MEDICINA ZA SVAKOG

Bezbolni poroaj
B.Miloevi R. Prica

SVAKA ENA MOE SE PORODITI BEZ BOLA

Mnoge ene liavaju se materinstva samo iz straha od bola. Zato su autori ove vrlo korisne knjige
imali za cilj da prue potrebna obavetenja i strune savete o bezbolnom poroaju tom metodu
koji ne kodi ni majci ni detctu, a koji se uspeno sprovodi u svetu i koji je omoguio
hiljadama ena da se porode bez bola. U prvom delu knjige izneta su teorijska objanjenja
neophodna za razumevanje samog problema. Drugi deo namenjen je obuci trudnice
Praktiko izvoenje bezbolnog poroaja zahteva aktivno uee porodilje. Stoga je potrebno
da ona poznaje ne samo sutinu mehanizma nastajanja i uklanjanja poroajnog bola ve i osnovne
elemente grae svojih organa, njihovu fiziologiju, kao i fiziologiju trudnoe i mehanizam
poroaja. Da bi se to postiglo, neophodno je da bude obavetena i da stckne odreeno znanje
o tome. To se postie pripremom u toku trudnoe.

Ova e knjiga svakako biti od velike koristi ne samo enama koje se pripremaju za bezbolni poroaj
ve i lekarima i ostalom strunom osoblju koje uestvuje u pripremama i spro-voenju bezbolnog
poroaja.

VAE SPOKOJSTVO I SPOKOJSTVO VAE PORODICE U VAIM SU RUKAMA

MEDICINSKA KNJIGA BEOGRAD-ZAGREB

IV izdanje 1968.

tampa: Beogradski grafiki zavod, Beograd. Bulevar vojvode Miia 17

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Za relativno kratko vreme nastala potreba za novim izdanjem knjige Bezbolni
poroaj potvruje sve vee interesovanje za savremene tekovine medicinske nauke u
otklanjanju i ublaavanju poroajnog bola na p.ain koji ne kodi ni majci ni detetu.
Velik broj ena koje su itale o bezbolnom poroaju i onih koje su se, posle
psihofizike pripreme, poraale u naim porodilitima po ovoj metodi, kao i lekara
koji sprovode ovu metodu, potvruje da ovo sadanje interesovanje nije samo
uobiajena radoznalost za neto novo. Ono se osniva na izvesnom iskustvu koje sve
vie potvruje vred-nost i korist od psihoprofilakse u poroaju.

U Beogradu, l novembra 1962. god. AUTORI

 PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

Za problem bola u poroaju i naine za njegovo uklanjanje oduvek je postojalo veliko

interesovanje. Ostvarenje bezbolnog poroaja bez primene medikamenata tekovina je
savremene medicinske nauke, u kojoj psihosomatski nain posmatranja organizma u
celini zauzima znaajno mesto.
Za akuerstvo je od izvanrednog znaaja mogunost uklanjanja bolova pri poroaju na
nain koji ne kodi ni majci ni detetu. U nas je o tom problemu uopte malo pisano,
kako u strunoj tako i u popularnoj tampi. Stoga e ova knjiga, uveren sam,
podjednako zainteresovati sve itaoce, a ne samo strunjake.

