Seminarski Rad TRZISNE SILE PONUDE I TRAZNJE PDF

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC
Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
SEMINARSKI RAD
Predmet: Ekonomija
Tema: Trine sile tranje i ponude
Student: Marija Beguevi Profesor: Dr Miroslava Petrevska

Broj indeksa: 5-20
abac, mart 2013.

------------------------------------------------------------------------------------------------------
SADRAJ
UVOD..................................................................................................................................................................................1
PREGLED KLJUNIH REI .........................................................................................................................................2
1.TRITE .........................................................................................................................................................................3
1.1 Pojam trita .............................................................................................................................................................3
1.2Funkcije trita ...........................................................................................................................................................4
1.3 Dimenzije trita........................................................................................................................................................4
1.4 Podela trita..............................................................................................................................................................5
1.5 Segmentacija trita ...................................................................................................................................................6
1.6 Konkurencija .............................................................................................................................................................6
2. TRANJA ...................................................................................................................................................................8
2.1 Pojam tranje .............................................................................................................................................................8
2.2 Vrste tranje...............................................................................................................................................................8
2.3 Odnos cene i tranje...................................................................................................................................................9
3. PONUDA ...................................................................................................................................................................12
3.1 Pojam ponude..........................................................................................................................................................12
3.2 Vrste ponude...........................................................................................................................................................12
3.3 Odnos cene i ponude................................................................................................................................................13
4. ELASTINOST ........................................................................................................................................................16
4.1 Elastinost tranje....................................................................................................................................................16
4.1.1 Cenovna elastinost..........................................................................................................................................16
4.1.2 Dohodovna elastinost tranje..........................................................................................................................17
4.2 Elastinost ponude...................................................................................................................................................18
4.3 Ravnotea ponude i tranje......................................................................................................................................20
5. ZAKLJUAK ...........................................................................................................................................................21
6. LITERATURA..........................................................................................................................................................22
------------------------------------------------------------------------------------------------------
UVOD
Svaka ekonomska ili intelektualna aktivnost podrazumeva posedovanje kompleta alata ili
instrumenata za stvaranje dobara ili usluga, pa se tako i u ekonomiji koriste razliiti alati ili
instrumenti, kao to su: teorije, modeli, podaci, injenice, grafikoni, jednaine i drugo. Analiza
ponude i tranje jedan je od osnovnih ekonomskih alata, a ekonomisti ga koriste za analizu
konkurentskih trita.
U ekonomskoj teoriji esto se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da trite tamo gde je
neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu predstavu o
njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te razlikovati izvesne
njegove sistematske nedostatke od odreenih nedostataka koji su mu samom sebi svojstveni. Ova
negativna dejstva se moraju odreenim merama ekonomske politike ublaiti, pa ak, u odreenim
sluajevima, i sasvim neutralisati.
Ponuda i tranja su pojmovi kojima se ekonomisti najee koriste i to sa dobrim razlogom, jer su
ponuda i tranja sile koje omoguavaju funkcionisanje trinih ekonomija. One odreuju koliinu
svakog dobra koje se proizvodi i cenu po kojoj se ono prodaje. Ako se eli saznati kako e neki
dogaaj ili politika uticati na ekonomiju, prvo treba da se vidi kako e uticati na ponudu i tranju.
Izraz tranja i ponuda odnose se na ponaanje ljudi kada na tritu meusobno deluju jedni na druge.
1
------------------------------------------------------------------------------------------------------
PREGLED KLJUNIH REI
Trite skup svih robno-novanih veza izmeu ekonomskih subjekata u drutvu, u kome je
izvrena podela rada. To je mesto suevljavanja ponude i tranje.
Konkurencija - trino stanje koje podrazumeva utakmicu izmeu prodavaca sa ciljem da

svoju robu prodaju po to povoljnijim uslovima i u to veem obimu, zatim utakmicu izmeu
kupaca koji se nadmeu u poveanju cena kako bi doli do eljene robe i utakmicu izmeu
prodavaca, sa jedne strane, i kupaca, sa druge strane, gde svaka strana nastoji da ostvari povoljnije
rezultate za sebe.
Ponuda ukupna koliina robe ili usluga koja se u odreenom periodu i pod odreenim uslovima
nudi na tritu. Ponuda se moe posmatrati sa vie aspekata: ponuda robe reprodukcione potronje,
ponuda robe iroke potronje i ponuda robe za druge namene.
Tranja ukupna koliina proizvoda ili usluga koju su trini subjekti u odreenom vremenskom
periodu spremni i kupovno sposobni da, po odreenoj ceni i drugim uslovima prodaje, kupe na
odreenom tritu. Tranju potronih dobara ine sva ona dobra koja slue za zadovoljenje
ovekovih potreba.
Elastinost ponude jaina reakcije ponuene koliine nekog dobra na promenu njegove
trine cene, pod uslovom da su svi ostali parametri, a pre svega tehnologija proizvodnje i cene
inputa, ostali nepromenjeni.
Elastinost tranje - jaina reakcije traene koliine nekog dobra na promenu cene tog dobra,
uz preduslov da ostale stvari ostanu nepromenjene (jednake).
Ravnotea ponude i tranje - Trina ravnotea ostvaruje se pri onoj ceni i koliini pri
kojima su snage ponude i tranje izjednaene.
2
------------------------------------------------------------------------------------------------------
1.TRITE
1.1 Pojam trita

