VETAENJE TELESNIH POVREDA

KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA POVREDA

Prof. dr Slobodan Savi

Povreda (trauma) predstavlja nasilno oteenje tela odnosno zdravlja, koje je

izazvano iskljuivo dejstvom spoljanjih faktora, za razliku od oboljenja, kao prirodnog
oteenja zdravlja, koje se razvija spontano, pod uticajem kako spoljanjih (egzogenih),
tako i unutranjih (endogenih) inilaca.
Nain i principi vetaenja telesnih povreda propisani su Zakonikom o krivinom
postupku (ZKP) i Krivinim zakonikom (KZ).

lan 141. ZKP

(1) Telesne povrede vetae se, po pravilu, pregledom povreenog, a ako to nije mogue ili ako po
izuzetku, nije potrebno na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima.

(2) Poto tano opie povrede, vetak e dati miljenje, naroito o vrsti i teini svake pojedine
povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti sluaja,
kakvo dejstvo te povrede obino proizvode, a kakvo su u konkretnom sluaju proizvele, ime su povrede
nanete i na koji nain.

(3) Prilikom vetaenja, vetak je duan da postupi u smislu odredbe lana 138. stav 4. ovog zakonika.

lan 138. ZKP

(4) Vetak je duan da obrati panju na naeni bioloki trag (krv, pljuvaka, sperma, urin i dr.) i da ga
opie i sauva za bioloko vetaenje ako ono bude odreeno.

U lanovima 141. i 138. ZKP precizirani su zadaci koje lekar treba da izvri u toku
vetaenja telesnih povreda:

(a) utvrivanje postojanja povreda, konstatovanje njihovog broja i njihovo precizno

opisivanje
(b) utvrivanje vrste povreda (klasifikacija) i orua kojim su povrede nanesene
(c) procena teine povreda (kvalifikacija)
(d) utvrivanje naina nanoenja povreda
(e) pronalaenje, opisivanje i uvanje biolokih tragova (lan 138. stav 4 ZKP).

U zavisnosti od konkretnog sluaja, od lekara vetaka koji vri ekspertizu telesnih

povreda sud moe zahtevati odgovore i na niz drugih pitanja, kao npr. da li su povrede
nanesene od strane drugog lica, vreme i redosled nanoenja povreda, meusobni poloaj
rtve i napadaa, sposobnost povreenog za kretanje posle povreivanja i dr. Odgovori na
takva pitanja uglavnom spadaju u domen rada lekara specijaliste sudske medicine.

Prema odredbama ZKP, sudskomedicinskog vetaka, odnosno lekara koji e izvriti

kvalifikaciju povrede, kao vid sudskomedicinskog vetaenja, odreuje organ koji vodi
postupak (istrani sudija ili predsednik sudeeg vea). Za uspeno obavljanje vetaenja
vano je da sud odabere pravog vetaka u skladu sa karakterom odnosno sloenou
konkretnog sluaja. Prema tome, ovu vrstu vetaenja mogu da obavljaju svi lekari, kako
lekari opte medicine i lekari raznih klinikih specijalnosti (najee hirurzi), tako i
lekari specijalisti sudske medicine. Lekar od koga je zahtevano kvalifikovanje povreda
treba da bude kritian u odnosu na svoje mogunosti i proceni da li mu iskustvo i znanje
dozvoljavaju da se upusti u obavljanje naloenog zadatka.
Poto se upozna sa predmetom vestaenja, lekar koji obavlja vetaenje treba da
odlui na koji nain moe da prikupi sve potrebne podatke o povredama i ostalim
elementima bitnim za njihovu kvalifikaciju. Da bi se povrede mogle uopte kvalifikovati,
Prof. dr Slobodan Savi 2 Vetaenje telesnih povreda

neophodno je nepobitno utvrivanje njihovog postojanja. Dijagnostikovanje povreda i

njihova kvalifikacija najpouzdanije se moe izvriti na osnovu pregleda povreenog (vidi
stav 1. lana 129. ZKP), najbolje u fazi neposredno posle povreivanja, kada se karakter
povreda najpouzadnije moe utvrditi. U nekim sluajevima pregled treba ponoviti - npr. ako
se pregled vri u veoma kratkom vremenskom roku posle povreivanja, mogue je da sve
povrede (naroito krvni podlivi) ne budu vidljivi spolja na koi, tako da se ponovnim
pregledom (koji uglavnom treba obaviti sledeeg dana, odnosno posle oko 24 sata)
omoguava sagledavanje svih krvnih podliva koji su se u meuvremenu vidno
manifestovali.
I u sluajevima kada se vetaenje povreda vri kasnije, odnosno vie meseci ili
godina posle povreivanja, a na osnovu dostupne medicinske dokumentacije, poeljno
je, ukoliko je to izvodljivo, izvriti pregled povreenog. Ovim pregledom mogue je
objektivizirati eventualne tragove ranijih povreda, kao to su npr. oiljci koe na mestu
rana, kalusi na mestu preloma, uporediti ih sa onim to je konstatovano u medicinskoj
dokumentaciji i ustanoviti posledice koje su eventualno zaostale posle zavrenog procesa
zaceljivanja povreda.
U nekim sluajevima pregled nije mogue izvriti npr. ako je povreeni u
meuvremenu umro ili je nedostupan. Ukoliko je posle povreivanja protekao dui
vremenski period, a radilo se o povredama koje za sobom ne ostavljaju trajne vidljive
promene na telu (krvni podlivi, oguljotine, uganua zglobova), nema potrebe da se vri
telesni pregled. U takvim situacijama podaci o povredama neophodni za njihovo
vetaenje mogu se dobiti iz medicinske dokumentacije. Vetak ima pravo da od
organa koji je odredio vetaenje zahteva da se pribave svi podaci neophodni za
kvalifikovanje povreda, a to svakako podrazumeva i kompletnu medicinsku
dokumentaciju o povredama i njihovom zbrinjavanju. Zdravstvene organizacije su dune
da na zahtev suda dostave vetaku potrebnu medicinsku dokumentaciju. Pored istorije
bolesti, i drugi medicinski dokumenti (npr. lekarsko uverenje) mogu se u ekspertiznom
postupku koristiti kao izvor podataka o povredama. est problem u praktinom
ekspertiznom radu predstavlja loa medicinska dokumentacija koja je neupotrebljiva
za adekvatnu klasifikaciju i kvalifikaciju povreda. Ukoliko lekar vetak ustanovi takvo
stanje, a pri tome nije u mogunosti da izvri pregled povreenog, on to sudu treba da
predoi i objasni da zbog nedostatka medicinskih injenica nije mogue pouzdano
odgovoriti na pitanja suda o vrsti, broju, teini i drugim bitnim karakteristikama povreda,
to bi organ koji vodi postupak trebalo da prihvati.
U stavu 1. lana 141. ZKP-a predvia se i mogunost vetaenja telesnih povreda na
osnovu drugih podataka u spisima. U praksi se to npr. moe desiti u sluaju povrede
glave praene potresom mozga, koji se karakterie kratkotrajnim gubitkom svesti, tako da
se esto do prijema u zdravstvenu ustanovu osoba osvesti te lekar prethodno postojee
besvesno stanje ne moe objektivno da potvrdi. U takvoj situaciji izjava svedoka koji je
prisustvovao povreivanju, o kratkotrajnom gubitku svesti kod povreenog, moe na sudu
da bude prihvaena kao verodostojan dokaz potresa mozga, uz adekvatno objanjenje
lekara vetaka o karakteristikama ove povrede.
Vetaenje o telesnim povredama, kao i svako drugo sudskomedicinsko vetaenje,
treba da se sastoji od uvodnog dela (zaglavlja), nalaza i miljenja (vidi poglavlje "Osnovi
sudskomedicinskog vetaenja"). U nalazu treba utvrditi broj povreda i detaljno ih na
odgovarajui nain opisati. Ukoliko je mogue, za potrebe suda treba obezbediti trajne
dokaze o povredama koje se kvalifikuju, npr. njihovim fotografisanjem ili ucrtavanjem u
odgovarajue sheme ljudskog tela. U miljenju se povrede klasifikuju i kvalifikuju tj.
navodi se vrsta ustanovljenih povreda (a time indirektno i vrsta orua tj. dejstveni princip
kojim su nanesene) i njihova teina.