Autori ove knjige imali su za cilj da, na osnovu savremene literature o bezbolnom poroaju,
prue potrebna oba-vetenja o psihoprofilaktikom nainu ostvarenja bezbolnog poroaja, tj.
o nainu sprovoenja bezbolnog poroaja bez prlmene medikamenata, koji se uspeno
primenjuju u svetu i koji je hiljadama ena omoguio da se porode bez bola. lako je
knjiga napisana prema najnovijim strunim i popularnim publikacijama o bezbolnom
poroaju, valja istai da su oba autora i u svome dosadanjem radu pokazali ne samo
ivo interesovanje za taj problem ve su i praktiki, prema naim mogunostima,
realizovali izvesne metode iz oblasti psihosomatske medicine i bezbolnog poroaja na
Ginekoloko-akuerskoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu i u Gradskoj
ginekoloko-akuerskoj bolnici kao nastavnoj bazi, tako da je knjiga delimino rezultat i linog
iskustva. Jedan od autora proveo je izvesno vreme u Francuskoj radi upoznavanja metoda
bezbolnog poroaja i naina njihovog sprovoenja u francuskim porodilitima.
Teorijsko objanjenje uklanjanja bola u poroaju putem savremenih metoda zasniva se
na genijalnim saznanjima ruskih naunika u oblasti fiziologije nervnog sistema koja se
odnose na otkrie uslovnih refleksa i mogunosti njihova uklanjanja.
U prvom delu knjige izneta su teorijska objanjenja neophodna za razumevanje samog
problema. Drugi deo je namenjen obuci trudnica, i moe posluiti kako samim enama
tako i onima koji ih pripremaju za bezbolni poroaj - lefcarima i ostalom osoblju.
Praktika primena bezbolnog poroaja zahteva aktivno uee porodilje. Stoga je potrebno
da ona poznaje ne samo sutinu mehanizma nastajanja i uklanjanja poroajnog bola ve i
osnovne elemente grae svojih organa, njihovu fiziologiju, kao i fiziologiju trudnoe i
mehanizam poroaja. Da bi se to postiglo, neophodno je da bu,de obavetena i da
stekne odreeno znanje o tome. To se postie pripremom u toku trudnoe.
Ova e -knjiga, svakako, pruiti velike koristi ne samo enama koje se pripremaju za
bezbolan poroaj ve i leka-rima i ostalom strunom osoblju koje uestvuje u pripre-
mama i sprovoenju bezbolnog poroaja.
Prof. dr SINIA TASOVAC
U Beogradu, 1. maja 1959. god.

SADRAJ
Uvod

I deo
BEZBOLNI POROAJ

I lstori ja bezbolnog poroaja Primena sugestije i hipnoze u akuerstvu Upotreba

medikamenata 11
Readov metod bezbolnog poroaja
Psihoprofilaktiki metod bezbolnog poroaja - 14
II. ta je bezbolni poroaj -
Funkcionisanje nervnog sistema. Uslovni refleksi 17
Ekscitacija i inhibicija 19
Stvaranje uslovnih refleksa pomou rei -
O bolu i uslovnim bolnim refleksima 24
Bol unutranjih organa -
Osetljivost materice na bol - 27
III.Poreklo poroajnog bola
IV.Uklanjanje bolova 3?

II deo
PRIPREMA TRUDNICA ZA BEZBOLNI POROAJ

I. Trudnoa - 41
A. Anatomija enskih polnih organa 43
1.Karlica 43
2.Miii 45
3.Karlini organi 47
R. Fiziologija enskih polnih organa - 52

C, Fiziologija trudnoe
Ishrana ploda
Statika trudne ene -
D. Higijena trudnoe
Telesna Higijena -
Ishrana trudne ene -
Duevna higijena
Kontrola u savetovalitu za trudnice
II. ta je poroajni bol, kako nastaje i kako emo ga
ukloniti 77
Anatomija i fiziologija nervnog sistema 78
Uslovni refleksi 82
Poreklo poroajnog bola - 87
Kako emo ukloniti poroajni bol 92
III. Odnosi izmeu disanja, trudnoe i poroaja - 94
Kontrakcije materice - 96
Disanje 102
Vebe disanja 104
IV. Znaaj relaksacije miia 108
Vebe relaksacije - 112
V. Tok poroaja - 128
Prvo poroajne doba - 134
Drugo poroajne doba 140
Tree poroajne doba 144
VI. Ppnaanje porodllje u prvom t poroajnom dobu,
dobu irenja 145
Vebe disanja 156
VII. Ponaanje poroilje u drugom poroajnom dobu,
dobu istiskivanja ploda 158
Vebe 162
VIII. Rad i uee mozga u bezbolnom poroaju 168
IX. Nastupanje poroaja 18
0
18
7
19
 Vebe za babinjare ___ ___
Literatura ________ __ ___ ___
Registar ____________ ___

