zemlji.
 Sl deeg t dna, kad poeo pad prvi sn g, otiao sam tri
puta u Wiederovu kuu i svaki bih put tamo zatekao Dereka kako
obavlja man popravke. avrlj smo i pu za dno gledajui zero,
ko se inilo stisnuto pod teinom smrknutog neba. Da nisam znao za
n govo stan , mislio bih da normalna osoba, malo srameljiva,
povuena i ne previe pametna. U svakom sluaju, inio se n nim i
nesposobnim da nekome naudi. Govorio o Wiederu s divl n m i
shvaao koliko mu dugu . Rekao mi da nedavno udomio psia iz
azila. Nazvao ga Jack i svake ga veeri vodi u etn u oblinji park.
Spomenuo sam Dereka i n govu priu r e odigr vanu ulogu
u tragediji koja usl dila.
 Peto poglavlje

Na poetku prosinca primio sam najvaniju v st u svom

dotadan m ivotu.
Jedna od knjiniarki u Firestoneu, moja prijateljica Lisa
Wheeler, rekla mi da urednik iz Signaturea, newyorkoga
knjievnog asopisa, dri pred n u dvorani Nassau. asopis, koji
vie ne izlazi, bio pr no c n n u to vr me iako imao malu
prodaju. Znajui da elim neto objaviti, Lisa mi nabavila pozivnicu
i sav tovala mi da razgovaram s urednikom i zamolim ga da proita
mo prie. Na kraju, najvie zbog Laurina nagovaranja, izabrao sam
tri kratke prie, stavio ih u omotnicu za dno sa svojim ivotopisom i
pojavio se na pred nju s paketom pod rukom.

Doao sam prerano pa sam ekao ispred zgrade i puio. Ispred

auditorija zrak bio olovno siv i ispun n zavijan m vrana ko su se
gn zdile u oblin m drveu.
Ponovo poelo sn iti, a dva bronana tigra koja su uvala ulaz
u dvoranu izgledala su kao kipovi od marcipana na nekoj velikoj torti
posuti eerom u prahu. Mravi mukarac, od ven u dan od onih
sakoa od samta s kon m zakrpama na laktovima i pripadajuom
kr tom, doao do mene i zatraio vatre. Sam motao cigarete i
puio ih na dugom cigarpicu od kosti slonovae, koji drao
izmeu palca i kaiprsta kao neki kico iz edvardijanskog doba.
Poeli smo razgovar i pitao me to mislim o temi pred nja.
Priznao sam mu da zapravo ne znam o emu r , nego se nadam da
u govorniku, koji urednik u asopisu Signature, d neke od svojih
pria.
Sjajno , rekao ispuhavi oblak plavkastog dima u zrak. Imao
tanke brie kakvi su se nos u doba ragtimea. A o emu su tvo
prie?
Slegnuo sam ramenima. Teko rei rad bih da ih se ita
nego da se o njima govori.
Zna li da William Faulkner rekao istu stvar? Da se dobra
knjiga samo moe it , a ne da se o njoj raspravlja. Dobro, daj mi ih.
Pretpostavljam da su u ovoj omotnici.
Ostao sam bez zraka od uenja.
John M. Hartley , rekao mukarac prebacivi cigarpic u
l vu ruku i pruivi mi desnu.
Rukovao sam se s njim s os a m da smo poeli pogreno.
Prim tio da mi neugodno i ohrabrujue mi se nasmijao,
otkrivajui dva reda zuba pout lih od duhana. Predao sam mu
omotnicu s priama i ivotopisom. Uzeo ju i gurnuo u pohabanu
konatu aktovku koja stajala naslon na na metalnu pepeljaru
izmeu nas. Popu smo svo cigarete i uli u dvoranu a da nismo
vie izm n ni r .
Na kraju pred nja, nakon to odgovorio na sva pitanja
publike, diskretno me pozvao i kad sam doao do n ga, predao mi
svoju pos tnicu i rekao da mu se javim za t dan dana.
Ispriao sam Lauri to se dogodilo.
To znak , rekla trijumfalno i stvarno uv rljivo.
S dila gola na improviziranom stolu koji sam sm stio u kut
dnevne sobe. Mahala nogama kako bi osuila jo sv i lak za nokte
na nogama i u isto vr me brisala stakla na svojim naoalama
komadiem koe.
To se dogaa kad neto zapisano u zv zdama , nastavila .
Sve doe na svo i krene prirodnim t kom, kao p sma. Dobrodoao
u sv t pisaca, gospodine Richarde Flynn, potovani.
Vid t emo to e se dogoditi , rekao sam skeptino. Pitam se
sam li dobro izabrao prie i hoe li ih uope pogled . Moda su ve
u smeu.
Bila kratkovidna i kad n nosila naoale, morala kiljiti da
bi vid la, zbog ega izgledala ljutito. Bacila mi dan takav
namrteni pogled i isplazila zik.
Nemoj biti takav zagrieni pesimist! Neg vni me ljudi
ivciraju, posebno mladi. Kad god bih pokuala neto novo kao d te,
moj otac nikad n prestajao laprd o tome kakve nepremostive
potekoe sto izmeu mene i mog sna. Mislim da sam zato i prestala
slik kad mi bilo 15, iako moja uiteljica rekla da sam
talentirana. Kad sam otila na svo prvo meunarodno nat can iz
matem ke, ko bilo u Francuskoj, upozorio me da e iri biti
pristran prema francuskim nat cateljima i da se ne bih trebala previe
nad .
I, li bio u pravu? Jesu li b pristrani prema siroljupcima?
Nimalo. Osvojila sam prvo m sto, a d ak iz Marylanda drugo.
Spustila komadi koe na stol, stavila naoale na nos i privukla
kol na prsima obujmivi ih rukama kao da joj od dnom hladno.
Imam os aj da e sve ispasti dobro, Richarde. Roen si da bude
pisac, ti to zna i ja to znam. Ali nita ti nee doi na srebrnom pladnju.
Nakon to moj otac umro, kad mi bilo 16, pregledala sam sve
stvari ko drao zakljuane u ladici svog stola, koji sam oduv k
ht la pretraiti. Meu n govim sam papirima pronala malu crno-
b lu sliku d vojke mo dobi s kosom zaeljanom unazad i
uvrenu vrpcom. N bila previe l pa, izgledala obino,
imala l pe oi. Pokazala sam sliku svojoj mami i ona mi kratko
rekla da to bila t na d vojka u srednjoj koli. Iz nekog razloga
zadrao n zinu sliku svih tih godina. Shvaa na to mislim? Kao
da n imao hrabrosti ost s tom d vojkom, iz Bog zna ko g
razloga, pa bio toliko nesretan u sebi i to irio oko sebe, kao sipa
to isputa tintu kako bi se sakrila. Sad skini te hlae, kapetane. Zar
ne vidi da te eka gola dama?

Ispostavilo se da Laura bila u pravu.

T dan dana kasn li smo pizzu u t janskom restoranu u Ulici
Nassau kad sam se od dnom s tio da nazovem ured Signaturea.
Otiao sam do telefonske govornice pokraj vrata zahoda, ubacio
nekoliko kovanica u aparat i otipkao broj s pos tnice koju sam nosio
sa sobom jo od pred nja. Javila se mlada ena, a ja sam zatraio
gospodina Hartleyja, predstavivi se. Nekoliko sekundi kasn uo
sam urednikov glas s druge strane.
Pods tio sam ga tko sam i on odmah preao na stvar.
Imam dobre v sti, Richarde. Stavit u te u sl dei broj, koji
izlazi u s nju. Bit e to jako izdan . Nakon blagdana, uv k nam se
povea broj itatelja. Nisam prom nio ni zarez.
Bio sam oduevl n.
Koju ste priu izabr ?
 Kratke su pa sam odluio objaviti sve tri. Dat u ti pet stranica.
I da, trebat u tvoju fotografiju, crno-b li portret. Trebat e mi i
kratka biografija.
Zvui nev rojatno... kazao sam, a z m promrmljao hvala.
Napisao si nekoliko jako dobrih pria i normalno da ih se mora
proit . Volio bih da se naemo nakon praznika kako bismo se mogli
bol upozn . Ako tako nastavi, ispred tebe sv tla budunost,
Richarde. elim ti ugodne blagdane. Drago mi da sam ti prenio
dobre v sti.
Zaelio sam mu sve najbol za praznike i poklopio.
Zrai , rekla Laura kad sam se vr o za na stol. Dobre
v sti?
Objavit e sve tri u s nju , rekao sam. Sve tri, moe li
v rov ?! U Signatureu!
Nismo nazdrav ampanjcem. Nismo ak ni otili u neki skupi
restoran. Proveli smo veer kod kue, sami, planirajui budunost.
Os ao sam kao da moemo dotaknuti zv zde. R i poput asopis
Signature, tri kratke prie , crno-b la fotografija i objavl ni
radovi vrt le su mi se u glavi kao ringipil stvarajui nevidljivu
aureolu slave i besmrtnosti.
Danas shvaam da sam bio izbezuml n zbog nagle prom ne koja
mi se u tom trenutku dogodila i da sam preuveli o n zinu vanost
u svakom pogledu Signature n bio New Yorker, a svo autore
pla su besplatnim prim rcima asopisa um sto ekovima. Ono to
tada nisam prim ivao st da se Laura posl dnjih nekoliko dana
prom nila. Kad gledam unatrag, inila se distanciranom, uv k
neime bila zaokupl na i sve man i man razgovarala sa mnom.
Dva tri puta ulovio sam kako razgovara na telefon apui i svaki
bi put prekinula im bi prim tila da sam u sobi.
Nastavio sam gotovo svakog dana odlaziti Wiederovoj kui, gd
bih radio po tri etiri sata u knjinici, koja polako poela sliiti
na neto, a veeri sam provodio s Laurom odrekavi se bilo kakve
druge aktivnosti. No veinu vremena ona bi donosila svoj posao kui i
s dila pogrbl no na podu okruena knjigama, hrpama papira i
olovkama, poput amana koji izvodi neki udni ritual. Ako se dobro
s am, vie nismo ni vod ljubav. Iako sam se rano dizao, veinu
vremena ona bi odlazila pr mene a da me ne probudi.

A z m sam dnog dana pronaao rukopis u Wiederovoj

knjinici.
Na dnu police nasuprot vrata bio ormari na koji dotad nisam
obraao panju. Traio sam neke prazne papire da bih napravio
dijagram konanog rasporeda za police pokraj vrata, r sam tamo
zapoeo sa svojim poslom, pa um sto da odem dol i uzmem papire s
profesorova stola, odluio sam pogled u ormari. Otvorio sam ga i
pronaao arak papira, nekoliko starih asopisa, mnogo olovaka,
kemijskih i markera.
Kad sam izvlaio papir iz ormaria, isp su mi i rasuli se po podu.
Dok sam kleao kako bih ih skupio, spazio sam da se dna olovka
zabila u zid, na m stu gd bi dv strane ormaria trebale biti
spo ne. Nagnuo sam se kako bih bol pogledao, maknuo druge stvari
da mi ne smetaju i otkrio da l va strana ormaria ima lanu
pregradu, koja , kad sam otvorio, otkrila prostor veliine
telefonskog imenika. I u toj skrivenoj nii pronaao sam snop papira u
kartonskoj mapi.
 Izvukao sam i vidio da na koricama nema nikakvog natpisa koji
bi mogao rei o emu r . Listajui papire, pomislio sam da r
o d lu iz psihijatr psiholog , no nigd n bilo ni naslova ni
autora.
inilo se kako su stranice ispisala barem dva razliita rukopisa.
Neke su bile n pkane strojno, druge ispisane sitnim rukopisom
crnom tintom, dok su tree bile ispisane drugaijim rukopisom, s
velikim, neurednim slovima koja su se naginjala ul vo i bila napisana
plavom kemijskom. I n pkane i ispisane stranice bile su pune
ispr ka i na nekim m stima dodacima dnog dva paragrafa, koji
su b z pl ni selotejpom.
Pitao sam se li to nacrt ( dan od nacrta) glasovite knjige
profesora Wiedera o kojoj mi Laura govorila to rukopis neke
star , ve objavl ne knjige.
Brzo sam proitao prvih nekoliko stranica ko su bile prepune
meni nepozn h znanstvenih izraza, a z m rukopis spremio natrag
pazei da nam stim ostale stvari man -vie onako kao to sam ih
pronaao. Nisam elio da Wieder prim ti da sam otkrio n govo tajno
skrovite da sam mu prekapao po kui.

Jednog posl podneva izgubio sam pojam o vremenu i kad sam se

spustio u prizeml , naletio sam na profesora, koji razgovarao s
Derekom. Derek otiao i Wieder me pozvao da ostanem na veeri.
Bio umoran i izgledao tmurno i zabrinuto. U prolazu mi estitao
to e mi objaviti prie, to v rojatno saznao od Laure, r me n
ispitivao za detal , ko bih mu rado bio ispriao. Poeo jako pad
sn g i mislio sam kako bi bilo bol da odem r bi mogli zatvoriti
cestu, no nisam mogao odbiti n gov poziv.
 Zato ne kae Lauri da doe? predloio . Hajde, inzistiram.
Da sam znao da si ti ovd , sam bih pozvao. Rad smo danas
za dno.
Dok on u hladnjaku traio odreske, otiao sam u hodnik i
nazvao kui. Laura se javila gotovo iste sekunde, a ja sam joj rekao da
sam kod Wiedera i da nas obo pozvao na veeru.
Je li on predloio da me nazove? pitala me svadljivo. Gd
on sad?
U kuhinji . Zato?
N mi dobro, Richarde. Vr me loe i predlaem ti da im
pr doe kui.
Nisam inzistirao. Rekao sam joj da u doi im budem mogao.
Wieder me upitno pogledao kad sam se vr o k n mu. Skinuo
jaknu i obukao b lu pregau, a na prsima mu crvenim slovima
pisalo: Ne znam to radim. Izgledao kao da smravio, a
podonjaci su mu b tamniji nego inae. Okupan jakim neonskim
sv tlom iz kuhin , izgledao deset godina star , a n govo
samopouzdano dran ko imao one veeri kad smo se upozn
gotovo potpuno zam nio izgled progon ne zv ri.
Pa, to rekla?
Kazala da joj se ne izlazi po ovakvom vremenu. I...
Prekinuo me maui rukom: Mogla bar smisliti bolju ispriku.
Uzeo dan odrezak i bacio ga natrag u hladnjak zalupivi
vr ma.
ene mogu rei da su sprijeene, zar ne, a da ne idu u detal ? To
dna od njihovih veih prednosti u ivotu. Idi dol u podrum, molim
te, i izaberi bocu crnog vina. Imat emo tunu, usaml nu muku
veeru. N dan od nas ba ne voli nogomet, mogli bismo pogled
utakmicu, popiti pivo, podrigiv , raditi sve ono to zadovoljni
mujaci rade.
Kad sam se vr o s vinom iz podruma, odresci su cvr u velikoj
tavi, a on radio instant-pire od krumpira. Jedan prozor bio irom
otvoren, a v tar u kuu unosio velike pahul ko su se odmah topile
na toplom zraku. Otvorio sam bocu vina i ulio u dekanter sl dei
n gove upute.
Bez uvrede, da sam pr godinu dana pozvao Lauru da doe,
dola bi u sekundi, ak i da vani padaju s kire , rekao nakon to
uzeo veliki gutljaj viskija. Posluaj sav t starca, Richarde. Kad ena
os ti da ima neto za nju, tada e poeti testir svoju mo i poku
dominir tobom.
to to neto? upitao sam.
N odgovorio, me znaajno pogledao.
Jeli smo u tiini. Ispekao meso na brzinu pa bilo gotovo
sirovo, a pire-krumpir pun grudica. Sam popio gotovo c lu bocu
vina, a kad smo preli na kavu, u svoju ulio podosta burbona i popio
. Vani, oluja se pretvorila u meavu koja huala po prozorima.
Nakon veere stavio tanjure u per cu i zap o cigaru koju
uzeo iz drvene kut . Ja sam odbio n govu ponudu i zap o Marlboro.
Neko vr me odsutno puio, kao da zaboravio da sam ond .
Spremao sam se zahv ti mu na veeri i rei mu da odlazim, kad
poeo govoriti.
to tvo najran s an , Richarde? Kronoloki. Ljudima
s anja obino poinju u dobi od dv i pol tri godine.
 Neonsko sv tlo u kuhinji bilo upal no, dnevna soba bila
u polutami. Dok govorio, mahao rukama, a uareni vrh cigare
crtao komplicirane uzorke u mraku. N gova duga brada d la mu
izgled biblijskog proroka, iscrpl nog od vizija, koji poku
posl dnji put uti glas s neba. Na prstenjaku desne ruke nosio
crveni rubin, koji misteriozno sjao kad bi pukao cigaru. Stol
izmeu nas, prekriven velikim b lim stolnjakom, izgledao kao
povrina dubokoga, hladnog zera, odvajajui nas snan nego zid.
Nikad nisam razmiljao o svom prvom s anju kronoloki , kao
to on to naglasio. No ubrzo se trenutak na koji mislio poeo
oblikov u mom s anju i ja sam to pod lio s njim.
Bilo to u Phillyju, u kui tete Cornel . U pravu ste, v rojatno
sam imao tri godine, to bilo oko m sec dana pr mog treeg
roendana, na poetku l ta 1969. Bio sam na balkonu koji mi se inio
jako velikim i poku o povui drvenu letvicu sa zelenog ormaria.
Nosio sam kratke hlaice i b le sandale. Z m dola mama i
maknula me od tamo. Ne s am se putovanja vlakom autom, i ne
s am se kako izgledala unutranjost kue mo tete ni kako su ona
i n zin mu tada izgled . Samo se s am tog poklopca, ormaria i
balkona, koji imao ploice bo maslaca, i jakog mirisa kuhanja,
koji v rojatno dolazio iz kuhin , negd blizu balkona.
Znai, imao si negd tri godine kad Armstrong hodao po
M secu , rekao . Jeste li u to vr me im televizor u kui? To se
dogodilo t kom l ta o ko m priamo.
Naravno. Bio to m televizor na polici u dnevnoj sobi pokraj
prozora. Kasn smo kup vei, Sony.
 Tvoji su roditelji najv rojatn gled sl tan na M sec,
dan od najvanijih dogaaja u ljudskoj pov sti. S a li se neega
o tome?
Znam da su gled sputan r su o tome govor godinama
kasn . Tog dana tata bio kod zubara i mama mu skuhala aj od
kam ce da grglja usta. Nekako uspio opei usta a m. uo sam tu
priu stotinu puta. Ali ne s am se Neila Armstronga kako izgovara
svoju poznatu reenicu, da sam ga vidio kako skae poput velike
b le lutke po povrini M seca. Vidio sam to kasn na televiziji.
Vidi? Za tebe, u toj dobi, sl tan na M sec n znailo nita.
M komadi drva bio ti vaniji, iz ko g god razloga. Ali to bi bilo
kad bi saznao da nikad nisi bio u Phillyju, da to sve slika koju si sam
stvorio u svojoj glavi, a ne stvarno s an ?
Vodio sam ovakve razgovore s Laurom. Moda su neka s anja
rel vna, moda naa memorija ul p stvari ih ak i m nja,
mislim da su rel vna samo do odreene granice.
Nisu rel vna samo do neke granice , kazao mi . Dopusti da
ti dam prim r. Kad si bio m , si li se ikad izgubio u trgovakom
centru dok su tvoji roditelji kupov ?
Ne s am se nieg takvog.
Pa, u pedesetima i ezdesetima, kad su trgovaki centri poeli
iskak iz patete i kad su zam n kvartovske trgovine, dan od
stalnih strahova svake majke bio da e u guvi izgubiti d cu. D ca
te generac odrastala su s tim strahom i uv k su im govor da budu
blizu majki kad su u kupnji. Strah od toga da e se izgubiti biti oteti
u trgovakom centru utisnut u njihovo najdubl s an , ak i ako
se ne mogu sv sno s titi niega o tome.
 Pr dosta godina proveo sam eksperiment. Uzeo sam uzorak
studenata roenih u tom razdoblju. N dan od njih n se mogao
s titi da se izgubio u trgovakom centru kao d te. Z m sam ih pod
hipnozom uv rio da su se izgub . I to misli to se dogodilo? Tri
etvrtine njih kasn tvrdilo da se s aju kako su se izgub u
oping-centru i ak su opis svo iskustvo, kako su b uplaeni,
kako su ih pronali d latnici centra te kako su preko razglasa govor
da su Tommy Harry pronaeni pokraj kafia. Veina njih odbila
pov rov da samo r o hipnotikoj sugestiji u kombinaciji s
njihovim starim strahovima iz d tinjstva. S su se dogaaja
predobro da bi pov rov kako se n dogodio. Da sam nekome tko
se rodio i odrastao u New Yorku sugerirao da ga u d tinjstvu napao
krokodil, rezultat bi bio nikakav rn imao s an iz d tinjstva
prema strahu od krokodila.
Na to ciljate? pitao sam.
Nisam elio vie piti i vrt lo mi se od samog mirisa alkohola
nakon veere na koju sam se nat rao. Bio sam umoran i pitao sam se
voze li jo autobusi.
Na to ciljam? Pa, kad sam te pitao o tvom s anju iz d tinjstva,
ti si mi ispriao neto sigurno i obino, o d tetu ko se igra s
komadiem drva na balkonu. Ali mozak nikad ne radi tako. Morao
postoj vrlo vaan razlog zbog ko g si upamtio ba to, a ne neto
drugo, ako uzmemo u obzir da to istina. Moda drvo imalo o
i ti si se ozl dio, ak i ako se vie ne s a tog d la. Moda balkon
bio na gorn m katu i postojala opasnost da padne, a tvoja majka
vrisnula kada te tamo vid la. Kad se ponem baviti s...
Zastao , kao da se pita treba li nastaviti. V rojatno odluio
da treba, kad krenuo dal .
 Neki ljudi iskuse veoma traum ne dogaa koji se s
vremenom pretvore u ozbiljne blokade. To se naziva boksakim
sindromom. Nakon to te u ringu gotovo nasmrt pretuku, nemogue
da i dal ima dovoljno motivac da postane ampion. Instinkt za
preivlj n m postane prejak inhibitor. Zato, ako se hrpu studenata
moe uv riti da su se dnom davno izgub u trgovakom centru,
zato se ne bi nekoga tko zaista iskusio takvo traum no iskustvo
moglo uv riti da se to nikad n dogodilo i da mu mama tog dana
samo kupila novu igraku? Tako se ne prikrivaju posl dice traume,
nego se uklanja sama trauma.
Drugim r ima, masakrirate ne s an , izlanuo sam,
sam odmah po o to sam se tako iskreno izrazio.
Ako postoji gomila ljudi koja bi se dala pod no kako bi im
privlan grudi, noseve i guzice, to loe u kozmetikoj operaciji
memor ? Pogotovo ako r o ljudima koji su poput sloml nih
igraaka, koji ne mogu raditi svoj posao uope normalno
funkcionir .
N li to o emu govorite ispiran mozga? I to se dogaa kad
s anja isplivaju u pogrenom trenutku? to ako se penjau iznenada
vrate blokirana s anja dok visi na uetu na vie od 900 metara
visine?
Gledao me sa zaprepaten m i laganom bojazni. Dotad n gov
ton bio nekako snishodljiv, no sad sam os tio prim se straha
pom ane s iznenaen m.
To jako dobro pitan . Vidim da si pametniji nego to sam
mislio. Bez uvrede. Pa, da, to se zbiva u takvoj situaciji? Neki e ljudi
v rojatno odgovornim smatr osobu koja osak la, da se
koristim tvojim r nikom, mozak penjaa.
 Upravo tada zazvonio telefon, no on se n javio, a ja sam se
pitao li to moda Laura. Z m iznenada prom nio temu
koristei svoju poznatu taktiku. V rojatno mislio da ve previe
rekao o svojim eksperimentima.
ao mi to Laura n mogla doi. Moda bismo vod ugodniji
razgovor. Zna, znam da ste u vezi pa mi vie ne mora lag . Laura i
ja nemamo tajni. Rekla ti o onom Timothyju, zar ne?
Znao sam da ne blefira pa sam mu rekao da istina. Os ao sam
se posraml no to me uhv o s prstima u pekmezu i uv rio sam se da
on i Laura imaju dublju vezu nego to sam pretpostavljao, i to na tajnoj
razini na koju mene jo nisu prim ak ni kao gosta, unato mojim
iluzijama.
Kad sam te pitao o prirodi vaeg odnosa, ve sam znao da ste
za dno , priznao . Bio to samo test.
Koji sam pao.
Recimo rad da si odluio biti diskretan i da mo pitan bilo
neprim reno , ohrabrio me. Koliko ti Laura znai? Ili bol , koliko
misli da ti znai?
Jako puno.
Nisi okl vao , prim tio . Pa, nadajmo se da e vam veza biti
usp na. Je li te netko moda ve ispitivao o tvojim dolascima
ovamo?
Ne.
Ako te netko pita, odmah mi reci, bez obzira na to tko pita,
moe?
Naravno.
Odlino, hvala ti.
 Odluio sam igr n govu igru pa sam ovaj put ja bio taj koji
iznenada prom nio temu. Jeste li ikad b oen ni?
Moja biografija javna, Richarde. Iznenaen sam to nikad
nisi proitao. Ne, nikad se nisam enio. Zato? Jer sam kao mlad bio
zainteresiran samo za uen i kar ru, koja pr no kasno postala
usp na. Kad se dvo ljudi upoznaju dok su mladi i kad za dno
odrastaju, lako im podnositi muiavosti i navike onog drugog. Kad
si stariji, to gotovo nemogue. Ili moda ja nisam sreo pravu osobu.
Jednom sam bio zaljubl n preko uiju u l pu mladu damu, to
zavrilo jako loe.
Zato?
Moda bi htio da ti kaem i kombinaciju svog sefa? Za veeras
dovoljno. eli li zn ko mo najran s an ?
Bojim se da u sazn .
U pravu si, frende. Stvoren si da bude medij. Pa, nisam s dio
na balkonu poku jui skinuti drvenu letvicu. Bio sam u velikom
vrtu punom rua, rano dnog prekrasnog l ta i sunce sjalo. Stajao
sam pokraj grma rue s velikim crvenim cv tovima, a do nogu mi
stajala tigrasta maka. Visok i zgodan mukarac, svi odrasli ti
izgledaju jako visoko kad si d ak, naginjao se nada mnom i neto mi
govorio. Nosio tamnu uniformu i imao nekoliko medalja na prsima
od kojih mi dna zapela za oko vie od drugih, v rojatno zato to
bila jako sjajna. Mislim da bila srebrna, u obliku kria. Taj mladi
s kratko oianom plavom kosom obraao panju na mene i bio sam
jako ponosan na to.
To mo s an , ko mi jo ivo pred oima. Roen sam u
N makoj, ako nisi znao, i idov sam. Doao sam u Ameriku s majkom
i sestrom kad su mi bile etiri godine. Moja sestra Inge bila beba.
Majka mi kasn rekla da su nas tog dana pos t pripadnici
jurinog odreda koji su jako pretukli mog oca, koji umro u bolnici
nekoliko dana kasn . No s an ko maskiralo bolni dogaaj
ostalo mi u glavi. Vie volim zadr svoja s anja, bez obzira na
to koliko bolna bila. Nekad ih koristim onako kao to katolici koriste
traku za kosu ona gruba i nanosi ti bol kad zavee za bedro
oko struka (op. prev. oblici samokanj nja kod lanova Opusa Dei).
Pomae mi nikad ne zaboraviti to su neka prividno normalna ljudska
bia spremna uiniti te da se nekad iza privlane vanjtine kr
udovite.
Ustao i up o sv tlo, ko mi zasmetalo oima, pa sam se
trznuo.
Otiao do prozora i povukao zastor.
Vani pakao , rekao . I gotovo pono. Siguran si da ne
eli prespav ovd ?
Laura e se zabrinuti , kazao sam.
Moe nazv , odgovorio pokazujui prema hodniku.
Siguran sam da e razum ti.
Ne, u redu , snai u se.
Pozvat u ti onda taksi. Ja u pl ti vonju. Zbog mene si ostao
toliko kasno.
Vod smo zanimljiv razgovor , rekao sam.
Kao to sam ti ve rekao, nema potrebe da lae , rekao i
krenuo u hodnik nazv taksi.
Zapravo, nisam lagao. On v rojatno bio najintrigantnija
odrasla osoba koju sam dotad upoznao, ne samo zbog n gove
reputac i slave, nego i zbog nedvojbene karizme. Ali u isto vr me,
uv k se inilo kao da uvuen u neku vrstu staklene kugle u kojoj
zakljuan zbog svo nesposobnosti da prihv da drugi ljudi nisu
krpene lutke za n gove bolesne igre umom.
Otiao sam do prozora. Zapusi sn ga izgled su kao grupa
duhova koji se vrte pod sja m sv tla na balkonu. Z m, iznenada,
vidio sam mrani obris u tami, neka tri metra od prozora, lik koji
iznenada otrao ul vo, iza visokih magnolija, su grane bile
prekrivene sn gom. Bio sam gotovo siguran da nisam to umislio, iako
vidljivost bila jako slaba zbog tame, no odluio sam da to neu
spomenuti Wiederu; inilo se da pod dovoljnim stresom.

Uspio pronai taksi nakon brojnih pokuaja i trebalo mi vie

od sat vremena da stignem kui. Taksi me izbacio negd u blizini
spomenika, odakle sam nastavio p ice, propadajui do kol na u
nanose sn ga, dok mi ledeni v tar ibao lice.
Dvadeset minuta kasn s dio sam na kauu s Laurom zamotan
u deku, drei cu vrueg aja.
Od dnom izlanula: Timothy navr o pr tri sata. Nikad
n koristila skraenicu poput Tim Timmy, kao to ni mene nikad
n zvala Dick Richie. Mislim da me planira nastaviti maltretir .
Ne znam to da radim.
Ja u razgovar s njim. Ili bismo moda treb pozv policiju,
kao to sam ti ve rekao.
Mislim da to nema smisla , brzo kazala a da n objasnila na
koju od opcija misli. teta da nisi bio kod kue. Mogli smo to odmah
r iti.
Wieder inzistirao da ostanem na veeri.
 A ti si ba morao prist , zar ne? O emu ste razgovar ?
O nekim stvarima vezanima uz s an , tako neto. A zato mi
ti ne objasni zato si se od dnom okrenula protiv n ga? Da n bilo
tebe, ne bih ga nikad upoznao. Ponudio mi posao. On c n ni
profesor, a ja sam se samo trudio biti pristojan, to sve, ukljuujui
to da znam koliko c ni va odnos. Ti si inzistirala da ga upoznam,
s a se?
S dila na malom tepihu ispred kaua prekrienih nogu, kao da
se sprema meditir . Nosila dnu od mojih majica, onu s logom
Giantsa, i prvi sam put prim tio da smrav la.
Ispriala se na svo m tonu, a z m mi ispriala da n zina
majka otkrila kvricu u l voj dojci. Otila l niku i sad eka
rezultate mamografa. Jako malo govorila o svojoj obitelji, nita osim
m h is aka i d lova s anja, i nikad nisam mogao sloiti potpunu
sliku od komadia slag ce ko mi d la iako sam ja njoj rekao
gotovo sve o svojim roditeljima. Mislio sam provesti blagdane s
majkom i bratom, prvi Boi bez tate. Pozvao sam , rekla da bi
rad otila u Evanston. Ostalo nam jo samo nekoliko dana i ja sam
os ao metalni okus u ustima zbog rastanka r to trebalo biti nae
najdul razdvajan otkako smo se upozn .

Sl deeg dana iao sam se slik za Signature u m studio u

gradu. Nekoliko s kasn pokupio sam slike i poslao dv na adresu
asopisa, dok sam druge dv zadrao, dnu za Lauru i drugu za
mamu. Ali zaboravio sam ih izvaditi iz torbe pr nego to sam otiao
na praznike pa nikad nisam imao pr ku d Lauri sliku koju sam joj
nam nio. Kasn , u Ithaci, kad sam se s tio slika, otkrio sam da su
nestale.
 Do vremena kad asopis izaao ve su me gnjav detektivi i
novinari pa sam prom nio adresu i besplatni prim rci asopisa koji
su mi poslani nikad nisu stigli do mene. Taj broj Signaturea vidio sam
tek 15 godina kasn , kad mi ga prijatelj poklonio. Pronaao ga
u antikvarijatu na Aveniji Martyle u Brooklynu. Nikad vie nisam
razgovarao s urednikom. Tek poetkom 2000-ih sluajno sam saznao
da poginuo u prometnoj nesrei na Zapadnoj ob u l to 1990.
Kao to bi rekla Laura, moda nain na koji su mi asopis i
knjievna kar ra procur kroz prste bio zapravo znak. Nakon toga
vie nikad nisam nita objavio, iako sam jo neko vr me nastavio
pis .
Profesor Joseph Wieder ub n u svojoj kui nekoliko dana
nakon nae za dnike veere, u noi na 22. prosinca 1987. Policija
nikad n pronala napadaa, unato opsenoj istrazi, zbog razloga
ko ete uskoro sazn , ja sam bio dan od sumnjivaca.
 esto poglavlje

Netko dnom rekao kako zapravo ne postoji poetak i kraj

prie. Posto samo trenuci ko pripov da sub ktivno izabrao
kako bi omoguio itateljima da doive dogaaj koji zapoeo u
dnom trenutku, a zavrit e u drugom.
Dvadeset i est godina kasn moja se perspektiva prom nila.
Otkrio sam istinu o dogaajima koji su se zb tih m seci nisam
traio tu reviziju, nego me ona dnostavno pogodila, kao zalut
metak.
Neko vr me nakon toga pitao sam se kad se tono moja veza s
Laurom raspala, a uz nju moda i moj c li ivot, bar nain na koji
sam uv k sanjao da u iv ti, do tada. U neku ruku, zbilo se to kad
nestala iz kue bez pozdr jutro nakon to Wieder ub n i vie
nikad u ivotu nisam vidio.
Zapravo, stvari su krenule nizbrdo odmah nakon one veeri kad
sam veerao u profesorovoj kui.
Ba kao i na sn noj planini, gd i dan zvuk kamen koji pada
moe potaknuti golemu lavinu koja mete sve pred sobom, naoko
banalni dogaaj sruio sve to sam mislio da znam o Lauri, a z m
i o sebi.
Tog vikenda odluio sam otii do poznanika u New York koji me
zamolio da mu pomognem prem stiti neke n gove stvari i da
prenoim kod n ga. Selio se u nam teni dnosobni stan i morao se
r iti vika stvari ko n uspio prod .
Laura mi rekla da ne eli sama provesti no i da e biti kod
prijateljice i raditi na svojoj tezi za diplomski. Prijateljici ime bilo
Sarah Harper i iv la na Rocky Hillu. Posao u Wiederovoj knjinici
napredovao bre nego to sam mislio pa sam smatrao kako si mogu
priutiti da ne odem tamo vikend pr Boia.
No Benny se poskliznuo na ledu, pao i slomio nogu dok
utovarivao stvari u unajml ni kombi samo sat pr nego to me
trebao pokupiti. N se pojavio i n odgovarao na mo pozive.
Ostavio sam mu poruku kod kue da me nazove. Sat vremena kasn ,
kad su mu l nici stav gips, nazvao me iz bolnice i rekao da emo
mor odgoditi na odlazak i pr i na plan B, koji ukljuivao
unajmljivanja skladita pokraj zrane luke, kamo sam trebao odvesti
n gove stvari.
Nazvao sam skladitarsku tvrtku i saznao da mogue unajmiti
spremite za 20 dolara na m sec pa sam proveo vei ostatak dana
utovarujui kut u kombi, odvozei ih do skladita i vraajui kombi
tvrtki za iznajmljivan vozila. U meuvremenu, Benny stigao kui
taks m, a ja sam ga ut io da sve r eno. Obeao sam mu naveer
don ti neke namirnice.
Laura n ostavila broj svo prijateljice pa joj nisam mogao rei
da sam odgodio put u New York. Traio sam na sveu tu,
ve otila. Kad sam stigao kui, odluio sam poi do Wiedera pa sam
joj ostavio poruku, u sluaju da se vr . Kljuevi profesorove kue
staj su u praznoj staklenci na ormariu sa sitniem, noviima od 5
i 25 centi, a ja sam se taman spremao da odem kad netko pozvonio
na vrata.
Kad sam otvorio vrata, vidio sam mukarca otpr ke mo dobi,
visokog, mravog i snudenog. Iako bilo veoma hladno i sn ilo ,
nosio samo jaknu od tvida i dugi crveni al, zbog ega izgledao
poput francuskog slikara. inio se iznenaenim to sam ja otvorio i
nekoliko trenutaka n nita rekao, samo zurio u mene s rukama
gurnutima u depove svojih hlaa od samta.
Mogu li ti pomoi? pitao sam, siguran da na pogrenoj adresi.
Uzdahnuo i pogledao me tuno.
Mislim da ne...
To moemo sazn samo na dan nain.
Ja sam Timothy Sanders , kazao . Traim Lauru.
Sad ja nisam znao to da napravim. Glavom mi projurilo
nekoliko opcija. Prva bila da mu zalupim vr ma pred nosom, druga
da mu oitam bukvicu pr nego to mu zalupim vr ma i posl dnja
da ga pozovem unutra, zabavim, potiho nazovem policiju i optuim
ga za uznemir n kad stignu policajci.
No na svo uen , dnostavno sam rekao: Laure nema kod
kue, ako eli, moe ui. Ja sam Richard, n zin deko.
Mislim da... poeo . Ponovo uzdahnuo, pogledao oko sebe, a
ve se poeo sput mrak, te z m uao nakon to na otirau
otresao sn g s izama.
Stao usred dnevne sobe.
L p stan , rekao .
Hoe kavu?
Ne, hvala. Smeta li ti ako zap m?
Ne puimo u kui, moemo otii u dvorite. I meni treba
cigareta.
Otvorio sam staklena vrata i on me sl dio van prekapajui po
depovima traei cigarete. Napokon iskopao zguvanu kutiju
Lucky Strikea, uzeo cigaretu i stao da bi zap o.
 ov e , rekao sam, Laura mi priala o tebi.
Gledao me poraeno.
Pretpostavljam da st.
Ispriala mi o vaoj vezi i po la se da si maltretirao. Znam
da si bio ovd pr nekoliko dana, kad me n bilo kod kue.
To n istina , rekao oprezno.
Tako duboko uvlaio cigaretu da ju gotovo c lu popuio u
samo etiri pet udaha. Ruke su mu bile neprirodno b le, s dugim,
tankim prstima, kao da su napravl ne od voska.
I znam da ste b za dno u New Yorku , dodao sam, no on
odmahnuo glavom.
Mislim da r o nekoj zabuni r nikad nismo b za dno u
New Yorku. Da ti iskreno kaem, nisam bio ovd od prolog l ta.
Posvaao sam se s roditeljima i sad se moram sam financir . Bio sam
u Europi dva m seca.
Gledao me u oi kad to rekao. Glas mu imao isti neutralni
ton, kao da govori neto to svakome jasno, kao to jasno da
Zemlja okrugla.
Od dnom sam bio potpuno siguran da govori istinu i da mi
Laura lagala. Postalo mi muka i ispljunuo sam cigaretu.
Bol da odem , rekao gledajui prema kuhinji.
Da, moda bi trebao , rekao sam shvaajui da me previe sram
traiti informac od n ga, iako sam bio u napasti.
Ispr o sam ga do ulaznih vrata. Na dovratku zastao i rekao.
Stvarno mi ao. Mislim da sam te doveo u neugodnu situaciju.
Siguran sam da sve ovo samo nesporazum koji se moe raistiti.
 Lagao sam rekavi da i ja tako mislim. Pozdrav smo se i ja sam
zatvorio vrata za njim.
Ponovo sam otiao u vrt, gd sam popuio nekoliko cigareta
dnu za drugom. Nisam os ao hladnou i nisam mislio ni na to
drugo nego na Laurino lice dok mi govorila sve te lai. Ne znam
zato, s tio sam se dne od prvih veeri ko smo poveli kao
ljubavnici, kad smo obo s d na kauu, a ja sam rukama proao
kroz n zinu kosu, zadivl n n zinom mekoom. No sad sam kipio od
b sa i razmiljao o nainima na ko mogu sazn gd ta Sarah ivi.
Z m sam, iznenada, postao uv ren da Laura zapravo otila
Wiederovoj kui i da pria o tome kako e biti kod prijateljice
zapravo samo jo dna la.
N , meutim, sa sobom pon la kljueve profesorove kue.
Naao sam ih na ormariu i stavio u dep pr nego to Timothy
Sanders pozvonio. Ne znam zato, no sad sam bio potpuno uv ren da
s Wiederom te da u ih, ako odem tamo, uloviti za dno. Da sve,
ba sve bila potpuna la i da sam iskoriten za neki cilj koji nisam
uspio otkriti, moda da sam samo rtva nekog perverznog, odvratnog
eksperimenta koji osmislila s profesorom.
Moda su mi se smij sve vr me dok su me promatr kao
pokusnoga kunia s mikroskopskim mozgom. Moda i posao s
knjinicom bila jo dna la, uv t da me iz nekog bolesnog razloga
tamo zadre. Od dnom sam vidio c lu priu u druk m sv tlu.
V rojatno sam bio sl p to nisam shvaao da sve to mi ikad
rekla bila la a da se n pret rano trudila da se ine stvarnima.
Uao sam u kuu i pozvao taksi. Z m sam se uputio prema
profesorovoj kui po sn gu, koji sve jae padao.
 Tu is ak rukopisa zavr o. Skupio sam stranice i stavio ih
na stoli. Sat na zidu pokazivao 1.46. itao sam bez prestanka vie
od dva sata.
to trebala znaiti knjiga Richarda Flynna?
Je li to bilo zakan lo priznan ? Jesam li trebao sazn da on
ubio Wiedera i da uspio izb i policijskoj sumnji, da sada
odluio prizn zloin? Spomenuo u on-line-prijavi, koju poslao
uz upit, da c li rukopis ima 78.000 r i. Neto se vano moralo
dogoditi i nakon ubojstva ubojstvo n bilo kraj knjige, nego n zin
uvod.
Nisam bio siguran u redosl d nekih dogaaja, se inilo da taj
is ak, bilo nam rno ne, zavr u trenutku kad otiao do
profesorove kue iste veeri kad ov k ub n, uv ren da mu
Laura lagala, izmeu ostalog, i o stvarnoj prirodi odnosa s profesorom.
ak i ako Flynn to n uinio, u svakom sluaju otiao do Wiederove
kue u noi ubojstva. Je li ih ulovio za dno? Je li to bio zloin iz
strasti?
Moda ga n ni ubio, otkrio misterij mnogo godina kasn ,
a rukopis trebao raskrink stvarnog poinitelja, tko god to bio.
Laura Baines?
Rekao sam sm sebi kako nema smisla da se zanosim s obzirom na
to da u uskoro sazn o emu r ni od kog drugog doli samog
autora. Popio sam kavu i otiao u krevet odluan zatraiti od Flynna
da mi poal c li rukopis. Krimin stiki romani prema istinitim
dogaajima, i o neobinim, tajanstvenim slua vima, b su
popularni, pogotovo ako su b dobro napisani. Wieder bio slavna
osoba u to vr me i ostao vana linost u amerikoj psihologiji, to
sam saznao na Googleu a Flynn pisao pitko i zanimljivo. Stoga
sam bio gotovo uv ren da imam dobru akviziciju za koju e izd
biti spreman d izdaan ek.
Na alost, stvari nisu ispale kako sam se nadao.
Poslao sam Richardu Flynnu e-mail odmah sl deeg jutra kad
sam kretao na posao, sa svo privatne adrese. N mi se javio tog
dana, sam pretpostavljao da iskoristio produeni vikend za Dan
Martina Luthera Kinga i otiao na kratki odmor te da ne prov r
poruke.
Nakon dva tri dana bez odgovora, nazvao sam broj mobitela
koji naveo u pismu. Dobio sam govornu potu, mu nisam mogao
ostaviti poruku r mu pretinac bio pun.
Jo nekoliko dana prolo bez odgovora i nakon jo nekoliko
pokuaja da ga dob m na telefon, koji sad ve bio ugaen, odluio
sam otii na adresu koju dao u pismu, u blizini Perm St ona. N
to bila uobia na situacija, mislim ta jurnj za autorom, nekad,
ako brdo ne dolazi tebi, mora ti otii brdu.
R bila o stanu na drugom katu zgrade na Istonoj 33. ulici.
Pozvonio sam na interfon i nakon nekog vremena javio se enski glas.
Rekao sam da sam Peter Katz te da traim Richarda Flynna. Kratko
me obav stila da gospodin Flynn n slobodan. Objasnio sam joj da
sam knjievni agent i ukratko joj rekao zato sam doao.
Okl vala nekoliko trenutaka, a z m sam uo kako se br
otvara. Dizalom sam otiao na drugi kat. Ona ve stajala na ulazu u
stan te se predstavila kao Danna Olsen.
Gospoa Olsen bila ena u etrdesetima, s onom vrstom lica ko
obino brzo zaboravi. Nosila plavu kunu haljinu i imala crnu
kosu, najv rojatn obo nu, zaeljanu i ukroenu plastinim
obruem.
Ostavio sam kaput na v ci u hodniku i uao u malu, vrlo
urednu dnevnu sobu. S o sam na kau presvuen koom. Stan
izgledao kao da pripada slobodnoj eni, a ne paru, i to zbog boja tepiha
i zastora te raznih sitnica rasporeenih svuda uokolo.
Nakon to sam joj ponovio svoju priu, duboko udahnula i brzo
rekla: Richarda su prim u bolnicu All Saints pr pet dana. Prole
su mu godine dijagnosticir rak plua, kad ve bio u treem stadiju
bolesti, pa ga nisu mogli operir , nego su samo poeli s
kemoterapijom. Neko vr me dobro reagirao na l en , pr
dva t dna zaradio upalu plua i stan mu se naglo pogoralo.
L nici se ne nadaju previe.
Promrmljao sam besmislene r i ut he kakve se moraju rei u
ovakvim situacijama. Rekla mi da ona u gradu nema rodbine. Bila
negd iz Alabame i upoznala Richarda pr nekoliko godina, na
radionici iz marketinga. Neko su se vr me dopisiv , otili na
putovan u Grand Canyon, a z m on inzistirao da za dno ive pa
ona dola u New York. Priznala mi da ne voli grad i da posao
koji nala, u agenciji za ogla n , ispod n zinih kv fikacija.
Prihv la ga samo zbog Richarda. Ako ostane bez partnera, planira
se vr ti kui.
Nekoliko minuta plakala n no, bez canja, briui oi i nos
papirn m maramicama ko uzela iz kut sa stolia. Nakon to se
smirila, inzistirala na tome da mi napravi cu aja i pitala me za
rukopis. ini se kako n znala da n zin partner pie knjigu o svojoj
prolosti. Otila u kuhinju, napravila aj i don la ga na
posluavniku sa cama i posudicom za eer.
 Rekao sam joj o emu r u is ku koji sam dobio mailom.
Imao sam prim rak n gova pisma sa sobom, koji sam joj pokazao, a
ona ga oprezno proitala. Bila sve iznenaenija.
Richard mi o tome n priao , rekla kratko. V rojatno
prvo ekao da mu se vi javite.
Ne znam sam li dini kome pisao , kazao sam. Jesu li vas
kontaktir drugi agenti izd i?
Ne. Prvog dana nakon to su ga prim u bolnicu preusm rila
sam Richardove pozive na svoj telefon, sam onda odustala. Eddie,
n gov brat iz Pennsylvan , i ljudi iz tvrtke znaju za n govo stan ,
oni imaju moj broj. Nemam lozinku za n gov e-mail pa nisam
mogla proit poruke.
Znai, ne znate gd ostatak rukopisa? pitao sam i ona
potvrdila da ne zna.
Ponudila ipak da pogleda na laptop, koji Richard ostavio.
Uzela m Lenovo iz ladice, ukljuila ga u struju i podigla ekran.
V rojatno mu bio jako vaan ako vam poslao to pismo ,
dobacila dok ekala da laptop pokae sve ikone na radnoj povrini.
Naravno, ak i ako pronaem rukopis, shvaate da u mor
razgovar s njim pr nego to vam ga dam?
Naravno.
to bi to znailo u financijskom smislu? pitala me, a ja sam
objasnio da agent samo posrednik i da e izd odluiti o tome,
ovisno o predujmu i autorskim pravima.
Stavila naoale i poela pregledav raunalo. Shv o sam da
u propustiti sl dei sastanak pa sam nazvao ov ka, ispriao se i
zamolio ga da odgodimo.
 Gospoa Olsen obav stila me da se ini kako rukopis n ni
na radnoj povrini ni meu dokumentima, a prov rila svaki
dokument, bez obzira na ime pod kojim bio spreml n. N bilo
nikakvih datoteka zatienih ifrom. Postojala mogunost, kazala
, da dokument u n govu uredu na USB-stiku. Bilo nekoliko
stikova u istoj ladici u kojoj pronala laptop. Spremala se pos titi
Richarda u bolnici pa obeala da e ga pit gd drao rukopis.
Spremila moj broj u mobitel i rekla da e nazv im sazna.
Popio sam aj i zahv o joj jo dnom. Spremao sam se otii, kad
rekla: Do pr tri m seca Richard mi n govorio o c loj ovoj
prii, o Lauri Baines, mislim. No onda ga netko nazvao na mobitel i
ula sam ga kako se svaa. Otiao u kuhinju da ne bih ula razgovor,
bila sam iznenaena tonom n gova glasa r obino nikad n
gubio ivce. Bio b san, nikad ga nisam vid la takvoga. Ruke su
mu se tresle kad se vr o u dnevnu sobu. Pitala sam ga s kim
razgovarao, a on mi rekao da to bila stara poznanica s Princetona
po imenu Laura te kako mu unitila ivot i da e za to pl ti.