KLASIFIKACIJA POVREDA
Prof. dr Slobodan Savi 3 Vetaenje telesnih povreda

Pod klasifikacijom povreda podrazumeva se njihova podela u posebno definisane

grupe na osnovu utvrenih kriterijuma. U sudskoj medicini povrede su klasifikovane prema
svom izgledu i osobinama, odnosno sredstvu (oruu, etiolokom faktoru) kojim su
nanesene. Izdvojene su sledee grupe:

1. mehanike
2. fizike
3. asfiktike
4. hemijske
5. nutritivne
6. bakterijske i
7. psihike povrede.

U okviru pojedinih od navedenih grupa izvrena je i dodatna podela koja e biti

prikazana u osnovnim crtama.

MEHANIKE POVREDE nastaju dejstvom mehanike sile odnosno mehanikog

orua. Klasinom podelom klasifikovane su u dve osnovne grupe: ozlede i rane.

Ozlede su nespecifine mehanike povrede, na osnovu ijih se karakteristika ne moe

utvrditi kojom vrstom mehanikog orua su nanesene. U ozlede se ubrajaju:

- krvni podliv
- krvni izliv
- oguljotina
- nagnjeina
- rascep, prodor, proboj, provala
- razorina i raskomadina
- prelom i iaenje.

Pored mehanikog orua, ozlede mogu biti izazvane i drugim vrstama povrednih
sredstava (npr. oguljotine nastale dejstvom korozivnih otrova), a mogu nastati i usled
oboljenja (npr. krvni podlivi kod hemofilije ili leukemije, oguljotine nastale u sklopu nekih
konih oboljenja).

Rane su specifine mehanike povrede, kod kojih je prekinut kontinuitet koe i ije
osobine ukazuju na vrstu mehanikog orua odnosno dejstveni princip mehanikog
orua kojim su nanesene.

- razderine - nanesene dejstvom tupine mehanikog orua

- ubodine - nanesene iljkom mehanikog orua
- sekotine - nanesene otricom mehanikog
- ustreline - nanesene projektilom ispaljenim iz vatrenog oruja.
U grupu tzv. posebnih ustrelina izdvojene su povrede nanesene
istovremenim dejstvom veeg broja projektila (povrede od same) i rane nastale
dejstvom eksplozivnih rasprskavajuih sredstava (bomba i dr.).

FIZIKE POVREDE se na osnovu dejstvujuih povrednih faktora mogu podeliti u tri

vee grupe.

-Termike povrede izazvane su dejstvom visoke ili niske temperature. One mogu
nastati usled lokalnog dejstva visoke temperature tj. suve ili vlane toplote (opekotine,
oparotine), optim dejstvom visoke temperature na celo telo (toplotni udar tj. omarica) ili
Prof. dr Slobodan Savi 4 Vetaenje telesnih povreda

direktnim dejstvom sunevih zraka na glavu i vrat (sunanica). Dejstvo niske temperature
takoe moe biti lokalno, kada dovodi do nastanka smrzotina i opte, kada moe doi do
smrznutosti (hipotermija).
-Povrede izazvane tehnikim i atmosferskim elektricitetom - strujni udar i udar
groma.
-Povrede izazvane dejstvom jonizujueg zraenja.

ASFIKTIKE POVREDE nastaju usled nasilnog poremeaja disanja. Klasina podela

nasilnih mehanikih asfiksija u dve osnovne grupe izvrena je prema mehanizmu
nastanka ovih povreda.

-Povrede koje nastaju zapuenjem disajnih puteva (sufokacije) su:

- zapuenje nosa i usta
- zapuenje drela i grkljana
- zapuenje dunika i dunica
- utopljenje.

- Povrede koje nastaju stezanjem (strangulacije) su:

- zaguenje - stezanje vrata akom odnosno akama
- zadavljenje - stezanje vrata omom koju zatee neka iva ili neiva sila
- veanje - stezanje vrata omom koju pasivno zatee teina sopstvenog tela
- pritisak na grudni ko.

