Sadraj

1.Uvod 2
2. Vrste konstrukcija 4
3. Statika dejstva 7
4. Struktura konstrukcije 8
5. Kinematska stabilnost 11
6. Statika stabilnost 13
7. Gubitak stabilnosti, kritina sila i kritini parametar 15
8. Metode izanalaenja kritinih sila 19
9.Literatura 21

1
1.Uvod
Delatnost graevinskog inenjera i inenjera graevine je usredsreena na graevinske objekte.
U nastajanju i trajanju objekta postoje etiri faze i to: planiranje, projektovanje, graenje i
odravanje. Svaka od ovih faza podrazumeva timski rad u kome je inenjer saradnik ili
rukovodilac. Svi graevinski objekti imaju glavne celine kao to su nosei sistem, zavrni radovi
i oprema. Poznavanje noseeg sistema ili konstrukcije je potrebno za delovanje inenjera u bilo
kojoj od navedene etiri faze. Najsloeniji zadatak je planiranje i proraun konstrukcije to se
zajedno naziva projektovanje konstrukcije.

Projektovanje konstrukcije podrazumeva:

Kreiranje geometrijskog oblika ujedno i vrste konstrukcije,
Osiguranje geometrijske nepromenljivosti, odnosno kinematike stabilnosti,
Predvianje optereenja,
Izbor poetnih dimenzija,
Proraun mehanike otpornosti i stabilnosti,
Potvrivanje dimenzija i reenje detalja.

Dananje doba je obeleeno itavim nizom impresivnih konstrukcija kao to su: Most Akashi
Kaikyo u Japanu, Most Oresund izmeu Danske i vedske, Sustav morskih brana u Holandiji,
Brana na utoj rjeci u Kini, Niz solitera u SAD, Hong Kongu, Kuala Lumpuru, Televizijski
tornjevi u Torontu i Moskvi, Podmorski tunel ispod kanala La Mana.
Pri projektovanju graevinskih kostrukcija esto nije dovoljan obini proraun na vrstou da
bismo dobili potpunu predstavu o sigurnosti konstrukcije.
Sama konstatacija da u konstrukciji nece biti prevazieni doputeni naponi jo nam daje za pravo
da zakljuimo da e konstrukcija postojati i raditi bez opasnosti od sloma.-jer osim problema
vrstoe postoji jo i problem tzv.stabilnosti konstrukcija.
Izvijanje pritisnutog tapa (sl.1) koje prouavamo u nauci o otpornosti materijala prua nam
najprostiji primer gubitka stabilnosti pravolinijskog oblika ravnotee-gubitka stabilnosti pri
centrinom pritisku.

Slika 1. Izvijanje pritisnutog tapa

2
 Slika 2. Izvijanje prstena i P konstrukcije
Zatvoreni kruni prsten (sl.2a) koji se nalazi pod dejstvom ravnomerno podeljenog radijalno
usmerenog optereenja pri izvesnoj veliini tog optereenja qkr izgubie stabilnost centrinog
pritiska, a prvobitni oblik e se preobratiti u elipsu.
Okvir prikazan na (sl.2b) pod kritikim teretima P kr gubi svoju stabilnost, a tapovi mu se
izvijaju i krove prema emi na slici.
Parabolini luk (sl.2c) izloen je dejstvu ravnomerno podeljenog optereenja q u svim presecima
ima samo napone na pritisak. Ovaj inae stalni oblik deformacije, pri porastu optereenja q i kad
ovo dostigne kritinu vrednost qkr-postaje nestabilan. Deformaciji pritsika pridruuje se
deformacija izvijanja, pa luk dobija oblik prikazan prikazan karikirano na sl.2b punom linijom.
Istraivanja i eksperimenti su pokazali da i kod drugih vrsta deformacija dolazi do gubitka
stabilnosti. Tako npr pri savijanju kozole nainjene od vrlo tanke jednostano ukljetene trake
(sl.3a) prikom postupnog poveanja sila P, nastupa u jednom tenutku gubitak stabilnosti jer se
deformaciji savijanja prikljuuje deformacija bonog izvijanja.
Ukljetena traka koja se dotle samo savijala u vertikalnoj ravni, sada dobija i bono izvijanje,
skopano sa uvijanje nosaa ukljtenog na drugom kraju.