Pet dana nakon mog pos ta Danna Olsen nazvala me kako bi mi

rekla da Richard umro. Dala mi adresu groblja, za sluaj da mu
elim od posl dnju poast. Kad stigla u bolnicu, na dan mo g
pos ta, n zin partner ve bio nesv stan zbog sed va i ubrzo
nakon toga pao u komu pa ga n mogla pit za rukopis.
Prov rila memorijske stikove i diskove u kui, n mogla
pronai nita na emu bi bio rukopis. Tvrtka za koju radio trebala
iduih dana posl n gove osobne stvari iz ureda pa e i njih
prov riti.
 Otiao sam na pokop, koji bio u petak posl podne. Grad bio
pod dubokim sn gom, ba kao i onog dana u kasnom prosincu kad
profesor Joseph Wieder izgubio ivot.
aica ljudi u koroti s dila u dnom redu stolaca ispred odra
na ko m lealo t lo pokojnog Richarda Flynna u zatvorenom
l su. Uokvirena fotografija s crnom trakom u kutu stajala pokraj.
Na njoj bio ov k u etrdesetima, tuno se sm ei u kameru. Imao
duguljasto lice s istaknutim nosom i blagim oima, a na elu poeo
gubiti svoju lagano kovravu kosu.
Gospoa Olsen zahv la mi to sam doao i rekla da ova
fotografija bila Richardu omil na. N znala tko ju snimio ni kad.
Drao ju u ladici radnog stola, koju ona iz ale zvala vuji brlog .
Rekla mi i kako joj silno ao to n mogla pronai ostatak
rukopisa, koji v rojatno bio veoma vaan Richardu, budui da na
n mu radio t kom zadnjih m seci svog ivota. Z m mahnula
dnom turobnom ov ku ko g predstavila kao Eddieja Flynna.
Pr la ga sitna ivahna ena sa sm nim eirom koji se kooperio
na n zinoj plameno crvenoj kosi. Rukovala se sa mnom i predstavila
kao Susanna Flynn, Eddie va ena. Razgovar smo nekoliko
minuta, samo nekoliko koraka od l sa, i imao sam udan os aj da
se znamo neko vr me te da se samo ponovo susreemo nakon to se
dugo nismo vid li.
Kad sam otiao, pomislio sam kako nikad neu sazn ishod te
stare prie. Bez obzira na to to Richard planirao otkriti, inilo se
kako na kraju tajnu sa sobom odnio u grob.
 DRUGI DIO
John Keller

Kad smo mladi, smiljamo razliite budunosti za sebe,

kad smo stari, izmiljamo razliite prolosti za druge.
Julian Barnes, The Sense of an Ending
 Prvo poglavlje

Poeo sam razgovar s mrtvima zbog sloml nog stolca.

Kako bi to rekao Kurt Vonnegut Ml., godina bila 2007. i John
Keller bankrotirao. To sam ja drago mi . Upisao sam studij
kre vnog pisanja na Sveu tu New York i da budem iskren, zapleo
se u vlastite iluz kao muha u paukovu mreu. ivio sam u oronulom
potkrovlju na Lower East Sideu s nadobudnim fotografom Neilom
Bowmanom te slao duge i besmislene molbe knjievnim asopisima u
nadi da e mi neki od urednika napokon ponuditi posao. inilo se,
meutim, kako n dan od njih n prim tio moju genijalnost.
Ujak Frank, mamin stariji brat, obog o se sredinom 1980-ih
investiran m u IT-sektor, koji tad jo bio u povojima. Bio u ranim
pedesetima i ivio u otm nom stanu na Upper East Sideu. inilo se
da se ne bavi niime osim kupnjom um tnina i druen m s l pim
damama. Bio zgodan, nakvarcan i napadno od ven. Svako-malo
pozvao bi me na veeru u svoju kuu restoran darujui mi skupe
poklone ko bih nakon toga prod o u pola c ne tipu imena Max,
koji bio u dosluhu s vlasnicima neke opskurne zalagaonice u
Zapadnoj 14. ulici.
Antikni nam taj u n govoj dnevnoj sobi kupl n u It ji pr
mnogo godina. Stolci su b od izrezbarena drva i presvueni smeom
koom, a zbog zuba vremena izgled su kao naborani obrazi. Naslon
dnog nesretnog stolica otpao neto slino, ne mogu se s titi
detalja.
Zato moj ujak pozvao poznatog restauratora iz Bronxa, koji
imao listu ekanja od nekoliko m seci. Kad uo da e mu Frank
pl ti dvostruko ako ga progura preko reda, pokupio alat i odmah
stigao u stan mog ujaka. Sluajno, tog sam dana tamo bio i ja.
Restaurator, sredov ni lik obrijane brade, irokih ramena i
zn eljnih oiju, od ven u crno kao plaeni ubojica, pregledao
sloml ni stolac, neto promrmljao, a z m ga krenuo popravlj na
terasi. Bio prekrasan dan, sunce sjalo, a zgrade na Istonoj 70.
bile su poput golemih kocaka od kvarca okupanih jutarnjom
izmaglicom. Dok restaurator izvlaio alat, ja sam pio kavu s ujakom
Frankom i avrljao o curama.
Frank uoio da reparater sa sobom donio asopis koji
ostavio na stolu. Zvao se Ampersand, imao 48 sjajnih stranica, a na
treoj, koja sadr la popis urednika, stajalo kako izd
tvrtka koju vodi John L. Friedman.
Ujak mi rekao da s Friedmanom iao na Rutgers. B su
trendovi, su se prest druiti pr nekoliko godina. Kako bi bilo
da ga moj ujak nazove i da ga pita za posao? Znao sam da veze, kao i
novac, pokreu sv t, sam bio dovoljno mlad da v ru m kako
mogu usp ti sam pa sam ga odbio. Uz to, rekao sam mu dok sam
sumnjiavo listao asopis, da r o okultnim, paranormalnim i New
Age stvarima o kojima nisam imao ni pojma, a ni najmanji interes.
Frank me upozorio da ne budem tako tvrdoglav. V rovao
financijskim v tinama svog starog prijatelja jo dok bio na
studiju, usp vao naml ti brdo para, a i dobar novinar mora zn
pis o bilo kojoj temi. Na kraju, zakljuio , zanimljiv pis o
Velikim piramidama nego o nekoj igri loptom surovom ubojstvu, a
uz to, svi dananji itatelji su idioti.
Majstor se u dnom trenutku ukljuio u razgovor, nakon to smo
ga pozv da s nama pop kavu. Priguenim nam glasom rekao
kako uv ren da stari komadi nam taja uvaju u sebi pozitivnu
neg vnu energiju svojih vlasnika te da ponekad kad dodiru
nam taj moe os titi tu vibru prsti mu zadrhte. Otiao sam nakon
to Frank zgrabio bocu burbona iz bara i kad mu restaurator
poeo pri o komodi koja vlasnicima don la nesreu.
Dva dana nakon toga Frank me nazvao i rekao da me Friedman
sl deeg dana oeku u svom uredu. Sve to trebao bio netko tko
zna abecedu r glavni urednik, pomalo poremeeni ov k, napunio
redakciju bizarnim ljudima koji uope nisu zn pis . asopis
poeo izlaziti nekoliko m seci ran i jo se borio za svo m sto pod
suncem.
U svakom sluaju, nema smisla da sad razvlaim priu.
Nisam elio razoar ujaka Franka pa sam otiao do Friedmana.
Ispalo da mi se svidio i da sam se i ja svidio n mu. Bol la ga briga
za paranormalne stvari i n v rovao u duhove, postojala nia za
takvu vrstu asopisa, pogotovo meu generacijom baby boomera (op.
prev. ljudi roeni izmeu 1946. i 1964.).
Ponudio mi znatno viu plau nego to sam oekivao pa sam
odmah prihv o ponudu. Moj prvi objavl ni tekst bio o
restauratoru r sam os ao da mu dugu m za ulaznicu u okultni
tisak. Radio sam za Ampersand oko dv godine t kom kojih sam
upoznao polovicu udaka u gradu. Iao sam na voodoo-seanse u
Inwood i ulazio u uklete kue u East Harlemu. Primao sam pisma od
itatelja koji su b lui od Hanibala Lectera i sveenika koji su me
upozorav da u zavriti u paklenom ognju.
Z m Friedman odluio ugasiti asopis i pomogao mi da
dob m posao reportera u New York Postu, gd sam radio etiri
godine, dok me prijatelj n nagovorio da se prikljuim novom izdanju
ko su osmisl ulagai iz Europe. Dv godine kasn , kad su
internetski port unit sve to ostalo od m h dnevnih tiskovina,
a izdanja umirala dno za drugim, ostao sam bez posla. Pokrenuo sam
blog, a z m i internetski portal, od ko g nisam gotovo nita
zaraivao, i poku o preiv ti od raznih freelance-poslova
nostalgino gledajui na dobra stara vremena i udei se to se u ranim
tridesetima os am poput dinosaura.

Upravo u to vr me prijatelj Peter Katz, knjievni agent kod

Bronsona & Mattersa, rekao mi za rukopis Richarda Flynna.
Upozn smo se dok sam studirao na NYU i post prijatelji. Bio
pr no srameljiv i povuen, ov k ko g lako moe zam niti za
fikus na tulumu, jako obrazovan pa se od n ga moglo puno nauiti.
V to izb gao sve prepredene zamke svo majke, koja bila u
dogovoru s obiteljima ko su imale keri za udaju, i tvrdoglavo ostajao
neenja. Uz to, odluio biti knjievni agent iako dolazio iz obitelji
koja imala dugu tradiciju u odv tnitvu, zbog ega bio crna ovca.
Peter me pozvao na ruak i otili smo u restoran Candice u
Istonoj 32. ulici. Sn g obilno padao danima iako ve bio
poetak oujka i promet bio katastrofalan. Nebo bilo bo
rastal nog olova i izgledalo kao da e se sruiti na grad. Peter
nosio kaput koji bio toliko dug da se neprestano spoticao o n ga,
kao dan od patuljaka iz Snjeguljice. Nosio staru konatu aktovku
koja se ljuljala u n govoj desnoj ruci dok izb g o lokve na
ploniku.
Dok smo li pred lo, ispriao mi priu o rukopisu. Richard
Flynn umro m sec dana ran , a n gova druica Danna Olsen
tvrdila kako n pronala knjigu.
 Kad su nam stigli odresci, Peter mi ve izloio svoj pr dlog.
Znao da imam dovoljno iskustva kao novinar da poveem d love
informacija ko nedostaju. Razgovarao sa efovima i oni su misl
da, s obzirom na trite, tema ima veliki potencijal. No is ak
rukopisa, koji bi mogao vr diti m june dolara, sam za sebe n
donosio nikakvu dobit.
Razgovarat u s gospoom Olsen i ponuditi joj nagodbu , rekao
mi kil i u mene svojim kratkovidnim oima. ini se da ona
praktina ena i siguran sam da e pregovori biti teki, mislim da
nee odbiti dobru ponudu. Flynn joj ostavio svu svoju imovinu i sve
stvari u oporuci, osim nekoliko sitnica ko dao svom bratu Eddieju.
Gledano s pravne strane, mogli bismo se pokriti ako se dogovorimo s
gospoom Olsen, razum li?
A to misli kako u usp ti pronai rukopis? pitao sam. Misli
li da u otkriti neku tajnu mapu na stranjoj strani ubrusa? Ili u otii
na otok u Pacifiku i kop izmeu dv palme ko rastu okrenute
prema s verozapadu?
Daj, ne budi takav , kazao . Flynn ve dao dosta tragova u
odlomku. Znamo koji su likovi ukljueni u priu, m sto radn i
redosl d dogaaja. Ako ne pronae rukopis, moe rekonstruir
ostatak slag ce, a is ak e biti ukomponiran u novu knjigu, koju
e napis ti neki pisac iz s ne. Na kraju, itatel e zanim
pria oko Wiederova ubojstva, a ne nuno neki nepozn lik ko m
ime Richard Flynn. Poanta u tome da rekonstruiramo to se
dogodilo posl dnjih dana Wiederova ivota, razum ?
Ta n gova potap ca, stalno ponavljan r i razum ,
stvarala mi neugodan os aj da sumnja u moju inteligenciju.
 Razum m , uv rio sam ga. Ali c la stvar moe biti gubitak
vremena. Flynn v rojatno znao to eli rei itateljima kad
krenuo pis knjigu, a mi nemamo pojma to traimo. Poku t
emo r iti ubojstvo ko se dogodilo pr vie od 20 godina!
Laura Baines, jo dna od glavnih likova, v rojatno jo iva.
Moe pronai. A i sluaj jo u policiji, u to sam siguran. To
hladni sluaj, kao to policajci kau, siguran sam da u arhivi imaju
sve dokumente.
Z m mi misteriozno namignuo i utiao glas, kao da se boji da
e nas netko uti.
ini se da profesor Wieder provodio tajne psiholoke
eksperimente. Samo zamisli to bi sve mogao otkriti!
Zadnju reenicu izrekao poput majke koja svo glavom d tetu
obe put u Disneyland ako r i zadatke iz matem ke.
Bio sam zaintrigiran, i dal neodluan.
Pete, li ti ikad palo na pamet da taj lik, Flynn, moda sve to
izmilja? Ne elim govoriti loe o mrtvima, moda izmislio priu
o smrti nekog poznatog kako bi mogao prod priu pr nego to
umre. Samo to n imao vremena dovriti .
Pa, pomislio sam na tu mogunost. No, kako moemo biti sigurni
u to ako ne istraimo? Prema onome to sam dosad skupio, Richard
Flynn n bio patoloki laljivac. Stvarno pozn o Wiedera i radio
za n ga, imao kljueve n gove kue i neko su ga vr me smatr
sumnjivcem, a sve sam to saznao na internetu. Ali trebam nekoga
poput tebe da otkr ostatak.
Bio sam gotovo uv ren, sam ga pustio da se malo pri na
vatrici. Za desert sam nauio espreso, dok on o tiramisu.
 Popio sam kavu i skr o mu muke. Rekao sam mu da prihvaam
zadatak, potpisao ugovor s klauzulom o pov rljivosti podataka koji
donio sa sobom, a z m on izvukao snop papira iz aktovke. Predao
mi ih , rekao mi da to kopija prvog d la rukopisa Richarda
Flynna, kao i bil ke ko on pisao u meuvremenu i ko mi mogu
biti polazina toka za istraivan . Gurnuo sam papire sa svojom
kopijom ugovora u torbu, koju sam uv k nosio sa sobom, jo od dana
kad sam bio novinar i koja imala mnogo od ljaka i depia.
Otpr o sam ga do podzemne, otiao kui i proveo c lu veer
itajui rukopis Richarda Flynna.
 Drugo poglavlje

Sl dee veeri otiao sam na veeru sa svojom d vojkom Sam.

Bila pet godina starija od mene, zavrila engleski na UCLA-u, a
doselila se u New York nakon to radila na brojnim televizijskim
postajama na Zapadnoj ob . Bila producentica jutarnjih v sti na
NY1 pa joj dan poinjao u pet i obino zavr o u 20 s , a tada bi
se samo sruila u krevet, bez obzira na to sam li ja u blizini ne.
Jedva da smo usp v razgovar pet minuta u komadu a da me ne
obav sti kako ima vaan poziv, gurajui slu ce u uho.
Bila tri godine u braku s tipom po imenu Jim Salvo, voditel m
v sti na maloj televizijskoj postaji u K forniji, enskarom ko m e
dnom kad zae u etrdesete ost samo loe navike i tra koja se
utapa u masnim naslagama. Zato mi odmah rekla da nema nam ru
ponovo se udav pr etrdesete i da do tada eli samo vezu bez
obaveza.
Izmeu telefonskih poziva, pr kora konobarici to n ran
dola i prie o tome kako se posvaala s urednicima, Sam sluala
moju priu o rukopisu Richarda Flynna i inilo se kako zbog toga
stvarno uzbuena.
John, to bi mogao biti pravi hit , rekla . To kao neto iz
Trumana Capotea, zar ne? itatelji dnostavno gutaju takve stvari.
Bila to najbolja oc na koju Sam mogla izrei o bilo kojoj
temi. Za nju sve to n imalo anse da bude hit bilo besmisleno,
bilo da r o televizijskim v stima, pr dlogu za knjigu seksu.
Da, moglo bi, samo ako usp m pronai rukopis neko
objan n za ubojstvo.
 Ako ne, onda e napis knjigu prema is ku koji ima. Nisi li
tako dogovorio s Peterom?
Da, sam, nisam ba strunjak za takve stvari.
Vremena se m njaju i ljudi se moraju m nj u korak s njim ,
istaknula poslovino. Misli li da danas televizija imalo slii onome
kako izgledala pr 15 godina, kad sam prvi put pomolila glavu u
studio? Svi mi na kraju radimo stvari ko nismo nikad rad . Iskreno,
bilo bi mi drago da ne pronae rukopis pa da za godinu dana vidim
tvo ime na koricama knjige u izlogu u Rizzoliju.
Kad smo izali iz restorana, otiao sam u svoj stan i poeo raditi.
Moji su se roditelji presel na Floridu dv godine ran , a moja
starija sestra Kathy udala se za tipa iz Springfielda u Illinoisu i
odselila tamo nakon diplome. Ja sam ivio u Hells Kitchenu ti
Clintonu, kako agenti za nekretnine danas zovu tu etvrt, u trosobnom
stanu u ko m sam odrastao. Bila to stara zgrada, sobe su bile male
i tamne, bio moj i bar se nisam trebao brinuti o stanarini.
Poeo sam tako to sam ponovo proitao odlomak, raznobojnim
markerima podcrt jui d love koji su se in vanima plavi za
Richarda Flynna, zeleni za Josepha Wiedera i uti za Lauru Baines.
Podcrtao sam ime Dereka Simmonsa plavom kemijskom r negd
pri kraju Richard tvrdio da on odigrao vanu ulogu u c loj drami.
Napravio sam posebnu listu svih ost h imena koja su se spominjala u
rukopisu, koja bi se, uz malo sree, mogla pretvoriti u izvore
informacija. Kao reporter nauio sam da ljudi vole govoriti o svojoj
prolosti, iako esto ul p ju.
Iscrtao sam tri glavna sm ra svo istrage.
 Prvi i naj dnostavniji bio propliv bespuima interneta kako
bih vidio to moe ispliv na povrinu o ubojstvu i ljudima koji su b
ukljueni u priu.
Drugi bio pronai sve ljude spomenute u rukopisu, pogotovo
Lauru Baines, i nagovoriti ih da mi kau to znaju o sluaju. Peter
u svojim bil kama spomenuo da mu d vojka Richarda Flynna
rekla kako , kratko pr nego to umro, imao napeti telefonski
razgovor sa enom imenom Laura, koja mu , kako tvrdio unitila
ivot , i koju elio nat r da pl zbog toga . Je li to bila Laura
iz rukopisa?
A trei cilj bio otii u policijsku arhivu u West Windsoru, u
okrugu Mercer, i poku pronai izjave, izv a i bil ke s
ispitivanja ko su tada prikup detektivi. Wieder bio vana rtva
i istraga v rojatno provedena kolski, ak i ako n dala nikakve
rezultate. Moj status slobodnog novinara nee mi biti od koristi,
ako zapnem, planirao sam nazv Sam da mi u pomo poal konjicu,
raunajui da u se moi pozv na NY1.
I tako sam poeo s Richardom Flynnom.
Sve informac ko sam ve imao o n mu odgovarale su onima
ko sam pronaao na internetu. Radio za Wolfson & Associates,
malu marketinku agenciju, a na stranici tvrtke pronaao sam kratku
biografiju koja potvrdila neke od detalja iz rukopisa. Zavrio
dodiplomski studij engleskoga na Princetonu 1988., a z m
diplomski na Cornellu dv godine kasn . Nakon nekoliko
poetnikih pozicija, probio se do sredn g menadmenta. Na drugim
stranicama otkrio sam da Flynn tri puta donirao novac
Demokratskom nacionalnom odboru, da bio lan kluba za sportsko
pucan i da 2007. bio jako nezadovoljan uslugama hotela u
Chicagu.
Nakon to mi Google Mraz predao sve svo darove o Flynnu,
prebacio sam se na traen Laure Baines i iznenadilo me to nisam
pronaao nita... Ili gotovo nita. Bilo nekoliko ljudi s istim imenom,
ni o dnoj od njih nisam mogao pronai informac ko bi se
podudarale sa enom koju sam traio. Pronaao sam na popisu
diplomanata matem ke na Sveu tu u Chicagu iz 1985. i na popisu
diplomanata na studiju psiholog na Princetonu 1988. No nakon
toga n bilo podataka o tome to radila gd iv la. Kao da
nestala. Pretpostavio sam da se udala i prom nila prezime pa sam
morao pronai drugi nain da pronaem, pretpostavljajui da jo
iva.
Kao to sam i oekivao, najvie informacija pronaao sam o
profesoru Josephu Wiederu. Na Wikipediji o n mu postojala
detaljna stranica, a n gova biografija stajala i na m stu poasnih
pred a na Princetonu. Na Google-znalcu otkrio sam da ima vie od
20.000 referenci na n gove knjige i znanstvene lanke. Neke od
n govih knjiga i dal su se tiskale i mogle su se kupiti u on-line-
knjiarama.
Meu stvarima ko sam proitao saznao sam sl dee: Joseph
Wieder roen u Berlinu 1931. u obitelji sredn klase n mako-
idovskog podr tla. U mnogim intervjuima otkrio da su n gova
oca, l nika, pretukli pripadnici jurinog odreda u prol e 1934.
ispred n gove trudne majke te da ubrzo nakon toga umro.
Godinu dana kasn , nakon roenja n gove sestre, sve tro
preselilo se u SAD, gd su im roake. Prvo su iv li u Bostonu, a
z m u New Yorku. Majka mu se preudala za arhitekta Harryja
Schoenberga, koji bio 14 godina stariji od n . Posvojio n zinu
d cu, no ona su zadrala oevo prezime, u znak potovanja prema
n mu.
Na alost, Joseph i n gova sestra Inge post su siroad ve 10
godina kasn , nakon Drugog sv tskog rata, kad su Harry i Miriam
Schoenberg nest t kom puta na Kubu. Harry v hobi bio
dren i jahta na kojoj su b s jo dnim parom iz New Yorka
nestala u oluji. Njihova t la nikad nisu pronaena.
Dob su golemu ostavtinu i dvo siroia otilo iv ti na
s ver drave kod ujaka te zapoelo potpuno druga ivote. Joseph
bio koncentriran na uen , pohaao prvo Cornell, z m
Princeton i onda Sorbonneu. Inge postala manekenka, pr no
popularna u kasnim 1950-ima, pr nego to se udala za bogatog
t janskog biznismena i preselila u Rim.
T kom svo kar re Joseph Wieder objavio 11 knjiga, od
kojih dna imala mnogo autobiografskih elemenata. Zvala se
Sjeanje budunosti: Deset eseja o putovanju u sebe, a objavio ju u
Princeton University Pressu 1984.
Pronaao sam i mnogo tekstova o ubojstvu.
Wiederovo t lo otkrio Derek Simmons, za ko g su navod
kako bio majstor koji radio u kui rtve te bio potencijalni
sumnjivac. U 6.44 s 22. prosinca 1987. nazvao 911 iz profesorove
kue i kazao operateru da ga pronaao u lokvi krvi u dnevnoj sobi.
Bolniari koji su stigli u kuu nisu mogli uiniti nita i pomonik
mrtvozornika odmah profesora proglasio mrtvim.
Patolog na obdukciji otkrio da Wieder umro oko dva sata i
zakljuio kako uzrok smrti unutarn i vanjsko krvaren nastalo
udarcima tupim predmetom, v rojatno bejzbolskom p com, ko mu
 zadao napada, oko ponoi. Prvi udarac, kako su smatr
forenziari, rtva zadobila dok s dila na kauu u dnevnoj sobi, a
ubojica mu se priuljao s lea nakon to uao kroz ulazna vrata.
Profesor, koji bio u dobroj fizikoj kondiciji, uspio se dii s kaua i
pokuao pob i kroz prozor koji gledao na zero, u meuvremenu
se branei od udaraca koji su mu slom ob podlaktice. Z m se u
sredini sobe okrenuo kako bi se obranio, a u toj borbi s napadaem
televizor pao s police na pod. Tada primio fatalni udarac u
podruju l ve sl poonice. (Zbog toga su istraitelji zaklju kako
ubojica v rojatno denjak.) Wieder umro dva sata kasn , od
sranog zastoja i teke ozl de mozga od posl dn g udarca.
Derek izjavio sa su ulazna vrata bila zakljuana kad stigao u
profesorovu kuu sl deeg jutra te kako i prozor bio zakljuan, bez
ikakvih znakova provale. Pod tim okolnostima, pretpostavilo se da
ubojica imao kljueve kue, ko iskoristio da ue, iznenadio
Wiedera, a z m zakljuao vrata za sobom nakon ubojstva. Pr nego
to otiao, isprevrtao dnevnu sobu. No, motiv n mogla biti
pljaka. Profesor nosio Rolex na l voj ruci i dragi kamen na prstu
desne ruke. U nezakljuanoj ladici policija pronala oko 100 tisua
dolara u gotovini. N dna od vr dnih um tnina iz kue n
ukradena.
U dnevnoj sobi detektivi su otkr dv nedavno koritene ae,
ko su sugerirale da rtva te veeri s nekim popila pie. Patolog
utvrdio da profesor popio znaajnu koliinu alkohola pr smrti, u
krvi imao 1,1 promil alkohola, no u n govu t lu n bilo tragova
narkotika l kova. Joseph Wieder n bio ni u kakvoj romantinoj
vezi. N imao partnericu ni ljubavnicu, n se viao ni s kime, a nitko
od n govih prijatelja kolega n se mogao s titi da nedavno bio
u vezi. Stoga bilo malo v rojatno da r o zloinu iz strasti.

Koristei izv ta iz novina, ugrubo sam rekonstruirao ono to

se dogodilo nakon ubojstva.
Ime Laure Baines n se spominjalo u novinama, ak n dnom,
iako se ime Richarda Flynna pojavljivalo nekoliko puta. Kao to sam
znao iz odlomka knjige, Flynna su neko vr me smatr sumnjivcem
nakon to Derek Simmons eliminiran iz istrage r imao jak
bi . N bilo ni r i o tome da Wieder bio ukljuen u neki tajni
psiholoki eksperiment. Sve se vr me, meutim, isticalo kako
Wieder c n n meu policijom New Jerseyja i New Yorka r kao
v tak sud lovao u mnogim proc nama psihikog stanja optuenika
za razne zloine.
to se tie n gova statusa v taka u kaznenim predmetima,
detektivima to bio potencijalni trag od samog poetka. Pregled
su slua ve u kojima Wieder sv doio, posebno one koji su im
nepovoljan ishod za optuenike. Ubrzo se ipak pokazalo kako to
sl pa ulica. N dan od onih koji su b osueni zahvaljujui
Wiederovu sv doenju n bio puten u to vr me, s iznimkom
Gerarda Panka, ko g su otpust iz dravnog zatvora Bayside tri
m seca pr ubojstva. No odmah nakon putanja, Panko doivio
srani udar. Napustio bolnicu samo t dan dana pr profesorova
ubojstva pa su l nici zaklju da n bio sposoban izvesti takav
napad zbog loeg fizikog stanja te ta hipoteza odbaena.
Richarda Flynna ispitiv su nekoliko puta, ga nikad nisu
slubeno proglas sumnjivcem optu . Unajmio odv tnika
Georgea Hawkinsa, koji optuio policajce za uznemir n te
tvrdio da Flynna poku ju pretvoriti u rtveno jan kako bi prikr
vlastitu nesposobnost.
Koja bila Flynnova verzija dogaaja? to tono ispriao
detektivima i novinarima? Iz lanaka ko sam pronaao, inilo se kako
ono to tada govorio bilo druga od onoga to napisao u
knjizi.
Prvo, n rekao nita o tome da ga Laura Baines upoznala s
Wiederom. Kazao samo da ga s profesorom upoznao za dniki
poznanik , r Wieder traio nekoga da mu honorarno sredi
knjinicu. Flynn radio u knjinici Firestone na kampusu, a Wieder
trebao nekoga tko moe organizir knjinicu s pomou raunalnog
sust . Wieder mu dao set kljueva za sluaj da eli raditi kad
profesor n kod kue r esto putovao izvan grada. Flynn
nekoliko puta koristio kljueve kako bi uao u kuu kad profesora n
bilo. Dva tri puta profesor ga pozvao da ostane na veeri na kojoj
su uv k b samo njih dvojica. Jednog petka igrao poker s
profesorom i dvojicom n govih kolega. (Ta se epizoda n pojavila u
rukopisu.) Upoznao Dereka Simmonsa, a n govu ivotnu priu
otkrio mu sam Wieder.
S profesorom n imao nikakvih konflikata i odnos s njim bio
topao i prijateljski . Profesor mu se nikad n po o da se boji
nekoga neega. Kao ef, Wieder bio oputen i volio se ti. Rado
priao o svojoj novoj knjizi koja trebala izai sl dee godine i za
koju mislio da e biti jako usp na, i akademski i komercijalno.
Na nesreu, Flynn n imao bi za no ubojstva. Na kraju
rukopisa napisao da otiao profesorovoj kui 20 minuta nakon
pos ta Timothyja Sandersa, to bi bilo oko 18 s . Napravio sam
vremensku crtu i po njoj mu trebalo jo nekih 20 minuta da doe
tamo, moda i dul , zbog vremena, te dnako toliko da se vr . No
on istraiteljima rekao da otiao tamo oko 21 sat r elio
razgovar o neemu vezanom uz knjinicu pr nego to ode na
boine praznike. Tvrdio i da se vr o kui oko 22 sata, nakon to
razgovarao s profesorom, i da otiao u krevet kratko nakon toga.
Je li lagao t kom istrage lagao kad pisao knjigu? Ili ga
varalo s an ?
Tih godina, kako i Flynn sam potvrdio u rukopisu, u New
Jerseyju , posebno nakon iznenadnog dolaska metha i cracka u
predgraa, stopa kriminala bila pr no visoka. Nekoliko dana nakon
Wiederove smrti, izmeu Boia i Nove godine, zbilo se dvostruko
umorstvo. Stariji par, gospodin i gospoa Easton, u dobi od 78 i 72
godine, ub ni su u svom domu. Detektivi su otkr da napada
prov o oko tri ujutro, ubio par, a z m opljakao kuu. Ubojstva su
poin na noem za kruh i ekiem. Budui da ubojica uzeo novac i
nakit koji pronaao u kui, pljaka definitivno bila motiv i zapravo
ispalo da nema mnogo slinosti s Wiederovim slua m.
Policajce to n zaustavilo. Iskorist su in nicu da sumnjivac
uhien samo t dan dana kasn kad u zalagaonici u Princetonu
poku o prod nakit ukraden iz kue star g para. Pa Martin
Luther Kennet, 23-godinji Afro-amerikanac s dos om i registrirani
narkoman, postao slubeno glavni sumnjivac u istrazi ubojstva
Josepha Wiedera.
Od tada, a to bilo poetkom s nja 1988., Richard Flynn bio
spomenut samo usput, u lancima o ubojstvu. Wiederova sestra Inge
Rossi nasl dila c lo n govo iman , osim simboline sume koju
pokojnik oporuno ostavio Simmonsu. Proda se ukleta kua bio
naslov prie objavl ne 20. travnja 1988. u Princeton Gazetteu, koji
se odnosio na kuu pokojnog profesora Wiedera. Novinar tvrdio da
kua nakon traged dola na lo glas i da se nekoliko sus da bilo
spremno zakleti kako su unutra vid li udna sv tla i s ne ko se
miu, pa e agenti za nekretnine v rojatno teko prod .
Martin Luther Kennet odbio nagodbu tuiteljstva okruga
Mercer koja ga trebala poted ti smrtne kazne ako ga proglase
krivim i tvrdio do kraja da nevin.
Priznao da bio sitni diler u krugu kampusa i u Ulici Nassau i
da mu dna od n govih povremenih muterija, ime n znao,
ostavila nakit iz Eastonsa kao jamstvo za travu. N imao bi za no
ubojstva branog para r bio sam kod kue i gledao videokasete
ko posudio dan ran . Kad se ov k koji mu ostavio nakit n
vr o da ga pokupi, on ga (ne znajui da ukraden) odnio u
zalagaonicu. Ako znao odakle dolazi, bi li bio toliko glup da ga
pokua prod usred b log dana, u zalagaonici poznatoj po tome da
zove policiju kad im to sumnjivo? to se tie Wiedera, za n ga
nikad n uo. Ako se dobro s ao, u noi profesorova ubojstva bio
u automat-klubu, iz ko g otiao rano sl deeg jutra.
Imao , meutim, branitelja po slubenoj dunosti, s prikladnim
imenom za hrabrog borca protiv nepravde Hanka Pelicana. Svi su
ht li im pr zavriti sa slua m i uted ti novac poreznih
obveznika pa ga nakon samo nekoliko t dana porota proglasila
krivim , a sudac mu odredio doivotnu zatvorsku kaznu. U to
vr me u dravi New Jersey jo postojala smrtna kazna; ukinuli su
tek 2007., novinski lanci govor su kako sudac u obzir uzeo
Kennetovu dob kad odluio da ga nee osuditi na nju, to
tuiteljstvo zaht valo. inilo mi se kako suca Ralpha M. Jacksona,
starog lisca s brdom iskustva, dokazi ko mu podastro tuitelj
uope nisu uv r u Kennetovu krivnju. Na alost, b su dovoljni za
porotnike.
Bilo kako bilo, tuitelj odluio da nee optuiti Kenneta za
Wiederovo ubojstvo. Nisu im vie novih tragova. Novinske
naslovnice poele su puniti druge prie, tako da se praina polako
slegla. Umorstvo u West Windsoru nikad n r eno.