HEMIJSKE POVREDE ili trovanja - klasina sudskomedicinska podela izdvaja sledee

grupe:

- otrovi sa lokalnim dejstvom

korozivni otrovi - kiseline i baze
nadraajni otrovi - amonijak

- otrovi sa optim tj. resorptivnim dejstvom

parenhimski otrovi (arsen, olovo)
krvni otrovi (ugljen-monoksid)
nervni otrovi (alkohol, psihoaktivni lekovi, opijati)

- otrovi koji imaju i lokalne i resorptivne efekte (siretna kiselina, iva).

NUTRITIVNE POVREDE nasilna glad i e.

KVALIFIKACIJA POVREDA

Uslov za postojanje krivinog dela telesne povrede je postojanje povrede ovekovog

tela i/ ili naruenja njegovog zdravlja. Telesno povreivanje obuhvata svako oteenje,
odvajanje ili unitenje bilo kog dela tela, a naruenje zdravlja podrazumeva sve
privremene ili trajne telesne i duevne bolesti ili pogoranje postojeih telesnih i duevnih
oboljenja.
Kvalifikacija povrede vri se za potrebe sudskog postupka, te se stoga mora obavljati u
skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku i Krivinog zakonika. Lekari koji vre
vetaenje telesnih povreda uvek treba da obavljaju samo svoj zadatak, a to je
Prof. dr Slobodan Savi 5 Vetaenje telesnih povreda

medicinska kvalifikacija povrede prema vaeim principima medicinske nauke i prakse.

Pravnu kvalifikaciju telesne povrede kao krivinog dela vri sud na osnovu
sveobuhvatne procene svih prikupljenih injenica, pri emu je sudskomedicinsko
vetaenje povreda samo jedno od veeg broja raspoloivih dokaznih sredstava. Prema
tome, lekar kvalifikuje povredu, a sud kvalifikuje delo.

lanovi Krivinog zakonika o telesnim povredama:

lan 121. KZ Srbije Teka telesna povreda

(1) Ko drugog teko telesno povredi ili mu zdravlje teko narui, kaznie se zatvorom od est meseci
do pet godina.
(2) Ko drugog telesno povredi ili mu zdravlje narui tako teko da je usled toga doveden u opasnost
ivot povreenog ili je uniten ili trajno i u znatnoj meri oteen ili oslabljen neki vaan deo njegovog
tela ili vaan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povreenog, ili trajno i teko
naruenje njegovog zdravlja ili unakaenost, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt povreenog lica, uinilac e se kazniti
zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini iz nehata, kaznie se zatvorom do tri godine.
(5) Ko delo iz st. 1. do 3. ovog lana uini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraenost
napadom, zlostavljanjem ili tekim vreanjem od strane povreenog, kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom
do tri godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do etiri godine, a za delo iz stava 3 zatvorom od
est meseci do pet godina.

lan 122. KZ Srbije Laka telesna povreda

(1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako narui, kaznie se novanom kaznom ili
zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je takva povreda nanesena orujem, opasnim oruem ili drugim sredstvom podobnim da telo
teko povredi ili zdravlje teko narui, uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine.
(3) Sud moe uiniocu dela iz stava 2. ovog lana izrei sudsku opomenu, ako je uinilac bio izazvan
nepristojnim ili grubim ponaanjem oteenog.
(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog lana preduzima se po privatnoj tubi.

U lanu 121. KZ Srbije o tekoj telesnoj povredi stavovi od 1. do 3. odnose se na

medicinsku kvalifikaciju povreda, a stavovi 4. i 5. na pravnu kvalifikaciju krivinog dela
(nanoenje teke telesne povrede iz nehata i na mah). U lanu 121. KZ Srbije o lakoj
telesnoj povredi stav 1. se odnosi na medicinsku kvalifikaciju, a stavovi 2. i 3. na pravnu
kvalifikaciju krivinog dela (nanoenje lake telesne povrede orujem ili opasnim oruem,
odnosno nanoenje povrede od strane osobe koju je povreenog tj. oteeni izazvao
nepristojnim ili grubim ponaanjem).
Stav 2. lana 122. KZ o lakoj telesnoj povredi odnosi se, u stvari, na pravnu kvalifikaciju
dela, a ne na medicinsku procenu teine povrede. Radi se o sluajevima u kojima je
povreda sa medicinskog aspekta laka, ali se sa pravnog aspekta tee kvalifikuje i
sankcionie jer je nanesena nekim opasnim sredstvom, koje je podobno da izazove teku
telesnu povredu (npr. povrna okrzotina nanesena projektilom ispaljenim iz pitolja).
Naime, upotreba takvog povrednog sredstva ukazuje na to da je umiljaj izvrioca bio
usmeren u pravcu izazivanja tee posledice, a samo kao rezultat sluajnih okolnosti je u
konkretnom sluaju ishod takvog injenja bio samo laka telesna povreda. Ovaj stav se
prvenstveno odnosi na upotrebu oruja, kao sredstava koja su posebno namenjena za
napad i odbranu (npr. vatreno oruje).

Medicinska kvalifikacija povrede podrazumeva utvrivanje teine povrede na

osnovu stepena oteenja tela odnosno zdravlja, koje je tom povredom
prouzrokovano, kako lokalno tako i optom reakcijom organizma.

PRINCIPI KVALIFIKACIJE TELESNIH POVREDA

Prof. dr Slobodan Savi 6 Vetaenje telesnih povreda

lan 141. ZKP

(2) Poto tano opie povrede, vetak e dati miljenje, naroito o vrsti i teini svake pojedine
povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti sluaja,
kakvo dejstvo te povrede obino proizvode, a kakvo su u konkretnom sluaju proizvele, ime su
povrede nanete i na koji nain.