Slika 3. Savijanje konzole

Isto ovo moe se dogoditi i kod dvostruko T nosaa (sl.3b) a ne samo tanke trake . Prema tome
osim gubitka stabilnost pri centrinom pritsku postoji mogunost i gubitka stabilnosti pri
savijanju u ravni.
Na slian nain moemo imate sluajeve gubitka stabilnosti pri uvijanju pri ekscentrinom
pritisku, pri istovremenom dejstvu pritiska i savijanja i sl. Do pojave gubitka stabilnosti ove ili
one vrste deformacije dolazi po pravilu tenutno, a odmah potom se javljaju nove vrlo velike

3
deformacije i dolazi do nove raspodele unutranjih napona koji esto prouzrokuju nagli slom
konstrukcije.
Katastrofalna ruenja velikih konstrukcija deavala su se veinom ne zato to su pojedini
elementi bili slabi, ve zato to konstrukcija u celini nije obezbeena u smislu stabilnosti. Iz
ovog proistie zakljuak da pri projetovanju konstrukcija moramo voditi rauna da i njenim
pojedinim delovima, kao i samoj konstrukciji u celini moramo projektom obezbediti ne samo
dovoljnu jainu ve i stabilnost. Prorauni na stabilnost sastoje se u iznalaenju veliina
kritinih sila ili njihovih parametara. Oni se sprovode potpuno nezavisno od prorauna na
vrstou, te predstavljaju samostalne dopusnke raune.

2. Vrste konstrukcija

Izraz konstrukcija u najuem tehnikom smislu podrazumeva mehaniki sklop koji je sposoban
da prihvati i stabilno prenese optereenja na referentnu podlogu. Dakle konstrukciju ine njena
geometrija i njeno optereenje.
Geometriju konstrukcije ine prostorni poloaj, elementi i njihovi preseci i svojstva materijala,
nain spajanja, vezivanja i oslonci. U geometriju konstrukcije spada i svojstvo linearnosti i
nelinearnosti a sa tim u vezi i konzervativnost i nekonzervativnost. Poseban segment geometrije
konstrukcije je kinematika konstrukcije.
Pod kinematikom konstrukcije podrazumeva se svojstvo kinematike stabilnosti i labilnosti. Do
tih svojstava se dolazi idealizacijom konstrukcije na kinematiki kruta tela, materijalne take,
zatim idealizacijom veza i kinematikom analizom takvog sklopa.
Pod optereenjem konstrukcije podrazumeva se prostorni raspored, noenje optereenja i
promene izazvane deformisanjem konstrukcije kao i svojstvo konzervativnosti i
nekonzervativnosti optereenja. Konstrukcije se razlikuju:
(1) prema obliku osnovnih dlova konstrukcije,
(2) prema nivou kinematike stabilnosti,
(3) prema poloaju konstrukcije u prostoru i
(4) prema iskoristivosti delova konstrukcije.

Podela konstrukcija prema obliku nosivih delova (sl.4)

U tom smislu razlikuju se
-linijske,
-povrinske,
-masivne i
-sloene konstrukcije.
Pod linijskim konstrukcijama podrazumevaju se one koje se sastoje iz delova ije se dve
dimenzije (dimenzije poprenog presjeka) mogu zanemariti u odnosu na treu dimenziju tj.
duinu. ematski prikaz pojedinog dela konstrukcije je linija. U ove konstrukcije spadaju

4
lananice, lanani poligoni, reetke, grede, stubovi, okviri, lukovi, rotilji i njihove kombinacije.
Primeri linijskih konstrukcija prikazani su na crteu.

Slika 5. Prikaz razliitih konstrukcija

U povrinske konstrukcije spadaju one ija se jedna dimenzija, debljina, moe zanemariti u
odnosu na druge dve. To su ploe, membrane i ljuske kao i njihove kombinacije. Primeri
povrinskih konstrukcija prikazani su na sledeoj slici 5.

