KOLA ZA TURIZAM, UGOSTITELJSTVO I TRGOVINU, PULA.

KONGRESNI TURIZAM

Ana Kneevi, 4.b

Kongresni turizam je specifini oblik turizma u kojem glavni motiv putovanja nije odmor, ve
sudjelovanje pojedinaca na skupovima koji mogu imati razliiti karakter. Posjetitelji u
okviru kongresnog turizma nisu dokoliari, jer putuju zbog specifine potrebe koja je najee
vezana za njihovo radno mjesto. Premda putovanja u okviru kongresnog turizma spadaju u
domenu poslovnih putovanja koja su esto obavezna i uvjetovana radnim mjestom, zadatkom ili
projektom, sve turistiki receptivne zemlje vrlo rado i ove putnike svrstavaju u skupinu turista,
pribrajajui prihode od kongresnog turizma ukupnim prihodima od turizma. Sukladno obiljejima
sudionika koji posjeuju razne skupove, kongresni turizam se smatra jednim od unosnijih oblika
turistikih kretanja. Skupovi mogu imati znanstveni, struni, gospodarski i drugi sadraj.

POJAM POSLOVNOG TURIZMA

Prema Svetskoj turistikoj organizaciji (UNWTO), poslovni turizam podrazumeva aktivnosti lica
koja, iz poslovnih razloga, putuju van mesta svog stalnog boravka, to ukljuuje kako jednodnevna
tako i viednevna putovanja (sa noenjem), ali ne i putovanje koje predstavlja redovan odlazak na
posao (commuting), niti redovna radna putovanja poslovnih ljudi u podruju gde ive i rade.
Pojedini autori insistiraju na distinkcijama izmeu termina poslovna putovanja i poslovni
turizam, pored ostalog i zato to se u ovom drugom sluaju radi o grupama. Zanimljivo je da oba
aspekta savremenih poslovnih putovanja imaju svoje korene u dalekoj prolosti.
Putovanja iz poslovnih, tj. trgovakih razloga imaju, verovatno, najduu tradiciju, a neki stari narodi
bili su po tome naroito poznati (Feniani). I drugi, danas izuzetno znaajan segment poslovnog
turizma, kongresi i konferencije, ima dugu tradiciju. U antikim civilizacijama, poput grke i rimske,
za takve potrebe (javne diskusije, zasedanje suda, trgovina, sklapanje poslova i sl.) korien je ne
samo otvoren prostor (agora u grkom polisu ili forum u rimskom naselju kao pretee dananjih
gradskih trgova), ve i, naroito u sluaju Rima, razne namenski podizane zgrade. Pojedini
termini u kongresnom turizmu potiu iz ranijih vremena: re konferencija vodi poreklo od
conferentia (okupiti ljude), a termin auditorijum od auditorius (mesto za sluanje). Grka re
simpozijum danas se koristi za konferenciju posveenu nekoj konkretnoj temi ili problemu.

VRSTE POSLOVNOG TURIZMA

Davidson i Cope (2003), navode nekoliko formi poslovnog turizma: Individualna poslovna
putovanja; sastanci, tj. konferencije i kongresi; izlobe i sajmovi; incentive ili podsticajna
putovanja, i korporativna gostoljubivost Termin korporativna gostoljubivost (corporate
hospitality) ili korporativna zabava je vid poslovnog turizma kada kompanija poziva goste da
besplatno (tj. o njenom troku) prisustvuju nekom izuzetnom kulturnom ili sportskom dogaaju ili
da u njemu naposredno sudeluju (sportski turnir).
Spomenuti autori navode dva podsektora poslovnog turizma individualna poslovna putovanja i
poslovni turizam u uem smislu. Individualna poslovna putovanja preduzimaju oni iji posao to
zahteva ili, ak, podrazumeva (recimo, novinari). Takva putovanja su, obino, samostalna,
odnosno zaposleni putuje sam, a odredite zavisi od potreba posla (nema uticaja na izbor
destinacije). Poslovni turizam, kao podsektor, obuhvata sva ostala putovanja iz poslovnih razloga i
u ovom sluaju postoji mogunost izbora destinacije. Sastanci, konferencije, sajmovi, podsticajna
putovanja i dogaaji koje ukljuuj e korporaivno gostoprimstvo nude, za razliku od invidualnih
poslovnih putovanja, izvesnu fleksibilnost u odreivanju odredita. Meu ponuaima usluga, kao
to su hoteli, kongresni i konferencijski centri, odnosno destinacije, vlada izuzetna konkurencija.
U novije vrijeme, pojedini sektori poslovnog turizma dobili su i zajedniki akronom, tj. skraenicu
MICE (Meetings, Incentives, Conferences, Exhibitions). Svaka podgrupa u okviru MICE ima
razliite karakteristike, zbog ega se svakom mora upravljati na poseban nain. Na primer,
konferencije ukljuuju i elemente odmora (razgledanja i obilasci) ili tzv. drutvene programe, dok
su incentive putovanja, u sutini, turistika. Postoje odreene specifinosti u pogledu neophodne
infrastrukture, uslova i naina organizacije.
ODLIKE POSLOVNOG TURIZMA
Kvalitet i lukrativnost (po pravilu se nude hoteli visokih kategorija, prevoz avionom u business
klasi, individualni transferi, raznovrsni sadraji na licu mesta i sl., a organizator ostvaruje i vei
prihod; takoe, poslovni turisti ostvaruju veu linu (vanpansionsku) potronju, poto im osnovne
trokove pokrivaju kompanije). Odrivost, pre svega zato to se odvija uglavnom van turistike
sezone, produava duinu zaposlenosti prualaca usluga i iskorienost kapaciteta. Katalizator
regeneracije destinacije (stimulie investicije i, esto, unapreuje postojeu infrastrukturu).
Promocija destinacije (poslovni uesnici imaju priliku da na licu mesta vide ta sve ona nudi i
mnogi se kasnije vraaju kao turisti koji sa porodicom provedu godinji odmor).