UVOD

Problem bezbolnog poroaja privukao je posled-njih godina veliku panju ne samo

lekara ve i iroke javnosti u svetu.
Od polovine XIX veka, kad je prvi put prime-njen hloroform kao sredstvo za
ublaavanje poroajnih bolova, medicina ne prestaje s istraivanjima i primenom
raznih sredstava kako bi se postigao bezbolan poroaj.
Od 1951. god. problem bezbolnog poroaja postaje naroito aktuelan. Te godine
poinje primena psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja u Sovjetskom Savezu. Iz
SSSR-a metod prenosi u Francusku pariki akuer Fernand Lamaze. Prihvaen od
velikog broja akuera Francuske, metod se prenosi d. u druge evropske i vanevropske
zemlje. Istovremeno s njegovom primenom oivljava i Readov metod bezbolnog
poroaja, koji potie jo iz 1933. god., ali koji nije bio naiao na iru primenu.
Oba ova metoda znae nov nain tretiranja poroajnog bola. Radi se o metodima
preventivnog karaktera koji treba da spree pojavu poroajnih bolova, i to objanjenjem
porekla poroajnog bola, upoznavanjem trudnica s poroajnim aktom, tj. solidnom
pripremom trudnica za poroaj. Ta obavezna priprema trudnica iziskuje ekipni rad, u kome
uestvuju: lekar, babica i fizioterapeut.
I pored razlika u teorijskim shvatanjima poroajnog bola, oba metoda istiu posebnu
ulogu psihikih inilaca u nastajanju poroajnog bola. Po-smatrajui problem bola u
sklopu itave linosti, a ne samo kao lokalni proizvod rada materice, autori tih metoda
vide u odreenoj psihikoj pripremi trudnica, u stvaranju pozitivnog dodira s njima, u
uklanjanju straha od poroaja i u upoznavanju trudnica s poroajnim inom - -
mogunost da se bol ukloni.
Primena tih metoda u praksi potvrdila je ispravnost savremenog naina tretiranja
bezbolnog poroaja. Tako je u SSSR-u 1953. god. obavljeno oko 300.000 bezbolnih
poroaja, meu kojima je bilo 810% neuspeha. U 1954. god. ve 55% ena u gra-
dovima SSSR-a poraa se s prethodnom pripremom za bezbolni poroaj. U Parizu, samo
u porodilitu Lamazea, od 1952. do 1955. god. na 4.847 poroaja ena koje su se
pripremale za bezbolni poroaj bilo je ispod 5'% neuspeha. U Engleskoj i Americi, gde
se uglavnom primenjuje Readov metod, veliki broj autora bavi se tim problemom i iz
godine u godinu objavljuje odline rezultate na hiljadama pripremljenih trudnica.
U uspjeno sprovedenim bezbolnim poroajima postoje razliiti stepeni od
potpunog uklanjanja poroajnog bola do oseanja izvesnog stepena bola, pri kome ena
ipak ostaje mirna, sreena i pribrana do kraja poroaja. U neuspehe se ubrajaju oni
sluajevi u kojima je ena bila nemirna i jaukala od bolova. Kao .razlozi za neuspehe
navode se: nedovoljna teorijska obuka ene, nedovoljno uvebana tehnika izvoenja
poroaja, nepotpuna upoznatost osoblja koje vodi poroaj sa metodom bezbolnog po-
roaja, nesreene ekonomske i druge prilike trudnice, drutveni potresi kod trudnica