Slika 5. Povrinske konstrukcije

5
U masivne konstrukcije spadaju sve one iji su delovi takvi da su im sve tri dimenzije istoga reda
veliine. Primeri masivnih konstrukcija prikazani su na sledeoj slici 6.

Slika 6. Masivne konstrukcije

Sloene konstrukcije odnosno meovite konstrukcije nastaju kao kombinacija prethodnih vrsta.
Primeri sloenih konstrukcija prikazani su na slici 7.

Slika 7. Masivne konstrukcije

Podela konstrukcija prema stepenu kinematike stabilnosti

U ovoj podeli razlikuju se statiki odreene i statiki neodreene konstrukcije. Statiki odreene
konstrukcije su one koje su kinematiki stabilne, ali uz minimalni broj veza. Statiki neodreene
konstrukcije su one koje su kinematiki stabilne, ali imaju vie od minimalnog broja veza. U
tradicionalnoj statici ova podela bila je veoma vana jer su se metode prorauna razvijale

6
razliito za odreene i neodreene konstrukcije. Zahvaljujui pojavi raunara i prikladnih
metoda, razlika u postupcima prorauna se izgubila jer se one jednako primijenjuju na statiki
odreene i statiki neodreene konstrukcije.
Vanost ove podele ostaje aktuelna zbog dokazivanja nivoa kinematike stabilnosti, i zbog bitno
razliitih posledica delovanja nekih vrsta posrednih optereenja na statiki odreene i
neodreene konstrukcije.
Podela konstrukcija prema dimenzionalnosti u prostoru
U ovoj podeli razlikuju se konstrukcije u ravni i konstrukcije u prostoru. Kada su svi elementi
konstrukcije u jednoj ravni kao i sva optereenja, tada se obino takav zadatak posmatra kao
ravanski.
Podela konstrukcija prema iskoristivosti njihovih delova
U zavisnosti od rasporeda naprezanja u elementima konstrukcije pri delovanju
dominantnih optereenja razlikuju se:
(1) konstrukcije s jednolikim naprezanjima i
(2) konstrukcije s nejednolikim naprezanjima.
U konstrukcije s jednolikim naprezanjima spadaju konstrukcije s lananicama i
kablovima, lukovi, reetke, ljuske i membrane, kod kojih je dominantno uzduno naprezanje. U
konstrukcije s nejednolikim naprezanjima spadaju grede, okviri, ploe i platna. Kod njih je
dominantno naprezanje izazvano savijanjem.

3. Statika dejstva
Pod dejstvom na konstrukcije podrazumeva se optereenje silama, temperaturni uticaji,
pomeranje oslonaca, dinamika i poarna dejstva. Sile u klasinom smislu je mogue razvrstavati
po vie osnova, kao to je fiziko poreklo, promenjivost u toku vremena, geometrijski nain
delovanja i redosled nanoenja itd. U odnosu na promijenjivost u toku vremena, sile se dile na
statike i dinamike. Zbog sloenosti dinamikih analiza vrlo esto se dinamika delovanja na
konstrukcije pojednostavnjuju i svode na ekvivalentna statika. to se tie geometrijskog naina
djelovanja, sile se dijelimo na koncentrisane i raspodijeljene po linijama, na povrinama i po
zapremini.
Sveukupna dejstva u praktinom inenjerskom smislu se dele na:
(1) stalna dejstva,
(2) promenljiva dejstva i
(3) udarna dejstva.
Stalna dejstva predstavljaju optereenja silama sopstvene teine i svih nepokretnih delova koja se
nalaze na konstrukciji. Odreuju se iz geometrije i vrste materijala od koga je konstrukcija i
opreme. Zapreminske teine pojedinih materijala su sastavni deo tehnikih propisa i normi.
Promenljiva dejstva predstavljaju optereenja koja menjaju svoj poloaj ili intenzitet, ili jedno i
drugo, ali nemaju dinamiki karakter.
U promenljiva dejstva se ubrajaju:
(1) vozila na putnikim mostovima,

7
(2) optereenja na eleznikim mostovima,
(3) pokretne sile u zgradama,
(4) udarna optereenja (vertikalna promenljiva dejstva koje izaziva pokretni teret,
(5) optereenje od vetra, snega i leda,
(6) pritisci tla,
(7) hidrostatiki pritisci,
(8) temperaturna dejstva.