Proizvodnja odreenih vrsta proizvoda mora se prilagoditi brojnim kvantitativnim i kvalitativnim
promenama okruenja, a kako bi to prilagoavanje bilo uspeno, neophodno je poznavati
trite.Vanost trita ogleda se u njegovoj moi da pomogne mnogim proizvoaima da to bolje
uoe zahteve potroaa, u cilju zadovoljavanja njihovih potreba. Odreivanje osnovnog obeleja
trinog sastava i njegove vanosti osnovna su polazita za uspeno funkcioniranje mnogih
poslovnih subjekata.
Svojina i trite predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Svojina odreuje ko e biti
uesnik na tritu i kako e se ponaati u trinoj razmeni, dok trite predstavlja ureeni i ustaljeni
postupak odvijanja razmene. Ta ureenost trita znai da postoje odreena definisana pravila
ponaanja kojih treba da se pridravaju uesnici u razmeni. Na osnovu ovoga svaki uesnik u
razmeni moe da predvia reakcije drugih uesnika na aktivnosti koje on preduzima, kao i mogue
sankcije u sluaju ako se jedan od uesnika u razmeni ne pridrava ustaljenih pravila ponaanja. Na
osnovu ovoga moe se rei da trite predstavlja ureeni i ustaljeni mehanizam robne razmene.
Moe se definisati kao ukupnost odnosa ponude i tranje koji se na odreenom prostoru i u
odreeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga. Da bi se neki proizvod mogao
prodavati, za njega treba da postoji trite. Ukoliko nema trita nema ni biznisa.
Trite nije statian i nepromenljiv potencijal. ta vie, to je jedan dinamian organizam u kome se
kontinuirano deavaju raznovrsne ekonomske i drutvene promene.
Trite se moe definisati na razliite naine u zavisnosti od svrhe definisanja. Razliitost gledita i
definicija o tritu izraz je poznate injenice da je trite kao fenomen veoma kompleksno, da
postoje mnogobrojni aspekti analize trita i razliite forme u kojima se trite ispoljava.
Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na tritu, definie se kao: sveukupnost odnosa
ponude i tranje koji na odreenom mestu i odreenom vremenu utiu na prodaju pojedinih roba i
skup svih ustanova podruja i ureaja koji omoguuju organizovani i stalni kontakt izmeu kupaca i
prodavaca.
Iz ugla markeninga trite se moe definisati kao agregantni skup snaga i uslova u okviru kojih
kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili usluga.
Opta teorija sistema definie pojam trita kao jedan sloen dinamiki i stohastiki sistem, koji je
istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog sistema.
3
------------------------------------------------------------------------------------------------------
1.2 Funkcije trita

Osnovna funkcija trita ogleda se u povezivanju proizvodnje i potronje. Ova osnovna trina
funkcija moe se raslaniti na etiri konkretne trine funkcije:
o Informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvoaa

Trite prima jednu optu informaciju o stanju ponude i tranje za odreenom robom ili
uslugom. Ta informacija je u stvari trina cena. Na osnovu kretanja trine cene
privredni subjekt se moe informisati o stanju ponude i tranje, na konkretnom tritu, i
na osnovu toga uoiti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu.
o Selektivna funkcija (funkcija regulatora privrednih kretanja)

Trite vri selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije. Na tritu se za istu
vrstu proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj svi prodavci prodaju svoje proizvode.
o Alokativna funkcija (usklaivanje ponude i tranje)

Trite omoguava razmetaj (alokaciju) privrednih resursa na pojedine privredne
aktivnosti u kojima se stvaraju neophodni proizvodi i usluge. U zavisnosti od toga da li
trine cene rastu ili opadaju, ponuda i tranja se menjaju sa tenjom da se uravnotee.
o Distributivna funkcija (funkcija raspodele)

Trite ovu funkciju ostvaruje odreivanjem cena faktora proizvodnje ime utie na
formiranje primarne raspodele drutvenog proizvoda, na osnovu koje njihovi vlasnici
stiu dohodak i uestvuju u raspodeli novoostvarene vrednosti.
1.3 Dimenzije trita