koji nailaze pred
2
sam poroaj, njena eventualna oboljenja (srana mana, tuberkuloza) i, kao vrlo vaan
razlog ^a neu-speh, potpuna pasivnost ene u toku poroaja.
U medicinskim krugovima u nas interesovanje za bezbolni poroaj postojalo je od
prvih dana pri-mene tih metoda u svetu. S velikom panjom praena je literatura o tom
problemu i sabirana su steena iskustva. Izvestan broj naih akuera imao je prilike da
se blie upozna sa sprovoenjem metoda bezbolnog poroaja u Francuskoj i u
Engleskoj.
U poslednje vreme interesovanje za bezbolni poroaj proirilo se i na nestrune
osobe, naroito na ene koje su na neki nain poneto najule o tom problemu.
U nas je o preventivnim metodama bezbolnog poroaja malo pisano, kako u strunoj
tako i u popularnoj tampi. Stoga se ukazala potreba za pisanjem jedne knjige iz koje
bi se na svet upoznao sa savremenlm psihoprofilaktikim nainom ostvarenja
bezbolnog poroaja.
Knjiga se sastoji iz dva dela. U prvom delu date su teorijske postavke bezbolnog
poroaja, pri emu su izneti principi psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja.
Metod sadri najsolidnija nauna objanjenja poroajnog bola, a zasniva se na daljoj
razradi radova velikog ruskog fiziologa Pavlova o delatnosti centralnog nervnog sistema i
stvaranju uslovnih refleksa.
Funkcionisanje nervnog sistema jeste dosta delikatna oblast fiziologije. Zbog toga
verujemo da e iri, nestruni krug italaca naii na tekoe u ra-zumevanju iznesenih
postavki iako smo uloili truda da ih damo na to shvatljiviji nain. Smatrali smo da je
ipak potrebno da u celini iznesemo teorijske postavke o poroajnom bolu da ne
bismo okr-njili problematiku vezanu za sam metod. Isto tako
3
averujemo da e i pretean deo nestrunih italaca moi, s neto truda, da razume i
shvati ovu problematiku. A kad su u pitanju trudnice kojima je ova knjiga
prvenstveno namenjena, njihova pri-rrema za bezbolno poraanje bie utoliko solidnija
u.'.oliko se bolje upoznaju sa sutinom metoda. Sem toga, ovaj deo knjige korisno e
posluiti lekarima i ostalom strunom osoblju koje jo nije imalo prilike da se upozna s
problemom bezbolnog poroaja.
Ukoliko razumevanje prvog dela knjige u poetku bude oteano, taj deo se slobodno
moe preskoiti i moe se odmah itati drugi deo, u kome je iznesena praktika priprema
trudnica za bezbolni poroaj, koji neophodno mora da savlada svaka trudnica koja eli da
se bezbolno poraa.
Jedan od osnovnih principa psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja je da se
trudnica mora upoznati s poreklom poroajnog bola, na osnovu ega e ona raskinuti s
ranijim shvatanjima -- da je poroaj obavezno bolan. Samim tim bilo je neophodno da i u
ovom delu knjige iznesemo osnovne teorijske postavke o nastajanju poroajnog bola.
Pokuali smo aa to uinimo na to uproeniji nain, te se nadamo da e nae izlaganje
biti razumljivo za svaku trudnicu.