Udarna dejstva se dogaaju retko odnosno verovatnoa njihove pojave je mala. To

su:
(1) potresna dejstva,
(2) poarna dejstva, eksplozije i udar vozila.

4. Struktura konstrukcije

Delovi konstrukcije su:

(1) tapovi,
(2) uad,
(3) platna,
(4) ploe,
(5) membrane,
(6) tela,
(7) vorovi i oslonci.

tap u irem smislu predstavlja element koji se moe predstaviti kao

jednodimenzionalni.
(1) tap prenosi samo podune sile, zbog ega je pravolinijski,
(2) greda kao element koji prenosi sile i momente pri emu su podune sile sekundarne,
(3) stub kao element koji prenosi sile i momente pri emu dominiraju podune sile.

Primeri tapova prikazani su na sledeoj slici 8.

Slika 8. Primeri tapova

8
Uad su jednodimenzionalni elementi, promenljive geometrije koji prenose samo podune
zateue sile. To su lananice i lanani poligoni, delovi kablovskih konstrukcija ili uad koja
pridravaju visoke stubove i jarbole. Primeri uadi prikazani su na sledeoj slici 9.

a. Lananica b. Lanani poligon c. Stub sa uadima

Slika 9. Uadi

Platna su delovi konstrukcije koji mogu da se predstave kao dvodimenzionalni elementi kod
kojih su sva bitna optereenja i vezivanja u ravni: konzolni zid, zid sa otvorima i slino.

a. Platno b. Zid c. Zid sa otvorima

Slika 10. Platna

Ploe predstavljaju dvodimenzionalne konstruktivne delove kod kojih su optereenja uvek

upravna na ravan ploe. U pogledu vezivanja, ploe se tretiraju isto kao i kruta tela. Primeri
ploa prikazani su na sledeoj slici11.

9
 a. Pravougaona konzola b. Disk na stubu c. Kontinualna ploa
Slika 11. Tipovi ploa

Membrane predstavljaju povrinske elemente koji su zakrivljeni i dvodimenzionalni, promenljive

su geometrije i prenose samo podune sile zatezanja. Primeri membrana prikazani su na sledeoj
slici 12.

Slika 12. Tipovi membrana

Ljuske predstavljaju povrinske elemente koji su zakrivljeni i dvodimenzionalni, stalne

geometrije. Kupole su posebne osnosimetrine ljuske. Ljuske i ploe su delovi kontinuuma.

Slika 13. Tipovi ljuski

10
5. Kinematska stabilnost
Kinematika stabilnost se moe jo opisati kao stanje sistema u kome nisu mogua pomeranja
sistema kao skupa krutih tela, odnosno nije mogue pomeranje ni jedne take sistema bez
deformacije bar jednog elementa ili pomeranja bar jednog oslonca.

U sluaju kada se postigne stepen slobode s 0, a nema preklapanja veza, nastupa potpuno
odranje sistema, odnosno geometrijska nepromenjivost koja se jo naziva i kinematika
stabilnost. Relacija (3) predstavlja potreban uslov kinematike stabilnosti. Dovoljan uslov je
nepreklapanje veza. Grafiki prikaz kinematiki stabilne materijalne take i krutog tela, zavisno
od dimenzionalnosti prostora, dat je na slikama 13, 14 i 15. Jednodimenzionalni prostor ima
samo teorijsko znaenje jer takav prostor praktino ne postoji. U takvom prostoru slobodna taka
i telo mogu da se kreu u jednom pravcu, dakle imaju jedan stepen slobode kretanja. U
matematikom obliku poloaj im se moe opisati jednom jednainom x=x(t). Taka, odnosno
telo, bie kinematiki stabilni vezivanjem jednom vezom.

Slika 13. Kinematska stabilnost u jednom pravcu.