Brojne definicije trita ukazuju na njegove osnovne dimenzije. Osnovne dimenzije trita bez kojih
se ono ne moe definisati su sledee:
o Ljudi
o Platena sposobnost
o Spremnost ljudi
o Proizvodi ili usluge
o Vreme
o Prostor
Ljudi se na tritu mogu pojaviti kao kupci ili kao prodavci. Bez ljudi trite ne bi moglo
funkcionisati. Meutim razvoj savremenih komunikacija i sredstava za komunikacije sve vie
zauzimaju mesto oveku, pa se oekuje da e trite u budunosti sve manje zavisiti od ljudi, a sve
vie od sredstava i informacija.
Platena sposobnost u odreenom vremenskom intervalu, ne ograniava se samo na zarade i plate
koje se meseno primaju ve se mora dopuniti tednjom (ulozi na tednji, pokretna i nepokretna
imovina koja se moe prevesti u novac) i potroakim kreditima
4
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Spremnost ljudi da kupuju ili prodaju, takoe definie trite.

Vreme je takoe bitna dimenzija trita. Imati kvalitetne proizvode i usluge ali u pogreno vreme je
isto kao i nemati ih uopte ili jo gore od toga. Uvek moramo raspolagati sa trinim informacijama
kako bi pravu robu obezbedili u pravo vreme.
Prostor kao dimenzija trita je slina predhodnoj. Imati proizvode i usluge na pogrenom mestu je
ist promaaj. Bolje da ih upote nismo imali, jer smo bespotrebno i pogreno utroili resurse.
1.4 Podela trita
I Sa geografskog aspekta, trite se deli na :

o lokalno trite koga karaktrie ponuda i tranja na uem lokalnom podruju (grad,optina)
o regionalno trite predstavlja skup lokalnih trita, pri emu se ponuda i tranja odvijaju na
regionalnom prostoru
o nacionalno trite, unutranje ili domae, predstavlja skup regionalnih trita u okviru jedne
zemlje, pri emu domaa ponuda ne mora biti usmerena na domau tranju, ve moe biti
usmerena i na svetsku tranju
o svetsko tite predstavlja trite svih zemalja sveta
II Sa aspekta trinih struktura, trite se deli na :

o perfektno trite koga karakterie razmena po trinim cenama koje se obrazuju kao sinteza
postojeih odnosa ponude tranje
o imperfektno trite koga karakteriu: ogranienost konkurencije, diferenciranje proizvoda i
cena iste namene, slaba meugranska obilnost sredstava
III Sa aspekta marketinga, trite se deli na :
o trite line potronje koga ine potroai, proizvoai i institucije koje obezbeuju dobra i
usluge za zadovoljenje individualnih potreba
o trite proizvodno uslune potronje koga ine potroai, proizvoai i institucije koje
obezbeuju ponudu i realizaciju proizvoda ili usluga za zadovoljenje proizvodno-uslunih
potreba kolektivnih potroaa
IV Sa stanovita predmeta kupoprodaje postoje sledee vrste trita:

o trite roba i usluga
o trite faktora proizvodnje (kapital, rad, zemlja)
o trite novca i hartija od vrednost
V Prema koliini robe koja se kupuje i prodaje, trite se deli na:

o trite na veliko
o trite na malo
5
------------------------------------------------------------------------------------------------------
1.5 Segmentacija trita

Trite je heterogeno kako sa stanovita ponude tako i sa stanovita tranje. Osnovni razlog da se
preduzee odlui na segmentaciju trita je prihvatanje injenice da trite nije homogeno i da se
potroai ne samo razlikuju meu sobom ve i da to hoe da ispolje svojim ponaanjem na tritu.
Drugim reima treba nostojati da razlike u ponaanju potroaa unutar jednog segmenta budu to
manje a izmeu segmenata budu to vee.
Trite se deli na homogene segmente koristei se itavim nizom kriterijuma. Ovi kriterijumi se
razlikuju u zavisnosti o kom tritu je re. Jedni kriterijumi se primenjuju za trite proizvodnih a
drugi za trite potronih dobara.
1.6 Konkurencija
Odnosi izmeu prodavaca i kupaca ispoljavaju se kroz konkurenciju. Re konkurencija potie od
novolatinske rei concurrentia, a oznaava takmienje, utakmicu. Konkurencija je jedan od
osnovnih principa trine ekonomije. Ona podrazumeva da je svaka poslovna delatnost predmet
konkurentskog pritiska drugih. Konkurencija je takvo trino stanje koje podrazumeva:
o utakmicu izmeu prodavaca sa ciljem da svoju robu prodaju po to povoljnijim uslovima i
u to veem obimu. U tu svrhu koriste se razliita sredstva, kao to su nie cene, bolji
kvalitet, bra isporuka i slino.
o utakmicu izmeu kupaca koji se nadmeu u poveanju cena kako bi doli do eljene robe
o utakmicu izmeu prodavaca, sa jedne strane, i kupaca, sa druge strane, gde svaka strana
nastoji da ostvari povoljnije rezultate za sebe.
Meu trinim uesnicima se na tritu mogu uspostaviti konkurentski odnosi razliite prirode i sa
razliitim uticajima na funcionisanje privrede. Razliiti konkurentski odnosi na razliite naine utiu
na obrazovanje konkretne trine strukture, odnosno odreenih trinih stanja.
Slobodnu konkurenciju karakteriu atomiziranost ponude i tranje, homogenost robe, priblino