Pogledao sam v sti u 23 sata na NY1, navika iz mojih

novinarskih dana, a z m sam si napravio cu kave i popio uz
prozor poku jui povez informac iz Flynnova rukopisa s onim
to sam saznao na internetu.
Za odnos izmeu profesora Wiedera i n gove tienice Laure
Baines, koji moda bio neto vie od profesionalnog, treb su zn
profesori na Ods ku psiholog pa sam se pitao zato policija n
ispitala. Ona u to vr me mogla im jo dan set kljueva, ak i
ako one ko joj dao profesor te veeri dala Richardu Flynnu. No
ini se kako nitko n spomenuo ni policajcima ni novinarima, ni
Flynn, ni profesorovi kolege, ni n zini kolege ni Derek Simmons,
ko g su takoer ispitiv nekoliko puta. Kao da njihov odnos
trebalo skriv od javnosti pod svaku c nu.
Profesor bio snaan tip koji v bao i boksao u mladosti.
Preivio prvi udarac i poku o se boriti s napadaem ak i nakon
to mu slomio podlaktice. Da ga napala ena, trebala bi biti
iznimno snana da izdri protuudarce takvog mukarca, pogotovo
onoga koji se bori za ivot. Uz to, brutalnost samog umorstva
upuivala na to da ubojica mukarac. Bilo teko za pov rov
da bi Laura Baines, koju Flynn opisao kao mravu i ne ba u dobroj
kondiciji u to vr me, mogla biti krivac. A najvan sl dee: koji
bi bio n zin motiv? Zato bi Laura Baines el la ubiti ov ka koji joj
pomogao i o ko m i dal ovisila n zina kar ra?
No Flynn rekao svojoj partnerici da mu Laura unitila ivot
i da e nat r da pl za to. Je li ju sumnjiio za ubojstvo joj
se samo elio osvetiti to ga napustila i ostavila da se sam suoi s
optubama? N gove mi radn nisu bile ba previe logine. Ako ga
Laura ostavila na c dilu, zato joj se n osvetio t kom istrage, kad
bio osumnjien, ak i kad n imao bi? Zato n razotkrio
tisku i pokuao bar dio krivn prebaciti u n zinom sm ru? Zato ju
tada titio, pa se onda predomislio gotovo 30 godina kasn ? Na
kraju se iupao iz kandi tuitelja. Je li se jo neto dogodilo nakon
toga?
Zaspao sam, i dal razmiljajui o svemu, gotovo siguran da se
ispod povrine sluaja kr neto tamn i misteriozn nego to
Flynn napisao u odlomku rukopisa to policija otkrila t kom
istrage. Bio sam zahvalan to mi Peter pov rio takvu istragu.
Bio jo dan detalj koji nejasno privlaio moju panju
datum, ime, neto to se uope n uklapalo. Ali bio sam iscrpl n i
tonuo sam u san i nisam mogao shv ti o emu r . Bilo to kao
kad neto prim ti krajikom oka na sekundu, a posl nisi siguran
si li to stvarno vidio ne.
 Tree poglavlje

Sl deeg jutra napravio sam popis ljudi ko moram locir i,

ako mogue, nagovoriti ih da razgovaraju sa mnom. Laura Baines
bila na vrhu, nisam imao pojma kako pronai. U isto vr me,
poeo sam list svoj stari adresar poku jui pronai kontakt
neku vezu u policiji West Windsora, policajca koji n otiao od tamo
jo od ubojstva u kasnim 1980-ima.
Pr dobrih par godina, t kom istraivanja ko sam radio za
Post, upoznao sam Harryja Millera. On bio privatni detektiv iz
Brooklyna koji se specij zirao za traen nest h osoba. Nizak i
debeo, od ven u otrcano od lo, s kr tom toliko tankom da dva
moe vid ti i cigaretom iza uha, izgledao kao lik iz crno-b lih
filmova 1940-ih. ivio u Flatbushu i uv k traio solventne
muter r v ito bio u besparici. Bio kockar, redovito se
kladei na kon i veinom gubei. Nazvao sam ga na mobitel i on se
javio iz bune zalogajnice gd su kl nti mor vik da bi ih se ulo.
Zdravo, Harry, to ima? pitao sam.
Keller? Dugo se nismo vid li. Pa, jo dan dan na Planetu
majmuna , odgovorio neraspoloeno. Poku m se pretvar da
nisam ov k kako ne bih zavrio u kavezu. Ti napravi isto. Sad mi reci
to te mui, sinko.
Ispriao sam mu ukratko o emu r u sluaju i zamolio ga da
pronae dvo ljudi Dereka Simmonsa i Sarah Harper te sam mu
kazao to sam znao o njima. Dok uzimao bil ke, uo sam kako se
pladanj sputa na n gov stol i kako zahvalju nekome po imenu
Grace.
 Za koga sad radi? pitao me sumnjiavo.
Za knjievnu agenciju , kazao sam.
Otkad se knjievne agenc ukljuuju u ovakve istrage? Sigurno
r o dobroj lovi, ha?
V rojatno st, za to se nemoj brinuti. Mogu ti ve sada d
neto love. Imam i druga imena, elim da pone s ovo dvo .
inilo se da mu laknulo.
Vid t u to mogu uiniti. Derek ne bi trebao biti problem,
sve to ima o eni Sarah Harper st da diplomirala psihologiju na
Princetonu, v rojatno 1988. N to puno za poetak, stari. Nazvat u
te za par dana , obeao mi i poklopio nakon to mi dao broj svog
rauna.
Otvorio sam laptop i prebacio mu neto novca te se naslonio i
poeo opet razmilj o Lauri Baines.
Pr est sedam m seci, pr nego to Flynn poeo raditi
na knjizi, moralo se dogoditi neto to ga potaknulo, neto
neuobia no i dovoljno vano da prom ni n govu c lu percepciju
dogaaja koji su se zb 1987., ba kao to dao naslutiti u molbi koju
poslao Peteru. Kad upoznala Petera, Danna Olsen bila dovoljno
uznemirena zbog n gove bolesti da previdi neke detal koji bi b
veoma vani za moju istragu. Odluio sam kako najbol da
razgovaram s njom pa sam nazvao na broj koji sam dobio od Petera.
Nitko se n javljao pa sam ostavio poruku u glasovnoj poti objasnivi
tko sam i kazavi joj da u zv ponovo. No nisam imao pr ku, r me
nazvala samo nekoliko minuta kasn .
 Predstavio sam se i saznao da ju Peter ve zvao zbog mene i
objasnio joj da prikupljam informac o smrti Josepha Wiedera za
krimin stiki roman prema istinitom dogaaju.
Jo bila u New Yorku, no spremala se otii za t dan dva.
Odluila da nee prod stan, nego e ga iznajmiti. S agentima za
nekretnine dogovorila se da ga stave na trite tek kada ode r ne bi
mogla podn ti da joj ljudi zabadaju nos po stanu dok ona tamo.
Dala neke stvari u humanitarnu pomo i poela sprem stvari ko
e pon ti sa sobom. Roak iz Alabame, koji imao kamioni,
pomoi e joj da se preseli. Rekla mi sve te stvari kao da pria s
prijatel m iako joj glas bio monoton i gotovo robotski, s dugim
stankama izmeu svake r i.
Pozvao sam na ruak, mi rekla kako bi rad da se naemo
kod n pa sam krenuo p ice prema el znikoj postaji Penn i 20
minuta kasn pozvonio na interfon na n zinoj zgradi.
Stan izgledao ispreturano, kao i svaka kua pred selidbu.
Hodnik bio pun kartonskih kutija z pl nih selotejpom. Sadraj
svake bio ispisan crnim markerom pa sam prim tio da su veinom
pune knjiga.
Pozvala me u dnevnu sobu i napravila aj. P smo ga dok smo
avrlj . Rekla mi koliko se okirala kad se, t kom uragana Sandy,
mlada ena poela s njom sva dok ekala u redu na benzinskoj
crpki. Kod kue u Alabami pri su joj o starim popl ma i
uraganima sve su to bile epske prie, o sus dima koji riskiraju svoj
ivot da bi spas druge, o policajcima i vatrogascima herojima koji su
spaav ljude u inv dskim kolicima usred kataklizme. U velikom
gradu, rekla mi , pita se ega se treba vie boj u takvim
situacijama, b sa prirode reakc ljudi na n ga.
 Imala l pu frizuru i zdravu kou, a izgled upotpunila
dnostavnom crnom haljinom. Pitao sam se koliko ima godina
izgledala mlae od svog pokojnog partnera, koji imao 48. N zine
r i i geste otkrivale su odgoj iz vremena kad su ljudi dni druge
ujutro pit kako su i iskreno se zanim za odgovor.
Otpoetka traila da zovem Danna i ja sam posluao.
Danna, znala si gospodina Flynna puno bol od mene, koji sam
samo proitao is ak rukopisa. Je li ikad govorio o profesoru Wiederu
Lauri Baines o svojim danima na Princetonu, gd su se
upozn ?
Richard nikad n bio ba otvorena osoba. Uv k bio povuen
i turoban, obino se drao podal od ljudi pa imao malo poznanika i
n dnog bliskog prijatelja. S bratom se viao jako r tko. Izgubio
oca kad bio na fakultetu, a majka mu umrla od raka u kasnim
1990-ima. U pet godina, koliko smo b za dno, nitko nas n
pos ivao niti smo mi odlaz kod drugih. N govi odnosi na poslu b
su strogo profesionalni i n se uo s ljudima s kojima studirao.
Zastala i natoila jo aja.
Jednom dobio pozivnicu za druen u Princeton Clubu na
Zapadnoj 43. ulici. Bila to neka vrsta okupljanja i organizatori su
pronali n govu adresu. Poku la sam ga nagovoriti da odemo
za dno, no odbio . Kratko mi rekao da nema nikakvih l pih
uspomena s fakulteta. Govorio istinu. Znam, proitala sam dio
rukopisa, Peter mi ostavio prim rak. No moda nakon prie s
tom enom, Laurom Baines, obrisao sva svoja s anja, kako to obino
biva, i na c lo to razdobl poeo gled neg vno. N imao
nikakvih pods tnika, slika drugih triarija ko bi ga pods ale na
to doba. Nita osim prim rka asopisa koji spomenuo u rukopisu,
Signaturea, gd objavio nekoliko kratkih pria, koji mu stari
poznanik poklonio kad ga sluajno pronaao u knjiari. Ve sam ga
spremila u dnu od kutija, ako elite, mogu ga iskop . Nisam
nikakva strunjakinja za knjievnost, no n gove su prie izvanredne.
U svakom sluaju, shvaam zato su se ljudi veinom sklanj od
Richarda. V rojatno ga veina smatrala mizantropom, a moda
on to donekle i bio. No kad ste ga stvarno upozn , shv li ste da se
ispod te hladne vanjtine, koju godinama gradio, kr veoma dobar
ov k. Bio obrazovan i mogao si s njim razgovar gotovo o svemu.
Bio stvarno iskren i spreman pomoi svakome tko bi to zatraio.
Zato sam se zaljubila u n ga i doselila ovamo. Nisam bila s njim zato
to sam bila usaml na r sam ht la pob i iz maloga gradia u
Alabami, nego zato to sam bila iskreno zaljubl na u n ga.
ao mi to tu ne mogu vie pomoi , zakljuila . Rekla sam
ti puno o Richardu, no tebe zapravo zanima profesor Wieder, zar ne?
Rekla si da si proitala odlomak...
Da, proitala sam ga. Poku la sam pronai ostatak rukopisa,
pogotovo r me zanimalo to se dal dogodilo. Na alost nisam ga
mogla pronai. Jedino objan n bilo bi da se Richard na kraju
predomislio i izbrisao ga s raunala.
Misli li da ena koja zvala one veeri bila Laura Baines?
ena za koju ti kasn rekao da mu unitila ivot?
Neko mi vr me n odgovarala. Izgubila se u svojim mislima,
kao da zaboravila da sam ond . Oi su joj lutale po sobi kao da neto
trai, a z m bez dne r i ustala i otila u drugu sobu,
ostavljajui vrata otvorenima. Vr la se nakon nekoliko minuta i s la
u naslonja iz ko g se maloas digla.
 Moda ti mogu pomoi , rekla pr no slubenim glasom
kojim dota n govorila. Ali elim da mi neto obea. Da ono to
napie, kad napie, nee natetiti uspomeni na Richarda, bez obzira
na rezultat istrage. Koliko shvaam, zanima te Wieder pa Richardov
lik ionako n bitan. Moe izbaciti odreene stvari ko se tiu samo
n ga. Obeaj mi!
Nisam svetac i nekad sam, kao novinar, lagao sve i svata da bih
dobio informaciju koja mi trebala za priu. No odluio sam kako ona
zasluu da prema njoj budem iskren.
Danna, kao novinaru, gotovo mi nemogue obe ti takvo
to. Ako pronaem neto vano o Wiederovu ivotu i kar ri to
izravno povezano s Richardom, nema anse da to mogu izbaciti. Ali
nemoj zaboraviti da on sam pisao o tim dogaajima, znai da elio
da budu javni. Kae da se predomislio i izbrisao tekst. Ja ne mislim
tako. Pretpostavljam kako su vee anse da negd sakrio rukopis.
Bio praktina osoba. Mislim da se ne bi t dnima muio s knjigom,
t kom kojih sigurno razmiljao o svim stvarima ko dovodi u
pitan , pa ga onda samo izbrisao. Gotovo sam siguran da rukopis jo
negd postoji i da ga Richard elio objaviti do svog zadn g daha.
Moda si u pravu, nikad mi nita n otkrio o tom pro ktu.
Moe li me barem obav stiti o onome to sazna? Ne bih te ht la
gnjaviti, a i odlazim iz grada, moemo li se uti telefonom.
Obeao sam joj da u joj se javiti ako saznam neto vano o
Flynnu, a ona uzela zguvani papir iz bil nice, koji zagladila, a
z m ga poloila na stol, izmeu ca, pokazujui na n ga.
Uzeo sam ga sa stola i vidio da su na n mu ispisani ime i broj
mobitela.
 One veeri kad Richard primio poziv o ko m sam ti priala,
ekala sam da zaspi i z m sam pogledala popis poziva u n govu
telefonu. Zapisala sam broj koji odgovarao vremenu poziva. Sramila
sam se zbog svo ljubomore, sam bila jako zabrinuta kad sam
vid la u kakvom stanju. Sutradan sam nazvala taj broj i javila se
ena. Rekla sam joj da sam partnerica Richarda Flynna i da joj imam
neto vano za poruiti od n ga, neto o emu se ne moe razgovar
preko telefona. Okl vala , prihv la moju ponudu i susrele
smo se, nedaleko od ovog stana, u restoranu, na ruku. Predstavila se
kao Laura Westlake. Ispriala sam joj se to sam joj se javila i rekla
da sam zabrinuta za Richarda nakon to sam vid la n govo ponaan
posl njihova razgovora te veeri.
Rekla mi da se ne brinem. Ona i Richard b su stari poznanici
s Princetona i im su nerazr enu svau oko nekog dogaaja iz
prolosti. Rekla mi da su b cimeri nekoliko m seci no kako nikad
nisu b nita vie od prijatelja. Nisam imala hrabrosti rei joj ono to
Richard kazao nakon razgovora, sam tvrdila da mi rekao kako
su b ljubavnici. N zin odgovor bio da Richard oito imao
prebujnu matu da ga moda pamen vara i ponovo naglasila kako
njihov odnos bio iskljuivo platonski.
Je li ti rekla gd radi?
Preda psihologiju na Columbiji. Nakon restorana, otile smo
svaka svojim putem i to sve. Ako Richard ponovo razgovarao s
njom nakon toga, bilo to bez mog znanja. N zin broj moda jo u
upotrebi.
Zahv o sam joj i otiao, ponovo obeavi da u obav tav o
Richardovoj ulozi u c loj prii.
 Ruao sam u kafiu u Tribeci prikljuivi laptop na njihov beini
internet. Ovaj put Google bio mnogo dareljiviji.
Laura Westlake bila profesorica u medicinskom centru
Sveu ta Columbia i vodila za dniki istraivaki pro kt s
Cornellom. Diplomski studij zavrila 1988. na Princetonu, a z m
etiri godine kasn doktorirala na Columbiji. Sredinom 1990-ih
pred la u Zrichu, pr nego to se ponovo vr la na Columbiju.
N zina biografija bila puna tehnikih detalja o specij stikim
radionicama i istraivakim pro ktima ko vodila t kom godina,
kao i o velikoj nagradi koju dobila 2006. Drugim r ima, postala
velika faca u psihologiji.
Odluio sam oku sreu pa sam nazvao n zin ured im sam
otiao iz kafia. Javila mi se n zina asistentica Brandi i rekla mi da
dr. Westlake n trenutno slobodna, no zapisala mo ime i broj.
Zamolio sam da kae dr. Westlake kako zovem u vezi Richarda
Flynna.

Veer sam proveo u svojoj gajbi sa Sam vodei ljubav i priajui

joj o istrazi. Kasn bila nekako nostalgina i traila vie pan
nego inae, a imala strpl nja slu sve to sam imao za rei. ak
ugasila ton na svom mobitelu, to bilo jako r tko, i spremila ga
u torbu, koja leala na podu pokraj kreveta.
Moda Richardova pria samo izmiljotina , kazala . to
ako uzeo stvarni dogaaj i izmislio prie oko n ga, poput Tarantina
u Nemilosrdnim gadovima, s a se?
Mogue, novinar se vodi in nicama , odgovorio sam. Zasad
u pretpostaviti da sve to napisao istina.
 Budimo iskreni , rekla . in nice su ono to urednici i
producenti izaberu staviti u novine, na radio televiziju. Bez nas
nikoga ne bi bilo briga ubijaju li ljudi dni druge u Siriji, ima li
senator ljubavnicu se u Arkansasu zbilo ubojstvo. Ne bi im pojma
da se dna od tih stvari dogodila. Ljude nikad n zanimala
stvarnost, nego prie, Johne. Moda Flynn elio napis priu, i to
sve.
Pa, samo dan nain da saznamo, zar ne?
Tono tako.
Legla na mene.
Zna, kolegica mi danas rekla kako upravo saznala da
trudna. Bila tako sretna! Otila sam na zahod i plakala deset minuta,
nisam mogla prest . Zamislila sam se staru i samu, kako troim ivot
na stvari ko za 20 godina nee vr diti nita, dok u ost bez onoga
to zaista bitno.
Spustila glavu na moja prsa i ja sam n no mazio po kosi.
Prim tio sam da tiho ca. Iznenadila me n zina prom na u
ponaanju i nisam znao kako reagir .
Moda bi mi sad trebao rei da nisam sama i da me voli, barem
malo , rekla . Tako bi to bar izgledalo u ljubavnom romanu.
Naravno. Nisi sama i volim te malo, duo.
Podignula glavu s mojih prsa i pogledala me u oi. Os tio sam
n zin topli dah na bradi.
John Keller, lae koliko si dug i irok. U dobra stara vremena
zbog ovoga bi te ob s na najblie drvo.
Teka su to vremena bila, gospo.
 U redu, sabrala sam se, oprosti. Zna, ini se da si stvarno zapeo
za ovu priu.
Jo dan razlog zbog ko g bi me ob s , zar ne? Nisi li ti rekla
da pria dobra?
Da, sam, ti zbog n riskira da za nekoliko m seci zavri
u sl poj ulici, bez ikakve anse da priu ulovi za glavu rep.
Razmilja li o tome?
Ovo samo privremeni posao koji radim r me prijatelj zamolio.
Moda ne otkr m nita spektakularno neto to e biti hit, kako bi
ti rekla. Mukarac se zaljubio u enu, iz raznih razloga zavrilo
loe i v rojatno ostatak svog ivota bio sloml na srca. Drugi
mukarac ub n i ja uope ne znam su li te dv prie povezane.
Ali kao novinar sam nauio da sluam svoju intuiciju i da sl dim svo
instinkte i svaki put kad nisam, zaribao sam. Moda ova pria poput
dne od onih ruskih lutaka, svaka od njih kr jo dnu u sebi. Pa,
malo apsurdno, zar ne?
Svaka dobra pria malo apsurdna. U svojim godinama ve bi
to trebao zn .
Le smo tako zagrl ni dugo a da nismo vod ljubav,
razgovar , svako od nas zakukul n u svo misli, sve dok stan n
postao potpuno mraan i dok se n poelo initi kao da buka nonog
prometa dolazi s nekog drugog planeta.

Laura Baines nazvala me sl deeg jutra dok sam bio u autu.

Imala ugodan, lagano hrapavi glas u koji se moe zaljubiti i pr
nego to vidi vlasnicu. Znao sam da ima vie od 50, n zin glas
zvuao mnogo mlae. Rekla mi da primila poruku i pitala me
tko sam i u kojoj sam vezi s Richardom Flynnom. Znala da
nedavno umro.
Predstavio sam se i rekao joj da tema o kojoj elim razgovar
previe privatna kako bih o njoj govorio preko telefona i predloio sam
da se naemo.
ao mi , gospodine Keller, nemam naviku nalaziti se sa
strancima , rekla . Nemam pojma tko ste i to elite. Ako elite da
se naemo, morat ete mi d malo vie detalja.
Odluio sam rei joj istinu.
Dr. Westlake, pr nego to umro, gospodin Flynn napisao
knjigu o svom ivotu na Princetonu i dogaajima iz seni i zime 1987.
Mislim da znate o emu govorim. Vi i profesor Wieder glavni ste likovi
u n govoj knjizi. Na zaht v izd a knjige istrau m istinitost
tvrdnji iz rukopisa.
Koliko shvaam, izd ve otkupio rukopis?
Ne jo, ga prihv o knjievni agent, ...
A vi, gospodine Keller, vi ste privatni detektiv neto slino?
Ne, ja sam novinar.
Za ko novine piete?
Zadn dv godine sam slobodni novinar, pr toga sam
radio za Post.
I mislite da spominjan tog tabloida dobra preporuka?
Imala potpuno smiren i odm ren ton, gotovo bez ikakve
modulac u glasu. Naglasak sa Sredn g zapada, koji Flynn
spominjao u rukopisu, potpuno nestao. Zamiljao sam u
pred onici, kako razgovara sa studentima, nosei iste naoale s
debelim staklima kakve nosila u mladosti, s plavom kosom vrsto
sloenom u punu, pedantno i samouv reno. Bila to privlana slika.
Zastao sam, nesiguran to bih na to trebao rei, pa ona
nastavila: Je li Richard koristio pr imena u knjizi ste vi
dnostavno zaklju da r o Josephu Wiederu i meni?
Koristio pr imena. Naravno, vas spomin pod d vojakim
imenom, Laura Baines.
udno se os am kad u m to ime, gospodine Keller. Nisam ga
ula dugi niz godina. Taj knjievni agent, onaj koji vas angairao,
li sv stan da tuba moe zaustaviti objavljivan Richardova
rukopisa ako mi n gov sadraj moe nan ti materijalnu moralnu
tetu?
Zato mislite da bi vam knjiga gospodina Flynna mogla
natetiti, dr. Westlake?
Nemojte se praviti pametni, gospodine Keller. Jedini razlog zbog
ko g razgovaram s vama st taj to me zanima to Richard u knjizi
napisao. S am se kako u to vr me sanjao da postane pisac. U
redu, onda, predloit u vam trampu vi mi date kopiju rukopisa, a ja
prista m da u se nai s vama i razgovar nekoliko minuta.
Ako uinim to trai, prekrio bih klauzulu o pov rljivosti
podataka iz ugovora koji sam potpisao s agencijom. Ako odb m,
siguran sam da e mi poklopiti slu cu. Izabrao sam opciju koja mi
se u tom trenutku uinila manjim zlom.
Prista m , rekao sam. Ali morate zn da mi agencija dala
samo printani is ak Richardova rukopisa, prvih nekoliko poglavlja.
Pria poin kad ste se vas dvo upozn . Ima oko 70 stranica.
Razmiljala nekoliko trenutaka.
 U redu , napokon prozborila. Ja sam u medicinskom centru
na Columbiji. to kaete na to da se naemo tu za sat vremena, u
10.30? Moete li don ti odlomak?
Naravno, doi u.
Idite u paviljon McKeen i traite me na recepciji. Dovienja,
gospodine Keller.
Dovienja i...
Poklopila pr no to sam joj stigao zahv ti.
Pourio sam natrag kui proklinjui Petera to mi n dao
rukopis u elektronikom obliku. Pokupio sam is ak i krenuo traiti
kopiraonicu te napokon pronaao dnu tri ulice dal .
Dok pospani lik sa srebrnom naunicom u l voj nosnici i
podlakticama punih tetovaa kopirao stranice na starom Xeroxu,
pitao sam se kako da joj priem. inila se hladnom i pragm nom i
morao sam se pods titi da ni na dan trenutak ne zaboravim kako joj
posao da aka po ljudskim gl ma, kao to ona pr mnogo
godina upozorila Richarda na profesora Wiedera.
 etvrto poglavlje

Medicinski centar Sveu ta Columbia bio u Washington

Heightsu pa sam obiao park na 12. aveniji i skrenuo na NY-9A, a
z m nastavio niz 168. ulicu. Pola sata kasn stigao sam pred visoke
zgrade ko su poveziv stakleni mostovi.
Paviljon McKeen bio na devetom katu bolnike zgrade
Milstein. Predstavio sam se na recepciji, rekao da me dr. Westlake
oeku , pa ju tajnica nazvala na internu liniju.
Laura Baines spustila se nekoliko minuta kasn . Bila visoka i
zgodna. N imala kosu zavezanu u vrstu punu, kako sam zamiljao,
nego dnostavnu frizuru, s kovrama ko su joj padale na ramena.
Bila privlana, u to n bilo sumn , n bila ona vrsta ene za
kojom biste se okrenuli na ulici. N nosila naoale i ja sam se pitao
li t kom godina prela na kontaktne lee.
Bio sam dina osoba na recepciji pa mi odmah prila i pruila
ruku.
Ja sam Laura Westlake , rekla . Gospodin Keller?
Drago mi , i hvala vam to ste se prist nai sa mnom.
elite li kavu aj? Na drugom katu kantina. Hoemo li?
Spust smo se sedam katova dizalom, a z m proli nekoliko
hodnika pr no to smo stigli do kantine, iji su zidovi b od stakla,
sa sjajnim pogledom na r ku Hudson. Laura imala odluan hod,
koraala ravnih lea i inilo se kako sve vr me zadubl na u svo
misli. Nismo izm n ni r i. Iz onoga to sam mogao vid ti, n
bila naminkana, nosila diskretni parfem. Lice joj bilo glatko,
gotovo bez dne bore i lagano potamn lo, s otrim crtama. Donio
sam si cappuccino, a ona naruila aj. Kantina bila gotovo prazna,
a stil art nouveaua ubla o dojam da ste u bolnici.
Pr nego to sam stigao otvoriti usta, ponovo progovorila.
Rukopis, gospodine Keller , rekla gulei foliju s aice ml ka
i ul vajui n zin sadraj u cu aja, kao to ste obe .
Uzeo sam papire iz svo torbe i predao joj ih. Listala ih
nekoliko sekundi, a z m ih paljivo spustila na stol sebi s desna nakon
to ih ponovo spremila u mapu. Izvadio sam m diktafon i up o
ga, ona s neodobr n m zavrt la glavom.
Ugasite ga, gospodine Keller. Ne da m vam intervju. Pristala
sam samo na razgovor od nekoliko minuta, to sve.
Neslubeno?
U potpunosti.
Ugasio sam diktafon i spremio ga u torbu.
Dr. Westlake, mogu li vas pit gd ste i kada upozn
Richarda Flynna?
Pa, bilo to jako davno... Koliko se s am, bila sen 1987.
Obo smo b studenti na Princetonu i iv li smo kao cimeri u maloj
dvosobnoj kui neko vr me, u blizini Battle Monumenta. Odselila
sam se od tamo pr Boia pa smo iv li za dno samo neka tri
m seca.
Jeste li ga vi upozn s profesorom Wiederom?
Da. Rekla sam mu da dobro pozna m dr. Wiedera pa on
inzistirao da ih upoznam s obzirom na to da profesor bio vana javna
osoba u to vr me. U dnoj raspravi s Richardom dr. Wieder
spomenuo svoju knjinicu. elio napraviti elektroniki popis svih
izdanja, ako se dobro s am. Flynnu trebao novac pa se ponudio da
on to uini, a profesor pristao. Na alost, koliko sam shv la, kasn
imao puno problema i ak su ga sumnji za ubojstvo. Profesor
brutalno ub n. To znate, zar ne?
Da, znam, a to zapravo i razlog zbog ko g se agencija za koju
radim toliko zanima za sluaj. Jeste li vi i Flynn u to vr me b ita
vie od cimera? Ne bih elio zvu nepristojno, Richard u knjizi
veoma jasno tvrdi da ste im seksualnu vezu i da ste b zaljubl ni
dno u drugo.
Namrtila se.
Malo mi apsurdno razgovar o takvim stvarima, gospodine
Keller, da, s am se da Richard bio zaljubl n u mene, bol
reeno ops dnut mnome. Ali nikad nismo b u ljubavnoj vezi. Ja sam
u to vr me imala deka...
Timothyja Sandersa?
D lovala iznenaeno.
Tako , Timothyja Sandersa. Ime ste sazn iz knjige? Znai da
Richard imao fantastinu memoriju moda imao bil ke
dnevnik iz tog razdoblja. Nikad ne bih pomislila da bi se s ao takvih
detalja nakon toliko godina, na neki nain, to me i ne udi. U
svakom sluaju, ja sam bila zaljubl na u svog deka, iv li smo
za dno, no onda on morao otii na nekoliko m seci u Europu na
istraivaki pro kt, a stanarina u naem stanu bila previsoka da
sama plaam pa sam nala novi stan. Dok ga n bilo, d lila sam kuu
s Richardom. Kad se vr o, ponovo smo poeli iv ti za dno, malo
pr Boia.
 Nikad ne koristite nadimke, ak ni kad govorite o ljudima s
kojima ste bliski , prim tio sam, pris ajui se to Flynn napisao
u knjizi.
Tako . Mislim da su uman nice d tinjaste.
Richard u rukopisu pie da bio na neki nain ljubomoran na
profesora Wiedera i da neko vr me sumnjao da imate aferu s njim.
Zabuljila se u mene, a kutovi usana su joj se ob s . Na trenutak,
uinilo mi se da joj maska poela pad , brzo ponovo
nam stila svo pokerako lice.
Bila to dna od Richardovih opsesija , kazala . Profesor
Wieder n bio oen n, n imao partnericu, pa su neki ljudi
pretpostavlj da sigurno ima tajnu vezu. Bio veoma karizm an
ov k, iako n bio previe zgodan, i bio veoma zatitniki
nastro n prema meni. Mislim da i n bio previe zainteresiran za
romantine odnose, r bio potpuno posveen poslu. Da budem
iskrena, znam da Richard sumnjao, izmeu mene i Josepha
Wiedera n bilo nita vie od normalnog odnosa studentice i
profesora. Bila sam mu dna od najdraih studentica, to istina,
to sve. Isto tako, puno sam mu pomagala na pro ktu koji tada
radio.
Zapitao sam se koliko daleko mogu a da ne riskiram da prekine
razgovor, a z m sam ipak prov o.
Richard pie i da vam profesor dao rezervne kljueve svo
kue i da ste esto odlaz tamo.
Odmahnula glavom. Mislim da mi nikad n dao kljueve
kue, bar koliko se s am. Ali mislim da Richard imao prim rak
kljueva kako bi mogao raditi u knjinici kad profesora nema. Zato
imao probleme s policijom.
Mislite li da Richard bio sposoban ubiti Wiedera? Neko
vr me bio sumnjivac.
Izabrala sam podru rada u ko m ov k naui, izmeu
ostalog, koliko dojam moe biti varljiv, gospodine Keller. Richard me
neprestano maltretirao nakon to sam se odselila iz kue. ekao me
nakon pred nja, pisao desetke pisama, zvao me po desetak puta na
dan. Nakon profesorove smrti, Timothy razgovarao s njim nekoliko
puta kazavi mu da gleda svoja posla i pusti nas na miru, bez
pomoi. Nisam ga prijavila policiji r ionako imao dovoljno
problema s njima, a i na kraju sam ga vie la nego to sam ga se
bojala. S vremenom su stvari postale jo gore... U svakom sluaju, o
mrtvima sve najbol . Ne, ne mislim da sposoban ubiti.
Upravo ste rekli da su stvari postale gore. Na to ste misl ?
Znam iz rukopisa da bio ljubomoran. Ljubomora est motiv u
takvim slua vima, zar ne?
Gospodine Keller, n imao razloga za ljubomoru. Mi smo samo
b cimeri, kao to sam rekla. Ali bio potpuno ops dnut mnome.
Sl dee godine prem stila sam se na Sveu te Columbia,
saznao moju adresu i nastavio mi pis i zv me. Jednom se ak
pojavio ovd u gradu. Z m sam otila u Europu na neko vr me i na
taj sam se nain maknula od n ga.
Bio sam jako iznenaen onime to sam uo.
U knjizi, Richard Flynn napisao neto potpuno druga .
Tvrdio da Timothy Sanders bio ops dnut vama i da vas
neprestano uznemir o.
 Proitat u rukopis, zato sam ga i traila. Gospodine Keller, za
osobu poput Richarda Flynna granice izmeu fikc i stvarnosti ne
posto su veoma tanke. U tom razdoblju bilo trenutaka kad sam
stvarno p la zbog n ga.
Jeste li b kod profesora one veeri kad ub n?
Pos tila sam profesora u n govoj kui ukupno tri etiri puta
uc loj godini. Princeton m grad, a obo bismo im probleme
kad bi se proir traevi o nama. Tako da ne, nisam bila tamo te
veeri.
Je li vas policija ispitivala nakon ubojstva? Nisam vidio vae ime
u novinama, Flynnovo bilo posvuda.
Da, ispit su me samo dnom, ini mi se, i rekla sam im da sam
c lu veer bila s prijateljicom.
Pogledala na sat na svom l vom zapeu.
Na alost, moram ii. Bilo mi drago da smo razgovar . Moda
se moemo ponovo nai nakon to proitam rukopis i osv im
pamen .
Zato ste prom n prezime? Jeste li se ud ? pitao sam dok
smo ustaj od stola.
Ne, nisam imala vremena za takvo to. Da budem iskrena,
prom nila sam prezime da se mogu maknuti od Richarda Flynna i
svih tih s anja. Jako mi bilo stalo do profesora Wiedera i bila sam
shrvana zbog onoga to mu se dogodilo. Flynn nikad n bio nasilan,
samo dosadan, bilo mi dosta n govog maltretiranja, a inilo se
da nikad nee prest . Pr nego to sam otila u Europu, 1992.,
postala sam Laura Westlake. To zapravo d vojako prezime mo
majke.
 Zahv o sam joj, a ona pokupila kopiju rukopisa te smo otili
iz kantine, koja se upravo poela puniti.
Doli smo do dizala, uli i krenuli prema devetom katu, a ja sam
upitao: Flynnova partnerica, Danna Olsen, rekla mi da ga
uhv la dne veeri kako razgovara s vama telefonom. Kontaktirala
vas i sastale ste se. Mogu li vas pit o emu ste razgovar s njim?
Je li vas uspio ponovo pronai?
Nisam se ula s Richardom vie od 20 godina, a onda se prole
seni iznenada pojavio ispred mog stana. Ja ne gubim lako kontrolu,
bila sam stvarno okirana, pogotovo kad poeo bulazniti o
ko kakvim besmislicama i bilo jasno da jako uzrujan, pa sam se
zapitala li moda psihiki bolestan. Pr tio mi da e me razotkriti,
n specificirao to, inilo se da ima veze s profesorom Wiederom.
Da budem iskrena, usp la sam gotovo zaboraviti da sam dnom
pozn la mladia pod imenom Richard Flynn. Na kraju sam ga
zamolila da ode. Zvao me jo dva tri puta nakon toga, sam
odbijala nai se s njim i prestala javlj mu se na telefon. Nisam znala
da ozbiljno bolestan, n mi spominjao nita o tome. Z m sam
saznala da umro. Moda , kad doao u moj stan, bio uznemiren
zbog bolesti n mogao zdravo rasuiv . Rak plua se esto zna
zakomplicir , metastazir na mozak. Ne znam li se to dogodilo
Richardu, postoji velika ansa da st.
Izali smo, a ja sam nastavio: Richard u rukopisu tvrdio i da
profesor Wieder vodio neka tajna istraivanja. Imate li pojma o emu
bila r ?
Ako bilo tajno, znai da ne bismo treb zn nita o tome,
zar ne? to mi vie govorite o tom rukopisu, to sam uv renija da
ista fikcija. Mnogi od li na svakom velikom sveu tu vode
istraivake pro kte, neke od njih za federalne agenc , neke za
privatne kompan . Veina takvih pro kata su tajni r ljudi koji ih
plaaju ele iskoristiti rezultate za sebe, zar ne? Profesor Wieder
radio na neemu slinome, pretpostavljam. Ja sam mu samo pomagala
s knjigom koju pisao u to vr me i nikad nisam bila au fait s onime
to jo radi. Do vienja, gospodine Keller, sad stvarno moram ii.
elim vam ugodan ostatak dana.
Zahv o sam joj jo dnom to se sastala sa mnom i krenuo liftom
u prizeml .
Dok sam hodao do parkir ta, pitao sam se koliko toga to
rekla istina, a koliko la i li istina da Flynn fantazirao o njihovoj
navodnoj vezi. Imao sam os aj da se iza lane smirenosti boji onoga
to Flynn mogao otkriti o n zinoj prolosti. Vie bila r o
os aju nego o neemu u n zinoj neverbalnoj komunikaciji izrazu
lica, neto poput specifinog smrada koji n mogla sakriti parfemom.
N zini su odgovori b precizni, moda previe precizni, kao da
ih ponovila nekoliko puta kako bi mogla zapamtiti sve detal . I
kako mogla zaboraviti, ak i nakon toliko godina, ov ka s kojim
d lila stan, koji ju maltretirao nekoliko m seci i koji bio
optuen za ubojstvo n zina mentora i prijatelja?
 Peto poglavlje

Harry Miller nazvao me nekoliko s kasn , ba nakon to sam

se sastao s dnim od svojih starih izvora, umirovl nim detektivom za
ubojstva koji mi obeao da e poku stupiti u kontakt s nekim iz
policijske uprave u West Windsoru u Jerseyju. Pozvao sam ga na
ruak u Orso na Zapadnu 46. ulicu i ba sam hodao natrag prema autu,
koji bio parkiran dv ulice dal . Kiilo , a nebo bilo bo juhe
od bundeve. Javio sam se na telefon i Harry mi rekao da ima neke
novosti. Sakrio sam se pod nadstrenicu trgovine i pitao o emu
r .
Bingo , rekao mi . Sarah Harper diplomirala 89 i n
imala ba sree u ivotu. Nakon faksa dobila posao u koli za d cu s
posebnim potrebama u Queensu i desetak godina vodila sasvim obian
ivot. Z m don la lou odluku i udala se za jazz-p vaa Garryja
Lowndesa, koji joj zagorao ivot. Poela se drogir i zavrila u
zatvoru na godinu dana. Razvela se 2008. i sad ivi u Bronxu, u Castle
Hillu. ini mi se da bi ht la razgovar o starim danima.
Odlino. Moe li mi posl n zinu adresu i broj telefona u
poruci? Jesi li to saznao o Simmonsu?
Derek Simmons i dal ivi u Jerseyju, sa enom kojoj ime
Leonora Phillis. Zapravo sam razgovarao s njom r on n bio kod
kue. Objasnio sam joj da si novinar koji eli razgovar s n zinim
muem o sluaju profesora Wiedera. Nema pojma o emu r ,
eka da nazove. Svakako ponesi neto novca. Jo neto?
Ima li kakvih dounika na Princetonu?
 Imam dounike posvuda, nema koga ne znam, sinko , prov o
. to misli kako sam pronaao Sarah Harper? Da sam zvao 911?
U tom sluaju, probaj pronai imena nekih ljudi iz 1980-ih, ljudi
koji su rad na Od lu psiholog ib bliski s profesorom Josephom
Wiederom. I to ne samo kolege. Zanimaju me ljudi koji su se dru s
njim, svi koji su ga dobro poznav .
Obeao mi da e poku sazn to to sam traio od n ga, a
z m smo razgovar nekoliko minuta o bejzbolu.
Pokupio sam auto iz garae i otiao kui. Nazvao sam Sam, a kad
se javila zvuala kao da govori iz bunara. Rekla mi da strano
prehlaena i da ju , nakon to se ujutro dva odvukla na posao, ef
odmah poslao kui. Obeao sam joj da u pos titi naveer, no rekla
kako bi rad ila ran lei, a i n el la da vidim u takvom
stanju. Nakon to sam poklopio, nazvao sam cv arnicu i naruio da
joj dostave buket tulipana. Poku o sam se ne zanositi previe, kao
to smo se i dogovor , to vr me vie prolazilo, shvaao sam da
mi sve vie i vie nedosta ako se ne vidimo dan dva.
Nazvao sam Sarah Harper na broj koji mi Harry poslao, se
n javila pa sam joj ostavio poruku. S Derekom Simmonsom imao
sam vie sree. N gova partnerica Leonora Phillis javila se na telefon.
Imala jaki cajunski naglasak (op. prev. govor etnike grupe
potomaka francuskih dosel nika koji ive na podruju Louisiane), kao
lik iz Ljudi iz movare. Pods tio sam da razgovarala s ov kom
po imenu Harry Miller o tome kako bih trebao razgovar s Derekom
Simmonsom.
Po tome to tvoj trend kae, ini se da e to novine pl t, l?
Tako , moglo bi biti nekog novca u igri.
 U redu, gospodine...
Keller. John Keller.
Pa, recmo da bi nas mogo do pos tit, a ja u re Dereku o
em se radi. On ne voli ba priat. Kad bi doo?
Sad, ako n prekasno.
Kolko s , sreo?
Rekao sam joj da 15.12.
Jel moe oko 17?
Kazao sam joj da to u redu i pods tio jo dnom da nagovori
Dereka da razgovara sa mnom.

Malo kasn , dok sam ulazio u tunel razmiljajui o svom

razgovoru s Laurom Westlake, od dnom sam se s tio detalja koji me
zaintrigirao one prve veeri kad sam poeo istraiv Wiederov sluaj
knjige na kojoj profesor radio u to vr me i koja trebala biti
objavl na za nekoliko m seci. Kao to Richard tvrdio u rukopisu,
Laura Baines v rovala da e uzdrm c lu znanstvenu za dnicu.
Pr bomba , kako bi Sam rekla.
No kad sam pokuao pronai na Amazonu i drugim stranicama
ko su prod le profesorova d la, n bilo ni spomena o njoj.
Posl dnja knjiga koju Wieder objavio bila studija od 110 stranica
o um tnoj inteligenciji, koju objavio Princeton University Press
1986., godinu dana pr nego to ub n. Wieder rekao Richardu
da potpisao ugovor za knjigu na kojoj radi te da to potaknulo
govorkanja meu n govim kolegama. Znai da Wieder ve poslao
rukopis dio rukopisa izd u pr smrti, a moda ak dobio i dio
predujma. Zato knjiga n nikad objavl na?
 Postojala su dva mogua objan na.
Prvo bi bilo da se izd predomislio i odluio ne objaviti knjigu.
No za to su bile male anse budui da postojao ugovor i da bi misterij
oko profesorove nasilne smrti sigurno poveao prodaju. Izd bi
odustao od takvog pro kta samo zbog neke jake intervenc . Ali ?
I to pisalo u rukopisu? Je li bio povezan s tajnim istraivan m na
ko m Wieder radio? Je li se spremao otkriti detal o n mu u svojoj
novoj knjizi?
Druga mogunost bila da izvritelj Wiederove oporuke, a iz
novina sam shv o kako postojala oporuka i da sve ostavio sestri
Inge, bio protiv objavljivanja knjige i da ju uspio spr iti pravnim
argumentima. Znao sam da bih trebao poku razgovar s
n govom sestrom, iako se pr mnogo godina preselila u It ju i
v rojatno n znala mnogo o onome to se dogaalo u vr me
umorstva.
Skrenuo sam na Valley Road, krenuo l vo niz Ulicu
Witherspoon, a z m stigao do odvojka Rockdale, gd Derek
Simmons ivio s partnericom, nedaleko od policijske stanice
Princeton. Stigao sam pr nego to sam mislio. Parkirao sam se
pokraj kole i otiao u oblinji kafi, gd sam u svoju istragu
poku o uklopiti nove tragove. to sam vie razmiljao o
profesorovoj knjizi, to me vie intrigirala in nica da n nikad
objavl na.