Prema ZKP-u lekar vetak je duan da svaku pojedinu povredu opie i da da

miljenje o njenoj vrsti (klasifikacija) i teini (kvalifikacija).
Ukoliko kod jedne osobe postoji vie povreda, trebalo bi svaku povredu posebno
kvalifikovati i na kraju skupno proceniti njihovo zajedniko dejstvo i kvalifikovati ga.
Smisao ovakvog postupka je u tome to u nekim sluajevima vei broj povreda, koje svaka
za sebe inae predstavlja laku telesnu povredu, mogu svojim skupnim dejstvom dovesti do
tekog oteenja zdravlja ili ak do smrti (npr. mnogobrojni pojedinani manji krvni podlivi
mogu svojim skupnim dejstvom uzrokovati veliki, nekada i smrtonosni gubitak krvi). Ovaj
princip u kvalifikaciji je sa pravnog stanovita posebno vaan u onim sluajevima kada je
jednoj osobi od strane dva ili vie napadaa nanet vei broj povreda (naroito ako su te
povrede razliite teine i povlae za sobom razliito zakonsko sankcionisanje).
Pravilo je da se povreda kvalifikuje na osnovu stepena oteenja tela i zdravlja koje je
ona prouzrokovala u momentu nanoenja i koje je proisteklo iz same prirode odnosno
karaktera povrede. Drugim reima, prilikom procenjivanja treba utvrditi kakvo oteenje
ta povreda izaziva kod veine ljudi, nezavisno od nekih naroitih linih svojstava ili stanja
(stav 2 lana 141 ZKP: "...kakvo dejstvo te povrede obino proizvode..." ). Na osnovu medicinskog
znanja i iskustva moe se, naime, predvideti taj uobiajeni tok razvoja neke povrede sa
nastankom odgovarajueg (oekivanog) oteenja tela odnosno zdravlja.
U ZKP-u (stav 2. lana 141.) se dalje nalae da vetak proceni i kakvo dejstvo su
konstatovane povrede proizvele u svakom konkretnom sluaju. Sutina ovog principa
proizilazi iz injenice da oekivani tok razvoja neke povrede moe u izvesnim sluajevima
biti u veoj ili manjoj meri izmenjen i stoga dovesti do teeg (nekada i lakeg) oteenja
tela odnosno zdravlja nego to je to kod odreenog tipa povrede uobiajeno. Na takav
neoekivan tok mogu prvenstveno uticati faktori koji vode poreklo od same povreene
osobe (lina svojstva ili posebna stanja), zatim naroite okolnosti pod kojima je
povreda nastala, a u nekim sluajevima ti inioci mogu ostati medicinski nerazjanjeni.
LINA SVOJSTVA su naroita uroena ili steena svojstva organizma izvesnih
osoba, koja u razliitom stepenu mogu uticati na tok i ishod povrede (ivotno doba, pol,
uroene ili steene anomalije i oboljenja i dr.). Poznato je, na primer, da su deca i stare
osobe osetljivije na gubitak tenosti, pa se kod njih ok moe razviti i pri znatno manjem
gubitku krvi nego kod zdrave osobe srednjeg ivotnog doba. Svaka manja povreda koja je
za veinu osoba bezazlena, ali uzrokuje krvarenje, moe kod ljudi sa hemofilijom, zbog
nemogunosti zaustavljanja krvarenja, biti opasna po ivot. U literaturi se obino navodi
primer gde osoba posle svae i zadobijenog amara naglo umire usled subarahnoidalnog
krvarenja iz rupturirane aneurizme arterije na osnovici mozga. Sigurno je da se amar, koji
sam po sebi predstavlja laku telesnu povredu, ne moe kvalifikovati kao smrtonosna
povreda iako je bio praen smrtnim ishodom, jer u konkretnom sluaju za nastupanje
smrtnog ishoda nije bila presudna priroda povrede (amara), ve posebno lino svojstvo
organizma povreenog (postojea aneurizma). Vetak je duan da ove relacije potpuno
razjasni sudu.
POSEBNA STANJA organizma mogu bitno da utiu na tok i ishod povreda, inei ga
osetljivijim na dejstvo raznih povrednih sredstava. To mogu biti izvesna fizioloka stanja
(npr. menstruacija, trudnoa, puerperijum) ili patoloka stanja (oboljenja), koja su
uglavnom ograniena po svom trajanju, pri emu se neka mogu javljati vie puta (npr.
trudnoa) ili ak ciklino (menstruacija).
U vezi sa prethodno navedenim principima kvalifikacije povreda neophodno je objasniti
razliku izmeu pojmova posledice i komplikacije povrede, koji se u praksi esto meaju i
Prof. dr Slobodan Savi 7 Vetaenje telesnih povreda

neadekvatno koriste. POSLEDICA POVREDE je nuno sadrana u karakteru povrede,

proistie iz njenog uobiajenog toka i obavezno se javlja kao njen rezultat (npr. presecanje
krvnog suda uzrokuje krvarenje; razorenje ili presecanje kimene modine dovodi do
prestanka funkcije njenog distalnog dela sa odgovarajuim neurolokim ispadima).
KOMPLIKACIJA POVREDE je pojava koja nije nuno sadrana u prirodi povrede i ne
nastaje u svim sluajevima. Za nastanak komplikacija su, pored same povrede, bitni i
drugi faktori, u prvom redu ve pomenuta lina svojstva i posebna stanja organizma, zatim
kvalitet leenja i dr. Komplikacije mogu biti lokalne tj. mesne, ukoliko nastaju na mestu
povrede ili u njenoj okolini i opte ako se razvijaju na nekom udaljenom mestu ili
eventualno zahvataju celo telo (npr. nastajanje pijemijskih aspcesa u razliitim organima,
sepsa, masna ili trombna embolija). Prema vremenu svog nastanka u odnosu na momenat
povreivanja, komplikacije mogu biti rane ili kasne, koje se nekada mogu razviti i
mesecima ili ak godinama po zadobijanju povrede.

povreda posledica komplikacija

sekotina koe krvarenje infekcija
kontuzija mozga gliozni oiljak apsces mozga
prelom golenjae kalus osteomijelitis

KRITERIJUMI ZA KVALIFIKACIJU TELESNIH POVREDA

Kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda decidirano su navedeni samo za teke

telesne povrede iz st. 2. lana 121. KZ. Postoji pet kvalifikatornih elemenata koji e u
daljem tekstu biti pojedinano prikazani i objanjeni.