jednaka kupovna mo kupaca, slobodno kretanje kapitala, roba i rada i potpuna transparentnost
trita. Trite koje ispunjava navedene uslove, tzv. trite slobodne konkurencije praktino nikada
nije postojalo. Ipak, teorijski model trita slobodne konkurencije je od izuzetnog znaanja u
pogledu izuavanja trinih aktivnosti i slinih analiza.
Monopolsko trite je suprotnost trita slobodne konkurencije. Osnovne karakteristike potpuno

monopolizovanog trita su:
o Postoji jedan proizvoa tj. kupac odreenog proizvoda to mu prua mogunost
samostalnog odreivanja cene i ostalih uslova prodaje odnosno kupovine
o Postoji potpuna neelastinost tranje
o Mobilnost faktora proizvodnje i robe je svedena na minimum
o Ne postoji mogunost supstitucije proizvoda
o Ne postoji mogunost da se na tritu pojave novi prodavci tj. kupci
6
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Monopol je takvo stanje na tritu kada preduzee nema konkurenta. U okviru monopolskih trinih
stanja razlikujemo:
ist monopol jedan prodavac na strani ponude i vie kupaca na strani tranje
Monopson jedan kupac na strani tranje i vie prodavaca na strani ponude
Ogranieni monopol jedan prodavac na strani ponude i nekoliko kupaca na strani tranje
Ogranieni monopson jedan kupac na strani tranje i nekoliko prodavaca na strani ponude
Bilateralni monopol jedan prodavac na strani ponude i jedan kupac na strani tranje
Po svom nastanku monopoli mogu biti:

Prirodni monopoli nastaju kao posledica retkih i ogranienih prirodnih resursa
Zakonski monopoli nastaju na osnovu dravnih propisa
Ekonomski monopoli monopoli nastali radi ostvarenja ekonomskih ciljeva
Oktopodski monopoli kombinacija ekonomskih i prirodnih monopola
Ograniena ili nepotpuna konkurencija je takvo trino stanje kojem nedostaje jedan ili vie
pretpostavki slobodne konkurencije. Veina ekonomista smatra da ogranienu konkurenciju
obeleava postojanje oligopola. Re oligopol potie od grke rei oligos to znai mali, malen i
poleo to znai prodajem. Razlikujemo:
Oligopol nekoliko prodavaca na strani prodaje i vie kupaca na strani tranje
Oligopson nekoliko kupaca na strani tranje i vie prodavaca na strani ponude
Bilateralni oligopol nekoliko prodavaca na strani ponude i nekoliko kupaca na strani
tranje
Najjednostavniji oblik oligopola se naziva duopl. Duopol je takvo trino stanje gde postoje dva
prodavca koja meusobno konkuriu, a veliki broj kupaca.
Savrena konkurencija i bilateralni monopol su dva ekstremna trina stanja koja vie
predstavljaju hipotetino stanje. Ako preduzee moe osetno uticati na trinu cenu svoje
proizvodnje, tada se preduzee klasifikuje kao nesavreni konkurent. Nesavrena konkurencija
preovladava u industriji kad god pojedinani prodavci imaju odreeni nadzor nad cenom svog
proizvoda.
7
------------------------------------------------------------------------------------------------------
2. TRANJA
2.1 Pojam tranje

Tranja podrazumeva odreenu koliinu i vrstu materijalnih dobara i usluga koju su kupci spremni
da kupe po odgovarajuoj ceni. U tesnoj je vezi sa potronjom, s obzirom da je krajnji cilj tranje
upotreba dobara radi zadovoljavanja odreenih ljuskih potreba.
to je via cena nekog dobra ljudi e ga manje kupovati i obrnuto - to mu je nia cena vie e se
kupovati, uz ostale nepromenjene uslove.
Sa aspekta proizvoaa odgovarajua je ona koliina proizvoda koju on moe da proizvede

raspoloivim iniocima proizvodnje uz najmanji utroak ukupnog rada po jedinici proizvoda, dok je
odgovarajua ona cena proizvoda koja mu nadoknauje sve trokove oko plaanja faktora
proizvodnje i obezbeuje zaradu iznad tih trokova koja ga izjednaava sa istim takvim
proizvoaem.
Sa aspekta potroaa odgovarajua je ona koliina proizvoda date vrste koju on moe da kupi da bi
zadovoljio svoje uobiajene potrebe, dok je odgovarajua ona cena proizvoda po kojoj on moe da
kupi odgovarajuu koliinu proizvoda.
Tranja se moe izraavati u naturalnim pokazateljima (komadi, jedinice, kilogrami, metri itd.) i
vrednosnim pokazateljima, putem cena. Naturalno izraavanje tranje se koristi prilikom analize
funkcionalnih odnosa izmeu cene i koliine tranje za pojedinanim proizvodom, dok su vrednosni
pokazatelji u upotrebi pri analizi agregatnih veliina.
2.2 Vrste tranje