Derek Simmons i Leonora Phillis iv li su u malom bungalovu na

samom kraju ulice, u blizini zaputenog igr ta. Ispred kue bilo
malo dvorite s grmovima rua ko su upravo poele pup .
Namrteni vrtni patuljak cerio mi se l vo od ulaznih vrata.
 Stisnuo sam zvonce i uo ga kako zvoni negd u stran m d lu
kue.
Niska ena smee kose i naboranog lica otvorila vrata s
kutlaom u desnoj ruci i nepov rljivim pogledom. Kad sam joj rekao
da sam John Keller, malo se oraspoloila i pozvala me unutra.
Uao sam u mrani, uski hodnik, a z m u dnevnu sobu natrpanu
starim nam ta m. S o sam na kau, iz ko g se digao oblak praine.
uo sam d te kako plae u sus dnoj sobi.
Ispriala se i nestala, t ei d te negd u stran m d lu kue.
Pogledao sam stvari oko sebe. Sve bilo staro i n se slagalo
dno s drugim, kao da nasumce kupl no na garanoj rasprodaji
pronaeno na ulici. Parket na nekim d lovima bio izvitoperen, a
kutovi zidnih tapeta su se gul . Stari sat s njihalom kucao
asimetrino na zidu. inilo se da simbolina suma koja se spominjala
u profesorovoj oporuci odavno potroena.
Vr la se nosei d te od otpr ke godinu i pol, ko sisalo
l vi plac. D te me odmah uoilo i fiksiralo svojim zamil nim,
ozbiljnim pogledom. Imalo neobino zrele crte lica i ne bi me
zaudilo da poelo govoriti glasom odrasle osobe, ratoborno me
upitavi kog vraga radim ovd .
Leonora Phillis s la nasuprot mene, na potrgani stolac od
bambusa. N no ljuljala d te i rekla mi da to n zin unuk, Tom.
D akova majka, ki gospoe Phillis Tricia, otila na Rhode Island
nai se s nekim ov kom ko g upoznala na internetu, zamolivi
da priuva d aka dok se ne vr . To bilo pr dva m seca.
Obav stila me kako nagovorila Dereka da razgovara sa
mnom, kako bi bilo bol da prvo popriamo o novcu. Naklapala
o tome kako ona i Derek dva krpaju kraj s kra m. Pr tri godine
usp li su dobiti malu socijalnu pomo, koja bila njihov osnovni
prihod, osim povremenih poslova ko Derek radio. ena tiho
cala dok mi to govorila, a m Tom sve vr me bacao na mene
svoj starm pogled.
Dogovor smo se za iznos i ja sam joj predao novanice, ko
paljivo prebrojila pr nego to ih spremila u dep. Dignula se,
pos la d te na stolac i pozvala me da sl dim.
Krenuli smo niz hodnik i doli na neku vrstu terase kroz
prljave prozore sv tlost sumraka prolazila kao kroz vitraj. Gotovo
c lu povrinu verande zauzimala velika radna klupa na kojoj su
stajale razne vrste alata. Ispred radne plohe bio stolac na ko m
s dio visoki, dobro graeni mukarac od ven u masne traperice i
vestu. Dignuo se kad me ugledao, rukovao se i predstavio kao Derek.
Oi su mu bile zelene i kao da su sv tlucale na bl dom sv tlu, a ruke
velike i istroene. Iako v rojatno imao ezdesetak godina, drao se
veoma uspravno i inilo se da zdrav. Lice mu bilo izbrazdano
borama dubokim poput oiljaka, a kosa mu bila gotovo s da.
N gova partnerica otila natrag u kuu, ostavljajui nas same.
S o na stolac, a ja sam se naslonio na radnu plohu. U stran m
dvoritu, ko bilo dnako malo kao i ono ispred kue te zatvoreno
drvenom ogradom, bila mala ljuljaka iji se zahr metalni okvir
poput prikaze dizao iz gole zeml koja tek tu i tamo imala busene
trave i lokvice vode.
Rekla mi da elite razgovar o Josephu Wiederu , rekao a
da me n pogledao. Uzeo kutiju Camela iz depa i zap o cigaretu
utim plastinim upaljaem. Vi ste prva osoba koja me pitala o n mu
u vie od dvadeset godina.
 Izgledao kao da mu dosta glume, poput staroga klauna,
umornog i iscrpl nog od svih dobrih trikova i ala, prisil nog da jurca
po pil vini ftinog cirkusa kako bi zabavio gomilu nezainteresirane
d ce koja vau vakae i vrljaju po mobitelima.
Kratko sam mu rekao to sam otkrio o n mu i profesoru Wiederu,
o Lauri Baines i Richardu Flynnu. Dok sam govorio, puio cigaretu
i gledao u prazno, a ja sam se zapitao slua li me uope. Ugasio
cigaretu, zap o novu, i rekao: A zato si ti zainteresiran za neto to
se dogodilo pr toliko godina?
Netko me zamolio da se time pozabavim, i plaa me za to. Radim
na knjizi o misterioznim ubojstvima iji poinitelji nikad nisu
pronaeni.
Znam tko ubio profesora , rekao bez ikakvih emocija, kao
da govori o vremenskoj prognozi. Znao sam to i tada, i rekao sam im.
Ali moja izj n vr dila piljiva boba. Svaki bi se odv tnik
potrudio da odbace na sudu r sam nekoliko godina ran bio
optuen za ubojstvo i zakljuan u umobolnicu pa su me smatr
luakom, kui? Uzimao sam razne tablete. Rekli bi da izmiljam da
sam halucinirao. Ali znam to sam vidio i nisam bio u krivu.
inilo se kao da duboko uv ren u ono to govori.
Znai, znate tko ubio Wiedera?
Sve sam im rekao, gospon. A nakon toga nisam znao da bi se
netko mogao zanim za c lu priu. Nitko me vie n nita pitao pa
sam brinuo svoju brigu.
Tko ga ubio, gospodine Simmons?
 Zovite me Derek. Bio to onaj deko, Richard. A ona zloesta
makica, Laura, bila sv dokinja, ako ne i pomagaica. Sad u ti
ispri to se dogodilo...

Sl deih sat vremena, puei dnu za drugom dok vani lagano

padao mrak, rekao mi to vidio i uo u noi 21. prosinca 1987.,
dajui mi razne detal za ko sam se udio da ih se tako dobro s ao.
Otiao tog jutra do profesorove kue kako bi popravio zahod u
kupaonici u prizemlju. Wieder bio kod kue, pakirajui se za put na
Srednji zapad, gd planirao provesti blagdane s prijateljima.
Pozvao Dereka na ruak i naruio kinesku hranu. Izgledao
umorno i zabrinuto priznajui Dereku da otkrio neke sumnjive
otiske cipela u stran m vrtu r t kom noi sn ilo i ujutro su
se otisci dobro vid li. Obeao da e se nastaviti brinuti o Dereku,
ak i ako odlui na neko vr me otii iz zeml te mu spomenuo kako
vano da nastavi uzim l kove. Oko 14 s Derek otiao iz
profesorove kue i krenuo prema kampusu, gd trebao oliiti dan
stan.
Te veeri, kad pao mrak, Derek otiao kui i veerao.
Zabrinut r ostavio Wiedera u loem stanju, odluio ga otii
pos titi. Kad stigao do profesorove kue, vidio auto Laure Baines,
koji bio parkiran u blizini. Ba se spremao pozvoniti na vrata, kad
uo kako se netko unutra svaa.
Otiao iza kue, pokraj zera. Bilo oko 21 sat. Sv tla u kui
bila su upal na, a zav se razmaknute pa vidio to se zbiva unutra.
Tamo su b Joseph Wieder, Laura Baines i Richard Flynn. Profesor
i Laura s d su za stolom, a Richard stajao i mahao rukama dok
govorio. Glasno vikao, optuujui ih za neto.
 Nekoliko minuta kasn Laura ustala i otila. N dan od
mukaraca n poku o zaustaviti. Richard i Wieder nastav su
se prepir nakon to otila. S vremenom, inilo se kako se Richard
smirio. Obojica su puila, popila kavu i nekoliko aa alkohola i inilo
se da se atmosfera smirila. Derek se smrznuo iza kue i ba se spremao
otii kad ponovo izbila svaa. Bilo negd iza 22 sata, koliko se
s ao.
U dnom se trenutku Wieder, koji dotad bio smiren, veoma
razljutio i poeo vik .
Z m Richard otiao, a Derek pourio napr d kako bi ga
presreo i pitao to se dogodilo. Iako mu trebalo svega 20 30
sekundi da doe do ulaznih vrata, Richard ve nestao. Derek ga
traio na ulici nekoliko minuta, izgledalo kao da ga zemlja
progutala.
Na kraju odustao i pretpostavio da Richard v rojatno otrao
kad izaao. Vr o se iza kue da vidi li profesor dobro. Jo bio
u dnevnoj sobi i kad se digao da otvori prozor i pusti malo zraka u
kuu, Derek otiao r se bojao da ga profesor ne vidi. No dok
odlazio, prim tio da se Laura vr la r joj auto bio parkiran na
man -vie istome m stu. Derek mislio da se vr la kako bi provela
no s profesorom, pa da bi bilo najbol da se makne od tamo.
Sl deeg jutra probudio se veoma rano i odluio da ponovo poe
do profesorove kue kako bi ipak prov rio li sve u redu. Zvonio
na vrata, nitko n otvarao pa otvorio svojim kljuevima i
pronaao profesorovo t lo u dnevnoj sobi.
Siguran sam da m n otiao te veeri, nego da se negd
sakrio, a z m se vr o i ubio ga , rekao Derek. Ali i Laura
morala biti u kui u to vr me. Profesor bio snaan tip i ne bi ga
mogla sama savlad . Oduv k sam v rovao da ga Richard ubio, a
da ona bila pomagaica sv dokinja. Ali nisam rekao policiji
nita o njoj, bojao sam se da e novine to iskoristiti i oskvrnuti
profesorovo ime. No morao sam rei neto pa sam im rekao da m
bio tamo i da se posvaao s profesorom.
Mislite li da su Laura i profesor b ljubavnici?
Slegnuo ramenima. Nisam siguran, nisam ih vidio da se eve,
nekad ostajala tamo spav , kuite? M bio lud za njom, u to
sam siguran, r mi priznao. Dosta sam u to vr me razgovarao s
njim, kad dolazio raditi u knjinici. Rekao mi puno stvari o sebi.
A policajci vam nisu pov rov ?
Moda su, moda nisu. Kao to sam rekao, mo r i ne bi
nita vr dile pred porotom. Tuitelj im n pov rovao, pa su
policajci odust . Ako to elite prov riti, vid t ete da izj koju
sam dao u to vr me potpuno ista kao i ovo to sam vam sada rekao.
Siguran sam da jo uvaju te dokumente.
Ali s ate se mnogo detalja , rekao sam. Mislio sam da ste
izgub pamen .
Mo stan ut calo na prolost. Zove se retrogradna
amnezija. Nakon onog sranja u bolnici. Nisam se mogao s titi niega
to mi se dogodilo pr , mo pamen oduv k bilo dobro to
se tie dogaaja nakon ozl de glave. Morao sam ponovo nauiti sve o
svojoj prolosti, kao kad uite o nekoj drugoj osobi, kad i gd
roena, tko su joj roditelji, u koju kolu ila, i sve te stvari. Jako
udno, naviknuo sam se. Na kraju, nisam imao izbora.
 Ustao i up o sv tlo. S dei tako na verandi, imao sam os aj
da smo poput dviju muha ulovl nih u staklenku. Pitao sam se trebam
li mu v rov ne. Jo bih vas neto elio pit ?
Pitaj bez problema.
Profesor u podrumu imao teretanu. Je li negd u kui imao
bejzbolsku p cu? Jeste li ikad negd vid li?
Ne. Ali znam da imao utege i boksaku vreu.
Policajci su rekli da najv rojatn ub n bejzbolskom
p com, oru nikad n pronaeno. Ako profesor n imao,
znai da ju ubojica v rojatno donio sa sobom. A to n neto to
moe samo sakriti ispod kaputa. S ate li se to Flynn nosio te
veeri kad ste ga vid li kroz prozor?
Razmiljao nekoliko trenutaka, a z m odmahnuo glavom.
Nisam siguran... Znam da gotovo uv k nosio jaknu s
kapuljaom, a moda to imao na sebi i te veeri, ne mogu staviti
ruku u vatru.
Zadn pitan . Znam da ste na poetku vi b sumnjivac, su
vas isklju iz istrage r ste im bi za vr me ubojstva. No rekli
ste da ste oko 23 sata jo b u Wiederovu stran m vrtu, a da ste
z m otili kui. Koliko znam, tad ste iv li sami. Moete li mi rei
tko vam dao bi?
Naravno. Stao sam u baru pokraj kue, koji bio otvoren do
kasno. Bio sam zabrinut i nisam elio biti sam. V rojatno sam doao
tamo nekoliko minuta pr 23 sata. Vlasnik bio moj frend, pomagao
sam mu oko manjih popr ka. Zato on rekao policajcima da sam
bio tamo, to bila istina. Policija me gnjavila kratko nakon toga,
su me onda pust na miru, najvie zato to sam bio zadnja osoba koja
bi el la da se neto dogodi profesoru. Koji motiv za ubojstvo sam ja
mogao im ?
Rekli ste da ste b u baru. Jeste li sm li piti alkohol u to
vr me, ako ste uzim sve te tablete?
Nisam cugao. Ni sad ne p m. Kad odem u kafi, pop m Coca-
colu kavu. Otiao sam tamo da ne budem sam.
Ugasio cigaretu u pepeljari.
Jeste li l vak, Derek? Puite l vom rukom.
Da.
Razgovarao sam s njim jo nekoliko minuta. Kazao mi da mu
ivot krenuo svojim t kom i da se na kraju preselio Leonori. N vie
nikad imao problema sa zakonom pa posl dnjih 12 godina n morao
svake godine ii na psihijatrijsku proc nu.
Pozdrav smo se, a on ostao u svojoj improviziranoj radionici.
Sm sam otiao u dnevnu sobu, gd sam vidio Leonoru kako na kauu
gleda televiziju s usnulim d tetom u naruju. Zahv o sam joj jo
dnom, poelio laku no i otiao.
 esto poglavlje

Laura Baines nazvala me dva dana kasn , dok sam ekao u redu
u uredu u Zapadnoj 56. ulici da obnovim vozaku dozvolu, a morao sam
se i ponovo fotografir te sam kr o vr me listajui asopis koji
netko ostavio na stolcu do mo ga.
Gospodine Keller, proitala sam rukopis koji ste mi d i on
potvrdio mo sumn . Richard Flynn sve izmislio, barem gotovo
sve. Moda poku o napis roman. U ono vr me pisci su tvrd
da njihova pria n samo proizvod njihove mate, nego da su naili
na anonimni rukopis da pripov da stvarna osoba koja u
meuvremenu umrla, neto slino, kako bi podigli itanost. A moda
nakon toliko godina stvarno poeo v rov da se ovo zbilja
dogodilo. Jeste li dob ostatak knjige?
Ne jo.
Flynn ga nikad n dovrio, zar ne? V rojatno shv o koliko
jadan, da bi mogao im neugodne pravne posl dice, pa ga
prestao pis .
Glas joj bio smiren i nekako trijumfalan, to me razljutilo. Ako
ono to mi Derek rekao istina, lagala mi u lice i ne trepnuvi.
Uz duno potovan , dr. Westlake, in nica da profesor
Wieder zatuen na smrt bejzbolskom p com n samo plod Flynnove
mate, kao ni in nica da ste vi nakon toga prom n svo prezime.
U redu, jo nemam c li rukopis, imam mnogo drugih izvora pa mi
dopustite da vas ponovo pitam: susreli ste se s Wiederom one noi kad
ub n, zar ne? Z m se Flynn pojavio. Lag ste mu da ete spav
kod prijateljice i on poludio. To znam sa sigurnou, pa vas molim
da mi vie ne laete. to se dogodilo nakon toga?
ut la nekoliko trenutaka, a ja sam zamislio kao boksaicu
razasutu po podu ringa, dok joj sudac odbroj posl dn sekunde do
kraja mea. V rojatno n oekivala da u usp ti otkriti toliko
detalja o toj noi. Profesor umro, kao i Flynn, i bio sam gotovo
siguran da n imala pojma kako Derek Simmons bio tamo c lo
vr me, osim rupe od nekoliko s . Pitao sam se hoe li poku to
zan k e opet izvui neki as iz ruk .
Vi ste jako pokvarena osoba, znate? napokon prozborila.
Jeste li sigurni to elite sazn iz ove prie se samo igrate
detektiva? Kako oeku te od mene da se s am takvih detalja nakon
toliko godina? Mislite li me uc njiv ?
Imam li razloga da vas uc nju m?
Znam mnogo ljudi u ovom gradu, Keller.
Ovo zvui kao pr tnja iz nekog starog detektivskog filma. Sad
bih ja trebao rei: Samo radim svoj posao, gospoo, tuno vam se
nasm iti, spustiti obod svog eira preko oiju i podii ovratnik svog
balonera.
Molim? Priate besmislice. Jeste li pijani?
Poriete li da ste b ond u veeri ubojstva i da vas Richard
Flynn pokrio, laui policajcima?
Jo dna duga stanka, a z m me pitala: Snimate li na
razgovor, Keller.
Ne.
Moda ste polud li, kao i Flynn. Vae zdravstveno osiguran ,
ako ga uope imate, trebalo bi pokriti nekoliko terapeutskih seansi pa
 moda sad pravo vr me da to iskoristite. Nisam ubila tog ov ka,
pa koga briga gd sam bila te veeri nakon vie od 20 godina?
Mene, dr. Westlake.
U redu onda, radite to hoete. Ali nemojte mi se vie nikad
javiti, ozbiljno vam govorim. Poku la sam biti pristojna i rekla sam
vam sve to imam za rei, za vas vie nemam vremena. Ako me
nazovete ponovo mi pokuate prii, prijavit u vas zbog
uznemir nja. Dovienja.
Poklopila i ja sam spremio mobitel u dep. Bio sam ljut na sebe
r sam izgubio iznimno vaan izvor informacija za svoju priu. Bio
sam siguran da e se dr svo pr tn i da nikad vie nee sa mnom
razgovar . Zato sam tako burno reagirao i zato sam joj otkrio sve
svo karte u glupoj telefonskoj raspravi? Derek Simmons dao mi
prave dragul , a ja sam ih prokockao.
Pozv su me na fotografiran nekoliko minuta kasn , a
fotograf mi rekao: Pokuaj se malo opustiti, ov e. Nemoj me
pogreno shv ti, izgleda kao da nosi teret c loga sv ta.
Ma, samo dio , odgovorio sam mu. A i jo mi za to nisu pl li.

Sl dea tri t dna, dok prol e polako sl talo u grad,

razgovarao sam s brojnim ljudima koji su b bliski Josephu Wiederu
i mi kontakte pronaao Harry Miller.
Samina prehlada razvila se u upalu plua pa veinom leala u
krevetu. N zina mlaa sestra Louise, koja studirala likovnu
um tnost, dola iz K forn brinuti se o njoj. Inzistirao sam na
tome da pos tim, mi ona svaki put rekla da se strpim rn
el la da vidim takvu, nateenih oiju i velikog crvenog nosa.
 Peter bio na putu imao puno posla pa sam s njim
razgovarao samo telefonom kako bih ga obav stio dokle sam stigao s
istragom. Rekao mi da Danna Olsen n pronala druga poglavlja
Flynnova rukopisa.
Nazvao sam Sarah Harper, staru kolegicu Laure Baines, nekoliko
puta, se n javljala niti odgovarala na mo glasovne poruke.
Nisam uspio stupiti u kontakt ni s profesorovom sestrom Inge Rossi.
Pronaao sam n zinu adresu i broj telefona pa sam nazvao i
razgovarao s kuepazitel m, koji dva mogao spojiti dv r i na
engleskom. Shv o sam da su signor i signora Rossi na dvom senom
putovanju po Junoj Americi.
Harry pronaao Timothyja Sandersa, n imao dobrih
v sti. Bivi deko Laure Baines umro u prosincu 1998. u
Washingtonu. Upuc su ga ispred kue i umro na licu m sta.
Policija n nikad pronala ubojicu, su zaklju da bila r o
oruanoj pljaki koja zavrila ubojstvom. Pred o drutvene
predmete u koli bez zidova (op. prev. srednja kola koja usko surau
s fakultetima) i nikad se n enio.
Moj telefonski razgovor s Eddie m Flynnom bio kratak i
neugodan. Bio jako ljut zbog bratove odluke da ostavi stan gospoi
Olsen i rekao mi da ne zna nita o profesoru Josephu Wiederu.
Dodao da ga vie ne zovem i poklopio.
Razgovarao sam s nekoliko Wiederovih bivih kolega, nakon to
sam izmislio da istrau m za izd a koji bi elio objaviti Wiederovu
biografiju te da poku m sazn to vie detalja od ljudi koji su ga
poznav .
Sastao sam se s umirovl nim profesorom s istog od la na
Princetonu, ov kom od 73 godine po imenu Dan T. Lindbeck. ivio
 u okrugu Essex, u New Jerseyju, u impozantnoj graevini usred
umice. Rekao mi da kuu ops da duh ene koja se zvala Mary, koja
umrla 1863., t kom Graanskog rata. S tio sam se dana kad sam
pisao za Ampersand i ispriao mu o sluaju ops dnute kue koju sam
pos tio, dok on paljivo bil io detal u starinsku bil nicu sa
spiralnim uvezom.
Lindbeck Josepha Wiedera opisao kao pinu osobu, ov ka
koji silno sv stan svo vanosti i potpuno posveen poslu,
nev rojatnog intelektualca, tekog i distanciranoga kad bila
r o osobnim odnosima.
Mutno se s ao da Wieder trebao objaviti knjigu, se n
mogao s titi kod ko g izd a. Istaknuo kako teko za
pov rov da bi dolo do sukoba izmeu Wiedera i sveu nog
odbora zbog izbora izd a s obzirom na to da profesor mogao
slobodno objavljiv svo radove gd god elio te kako bi svaka
usp na knjiga lana osoblja samo inila dobro sveu tu. N se
mogao s titi nikakvog posebnog pro kta na ko m od l radio u to
vr me.
Drugo dvo ljudi dalo mi zanimljive, oprene informac .
Prvi bio profesor Monroe, koji bio dan od Wiederovih
asistenata. U kasnim 1980-ima pripremao svoju doktorsku
disertaciju. Druga bila ena u ezdesetima Susanne Johnson, koja
bila Wiederova asistentica i veoma bliska s profesorom. Monroe
jo pred o na Princetonu. Johnson otila u mirovinu 2006. i
iv la u Astoriji, u Queensu, sa suprugom i keri.
John L. Monroe bio zdepast, namrgoen ov k koe sive poput
od la ko nosio kad me primio u svom uredu, nakon dugog
ispitivanja preko telefona. N mi ponudio ni kavu ni aj, a t kom
razgovora gledao me sumnjiavo, mrtei se na pogled na mo
traperice poderane na kol nima. Imao nerazgov tan glas, kao da
ima problema s glasnicama.
Za razliku od ost h, opisao Wiedera kao besramnog
odmetnika koji n okl vao ukrasti tue radove kako bi uv k bio u
centru pan . N gove teor , tvrdio Monroe, bile su luk i voda,
neka vrsta voodoo-naklapanja za neobrazovani puk, naoko okantna
otkria kakva moete uti na radijskim i televizijskim talk showovima,
na koja znanstvena za dnica i tada gledala sa sumnjom.
Dostignua u neuroznanosti, psihijatriji i psihologiji u godinama
nakon Wiederove smrti samo su dokazala koliko su nepouzdane bile
Wiederove teor , nitko n elio troiti svo vr me da ide
dokaziv oito.
Monroeove r i bile su toliko otrovne da sam pomislio kako bi
sigurno umro da se ugrize za zik. Bilo oito da mu se Wieder n
sviao i da v rojatno bio zahvalan to netko bio spreman slu
ga kako bl s an na profesora.
S druge strane, s tio se izd a koji planirao objaviti
Wiederovu knjigu. Bila to kua Allman & Limpkin iz Marylanda.
Potvrdio da sveu ni odbor razgovarao o toj temi. Wiedera su
optu da koristi sredstva sveu ta kako bi prikupio podatke ko
elio objaviti iskljuivo u svoju korist.
Monroe mi rekao kako n imao pojma da knjiga n izala.
Moda Wieder n zavrio izd traio da unese prom ne,
na to on n pristao. Objasnio da su za takve stvari obino postoj
ugovori koji su im i ponudu , dokument u ko m autor izd u
d o sve potrebne informac o pro ktu, od sadraja do ciljane
publike. Takav dokument obino ini dva tri poglavlja knjige, dok
se ostatak rukopisa dostavlja kasn , prema dogovoru dviju strana.
Konani ugovor potpisu se samo ako se dovreni rukopis preda i ako
prom n n u skladu sa sugestijama izd a.
N uo za Lauru Baines, rekao da Wieder bio okor li
enskar koji imao nebro no mnogo afera, ak i sa studenticama.
Odbor mu nagodinu n planirao produljiti ugovor. Svi su zn da e
Wieder otii s Princetona u l to 1988., a Od l psiholog ve
traio zam nskog profesora.
Pozvao sam Susanne Johnson na ruak u restoran Agnanti u
Queensu. Stigao sam ran , s o za stol i naruio kavu. Kad gospoa
Johnson stigla deset minuta kasn , iznenadio sam se kad sam vidio
da u kolicima. Kao to mi kasn objasnila, bila par zirana od
struka na dol . Pr la ju mlada ena koju predstavila kao Violet,
svoju ker. Violet otila nakon to se uv rila da sve u redu te rekla
kako e se vr ti po mamu za sat vremena.
Ispostavilo se kako gospoa Johnson pravi daak sv ine, ena
prepuna optimizma unato svom stanju. Rekla mi da pr deset
godina, t kom putovanja u Normandiju, gd ila koracima svog
oca koji se borio na Dan D kao marinac, doiv la stranu prometnu
nesreu u autu koji unajmila u Parizu. Na sreu, n zin suprug Mike,
koji bio na suvozakom s dalu, proao gotovo bez ozl da.
Objasnila mi kako ne samo da bila Wiederova asistentica,
nego i bliska prijateljica. Profesor , kazala gospoa Johnson, bio
istinski genij. Izabrao psihologiju kao granu svog istraivanja,
ona bila uv rena da bi uspio i na bilo ko m drugom podruju. I kao
svaki pravi genij, bio magnet za mrnju onih pros nih koji se nisu
usp li uzdii na istu razinu. Imao samo nekoliko prijatelja na
sveu tu i stalno su ga maltretir zbog raznih stvari. Isti
neprijatelji svako malo ir su ko kakve neutemel ne glasine, poput
onih da Wieder alkoholiar i enskar.
Susanne Johnson susrela se s Laurom Baines mnogo puta, znala
da profesorova tienica, bila sigurna da nisu b u vezi.
Potvrdila da profesor ba bio zavrio knjigu u tom razdoblju, neto
vezano uz pamen . Budui da ona pretipkala rukopis, r Wieder
n koristio ni pisai stroj ni raunalo, sa sigurnou znala da
knjiga bila spremna t dnima pr n gove smrti, no dosad se nikad
n pitala li ju predao izd u pr smrti ni zato nikad n
objavl na.
Dok smo li desert, pitao sam li ita znala o tajnom pro ktu
u koji Wieder navodno bio ukljuen. Okl vala nekoliko
trenutaka pr nego to odgovorila, na kraju priznala da st.
Znala sam da radi na pro ktu koji bio povezan s terapijom za
vojnike koji pate od posttraumatskog stresa, to sve ega se
s am. Ja sam diplomirala ekonomiju, ne psihologiju psihijatriju,
pa sam dokumente transkribirala mehaniki, tako da nisam previe
razmiljala o njihovu sadraju. Neu od vas skriv in nicu da sam
v rovala kako psihiko stan profesora Wiedera bilo pomalo
labilno pri kraju tih eksperimenata, o emu god da bila r .
Znai, ne mislite da postojala povezanost izmeu n gove
smrti i pro kta na ko m radio?
U ono sam vr me o tome razmiljala, da budem iskrena. O tim
sam stvarima znala samo ono to sam itala u knjigama o misterijima
gledala na filmovima. No, mislim da bi se, ako ubojstvo bilo
planirano zbog rezultata n gova rada, potrud sakriti tragove, da
ubojstvo prikau kao provalu ak nesreu. Mislim da ga ubio
amater koji imao dovoljno sree da se izvue. No postojao sukob
izmeu profesora i ljudi za ko radio. Dva m seca pr smrti
prestao mi dav dokumente na pr pis. V rojatno vie n radio
za te ljude.
Nekoliko trenutaka ut la, a z m rekla: Bila sam
zaljubl na u profesora Wiedera, gospodine Keller. Bila sam udana i
iako vam se to moda ini paradoksalno, vol la sam i mua i d cu.
Nikad mu to nisam priznala, a mislim da nikad n ni shv o.
V rojatno me doivlj o samo kao prijateljski nastro nu kolegicu
koja mu bila spremna pomoi i nakon radnog vremena. Nadala sam
se da e me dnog dana poeti gled druga , no to se nikad n
dogodilo. Bila sam shrvana od tuge kad umro i dugo sam mislila da
se moj sv t sruio. Bio najdivniji mukarac ko g sam ikad
upoznala.
Violet Johnson stigla upravo u tom trenutku i prihv la moj
poziv da ostane nekoliko minuta s nama. Diplomirala antropologiju,
radila kao agentica za nekretnine i rekla mi da se trite poelo
oporavlj nakon financijske krize posl dnjih godina. Bila
nev rojatno slina svojoj majci i kad sam ih gledao, imao sam os aj
kao da gledam istu enu u razliitim ivotnim stadijima. Otpr o sam
ih do parkir ta, gd Violet ostavila auto, i rast smo se nakon
to me Susanne zagrlila i poel la mi usp h.

Sl deeg jutra nazvao sam centralu Allmana & Limpkina.

Spoj su me s glavnom urednicom izdanja iz psiholog , veoma
dragom enom koja me paljivo sasluala i dala mi broj njihove arhive.
Profesor Wieder bio poznata linost u akademskoj za dnici,
objasnila mi , pa mogue da ponuda za n govu knjigu sauvana
u arhivi, pogotovo r u to vr me n bilo e-maila i sva
korespondencija s autorima ila preko pisama.
S arhivom, meutim, nisam imao sree. Osoba koja se javila
poklopila mi nakon to rekla da ne sm razgovar s novinarima
bez doputenja uprave.

Ponovo sam nazvao urednicu s kojom sam ran razgovarao,

objasnio joj to se dogodilo i ponovo nabrojao pitanja na koja sam
traio odgovor li postojala ponuda za Wiederovu knjigu, li
predao gotov rukopis i zato knjiga nikad n objavl na. Upotr bio
sam sav svoj arm i inilo se da up lo obeala mi sazn
odgovore na moja pitanja.
Nisam se previe nadao, dva dana kasn u moj pretinac
dolazne pote stigao e-mail urednice u ko m me izv t la to
saznala.
Wieder poslao uredniku pr dlog rukopisa u srpnju 1987. s
gotovim prvim poglavl m knjige. U ponudi spomenuo da rukopis
gotov i spreman za predaju. Urednik mu m sec dana kasn poslao
ugovor, u kolovozu. Izmeu ostalog, u n mu stajalo da bi Wieder u
studenom trebao poeti raditi na reviziji teksta. No u studenom
profesor traio dodatnih nekoliko t dana, tvrdei da eli urediti tekst
jo dnom pr praznika. Ta mu molba odobrena, no z m dolo
do traged .C li rukopis nikad n stigao do izd a.
U privitku e-maila bila kopija ponude, sken originalnih
dokumenata ispisanih na pisaem stroju. Imao gotovo 50 stranica.
 Krenuo sam ih print , gledajui kako se stranice slau dna na
drugu na plastinu posudu pisaa. Na kraju sam ih prolistao i zakvaio
spaj com te ih ostavio na stolu kako bih ih kasn proitao.

Te veeri poku o sam podvui crtu ispod onoga to sam dotad

saznao u istrazi i ko su mi anse da doem do konanog zakljuka.
Pola sata kasn , gledajui u dijagram koji sam nacrtao, shv o
sam da sam se nekako izgubio u magli. Krenuo sam tragom knjige
Richarda Flynna, ne samo da nisam pronaao, nego sam bio
zatrpan hrpom detalja o ljudima i dogaajima koji se nisu uklap u
koherentnu sliku. Imao sam os aj da tapkam u mraku, na t nu
punom starog nam taja, a da ne razum m stvarno znaen stvari
ko su nepozn ljudi skup t kom godina i o kojima nisam mogao
sazn nita to bi imalo neko znaen .
Mnogo detalja ko sam pronaao bilo kontradiktorno, lavina
bezoblinih informacija, kao da su ljudi i dogaaji iz tog vremena
tvrdoglavo odbij otkriti mi istinu. Jo neto, kad sam poeo
istraiv , glavni lik bio Richard Flynn, autor rukopisa, no kako
sam odmicao s istragom, izgubio sam ga iz vida, postao tek neki
sluajni lik, a na pozornicu stupila patrijarhalna figura Josepha
Wiedera, poput zv zde kakav bio c lu svoju kar ru, gurajui
sirotog Flynna u tamni kutak i smanjujui n govu ulogu na onu
potpuno sporednoga glumca.
Pokuao sam povez lik Laure Baines iz Flynnova rukopisa sa
enom koju sam upoznao u medicinskom centru Columbia, no
dnostavno nisam usp vao. Bilo kao da su postojale dv razliite
slike, dna stvarna, dna imaginarna i nikako ih nisam usp vao
spojiti.
 Pokuao sam usporediti Flynna ko g sam pozn o neizravno iz
rukopisa, mladog studenta na Princetonu punog ivota, koji sanjao
o tome da postane pisac i koji objavio svo prve kratke prie, s
povuenim, usaml nim ov kom koji ivio dosadnim ivotom s
Dannom Olsen u skromnom stanu, cinik ko m su ukr snove. I
poku o sam shv ti zato taj ov k, koji umirao, iskoristio
posl dn m sece svog ivota piui rukopis koji ga s vremenom
strpao u grob.
Poku o sam zamisliti Wiedera, ko g su neki opisiv kao
genija, a drugi kao nametljivca, zatvorenog samog sa svojim
duhovima u toj velikoj, hladnoj kui, progon nog nekom nepoznatom
krivnjom. Wieder iza sebe ostavio tajnu nestalog rukopisa, a igrom
sudbine to se isto dogodilo Richardu Flynnu gotovo tri desetl a
kasn . Krenuo sam traiti nestalu knjigu, nisam pronaao, sam
na kraju doao na trag jo dnom nestalom d lu.
Pokuao sam d neku dosl dnost likovima ko moja istraga
izvukla iz prolosti, no oni su b samo s ne bez oblika, ko su let le
po prii iji poetak, kraj i znaen nisam mogao dokuiti. Ispred sebe
sam imao slag cu, se n dan dio n mogao uklopiti u nju.
Paradoksalno bilo to da mi , to sam se vie bavio prolou, u
koju su me gurale brojne, kontradiktorne informac , vanija
postala sadanjost. Bilo to kao da sam se spustio u tunel i da
sv tlost koja dopirala iznad mene kljuni element koji me pods a
da moram izai na povrinu, r sam od tamo doao i r se pr
kasn tamo moram i vr ti.
Razgovarao sam sa Sam telefonom gotovo svaki dan. Rekla mi
da se oporavlja. Shv o sam da mi nedosta vie nego to sam mislio
pr istrage i pr nego to nas razdvojila n zina bolest. to su
varljiv bile te s ne oko mene, to mi se naa veza inila stvarnijom
te dobila neku trajniju notu koju n imala ran , si ja to nisam
elio prizn .
Zato me toliko okiralo ono to usl dilo.
Ba sam se spremao izai iz kue da bih se sastao s Royem
Freemanom, dnim od umirovl nih policijskih detektiva koji radio
na Wiederovu sluaju, kad mi zazvonio telefon. Bila to Sam, koja
bez ikakva uvoda rekla kako eli da prekinemo. Dal istaknula
kako prekinuti n moda pr r r nikad n mislila da smo
u ozbiljnoj vezi, nego da smo vie prijatelji s povlasticama.
Rekla mi da se eli ud i im d cu i da joj se dan poznanik
ve dugo udvara. ini se, kazala , kako bi on mogao biti prikladan
doivotni parter za nju.
Sve mi to rekla takvim tonom kao da obav t neusp noga
kandidata da n proao audiciju te da drugi glumac puno
prikladniji za ulogu.
Pitao sam se li me varala s tim kolegom, sam z m shv o
da to besmisleno pitan : Sam bila ona vrsta ljudi koji bi dobro
istra sve svo opc pr nego to donesu odluku.
Kad mi objasnila kako dane u bolesnikoj postelji iskoristila
da razmisli o tome to stvarno eli, znao sam da n zina veza s tim
likom v rojatno tra ve dul vr me.
Ti si bila ta koja rekla da eli otvorenu vezu, bez obaveza ,
rekao sam. Potovao sam tvo el , to ne znai da ja nisam elio
neto vie.
Zato mi to nisi rekao dosad? to te spr lo?
Moda sam se ba spremao rei ti.
 Johne, pozna mo se predobro. Isti si kao svi mukarci shv
koliko ti ena znai tek kad izgubi. Zna li da sam se, dok smo b
za dno, bojala da e upozn mlau enu i pob i s njom? Zna li
koliko me bol lo to to me nikad nisi upoznao s prijateljima i
roditeljima, kao da eli da naa veza ostane tajna? Uv rila sam se da
sam samo starija dama s kojom se povremeno eli poseks .
Moji starci su na Floridi, Sam. A to se tie mojih prijatelja,
mislim da ti se ne bi previe svid li: nekoliko likova iz Posta i dva
tri deka ko znam s faksa, koji su debeli i nakon to popiju nekoliko
aica previe, priaju mi o tome kako varaju svo ene.
Ali r o principu.
A ja sam ti rekao kako stvari stvarno sto .
Mislim kako nema smisla da ponemo okrivljav dno drugo.
To najgori dio prekida, kad se s ti svih svojih frustracija i pone
ml ti mrtvog magarca.
Zapravo te nisam ni za to optuivao.
U redu, ao mi . Samo...
Poela kalj .
Jesi li dobro?
Rekli su mi da u se r iti toga kalja za dva do tri t dna.
Moram sad ii. Moda emo se jo uti. Molim te, uvaj se.
elio sam pit li sigurna da se ne eli sad nai sa mnom, da
razgovaramo oi u oi, nisam imao pr ke. Poklopila i nakon to
sam nekoliko trenutaka zurio u telefon, kao da se ne znam njime
sluiti, poklopio sam i ja.
Dok sam iao na sastanak s Royom Freemanom, svanulo mi da
elim im pr zavriti c lu ovu istragu.
 Da si nisam dopustio da me toliko obuzme i da se nisam pokuao
igr detektiva, moda bih obr o dovoljno pozornosti na znakove
koji su upuiv na raskid sa Sam. Postojala neka kap koja prelila
au pr n zine odluke da prekinemo, nisam znao koja.
Nisam bio praznov ran, imao sam udan os aj da pria
Richarda Flynna imala neku vrstu arol , neto poput kletve
grobnice mumija. Odluio sam nazv Petera i rei mu da odusta m,
r mi postalo jasno da nikad neu dokuiti to se dogodilo te noi s
Josephom Wiederom, Laurom Baines i Richardom Flynnom.
 Sedmo poglavlje