1) OPASNOST PO IVOT - Povrede iz st. 2. lana 121. KZ su takvog karaktera da

nose sa sobom tzv. konkretnu opasnost po ivot povreenog, odnosno bez adekvatne
lekarske intervencije moe se oekivati njihov nepovoljan tok i sledstveni smrtni ishod (npr.
kontuzija mozga, rascepi jetre i slezine). To, meutim, ne znai da takve povrede, ak i
ako nisu struno zbrinute, u svim sluajevima moraju smrtno da se zavre. Prethodno je
bilo naglaeno da su za ishod povrede, pored njenog karaktera, bitni i drugi faktori. Stoga
je mogue da mlada zdrava osoba i bez leenja preivi neku povredu koja je po svom
karakteru ugroavala ivot. Dakle, za utvrivanje opasnosti po ivot povreenog kao
kvalifikatornog elementa nije bitno da li je smrt u konkretnom sluaju stvarno i
nastupila niti koliko je opasnost po ivot dugo trajala, ve da je ta opasnost uopte
postojala i da je proistekla iz same prirode povrede.
Deava se da lekari, ne poznajui pomenuti princip kvalifikacije povrede u momentu
njenog nanoenja, pogreno lake okvalifikuju neku povredu, ukoliko je njen uobiajeni
tei ili ak smrtonosni tok spreen blagovremenom i adekvatnom lekarskom intervencijom.
Treba se pridravati pravila da izvrena lekarska intervencija kojom je uklonjena
opasnost po ivot ne sme da utie na kvalifikaciju povrede, koja je u vreme nanoenja
konkretno (realno) ugroavala ivot povreenog. Tako npr. ubodina u trbuh sa
perforativnom povredom creva, koja je na vreme hirurki zbrinuta, ime je spreen dalji
razvoj njenog po ivot opasnog toka sa nastankom peritonitisa i sepse, mora se, i pored
dobrog ishoda u konkretnom sluaju, kvalifikovati kao teka telesna povreda opasna po
ivot, jer to proizilazi iz njenog karaktera u momentu nanoenja. Slino tome, rascep
slezine sa izlivom krvi u trbunu duplju predstavlja teku telesnu povredu opasnu po ivot i
u sluaju kada je povreeni na vreme operisan i hirurkim putem mu je odstranjena
slezina, ime mu je spasen ivot.
Neke povrede po svojoj prirodi neminovno dovode do smrtnog ishoda npr. razorenje
glave, raskomadavanje tela, razorenje srca, presecanje aorte i dr. (tzv. apsolutno
smrtonosne povrede), za razliku od drugih, kod kojih se nastupanje smrtnog ishoda
moe oekivati sa veom ili manjom verovatnoom (relativno smrtonosne povrede).
Prof. dr Slobodan Savi 8 Vetaenje telesnih povreda

Kod tekih telesnih povreda iz st. 1. lana 121. KZ opasnost po ivot je apstraktna
(teorijska). To znai da takve povrede, po svojoj prirodi, u veini sluajeva ne dovode do
smrti, ali ta mogunost ipak postoji (pomenuta je u st. 3. lana 121. KZ), pri emu smrtni
ishod uglavnom nastupa zbog nekih komplikacija povrede. Tako na primer prelom
kostiju potkolenice u veini sluajeva ne ugroava ivot povreenog, ali smrtni ishod usled
ove povrede ipak ponekad moe nastupiti, ako se prelom komplikuje npr. masivnom
masnom embolijom, trombnom embolijom plua ili infekcijom (gnojni osteomijelitis) sa
sepsom.
Kod lake telesne povrede po pravilu ne postoji nikakva opasnost po ivot.

U stavu 3. lana 121. KZ najtee su krivino sankcionisani uinioci u sluajevima u

kojima je "usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana" nastupila smrt povreenog lica. U ovim
sluajevima organ koji vodi postupak treba da odredi vrenje (sudskomedicinske)
obdukcije. U poglavlju o obdukciji kao vetaenju u lanu 138 ZKP navodi se sledee:

lan 138. ZKP

(2) Ako je na leu naena kakva povreda, utvrdie se da li je tu povredu naneo ko drugi, i ako jeste,
onda ime, na koji nain, koliko vremena pre nego to je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt.
Ako je na leu naeno vie povreda, utvrdie se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je
povreda prouzrokovala smrt, a ako je vie povreda smrtonosnih, koja je od njih ili koje su svojim
skupnim delovanjem bila uzrok smrti.
(3) U sluaju iz stava 2. ovog lana naroito e se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i
optom prirodom povrede ili zbog linog svojstva, ili naroitog stanja organizma povreenog, ili zbog
sluajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. Pored toga, utvrdie se da li bi
blagovremeno pruena pomo mogla otkloniti smrt.

Od vetaka se, dakle, trai da utvrdi koja povreda ili koje povrede su prouzrokovale
smrtni ishod. Drugim reima, prema odredbama ZKP i KZ, obdukcijom se mora pouzdano
utvrditi da je smrtni ushod u uzrono-posledinoj vezi sa povredom, odnosno
povredama koje ine krivino delo teke telesne povrede u konkretnom sluaju. Ovu vezu
uglavnom nije teko utvrditi u sluajevima kada je smrt nastupila ubrzo po povreivanju i
kada se radilo o povredama koje sa sobom nose konkretnu opasnost po ivot.
Problemi u razjanjavanju uzrono-posledine veze mogu nastati onda kada smrt ne
nastupi neposredno usled povrede ve usled neke od komplikacije povreda. Tako se
kod osobe koja je zadobila teku povredu glave i mozga (npr. kontuziju mozga sa
prelomom osnove lobanje) i koja izvesno vreme nadivljava povredu u besvesnom stanju,
mogu javiti komplikacije kao to su teko gnojno zapaljenje plua (zbog kompromitovanog
disanja usled povrede i dugog leanja) ili gnojno zapaljenje modanica (meningitis zbog
prodora bakterija u lobanjsku duplju kroz prelom osnove lobanje). Ukoliko smrt nastupi
usled ovih komplikacija, ona je po poreklu nasilna jer je uzrono-posledino vezana sa
primarnom povredom koja je uslovila pojavu smrtonosnih komplikacija. U tom sluaju
primarna, po ivot opasna povreda predstavlja posredni (indirektni) uzrok smrti, a
smrtonosna komplikacija neposredni (direktni) uzrok smrti.
Nekada se smrtonosne komplikacije mogu javiti dugo vremena posle povreivanja,
nekada ak i godinama. U tim sluajevima upravo dug vremenski period izmeu
povreivanja i smrtnog ishoda oteava dokazivanje uzrono-posledine veze izmeu
povrede i smrti. to je taj interval dui, veza se sve tee uspostavlja. I u takvim
situacijama vetak moe pomoi sudu razjanjavanjem sutine uzrono-posledine
povezanosti prvenstveno utvrivanjem kontinuiteta u toku od primarne povrede, preko
nastajanja komplikacija do smrtnog ishoda, to je mogue samo ako je medicinska
dokumentacija adekvatno napisana i ako se izvri sudskomedicinska obdukcija, koju
istrani sudija nikako ne bi trebalo da propusti da naredi iako je od povreivanja protekao
dui vremenski period. Tako se npr. kod osobe koja je zbog preloma kime i povrede
vratnog dela kimene modine ostala nepokretna (paraplegija), kao posledica povrede
javlja nemogunost kontrolisanja mokrenja, a kao komplikacija tog stanja obino se javljaju
bakterijske infekcije mokranih puteva. Stoga se moe desiti da se lokalna bakterijska
Prof. dr Slobodan Savi 9 Vetaenje telesnih povreda