I Sa aspekta veliine trita, tranja moe biti:
o lokalna
o nacionalna
o svetska
II Prema vremenskom kriterijumu, tranju delima na:

o dnevnu
o nedeljnu
o mesenu
o godinju
III Prema subjektima, postoje sledee vrste tranje:

o pojedinana
o tranja privredne grane
8
------------------------------------------------------------------------------------------------------
o ukupna tranja celog drutva
IV Prema nameni, tranju delimo na:

o tranju za proizvodnim dobrima (sredstva za rad i predmeti rada)
o tranju za potronim dobrima (nuna dobra, luksuzna i trajna dobra)
V Sa prostornog aspekta, postoje dve vrste tranje:

o domaa tranja
o inostrana tranja
Ukupna agregatna tranja se sastoji iz tranje za sredstvima za proizvodnju i tranje za finalnim

proizvodima.
Finalnu tranju ini zbir domae i inostrane tranje, odnosno lina i zajednika potronja,
investicije i izvoz.
Efektivna tranja je stvarna tranja potroaa u datom vremenu pri datim uslovima kupoprodaje, a
pre svega, pri datoj ceni odreenog proizvoda.
Plateno sposobna tranja podrazumeva potencijalnu mogunost potroaa da kupe odreenu
koliinu robe pri datim cenama.
Faktori koji deluju na obim i strukturu tranje su: sistem potreba (broj kupaca, oekivanja, ukusi
kupaca i slino), dohodak i cene. Najdominantiji faktor jesu cene.
2.3 Odnos cene i tranje

Kod potranje koliina i cena su obrnuto proporcionalne: koliina raste kada cena opada i obrnuto.
Kada cena raste, kupci kupuju manje robe. Kada se cena smanjuje, traena se koliina poveava.
Meusobni odnos cene i tranje moe se izraziti tabelarno (skala tranje), grafiki u koordinatnom
sistemu (kriva tranje) i putem algebarske funkcije.
Skala tranje
Situacija Cena Obim tranje (koliina)
A 10 5
B 8 8
C 6 12
9
------------------------------------------------------------------------------------------------------
D 4 16
E 2 20
Slika 1: Skala tranje
Kriva
tranje
Cena p
A
10
B
8
C
6
D
4
E
2
0 4 8 12 16 20 Obim tranje Q
Slika 2: Kriva tranje
Kriva trine tranje se dobija kada se krive individualnih tranji saberu horizontalno.
Zbir svih individualnih tranji za odreenim proizvodom ili uslugom prikazuje tzv. trinu
tranju.
10
------------------------------------------------------------------------------------------------------
cena
Trna tranja D= A +
B
D
A B
0 tranja
Slika 3: Trina tranja

zato se traena koliina dobara sm kada cena raste.
Efekat supstitucije
im se cena nekog dobra poveava, potroa odluuje da to dobro supstituie nekim drugim slinim
dobrom. Na primer, ako se poveava cena oveg sira, konzumirae se vie kravlji sir.
Efekat dohotka
Ovaj razlog dolazi do izraaja u uslovima rasta cena, jer rastom cena svako postaje siromaniji ako
ostali uslovi ostaju nepromenjeni. Na primer, ako se udvostrue cene benzina, a svako ko koristi
benzin za vonju automobila ima manji dohodak, uslovie se smanjena potronja benzina i ostalih
dobara.
Opti zakon tranje prikazuje tranju kao funkciju cene, ali i ostalih varijabli od kojih ona zavisi.
11
------------------------------------------------------------------------------------------------------
3. PONUDA
3.1 Pojam ponude
Ponuda predstavlja koliinu nekog dobra koju su preduzea voljna da proizvedu i ponude u
odreeno vreme, na odreenom mestu, po odreenim cenama.
Ponuda, za neko dobro, pokazuje odnos izmeu njegove trine cene i koliine tog dobra koju su
proizvoai voljni prizvesti i prodati, uz pretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno
trokovi proizvodnje. Ovu odliku moemo nazvati zakon ponude. Zbog odnosa direktne
proporcionalnosti izmeu ponuene koliine i trine cene, poveanjem cena dolazi do poveanja
ponude.
Ponuda je koliina dobara i usluga koje prodavci ele da prodaju po odreenoj, odnosno bilo kojoj
realnoj ceni. Obim i struktura ponude zavisi od obima i strukture drutvenog proizvoda, stepena
robnosti privrede, cena i trokovi proizvodnje.
Ponuda se nalazi u tesnoj vezi sa proizvodnjom, jer bez proizvodnje nema ni ponude. Proizvodnja je
materijalna sadrina ponude.
Kao i tranja, i ponuda se moe izraavati u naturalnim i vrednosnim pokazateljima. Naturalni su