Roy Freeman ivio u okrugu Bergen, preko mosta, rekao

da ima nekog posla u gradu, pa sam rezervirao stol u restoranu u
Zapadnoj 36. ulici.
Bio visok i mrav, a izgledao poput glumca sporednih uloga
koji igra ostar log murjaka i bez puno truda potvru svoju ulogu
alfa-mujaka u borbi protiv zlikovaca i koji ti ostavlja dojam da se na
n ga moe osloniti, iako u filmu izgovara samo dv tri reenice.
Kosa mu bila gotovo potpuno b la, kao i n gova paljivo
ureena brada koja mu prekrivala c lu donju polovicu lica.
Predstavio se i poeo govoriti.
Rekao mi da bio u braku sa enom po imenu Diana gotovo
dvadeset godina. Im su sina Tonyja, ga r tko viao. N gova
biva ena i sin presel su se u Seattle nakon razvoda, u kasnim 1980-
ima. Sin zavrio fakultet i bio voditelj v sti na lokalnom radiju.
Freeman se n ustru o prizn da razvod iskljuivo
n gova krivnja, da previe bio zaokupl n poslom i da puno pio.
Bio dan od prvih policijskih detektiva u New Jerseyju koji su se
priklju policiji odmah nakon fakulteta, jo 1969., i neki su ga deki
s od la zbog toga uzeli na pik, pogotovo zato to bio
Afroamerikanac. A tko god da tvrdio da sredinom 1970-ih iz
policijskih krugova nestalo rasizma, pogotovo u m m gradovima, bio
laljivac, istaknuo . Naravno, jo i pr toga poeli su snim
filmove u kojima su crnci glum suce, tuitel i sveu ne profesore,
no stvarnost bila drukija. Ali plaa bila dobra; policajac u
ophodnji dobivao tada gotovo 20 tisua dolara na godinu, a on od
d tinjstva sanjao da postane murjak.
Policijska upr u West Windsoru imala 1980-ih, kako mi
rekao, oko 15 policajaca, a veina njih bila u svojim etrdesetima. U
postaji radila samo dna ena, koju su b nedavno prim , i osim
dnog policajca Hispanca, Josea Mendeza, svi su ost b b lci.
Bilo to mrano doba za New Jersey i New York, crack se irio poput
epidem te iako Princeton n bio pret rano poznat po tome,
tamonjim policajcima n bilo lako. Freeman desetak godina radio
za princetonsku policiju, a z m 1979. prem ten u West Windsor,
u okrugu Mercer, u postaju koja oforml na samo nekoliko godina
ran .
Bilo mu drago to moe razgovar sa mnom i priznao mi da
od umirovl nja ivi povueno te kako uobia no da policajci
nemaju mnogo bliskih prijatelja.
Zato te zanima taj sluaj, Johne? pitao .
Predloio da pr emo na ti . Iako u n govu glasu i
ponaanju bilo neto to me pomalo plailo, a nisam znao to, pristao
sam i ispriao mu c lu istinu. Bio sam umoran od izmiljanja pria o
imaginarnim biografijama i pretraivanju pov sti ner enih
ubojst i bio sam siguran da ov k koji s di nasuprot mene,
dovoljno ljubazan da pristane nai se sa mnom iako me ne pozna i
koji mi otkrio bolne detal iz svog ivota, zavreu moju potpunu
iskrenost.
Tako sam mu objasnio da Richard Flynn napisao knjigu o tom
razdoblju i poslao knjievnom agentu, da nismo mogli pronai
ostatak rukopisa. Taj me agent unajmio pa sam ispitivao, bol
reeno istraivao sluaj kako bih pokuao rekonstruir dogaa .
Ve sam razgovarao s mnogo ljudi, dosad nisam naiao ni na to
konkretno, niti sam mogao shv ti o emu zapravo r .
Pokazao mi na veliku omotnicu bo koe koju donio sa
sobom.
Otiao sam do posta i kopirao neke stvari za tebe , otkrio mi
. Nismo digit zir podatke sve do ranih 1990-ih, pa sam morao
prekop kut u arhivi. N dan sadraj n bio oznaen kao
pov rljiv, pa n bilo teko. Uzmi dokumente sa sobom i proitaj ih ,
ponudio i ja sam spremio omotnicu u torbu.
Z m me kratko informirao o onome ega se s ao: kako s
forenziarima doao u Wiederovu kuu, o nav novinara te kako n
bilo nikakvih opipljivih dokaza po kojima bi mogli osmisliti barem
radnu verziju dogaaja.
Bilo mnogo stvari u vezi s tim slua m ko se dnostavno
nisu uklapale , kazao . Profesor ivio mimo, n se drogirao, n
odlazio kurvama i n izlazio na sumnjiva m sta. Ni sa kim se n
sukoblj o, ivio u dobroj etvrti, a i n govi sus di su b pristojni
ljudi koji su se meusobno godinama poznav , akademski graani i
velike face u tvrtkama. I onda, iznenada, netko nasmrt pretukao tog
fra ra u n govoj kui. Unutra bilo mnogo vr dnih stvari, nita
n nedostajalo, ni novac ni nakit. Ali s am se da netko u urbi
ipak pretraio m sto ubojstva. Ladice su bile otvorene, a papiri
razasuti po podu. Meutim, dini otisci prstiju ko smo pronali
pripad su pozn m ljudima, klincu koji se brinuo za profesorovu
biblioteku i majstoru koji imao pristup kui i koji esto bio tamo.
Spomenuli ste papire na podu , pods tio sam ga. Jeste li neke
od njih pokup kao potencijalne dokaze?
 Takvih se detalja ne s am... Nai e sve u ovim fotokopijama.
Ali s am se da smo u kui nali m sef, no nitko n znao n govu
kombinaciju pa smo mor pozv br ra. Prov o u n ga, sve
to smo nali bio novac, oporuka, fotograf , takve stvari. Nita to
bi bilo povezano sa slua m.
Profesor ba zavrio pisan knjige i ini se da taj rukopis
nestao.
N gova sestra spremala n gove stvari. Stigla nekoliko
dana kasn iz Europe. Dobro se s am. Drala se kao filmska
zv zda. Nosila skupu bundu i puno nakita, poput neke dive, i
govorila stranim naglaskom. Bila pr poj , moram ti rei.
Postav smo joj nekoliko pitanja, samo rekla da n bila
pret rano bliska s pokojnim bratom i da n znala nita o n govu
ivotu.
N no ime Inge Rossi , rekao sam. ivi ve dugo u It ji.
Moda... Ona v rojatno ima rukopis o ko m govori ga
uzeo netko drugi. Nakon nekoliko dana maknuli smo sve svo stvari
od tamo. N gova sestra n se la da neto nedosta , sumnjam
da znala ita o tome to n zin brat pos du . Kao to sam ti rekao,
rekla mi da se zadnjih 20 godina uope nisu pos iv . urila se
zavriti sa svime to mogue pr i otila odmah nakon pokopa.
Znam da dan mladi bio sumnjivac, Martin Luther Kennet,
koji kasn osuen zbog ubojstva star g branog para.
Eastonsi, tako , stravino ubojstvo... Kennet dobio doivotnu
i jo u Rikers Islandu. Ali n optuen za ubojstvo profesora...
Da, znam, ste ga smatr glavnim osumnjienim u sluaju
Wieder, zar ne?
 Slegnuo ramenima. Zna kako to ide nekad... Wieder bio
slavna linost, novinari su se uhv li prie koja neko vr me bila
dna od glavnih v sti u zemlji, pa su na nas prav pritisak da im
pr r imo sluaj. Rad smo i s uredom erifa i tuiteljstvo okruga
Mercer dod lilo nam detektiva iz dinice za ubojstva, lika ko m
ime bilo Ivan Francis. Taj tip bio veliki kar rist, ako zna na to
mislim, s pr no jakim politikim zaleem. Mi, lokalni policajci, b
smo samo pijuni, a taj tip i tuitelj povla su zapravo sve poteze.
Mo mil n , ko se ni tada nisam bojao izraziti, bilo da taj
klinac, Kennet, nema veze ni s ubojstvom Eastonovih ni s Wiederovim
slua m, i pritom sam smrtno ozbiljan. Tuitelj se trudio oznaiti ga
kao glavnog sumnjivca u sluaju Wieder, kao to si rekao, pa smo sve
ostale dokaze postupno odbaciv . Ali to bilo jako glupo i svi smo to
zn . Moda taj klinac n bio previe pametan, n bio ni toliko
glup da pokua prod dragul ko ukrao rtvama u zalagaonici
samo nekoliko kilometara od m sta ubojstva. Kog bi mu to vraga
trebalo? Zato n otiao u New York Philly? Bio sitni diler,
istina, nikad n bio osuen zbog nasilja. Imao i bi za no
profesorova ubojstva, tako da mogunost da on napada u
Wiederovu sluaju n trebala ni biti uzeta u obzir.
Proitao sam neto o tome u novinama, si li siguran da...
Bilo tono ovako kako ti kaem, bio u klubu s videoigrama.
Tada n bilo sigurnosnih kamera, dva tri tipa potvrdila su da
su ga vid la tamo u vremenu u ko m se dogodilo ubojstvo. Z m ih
Ivan Francis otiao pos titi pa su prom n svo prvotne izjave.
Uz to, Kennetov branitelj po slubenoj dunosti bio kreten koji se ni
sa kime n htio sva . Shvaa?
Zato ste Richarda Flynna brzo odbac kao sumnjivca?
 Da, tako , i on bio potencijalni sumnjivac. Ali nismo ga ba
tako brzo odbac , kako ti to kae. Ne s am se detalja, mislim da
on bio posl dnja osoba koja vid la profesora ivog, pa smo ga
ispitiv nekoliko puta, nismo mu nita mogli priiti. Priznao da
bio tamo te noi, tvrdio kako otiao dva tri sata pr
ubojstva. Je li priznao ita u knjizi?
Kao to sam rekao, nedosta nam vei dio rukopisa pa ne znam
u ko m sm ru ide pria. Ono to niste tada zn , r su Richard Flynn
i drugi sv dok Derek Simmons dr zik za zubima, st da
studentica Laura Baines moda takoer bila tamo te veeri. Majstor
mi rekao da su se ona i Flynn sast s profesorom i da su se
posva .
Nasmijao se. Nikad nemoj podc njiv murjaka, Johne. Znam
da ljudi nekad misle kako smo samo idioti koji deru krafne i ne znaju
gd im gl , a gd rep. Naravno da smo zn sve o curi o kojoj
govori, koja se navodno evila s profesorom, na kraju nita od toga
nismo mogli dokaz . Ja sam ispitao, imala vrsti bi za
c lu veer, koliko se s am, pa n mogla biti na m stu zloina jo
dna sl pa ulica.
Ali taj lik, majstor...
A to se tie majstora... Pa... Kako mu ime?
Simmons, Derek Simmons.
Od dnom prestao govoriti i zabuljio se u prazno na nekoliko
sekundi. Z m uzeo boicu s l kovima iz depa, otvorio i s
gutlja m vode progutao zelenu tabletu. Izgledao kao da mu
neugodno.
 Oprosti, ... Pa, da, n govo ime bilo Derek Simmons, tako
. Ne s am se to izjavio, s n govom izjavom ionako nismo
mogli bogznato. ov k bio bolestan, imao amneziju i mislim da
mu nisu bile sve daske na broju, zna na to mislim. Ali u svakom
sluaju, osim traeva, nismo im nikakve dokaze da su profesor i ta
cura b ljubavnici, a i n zin bi bio jak.
Moe li se s titi tko ga potvrdio?
Sve u papirima ko sam ti dao. Mislim da bila kolegica.
Sarah Harper?
Rekao sam ti, ne mogu se s titi svih detalja, nai e imena
u dokumentima.
Laura Baines imala deka, Timothyja Sandersa. Moda on
bio ljubomoran, mislio da n gova cura i profesor imaju aferu. Je li ga
netko ispitao?
Laura Baines n bila osumnjiena, kao to sam ti rekao, pa
zato bismo onda ispitiv n zinog deka? Zato, si li saznao neto
o tom liku?
Nita povezano sa slua m. Ub n pr mnogo godina u
Washingtonu. Kau da bila pljaka koja zavrila ubojstvom.
Pa, ao mi to to u m.
Zavr smo s lom i naru kavu. Freeman izgledao umorno
i odsutno, kao da mu na razgovor ispraznio bater .
Ali zato Flynn n bio slubeno optuen? nastavio sam.
Ne s am se, mislim kako lovac na glave kakav bio
Francis imao dobar razlog da ga ne stavi pred porotu. ov k bio
student bez dos a koji brinuo svoju brigu. N se drogirao niti
previe pio, koliko se s am, n bio nasilan pa se n uklapao u profil
potencijalnog ubojice. O, da, i proao poligraf, si li to znao? Ljudi
poput n ga ne polude od dnom i ne ubiju nekoga, ak ni pod
intenzivnim emocionalnim pritiskom. Neki ljudi dnostavno nisu
sposobni ubiti drugog ov ka, ak ni da bi spas vlastiti ivot. itao
sam studiju pr nekoliko godina koja zakljuila da veina
vojnika u Drugom sv tskom ratu rad pucala u zrak nego u N mce
Japance. Vraki teko nekoga zatui p com, n to kao u
filmovima. ak i ako misli da ti ta osoba silovala ker. Mislim da
on n bio ubojica.
Roy, misli li da bi to mogla uiniti ena? Fiziki, mislim.
Razmiljao nekoliko trenutaka.
Hm, razbiti mukarcu glavu bejzbolskom p com? Mislim da ne.
ene ubijaju mnogo r e nego mukarci i gotovo nikad ne poine tako
nasilna ubojstva. Kad ubijaju, ene koriste otrove druge naine u
kojima nema krvi. Moda pitolj. S druge strane, u forenzici posto
neki uzorci, nema potpune sigurnosti, pa detektiv nikad ne sm
iskljuiti sve mogunosti. Koliko se s am, Wieder bio snaan
mukarac, u dobroj formi i dovoljno mlad da se obrani ako to
potrebno. Da, pio pr ubojstva. Razina alkohola moe otkriti
mnogo o stanju u ko m rtva bila pr napada, ne sve. S istom
razinom alkohola u krvi netko moe im gotovo normalne reflekse,
dok drugi moe biti nesposoban da se obrani. To razliito za svaku
osobu.
Jeste li Simmonsa smatr sumnjivcem?
Tko Simmons? Oh, oprosti, majstor, onaj provik tip...
Da. Pr bio optuen za ubojstvo svo ene i proglas su ga
nevinim zbog neuraunljivosti. Zato on n bio osumnjien?
 Jako dobro suraivao s nama i imao bi pa smo ga samo
isprva smatr sumnjivcem, kao i svakoga tko na bilo koji nain bio
povezan sa rtvom. Ispit su ga nekoliko puta, inio se bezazlenim,
pa smo ga pust .

Doao vlakom, pa sam ga ja odvezao kui, u New Jersey. Dok

sam vozio, priao mi o ivotu policajca u tim vremenima. ivio u
staroj prizemnici okruenoj borovima na kraju poljunane ceste,
nedaleko od naplatnih kuica autoceste. Pr nego to sam otiao,
zamolio me da ga izv stim o svojoj istrazi i obeao sam da u mu javiti
im saznam neto zanimljivo. No ve sam znao da u odust od c le
prie.
Ipak, proitao sam te veeri papire ko mi donio, nisam
otkrio nita vie od onoga to sam ve znao.
Richarda su ispit tri puta i svaki put d o jasne i tone
odgovore. A i kao to Freeman rekao, pristao na poligraf, koji
proao.
Ime Laure Baines spominjalo se samo u glavnom izv taju o
Wiederovim prijateljima i poznanicima. Nisu citir kao sumnjivicu
sv dokinju i samo su dnom ispit . inilo se kako postojala
sumnja da bila tamo te veeri i da otila oko 21 sat, kad Richard
doao. Ali Richard i Laura su to zan k . Flynn i profesor pop su
pie i Flynn tvrdio kako Laura n bila tamo.
Kasn , traei jo neke informac na internetu, misli su mi
odlutale, mislio sam na Sam, kako se smijala, kako su joj oi m njale
boju, i o n zinu malom madeu na l vom ramenu. Imao sam udan
os aj da su mi s anja na nju ve lagano poela bl d ti, skrivajui
se dno po dno u tajnu odaju proputenih pr ka iji klju baci r
su s anja iza vrata previe bolna.
Nisam zaspao do ranog jutra. uo sam disan grada, gd se
m juni snova i pria skupljaju u golemu kuglu koja se polako die
prema nebu, spremna eksplodir u svakom trenutku.

Proteklih nekoliko t dana pokuao sam mnogo puta dobiti Sarah

Harper. Napokon mi uzvr la poziv dan nakon to sam se naao s
Freemanom, ba kad sam se spremao nazv Petera i zakljuiti c lu
istragu. Harperova imala ugodan glas i rekla mi da se eli sast sa
mnom to pr mogue r se na neko vr me sprema napustiti
grad. S tila se da razgovarala s Harry m Millerom pr nekoliko
t dana i el la zn zato trebam.
Da budem iskren, n mi se dalo nalaziti s njom. Razgovarao sam
s toliko ljudi dotad, koji su mi samo pri kontradiktorne prie, a
prekid sa Sam bio preveliki ok da se mogu koncentrir na neto
to se dogodilo pr toliko godina, neto za to sam izgubio gotovo sav
interes. Od dnom, svi dogaaji post su kao crtei bez dubine, poput
ilustracija u d joj knjizi, dvodimenzionalne i bez mogunosti da u
meni potaknu bilo kakav entuzijazam. Nisam elio otii skroz u Bronx
kako bih se sastao s narkomankom koja bi mi v rojatno rekla hrpu
lai da bi dobila neto love da se moe na brzinu ulagir .
Ali ponudila mi da se sastanemo u gradu pa sam pristao. Dao
sam joj adresu puba u blizini i rekla mi da e doi za sat vremena te
da u prepozn po zelenoj putnoj torbi.
Zakasnila deset minuta, kad sam ja ve pio svoj espreso.
Mahnuo sam joj, dola do mene, rukovala se i s la.
 Izgledala potpuno druga nego to sam zamiljao. Bila
niska i sitna, stasa tinejderice i jako b le koe koja se slagala s
kosom obo nom u boju marelice. Bila dnostavno od vena, u
traperice, majicu dugih ruk na kojoj pisalo ivot dobar i
iznoenu trapersku jaknu, izgledala pr no uredno te suptilno
mirisala po skupom parfemu. Ponudio sam joj pie, rekla da ne
p godinu dana, od posl dn g odvik nja. Tvrdila kako se otad
i ne drogira. Pokazala na torbu koju stavila na stolac pokraj sebe.
Kao to sam vam rekla telefonom, odlazim na neko vr me , rekla .
A mislila sam da bol da pr razgovaram s vama.
Kamo idete?
U Maine, s dekom. iv t emo na otoku. Dobio posao u
zakladi koja se brine za ouvan divljih stanita. Ve se dugo elim
baviti neim slinim, sam pr nego to odem el la biti potpuno
sigurna da sam u dobrom stanju i da sam spremna za to, ako shvaate
na to mislim. Nedostajat e mi New York. iv la sam ovd gotovo
c li ivot, no ovo ipak novi poetak, zar ne?
inilo se kako joj ugodno razgovar sa mnom iako smo se tek
upozn i pretpostavljao sam da v rojatno jo odlazi na grupe potpore
poput Anonimnih alkoholiara. Lice joj bilo gotovo bez bora,
ispod tirkiznih oiju imala velike podonjake.
Hvala vam to ste prist na razgovor sa mnom, Sarah , rekao
sam nakon to sam joj kratko ispriao o rukopisu Richarda Flynna i
svojoj istrazi o dogaajima kasne 1987. Pr svega, elio bih vam
kaz da agencija za koju radim nema veliki budet za takvu vrstu
istraivanja, pa...
Prekinula me rukom. Ne znam to vam onaj lik Miller rekao,
ne elim va novac. Usp la sam uted ti neto, a tamo kamo idem
nee mi treb mnogo. Pristala sam nai se s vama iz drugog razloga.
Zbog Laure Baines, Westlake, kako se danas preziva. Mislila sam
da biste treb zn neke stvari o njoj.
Idem si po jo dan espreso , rekao sam. elite li i vi?
Za mene moe beskofeinski cappuccino, hvala.
Otiao sam za ank i naruio nam kave, a z m se vr o za stol.
Bio petak posl podne i pub se poeo puniti bunim gostima.
Govor ste o Lauri Baines , pods tio sam .
Koliko dobro pozna te?
Jedva. Razgovar smo dnom uivo pola sata i nekoliko puta
telefonom, to sve.
I kakav dojam ostavila na vas?
Ne pret rano dobar, da budem iskren. Imao sam os aj da mi
lae kad sam pitao to se dogodilo. R samo o mom os aju,
mislim da neto skriva.
Laura i ja bile smo dobre prijateljice, neko smo vr me iv le
za dno, pr nego to se uselila s dekom. Iako dolazila sa Sredn g
zapada, Laura bila slobodnog uma, jako naitana i irila auru koja
privlaila ne samo deke nego i cure. Brzo sklapala prijateljstva,
poziv su na svaku zabavu, a i profesori su prim iv . Bila
najpopularnija studentica na godini.
Kakav tono bio n zin odnos s Wiederom? Znate li neto o
tome? Neki su mi ljudi rekli da su b ljubavnici, a to sumnjao i
Richard Flynn u svojoj knjizi. No ona tvrdi da meu njima nikad n
bilo nikakve romantine veze.
Razmiljala nekoliko sekundi grickajui donju usnicu.
 Razmiljam kako da se izrazim... Mislim da izmeu njih n bilo
nita fiziki, zna su mnogo dno drugome. inilo se kako
profesor n tip koji pada na mlae ene. Ali imao nev rojatnu
energiju. Svi smo mu se div i vol li ga. N gova su pred nja bila
sjajna. Imao odlian smisao za humor i od o dojam da zna o
emu govori i da te zaista eli neto nauiti, a ne da samo odrau
posao za koji plaen. Dat u vam prim r. Jednom, na nekom
senskom vatrometu, a tada bilo brdo tih glupih rituala od kojih
neki v rojatno jo posto , naa c la godina otila s nekoliko
profesora na pol ispred Muzeja um tnosti ekajui da padne mrak
kako bi poelo slavl . Nakon pola sata, gotovo svi studenti staj su
kraj Wiedera, koji ak n nita ni govorio.
Neki od n govih bivih kolega tvrde da bio enskar i da
previe pio.
Mislim da to n istina, a ni Laura mi nikad n spominjala
neto slino. V ru m da su to samo bile glasine. U svakom sluaju,
Laura u to vr me imala deka...
Timothyja Sandersa?
Da, mislim da se tako zvao. Nikad nisam ba dobro pamtila
imena, mislim da ste u pravu. inilo se da ga Laura stvarno voli,
ako uope bila sposobna ikoga vol ti. No, osim odnosa s tim dekom
i Wiederom, Laura poela pokaziv svoju drugu stranu, koja me s
vremenom poela plaiti.
Kako to mislite? pitao sam.
Bila iznimno, iznimno... zlobna. Bila spremna gaziti preko
leeva, da se tako izrazim, u isto vr me bila jako proraunata.
U toj dobi gotovo nitko od nas, mislim na studente, n shvaao ivot
preozbiljno. Oijukan s dekom bilo mi van od budue kar re,
na prim r. Profukala sam puno vremena na nebitne stvari kupujui
triar odlazei u kino, ostajui budna c le noi i razgovarajui s
prijateljima o besmislicama.
Laura bila drugaija. Jednom mi rekla da s 18 godina
odustala od atletike shv vi kako nagrade ko dotad osvojila nisu
dovoljne da se kv ficira u reprezentaciju za Olimpijske igre u L.A.-
ju, a etiri godine kasn bila bi prestara da izaberu u tim. Pitala
sam kakve veze imaju te stvari dna s drugom, a ona se iznenadila
mojim pitan m. Rekla : Koja svrha truda ako nema pr ku
dokaz da si najbolji? Razum te li to govorim? Za nju, sport
imao smisla samo na kraju, kad bi dobila javno priznan . To bilo
ono to najvie el la moda dino to ikad el la, da drugi
ljudi priznaju da ona najbolja. Prema onome to sam znala, jo od
ranog d tinjstva n zin os aj za nadmetan bio previe izraen i
s vremenom se pretvorio u opsesiju. to god radila, morala biti
najbolja. to god poel la, morala to postii to pr mogue.
N toga ak bila ni sv sna. Smatrala se otvorenom, paljivom
osobom koja spremna rtvov se za druge. No one koji su joj staj
na putu smatrala preprekama kojih se mora r iti.
Mislim da joj zato bio vaan odnos s Wiederom. Laskalo joj
da ju prim tio karizm ni profesor, genij ko m su se svi div .
Zbog n gove pan os ala se dinstvenom, bila izabrana, bila
posebnija od hrpe d vojaka ko su gledale Wiedera kao Boga.
Timothy samo bio deko koju ju sl dio okolo kao psi i s kojim
tu i tamo sp la.
inilo se kako ju razgovor iscrpio i obrazi su joj se zarumen li.
Neprestano proi la grlo, kao da joj se osuilo. Popila kavu
pa sam pitao eli li neto drugo, kazala da ne treba.
 Mislim da se zato i sprijateljila sa mnom. Iako sam roena i
odrasla u gradu, bila sam naivna i ona me usp la pr i, to joj samo
bila potvrda da ne mora im nikakve komplekse zato to
doljakinja koja eli usp ti na Istonoj ob . Uzela me pod svo , u
neku ruku. Kao Sancha Panzu. Sl dila sam bez obzira na sve, jaui
na svom magarcu dok ona jurila prema slavi. N , meutim,
tolerirala ni najmanji znak samostalnosti. Jednom sam kupila cipele a
da nisam pitala za sav t. Usp la me uv riti da su to najrun
cipele na sv tu i da bi ih nosio samo netko bez trunke ukusa. Na kraju
sam ih nekome poklonila.
U redu, bila hladna i proraunata kuka, mnogo ljudi
takvo. Mislite li kako mogue da imala veze s Wiederovom smru?
Koji motiv mogla im ?
Knjigu koju Wieder napisao , proc dila . Tu prokletu
knjigu.

Ispriala mi da Laura pomagala profesoru s knjigom, a on se

oslanjao na n zine matem ke v tine kako bi napravio modele po
kojima bi vrednovao prom ne u ponaanju ko izazivaju traum ni
dogaaji.
Sarahin dojam bio da Laura preuveliala svoj doprinos knjizi.
Bila uv rena kako Wieder, da mu ona n pomogla, uope ne bi
dovrio pro kt. Zato ga molila da spomene kao koautoricu, a
profesor , kako to onda oduevl no prepriala Sarah, pristao. U
to vr me Timothy otiao u Europu kako bi radio na istraivanju na
nekom tamon m sveu tu i Laura se uselila u kuu koju d lila
s Ricardom Flynnom nakon to neko kratko vr me bila kod Sarah
u dnosobnom stanu. Kasn rekla Sarah da Flynn, deko s
kojim iv la, zalud li sanjar koji ludo zaljubl n u nju, to
Lauri bilo jako zabavno.
No dnog dana Laura, koja esto odlazila profesorovoj kui,
pronala kopiju ponude koju poslao izd u. Nigd na dokumentu
n bilo n zina imena pa shv la kako joj profesor lagao te da
n imao ni najmanju nam ru navesti kao koautoricu.
Tada , pris tila se Sarah, n zina prijateljica poela pokaziv
svoju runu stranu. N imala histerini ispad, n razbijala po kui,
n vikala, no bilo bi bol da st. Um sto toga, Laura zamolila
Sarah da prenoi kod n i s dila sat dva bul i u prazno, bez
dne r i. Z m poela smilj ratni plan, poput generala koji
odluio potpuno izbris neprijatelja.
Laura znala da posto nesuglasice izmeu profesora i ljudi s
kojima radio na tajnom pro ktu pa se poela igr s n govim
umom uv r jui ga da ga sl de i da mu netko pretrau kuu dok
ga nema. Zapravo sve to radila Laura, pomicala stvari ostavljajui
razne suptilne znakove da netko bio u kui, u nekoj svojoj sadistikoj
igri.
Isto tako, navela profesora da pomisli kako zaljubl na u
Richarda Flynna, ko g upoznala s njim, kako bi ga napravila
ljubomornim. Poku la nagovoriti Wiedera da odgodi slan
rukopisa izd u kako bi ga u meuvremenu nagovorila da se ipak
dri njihova poetnog dogovora.
Profesor , kazala Sarah, v rojatno shv o da ono to Laura
zaht va suludo. N zavrila ni diplomski studij, a bila bi autorica
vanog znanstvenog d la; on bi pokupio mrvice i kar ra bi mu bila
ozbiljno naruena.
 S tio sam se to Flynn napisao u svom rukopisu o svom prvom
susretu s Wiederom. Ako Sarah Harper govorila istinu, on bio
samo pijun. N gova dina uloga bila uiniti profesora
ljubomornim, poput krpene lutke u Laurinoj predstavi.
U noi kad ub n profesor, Laura dola u moj stan ,
nastavila Sarah. Bilo oko tri sata. Ja sam ran legla r sam
sl dei dan putovala kui na praznike, a prijatelji su mi ponud da
me povezu do New Yorka. inilo se da uplaena, a rekla mi da se
posvaala s Richardom Flynnom, koji n zino oijukan shv o
preozbiljno i postao ops dnut njome. Iz kue pokupila sve svo
stvari, ko su bile u n zinu autu ispred. Uz to, Timothy se vr o
nekoliko dana ran i ponovo e iv ti za dno.
Richard tvrdio da mu Laura rekla kako planira provesti dan
s vama i prespav kod vas.
Kao to sam rekla, stigla u noi. Nemam pojma gd bila
dotad. Ali me preklinjala da, ako me netko pita, kaem kako smo bile
za dno c lu veer. Obeala sam da hou, mislei da govori o
Richardu Flynnu.
Gd ste tada iv li, Sarah?
U Rocky Hillu, oko osam kilometara od kampusa.
to mislite koliko trebalo Lauri da doe do vas od kue u kojoj
iv la s Flynnom?
Ne puno, ak iako bila no i vr me loe. Oni su iv li negd
na Bayardu. Oko 20 minuta.
I trebalo joj oko pola sata da doe od profesorove kue u West
Windsoru do Flynnove kue, s obzirom na vr me. Plus jo sat
vremena da spakira stvari, znai dva sata. Ako su moja nagaanja
tona i ako stvarno otila do Wiederove kue te veeri, znai da
otila u 1 sat, a ne u 21, kao to Flynn rekao policiji. Drugim
r ima, nakon to Wieder napadnut...
Ve sam tad znala da neto n u redu i da Laura lae. Obino
bila puna samopouzdanja, te veeri d lovala upravo
prestravl no. Ja sam se tek probudila i dva sam ekala da se vr m
u krevet pa nisam ht la slu detal n zine prie. Dotad smo se ve
lagano razdvojile, da budem iskrena, nisam se vie el la druiti s
njom. Napravila sam joj krevet na kauu i otila natrag u krevet nakon
to sam joj rekla da sutra rano odlazim. Ali kad sam se probudila u
sedam s , ve bila otila. Pronala sam poruku u kojoj pisalo da
otila Timothyju.
Otila sam oko osam s i saznala to se dogodilo sluajui radio
u prijatel vu autu. Zamolila sam ga da stane na autocesti, b smo na
naplatnim kuicama New Jerseyja, i s am se da sam izala i
povr la. Odmah sam se zapitala li Laura nekako povezana s
profesorovom smru. Prijatelj me elio odvesti u bolnicu. Pokuala sam
se smiriti kad sam stigla kui i provela sam praznike u krevetu.
Policija me nazvala izmeu Boia i Nove godine i vr la sam se u New
Jersey d izjavu. Rekla sam im da Laura bila sa mnom tog dana,
od ruka do sl deeg jutra. Zato sam lagala za nju znajui da
moda um ana u neto toliko ozbiljno? Ne znam. Mislim da toliko
dominirala nada mnom da joj nita nisam mogla odbiti.
Jeste li razgovar s njom nakon toga?
Nakon to me ispitala policija popile smo kavu. Neprestano mi
zahvaljivala i uv r la me da nema nikakve veze s ubojstvom. Rekla
mi kako me zamolila da joj dam bi kako ne bi gnjav policajci
i novinari. Uz to, dodala da profesor napokon priznao n zin
doprinos knjizi te joj obeao da e spomenuti kao koautoricu, to mi
zvualo pomalo udno. Zato bi se iznenada predomislio, malo pr
nego to ub n?
Pa ste li joj pov rov ?
Ne, nisam. Ali bila sam utuena, i fiziki i psihiki, i sve to sam
el la bilo otii kui i sve zaboraviti. Odluila sam pauzir
semestar i krenula sam na pred nja tek u sen 1988. pa Laura vie
n bila tamo kad sam se vr la. Zvala me nekoliko puta kui u to
vr me, nisam s njom el la razgovar . Lagala sam roditeljima
da me pogodio gadni prekid s dekom i odlazila sam na psihoterap .
Sl dee godine, kad sam se vr la na Princeton, c la pria oko
Wiederova ubojstva bila lanjski sn g i gotovo nitko n priao o
tome. Nikad me nitko kasn n nita pitao o sluaju.
Jeste li ikad opet vid li razgovar s njom?
Ne , odgovorila . No prole sam godine, sluajno, nala ovo.
Otvorila svoju torbu i izvadila tvrdo ukorienu knjigu koju
gurnula preko stola prema meni. Napisala ju doktorica znanosti
Laura Westlake. Na stranjoj stranici kouljice bila crno-b la
fotografija autorice i kratka biografija. Pogledao sam sliku i
prim tio da se n puno prom nila u protekla dva desetl a, imala
isti obian izgled, koji uvrivao dino jak izraz odlunosti zbog
ko g ve tada izgledala pr no zrelo.
Pronala sam ovu knjigu u knjinici centra za odvik n u
ko m sam bila. Objavl na 1992. Prepoznala sam sliku na koricama
i shv la da prom nila ime. Bila to n zina prva knjiga. Kao to
sam kasn saznala, priml na s neoekivanim pohvalama i c la
n zina kasnija kar ra gradila se na njoj. Nimalo ne sumnjam da
to knjiga koju Wieder elio objaviti.
 Pitao sam se zato knjiga n nikad objavl na , priznao sam.
inilo se da rukopis nestao nakon ubojstva.
Nisam sigurna li ovo odigralo ikakvu ulogu u ubojstvu
profesora, pretpostavljam da ukrala rukopis o ko m priala
pr ubojstva. Moda nagovorila tog lika Flynna da ga ub , a ona
ukrala knjigu. Pa sam uinila neto...
Obrisala usne ubrusom koji uzela iz draa na stolu,
ostavljajui na n mu tragove rua, a z m proistila grlo.
Saznala sam Flynnovu adresu. N bilo lako r ivio u gradu,
a tu ima mnogo Flynnova, znala sam da diplomirao engleski na
Princetonu 1988. pa sam ga na kraju pronala. Stavila sam kopiju
knjige u omotnicu i poslala mu , bez ikakva popratnog pisma.
On v rojatno n znao da Laura ukrala Wiederov rukopis i
jo mislio da r o ljubavnom trokutu koji po sve zavrio loe.
To sam i ja mislila, ubrzo sam onda saznala da Flynn umro.
Ne znam li mu knjiga koju sam poslala bila motiv da stavi c lu
priu na papir, a moda to bila i n gova osveta Lauri to mu
lagala.
Znai, Laura prola lio zahvaljujui vama i Richardu, koji ste
lag za nju. Znao sam da zvui grubo, to bila istina.
Ona bila osoba koja uv k znala iskoristiti os a ljudi
kojima stalo do n . U svakom sluaju, uinite to hoete s
informacijama ko sam vam dala, ja nisam spremna dav nikakve
slubene izjave.
Mislim da i nee biti potrebno , rekao sam. Dok god ostatak
Flynnova rukopisa nedosta , c la pria samo nagaan .
 Mislim da i bol tako , nadovezala se. To stara pria koja
nikoga ne zanima. Iskreno, ak ni mene. Imam svo prie o kojima u
razmilj u godinama ko dolaze.
Rastao sam se sa Sarah Harper i pomislio kako ironino da sam
moda uspio odmot klupko c le afere nakon to mi prestala ita
znaiti.
Nisam bio zainteresiran za to da pravda pob di. Nikad nisam bio
fan k u slubi takozvane istine i bio sam dovoljno pametan da znam
kako istina i pravda nisu uv k dno te isto. Barem u dnoj stvari
slagao sam se sa Sam, veina ljudi vie voli l pe i dnostavne prie
um sto kompliciranih i beskorisnih istina.
Joseph Wieder umro pr gotovo 30 godina, a i Richard Flynn
bio dva metra ispod zeml . V rojatno Laura Baines izgradila
kar ru na laima, moda ak i na ubojstvu. Ali ljudi su uv k
oboav i veli ljude koji su satkani od istog materijala, dovoljno
samo baciti pogled na udbenike iz pov sti.
Na putu kui zamiljao sam Lauru Baines kako pretura po kui
traei rukopis dok Wieder lei na podu u lokvi krvi. to Richard
Flynn, koji v rojatno zamahnuo bejzbolskom p com, radio u
meuvremenu? Je li i dal bio tamo otiao? Je li se otiao r iti
oruja? Ali ako to uinio za Lauru, zato ga nogirala, i u tom
sluaju, zato nastavio lag za nju?
Ili moda takav razvoj dogaaja postojao samo u glavi Sarah
Harper, ene kojoj u ivotu ilo samo nizbrdo dok n zina
prijateljica gradila spektakularnu kar ru. Koliko nas se stvarno
iskreno radu zbog tuih usp ha i potajno ne mata da ovi pr
kasn plate zbog toga to imaju? Ljudi, pa pogledajte samo v sti.
 Ali moja pitanja vie nisu bila vana, kao ni ost detalji. Moda
mi se samo svid lo v rov da Laura Baines, ta hladna,
proraunata ena, izvela dan od onih b jarskih trikova, kad pogodi
dnu kuglu, koja z m redom udara sve ostale. Richard Flynn,
Timothy Sanders i Joseph Wieder nisu za nju b nita vie od
biljarskih kugli ko udaraju dna u drugu, sve dok ona ne postigne
svoj cilj.
A najironin bi bilo da ov k poput Wiedera, koji iznad
svega volio eprk po ljudskim umovima, na kraju bio rtva
pogubnog ah-mata koji mu zadala n gova studentica. U tom
sluaju, Laura Baines stvarno bi zasluila kasniji usp h ako ve
dokazala da mnogo v tija preturaica po ljudskim gl ma od
svo g mentora.

Sl deeg dana sastao sam se s Peterom u Abraceouom u East

Villageu.
Kako ide? pitao . Izgleda umorno, ov e. Je li se neto
dogodilo?
Objavio sam mu da sam dovrio posao za koji me unajmio i
predao mu pisani saetak. Samo spremio omotnicu u svoju sm nu
aktovku a da se na n ga n previe osvrtao. Dao sam mu i prim rak
Laurine knjige.
N me pitao nita vie, d lujui kao da su mu misli negd
drugd . Pa sam mu poeo pri o moguoj verziji dogaaja koji su
se zb u zimi 1987. Sluao me odsutno igrajui se s vreicom eera i
pijui aj.
 Moda si u pravu , napokon prozborio. Ali shvaa li koliko
teko objaviti tako neto bez vrstih dokaza, zar ne?
Ne govorim o objavljivanju , uv rio sam ga i inilo se da
odahnuo. Usporedio sam poglavl ponude koju Wieder poslao
Allmanu & Limpkinu s prvim poglavl m Laurine knjige. Potpuno su
identini. Moda to moe biti dokaz da ukrala rukopis od profesora,
moe samo biti dokaz da su rad za dno na knjizi i da n zin
doprinos zaista bio znaajan. U svakom sluaju, ne bi dokazalo da ga
, s Richardom Flynnom kao pomagaem, ubila kako bi ukrala
rukopis. No Flynnovo pisano sv doanstvo bilo bi potpuno druga
stvar.
Teko mi pov rov da ov k koji mi poslao rukopis bio
ubojica , ustvrdio Peter. Ne poku m rei da n bio sposoban
poiniti ubojstvo, ... Pogledao u stranu. Misli li da knjiga
bila priznan ?
Pa, da. N mu ostalo jo puno da poivi, niti mu stalo do
reputac koja e ost iza n ga, a n imao ni nasl dnika. Moda
mu Laura Baines lagala i manipulirala njime da ub Wiedera, a
z m ga ostavila samog da se suoi s posl dicama dok gradila
kar ru na rezult ma ubojstva ko on poinio. Kad primio
knjigu, svanulo mu to zaista bilo u igri i shv o to se zapravo
dogaalo tih m seci. Unitio si ivot zbog lai. Prevarila ga od
poetka do kraja. Moda mu u to vr me obeala da e mu se vr ti,
da njihov prekid samo m ra opreza kako ne bi b sumnjivi.
U redu, pria zanimljiva, rukopis nestao, a ini se da ti
nisi spreman napis knjigu , rekao Peter prelazei na stvar.
Da, tako stvari sto . ini se da sam ti uzalud troio vr me.
 Nema problema. Da budem iskren, mislim da n dan izd ne
bi volio gnjaviti se sa svim pravnim zavrzlamama ko bi pr le objavu
takve knjige. Kako se ini, odv tnici Laure Baines raere bi ga.
Slaem se, stari. Hvala ti za kavu.
Otiao sam kui, skupio sve dokumente koji su im veze s
istragom proteklih nekoliko t dana, a z m ih stavio u kutiju i
spremio u ormar. Z m sam nazvao Dannu Olsen i rekao joj kako
nisam otkrio nita novo i da smo se dogovor odust od c le prie.
Kazala da tako najbol da mrtve treba ostaviti na miru, a da
ivi moraju nastaviti sa svojim ivotima. Pomislio sam kako n zine
r i zvue kao epitaf za pokojnog Richarda Flynna.

Te veeri pos tio sam ujaka Franka na Upper East Sideu i

ispriao mu c lu priu.
Znate li to rekao nakon to me paljivo sluao sat vremena? Da
sam odbacio najzanimljiviju priu koju ikad uo. Ali on uv k bio
previe entuzijastian.
avrlj smo, pop nekoliko piva i pogled utakmicu na TV-u.
Poku o sam zaboraviti Sam i c lu tu priu oko izgubl nih knjiga.
inilo se da up lo r sam te noi sp o kao beba.

Nekoliko m seci kasn bivi kolega iz Posta, koji se preselio u

K forniju, nazvao me i ponudio mi posao scenarista nove
televizijske ser . Pristao sam i odluio iznajmiti svoj stan pr nego
to krenem na Zapadnu obalu. Poku jui raskriti ormare,
pronaao sam papire o Wiederovu sluaju i nazvao Roya Freemana da
ga pitam eli li ih. Rekao mi da ima novosti.
 Hvala ti to si me se s tio, i ja sam tebe elio nazv , prov o
. ini se da imamo priznan .
Srce mi poskoilo.
Kako to misli? Bila to Laura Baines, zar ne? Je li priznala?
Pa, koliko znam, n ona. Sluaj, zato ne doe na kavu? Donesi
papire i ispriat u ti sve.
Naravno, kad?
Kad god eli, kod kue sam i ne idem nikamo. S a se gd
ivim? U redu, i nemoj, molim te, zaboraviti papire, jo me neto mui.
 TREI DIO
Roy Freeman

On jasno kae to je vidio, a to uo od drugih.

Zbog toga e ova knjiga biti istinita.
Marco Polo, Putovanja, Knjiga 1, Prolog 1
 Prvo poglavlje

Matt Dominis nazvao me dne od onih veeri kada ti ao to

nema barem maku. Nakon to smo zavr razgovor, otiao sam na
verandu i razmiljao tamo nekoliko minuta poku jui posloiti
misli. Padao mrak, nekoliko zv zda sjalo na nebu, a promet na
autocesti odzvanjao u daljini poput zujanja pela.
Kad napokon otkr istinu o sluaju koji te neko vr me
ops dao, os a se kao da si ostao bez suputnika. Priljivog,
zn eljnog, moda ak i poremeenog suputnika, onoga ko g si
navikao im uza se kad se ujutro probudi. A to za mene
posl dnjih nekoliko m seci bio Wiederov sluaj. No ono to mi
Matt otkrio spustilo metalnu roletu na sve hipoteze ko sam
osmislio u dugim s ma u malom uredu, koji sam uredio u drugoj
sp oj sobi. Ipak, odluio sam da to ne moe tek tako zavriti ri
dal postoji neto to se n uklapalo, ak i ako sve to mi
prijatelj rekao bila istina.