U dvodimenzionalnom prostoru taka moe nezavisno da se kree u dva pravca pa ima dva
stepena slobode kretanja. Matematiki se poloaj take opisuje jednainama x= x(t) i y = y(t).
Taka treba da se vee sa dve veze koje nisu na istom pravcu. Nepreklapanje veza znai da one
nisu na istom pravcu. U protivnom, kada su dve veze na istom pravcu postoji mogunost bar
diferencijanog pomeranja take. U ravni (2D prostoru) kretanje tela moe da se posmatra kao
kretanje referentne take, npr. pola, i kretanje bilo koje druge take oko referentne take.
Kretanje referentne take je u dva pravca i opisuje se sa dve jednaine kao i kod materijalne
take, dok je kretanje bilo koje druge take oko referentne take rotacija oko te referentne take.
Dakle jo jedan stepen slobode kretanja, a matematiki se opisuje kao rotacija oko ose z po
zakonu = (t) . Dakle, telo u ravni ima tri stepena slobode kretanja. Telo u ravni moe potpuno
da se vee sa tri veze. Nepreklapanje veza podrazumeva da se tri veze ne seku u jednoj taki.
Iskljuuju se i tri paralelene veze jer se seku u beskonanosti. To e biti geometrijski ostvareno
ako je udaljenost bilo kog tapa od preseka preostala dva ( na slici 14 veliina a) razliita od
nule. U protivnom, kada bi se tri tapa sekla u istoj taki bila bi mogua rotacija oko te take.
Ako je ta taka u beskonanosti, znai da su tri tapa paralelna pa je mogua translacija tela.

11
 Slika 14. Kinematika stabilnost u ravni (u 2D prostoru)

U prostoru taka moe nezavisno da se kree u tri pravca i ima tri stepena slobode kretanja.
Matematiki poloaj take moe da se opie jednainama x = x(t), y = y(t) i z= z(t). Taka treba
da se vee sa tri veze koje nisu u istoj ravni. Nepreklapanje veza znai da one nisu u istoj ravni.
U protivnom, kada su tri veze u istoj ravni postoji mogunost, barem diferencijanog pomeranja
take upravno na ravan. U prostoru kretanje tela se moe posmatrati kao kretanje referentne
take, npr. pola i kretanje bilo koje druge take oko pola. Kretanje pola vri se u tri pravca i
opisuje sa tri jednaine kao i kod materijalne take, dok se kretanje bilo koje druge take oko
pola prati kao rotacija oko tog pola. Rotacija oko pola daje jo tri stepena slobode kretanja, a
matematiki se opisuje kao tri rotacije oko tri ose po zakonima =(t), =(t) i =(t). Znai da
telo u prostoru ima est stepena slobode kretanja. Potpuno se moe vezati sa est veza.
Nepreklapanje veza podrazumeva da ne postoji pravac koji preseca sve veze. To je geometrijski
ostvareno ako je povrina trougla a, b, c na slici 15 konana i razliita od nule.

Slika 15. Kinematska stabilnost u prostoru.

Geometrijska stabilnost konstrukcije obuhvata uticaj deformacija i pomeranja na stabilnost
konstrukcije. Kada se kod neke konstrukcije zanemaruje uticaj deformacija na geometriju
konstrukcije, tada geometrijska stabilnost prelazi u kinematiku stabilnost.

12
6. Statika stabilnost

Statika stabilnost konstrukcije je posledica stabilnosti ravnotee konstrukcije, pri emu postoje
konstrukcije koje su stabilne za bilo koja konana optereenja, ali postoje i konstrukcije koje su
stabilne samo za neke vrste optereenja. Prve se
nazivaju bezuslovno stabilnim, a druge uslovno stabilnim. Gubitak stabilnosti neke
konstrukcije moe nastati usled:
(1) gubitka stabilnosti ravnotenog oblika (deformacijske forme),
(2) gubitka stabilnosti geometrijskog poloaja ili
(3) kombinacije prva dva sluaja.
Ako za sva mogua optereenja na konstrukciju mogu da se zanemare deformacije,
tada za sve kinematiki stabilne konstrukcije, dakle geometrijski stabilne, vai da su bezuslovno
statiki stabilne.
U sluaju prisutnih deformacija, kinematika stabilnost ne osigurava geometrijsku
stabilnost pa nema ni bezuslovne stabilnosti statike ravnotee odnosno stabilnosti
konstrukcije, jer ona zavisi i od deformabilnih svojstava elemenata i od optereenja.
Takve konstrukcije su uslovno stabilne. Stabilnost ovakvih konstrukcija mora da se
dokae za svako optereenje. Druga vrsta uslovno stabilnih konstrukcija su kinematiki labilne
konstrukcije koje, zahvaljujui nainu optereivanja, mogu
zauzeti stabilan geometrijski poloaj prilagoavajui ga vrsti optereenja. Iako sistem nije
kinematiki stabilan, zbog mogunosti stabilnog prenosa optereenja zove se konstrukcija.
Tipini predstavnici ovakvih konstrukcija su lananice, kablovske konstrukcije i membrane.