oni pokazatelji koji se izraavaju u fizikim jedinicama mere i koriste za izraavanje veza izmeu
cena i ponude konkretne robe, dok se analiza globalnih kategorija i globalnih odnosa na tritu i u
privredi vri preko vrednosnih pokazatelja.
3.2 Vrste ponude

I Sa aspekta trita, ponuda moe biti:
o lokalna
o nacionalna
o svetska
II Prema vremenskom kriterijumu, ponuda se deli na:

o dnevnu
o nedeljnu
o mesenu
o godinju
III Sa aspekata subjekata, ponuda moe biti:

o ponuda jednog preduzea
o ponuda privredne grane
o ukupna agregatna ponuda
12
------------------------------------------------------------------------------------------------------
IV Prema broju prodavaca, ponudu delimo na:

o konkurentnu ponudu
o oligopolsku ponuda
o monopolsku ponudu
V Prema nameni, razlikujemo

o ponudu sredstava za proizvodnju
o ponudu finalnih potronih dobara
VI Ponuda moe biti i

o fiksna ponuda
o varijabilna ponuda
3.3 Odnos cene i ponude

Meusobni odnos cene i ponude moe se izraziti tabelarno (skala ponude), grafiki u
koordinatnom sistemu (kriva ponude) i putem algebarske funkcije.
Skala ponude
Situacija Cena Obim ponude (koliina)
A 10 20
B 8 16
C 6 12
D 4 8
E 2 3
Slika 4. Skala ponude
Iz skale se moe zakljuiti da postoji istosmerno kretanje cene i ponude. Ponuda je najvea kada je i
cena najvea. Sa smanjenjem cene, smanjuje se i ponuda. Najmanja ponuda odgovara najnioj ceni.
Kriva ponude se izvodi iz skale ponude.
13
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kriva ponude
Cena p
A
10
B
8
C
6
D
4
E
2
0 4 8 12 16 20 Koliina ponude Q
Slika 5: Kriva ponude
U sluaju promene cene nekog dobra menja se i njegova ponuda, to uslovljava kretanje du krive
ponude.
Kljuna determinanta ponude jeste veliina trokova proizvodnje. Kada su trokovi proizvodnje
nekog dobra niski u odnosu na trinu cenu, proizvoai ostvaruju profit i nude veliku koliinu tih
dobara. I obrnuto, kada su trokovi proizvodnje visoki u odnosu na cenu, preduzea nemaju inetresa,
jer nema profita, i proizvode malo ili jednostavno naputaju takvu proizvodnju. Na veliinu trokova
deluju trokovi tehnologije, inputi, vladine regulative itd.
Zbir svih individualnih ponuda, tj. zbir svih ponuda jednog proizvoda predstavlja trinu ponudu.
Kriva trine ponude dobija se horizontalnim sabiranjem kriva individualnih ponuda.
14
------------------------------------------------------------------------------------------------------
cena
A
B
Trina ponuda S = A
+B
0 ponuda
Slika 6: Trina ponuda
15
------------------------------------------------------------------------------------------------------
4. ELASTINOST
Elastinost meri osetljivost jedne varijable u odnosu na drugu. Preciznije, to je brojka koja nam kae
za koliko posto e se promeniti jedna varijabla, ako druga varijabla poraste za 1%.
4.1 Elastinost tranje