Uao sam u kuu i ponovo nazvao Matta te ga pitao li mogue

razgovar s Frankom Spoelom, koji priznao ubojstvo profesora
Josepha Wiedera samo nekoliko m seci pr nego to e ga pogubiti.
Matt bio veteran u zatvoru Potosi i ravnatelj mu uinio uslugu
nakon to saznao da pos t zaht va detektiv koji radio na tom
sluaju kasnih 1980-ih. elio sam svojim oima vid ti ov ka, svojim
uima uti n govu priu o ubojstvu u West Windsoru. Nisam bio
uv ren da govori istinu, pretpostavljao sam da samo poku privui
panju nakon to uo da pisac iz K forn eli staviti n govo ime
u knjigu. Wieder ub n odmah nakon to Spoel puten iz
psihijatrijske bolnice i muvao se po New Jerseyju, pa v rojatno u to
vr me itao o ubojstvu u novinama.
Pos tio me John Keller don vi sve papire ko imao o
sluaju. N znao da sam ponovo, nakon naeg razgovora u prol e,
poeo prekap po sluaju Wiederova ubojstva te smo pri o
Spoelovu priznanju uz kavu. Rekao mi da zbog te prie ostao bez
d vojke.
Nisam praznov ran, kao da postoji neka kletva vezana uz
ovaj sluaj , kazao , pa bih trebao pripaziti. Drago mi da sam
odustao od n ga i ne elim vie im veze s njim, ni sad ni ikad. U
svakom sluaju, ini se da sluaj zakljuen, zar ne?
Rekao sam mu da se tako ini i poelio mu sreu na novom poslu.
Ali nisam bio ba siguran da istina o Wiederovu sluaju napokon
isplivala pa sam nakon dva t dna, nakon to me Matt nazvao i
potvrdio da sve sreeno, na internetu kupio avionsku kartu za
sl dei dan i spakirao malu putnu torbu.
Taksi me pokupio u pet i pola sata kasn bio sam u zranoj luci.
Matt e me ek u St. Louisu kako bi me odvezao u Potosi.
T kom leta s dio sam pokraj prod a, onakvog tipa ljudi koji
bi ak i na svom pogubl nju poku o nagovoriti streljaki vod na
kupnju novog usis a. Predstavio se kao John Dubcek, no trebalo
mu deset minuta da shv kako sam previe zadubl n u novine da
bih ga stvarno sluao.
Kladim se da ste srednjokolski profesor , kazao .
Izgub biste okladu. Nisam.
Nikad ne gr im, Roy. Preda te pov st?
 Ni blizu, ao mi .
Hej, znam, matem ku.
Ne.
U redu, odusta m. Znam dno malo, tiho m sto pokraj
aerodroma i poastit u vas dorukom. Kladim se da ste jutros
presko doruak. Ne volim sti sam pa bih vas htio ugostiti.
Hvala, pokupit e me prijatelj.
Oki-doki, niste mi rekli ime se bavite.
Ja sam bivi policajac, umirovl ni detektiv.
Vau, nikad ne bih pogodio. Znate onaj vic o tri policajca koji
dou u bar?
Ispriao mi dan od onih dosadnih viceva iju poantu nisam
shv o.
Kad smo slet li, dao mi svoju pos tnicu koja bila toliko
kiasta da izgledala kao mala boina estitka i sveano mi objavio
da mi moe nabaviti to god poelim, a sve to moram uiniti st
nazv ga i rei mu to trebam. Dok sam hodao prema izlazu, vidio
sam ga da razgovara s d vojkom od venom poput p vaice
countryja, u levisice, kariranu koulju, kon prsluk i s kaubojskim
eirom koji joj se kooperio na dugoj plavoj kosi.

Matt me ekao pokraj novinskoga kioska.

Izali smo s aerodroma do oblin ga kafia. U zatvoru Potosi
trebao sam biti tek za nekoliko s .
B smo kolege osam godina u policijskoj upravi West Windsora.
U ranim 1990-im preselio se u Missouri, smo ost prijatelji i svako
malo razgovar telefonom obav t jui dan drugoga to ima
novo, a dva tri puta sam ga pos tio kako bismo otili u lov. Matt
u zatvoru Potosi radio 11 godina, a spremao se u mirovinu.
Dugogodinji neenja, pr dv godine oenio se za kolegicu Juliju
pa su me pozv na v nan . Otad se nismo vid li.
ini se da ti brak godi , rekao sam mu stavljajui eer u cu
kave veliku poput zd lice za juhu. Izgleda mlae.
Tuno mi se nasm io. Uv k od o dojam poraenog
ov ka uv renog da e se upravo dogoditi neka katastrofa. S obzirom
na to da bio visok i dobro graen, u postaji smo mu d nadimak
Fozzie, po medv du iz Muppet Showa. Bio to nadimak iz milja, ne
iz poruge svi su vol li Matta Dominisa.
Ne mogu se po ti. Julia divna i l po nam . Ali doao sam
u dob kad sve to elim mirna mirovina, da mogu uiv u zlatnim
godinama. Pr nego to se okrenem, moe me pogoditi kap i mogu
poeti pikiti u pelene, kao beba. elim otii na izlet u Louisianu na
dugi odmor u Vancouver. Moda emo ak otii i u Europu, tko zna?
Dosadilo mi c lo vr me paziti na te kurvine sinove. No ona kae
da bismo treb priek .
Ja sam u mirovini tri godine i osim putovanja u Seattle, kad mi
se rodila unuka, i jo dva puta ovamo, nisam bio nigd , stari.
U redu, razum m to hoe rei. Moda neu otii u Louisianu
vraji Vancouver. Ali elim se probuditi ujutro, popiti kavu i it
novine znajui da neu provesti ostatak dana s osuenicima u prokletoj
betonskoj kutiji. Kad smo kod Seattlea, kako su Diana i Tony?
Diana moja biva ena, koja se preselila u Seattle nakon
razvoda, a Tony bio na sin, koji upravo trebao napuniti 38. Bilo
oito da Tony mene krivio za razvod i nikad me zbog toga n
prestao kritizir . Uv k govorio: Uprskao si. Znao sam da u
pravu i da sam stvarno uprskao. Ali volim v rov da bi ljudi nekad
treb oprostiti dni drugima. to se mene tie, skupo sam pl o
svoju tadanju glupost i ivio sam sam ve gotovo 30 godina.
Tony se oenio pr tri godine i moja unuka Erin imala godinu
i pol. Vidio sam samo dnom, odmah nakon to se rodila.
Ispriao sam Mattu nekoliko sm nih pria o njoj, ko sam uo
od Diane, no onda on naglo prom nio temu.
to misli o ovome to se dogodilo s tim likom, Frankom
Spoelom? Nakon svih tih godina...
Kao za vraga, dan me novinar pr tri m seca kontaktirao u
vezi s istom priom pa sam ponovo krenuo pregledav sluaj.
Koja sluajnost...
to mu dolo da od dnom kae istinu? Koliko ima do
smaknua?
Pedeset osam dana. Ali 30 dana pr smrtonosne in kc
preselit e ga u zatvor Bonne Terre u ko m u ovoj dravi izvr ju
smaknua i koji udal n oko pola sata odavde. to mu dolo? Kao
to sam ti rekao na telefon, pos tio ga neki lik iz K forn ,
profesor koji pie knjigu o umovima kriminalaca neto slino. Tog
lika zanimalo kako Spoel postao ubojica. Dotad se znalo da
Spoel prvi put ubio 1988., u okrugu Carroll, u Missouriju, kad izbo
starca koji ga pokupio na cesti 65. Tad imao 23 godine i ve
pr toga dv godine proveo u psihijatrijskoj bolnici Trenton, tamo
u Jerseyju. Nakon to su ga uhit zbog pljake, proglas su ga ludim.
Nema nita za izgubiti, u zatvoru od 2005., Vrhovni sud Missourija
odbio mu albu pr dva m seca, a guverner Nixon bi se rad ubio
nego pomilovao takvu spodobu. Odluio srediti svo raune kako bi
pov st zabil ila pravu istinu o n govom velikom ivotu... Ispriaj
me na trenutak, molim te.
Iskobeljao svo golemo t lo izmeu stolca i stola i krenuo
prema zahodu. Bio sam umoran i zamolio sam konobaricu da mi donese
jo kave. Nasmijala mi se i natoila. Ime na n zinoj ploici bilo Alice
i izgledala kao da vrnjakinja moga sina. Bacio sam pogled na
zidni sat u obliku ninja kornjae im smo jo dovoljno vremena.
Kao to sam govorio , nastavio Matt nakon to ponovo s o
za stol i konobarica mu ulila novu cu kave, Spoel si utuvio u
glavu da uv ri tog lika iz K forn kako sve poelo s nekom
ludou koju mu profesor Wieder napravio pr mnogo godina.
Hoe rei da ubio Wiedera, da si sam za to bio kriv?
Pa, malo komplicirano. Kao to sam rekao, kad imao 20
godina Spoel se posvaao s nekim dekima i ukrao novac dnome od
njih te ga pr no gadno pretukao. N gov odv tnik traio
psihijatrijski test, koji napravio Wieder. Spoela proglasio
neubrojivim i prim su ga u bolnicu. Odv tnik ga uv rio kako e
za dva tri m seca traiti od Wiedera da ga ponovo testira i da e ga
pustiti. Ali bio zatvoren dv godine r se Wieder protivio n govu
putanju.
Kao to sam rekao, nedavno sam ponovo pregledao c li sluaj,
nakon to mi se javio onaj novinar. To bio dan od tragova koji sam
tada razmatrao mogua osveta koja proizala iz slua va kojima
se Wieder bavio kao v tak. Ime Franka Spoela nikad se, meutim,
n pojavilo.
Tko zna, moda zato to u to vr me bio samo sitni depar,
klinac od 21 godine? Ne bi ti palo na pamet da vaan. No on e ti
rei o emu bila r . Mene boli briga za prie kakve prodaju idioti
poput n ga. U svakom sluaju, drago mi da si doao. Hoe li noas
prespav kod nas?
Ba sam usred preureenja kue pa bih htio zavriti pr nego
to krenu kie. Drugi put, frende. Krenimo, hoemo li?
Imamo dovoljno vremena, opusti se. U ovo vr me n guva na
I-55. Trebat e nam sat i pol do tamo. Duboko izdahnuo. Spoel se
da su ga posl u umobolnicu iako bio zdrav, no obino
obrnuto. Zna li da treini likova iza reetaka u najstroim zatvorima
f daska u glavi? Pr dva m seca bio sam u Chicagu, na simpoziju
o krimin tetu. Tamo su bile razne face iz agencija iz Washingtona.
Navodno , nakon ciklusa od gotovo dva desetl a kad krimin tet
opadao, ponovo poeo rasti. Budui da su psihijatrijske bolnice
prenapuene, u zatvor s normalnim zatvorenicima mogu doi potpuni
luaci. A ljudi poput mene, koji ih uvaju, moraju se svaki dan nositi s
takvim prim rcima.
Pogled mu odletio na sat. Hoemo li osedl kon ?

Dok smo se voz autocestom, poeo sam razmilj o Franku

Spoelu, iji sam sluaj prouio pr polaska u St. Louis. Bio dan
od najopasnijih ubojica koji su ek smrtnu kaznu. Pr nego to su
ga uhv li ubio sedmero ljudi u trima dr ma, odnosno osam ako
istina da ubio i Wiedera. N gove posl dn dv rtve bile su
ena od 35 godina i n zina dvanaestogodinja ki. Zato ih ubio?
ena sakrila novac od n ga, kazao . Spoel ju dva m seca ran
pokupio u baru i ivio s njom u kamp-kuici uz r ku.
Kao to Matt rekao, istraitelji su kasn otkr da Frank
Spoel poinio prvo ubojstvo 1988., kad su mu bile samo 23 godine.
Roen i odrastao u okrugu Bergen, u New Jerseyju, i jo kao 21-
godinjak poinio svoj prvi ozbiljni zloin. Pust su ga iz
psihijatrijske bolnice dv godine kasn nakon ega krenuo prema
Sredn m zapadu, gd neko vr me radio razne povremene poslove.
N gova prva rtva bio 74-godinji starac iz okruga Carroll, u
Missouriju, koji ga povezao svojim kamionetom cestom 65. Pl n?
Nekoliko dolara, stara konata jakna i izme ko su mu sluajno
pristajale.
Z m odluio otii u Indianu, gd poinio i drugo ubojstvo.
Spetljao se s bandom iz Mariona, koja se specij zirala za pljake.
Nakon to su se razili, vr o se u Missouri. Zanimljivo da osam
godina nakon toga n poinio nikakav zloin. Radio u St. Louisu
u pizzeriji. Z m otiao u Springfield i sl dee tri godine radio na
benzinskoj postaji. Potom iznenada ponovo poeo ubij . Uhien
2005. nakon to ga zaustavila rutinska policijska kontrola.
U vr me Wiederova ubojstva moj se razvod bliio kraju i poeo
sam iv ti potpuno sam u kui koja mi bila prevelika. Poput svakog
pravog alkoholiara, to sam koristio kao izgovor da ul vam jo vie
alkohola u sebe i plaem na ramenu svakome tko bio spreman
slu . Posl dnjim snagama lucidnosti poku o sam raditi, sam
oduv k v rovao da sam zabrljao na Wiederovu sluaju, kao i na
nekim drugim slua vima iz tog vremena. ef Eli White bio jako
dobar ov k. Da sam ja on, izbacio bih samog sebe iz slube s tako
loim oc nama da ne bih vie mogao raditi ni kao portir u trgovakom
centru.
Dok smo se voz po I-55, kroz preriju, Matt otvorio prozore i
zap o cigaretu. Bilo rano l to i vr me bilo ugodno.
 Kad si zadnji put bio u zatvoru? pitao me govorei glasno da bih
ga mogao uti preko glasa Dona Williamsa, koji na nekoj country-
radiostanici cv o zbog d vojke koja ga nikad n ni pozn la.
Mislim da u sen 2008. , odgovorio sam. Uzimao sam izjavu od
lika u Rikersu, u vezi sa slua m na ko m sam radio. Bilo to grozno
m sto, stari.
Misli da tamo kamo idemo l pe? Svakog jutra kad mi
poin sm na dob m poriv da neto razb m. Zato, bemu, nismo
post l nici odv tnici?
Mislim da nismo b dovoljno pametni, Matt. A i ne bi mi se
svid lo da moram rezuck ljude.
 Drugo poglavlje

Zatvor Potosi bio golemi div od crvene cigle okruen

bodljikavom elektrinom icom. Leao usred prer kao velika
zv r ulovl na u stupicu. Bio to strogi zatvor u ko m oko 800
zatvorenika odbroj lo svo dane, uz stotinu uvara i pomonog
osoblja. Nekoliko mravih stabala koja su natkrivala parkir te za
pos titel bila su dine mrl bo u tom otunom krajoliku.
Matt parkirao automobil pa smo otili do ulaza za osobl sa
zapadne strane, proli kroz dvorite poploeno krvavo-crvenim
kameniima i uli u hodnik koji vodio u unutranjost zgrade. Matt
salutirao mukarcu u uniformi ko g smo susreli na putu, gojaznom
ov ku otvrdnula izraza lica ko govorilo kako u ivotu vid lo
previe.
Proli smo kroz detektor metala, skup osobne stvari iz
plastinih pladn va i doli do sobe bez prozora, s linoleumom na podu,
gd nekoliko stolova i stolaca bilo privreno za pod.
Policajac imena Garry Mott dao mi uobia ne upute, govorei
snanim junjakim naglaskom: Susret e trajat tono sat vremena.
Ak ga hoete zavrit ran , recite slubenicima koji prate
zatvorenika. Fiziki kontakt bilo kakve vrste n doputen i svaku
stvar koju elite dat zatvoreniku koju on hoe dat vama moramo
prvo pregledat. T kom sastanka bit ete pod stalnim nadzorom
kamera i sve informac ko dob te mogu se kasn koristit u
pravnim postupcima.
Posluao sam govor koji mi otpr bio poznat, a z m
policajac otiao. Matt i ja smo s li.
 Znai, ovd radi , rekao sam.
N ba najsretn m sto na sv tu , namrtio se. I
zahvaljujui tebi, profukao sam dan slobodan dan.
Poastit u te dobrim rukom kad odemo odavde.
Moda bi mi trebao pl ti ko pie.
Onda bi ga morao piti sam.
Moe mi sign zir kad si gotov, u onom sm ru , objasnio
pokazujui bradom prema kutu iz ko g u nas zurila kamera. Julia
na deurstvu u centru za nadzor.
Ustao .
Moram gib . Moram obaviti kupnju. Vr t u se za sat
vremena po tebe. Budi dobar i pazi da nitko ne nastrada.
Pr nego to otiao mahnuo u videokameru, a ja sam
zamislio n govu enu kako s di u stolcu i gleda u mnotvo
videoekrana pred sobom. Bila snana ena, visoka gotovo kao Matt,
roena i odrasla negd u S vernoj Junoj Carolini.
ekao sam nekoliko minuta, a z m sam uo zujan vrata koja
se otvaraju. Frank Spoel koraknuo unutra u pratnji dvojice
naoruanih straara. Nosio sivo dnod lno od lo. Na l voj
strani prsa stajala mu b la ploica s imenom. Ruke su mu bile na
leima svezane lisiinama, a noge sputane lancima koji su skraiv
duinu n govih koraka i zveck im bi se pomaknuo.
Bio nizak i mrav i da ste ga susreli na ulici, ne biste ga dvaput
pogled . Ali mnogo likova koji su, poput n ga, zavr iza reetaka
zbog surovih ubojst izgledalo isto potpuno obini likovi, poput
mehaniara vozaa autobusa. Pr 1980-ih kriminalce si mogao
prepozn po tetovaama ko su naprav u zatvoru, su se nakon
toga svi poeli tetovir .
Spoel s o na stolac nasuprot mene i nacerio se pokazujui zube
ute poput kajgane. Imao brkove bo p ska koji su mu se sput
s obiju strana usana i spaj u bradu. elavio , a nekoliko preost h
vlasi na n govoj lubanji bilo zno m z pl no za kou.
Jedan od uvara rekao : Bit e dobar deko, zar ne Frankie?
Ili se mogu pozdraviti s izlaskom iz zatvora, zar ne? odgovorio
Spoel ne okrenuvi se. to misli da u uiniti? nastavio
retoriki. Izvui kurac i otvoriti lisiine?
Pazi kako pria, princezo , odgovorio mu uvar i z m se
obr o meni: Bit emo pokraj vrata ako nas zatreba. Ako pone
neto izvoditi, tu smo u sekundi.
Straari su izali ostavivi me samog sa zatvorenikom.
Zdravo , rekao sam. Ja sam Roy Freeman. Hvala ti to si
pristao razgovar sa mnom.
Ti si policajac?
Bivi policajac. U mirovini sam.
Mogao sam se zakleti da si policajac. Tamo 97 upoznao sam
dnog udaka Bobbyja, tamo u Indiani. Imao psa Chilla koji
mogao nanjuiti policajca ak i ako ne nosi uniformu, moe li
v rov ? Sjajna ukela, taj n gov pas. Nikad nisam shv o kako
to radio. Samo bi poeo laj kad god bi nanjuio policajca.
Sjajan pas , sloio sam se.
Aha... u m da te zanima ona stara pria iz New Jerseyja.
Ja sam bio dan od policijskih detektiva koji su rad na sluaju
Wieder, u vezi s profesorom koji nasmrt pretuen.
 Aha, s am se n gova imena... Ima cigaretu?
Nisam puio 15 godina, posluao sam Mattov sav t i donio
steku Camela. Znao sam da su cigarete u zatvoru glavno plateno
sredstvo, nakon droge i tableta za sp n . Posegnuo sam u torbu i
izvadio steku pokazujui mu ,az m sam spremio.
Dobit e nakon to odem , rekao sam. Deki moraju
prov riti.
Hvala ti. Nemam nikoga vani. Nisam vidio starce vie od 20
godina. ak ne znam ni su li ivi. Za etiri me t dna vie nee biti i
lagao bih kad bih rekao da se ne bojim. Znai, eli zn to se
dogodilo?
Tvrdi da si ubio Josepha Wiedera, Frank. Je li to istina?
Da, gospodine, to sam bio ja. Da budem iskren, nisam ga elio
ubiti, nisam bio ubojica. Bar ne jo tada. Samo sam ga elio malo
pretui, ako zna na to mislim. Dovoljno za bolnicu, ne za mrtvanicu.
Taj mi ov k jako natetio i elio sam izravn raune. Zavrilo
loe i postao sam ubojica. Ali nakon dv godine u onoj ludari, nita
me vie n moglo iznenaditi.
A da mi ispria c lu priu? Imamo sat vremena.
Vani deki ionako peru moj jaguar , rekao oajniki se
sm ei, pa zato da ne? Rei u ti ono to sam rekao onom drugom
tipu, onom koji rekao da pie knjigu.

Kad imao 15 godina Frank Spoel odustao od sredn kole i

poeo se druiti s nekim likovima koji su im automat-klub. Bio
njihov potrko. Tata mu radio na benzinskoj postaji, mama mu
bila kuanica, a imao i pet godina mlau sestru. Dv godine
kasn , obitelj mu se odselila iz Jerseyja i Frank ih vie nikad n
vidio.
S 20 godina ve bio sitni prevarant. Bio upleten u ko kakve
sitne zloine, raspa o ukradenu robu u Brooklynu, prod o
vercane cigarete i lane elektronike urea . Katkad bi zaraivao
kamataren m, a katkad bi pod svo uzeo nekoliko prostitutki i bio
im svodnik.
U bandama uv k ima mnogo jadniaka poput n ga, m h riba
u kompliciranom lancu koji se protee od ulica u jadnim sus dstvima
sve do multim junskih vila s bazenima. Veina ih ipak bila u istoj
poziciji, u lovu na novanicu od 20 dolara, sve vie starei i postajui
sve nevanijima. Neki od njih prob su se do razine na kojoj su nos
skupa od la i zlatne satove, a neki od njih poin bi teke zloine i
zaboravl ni trunuli u zatvoru.
U sen 1985. Spoel prodao dv teke cigareta dvojici
momaka u Princetonu, a oni su ih pl li nekim francuskim parfemom.
Kasn Spoel otkrio da vie od pola boce parfema lanjak pa
otiao do njih i traio da ga isplate. Pronaao dnoga, dolo do
tunjave, pretukao ga i uzeo mu novac koji mu pronaao u
depovima, sluajno prolazila policijska patrola, koja ga onda
uhitila zbog pljake. N rekao nita o cigaretama r bi bio u jo goroj
nevolji.
Sud Spoelu dod lio branitelja po slubenoj dunosti Terryja
Duannea. Sluajno, fra r ko g pretukao n imao dos . Bio 38-
godinji vlasnik male trgovine, oen n i s tro d ce. Spoel , s druge
strane, bio prop ca bez zavrene kole koji ve imao debeli dos
zbog krenja zakona. Duanne se pokuao nagoditi sa rtvom, n
uspio.
 Budui da mu altern va bila da mu se sudi kao odraslome, to
znailo izmeu pet i osam godina strogog zatvora, da ga
medicinski strunjak proglasi privremeno neuraunljivim, Franku
odv tnik sav tovao da iskoristi ovu drugu mogunost. Duanne
natuknuo da dobro pozna spomenutog v taka i da e Franka za
nekoliko m seci otpustiti iz bolnice. Psihijatrijska bolnica Trenton
n bila najugodn m sto na sv tu, bila bolja od zatvora
Bayside.
Joseph Wieder pregledao Franka Spoela, zakljuio da bolu od
bipolarnog poremeaja i predloio da ga prime u umobolnicu pa
nekoliko dana kasn prevezen u Trenton, uv ren da e za nekoliko
m seci biti vani.
Zato te nisu otpust ? pitao sam.
Jesi ikad bio u ludnici?
Ne.
Nemoj ni ii. Bilo strano, ov e. Brzo nakon to sam doao
tamo, nat r su me da pop m cu aja i probudio sam se dva dana
kasn a da nisam znao kako se beno zovem. Bilo tamo likova koji
bi poeli zavij kao divl ivotin bi sko na tebe i preb te bez
razloga. Jedan lik odgrizao uho medicinskoj sestri koja ga
poku la nahraniti. ov e, kakvih sam stvari tamo vidio... uo
sam da su do 1960-ih svim pac ntima vad zube tvrdei da ele
spr iti infekc . Mo mislit, infekc ...
Ispriao svoju priu. Ml li su ga, i uvari i pac nti. Zatitari
su, tvrdio ,b korumpirani, pa ako si imao love, mogao si do svega
to eli, ako nisi, bio si gotov.
 Ljudi misle da su ti, kad si zatvoren, samo ene na pameti , kazao
. Ali rei u ti da n tako. Naravno, f ti eva, najvanija stvar
lova, v ruj mi. Ako nema love, to kao da si mrtav, nikoga n
briga za tebe, osim onih koji te premlauju. A ja nisam imao ni penija,
ov e. U zatvoru bar moe raditi i neto zaraditi, ak i ako ti starci
ne alju lovu. Ali u ludnici, ako nema nikoga vani da ti poal novac,
provodi dane samo zurei u zid. A meni nitko n slao nita.
Tri t dna nakon to su ga prim , ispriao Spoel, posl su ga
na specijalni od l, gd bilo jo desetak pac nata, svi u dobi izmeu
20 i 30 godina i svi osueni zbog nasilja. Kasn saznao da su n mu
i ost ma dav eksperimentalne l kove, kao dio programa koji
vodio profesor Joseph Wieder.
Razgovarao sam nekoliko puta sa svojim odv tnikom, me on
samo zavlaio. Na kraju, iskreno mi rekao kako tek za godinu dana
moe traiti od suda da me puste da me poalju u bolnicu sa slabijim
osiguran m. Nisam mogao v rov to mi se dogaa. Dva lika su me
prevarila, pretukao sam dnog od njih i uzeo mu 80 dolara iz
novanika, i evo, zavrio zakljuan u ludnici na bar godinu dana.
Jesi li imao mogunosti razgovar s profesorom Wiederom?
Naravno, nekad dolazio na na od l. Ispitivao nas
ko kakva pitanja, t rao nas da biramo bo , ispunj mo upitnike,
takve stvari. B smo samo pokusni kunii, b li mievi, zna? Iskreno
sam rekao liku: Onaj seronja Duanne mi rekao da te zna, zato sam
pristao na ludnicu samo da izb gnem neto ozbiljn . Ali ja sam
dnako zdrav u glavi kao i ti. U emu problem? Lik me samo
pogledao onim svojim oima poput krepane ribe, ak ih i sad mogu
zamisliti, i zna li to rekao? Da nema pojma o emu priam, da sam
tu r imam psihikih problema i da uziman terap u mom
interesu r da u tu ost koliko god on misli da treba. Sran .
Z m mi Spoel ispriao kako su mu krenule strane none
more, da ak n bio ni siguran li budan sanja, a da su mu tablete
ko dobivao vie natetile nego to su mu koristile. Veina
mukaraca na od lu imala stravine glavobol , a kako terapija
odmicala, tako bi mnogi od njih zavr zavezani za krevete,
halucinirajui. Veina od njih neprestano povraala nakon la i
imala osip po t lu.
Godinu dana kasn pos tio ga drugi odv tnik, Kenneth
Baldwin. Rekao da preuzeo sluaj od Duannea, koji otiao iz
New Jerseyja. Spoel Baldwinu ispriao kako tu zavrio i koja
bila poetna nagodba. N znao li mu novi odv tnik pov rovao,
ipak zatraio od suca da ponovo preispita n gov sluaj. Spoel se
opet suoio s Wiederom, koji odbio n govu molbu da ga otpuste,
kao i n gov zaht v da ga prem ste u psihijatrijsku bolnicu
Marlboro, koja imala blai reim. Spoela su posl natrag u
Trenton.
Otpr ke est m seci pr nego to sam se od tamo izbavio ,
nastavio , presel su nas na druge od le, a eksperimentalni od l
zatvoren. Prom n su mi terapiju i poeo sam se os bol .
Nisam imao vie none more i glavobol , sam se i dal budio a da
ne bih znao tko sam. ivci su mi se raspad , to sam poku o
sakriti i pona se normalno kako bih pokazao da nisam lud. Kako su
mi to mogli uiniti, ov e? U redu, nisam bio dobar deki, nisam
nikoga ubio i onog lika ne bih ak ni prebio da me n pokrao. Pona
su se prema meni kao prema ivotinji i nikoga n bilo briga.
 Kad su sl dei put preispit n gov sluaj, Spoel vidio da
Wieder vie n u komisiji. N gov zaht v za otputan pod
nadzorom proao i nekoliko t dana kasn napustio bolnicu.
To bilo u listopadu 1987. Kad izaao, n ak znao ni gd e
iv ti. Sve n gove stvari prodao gazda iznajml ne rupe u kojoj
ivio pr uhienja kako bi nadoknadio stanarinu. Likovi iz bande nisu
vie ht li im posla s njim plaei se da e tako privlaiti pozornost
polic . Samo dan lik, kineski Amerikanac ko g upoznao pr
Trentona, smilovao mu se, dao mu hranu i krov nad glavom na neko
vr me.
Nekoliko t dana kasn uspio se zaposliti kao pera posua u
zalogajnici u blizini Princeton Junctiona i vlasnik, drag ov k,
dopustio mu da sp u spremitu. Odmah poeo pr ti Wiedera,
koji ivio u blizini, u West Windsoru. Odluio odseliti se i poeti
novi ivot, n htio otii pr nego to se osveti profesoru. Bio
uv ren da Wieder, s Duanneom i moda jo nekim pomagaima,
provodio neku vrstu prevare i pronalazio osobe za neke tajne
eksperimente te kako on upao u njihovu zamku. elio ih nat r
da plate za ono to su mu uin . Budui da Duannea n mogao nigd
pronai, Wieder trebao biti dini s kojim e se obraun .
Pronaao Wiederovu adresu i saznao da ivi sam u izoliranoj
kui. U poetku ga planirao prebiti na ulici pod krinkom tame,
nakon to dobro promotrio profesorovu kuu, odluio da ona
najbol m sto za napad. N ga nam r o ubiti, samo ga elio
prebiti, ponovo naglasio Spoel, pa od nekih klinaca nabavio
bejzbolsku p cu i omotao runikom kako bi ublaio udarce. Sakrio
p cu na ob zera u blizini profesorove kue.
 U to se vr me sprijateljio se s dnim od konobara, s likom iz
Missourija po imenu Chris Slade. Slade elio otii iz Jerseyja pa
pronaao posao u kampu za prikolice u St. Louisu i predloio Spoelu
da poe s njim. elio otii odmah nakon zimskih praznika, zbog ega
Spoel morao ubrz svo planove.
Spoel nekoliko veeri nadzirao Wiederovu kuu. U 22 sata
zalogajnica se zatvarala pa bi se on ve oko 22.30 skrivao u stran m
vrtu motrei na kuu. Prim tio da Wiederu esto dolazi dvo ljudi,
mlai mukarac, koji izgledao kao student, i visoki, dobro graeni
lik otrcane brade, koji izgledao kao neki majstor. N dan od njih
nikad n prenoio.
Otkaz u baru dao sam 21. prosinca i rekao vlasniku da idem na
Zapadnu obalu. Kad sam odlazio, dao mi novac i dv kut
cigareta. Nisam elio da me vide u tom kvartu pa sam krenuo prema
potoku Assunpink, gd sam se skrivao u drvenoj upi dok n pao
mrak, a z m sam krenuo prema profesorovoj kui. Mislim da sam
tamo doao oko 21 sat, profesor n bio sam. Bio s tim mladim
likom u dnevnoj soba i obojica su pila.
Pitao sam Spoela s a li se kako taj mladi izgledao,
rekao da ga ne moe opis , objasnivi mi kako izgledao poput svih
razmaenih derita na kampusu koja su iv la od love svojih roditelja.
Otpr ke tri dana pr napada, kad nadzirao Wiederovu kuu,
mladi ga umalo vidio kroz prozor, gledao ravno u n ga pr
nego to se uspio sakriti. Na sreu, jako sn ilo pa mladi
v rojatno pomislio da se zabunio.
ini mi se da to bio mukarac po imenu Richard Flynn , rekao
sam. Jesi li siguran da s njima n bila i d vojka?
 Definitivno. Bila su samo njih dvojica. Kao to sam rekao, doao
sam tamo oko 21 sat. Mladi n otiao do 23 sata, a profesor nakon
toga ostao sam u kui. ekao sam jo desetak minuta kako bih se
uv rio da lik otiao. elio sam Wiederu pozvoniti na vrata i napasti
ga kad otvori, mi on olakao posao, otvorio prozor koji
gledao na stranji vrt i z m otiao na kat. Pa sam se uuljao u kuu i
sakrio u hodnik.
Wieder se vr o u dnevnu sobu, zatvorio prozore i s o na kau
pregled jui neke papire. Spoel mu se priuljao s lea i udario ga u
glavu bejzbolskom p com. Udarac v rojatno n bio pret rano jak
r se profesor uspio dii i okrenuti prema n mu. Spoel potrao oko
kaua i poeo divljaki udar profesora deset dvanaest puta pr
nego to pao na pod. Spoel nosio masku pa se n bojao da bi ga
profesor mogao prepozn . Ba se spremao pretraiti stan kako bi
uzeo novac kad uo da netko otvara ulazna vrata. Otvorio staklena
vrata, otrao oko kue i pob gao kroz sn nu oluju.
Bacio p cu u poluzaleeni potok i sakrio se preko noi u umu
pokraj Assunpinka. Sl dee jutro sastao se sa Sladeom na Princeton
Junctionu i krenuli su prema Missouriju. Kasn saznao da
profesor umro.
Valjda sam ga udario jae nego to sam mislio , zakljuio . I
tako sam postao ubojica. Zna to? Nakon toga, svaki put kad bih
uinio neto loe, bilo kao da sam se probudio iz sna i nisam mogao
v rov da sam to uinio. Uv k sam bio uv ren da sam izgubio
razum zbog tableta ko su mi dav u onoj rupi. Ne govorim to samo
zato da skinem krivnju sa sebe, sad sve ionako sve dno i vie i nema
smisla.
 Bio si na uv tnom otpustu , pods tio sam ga. Zar nitko n
podignuo uzbunu kad si napustio New Jersey? Zar te nisu krenuli
traiti?
Nemam pojma, ov e. Samo sam otiao. Nitko me nikad n
nita pitao, a nisam dolazio u sukob sa zakonom do 2005., kad su me
na autocesti zaustav zbog prebrze von . Rekao sam odv tniku da
sam bio pac nt u Trentonu pr mnogo godina pa zatraio
psihijatrijski test. Sudski v tak utvrdio kako sam dovoljno zdrav
da mogu pr ti suen pa su mi sud i osud me. I zna li u emu
najvea ironija? Kad sam bio zdrav, a tvrdim ti da sam bio zdrav,
zavrio sam u ludnici. Ali kad sam napokon osuen r sam lud u glavu,
odb su me posl u ludaru i odlu mi um sto toga d smrtonosnu
in kciju.
Prolo puno godina od tada i moda se ne s a dobro, pa
dopusti da te pitam jo dnom. Jesi li siguran da profesor proveo
veer s onim dekom od 20-ak godina i ni sa kim drugim? Moda nisi
dobro vidio, vani padao sn g, skrivao si se u stran m dvoritu, i
moda nisi ba pregledno vidio...
Sto posto sam siguran, ov e. Rekao si da si radio na sluaju...
Da.
Onda se moda s a kako kua izgledala. Dnevna soba imala
dva velika prozora i staklena vrata koja su se otvarala prema
stran m vrtu i zeru. Kad su bila upal na sv tla i razgrnuti zastori,
sve se u sobi savreno vid lo. Profesor i taj deko li su za stolom.
Razgovar su, mladi otiao i Wieder ostao sam.
Jesu li se sva ?
Nemam pojma. Nisam mogao uti to govore.
 Kae da mladi otiao u 23 sata?
Oko 23 sata, nisam potpuno siguran. Moda bilo 23.30,
sigurno n bilo kasn .
A deset minuta kasn ti si napao Wiedera?
Kao to sam rekao, prvo sam uao u kuu i sakrio se, z m se on
spustio opet u sobu, a onda sam ga zveknuo. Moda n bilo ba deset
minuta, nego dvadeset, n bilo vie od toga. Ruke su mi jo bile
smrznute kad sam ga prvi put udario, zato sam zabrljao taj udarac, pa
se nisam sigurno dugo skrivao unutra.
Pogledao sam ga i pitao se kako mi n govo ime potpuno
promaklo kad sam istraivao mogunost da ubojstvo bilo osveta
nekog od profesorovih bivih pac nata.
Istina, lista slua va u kojima Wieder sv doio kao v tak
bila jako duga. A tuitelj bio glup i neorganiziran, Dao bi svakome
svo zadatke, a z m se sl deeg dana predomislio oko tragova ko
bismo treb sl diti pa moda nisam imao pr ke prov riti sve do
posl dn g detalja. Novinari su nas gnjav piui ko kakve ludor .
A ja sam se vozio okolo s bocom alkohola skrivenom u autu pitajui se
sam li dovoljno pijan da me izbace iz slube. Kad se s tim tog
razdoblja, pitam se koliko sam stvarno bio zainteresiran za to tko
ubio Wiedera r sve to me tada zanimalo bilo samosa van i
opravd n vlastitog ponaanja.
Znai, uope nema pojma koga si uo da ulazi u profesorovu
kuu nakon to si ga udario?
Ne, odmah sam dao petama v tra. Nisam oekivao nikoga u tom
trenutku pa sam pob gao koliko sam brzo mogao i nisam se osvrtao.
Mislio sam da sam ga samo dobro prebio. Bilo puno narkomana na
tom podruju pa bi policajci misl da to bio pokuaj razbojnitva.
Nisam mislio da e biti velika stvar to neki fra r pretuen, a ja u
dotad ionako biti daleko. Ali umro i to sve prom nilo, zar ne?
Ne zna li bilo vie od dne osobe na vr ma?
Odmahnuo glavom. Oprosti, rekao sam ti sve to znam.
Wieder n umro odmah, nego dva tri sata kasn , kazao
sam. Ako netko doao oko ponoi, ta osoba trebala nazv hitnu
pomo, n . Moda si samo mislio da u otvaran vrata. Te
veeri bio jak v tar i moda su samo zveckala u dovratku.
Ne , bio odluan. Bilo kako sam rekao. Netko otkljuao
vrata i uao u kuu.
I taj netko ostavio ga da umre na podu?
Zapiljio se u mene namrtivi se, zbog ega izgledao kao
zbun ni majmun.
To nisam znao... Znai, n odmah umro?
Ne. Ta nepoznata osoba mogla ga spasiti da pozvala pomo.
Tek sl deeg jutra, kad ve bilo prekasno, 911 pozvao majstor.
Wieder tad bio mrtav nekoliko s .
Zato te zanima tko se pojavio?
Da. T kom napada, li Wieder rekao ita? Je li zvao upomo,
pitao tko si neto poput toga? Je li promrmljao kakva imena?
Ne, n zvao upomo. Moda neto proc dio. Ne s am se.
Prvo se poku o braniti, a z m pao i samo poku o zatititi
glavu. Ali n vikao, u to sam siguran. Uostalom, n bilo nikoga tko
bi ga mogao uti.
Ula su dva naoruana uvara i dan od njih sign zirao mi da
nam isteklo vr me. Ba sam se spremao Spoelu rei vidimo se,
tada sam shv o da bi to bila loa ala. Za osam t dana ov k e biti
mrtav. Jo sam mu danput zahv o to pristao razgovar sa
mnom. Ustao i napravio pokret kao da se eli rukov , z m se
okrenuo na peti i s uvarima sa svake strane otiao spotiui se o svo
okove.