urinarna infekcija nekoliko godina posle povreivanja komplikuje prodorom bakterija u

krvotok i pojavom sepse koja dovodi do smrti. U tom sluaju, iako je od povreivanja do
smrti prolo vie godina, sudskomedicinski vetak moe izmeu njih utvrditi postojanje
uzrono-posledine veze na osnovu poznavanja karakteristika primarne teke povrede
kime, nastalih smrtonosnih komplikacija i njihove meusobne povezanosti, tako da je i u
ovim sluajevima smrt po poreklu nasilna jer je u osnovi uzrokovana povredom.
Poseban problem u vetaenju ine oni sluajevi u kojima smrtna komplikacija nastaje
posle povrede koja u svom karakteru ne nosi konkretnu opasnost po ivot. Tako npr.
u veini sluajeva prelom butne kosti posle izvesnog vremena i uz odgovarajue leenje
zarasta bez ikakvih posledica. Meutim, u nekim sluajevima kao komplikacija ovog
preloma moe nastati tromboza dubokih vena nogu, a delovi tromba se mogu odvojiti i
krvotokom biti preneti do krvnih sudova plua, koje zapuavaju, a to moe dovesti do
brzog nastanka smrtnog ishoda zbog trombne embolije plua. U ovom sluaju primarna
povreda (prelom butne kosti) nije sama po sebi bila opasna po ivot, a smrtni ishod je ipak
u vezi sa ovom povredom jer je ona uslovila razvoj smrtonosne komplikacije. U sudskom
postupku se od vetaka tada zahteva da objasni koji su faktori uticali na pojavu te
komplikacije. Prethodno je navedeno da na pojavu komplikacija, sem karaktera primarne
povrede, bitno utiu i lina svojstva i naroita stanja organizma povreenog, kao i kvalitet
leenja.
Prema tome, u skladu sa stavom 3 lana 138 ZKP, vetak treba da utvrdi i razjasni sudu
da li je smrt povreenog prouzrokovana:
- samom vrstom i optom prirodom povrede (teke telesne povrede opasne po
ivot - direkna uzrono-posledina veza sa smrtnim ishodom)
- zbog linog svojstva ili naroitog stanja organizma povreenog, koji mogu
usloviti pojavu potencijalno smrtonosnih komplikacija
- zbog sluajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta.

2) OTEENJE VANOG DELA TELA ILI VANOG ORGANA - U st. 2. lana 121. KZ
pomenut je pojam "vaan deo tela ili vaan organ", pri emu se ne precizira o kojim
organima tj. delovima tela je re, jer takva procena spada u domen medicinske, a ne
pravne struke. Oigledno je, dakle, da je lekaru vetaku ostavljeno da se o tome izjasni na
osnovu svog znanja i iskustva i vaeih principa medicinske nauke i prakse. eramilac
pie da je vaan onaj deo tela ili organ "koji predstavlja prirodnu celinu i ima
samostalnu funkciju u sklopu celokupnog organizma" (gornji udovi, posebno ake,
donji udovi, posebno stopala, generativni i koitusni delovi polnih organa, organi ula). Da
bi utvrdio da li se radi o povredi nekog vanog dela tela ili vanog organa, lekar mora da
razjasni na koji nain i u kom stepenu gubitak ili trajno i teko oteenje tog dela tela ili
organa ugroava i ograniava normalnu ivotnu aktivnost osobe (npr. normalno kretanje,
razliite radnje gornjim ekstretmitetima, komunikacija sa okolinom, funkcionisanje ula i
pojedinih unutranjih organa, generativna sposobnost itd.).

Prilikom kvalifikacije povreda neophodno je utvrditi sledee elemente:

1. koji deo tela ili organ je povreen
2. koliki je stepen oteenja tela (samog povreenog dela tela i celog organizma)
3. trajanje tog oteenja.

Unitenje ili oteenje dela tela ili organa treba procenjivati kako sa anatomskog tako
i sa funkcionalnog aspekta. Unitenje podrazumeva da je zbog povrede dolo do
anatomskog gubitka nekog vanog dela tela ili vanog organa ili potpunog i trajnog
prestanka njegove funkcije. Ovo moe nastati ili direktno usled same povrede (npr.
traumatska amputacija ili razorenje ) ili usled hirurke intervencije koja je zbog same
prirode povrede bila neminovna (npr. splenektomija zbog rascepa slezine). Tako na primer
unitenje ake kao vanog dela tela moe nastati ili zbog njenog anatomskog gubitka
Prof. dr Slobodan Savi 10 Vetaenje telesnih povreda

(amputacija, razorenje) ili zbog potpunog prestanka njene funkcije uzrokovane npr.
povredom ivaca.
Prilikom kvalifikacije ovih povreda ne sme se uzeti kao olakavajuci faktor mogunost
da se uniteni deo tela ili organ moe zameniti ili nadoknaditi (npr. transplantacijom).
Stoga se traumatska amputacija ake, kao vanog dela tela, u svim sluajevima mora
proceniti kao teka iz stava 2. lana 121 KZ, ukljuujui i one osobe kojima je aka
uspeno priivena brzom i odgovarajuom hirurkom intervencijom.

Teka telesna povreda iz st. 2. l. 121. KZ - vaan deo tela ili vaan organ uniten ili
trajno i u znatnoj meri oslabljen.