Stabilnost ravnotee kinematiki labilnih konstrukcija

U posebnim sluajevima ak i kinematiki labilni sistemi, odnosno geometrijski
promijenljivi, mogu primiti i preneti optereenje. Pri tome moe se raditi samo o:
(a) labilnoj ravnotei ili
(b) stabilnoj ravnotei.
Na primer, svi mehanizmi s jednim stepenom slobode mogu da prenesu opterereenje
koncentrisanim silama iji pravci delovanja prolaze kroz apsolutne polove rotacija tela
mehanizma. Meutim, samo deo tih sistema zadrae geometrijski poloaj i stabilnu ravnoteu.
U primeru sa crtea 4 ravnotea postoji za sve sile koje prolaze kroz apsolutni pol 2. Meutim,
stabilnu ravnoteu stvaraju sile koje u svim tapovima stvaraju sile zatezanja. To je ispunjeno za
sve sile koje djeluju pod uglom 0 < < s.

13
 Slika 16. Uslovno stabilan sistem sa jednim stepenom slobode

Sa druge strane, neki mehanizmi i sa vie stepeni slobode, npr. lanani poligon sa
slike 5, pod delovanjem odgovarajuih optereenja menjaju geometriju (kao kruta
tela) i zauzimaju stabilan ravnoteni poloaj. Mogu se nazvati uslovno stabilnim.
Oni su uslovno konstrukcije, jer funkcioniu samo za odreena optereenja.

Slika 18. Uslovno stabilan sistem

14
7. Gubitak stabilnosti, kritina sila i kritini parametar

Izvijanje pravog, centrino optereenog tapa predstavlja najprostiji sluaj gubtika stabilnosti.
Uzmimo da imamo idealan, bez teine, pravi idrugi tap nainjen od homgenog mateijala, iji je
donji kraj ukljeten a gornji slobodan. Ako nam gornji, sloboni kraj deluje pritiskajua centrina
aksijalna sila P ija veliina potpuno raste, onda e tam u poetku, do neke odreene veliine
sile Pkr ouvati svoj pravolinijski oblik. Ako smo jo pre poetka ispitivanja sa aksijalnom silom
izveli navedeni tap iz njegovog pravolinijskog poloaja, a zatim ga naglo pustili- on je vibrirao,
a zatim su se vibracije potpuno ugasile- on je ponovo zauzeo prvobitan poloaj. Ovim je
dokazano da je tam stabilan u svom pravolinijskom poloaju. Sve dok sila P nije dostigla svoju
kritinu veliinu, aksijalno optereeni tap ostaje pravo. Ali kad sila naraste do P kr onda e i
najmanji sluajni boni udar izazvati krivljenje ose, koje ak moe biti i vrlo veliko.
Granina veliina pritiskajue centrine askijalne sile pri kojoj tap jo ostaje prav nazivamo
kritinom silom.
Na sl. 19 prikazani su oblici ose tankog dugog tapa koji se javljaju onda kad je dejstvujua sila
vea od Pkr za 10,39 i 120%. Iz ovih crtea vidimo da kad pritiskajua sila premai kritinu
veliunu Pkr onda, uporedo sa naponima pritiska dolazi i do znatnih napona na savijanje.