Ostao sam sm u sobi. Izvadio sam cigarete iz torbe i drao ih

kako ih ne bih zaboravio d straarima na izlazu.
Tko se to pojavio u profesorovoj kui u pono i pronaao ga
preb nog na podu, n nazvao bolniare? Ta osoba n pozvonila
niti pokucala, nego za ulazak iskoristila klju ako Spoel
govorio istinu. Nakon toliko godina s an moe var . U svakom
sluaju, dna stvar sigurna, ono to mi rekao sigurno se n
poklapalo s onime to mi u to vr me ispriao Derek Simmons i to
ponovio onom novinaru pr nekoliko m seci.
Na kraju istrage koju proveo, John Keller napisao neku vrstu
saetka svih informacija ko prikupio i u papirima ko mi
donio postojala n gova kopija. Sumnjao da Laura Baines bila
u kui u vr me ubojstva i da ukrala profesorov rukopis koji on
upravo zavrio i spremao se posl izd u. Keller pretpostavljao
da su Laura i Richard mogli biti pomagai, r Laura ne bi bila fiziki
sposobna sama ubiti Wiedera. Smatrao pr no v rojatnim da
Flynn zadao udarce p com, da Laura Baines bila pr
naruiteljica ubojstva, mozak c le operac i dina koja iz svega
izvukla korist.
Ali ako Spoel govorio istinu, onda Laura Baines n trebala
Flynna kao pomagaa u umorstvu. Doavi tamo sluajno nakon
napada, pronala profesora kako lei na podu te mogla iskoristiti
situaciju, ukrasti rukopis, zatvoriti staklena vrata kroz koja Spoel
pob gao i ulazna vrata za sobom. Derek Simmons izjavio da
ujutro, kad doao u profesorovu kuu, prozore i vrata pronaao
zatvorene.
Az m sam se s tio jo dnog vanog detalja, spomenutog u
izv taju mrtvozornika. Muila ga dna stvar, od svih udaraca ko
Wieder zadobio t kom borbe, samo dan bio fatalan. Bio to
v rojatno posl dnji udarac u l vu sl poonicu, kad rtva ve
leala na podu i v rojatno bila u nesv sti. Spoel rekao da svoju
p cu omotao runikom. P ca umotana u runik ne bi bila toliko
ubojita. No to ako posl dnji udarac, onaj koji ubio Wiedera,
zadala druga osoba?
Matt doao nekoliko minuta kasn i vr li smo se istim putem
kojim smo doli. Ostavio sam cigarete za Franka Spoela na ulazu i
krenuli smo prema parkir tu. Nebo se proistilo i sad se protezalo
nad prerijom bez dnog oblaka. Jastreb letio visoko u zraku, tu i
tamo ispustivi prodoran krik.
Jesi li dobro, stari? pitao me Matt. Bl d si kao smrt.
Dobro sam. Tu mi zrak oito ne odgovara. Zna li kakav dobar
restoran u blizini?
Ima Billova zalogajnica, oko pet kilometara odavde, na I-55.
eli li da odemo tamo?
Obeao sam ti da u ti pl ti ruak, zar ne? Imam jo etiri sata
do leta.
Voz smo se u tiini do m sta ko spomenuo, dok sam ja
razmiljao o Spoelovoj prii.
 Bilo mi udno to n govo priznan n odgovaralo prii
Dereka Simmonsa. Simmons takoer tvrdio da se skrivao u
stran m dvoritu. Ako se to stvarno dogodilo, tada bi bilo nemogue
da se on i Spoel nisu vid li. Dvorite bilo veliko, dino m sto
gd bi se mogli sakriti a da ih ne vide iznutra te da u isto vr me
imaju pogled na prozor dnevne sobe bilo negd sl va, na strani
suprotno od zera, gd su u to vr me b neki patuljasti ukrasni
borovi od oko tri metra i grm magnolija.
Razmilja o onome to ti rekao, zar ne? pitao me Matt dok
smo dolaz na parkir te nasuprot zalogajnice.
Kimnuo sam.
Ne moe biti siguran da ne izmilja. Smee poput n ga svata
bi izlagalo samo da od tebe dob cigarete. Moda sve to izmislio
samo kako bi privukao panju u nadi da e odgoditi pogubl n ako
se Wiederov sluaj ponovo otvori. Ubojstvo bilo u drugoj zemlji pa
se moda nadao da e ga posl u New Jersey kako bi mu sud , to
znai jo nekoliko godina na sudu i jo novca poreznih obveznika
baenih u v tar. N gov odv tnik pokuao ve neto slino, nita
od toga. Na svu sreu, ako mene pita.
Ali to ako ne lae?
Izali smo iz automobila. Matt skinuo bejzbolsku kapu i proao
rukom kroz srebrnu kosu pr nego to ju ponovo stavio.
Zna, razmiljao sam o onom fra ru iz K forn koji pie
knjigu o ubojstvima. ivio sam meu kriminalcima c li svoj ivot.
Prvo sam ih poku o strp u zatvor, a z m se trudio zadr ih
tamo koliko god su porota i sudac odlu . Znam ih dobro i nema se
mnogo to rei o njima neki su roeni takvi ba kao to su neki roeni
s talentom za crtan koarku. Naravno, svako od njih ima svoju
tunu ivotnu priu, me za to boli briga.
Uli smo u restoran i naru ruak. Dok smo li, razgovar smo
o svemu i svaemu, nismo spominj Spoela. Nakon to smo
zavr , pitao me : to te spopalo sa svim tim stvarima uope? Zar
nema nekog pametn g posla?
Odluio sam mu rei istinu. Matt n bio ov k koji zavr dio
da mu se lae, a i siguran sam da me nee gled sa al n m, to ne
bih mogao podn ti.
Pr otpr ke est m seci otiao sam l niku , rekao sam.
Poeo sam zaboravlj stvari, pogotovo imena ulica, iako sam
oduv k imao dobro pamen . Poku o sam v b koji glumac
bio u ko m filmu, tko p va koju p smu, koji bio rezultat u nekoj
utakmici, takve stvari. Prim tio sam da imam problema i s imenima
pa sam otiao l niku. Napravio neke testove, pitao me hrpu
pitanja i dva t dna kasn priopio mi novost.
Nemoj mi rei da ima...
U redu, neu ti rei.
Znaajno me pogledao pa sam nastavio.
Imam Alzheimera, da, u ranoj fazi. Nisam jo poeo zaboravlj
da odem na zahod to sam sino o. L nik mi rekao da drim
um aktivnim, da v bam, dao mi knjigu i neke videosnimke kako bi
mi pomogao. Ali ja sam se s tio tog novinara koji bio zainteresiran
za Wiederov sluaj. Otiao sam do posta i nabavio mu papire iz
arhive. Javio mi to saznao pa sam pomislio da bi bila dobra ideja
okupir mozak neim poput toga, neim to stvarno zanimljivo i
vano, za razliku od pamenja nekih starih rezultata utakmica.
Shv o sam kako sam uv k ivio u uv renju da sam zaribao taj
sluaj r sam u to vr me bio nikoristi i pijanica. Pa sam nakon toga
nazvao tebe i doao ovamo.
Nisam siguran sam li napravio dobru stvar to sam probudio
mrtve. Samo sam ti to rekao usput u razgovoru, nisam oekivao da e
doi ovamo zbog toga. ao mi to u m da...
Vano mi sazn to se tada zbilo i kako sam pustio ubojicu
da se izvue. Za godinu dv , ne vie od tri, neu zn tko bio
Wieder, niti se s da sam bio policajac. Poku m poistiti nered
koji sam ostavio za sobom, sva ta sranja koja su se dogodila zbog mene,
za veinu kojih jo plaam.
Mislim da si prestrog prema sebi , dobacio , maui konobarici
da nam donese jo kave. Svi imamo dobra i loa razdoblja. Ne s am
se da si ikad iznev rio slubu. Svi smo te potov , Roy, i misl da si
dobar ov k. U redu, svi smo zn da voli popiti, svi smo se mi
mor tititi od stvari ko su se dogaale oko nas kako god smo zn ,
zar ne? Pusti prolost na miru i poni se brinuti za sebe.
Zastao pr no to me pitao. Je li ti dao kakvu terapiju?
L nik, mislim, tablete i to?
Uzimam neke tablete. Radim sve to mi l nik kae, se ne
nadam previe. itao sam na internetu o Alzheimeru pa znam da nema
l ka. Samo pitan vremena. Kad se vie ne budem mogao brinuti
za sebe, otii u u staraki dom.
Jesi li siguran da ne eli prenoiti? Mogli bismo jo popri .
Propast e mi novac za kartu ako sad idem m nj . Ali
moda dnom navr m. Nemam ba puno posla...
Dobrodoao si bilo kad, to zna. Ali bez pos ta zatvoru.
 Obe m.

Odvezao me na aerodrom. Unato dogovoru, imao sam udan

os aj kako ovo posl dnji put da ga vidim, i dok odlazio, gledao
sam ga kako kormilari kroz guvu, poput kruzera meu amcima, sve
dok n nestao.
Tri sata kasn sletio sam na Newark i uzeo taksi prema kui. Na
putu, voza stavio CD starog Creedence Clearwater Revivala i dok
sam ga sluao, pokuao sam se s titi prvih dana s Dianom, kako smo
se upozn na pikniku, kako sam tada izgubio n zin broj i onda
sluajno naletio na nju kad sam izlazio iz kina s prijateljima, kako smo
prvi put vod ljubav u motelu na Jersey Shoreu. udno, ta su mi
s anja bila ivlja od nedavnog pos ta Potosiju.
Jo sam davno prim tio da, kad si intenzivno ukljuen u neto,
dan dio mozga to neprestano provak , ak iako razmilja o
neem drugom. Pl o sam taksi i dok sam otvarao ulazna vrata,
odluio sam da Spoelova pria o tome kako ubio Wiedera istinita,
morala biti rn imao to izgubiti te da mi iz nekog razloga
Derek Simmons lagao kad sam ga ispitivao pr gotovo 30 godina.
Sad sam samo trebao sazn zato.
 Tree poglavlje

Dva dana kasn , nakon to sam ga nazvao, pos tio sam

Simmonsa. Pronaao sam n govu adresu meu dokumentima ko
sam dobio od Johna Kellera. Simmons ivio u blizini princetonske
policijske uprave i stigao sam tamo oko 15 s , ba kad su kini oblaci
sru svoj teret na krovove kua.
Pr sastanka poku o sam se pris titi n gova lica, nisam
mogao. Kad sam istraivao sluaj, bio u ranim etrdesetima pa sam
oekivao da u vid ti propalog ov ka. Bio sam u krivu ako
zanemarite duboke bore na licu i b lu kosu, izgledao mnogo mlae.
Predstavio sam se i on mi rekao da me se mutno s a, kao
ov ka koji izgledao poput sveenika, a ne policajca. Pitao sam ga
gd ena o kojoj sam itao u Kellerovim bil kama, Leonora
Phillis, a on rekao da otila u Louisianu kako bi se brinula o svojoj
majci, koja bila na operaciji.
Otili smo u dnevnu sobu i s o sam na kau, a on mi donio cu
kave koja imala okus po cimetu. Objasnio mi da to trik koji
nauio od Leonore, cajunska tehnika. Napravio i sebi cu i zap o
cigaretu privukavi ve punu pepeljaru.
Mislim da te ne bih prepoznao da sam te susreo na ulici , rekao
. Da budem iskren, poku o sam zaboraviti da se to ikad dogodilo.
Zna li da me pr nekoliko m seci o ovome ispitivao i dan novinar?
Da, znam, i ja sam s njim razgovarao.
Ispriao sam mu priu Franka Spoela referirajui se na bil ke u
notesu koji sam koristio kako bih organizirao sve informac ko sam
imao, kao to sam radio u starim danima. Paljivo me sluao, bez
prekidanja, pijuckajui povremeno kavu i palei dnu cigaretu za
drugom.
Kad sam zavrio n nita komentirao, nego me samo pitao elim
li jo kave. Pepeljara bila prepuna opuaka, na rubu da se prospe na
stol od mahagonija koji stajao izmeu nas.
Razum li sada zato sam elio razgovar s tobom? pitao
sam.
Ne , odgovorio mirno. Nitko me n pitao nita o tome
gotovo 30 godina, a sad se ini kao da su svi zainteresirani. Ne
razum m, kui? N mi uope ugodno govoriti o tome to se tada
dogodilo. Profesor mi bio dini frend ko g sam imao.
Derek, s a li se to si izjavio u to vr me? I to si nedavno
rekao novinaru?
Naravno.
Tvoja pria ne podudara se s onim to mi rekao Spoel. Tvrdi
da se u veeri zloina skrivao u stran m vrtu, iza kue. Ti si izjavio
da si se i ti skrivao tamo u isto vr me, u 21 sat. Kako to da se niste
vid li? Rekao si da profesor bio tamo s Laurom Baines i Richardom
Flynnom, koji se poeo sva s Wiederom, z m si rekao da Laura
otila, iako si kasn vidio n zin auto parkiran u blizini. No Spoel n
rekao nita o Lauri Baines. Tvrdi da profesor bio s Richardom
Flynnom i da n prim tio nikakve nesuglasice meu njima.
U svoj sam bloki zapisao sva nepodudaranja izmeu dviju verzija,
toku po toku.
Pa to? rekao kao da n ni najman zainteresiran. Moda
ov k u meuvremenu zaboravio to se dogodilo lae. Zato bi
pov rovao n mu, a ne meni? to uope eli od mene?
 N teko pogoditi , odgovorio sam. Jedan od vas dvojice ne
govori istinu, a ja poin m v rov da si to ti. Zanima me zato si mi
lagao.
Nacerio se, no n se inilo da se zabavlja.
Moda ne laem, nego se samo ne mogu dobro s titi te veeri.
Star sam, n li normalno zaboravlj kad si star?
Ne govorim samo o tome to si rekao Kelleru pr nekoliko
m seci, nego o onome to si rekao policiji odmah nakon ubojstva ,
kazao sam. Ta dva iskaza gotovo su identina. A Kelleru si rekao i da
su Wieder i Laura b u vezi, s a se?
Moda i su. Kako zna da nisu?
Ti si dina osoba koja tada tvrdila da su Laura Baines i
profesor ljubavnici. A s obzirom na to da Flynn bio zaljubl n u nju,
to istraitelju dalo razlog da pretpostavi kako on ubio Wiedera u
ljubomornom ispadu, to bi tada bio mogui motiv.
To ono to sam oduv k mislio, da su ljubavnici. I jo v ru m
da se onaj Richard te veeri samo pravio kako odlazi, da se vr oi
ubio profesora. Ako to niste usp li dokaz , to onda tvoj problem,
kui? A to se tie njihove veze, moda nisi pitao prave ljude.
Nisi se skrivao iza kue te veeri, zar ne, Derek? Zato si
poku o podmetnuti Flynnu?
Od dnom se uinio ljutitim i uznemirenim.
Nisam poku o podmetnuti nikome, ov e. Bilo tono
onako kako sam rekao, bio sam tamo i vidio sve tro u dnevnoj sobi.
Znai, tvrdi da si stajao u sn gu gotovo dva sata? to si imao
na sebi?
Odakle da znam? Ne s am se.
 Kako to da nisi vidio Spoela i da on n vidio tebe?
Moda on lae i n bio tamo pobrkao vr me. Zato bi me
to trebalo biti briga?
Zato si tvrdio da Laura Baines bila tamo?
Jer sam vidio, a auto joj bio parkiran u blizini. T ra me da
stalno ponavljam iste stvari, poput papige, ov e.
Naglo ustao.
ao mi , obeao sam muteriji da u joj popraviti auto do
veeri. U garai . Moram ii. Ne da mi se razgovar s tobom, bez
uvrede, ne svia mi se tvoj ton. Sad vr me da zaigramo. Hvala vam
na suradnji.
to si rekao?
Yankeesi protiv Baltimore Oriolesa. Bio sam tamo kad
najavljiva to rekao nakon to hvata Thurman Lee Munson
poginuo u padu aviona. Pa, za tvoju informaciju, neu razgovar ni
sa kim o Wiederu osim ako ta osoba nema policijski nalog. Ispr t u
te.
Otiao sam os ajui se gotovo sm no, poput d teta ko se
igralo detektiva i ko upravo iz kue izbacio dan od sumnjivaca.
Nekad sam bio policajac, no ta su vremena davno prola. Sad sam bio
samo starac koji se glupira uokolo, bez zatite pitolja za pojasom.
Uao sam u auto i ubacio spiralnu bil nicu u pretinac za rukavice.
Kad sam skretao na Valley Road, dok su se brisai dva bor s
prolomom oblaka, pitao sam se to zapravo elim postii s c lom
priom. Bio sam gotovo siguran da Derek lae i da lagao u izjavi
koju dao odmah nakon ubojstva, tu nisam mogao uiniti nita.
Matt mi rekao da Spoelov odv tnik poku o ponovo otvoriti
sluaj, neusp no. Bio sam samo senilni umirovl ni policajac koji
radi budalu od sebe.
Sl deih nekoliko dana popravljao sam krov na kui i okreio
dnevnu sobu, a sve sam vr me razmiljao o sluaju.
Te subote istio sam stranji vrt, a u ned lju sam preao r ku i
pos tio bivega kolegu u gradu, Jima Fostera, koji imao srani udar
i pr nekoliko su ga t dana pust iz bolnice. Bio prekrasan dan
pa smo et ,az m s li na ruak u restoran u blizini ulice Lafayette.
Priao mi o svojoj drastinoj d ti. Pitao sam ga s a li se ega o
sluaju Josepha Wiedera, to ga malo zapanjilo rekavi kako mu to
ime uope ne zvoni.
On bio profesor na Princetonu koji ub n u svom domu u
prosincu 1987. Osuenik na smrt u Potosiju, u Missouriju, tvrdi da ga
ubio. ov ku ime Frank Spoel, a imao samo 22 godine u to
vr me. Ja sam radio na sluaju.
Nikad mi se n svialo ime Frank , kazao gledajui
t janske kobasice na mom tanjuru. Kao klinac sam itao Zameo ih
vjetar i tamo bio lik ko m smrd lo iz usta, a zvao se Frank. Ne
znam kako mi taj detalj ostao u s anju, uv k bih se toga s tio
kad bih uo to ime. Zato te i dal zanima ta pria?
Jesi li ikad imao sluaj kojim si bio ops dnut, onaj ko g se
stalno s a, ak i godinama kasn ?
Imao sam mnogo slua va, Roy.
Da, znam, shv o sam da me nakon svih tih godina i dal
mui taj sluaj. Mislim, imam os aj kao da postoji jo neto, neto
vano to eka da se otkr , zna? Ne govorim o onim sranjima Zakon
i red, nego o pravdi, o os aju da ako ne usp m, da e sve ost
zaboravl no.
Razmiljao nekoliko trenutaka.
Mislim da znam o emu govori... Nakon to sam se devedesetih
prebacio u Newyorke plavce, radio sam neko vr me u narkoticima.
Bilo to onda kad smo rad s federalcima borei se s Westiesima u
Hells Kitchenu i Gott vim dekima. N bilo praznog hoda. Biva
cura irskog bossa, mlada dama po imenu Myra, rekla nam da
spremna progovoriti ako joj pruimo zatitu. Dogovorio sam se s njom
da se naemo u baru Puni m sec u Zapadnoj 43. ulici. Otiao sam s
kolegom Kenom Finley m, koji ub n u obraunu s nekim likovima
iz Nikaragve u Jerseyju godinu dana kasn . Dakle, d vojka se
pojavila, naru smo pie i ja sam joj rekao to sve ukljuu program
zatite sv doka ako spremna suraiv . Onda rekla da mora na
zahod, pa sam ekao. S d smo desetak minuta, a onda smo shv li
da neto n u redu. Zamolio sam konobaricu da ode u enski WC i
potrai , n n bilo. Na kraju sam porazgovarao s menaderom
pa smo pretra lokal. Nita, ov e. Tamo n bilo prozora i dini
izlaz bio kroz kan zaciju ventilacijski sustav koji bio dovoljno
irok za trogodin d te. Nismo shv li to se zbivalo, na stol bio
pokraj toaleta pa bismo vid li da izala. Uz to, m sto bilo
gotovo prazno i nitko u meuvremenu n ni ulazio ni izlazio iz
zahoda.
Koja pria... Jesi li ikad saznao to se dogodilo?
Odmahnuo glavom.
Moda nisam o tome elio razmilj . I dal se na im kad se
s tim. Bilo kao da ju progutala zemlja, samo nekoliko metara od
mene, a ja nisam uinio nita. Nikad nisu pronali, ni ivu ni mrtvu.
Godinama sam mozgao kako se to moglo dogoditi. V rojatno svaki
policajac ima takav kostur u ormaru, Roy. Moda ne bi trebao previe
razmilj o svom.
Nakon to sam otpr o Jima do kue, otiao sam do parkir ta
gd sam ostavio auto. Dok sam prolazio pokraj knjiare McNally
Jackson Books, vidio sam m poster koji najavljivao da dr. Laura
Westlake tamo dri pred n u sr du posl podne, za tri dana. Ne
bih joj se usudio prii u privatnom krugu pa sam pomislio da bih moda
mogao razm niti nekoliko r i s njom nakon potpisivan knjige.
in nica da sam naletio na taj plakat bila poput znaka, pa sam
odluio oku sreu.
N bilo slike na plakatu pa sam te veeri pokuao pronai na
internetu. S ao sam se u magli, visoka, mr i samopouzdana
d vojka koja t kom c log intervjua mirno odgovarala na moja
pitanja, u s an nisam mogao prizv n zino lice. Pronaao sam
nekoliko nedavnih fotografija i prou o ih nekoliko minuta.
Prim tio sam n zino visoko elo, hladan pogled i stroga usta. N
bila zgodna, sam mogao shv ti zato se Richard Flynn u nju ludo
zaljubio.

Tri m seca pr na zaht v Johna Kellera otiao sam u arhiv

policijske uprave West Windsora i kopirao neke dokumente iz
Wiederova sluaja. Sad sam otiao u princetonsku policijsku upravu i
pitao o Simmonsovu sluaju, kad Derek bio optuen za ubojstvo
svo supruge. Richard Flynn spomenuo sluaj u svojoj knjizi samo
usput napisavi da detal uo od Laure Baines. N bilo naodmet
baciti oko na sluaj. Ubojstvo se zbilo 1982., nekoliko godina nakon
to sam prem ten u od l u West Windsoru.
 Telefonom sam razgovarao sa zapov dnikom Brocatom, ko g
sam znao odavno, kad smo rad za dno, i dopustio mi pregled
arhivu bez postavljanja previe pitanja. ov k na recepciji dao mi
pos titeljsku znaku, a z m sam se spustio u podrum, gd su dr
arhivu, uz sobu s dokazima.
to se tie rasporeda u arhivi, nita se n prom nilo jo od dana
kad sam tu radio. Stariji slubenik Val Minsky, ko g sam takoer
znao, stavio mi u ruke staru kartonsku kutiju i odveo me u
improvizirani ured, gd bio stol sa sv tiljkom, umorni stari
Xeroxov stroj, dva stolca i prazne police. Rekao mi da slobodno
polako pogledam papire ko sam zatraio i ostavio me nakon to
istaknuo da puen n doputeno.
U sl deih sat vremena, dok sam itao spis, zakljuio sam da
ono to Flynn napisao, iako turo, bilo tono.
Derek Simmons n priznao ubojstvo, a sudac presudio kako
n kriv zbog neuraunljivosti, i to nakon v taenja ko proveo
Joseph Wieder. Nakon uhienja, Simmonsa su dr u dravnom
zatvoru New Jersey, a z m ga prim u psihijatrijsku bolnicu
Trenton, gd se dogodila nesrea koja mu uzrokovala amneziju.
Godinu dana kasn , nakon to se fiziki oporavio, prem ten
u psihijatrijsku bolnicu Marlboro, odakle otputen za dv godine.
Strunu proc nu koja dovela do sueve odluke o prem tanju
Simmonsa u Marlboro i kasn otputan napisao takoer Joseph
Wieder. Nakon n gova otputanja pod nazorom u spisu bio jo
dan dokument, da 1994. sudac naloio ukidan m re nadzora,
takoer nakon proc ne v taka.
 Zabil io sam imena drugih dvo v taka koji su uz Wiedera
potpis izv taj to Simmonsa 1983. izvukao iz zatvora. Jedna od
njih bila Lindsey Graff, a drugi John T. Cooley.
Z m sam prim tio popis telefonskih bro va.
Simmons n uhien odmah, ulov su ga osam dana nakon smrti
supruge. Popis sadr o bro ve telefona odlaznih i dolaznih poziva
u kuu obitelji Simmons u razmaku od t dan dana pr ubojstva do
Derekova uhienja. Kopirao sam listu i spremio u aktovku.
Jedan od mojih kolega koji se bavio slua m Simmons, Nicholas
Quinn, 1990-ih umro od sranog udara. Drugi lik koji se spominjao
u dokumentaciji v rojatno doao u postaju nakon to sam ja otiao.
N govo ime bilo Ian Kristodoulos.
Vr o sam kutiju s papirima policajcu Minskyju, koji me pitao
sam li pronaao ono to sam traio.
Ne znam jo , rekao sam. Pozna li detektiva Kristodoulosa,
dnog od policajaca koji radio na sluaju. Znao sam onog drugog,
Quinna, umro pr petnaestak godina.
Naravno da ga znam. Prebacio se u policiju u New York pr pet
godina.
Zna li kako bih mogao doi do n gova broja?
Daj mi sekundu.
Hvala puno, Val.
Sve za kolegu.
Minsky obavio nekoliko poziva zain nih alama o enama
preljubnicama i pijanim mamama t kom kojih mi namigivao kao
da ima tik. Napokon n govo naborano crvenkasto lice trijumfalno
zasjalo te na samol pljivi papiri napisao broj mobitela i dao mi ga.
 Navodno jo n u mirovini. Radi u 67. stanici u Brooklynu, na
Aveniji Snyder. Evo ti broj.
Unio sam Kristodoulosov broj u memoriju svog mobitela, zahv o
Minskyju i otiao.

Dogovorio sam se s Ianom Kristodoulosom da se naemo tog

posl podneva u kafiu u blizini parka Prospect, a u meuvremenu
sam pokuao ui u trag ono dvo v taka.
Nakon mnogo pretrage po internetu saznao sam da postoji
psihijatrica po imenu Lindsey Graff koja imala svoju praksu u
gradu, u Istonoj 56. ulici. Ordinacija imala internetsku stranicu,
gd sam pogledao biografiju gospoe Graff. anse su bile 99 posto da
sam pronaao pravu osobu, r izmeu 1981. i 1985. Lindsey Graff
radila kao v takinja za Ured dravnog mrtvozornika, nakon ega
est godina pou la na Sveu tu New York. Kliniku otvorila
1998. s dvo kolega.
Nazvao sam kliniku i pokuao dobiti termin, mi tajnica rekla
da e dr. Graff biti slobodna tek sredinom studenoga. Rekao sam joj
da imam specifian problem i da bih volio razgovar s njom preko
telefona. Ostavio sam joj svoj broj i ona rekla da e joj pren ti
poruku.
Jo nisam uspio locir Johna T. Cooleyja kad sam popodne
stigao na sastanak s Kristodoulosom. Mukarac bio nizak i zdepast,
tamne kose i brade koja naraste samo sat vremena nakon brijanja.
T kom sl deih sat vremena, neprijateljski nastro n, objasnio mi
ega se s ao iz Simmonsova sluaja.
 Bio to moj prvi vaan sluaj , proc dio . Bio sam u od lu
godinu i pol i dotad sam se bavio samo sitniarijama. Molio sam
Quinna da me uzme za partnera kad se to dogodilo. Zna kako ,
nikad ne zaboravi svoj prvi sluaj ubojstva, kao to nikad ne zaboravi
svoju prvu curu. Ali to smee Simmons se izvukao.
Rekao da nikad n sumnjao kako Derek Simmons ubio
svoju enu, a motiv bio taj to imala ljubavnika. Simmons se inio
zdravim, jako prepredenim pa psihijatrijska proc na zgrozila
c li od l.
Dokazi su b vrsti i sigurno bi dobio doivotnu bez mogunosti
pomilovanja da sluaj zavrio na sudu. Ali nita nismo mogli uiniti.
Takav zakon; nitko ne moe pobiti presudu v taka. Sm st su ga
u bolnicu, odakle izaao za nekoliko godina. Ali mislim da Bog u
n govu sluaju n sp o r ga neki lik udario u glavu u bolnici i
tada stvarno izgubio razum, prema onome to sam uo. Prom n
su zakon samo godinu dana kasn , 1984., nakon to lik koji
pokuao ubiti preds dnika Reagana proglaen nevinim zbog
neubrojivosti pa Kongres progurao reformu zakona o obrani u
sluaju neubrojivosti.
Nakon to sam se rastao s Kristodoulosom i stigao kui, nastavio
sam traiti Cooleyja, bez usp ha. Lindsey Graff n me nazvala,
nisam ni oekivao da hoe.
Oko 22 sata, dok sam gledao staru epizodu Dva i pol mukarca,
nazvala me Diana.
Obeao si mi uiniti onu uslugu koju sam te zamolila , pods tila
me nakon to smo razm n nekoliko uvodnih r i. Zadnji put uli
smo se pr dva tri t dna.
 S tio sam se o emu govori, trebao sam joj podii dokument od
tvrtke za koju radila pr mnogo godina, a trebala joj za prijavu
mirovine. Promrmljao sam neku ispriku i obeao joj da u to napraviti
odmah sutra.
Samo sam prov r la , rekla . N urba. Moda bih mogla
doi na nekih t dan dana i sama to r iti za par dana. Ti si dobro?
Svaki put kad bih uo n zin glas imao sam os aj da smo
prekinuli pr samo nekoliko dana. Rekao sam joj da sam dobro, da u
joj nabaviti potvrdu, da sam dnostavno zaboravio i da sam se tek
sad s tio. A onda sam shv o zato zapravo zove i pitao : Matt te
nazvao, zar ne?
ut la nekoliko sekundi.
Taj laj cn imao nikakva pr da...
Roy, li to istina? Nema sumn ? Jesi li traio drugo mil n ?
Mogu li togod uiniti za tebe?
Os ao sam se posraml no, kao da Diana o meni saznala neto
sramotno. Objasnio sam joj da nikad neu moi prihv ti n zino
saal n . A i mislio sam kako n najbol za nju da provede svo
posl dn godine sa zomb m koji se nee moi s titi ni vlastitog
imena.
Dee, ne elim razgovar o tome. Ni sad ni ikad.
Vol la bih doi na nekoliko dana. Nemam nikakvog posla osim
ispunjav tu prokletu prijavu, a ak i to moe ek .
Ne.
Molim te, Roy.
ivim s nekime, Dee.
Dosad to nisi spomenuo.
 Uselila se prolog t dna. Upozn smo se pr dva m seca. Ime
joj Leonora Phillis, iz Louisiane .
Leonora Phillis iz Louisiane. Mogao si rei i Minnie Mouse iz
Disneylanda. Ne v ru m ti, Roy. ivi sam otkako smo se rast .
Ozbiljan sam, Dee.
Zato to radi, Roy?
Sad moram poklopiti, ao mi . Nabavit u ti tu potvrdu,
obe m.
Doi u, Roy.
Nemoj to raditi, Dee. Molim te.
Poklopio sam i legao na kau stiui oi sve dok me nisu zabol le
i dok mi nisu poele tei suze.

Meurasni parovi nisu b uobia ni u ranim 1970-ima, ak ni

na s veroistoku. S am se pogleda koji bi nas pr li kad bismo uli
u bar, neki neprijateljski, neki izbezuml ni. Bilo i zav renikih,
kao da smo se Diana i ja zaljub samo kako bismo neto dokaz .
Obo smo se s time mor nositi, a ja sam se bar mogao t iti da
nikad neu mor provoditi Boi s roacima u Massachusettsu. Ali
kasn sam sve izgubio, kad sam poeo posez za bocom. Kad sam
pio, nisam bio samo grub, bio sam stvarno zao. Volio sam vr ,
kriviti za sve, govoriti joj stvari za ko sam znao da e najvie
povr diti. ak i nakon toliko vremena, kad se s tim kakav sam bio
tada, os ao sam kako mi se eludac stee od gnuanja.
Zaboravljan svega toga bit e dina dobra stvar koju e mi
bolest don ti prestat u razmilj o tim godinama r se neu ni
s da su postojale.
 Uspio sam prest piti tri godine nakon razvoda, uz pomo
mnogih sastanaka Anonimnih alkoholiara, u klinici u Albanyju, a
morao sam prevlad i dva posrtanja i vraanja alkoholu. Znao sam,
meutim, da sam ostao alkoholiar i da u to biti do samoga kraja.
Znao sam da onog trenutka kad uem u bar i naruim pivo Jack,
nikad neu moi st . Katkad sam bio u iskuenju, posebno odmah
nakon umirovl nja, kad sam mislio da nita vie n vano. Ali svaki
bih si put rekao da to najrunija vrsta samoubojstva te da posto i
drugi naini, bri i ii.
Od nuo sam se i otiao proet u park, koji bio otpr ke
stotinjak metara od mo kue. Bio na brdu usred ko g se prostirala
velika livada s drvenim klupama na kojima sam volio s diti. Od tamo
sam mogao vid ti sv tla grada, imao sam os aj kao da lebdim nad
krovovima.
Ostao sam tamo otpr ke sat vremena gledajui ljude kako eu
pse odlaze preicom do autobusne stanice u podnoju brda. Z m
sam polako hodao natrag do kue pitajui se sam li napravio
najgluplju stvar na sv tu kad sam rekao Diani da me ne dolazi
pos titi.
 etvrto poglavlje

U sr du posl podne stigao sam u knjiaru McNally Jackson

Books u 16.45, etvrt sata pr poetka pred nja. Laura Baines
objavila novu knjigu o hipnozi pr man od m sec dana, a
pred n tog posl podneva bilo dio n zine promotivne turne .
Kupio sam prim rak knjige i s o u publiku. Gotovo sva m sta bila
su zauzeta.
Rano tog jutra stao sam u tvrtki od ko Diana trebala potvrdu.
Slubenica mi obeala da e posl e-mailom sl deeg dana pa
sam Diani poslao poruku da problem r en. N odgovorila pa sam
pomislio da v rojatno ugasila mobitel.
Laura izgledala bol nego na fotografijama ko sam pronaao
na internetu, a bilo oito i da v ta govornica. Zainteresirano sam
sluao iako sam bio na iglama, pitajui se koliko e joj sekundi
treb da me otpravi nakon to shv tko sam i zato sam tamo.
Zavrila pred n i nakon kratkih pitanja i odgovora stvorio
se red za potpisivan knjiga. Ja sam bio posl dnji koji joj predao
prim rak, a ona me ispitivaki pogledala.
Freeman, Roy Freeman , predstavio sam se.
Za Freemana, Roya Freemana , ponovila sa sm kom i
potpisala knjigu.
Hvala.
I ja zahvalju m vama. Jeste li moda psiholog, gospodine
Freeman?
 Ne, ja sam bivi policajac, iz od la za ubojstva. Istraivao sam
smrt profesora Josepha Wiedera pr gotovo 30 godina. V rojatno
me se ne s ate, ja sam vas tad ispitivao.
Zurila u mene otvorenih usta kao da e neto rei, a z m se
predomislila i prola l vom rukom kroz kosu. Pogledala uokolo i
vid la da sam zadnja osoba koja ekala potpis. Stavila poklopac
na kemijsku i spremila u torbu koja stajala na stolcu pokraj n .
Sredov na ena kose obo ne u ljubiasto nadzirala nas u stavu
mirno nekoliko metara dal .
Mislim da u malo proet s gospodinom Freemanom , rekla
ljubiastoj eni, koja ju gledala u udu.
Jesi li sigurna...
Potpuno. Nazvat u te sutra ujutro. uvaj se.
Pomogao sam joj od nuti kaput, z m pokupila svoju torbu i
otili smo. Poeo pad mrak, a zrak mirisao po kii.
Debbie moja agentica , rekla . Katkad se ponaa kao mama
medv dica, znate. Je li vam se svid lo pred n , gospodine
Freeman?
Bilo jako zanimljivo, zaista.
Ali niste doli radi toga, zar ne?
Nadao sam se da u moi razgovar s vama nekoliko minuta.
Obino ne prista m na razgovore nakon pred nja, na neki
sam vas nain oekivala.
Prolaz smo pokraj kafia Zanellis i prihv la moj poziv da
uemo. Naruila au crnog vina, a ja sam zatraio kavu.
Sluam, gospodine Freeman. Nakon to sam pristala razgovar
o toj prii s novinarom pr nekoliko m seci, shv la sam da potar
uv k zvoni dvaput. Znala sam da u se susresti s jo nekime tko e
me pit o tim davnim vremenima. Nazovite to enskom intuicijom.
Znate li da Richard Flynn pokuao napis knjigu o Wiederovu
sluaju?
Da, znam. Proitao sam odlomak rukopisa. John Keller, onaj isti
novinar, dao mi prim rak. No u meuvremenu se neto dogodilo i
zato sam s vama elio razgovar .
Ispriao sam joj o Franku Spoelu i n govoj verziji dogaaja te
veeri. Paljivo me sluala, bez prekidanja.
Novinar mi v rojatno n v rovao kad sam mu rekla da nisam
bila u ljubavnoj vezi s Richardom Flynnom , rekla , ni s profesorom
Wiederom, naravno. Kako bilo, ini se da se to to taj ov k govori
uklapa u ono to se dogodilo, zar ne?
Dr. Westlake, mislim da Frank Spoel n ubio profesora. Netko
tko imao kljueve kue uao dok on bio tamo. Profesor u tom
trenutku jo bio iv. Osoba se skoro sudarila sa Spoelom, koji uspio
pob i kroz staklena vrata. Ponavljam, profesor jo bio iv. Spoel
ga samo elio nauiti pameti. Ali kad ov k ve na podu u
nesv sti i udarite ga jako bejzbolskom p com po glavi, znai da ga
elite ubiti. Inae, osoba koja se pojavila n zvala hitnu pomo. Zato?
Mislim da se ta osoba pon la poput oportunistikog predatora koji
iskoristio situaciju. Wieder bio na podu bez sv sti, staklena vrata
bila su otvorena pa bilo mogue da netko prov o, preml o ga i
pob gao. Tu bi osobu optu za ubojstvo.
A vi me elite pit sam li ja bila ta osoba, oportunistiki
predator, kako kaete?
Nisam odgovorio, pa nastavila. Gospodine Freeman, te veeri
nisam otila do profesorove kue. Nisam bila tamo nekoliko t dana.
 Gospoo Westlake, ona vaa prijateljica Sarah Harper dala vam
lani bi i lagala nam. A i vi ste nam lag . John Keller
razgovarao s njom i dao mi svo bil ke. Harperova sad u Maineu,
e sv doiti bude li potrebno.
Pretpostavila sam da to znate. Sarah bila jako krhko bie,
gospodine Freeman. Ali da ste tad zaaraf , odmah bi popustila i
rekla vam istinu. Bila sam spremna na taj rizik kad sam zamolila da
kae da smo bile za dno. Ali nadala sam se da neu dosp ti u novine,
da me nee maltretir novinari. Nisam ht la da imaju neke prljave
insinuac o meni i profesoru. To bilo sve. Nisam se bojala da bi me
mogli optuiti za ubojstvo, samo sam poku la izb i skandal.
Pa gd ste b to posl podne nakon to ste otili s pred nja?
Richard Flynn u svom rukopisu tvrdio da niste b s njim. A
v rojatno niste b ni sa svojim dekom Timothy m Sandersom,
inae biste od n ga tra da sv doi...
Tog sam popodneva bila u klinici u Bloomfieldu, gd sam bila
na abortusu , rekla kratko. Ostala sam trudna s Timothy m malo
pr nego to otiao u Europu. Rekla sam mu kad se vr oin se
inio sretnim. el la sam r iti problem pr nego to odem kui na
praznike r sam bila sigurna da e moja majka prim titi to se zbiva.
ak ni Timothyju nisam rekla kamo idem i otila sam u kliniku sama.
Vr la sam se kasno kui i strano se posvaala s Richardom
Flynnom. On n ba esto pio, mislim da tada bio pijan. Proveo
veer s profesorom i tvrdio da mu on rekao kako sam mu
ljubavnica. Spakirala sam torbe i otila k Sarah. U svakom sam se
sluaju planirala odseliti od tamo nakon praznika. Shvaate li zato
vam nisam ht la rei gd sam bila toga dana i zato sam od Sarah
traila da kae da smo bile za dno? Bila sam trudna, ljudi su ir
glasine o aferi s profesorom, pa bi novine to lako povezale...
Novinar, Keller, doao do zakljuka da ste ukr Wiederov
rukopis i objav ga pod svojim imenom.
Koji rukopis?
Rukopis vae prve knjige, objavl ne pet godina kasn . U svojoj
knjizi Flynn napisao da ste mu pri o jako vanoj knjizi na kojoj
Wieder radi i koja bi izm nila dotadan poiman stvari, neto o
povezanosti izmeu mentalnih podraaja i reakcija. Zapravo, to i st
bila tema vae prve knjige, zar ne?
Da, tono , nisam ukrala rukopis profesoru , rekla
odmahujui glavom. Rukopis o ko m govorite n ni postojao,
gospodine Freeman. Profesoru sam dala nacrt svo disertac i
uvodnih poglavlja. Jako mu se svid la moja ideja i dao mi neke
dodatne materijale, nakon ega su se stvari postupno ispreplele i on
poeo na to gled kao na svo d lo. Pronala sam ponudu koju
poslao izd u, u kojoj tvrdio da rukopis spreman za predaju.
Zapravo, n imao nikakav pravi pro kt za knjigu osim tih poglavlja
mo knjige i nepovezanih is aka iz svojih starijih knjiga...
Mogu li vas pit kad ste i kako pronali ponudu o kojoj
govorite?
Otpila gutljaj vina, proistila grlo i z m progovorila:
Pretpostavljam da me zamolio da sloim neke n gove papire a da n
znao kako ponuda meu njima.
A kad to bilo? Upravo ste rekli da niste b tamo neko dul
vr me.
 Pa, ne mogu se s titi kad sam pronala, to bio osnovni
razlog zbog ko g sam ga prestala pos iv . Posvaao se s ljudima s
kojima radio i n se mogao koncentrir dovoljno da dovri drugu
knjigu. U isto vr me, elio impresionir sveu te na ko m
sl dee godine planirao poeti raditi. elio se na neko vr me vr ti
u Europu.
A ko to sveu te bilo?
Cambridge, ini mi se...
A tko su b ti tajanstveni ljudi za ko radio?
Pa, nisu b toliko tajanstveni koliko profesor u to v rovao.
Koliko znam, suraivao s istraivakim od lom vojne tajne slube,
koja el la istraiti dugorone uinke psiholokih trauma od kojih
pate ljudi prisil ni raditi u tekim situacijama. U l to 1987. ugovor
istekao, i toka. Ali profesor se ponekad volio pona
melodram no. Na neki nain, volio v rov da ga agencija
pritie, da um an u ko kakve tajne afere i da ga maltretiraju r
zna previe. Moda to bio nesv sni nain da kompenzira in nicu
da mu kar ra zapravo bila na zalazu. Nekoliko godina pr traged
radijski i televizijski talk showovi i intervjui u novinama post su mu
vaniji od znanstvene kar re. Laskalo mu kad bi ga ljudi
prepoznav na ulici, a na sveu tu se os ao superiornijim drugim
profesorima. Postao zv zda, drugim r ima. Ali zanemario
najvaniji dio svog posla, to ostavilo posl dice rn imao nita
novo za rei, i to poeo shva .
Ali Sarah Harper...
Sarah imala ozbiljnih problema, gospodine Freeman! Nemojte
misliti da pauzirala semestar r profesor Wieder ub n. iv le
smo za dno godinu dana i dobro sam pozn la.
 Znai, knjiga koju ste objav zapravo n bila Wiederov
pro kt?
Naravno da n ! Objavila sam knjigu kad sam mogla dovriti,
nakon svo doktorske disertac . Danas mi se ini da potpuno
zbrkano postavl na i zauena sam panjom koju svo dobno
privukla.
Ali prvo poglavl vae knjige potpuno identino poglavlju
ko profesor poslao izd u. Keller dobio kopiju profesorove
ponude. I vi ste rekli da ste vid li.
To zato to mi ga ukrao, rekla sam vam.
Znai, Wieder se spremao ukrasti va rad... Zato niste poku
neto uiniti? Kad ste pronali tu kopiju, pr dlog knjige ve poslan
izd u. Da n ub n, v rojatno bi objavio knjigu pod svojim
imenom, vau knjigu, mislim.
Da sam optuila tako vanu linost za intelektualnu krau,
v rojatno bi me smatr paranoinom. Ja sam bila nitko i nita, a on
bio dan od najc n nijih psihologa u dravi.
Bila u pravu. Ali s druge strane, bila jako odluna osoba i to
bilo n zino ivotno d lo, n zina pr ka da prepoznaju kao
najbolju. N mi bilo teko zamisliti to bi uinila da joj netko
poku o natetiti na bilo koji nain, posebno kad u pitanju n zina
kar ra.
U redu, vr mo se na veer kad profesor ub n. Te veeri,
nakon to ste se posva s Flynnom i otili, li on ostao kod kue?
N odmah odgovorila.
Ne , napokon prozborila. Uzeo kaput i izaao iz kue pr
mene.
 S ate li se koliko bilo s ?
Dola sam kui oko 20 s , a on doao odmah nakon 22 sata.
Mislim da ponovo izaao oko 23 sata.
Znai, imao vremena otii natrag do West Windsora do
ponoi.
Da.
Je li nazvao taksi pr nego to otiao?
V rojatno, ne s am se.
Je li se te veeri svaao s profesorom?
Ne s am se ba dobro... inio se jako b snim. Otiao
zalupivi vr ma nakon to sam mu rekla kako bih, da me profesor
ikad traio da sp m s njim, v rojatno pristala, da me nikad n
pitao. To bila istina. Isprva, bilo mi zabavno to Richard
zaljubl n u mene, mi kasn postalo zamorno. Ponaao se prema
meni kao da sam ga prevarila. el la sam to prekinuti dnom za
svagda. Na alost, nisam bila ba usp na. Maltretirao me dugo nakon
toga, ak i nakon to smo obo napust Princeton.
Papiri su b razasuti svuda po kui i ladice su bile otvorene, kao
da ubojica netko drugi traio neto u urbi. Ali to n bio Spoel
r on otiao iz sobe kroz staklena vrata nakon to uo da netko
ulazi. U redu, moda to bio Flynn, koji imao vremena vr ti se.
Ali ako tako, zato bi ga zanim ti papiri?
Ne znam, gospodine Freeman. Rekla sam vam sve ega se
s am.
Kad vas nazvao prole godine, li vam ita priznao? Je li vam
rekao ita to niste zn o dogaajima te veeri?
 Ne, ne ba. Bio uznemiren i n bio ba suvisao. Sve to sam
usp la shv ti st da me optuu da sam ukljuena u Wiederovu
smrt i da sam ga iskoristila kako bih postigla svoj izopaeni cilj. Bio
vie jadan nego zastraujui.
N rekla da joj ao zbog Flynnova tuna kraja ak zbog
profesorove smrti, ni dnom. Glas joj bio r n i an tian,
pretpostavio sam da prepuna unapr d pripreml nih odgovora.
Otili smo iz bara i ja sam joj pomogao da pronae taksi. Gotovo
da sam zaboravio potpisanu knjigu na stolu, se ona nasm ila i
istaknula kako to n prikladno tivo za pos titel ovakvog m sta.
to planirate uiniti , pitala me pr nego to ula u auto,
oko c le te prie?
Nemam pojma , priznao sam. V rojatno nita. Nakon to
Spoel priznao, n gov odv tnik poku o ponovo otvoriti sluaj,
bez usp ha. Pogubit e ga za nekoliko t dana i kraj prie. ini se
da e ovo ost ner eni sluaj.
inilo se kao da joj laknulo. Rukov smo se i ula u taksi.
Prov rio sam telefon i vidio da stigla Dianina poruka. Rekla
kako dolazi sl dee veeri i dala mi broj leta. Odgovorio sam joj da u
pokupiti na aerodromu, krenuo prema garai gd sam ostavio auto
i odvezao se kui.
Sl deeg sam jutra gotovo sluajno naletio na broj telefona.
Kopirao sam popis odlaznih i dolaznih poziva na telefon Dereka
Simmonsa pr i posl ubojstva n gove ene i odluio sam ih
pogled . Bilo ih 28, svi poredani u pet stupaca broj, adresa, ime
pretplatnika i datum te duljina poziva.
 Jedna od adresa izgledala mi poznato, mi ime n bilo
poznato Jesse E. Banks. Poziv trajao 15 minuta i 41 sekundu.
Z m sam se s tio koja to adresa pa sam prov rio jo nekoliko
stvari. Bilo oito da tada, 1983., ime i broj nisu nita zna
istraiteljima, su meni b jako vani. Ali u prosincu 1987., kad
sam poeo istraiv Wiederovu smrt, n mi ni palo na pamet da
poveem ova dva sluaja kad se dan dogodio etiri godine kasn .
Z m mi sinulo. S tio sam se izraza Dereka Simmonsa koji
upotr bio neki dan kad prekinuo na razgovor, a koji me sve
vr me muio, i na Wikipediji potraio neke detal o n mu.
Sl dea dva sata proveo sam spajajui detal dva sluaja,
Simmonsova i Wiederova, i sve se poelo slag . Nazvao sam
slubenika u uredu tuitelja u okrugu Mercer i nali smo se u dugom
razgovoru, sa svim mojim dokumentima. Nazvao zapov dnika
Brocata, dogovor su sve detal , a z m sam otiao kui.
Imao sam Berettu Tomcat, .32, koju sam drao u ormaru u
prizemlju. Uzeo sam iz kut , prov rio sigurnosni otponac i okida,
az m umetnuo okvir sa sedam metaka. Dobio sam kao oprotajni
dar od la kad sam odlazio u mirovinu i nikad nisam koristio. Oistio
sam ul krpicom i stavio pitolj u dep jakne.