Teka telesna povreda iz st. 1 l. 121. KZ

- vaan deo tela ili vaan organ oslabljen teko, ali privremeno ili trajno, ali u
blagom stepenu
- trajno i znatno oslabljenje nekog dela tela ili organa koji nisu naroito vani

Laka telesna povreda l. 122. KZ

- vaan deo tela ili vaan organ oslabljen lako i u kratkom periodu tj. bez ikakvih
posledica
- manje vaan deo tela ili organ moe biti privremeno i znatno ili trajno ali
neznatno oteen

3) OTEENJE ZDRAVLJA - Ovaj kvalifikatorni element odnosi se na takvo oteenje

telesnog i/ili duevnog zdravlja koje je nastupilo usled povrede. eramilac naglaava
da u ovom kontekstu "naruenje zdravlja ne treba poistovetiti sa boleu, poto ono treba
da bude posledica povrede". Primer za ovakva oteenja zdravlja je npr. radijaciona
povreda (povreda nastala zraenjem) koja uzrokuje aplaziju kostne sri i sledstveno teko
i trajno oteenje zdravlja, zatim posttraumatska epilepsija, posttraumatska psihoza i dr.

Teka telesna povreda iz st. 2. l. 121. KZ - teko i trajno oteenje zdravlja (spontano
ozdravljenje se ne moe oekivati u nekom izvesnom vremenskom periodu).

Teka telesna povreda iz st. 1 l. 121. KZ - teko i prolazno oteenje zdravlja

Laka telesna povreda l. 122. KZ - lako i kratkotrajno oteenje zdravlja

4) NESPOSOBNOST ZA RAD - Iz same formulacije ovog kvalifikatornog elementa

nasluuje se da on prevazilazi okvire isto medicinske kvalifikacije povreda. Smatra se da
u ovom kontekstu treba podrazumevati apsolutnu radnu nesposobnost tj.
nesposobnost za obavljanje bilo kakvog posla. Potpuno je razumljivo da profesija
povreenog ne bi trebalo da bude kvalifikatorni element za medicinsku procenu teine
povrede. Tako se navodi primer kvalifikacije gubitka malog prsta kod muziara (pijaniste,
violiniste npr.) s jedne strane i fizikog radnika s druge strane. Sa medicinskog stanovita
ovakva povreda se u oba sluaja mora ravnopravno tretirati i kvalifikovati kao teka
telesna povreda iz st. 1 lana 121 KZ.
Sasvim drugi problem lei u tome to ta povreda kod muziara moe uzrokovati gubitak
njegove profesionalne sposobnosti (u odnosu na njegovu specifinu profesiju), to ne
podrazumeva automatski i apsolutnu radnu nesposobnost. Pitanja smanjenja ili gubitka
profesionalne radne sposobnosti vie su problem rasprave u graanskoj parnici, a ne
medicinske kvalifikacije povreda.

5) UNAKAENOST - U zakonu nije precizirano ta se pod ovim pojmom podrazumeva.

U literaturi se, meutim, navodi da pod unakazenou treba smatrati trajne estetske
promene na pojedinim delovima tela, koje su nastale kao posledica povrede i koje
Prof. dr Slobodan Savi 11 Vetaenje telesnih povreda

kod okoline izazivaju neprijatne utiske (oseaj odvratnosti, zgraavanja, odbojnosti i

sl). Takve promene su uglavnom na otkrivenim delovima tela, ali mogu biti i na
potencijalno vidljivim delovima tela, pri emu za kvalifikaciju nije bitno to se promene
eventualno mogu prikriti upotrebom nekih vetakih sredstava, ili korigovati
medicinskim putem (npr. plastinom operacijom). Sutina unakaenosti kao
kvalifikatornog elementa proistie iz injenica da ovakve telesne promene mogu u
znatnoj meri oteati budui ivot osobe i dovesti kod nje do ozbiljnih psihikih
poremeaja.
U isto medicinskom smislu tj. u odnosu na nastali stepen oteenja zdravlja ili vanog
dela tela odnosno vanog organa, ovakve povrede mogu imati karakter lakih, ali njihova
lokalizacija i izgled utiu na to da se one ipak kvalifikuju kao teke telesne povrede iz st. 2
lana 121 KZ. Tako npr. oiljak posle opekotine na licu moe predstavljati povredu koja
uzrokuje unakaenost, dok ista takva povreda na nekom drugom mestu na telu moe biti
kvalifikovana kao laka.
Procena unakaenosti i njeno eventualno gradiranje esto se vie zasnivaju na
subjektivnom utisku i proceni onoga koji kvalifikuje povredu, nego na objektivnim
medicinskim injenicama.
Pejakovi smatra da ukoliko povreda uzrokuje takve promene koje kod okoline izazivaju
jaku odvratnost, grozu ili ak strah, moe se govoriti o tzv. bitnoj unakaenosti. Za
promene koje su manjeg intenziteta i ne izazivaju kod okoline posebno nepovoljne utiske
esto se koristi izraz "estetska izmenjenost koja nema karakter unakaenosti".
Prilikom kvalifikovanja povrede treba obratiti panju na to da li je unakaenost nastala
kao posledica samo povrede (npr. veliki, runi oiljci koji obino ostaju posle opekotina)
ili je eventualno rezultat nekih posebnih linih svojstava (npr. sklonost nekih osoba da
reaguju stvaranjem keloidnih oiljaka moe dovesti do unakaenosti i posle neke manje
sekotine na licu, koja bi u normalnim sluajevima ostavila skoro neuoljiv crtast oiljak).
Kao i kod radne sposobnosti, i kod ovog kvalifikatornog principa, treba se drati pravila
da su kriterijumi kvalifikacije isti za sve osobe, bez obzira na njihovu profesiju. Stoga se
manji oiljak na licu glumice ili manekenke ne sme ni u kom sluaju kvalifikovati kao
unakaenost, bez obzira na to to takva povreda moe bitno negativno da utie na
profesionalnu sposobnost. Ovaj problem se, kao to je ve prethodno reeno, reava u
graanskoj parnici.