Cenovna elastinost tranje meri osetljivost koliine tranje na promenu cena. Traena koliina robe
je u obrnutoj srazmeri sa cenom. Elastinost tranje na cenu, ili elastinost tranje , predstavlja
jainu reakcije traene koliine nekog dobra na promenu cene tog dobra, uz preduslov da ostale
stvari ostanu nepromenjene (jednake).
4.1.1 Cenovna elastinost
Direktna elastinost se meri preko koeficijenta elastinosti.
Koeficijent elastinosti je odnos izmeu procentualne promene u koliini traene robe (zavisna
promenljiva) i procentualne promene cene trane robe (nezavisno promenljiva).
E dx =
Kada je koeficijent vei od 1, imamo elastinu tranju.
Ako je manji od 1, u pitanju je neelastina tranja.
C cena
C koliina
16
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kada je jednak jedinici, re je o jedinanoj elastinosti tranje.
C cena
C koliina
Elastinost tranje je uvek negativna, jer se koliine i cene kreu u suprotnom pravcu. Elastinost
tranje je visoka, ako je veliki negativan broj, a niska elastinost tranje ako nizak negativan broj i
kvantitet tranje nije osetljiv na cenu.
Unakrsna elastinost tranje pokazuje kako tranja za jednom vrstom robe reaguje na promenu cene
neke druge robe. Meri se koeficijentom unakrsne elastinosti koji se dobija kada se relativna
promena traene koliine jednog proizvoda stavi u odnos sa relativnom promenom cene drugog
proizvoda.
E dx/y =
Ako je Edx/y = 0, na tranju robe x ne utie promena cena robe y.
Ako je Edx/y > 0, re je o supstitutima, proizvodima koji zadovoljavaju istu ovekovu potrebu.
Ako je Edx/y < 0, re je o komplementarnim dobrima koja se ne mogu troiti nezavisno jedno od
drugog.
4.1.2 Dohodovna elastinost tranje
Dohodovna elastinost tranje je odnos izmeu relativne promene traene koliine neke robe i
relativne promene realnog dohotka.
E dx/D =
17
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za dohodavnu elastinost tranje vae sledei zakoni:
Prvi Engelov zakon: to je dohodak vei to je procentualno uee izdataka (trokova) za ishranu u
ukupnom dohotku manje, i obratno.
Drugi Engelov zakon: udeo izdataka (trokova) za odeu u ukupnom dohotku ostaje
aproksimativno isti bez obzira na visinu dohotka.
Trei Engelov zakon: udeo izdataka (trokova) za stanovanje, ogrev i osvetljenje ostaje
aproksimativno isti bez obzira na kretanje dohotka.
etvrti Engelov zakon: to je dohodak vei to je procentualno uee izdataka (trokova) za

higijenu, kulturu, sport, putovanja i sl. u ukupnom dohotku vee.
4.2 Elastinost ponude

Elastinost ponude definiemo kao jainu reakcije ponuene koliine nekog dobra na promenu
njegove trine cene, pod uslovom da su svi ostali parametri, a pre svega tehnologija proizvodnje i
cene inputa, ostali nepromenjeni.
Drugaije reeno, elastinost ponude meri procentnu promenu ponuene koliine koja je
pruzrokovana procentnom promenom cene tog dobra od 1% . Ova je elastinost obino pozitivna,
jer via cena podstie proizvoae na poveanu proizvodnju. Elastinost ponude je zapravo promena
ponude u odnosu na promenu cene.
E sx =
Kada je koeficijent elastinosti ponude beskonana veliina, radi se o savreno elastinoj ponudi
koja se javlja u situaciji kada se cena ne menja, dok obim ponude raste ili opada.
K cena
K koliina
18
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kada je koeficijent elastinosti vei od jedinice, ponuda je elastina to ukazuje na reakciju ponude
u veoj meri nego to su promene cene. Sa odreenom promenom cene, dolazi do vee promene u
koliini ponuene robe.
Kod jedinine ili unitarne elastinosti ponude, koeficijent je jednak jedinici i oznaava situaciju da
odreenom promenom cene neke robe dolazi do iste promene u ponudi te robe.
K cena
K koliina
Neelastina ponuda nastaje onda kada cene nekog proizvoda bre rastu ili opadaju nego to raste ili
opada koliina nuene robe. U tom sluaju, koeficijent elastinosti ponude je manji od jedinice.
Saveno neelastina ponuda je ekstremna situacija kada je koeficijent elastinosti ponude jednak
nuli. Bilo kakva promena cena ne izaziva nikakvu promenu u koliini.
K cena
K koliina
19
------------------------------------------------------------------------------------------------------
4.3 Ravnotea ponude i tranje
Trina ravnotea ostvaruje se pri onoj ceni i koliini pri kojima su snage ponude i tranje
izjednaene.
U ravnotei ne postoji tendencija rasta ili opadanja cene.
Ponuda i tranja meusobno deluju da bi dovele do ravnotene cene i ravnotene koliine, ili trine
ravnotee.
Ravnotena cena jo se naziva cenom koja isti trite. To znai da su sve narudbe ispunjene a svi
ponuai zadovoljni.
20
------------------------------------------------------------------------------------------------------
5. ZAKLJUAK
Prelazak na trini nain poslovanja zahteva od proizvoaa objektivnije poslovno ponaanje i