I DEO BEZBOLNI POROAJ

I. ISTORIJA BEZBOLNOG POROAJA

Istorija bezbolnog poroaja jeste deD borbe protiv bolova u medicini uopte. Bol kao
oseaj koji sadri u sebi posebne osobine, tj. kao oseaj koji je uvek emocionalne
prirode, bio je predmet prouavanja i analize biologa, psihologa i fiziologa. Iz toga su
proizala razna gledita o bolu. Tako su mnogi, a meu njima i veliki biolog Darwin, videli u
bolu od-brambenu reakciju organizma, alarmni signal radi njegove zatite, i samim tim
njegovu korisnost za ivo bie. Drugi, pak, smatraju da on nema tu ulogu, pobijaju je i ak
tvrde da je bol tetan. Takva shvata-nja imala su uticaja i na gledita u medicini o poroaj-
nom bolu. Jedno od tih je da je poroajni bol potreban i koristan. Za medicinu je bol, pre
svega, signal da se u organizmu zbiva neto nenormalno. On je jedan od prvih simptoma
gotovo svih oboljenja. Rukovodei se humanim principima, eljom da oveku pomogne i
olaka mu tegobe, medicina je oduvek traila sredstva i naine kako da se bol ukloni i,
prema stepenu razvoja medicinske nauke, borila se protiv njega na ovaj ili onaj nain.
Primena sugestije i hipnoze u akuerstvu.
Ne ulazei u period srednjeg veka, koji je obele-en misticizmom i preputanjem
leenja raznim vra-ima i svetenicima, prva sredstva koja je medicina upotrebljavala
protiv bola ubrajaju se u sugestivne metode leenja. U prvoj polovini XIX veka kao sred-
stvo za otklanjanje bolova u hirurgiji, zubarstvu i drugim granama medicine
primenjivana je hipnoza. U akuerstvu su prvi bezbolni poroaji postignuti takoe
hipnozom, u prvoj polovini XIX veka. Naravno, sve su to bili samo pojedinani sluajevi.
Hipnoza je stanje deliminog sna. Za razliku od sna, koji nailazi spontano, Kod
hipnoze mora da postoji osoba koja e na drugoj osobi (koja se hipnotie) proizvesti
hipno-tiko stanje. To je tzv. hipnotizer. U hipnptisane osobe, koja se nalazi u
stanju deliminog sna, ne postoji mogunost rasuivanja i donoenja zakljuaka
sopstvenom voljom niti, pak, prijema nadraaja iz spoljnjeg sveta. U nje su sve
funkcije ukoene. Postoji samo uzan deo jasne svesti, jedan prozor, da se tako
izrazimo, koji vezuje hipnotisanu osobu s hipnotizerom i preko koga ona prima
sugestije i izvrava nareenja.
U drugoj polovini XIX veka, za vreme uvenog neuropsihijatra Charcota, hipnoza je uzela
maha, naroito u Francuskoj. Odatle je preneta u druge zemlje. Hipnoza u akuerstvu
takoe je bila pod uti-cajem Charcotove kole, ali se svodila samo na upotrebu u
pojedinanim sluajevima. Interesovanje za hipnozu kao sredstvo za borbu protiv
bolova bilo je neko vreme zamrlo--da bi u mnogim zemljama Evrope ponovo oivelo
posle I svetskog rata. U SSSR-u je interesovanje za hipnozu naroito poraslo posle
znaajnih teorijskih radova o hipnozi velikog ruskog fiziologa Ivana Petrovia Pavlova
(18491936). Naavi teorijski oslonac u radovima Pavlova, sovjetski autori poeli su sve
vie da pri-menjuju hipnozu kao sredstvo protiv bolova u raznim granama medicine, pa i
u akuerstvu. Nije sluajnost to su se ba tvorci najnovijeg metoda bezbolnog poroaja,
tzv. psihoprofilaktikog metoda, Vj*lv<wki i Nikolajev, dugi niz godina bavili pro-
uavanjem hipnoze d primenjivali je u prilinom broju poroaja. U tehnici izvoenja
oni su prakti-kovali dva naina: ili su enu za vreme samog poroaja hipnotisali, ili su je,
pak, za vreme trudnoe u nekoliko mahova hipnotisali a onda je pustili da se poraa u
budnom stanju, tj. pri istoj svesti. Drugi nain je mnogo ee primenjivan. Za vreme
hipno-tikog stanja eni su davane sugestije o bezbolnom poroaju. U pogledu stepena
postignutog efekta bez-bolnosti rezultati su bili razliiti. Ali, uopte uzevi, oni su bili vrlo
povoljini d ohrabrujui. Efekt u poroaju bio je ovaj: u prilinom broju sluajeva ena je
za vreme poroaja oseala samo kontrakcije materice, a ne bolove; u drugim sluajevima
oseala je samo lake bolove, ali je ostajala mirna i sreena u toku poroaja; u nekih