Ponekad problemi u kvalifikaciji povreda nastaju zbog toga to kriterijumi za procenu

lake telesne povrede i teke telesne povrede iz stava 1. lana 121 KZ nisu decidirano
definisani u Krivinom zakoniku. U pravnoj i sudskomedicinskoj literaturi ti kriterijumi se
uglavnom izvode na taj nain to se elementi za procenu tekih telesnih povreda iz st.2
lana 121 KZ stavljaju u odrinu formu.
Na taj nain se kao teke telesne povrede iz st. 1 lana 121 KZ kvalifikuju one koje
nose sa sobom:
- apstraktnu opasnost po ivot povreenog;
- oteenje vanog dela tela ili vanog organa (odnosno oteenje zdravlja) koje je
teko, ali privremeno, ili trajno, ali izraeno u blagom stepenu; trajno i znatno oteenje
nekog dela tela ili organa koji nisu naroito vani;
- teko ali prolazno oteenje zdravlja
- privremenu nesposobnost za rad;
- estetsku izmenjenost koja predstavlja izvesni nedostatak, ali nema karakter
unakaenosti (ne izaziva oseanje zgraavanja i odbojnosti).
Kod lakih telesna povreda navode se sledei kriterijumi:
- nema ni teorijske opasnosti za ivot povreenog;
- vaan deo tela ili vaan organ oteeni su lako i u kratkom vremenskom periodu tj.
bez ikakvih posledica; manje vaan deo tela ili organ moe biti privremeno i znatno ili
trajno ali neznatno oteen;
- lako i kratkotrajno oteenje zdravlja;
Prof. dr Slobodan Savi 12 Vetaenje telesnih povreda

- nesposobnost za rad je ili kratkotrajna ili uopte ne postoji;

- povreda ne dovodi ni do kakve estetske izmenjenosti odnosno estetskog
nedostatka.

Za lekare je est problem kako da na adekvatan nain formuliu miljenje o teini

telesnih povreda. Osnovni je princip da se moraju koristiti termini koji su navedeni u
Krivinom zakoniku. Prema tome, dok vae postojee zakonske formulacije, lekari ih se
moraju pridravati. Neretko se deava da lekari koji vetaenje obavljaju bez dovoljnog
poznavanja vaeih zakonskih odredbi, naroito kada ele da izvre neko posebno
gradiranje teine povreda, neopravdano i pogreno koriste izraze koji ne postoje u
Krivinom zakoniku (npr. laka ili tea telesna povreda, srednje teka telesna povreda,
vrlo teka telesna povreda i sl.). Ovakva praksa je potpuno neprihvatljiva i organ koji je
zahtevao vetaenje duan je da na to upozori vetaka.

Predvieni zakonski tekst omoguava relativno lako razdvajanje pojmova lake i teke
telesne povrede. Problemi uglavnom iskrsavaju kada sudu treba naznaiti o kojoj vrsti
teke telesne povrede se radi, odnosno da li su u pitanju povrede iz stava 1. ili stava 2.
lana 121 KZ. U tom cilju vetaci mogu u obrazloenju svog miljenja da ukau na to
kakvo je oteenje tela odnosno zdravlja prouzrokovano konkretnom povredom, koristei
pri tome kriterijume tj. formulacije navedene u stavu 2. lana 121 KZ (npr. teka telesna
povreda opasna po ivot). U sudskomedicinskoj terminologiji esto se u cilju jasnijeg
tumaenja ekspertiznog miljenja za povrede iz stava 1. koristi izraz "obina" teka
telesna povreda", iz stava 2. "naroito teka" ili "kvalifikovana teka" telesna povreda i
iz stava 3. teka telesna povreda "kvalifikovana smru". U praksi smo, meutim, nailazili
na sitaucije da su pojedini pravnici bili protiv upotrebe ovih naziva, koji nisu navedeni u
tekstu Krivinog zakonika.
Postoje i povrede za koje je dosadanja praksa pokazala da se vrlo teko mogu svrstati
u jednu od navedenih grupa povreda. Drugim reima, one se nalaze nalaze na granici
izmeu lakih i tekih povreda (tzv. granine povrede). Kao primer se obino navode:
prelom jednog ili dva rebra bez dislokacije, prelom nosnih kostiju bez dislokacije, izbijanje
jednog zuba, manje perforacije bubne opne itd. Stavovi lekara vetaka u odnosu na ove
povrede su esto opreni, a Pejakovi smatra da bi vetak, umesto da se prisilino
opredeljuje za neku od alternativa, u ovakvim sluajevima trebalo sudu da iznese svoju
dilemu i nemogunost da donese odluke, i time eventualno ukae na potrebu
angaovanja strunijeg lica ili organa.
Iz svega to je do sada reeno o problemu sudskomedicinske kvalifikacije povreda
proizilazi jedno od osnovnih naela ovog oblika sudskomedicinskog vetaenja. Naime, ne
postoji mogunost uoptenog kvalifikovanja povreda ve se one moraju zasebno
kvalifikovati u svakom konkretnom sluaju. Jo je Milovan Milovanovi napisao da "za
ocenu teine povrede nije moguno odrediti shemu ili pravilnik po kome bi jedna vrsta
povrede bila laka ili teka, zato to svaka vrsta povrede moe u jednom sluaju biti laka, a
u drugom teka, pa ak i opasna za ivot i smrtonosna...". Ovaj princip, kao i ostala
pomenuta naela kvalifikovanja povreda, lekari vetaci moraju uvek potovati u svom
radu, prvenstveno imajui na umu znaaj svoje delatnosti za sve zainteresovane stranke u
postupku i opte drutvene interese u celini. Veoma je znaajno da organ koji vodi
postupak za obavljanje sudskomedicinskog vetaenja povreda odabere lekare vetake
ije je medicinsko znanje i iskustvo u skladu sa karakterom i teinom ekspertiznom
zadatka koji se postavlja u konkretnom sluaju.

LITERATURA:

1. eramilac A. Opta i specijalna patologija mehanike traume. Beograd: Zavod za

udbenike i nastavna sredstva, 1986.
2. Luki M, Pejakovi S. Sudska medicina. Beograd: Privredno-finansijski vodi, 1975.
Prof. dr Slobodan Savi 13 Vetaenje telesnih povreda

3. Milovanovi M. Sudska medicina. Beograd - Zagreb: Medicinska knjiga, 1979.

4. Pejakovi S. Sudskomedicinska ekspertiza i lekarska greka pred drutvom i sudom.
Beograd: Nauna knjiga, 1991.
5. Zeevi D i sar. Sudska medicina. Zagreb: Jugoslavenska medicinska naklada, 1986.
6. Zeevi D i sar. Vjetaenje teine tjelesnih ozljeda u krivinom postupku. Zagreb: Informator,
1985.