Slika 19.Oblici ose tankog tapa

Ako je tap nainjen od ktog materijala, onda e i pri nezantnom izvijanju ve doi do sloma.
Meutim, ako je tap od nekog elstinog mateijala npr od elika onda do sloma ne dolazi tako
brzo. Ako pri izvijanju nije prevaziena granica plastinosti onda e izvijeni tap da se ispravi
im prestane dejstvo sile. U tom sluaju, kad je pritiskajua sila vea od Pkr prvobitno stabilni
pravolinijski oblik postaje nestabilan a krivolinijski oblik (sl.21a) postaje stabilan.
Za jedan te isti tap moe postojati nekoliko veliina kritine sile to e zavisiti od uslova
oslanjanja tapa. Tako, npr za tap zglobasto oslonjen na oba svoja kraja, kritine sile-kao to
znamo iz nauke o otpornosti materijala-date su sledeim izrazima kao na slici 20d.

15
 Slika 20. Promena oblika pravolinijskog tapa

Slika 20d. Izrazi za kritine sile

Drugoj i treoj vrednsoti kritine sile odgovara izvijanje ose tapa sa dva, odnosno tri polutalasa
(sl.5b i 5c), takva izvijanja mogua su samo teorijski, ti oblici su nestabilni, pa ako do njih u
jednom tenutku i doe, ona se odmah pretvaraju u stabilan iskrivljen oblik, dat na slici 5a.
Stanje tapa pri kom doalzi do gubitka stabilnosti, nazivamo kritinim stanjem.
Ako je sila makar i za sasvim malo manja od kritine, ona je u stalnoj ravnotei, ako je sila ma i
za najmanju meru vea od kritine-tap dolazi u labilnu ravnoteu.
Stabilna i labilna ravnotea pogodno su prikazane na primeru loptice, smetene u unutranjost
lopte na horizontalnoj ravni i na vrhz spolje strane lopte (sl.6).
Ako lopticu koja lei u lopti (sl.6a) izvedemo iz ravnotenog poloaja, a zatim je pustimo -ona e
ponovo da se vrati u ravnteno stanje. Poloaj loptice u veoj loptastoj povrini je dakle stabilan,
im lopticu ma i za malo izvedemo iz ravnotenog poloaja njena energija raste i iz toga sledi da
u stabilnom poloaju loptice na dnu konkavne povrine ogovara minimum potencijalne energije.
Ako pak lopticu postavimo na vrh lopte (sl.6b), te ako je akar i za najmanje izvedemo iz
ravnotenog poloaja-ona se nee moi vratiti u isto., to znai da ovde imamo sluaj labilne
ravnotee .

16
Svako izvoenje loptice iz ravnotee propraeno je smanjenjem potencijalne energije, dakle u
labilnoj ravnotei potencijalna energija loptice je u maksimumu.

Sluaj loptice koja lei na horzontalnoj ravni (sl.21c) predstavlja indiferentnu ravnoteu jed se
pomeranjem loptice, tj izvoenjem iz ravnotenog poloaja potencijalna energija loptice menja.
Prema tome, za stabilnu ili labilnu ravnoteu loptice karakteristino je to da se pri najmanjem
izvoenju iz ravnotenog poloaja potencijalna energija poveava odnosno samnjuje.

Slika 21. Poloaji loptice

Slika 22. Dejstvo vie sila na ram

Slian je sluaj i sa stabilnou tapova: tap je stabilan onda kad je njegova potencijalna
energija minimalna, a nestabilan kad mu je potencijalna energija u maksimumu. Ova postavka
predstavlja osnovu pri reavanju problema stabilnosti energetskim postupkom.
Sve to je napred reeno o stabilnosti ili nestabilnosti centrino optereenog pravog tapa, odnosi
se u istoj meri i na ma koju konstrukciju iji su elementi napregnuti na pritisak.
Do sad smo govorili o stabilosti tapa izloenog dejstvu jedne sile, ocenjujui stabilnost
kritinom veliinom te sile. Meutim takva ocena stabilnosti postaje nemogue kad na tap ili na
konstrukciju deluje vie sila kao npr na okvir, prikazan na slici 22, izloen dejstvu vie raznih
sila.