procenjivanje buduih poslovnih aktivnosti. Koncepcija poslovanja mora se prilagoditi trinom
nainu poslovanja, jer su se i drugi uslovi znaajno promenili.
Kako bi proizvoai mogli doneti kvalitetne poslovne odluke, moraju dobro poznavati trinu
strukturu, prilagoditi se tritu u pogledu veliine i proizvodnog programa, kao i pripremi plasmana
proizvoda za trite. Isto tako moraju uoiti i zakonitosti koje deluju na tritu, kako bi mogli
odrediti trinu strategiju i pravilno usmeriti svoju proizvodnju.
Istraivanje trita omoguava proizvoaima smanjenje trinog rizika, odnosno omoguuje

poveanje verovatnoe uspeha, kao i povratnu informaciju od potroaa, bez kojih je nemogue
razumeti dinamiku trita. Samo temeljnim istraivanjem i stalnim praenjem trita, proizvoai u
mogunosti su postii kvalitetnu poslovnu politiku.
21
------------------------------------------------------------------------------------------------------
6. LITERATURA
[1] D.Kragulj, Ekonomija, FON, Begrad, 2003.
[2] www.fon.rs
[3] www.ekfak.kg.ac.rs
[4] Veselinovi P., Ekonomija, Beograd 2009.
[5] Bara S., Staki B., Praktikum za osnove ekonomije, Beograd 2007.
22

Seminarski Rad TRZISNE SILE PONUDE I TRAZNJE PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seminarski Rad TRZISNE SILE PONUDE I TRAZNJE PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Tema: Trine sile tranje i ponude

Student: Marija Beguevi Profesor: Dr Miroslava Petrevska

abac, mart 2013.

PREGLED KLJUNIH REI .........................................................................................................................................2

1.1 Pojam trita .............................................................................................................................................................3

1.2Funkcije trita ...........................................................................................................................................................4

1.3 Dimenzije trita........................................................................................................................................................4

1.4 Podela trita..............................................................................................................................................................5

1.5 Segmentacija trita ...................................................................................................................................................6

1.6 Konkurencija .............................................................................................................................................................6

2.1 Pojam tranje .............................................................................................................................................................8

2.2 Vrste tranje...............................................................................................................................................................8

2.3 Odnos cene i tranje...................................................................................................................................................9

3.1 Pojam ponude..........................................................................................................................................................12

3.2 Vrste ponude...........................................................................................................................................................12

3.3 Odnos cene i ponude................................................................................................................................................13

4.1 Elastinost tranje....................................................................................................................................................16

4.1.1 Cenovna elastinost..........................................................................................................................................16

4.1.2 Dohodovna elastinost tranje..........................................................................................................................17

4.2 Elastinost ponude...................................................................................................................................................18

4.3 Ravnotea ponude i tranje......................................................................................................................................20

PREGLED KLJUNIH REI

Konkurencija - trino stanje koje podrazumeva utakmicu izmeu prodavaca sa ciljem da

1.1 Pojam trita

1.2 Funkcije trita

o Informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvoaa

o Selektivna funkcija (funkcija regulatora privrednih kretanja)

o Alokativna funkcija (usklaivanje ponude i tranje)

o Distributivna funkcija (funkcija raspodele)

1.3 Dimenzije trita

Spremnost ljudi da kupuju ili prodaju, takoe definie trite.

1.4 Podela trita

I Sa geografskog aspekta, trite se deli na :

II Sa aspekta trinih struktura, trite se deli na :

III Sa aspekta marketinga, trite se deli na :

IV Sa stanovita predmeta kupoprodaje postoje sledee vrste trita:

V Prema koliini robe koja se kupuje i prodaje, trite se deli na:

1.5 Segmentacija trita

Slobodnu konkurenciju karakteriu atomiziranost ponude i tranje, homogenost robe, priblino

Monopolsko trite je suprotnost trita slobodne konkurencije. Osnovne karakteristike potpuno

Po svom nastanku monopoli mogu biti:

2.1 Pojam tranje

Sa aspekta proizvoaa odgovarajua je ona koliina proizvoda koju on moe da proizvede

2.2 Vrste tranje

II Prema vremenskom kriterijumu, tranju delima na:

III Prema subjektima, postoje sledee vrste tranje:

o ukupna tranja celog drutva

IV Prema nameni, tranju delimo na:

V Sa prostornog aspekta, postoje dve vrste tranje:

Ukupna agregatna tranja se sastoji iz tranje za sredstvima za proizvodnju i tranje za finalnim

2.3 Odnos cene i tranje

Situacija Cena Obim tranje (koliina)

Slika 1: Skala tranje

Slika 2: Kriva tranje

Slika 3: Trina tranja

3.1 Pojam ponude

Kao i tranja, i ponuda se moe izraavati u naturalnim i vrednosnim pokazateljima. Naturalni su

3.2 Vrste ponude

II Prema vremenskom kriterijumu, ponuda se deli na:

III Sa aspekata subjekata, ponuda moe biti:

IV Prema broju prodavaca, ponudu delimo na:

V Prema nameni, razlikujemo