Parkirao sam u blizini policijske stanice i ekao za volanom deset

minuta uv r jui samog sebe da se i dal imam vremena
predomisliti, otii, zaboraviti c lu stvar. Diana dolazi za nekoliko s
i ve sam rezervirao stol u korejskom restoranu u parku P sades.
Nisam, meutim, mogao dopustiti da samo tako zavri. Izaao
sam iz auta i krenuo prema kui na kraju ulice. Stih iz stare p sme
Percyja Sledgea neprestano mi se motao po glavi: Mrani kraj ulice.
Pitolj u depu neprestano me, pri svakom koraku, udarao u bok
stvarajui mi os aj da e se neto dogoditi.
Popeo sam se drvenim stepenicama i pozvonio. Derek Simmons
otvorio vrata nakon nekoliko trenutaka i n bio iznenaen to me
vidi.
Oh, opet ti... Ui.
Okrenuo se na peti i nestao u hodniku ostavljajui vrata
otvorenima.
Sl dio sam ga, a kad sam uao u dnevnu sobu pokraj kaua
ugledao sam dva velika kovega i putnu torbu.
Putu nekamo, Derek?
U Louisianu. Leonorina mama juer umrla. Mora ost tamo
zbog sprovoda i da bi prodala kuu. Rekla da ne eli biti sama pa
sam zakljuio da mi prom na ne bi kodila. eli li kavu?
Hvala.
Otiao u kuhinju, napravio kavu i vr o se s dv velike ce
te dnu stavio pred mene. Z m zap o cigaretu i prou o me
praznim pogledom pokeraa koji poku pogoditi suigraeve karte.
to sad hoe od mene? pitao me. Ima li nalog u depu ti
samo drago to me vidi?
Rekao sam ti da sam ve godinama u mirovini, Derek.
Nikad se ne zna, ov e.
Kad ti se vr lo pamen , Derek? 1987.? Ran ? Ili ga nikad
nisi ni izgubio i samo si glumio sve vr me?
Zato pita?
 Vr me da zaigramo. Hvala na suradnji. Rekao si da si bio
na stadionu kad najavljiva to rekao, nakon osmominutne ovac u
ast Thurmana Leeja Munsona koji stradao u avionskoj nesrei u
Ohiou. Ali to bilo 1979., Derek. Kako si znao da si 1979. bio u
Bronxu na stadionu i da si to uo vlastitim uima?
Rekao sam ti da sam nakon nesree poku o nauiti sve o sebi
i...
Sere, Derek. Ne moe nauiti takvo to, moe se samo s titi.
Jesi li 1979. vodio dnevnik? Jesi li zapisao? Ne bih ba rekao. I jo
dna stvar, zato si zvao Josepha Wiedera ono jutro kad si navodno
pronaao t lo svo ene? Kad si ga zapravo upoznao? Kad si se i kako
s njim dogovorio da v tai u tvoju korist?
Neko vr me samo s dio i puio paljivo me promatrajui u
tiini. Bio smiren, bore na n govu licu izgledale su malo dubl
nego to sam ih se s ao. Z m pitao: Jesi li ozvuen, stari?
Ne.
Mogu li prov riti?
Pokazat u ti da sam ist.
Digao sam se, razgrnuo revere svo jakne, a z m polako
otkopao koulju i okrenuo se.
Vidi, Derek? Nema ica.
U redu.
S o sam ponovo na kau i ekao da pone pri . Bio sam
siguran kako ve dugo eka da nekome ispria c lu priu. A bio sam
i siguran da se dnom kad napusti grad, nikad nee vr ti. Susreo
sam previe takvih likova. Postoji trenutak kad zna da ov k
ispred tebe spreman rei istinu i u tom trenutku kao da u klik, kao
to klikne sef kad ukuca pravu kombinaciju bro va. Ali ne moe to
pouriv . Mora ih pustiti da idu svojim tempom.
Vraki si dobar policajac... zastao . Kako si saznao da sam
razgovarao s Wiederom tog jutra telefonom?
Pogledao sam popis poziva. Wieder tek kupio kuu pa
telefonski broj jo n bio prebaen na n govo ime. Bivi vlasnik,
ov k po imenu Jesse E. Banks, preminuo , a kuu prodala
agencija za nekretnine. Policajci koji su prov rav pozive tu su
zapeli pa su odust od tog traga. ak i da su nali Wiederovo ime, ne
bi imalo nikakve veze sa slua m u to vr me. Unato tome, bio si
nesmotren. Zato si zvao Wiedera sa svoga kunog broja, Derek? Zar
u blizini n bilo telefonskih govornica?
Nisam elio izai iz kue , rekao ispljunuvi cigaretu koju
popuio do filtra. Bojao sam se da me ne vide. A i morao sam hitno
razgovar s njim. Nisam znao hoe li me policija uhititi na licu
m sta.
Ubio si , zar ne? Svoju enu, mislim.
Odmahnuo glavom.
Ne, nisam, iako zasluila. Bilo tono onako kao to sam
rekao naao sam u lokvi krvi. Ali znao sam da me vara...

U iduih pola sata ispriao mi sl deu priu: nakon to su ga

prim u psihijatrijsku bolnicu u posl dn m razredu sredn kole,
sruio mu se sv t. Svi su misli da lud, a kad izaao, kolski kolege
su ga izb gav . Odustao od el da ode na fakultet i pronaao
slabo plaeni posao. N gov otac pokupio prn i otiao. Budui da
mu majka umrla kad bio jako m , bio potpuno sam i gotovo
deset godina ivio poput robota uzimajui propisane tablete. Rekli su
mu da e ostatak ivota mor biti na l kovima, nuspojave su bile
gadne. Na kraju prestao uzim tablete.
Z m upoznao Anne, devet godina nakon to zavrio srednju
kolu, i sve se prom nilo, barem u poetku. Zaljubio se u nju, a inilo
se da i ona n ga voli. Anne , ispriao mi , odrasla u sirotitu na
Rhode Islandu, ko napustila kad imala osamnaest. Sp la na
ulici, spetljala se s nekim bandama i do devetnaeste postala
prostitutka u Atlantic Cityju. Srozala se do dna neto pr nego to
upoznala Dereka radei na parkir tu motela u Princetonu, gd
on popravljao grijan .
Anne se uselila k n mu i post su ljubavnici. Dva t dna kasn
dva naoruana fra ra pojavila su se na vr ma i rekla mu da im cura
dugu novac. Derek n nita rekao. Otiao u banku, podignuo pet
tisua dolara, svu svoju uteevinu, i dao im novac. Mukarci su ga
uzeli i rekli da e pustiti na miru nakon toga. Dva m seca kasn ,
pr Boia, Derek zaprosio Anne i ona pristala.
Neko vr me, rekao Derek, inilo se da sve dobro, dv
godine kasn sve krenulo nizbrdo. Anne bi se napila i varala ga kad
god imala pr ku. Nisu to bile veze, nego samo niz dnononih
ntura sa strancima, a inilo se kako joj nevano hoe li Derek
sazn ne. U javnosti se ponaala savreno, kad god su b sami,
prom nila bi plou vr ala ga i poni la nazivajui ga
luakom i prop com, korei ga zbog njihova skromnog ivota i to
n sposoban zaraditi vie novca. Optuivala ga da joj n pruio
dovoljno zanimljiv ivot i stalno mu pr tila da e ga ostaviti.
Bila pr kuka, ov e. Kad sam joj rekao da elim d cu,
zna li to rekla? Da ne eli retardiranu d cu poput mene. To
rekla liku koji ju pokupio na parkir tu i oenio . Zato sam sve
to trpio? Jer nisam imao izbora, bio sam lud za njom. Mogla uiniti
to god, i dal ne bih ostavio. Zapravo, brinuo sam se da ona
mene ne ostavi zbog nekog kretena. Kad sam hodao ulicom, imao sam
os aj da mi se svi smiju. Kad sam u gradu upozn o mukarce,
uv k bih se pitao su li ev . Ali ipak nisam mogao izbaciti.
Nakon nekog vremena n zino se ponaan prom nilo i shv o
da joj se neto dogodilo.
Anne se bol od vala, poela se mink . Prestala piti i
izgledala sretn no ikad. Poela potpuno ignorir Dereka.
Dolazila bi kui kasno i odlazila rano ujutro pa su se dva vi i uope
nisu razgovar . ak joj se n dalo ni sva s njim.
N mu trebalo dugo da sazna to se dogaa.
Neu mulj , rekao . Sl dio sam i vidio da odlazi u
hotelsku sobu sa starijim tipom. V rovao ne, nisam joj to ni
spomenuo. Samo sam se nadao da e ostaviti i da e se sve zavriti.
S tio sam se kako mi bilo grozno kad sam bio sam, pr nego to
sam upoznao.
Tko bio taj mukarac?
Joseph Wieder. Bio bogat, moan i poznat. I n imao
pametn g posla nego span se s mojoj enom, koja bila gotovo
30 godina mlaa od n ga. Nikad nisam saznao kako su se upozn .
Mnogo profesora i studenata sa sveu ta dolazilo u kafi u ko m
radila pa su se v rojatno tamo i upozn . Bio sam pomalo lud, to
istina, nisam bio idiot, znao sam kako e Wieder uiniti sve da se
ne uplete u skandal.
 Zato onog jutra kad mu ena ub na Derek nazvao profesora
na kuni broj koji pronaao ran prekapajui po Anneinim
stvarima. Rekao mu za ubojstvo i da e, s obzirom na okolnosti, za
policiju v rojatno on biti rtveno jan . Rekao kako e sa sobom
povui i Wiedera, r znao da su b ljubavnici. Rekao mu kako
davno bio u ludnici pa e Wiederu biti dnostavno srediti da ga
proglase nevinim zbog neubrojivosti te da ga prime u psihijatrijsku
bolnicu.
Napokon su ga uhit , pod optubom da ubio suprugu. Sud ga
proglasio duevno bolesnim i sm st su ga u psihijatrijsku bolnicu
Trenton. Wieder ga pos tio puno puta, pod izgovorom da ima
poseban profesionalni interes za n gov sluaj. Obeao Simmonsu
da e ga za tri m seca prebaciti u bolnicu Marlboro u puno bol
uv te. Pr toga Simmonsa , meutim, u Trentonu napao dan od
pac nata.
Kad sam se probudio iz kome, nisam nikoga prepoznao niti sam
znao kako sam zavrio u bolnici. Nisam se mogao s titi ni svog imena.
Naprav su ko kakve testove i zaklju da ne glumim amneziju.
Stvarno se nisam mogao niega s titi. Za mene, Wieder postao
prijateljski nastro n, brian l nik, dirnut stranom situacijom u
kojoj sam se naao. Rekao mi da e me besplatno l iti i prem stiti
me u Marlboro. Bio sam oduevl n n govom dobrotom.
U Mariboru sam ostao nekoliko m seci, mi se pamen n
vr lo. Naravno, poeo sam saznav neke stvari, tko sam, tko su mi
roditelji, u koju sam srednju kolu iao i slino. Nita od toga n bilo
dobro majina smrt, psihijatrija, usrani posao, nev rna ena i
optuba za ubojstvo. Prestao sam se zanim za svoju prolost. ov k
koji sam bio, bio gubitnik. Odluio sam poeti ispoetka, kad
izaem.
Wieder bio na elu odbora koji odluio o mom putanju.
Nisam imao kamo otii pa mi pronaao stan nedaleko od svo kue
i dao mi posao kunog majstora. Kua izgledala dobro, bila
stara i uv k trebalo neto popravlj . Ne znam koliko zna o tome,
s retrogradnom amnezijom samo zaboravi stvari vezane uz svoj
identitet, ne i v tine ko ima. Ne zaboravi voziti bicikl, samo se
ne moe s titi kad si to nauio, ako me razum . Pa sam ja tako
znao popravlj sto stvari, nisam imao pojma gd sam to beno
nauio.
Za n ga, nastavio Derek, Joseph Wieder bio svetac. Brinuo
se da uzima l kove, a za popravke ko obavljao svaki mu m sec
d o pristojnu plau. Vodio ga u ribolov i barem danput na t dan
proveli bi veer za dno. Jednom ga odveo na sveu te i
hipnotizirao ga, mu n rekao rezultate.
Jedne veeri sredinom oujka 1987. Derek bio kod kue.
M njajui kanale na televizoru i traei koji e film pogled , naletio
na v st na NY1 o ov ku iz okruga Bergen koji se ubio. Hej, pa to
Stan Marini, pomislio kad vidio sliku ov ka na ekranu. Ba
se spremao prom niti program kad shv o da Stan bio dan od
radnika na odr nju dok on radio za Siemens. Stan se oenio
negd u isto vr me kad i on i preselio se u New York.
Znao i to to znai. S ao se neega o sebi to mu nitko n
rekao i o emu n itao.
Bilo kao ono kad u Teksasu pronau naftu i ona pone iklj
iz zeml . Otvorio se poklopac na svim stvarima zakopanim u mom
umu i beng, sve nahrupilo na povrinu. Ne mogu ti ni opis taj
os aj, ov e. Bilo kao da gledam film koji ubrzan sto puta.
Odmah poelio nazv ov ka ko g smatrao svojim
dobroinitel m, pomislio kako prekasno da ga gnjavi.
Zabrinuo se da e sve ponovo zaboraviti pa pronaao bil nicu i
krenuo zapisiv sve ega se s tio.
Ustao i pitao me elim li poi u stranji vrt. elio sam ost
gd smo r nisam znao ima li negd skriven pitolj, ga nisam
elio uznemiriti pa sam ga sl dio. Bio visok gotovo kao ja,
mnogo snaniji. Da dolo do borbe, ne bih imao anse, osim ako ne
bih upotr bio pitolj koji sam skrivao u depu. Pitao sam se li ga
prim tio.
Sl dio sam ga u neuredno dvorite s komadiima trave koja
rasla na goloj zemlji i nekoliko kamena za poplo n te hravom
ljuljakom u sredini. Duboko udahnuo topli posl podnevni zrak,
zap o jo dnu cigaretu i z m nastavio priu gledajui me ravno u
oi.
S tio sam se svega kao da bilo juer, kako sam upoznao Anne,
kako dobro bilo na poetku, me onda poela var , i kako sam
saznao da ljubu s tim prokletim sveu nim profesorom, kako
radila budalu od mene, a z m i onoga to se dogodilo tog jutra,
razgovora s Wiederom, uhienja i tekog razdoblja u bolnici.
Prouio sam natpise na pilulama ko mi Wieder propisao, a
z m otiao farmaceutu i pitao ov ka su li za amneziju. Rekao mi
da su za prehladu i probavu. ov k ko g sam godinama smatrao
prijatel m i dobroinitel m bio samo moj tamniar, ustraen da u
se dnoga dana s titi to se zapravo dogodilo. Drao me blizu sebe da
bi me mogao nadzir , shvaa? ov e, os ao sam se kao da e mi
gl eksplodir ...
Nekoliko dana nisam izlazio iz kue, a kad me Wieder pos tio,
rekao sam mu da imam glavobolju i da samo elim spav . Gotovo mi
bilo ao to vie nemam benu amneziju.
Je li Wieder togod nasluivao?
Mislim da n . Bavio se svojim stvarima. Za n ga sam bio poput
komada starog nam taja. Zapravo, mislim da sam mu postao
nevidljiv. N se vie bojao da u neto rei uiniti. elio otii u
Europu.
Az m si ga ubio.
elio sam to uiniti otkad mi se vr lo pamen , nisam htio
u zatvor ludnicu. Tog sam dana u n govoj kui zaboravio alat.
Ran sam popravio zahod u prizemlju i za dno smo ru . Budui
da sam sutradan rano ujutro trebao odraditi neki posao u blizini svog
stana, odluio sam otii do Wiedera po alat. Pr nego to sam
pozvonio, otiao sam u stranji vrt i vidio da u dnevnoj sobi gori sv tlo.
S dio za stolom s onim studentom, Flynnom.
Jesi li vidio onog tipa o ko m sam ti priao, Franka Spoela?
Ne, iz onoga to si mi rekao, v rojatno sam se s njim umalo
sudario. Doao sam na ulazna vrata, otkljuao ih i pokraj v ce
vidio kutiju s alatom. Wieder ju v rojatno pronaao u kupaonici i
ostavio mi tamo. Uzeo sam i otiao. N ni shv o da sam bio u
kui. Njih dvojica su razgovar u dnevnoj sobi.
Na putu kui rekao sam samome sebi: ako se neto dogodi, onaj
e klinac biti glavni osumnjienik. Preko uiju zaljubl n u curu koju
starac progoni pa e to biti motiv. Otiao sam oko 23 sata u bar, samo
da me tamo vide, kao bi. Popriao sam s vlasnikom, koji me znao.
Spremao se zatvoriti. Znao sam da nikad ne nosi sat i da nema sat na
zidu. Pr nego to sam otiao, rekao sam: Hej Sid, pono . Bol da
odem. Kad sv doio, rekao da bila pono ne s tivi se da sam
mu to ja rekao, shvaa?
I dal nisam znao to u uiniti. Bilo kao u snu, ne znam kako
da to opiem. Nisam bio siguran da student otiao, vr me i dal
bilo loe i mislio sam kako e ga moda Wieder pozv da prenoi.
Imao sam kon pendrek koji sam pronaao nekoliko m seci ran
u pretincu za rukavice auta koji sam popravljao. Ne znam si li ga
ikad koristio, to beno dobro oru .
Imao sam ga sedamdesetih.
Pa, otiao sam tamo, potiho otvorio vrata i uao. U dnevnoj sobi
i dal su gor la sv tla, a kad sam uao, vidio sam ga kako lei na
podu, u krvi. Izgledao stvarno loe, lice mu bilo razb no,
nateeno i puno modrica. Prozori su b irom otvoreni. Zatvorio sam
ih i ugasio sv tla. Donio sam sv tiljku sa sobom.
Okrenuo se prema meni.
Bio sam siguran da to uinio Flynn. Mislio sam da su se
posva nakon to sam otiao i onda se potukli. Kad tako jako
pretue nekoga, znai da si spreman riskir da ga ub , zar ne?
Jedan gadan udarac i bum, kraj! Nisam znao kog vraga da radim.
Jedna stvar udariti fra ra koji od mene napravio budalu i
pretvarao se da mi prijatelj nakon to mi evio enu, sm stio me
u ludnicu pa me izvukao iz n samo da bi mogao biti moj tamniar,
druga stvar udariti ov ka koji lei na podu vie mrtav nego iv.
Zna, valjda sam trebao otii i ostaviti ga ond nazv hitnu
pomo, tko zna... Ali upravo u tom trenutku, dok sam se naginjao nad
njim s baterijskom sv tiljkom pokraj sebe, otvorio oi i pogledao
me s poda. Vidio sam mu oi i s tio se kako sam ga sl dio te veeri
kad Anne ula u hotelsku sobu, kako sam se popeo stubama i
prislukivao na vr ma poput idiota. Kao da nisam znao to se unutra
zbiva, morao sam otii i slu ga kako evi. S tio sam se te kuke
koja mi se smijala i nazivala me impotentnim nakon to sam spasio
od ivota na ulici. I to bilo to, ov e. Uzeo sam p cu i dnom ga
snano udario.
Zatvorio sam vrata i bacio p cu u zero te otiao kui. Pr
nego to sam zaspao, razmiljao sam o Wiederu kako lei tamo mrtav,
prekriven krvlju, i moram ti rei, os ao sam se dobro. N mi uope
bilo ao zbog onoga to sam uinio, odnosno dovrio tui posao. Otiao
sam do kue ponovo ujutro. Ostatak zna. Nisam znao da Flynn n
taj koji ga prebio sve do pr nekoliko dana. U svakom sluaju, dok
n doao onaj novinar, nisam uope previe razmiljao o tome. Za
mene c la stvar bila davno pokopana. I to sve, ov e.
Wieder umro dva sata kasn , barem to rekao mrtvozornik.
Mogao si ga spasiti da si pozvao bolniare.
Znam to su rekli, ja sam i dal uv ren da umro na m stu.
Kako god, vie n ni vano.
Pr nego to si otiao iz kue, si li otvorio ladice i razbacao
papire po podu poku jui nam stiti da izgleda kao pljaka?
Ne, stari, samo sam otiao.
Jesi li siguran?
Da, beno sam siguran.
Nekoliko trenutaka pitao sam se bih li ga trebao gur jo dal .
 Zna, Derek, razmiljao sam... Nikad nisi saznao tko ti te
veeri ubio enu...
Tako , nikad nisam saznao.
I to te n muilo?
Moda st. Pa to sad?
Ljubav tvog ivota leala na podu u lokvi krvi, a ti si prvo
nazvao n zinog ljubavnika i traio od n ga da tebi spasi guzicu.
Nazvao si 911 osam minuta nakon razgovora s Wiederom. Pr no
udno, zar ne? Samo iz zn el , li ti profesor stvarno pov rovao?
Jesi li s njim ikad razgovarao, licem u lice, o ubojstvu?
Uzeo kutiju cigareta iz depa i shv o da prazna. Imam jo
dnu negd u radionici , rekao pokazujui prema ostakl noj
verandi.
Nadam se da ne misli napraviti neku glupost , upozorio sam ga,
a on me iznenaeno pogledao.
Ah, misli... kazao i poeo se smij . Ne misli li da smo
prestari da se igramo kauboja? Nema ovd pitolja, ne brini se. Nikad
u ivotu nisam drao pitolj.
Dok odlazio u radionicu, stavio sam desnu ruku u dep i polako
otpustio zatitnu konicu palcem. Z m sam uhv o pitolj i drao ga
stisnutog u ruci. Bio sam policajac vie od 40 godina, nikad nisam
morao nikoga ustr liti.
Kroz prljavo staklo vidio sam ga kako pretura stvari oko radne
ploe koja bila prepuna ko ega. Z m se sagnuo i pretraivao po
kutiji. Vr o se nekoliko trenutaka kasn drei kutiju Camela
izmeu palca i kaiprsta desne ruke.
Vidi? Moe izvaditi ruku iz depa. Ima pitolj, zar ne?
 Da, imam.
Zap o cigaretu, stavio kutiju u dep i upitno me pogledao.
I to sad? Nadam se da shvaa kako to ne bih ponovio policajcu.
Mislim, pravom.
Znam da ne bi.
Ali misli da sam ja ubio Anne, zar ne?
Da, mislim da si ti ubio. U ono vr me, detektivi su istraiv
n zinu prolost traei potencijalne tragove. Proitao sam izv taj.
N bila kurva, Derek. Pr nego to te upoznala radila kao
konobarica u Atlantic Cityju oko dv godine, u Rubys Cafeu. Svi su
opis kao dragu d vojku, pristojnu i inteligentnu. V rojatno
sve bilo u tvojoj glavi, mislim na kriminalce koji trae novac, n zinu
problem nu prolost, prevare s mnotvom mukaraca i smijan tebi
iza lea. Nita od toga n bilo stvarno, sve si to izmislio. Nisam ak
ni siguran li bila u ljubavnoj vezi s profesorom. Moda od n ga
samo traila pomo. Kad ti se vr lo pamen , vr le su ti se i none
more, zar ne?
Pogledao me ravno u oi prolazei zikom polako po gornjoj
usnici.
Mislim da bol da poe, ov e. Boli me briga to ti misli.
Moram se spakir do kraja.
Vr me da zaigramo, zar ne Derek?
Uperio l vi kaiprst u mene uspravivi palac tako da izgleda
poput pitolja.
To ti bilo jako pametno, svaka ast.
Otpr o me do ulaznih vrata.
Derek, kad Leonora otila u Louisianu?
 Pr otpr ke dva t dna. Zato pita?
Bez veze. uvaj se.
Os ao sam n gove oi kako me prate sve do ugla, gd sam
skrenuo izlazei mu iz vidokruga. ini se kako Derek n znao da se
danas sve radi bez ica. Sve to treba posebna olovka u predn m
depu jakne.
Nekoliko minuta kasn , dok sam autom izlazio iz Ulice
Witherspoon, zauo sam policijske sirene. Negd u dokumentima o
Simmonsu, s am se, stajalo da se n gov otac pr mnogo godina
odselio u drugu zemlju i nestao. Pitao sam se li to tada itko prov rio.
Rekao mi da ga Wieder dnom hipnotizirao. Je li Wieder saznao
za to sve n gov pac nt zapravo sposoban? Kako mogao d
kljueve kue takvome manijaku? Ili bio siguran da amnezija
nepovratna i da e Simmons zauv k ost bomba koja nee
eksplodir ? Detonator , meutim, sve vr me bio tu.
Na putu prema aerodromu s tio sam se naslova Flynnove knjige
i labirinta s iskrivl nim ogled ma ko sam kao d ak viao na
karnev ma sve to si vidio kad bi uao unutra bilo i istinito i lano
u isto vr me.
Padao mrak kad sam doao do naplatnih kuica.
Poeo sam razmilj o tome da u ponovo vid ti Dianu i to e
od toga ispasti. Bio sam nervozan kao da idem na prvi spoj. S tio sam
se pitolja, izvadio ga iz depa, zakoio ga i sakrio u pretinac za
rukavice. Na kraju, zakljuio sam svoju policijsku kar ru bez
ispal nog metka i bilo mi drago to tako ispalo.
Znao sam da u zaboraviti sve o sluaju, kao to u zaboraviti i
druge prie ko su inile moj ivot, prie ko nisu ni bol ni gore od
tuih. Mislio sam, ako moram izabr dno od svojih s anja, priu
ko u se s do kraja ivota, s an ko mi gospodin Alzheimer
nikad nee oduzeti, onda bih se volio s ove mirne, tihe von
prepune nade dok idem prema aerodromu znajui da u ponovo vid ti
Dianu i da e ona moda odluiti ost .
Vidio sam kako prolazi kroz vrata i prim tio da nosi samo
dnu malu torbu, putnu torbu koju ponese na vrlo kratak put.
Mahnuo sam joj i ona uzvr la. Nekoliko sekundi kasn nali smo
se pokraj kioska i poljubio sam u obraz. Imala drukiju boju kose,
novi parfem i kaput koji nikad nisam vidio, nain na koji mi se
smijala bio isti kao i uv k.
Samo si to pon la? pitao sam uzimajui torbu.
Unajmila sam kombi da sl dei t dan doveze ostatak mojih
stvari. Ostat u neko vr me pa ti bol da onoj svojoj mladoj dami
kae da otperja, i to brzo.
Govori li o Minnie Mouse? Ostavila me, Dee. Mislim da jo voli
onog tipa Mickeyja.
Hod smo do parkir ta drei se za ruke, uli u auto i napust
aerodrom. Priala mi o naem sinu, n govoj eni i naoj unuci.
Sluajui n zin glas dok sam vozio, imao sam os aj kako se sva moja
s anja na krimin stiku priu koja me ops dala nekoliko m seci
trgaju dno za drugim lebdei niz autocestu poput stranica starog
rukopisa ko nosi v tar.
 Epilog

Derekova pria bila dovoljno velik hit da glasine o njoj stignu

sve do gradia u Alabami. Danna Olsen nazvala me nekoliko dana
kasn dok sam bio na putu prema Los Angelesu gd sam se trebao
nai s televizijskim producentom. Sastao sam se i s Johnom Kellerom,
koji se nedavno preselio na Zapadnu obalu i unajmio kuu u okrugu
Orange u K forniji.
Zdravo, Peter , rekla . Danna Olsen . S ate me se?
Rekao sam da znam pa smo, pr nego to prela na stvar,
izm n nekoliko r i.
Lagala sam vam tada, Peter. Znala sam gd ostatak rukopisa.
Proitala sam ga pr Richardove smrti, ga nisam el la d ni
vama ni ikome drugome. Bila sam ljuta. itajui ga, shv la sam
koliko Richard volio tu enu, Lauru Baines. Iako se inilo da bio
ljut na nju, n bilo sumn da ju volio i u trenutku svo smrti. To
n bilo fer od n ga. Os ala sam se poput stare krpe koju imao
pokraj sebe rn znao to bi drugo. Ja sam se brinula o n mu i
trp la sve n gove ekscentrinosti, a v ruj mi, bilo ih mnogo.
Potroio nekoliko posl dnjih m seci ivota piui tu knjigu, dok
sam ja bila pokraj n ga. Os ala sam se izdano.
Bio sam negd na Aveniji Rosewood u zapadnom Hollywoodu
ispred restorana u ko m sam se trebao nai s ov kom.
Gospoo Olsen , rekao sam, s obzirom na okolnosti, mislim na
Simmonsovo uhien , mislim da ne biste...
Ne zovem vas zbog poslovnog pr dloga , rekla rai jui
stvar. Oekivala sam da vam rukopis nee biti od nekog interesa kao
agentu. Ali sve dno, Richardova posl dnja elja bila da se ta knjiga
objavi. Izuzmite priu s Bainsovom, znate koliko elio biti pisac i
mislim da bi bio presretan kada biste prihv li n govo d lo. Na
alost, n poivio da to vidi. Ali sad shvaam kako bi bilo dobro da
vam poal m rukopis.
Nisam znao to rei. Bilo jasno da se neu baviti
krimin stikom priom prema istinitom dogaaju r premisa,
odnosno c la Flynnova teorija, pala u vodu nakon posl dnjih
dogaaja koji su dokaz da autorova mata nadvladala stvarna
zbivanja. John Keller dugo razgovarao telefonom s Royem
Freemanom, umirovl nim detektivom koji postao medijska
zv zda Bivi detektiv r io 28 godina star sluaj i privremeno
se preselio bivoj eni u Seattle kako bi se sakrio od novinara. John mi
poslao e-mail u ko m mi ukratko objasnio da pria vie uope
n misteriozna.
Ali nisam joj to mogao rei r ona to ve ionako znala.
Bilo bi odlino kad bih ga mogao pogled , rekao sam maui
producentu koji hodao prema restoranu, dok su mu lice gotovo u
potpunosti prekrivale goleme zelene sunane naoale zbog kojih
izgledao kao gigantski skak c. Jo imate moj e-mail, zar ne? Sutra
se vraam kui i nai u vremena da ga proitam.
Producent me ugledao, se n potrudio protegnuti korak
odmahnuti mi. Izgledao smireno, indiferentno, ponaan m elio
naglasiti svoju vanost.
Gospoa Olsen uv rila me da ima moj e-mail i da e mi odmah
posl rukopis.
 N govi zadnji t dni b su teki, Peter, i mislim da se to vidi u
posl dnjim poglavljima rukopisa. Ima d lova u kojima... U svakom
sluaju, vid t ete o emu r .

Te veeri sastao sam se s Johnom Kellerom, koji me pokupio

ispred hotela. Potamnio i imao dvot dnu bradu koja mu dobro
stajala.
Veer smo u japanskom restoranu Sugarfish u Zapadnoj 7.
ulici, za koji mi John tvrdio kako jako popularan i u ko m nam
rezervirao stol. Konobari su dolaz svakih pet minuta donosei
razna la iji sadraj nisam uspio odgonetnuti.
Vidi ti to! uzviknuo kad sam mu prepriao svoj razgovor s
Dannom Olsen. Zamisli ti to! Da ti dala rukopis na vr me, ne bi
me navukao na priu, ja ne bih potraio Freemana i on ne bi iskopao
one stare dos e. I v rojatno nikad ne bismo sazn istinu o ubojici.
S druge strane, ja bih imao knjigu za prodaju , rekao sam.
Knjigu koja ne bi bila istinita.
Koga bi za to bilo briga? Zna to? Richard Flynn bio
nesretnik do kraja. ak i nakon smrti, promakla mu ansa da objavi
knjigu.
To dan kut gledanja , sloio se podiui malu cu sakea.
Za Richarda Flynna, nesretnog ov ka.
Nazdrav smo Flynnu u ast, a z m mi entuzijastino
ispriao o svom novom ivotu i koliko sretan to radi na televiziji.
Pilot-serija kojoj bio dan od scenarista imala dobar rejting pa
se radovao to e raditi na njoj barem jo dnu sezonu. Bilo mi drago
zbog n ga.
 Nisam jo proitao rukopis. Pronaao sam ga u inboxu kad sam se
vr o u New York. Isprintao sam svih 248 stranica, u fontu 12 Times
New Roman s dvostrukim proredom, i stavio ga u mapu na svo m
desktopu. Tamo ga i drim, kao to su monasi u sredn m v ku dr
ljudske luban kao pods tnik da ivot kratak i prolazan i da tek
nakon smrti sl di sud.
V rojatno Richard Flynn bio u krivu do samoga kraja. Laura
Baines v rojatno ukrala profesorov rukopis i ostavila ga da umre
na podu, n bila n gova ljubavnica. Derek Simmons varao se kada
mislio da Richard Flynn pob gao kroz staklena vrata nakon to
prebio Wiedera. Joseph Wieder bio u krivu kad mislio da su
Laura Baines i Richard Flynn u vezi. Svi su oni b u krivu i gledajui
kroz prozor, nisu vid li nita osim svojih opsesija. No, ispostavilo se
kako su ipak gled u ogledala.
Veliki francuski pisac dnom rekao kako s an na stvari iz
prolosti n nuno s an na stvari kakve su zaista bile. V ru m
da bio u pravu.
 Zahvale

elio bih zahv ti svima koji su mi pomogli s ovom knjigom.

Mojoj knjievnoj agentici Mar ji Savvides iz Petersa, Frasera &
Dunlopa, ne samo zato to iskopala moju priu iz gomile drugih jako
brzo, nego i zato to mi pomogla jo dnom dot r rukopis
uinivi to odlino. Hvala za sve, Mar a.
Francesca Pathak iz Centuryja i Megan Reid iz Emily Bestseller
Booksa uredile su tekst i taj c li proces n mogao biti laganiji i
ugodniji. Raditi s njima bio privilegij. Jako sam zahvalan i sjajnoj
ekipi u Penguin Random Houseu u Velikoj Britaniji i Simonu &
Schusteru u SAD-u. Francesca i Megan, hvala vam i na vaim
dovitljivim pr dlozima, oni su obog li ovaj rukopis i sad sjajan.
Rachel Mills, Alexandra Cliff i Rebecca Wearmouth prodale su
ovu knjigu po c lom sv tu u samo nekoliko t dana. Kakvo
nezaboravno slavl za sve nas bilo to razdobl ! Hvala vam, dame.
Mom dobrom prijatelju Alistairu Ianu Blythu koji mi pomogao
da za drim olujnim vodama engleskoga zika a da se ne utopim, a to
n bio lak zadatak. Hvala, stari.
Najvaniju osobu ostavio sam za kraj, moju enu Mihaelu, kojoj
knjiga zapravo i posveena. Da n v rovala u mene, v rojatno bih
se davno odrekao knjievnosti. Uv k me pods ala na to tko sam i
gd mo m sto pod suncem.
I moja posl dnja zahvala ide tebi, itatelju, koji si izabrao ovu
knjigu u mnotvu drugih. Sada, kako Ciceron rekao, d ca vie ne
potuju roditel i svatko pie knjige.
 Biljeka pisca

Dragi itatelju, roen sam u obitelji s rumunjskim, maarskim i

n makim kor nima i odrastao u Fagarasu, malom gradu na jugu
Transilvan , u Rumunjskoj. Pisao sam prie od svo desete godine
iako sam radio mnogo raznih poslova pr nego to sam pr tri
godine odluio baciti se na glavu i baviti se samo pisan m.
Objavio sam prvu kratku priu 1989., a svoj prvi roman Masakr
dv godine kasn . U to vr me postigao velik usp h i prodan
u 100 tisua prim raka u man od godinu dana. Samo nekoliko
m seci kasn usl dio novi bestseler, Komandos za generala,
politiki triler ija radnja sm tena u It ju. Pr nego to sam se
pr etiri godine preselio, u Rumunjskoj sam objavio 15 knjiga.
Ovaj roman, prvi koji sam napisao na engleskom, napisao sam
izmeu veljae i svibnja 2014. Dot rivao sam rukopis etiri pet
puta pr nego to sam ga poslao desecima knjievnih agenata koji su
ga odb bez objan nja. Ponovo sam ga dva puta uredio i odluio ga
prod malom izd u.
Robert Peett, osniva i voditelj Holland House Booksa u
Newburyju, odgovorio vrlo brzo javivi da mu se svia moja knjiga,
da bismo se treb sast pr nego to se dogovorimo to dal .
Nali smo se dva t dna kasn i uz kavu mi rekao da knjiga
v rojatno predobra za n govu kuu ne moe mi pl ti predujam,
distribucija ne bi bila spektakularna i tako dal . Pitao sam se li se
sa mnom. Pitao me zato nisam poslao rukopis knjievnim agentima.
Rekao sam mu da sam, da su me mnogo puta odb . Uv rio me
da pokuam ponovo.
 To bilo u etvrtak. Sl deeg dana poslao sam rukopis jo tro
britanskih agenata, a dna od njih bila Mar a Savvides iz Petersa,
Frasera & Dunlopa. Dva dana kasn zatraila c li rukopis, a tri
dana kasn mi preko telefona ponudila da me zastupa. Susreo sam
se s Mar om i rekla mi da e pro kt biti hit. Pa, bio sam u sedmom
nebu od sree, i dal pomalo skeptian. Ali bila u pravu i u man
od t dan dana dobio sam nev rojatne ponude iz vie od deset zemalja.
Vie nisam bio skeptian, nego pomalo uplaen r se sve zbivalo vrlo
brzo. Bog te blagoslovio, Robert Peett, na tvojoj iskrenosti i dobroti!
Rukopis dosad prodan u vie od 30 zemalja.

Ideja za ovu knjigu poela se ra pr tri godine, kad sam

avrljao s mamom i starijim bratom, koji su me pos t u Readingu,
gd sam tada ivio. Rekao sam im da se s am pogreba lokalnog
nogometaa koji umro jako mlad u automobilskoj nesrei kad sam
bio d te. Rekli su mi da sam tad bio jaslike dobi i da sigurno nisam
bio tamo, na groblju s njima. Ja sam nastavio ispriavi im da se
s am kako l s bio otvoren i da su mu na prsa polo loptu. Rekli
su da su detalji toni, sam o njima v rojatno uo od svog oca nakon
to su svi za dno b na sprovodu. Ali ti sigurno nisi bio s nama ,
dodala moja mama.
Bila to samo glup pria o sposobnosti ljudskog mozga da
ul pa i ak falsificira s anja, bila temelj za moj roman. to
ako smo stvarno zaborav to se dogodilo u nekom trenutku i stvor
lano s an o tom dogaaju? to ako naa mata sposobna
transformir takozvanu ob ktivnu stvarnost u neto drugo, u nau
osobnu posebnu stvarnost? to ako netko n samo laljivac, nego
n gov n zin mozak sposoban iznova napis dogaaj, kao
scenarist i redatelj u dnome? Pa, o tome r u Knjizi ogledala, uz
to to se bavi umorstvom poin nom na Sveu tu Princeton u
kasnim 1980-ima.
Mislim da poanta mo knjige n u tome tko ubojica, nego
zato to uinio. Uv k sam smatrao da nakon 300 stranica itatelji
moraju dobiti neto vie od toga da saznaju tko ubio Toma, Dicka
Harryja, bez obzira na to koliko sofisticiran iznenauju taj obrat
bio. Uv k sam mislio da autor treba potaknuti na otkrivan
arobnog sv ta pria ko karakterizira jak os aj tajnovitosti, s
pravom knjievnom potkom u isto vr me.
E. O. Chirovici