17
U ovakvim sluajevima kritino stanje odreeno je krtinim parametrom.
Ovaj parametar predstavlja rezervu stabilnosti konstrukcija u odnosu na odreenu grupu sila.
Uzimimo npr da treba odrediti rezervu stabilnosti okvira sa sl.22 u odnosu na sistem sila
P1,P2,P4. Mnoei ove sila sa treba nai takvu kritinu sveliinu parametra kr pri kojoj e se
okvir , optereen silama P1kr, P2krP3 i P4*kr nalazi u kritinom stanju. Pri raunanju na
stabilnost nije tako bitno izraunavanje ukupne veliine kritinog optereenja , ve iznalaenje
rezerve stabilnosti tj odreivanje kritinog parametra.

8. Metode izanalaenja kritinih sila

Postoji vie metoda za odreivanje kritinih sila od kojih su galvne dve:

1.Statika
2.Energetksa.
U daljem tekstu emo se baviti statikom metodom.

8.1. Statika metoda

Statika metoda se sastoji u tom, to se elastini sistem posmatra u ravnotei pro takvom
deformisanom stanju koje se razlikuje od datog postojanjem beskrajno malih pomeraja koja
prouzrokuju novi oblik deformacije, razliit od zadatog. Sve dok su deforamcije male, mogu se
pribline linearne diferencijalne jednaine koristiti kao jednaine elastine linije. Jednaine
ravnotee, zajedno sa graninim uslovima omoguavaju na da sainimo sistem lineranih
homogenih jednaina iji je broj jednak borju nepozantih konstanti koje se pojavljuju pir
integrisanju diferencijalnih jednaina.
Za homogene jednaine karakteristino je to da one nemaju samo jedno reenje. Prema jednom
moguem reenj sve konstante su jednake nuli-to odgovara sluaju nedeformisanog stanja
sistema.
Da bismo dobili novo stanje dovoljno je da konstante koje ulaze u sastav sistema jednaina
ravnotee budu razliite od nule. Ovaj e uslov biti ispunjen odna kad determinanta sastavljena
od koeficijenata pored nepoznatih bude jednaka 0 :
D()=0
Ova jednaina e nam biti karakteristina jednaina- i nju emo zvati jednaina stabilnosti koja
e nam da ti veiinu kritine sile Pkr.

18
Sada emo na primeru pritisnog tapa, s jednog kraja ukljetenog a sa drugog kraja zglobno
vezanog priakzati primenu ove metode. Slika 23.

Slika 23. Ukljeteni tap

Momenat savijanja u ma kom preseku x jednak je:

Mx=-Py+Q(l-x),

Koristei se diferecijalom jednaine ugiba kao na slici 24. dobijamo Ely''+Py=Q(l-x)

Slika 24. Jednaina ugiba

Integral jednaine Ely''+Py=Q(l-x) iznosi:

y=Acos nx+B sin nx+(Q/P)(l-x)

Iz ovoga vidimo da jednaina y=Acos nx+B sin nx+(Q/P)(l-x) ima tri nepoznate i nih nalazimo
pomou greninih uslova:

Pri x=0 y=0

Pri x=0 y'=0
Pri x=l y''=0

Iz graninih uslova dobijamo sistem homogenih jednaina:

A+(Q/P)l=0

19
A cos nl+Bsin nl=0
Bn-(Q/P)=0

Ove jednaine e biti zadovoljene pri A=B=Q/P=0.

Meutim taj sluaj odgovara stabilnoj ravnitei, jer su u skadu sa izrazom
y=Acos nx+B sin nx+(Q/P)(l-x) ugibi jednaki 0 pa prema tome tap ostaje prav. Nas meutim
interesuje slulaj ranotee u iskrivljenom stanju tj sluaj kad su konstante A,B,Q razliite od nule.
Ovo e pak biti mogue samo onda kad je determinanta sistema jednaka 0.
Prema tome jednaina stabilnsti e biti

1 0 l
D=cos nl sin nl 0 =0
0 n -1

Razvijanjem determinate dobijamo tg nl=nl.

Tehniki nama je interesnatan najmanju nejednaki nuli koden jednaine tg nl=nl.

Putem biranja nalazimo nl=4.493 i dobijamo kritinu sili:
Pkr=20.19 El/l2

20
9.Literatura

1.''Teorija konstrukcija deo III, Stabilnost konstrukcija i dinamika konstrukcija''-I.P Prokofjev

21