porodilja postojao je zaborav za ceo poroaj. Bez obzira na te razlike, poroaj je u
svakom sluaju bio znatno olakan, a sama hipnoza bila je potpuno bezopasna za majku
i dete. Ovaj metod su ruski autori nazvali hipno-suge-stivni metod bezbolnog poroaja.
Rezultati postignuti njime bili su tako povoljni, a sam metod potpuno bezopasan za majku i
dete, da ruski autori ne bi ni traili nove metode bezbolnog poroaja da hipnoza nema
jednu prilino nezgodnu stranu tehnike potekoe. Naime, svakoj trudnici potreban je
poseban hipnotizer, a on, opet, mora biti strunjak. Zbog toga hipnoza nije mogla biti
masovno primenjivana, ali se ona i dan-danas u SSSR-u primenjuje s velikim uspehom
kao sredstvo za obezbol javan je poroaja.
Hipnoza je naunicima pruila dragocene podatke za dalji rad na problemu
bezbolnog poroaja. Njenom primenom dolo se do znaajnih zakljuaka. Utvreno je,
naime, da se sugestijom moe otkloniti bol, da sugerisane reci mogu stvoriti oseanje
bezbol-
9
Iako su se usavrili izbor i tehnika davanja ane-stetikih sredstava, ipak iz svega
navedenog proizlazi da do danas nije pronaeno idealno sredstvo koje bi otklanjalo
bolove u toku celog poro aja a da ne deluje tetno na majku i na dete. Ali, ta sredstva
ipak su znaajna za (pobijanje tvrenja da je poroajni bol neizbean.
Readov (. Ridov) metod bezbolnog poroaja. Problemu obezbol javan ja poroaja
posebno se posvetio engleski akuer Grantly Dick Read, koji je 1933. god. pub likovao
prvo delo o tom problemu, Prirodni poroaj, i koji je prvi stvorio metod
bezbolnog poraanja, poznat danas irom sveta pod njegovim imenom. Razmiljajui o
tom problemu, on je zakljuio da je poroaj fizioloki akt, pa bi, prema to/me,
morao biti bezbolan. Nikakav prirodni zakon ne moe opravdati poroajne patnje, kae
Read. Polazei od takvog shvatanja, on istrauje uzroke poroajnih bolova. Imajui u
vidu injenice da su poroaj kod primitivnih naroda i koenje kod ivotinja mnogo
manje bolni, ili ak sasvim bezbolni, on zakljuuje da je strah koji je stvorila civilizacija
uzrok poroajnih bolova i patnji. On to obrazlae na ovaj nain: strah vodi duevnoj
napetosti, izvesnom nepovoljnom stanju naeg nervnog sistema. Ali strah stvara i fiziku
napetost, na prvom mestu napetost svih naih miia. Ta miina napetost javlja se i u
miiima grlia materice, koji su zbog toga stegnuti, tako da u takvom stanju spreavaju
prolazak deteta iz materice u poroajni kanal kad poinje istiskivanje deteta. To
stezanje miinih vlakana grlia materice, njihova kontraktura, uzrok je bolova. Prema
tome, ako se uklone strah i napetost miia, nestae i bolova.
12
Uzrok straha on vidi u kulturi i civilizaciji, koje su vekovima delovale na duh
ene.Ukoliko je narod kulturniji utoliko je njime vie ovladalo shvata-nje o poroaju kao
opasnom i bolnom aktu.
Na osnovu takvog gledanja na taj problem Read je izradio svoj metod bezbolnog
poroaja i nazvao ga prirodni poroaj. Prema tom metodu, bitno je ukloniti strah od
poroaja kod ene i opustiti njene zategnute miie. Mogunost uklanjanja straha on vidi
u dodiru lekara i babice' s trudnicama kojima treba objasniti da poroaj moe biti
bezbolan i da je strah taj koji ga ini bolnim, kao i da su strah uneli civilizacija i
pogreno vaspitanje. On, takoe, podvlai da ene treba bodriti i osloboditi duevne
napetosti. Pored toga, treba im dati i potrebna objanjenja o anatomiji i fiziologiji
trudnoe i upoznati ih s tokom poroaja. Takvim objanjenjem i uticanjem postie se
potreban dodir izmeu ene i lekara, kao i ostalog osoblja. ene, uz to, upoznaju i
bolniku sredinu, porodilite. Sve to povoljno utie na suzbijanje strana i uspostavljanje
smirenog i sreenog stava ene.
Smatrajui da je miina napetost neposredan uzrok bola, Read je, kao drugu bitnu
stvar svog metoda, preporuivao i u praksi sprovodio miinu relaksaciju, tj. potpuno
putanje miia za vreme poroaja.
Sam Read imao je mnogo uspeha u sprovo-enju poroaja na taj nain. Kako,
meutim, teorijsko objanjenje .bezbolnog poroaja nije bilo nauno dovoljno ubedljivo, to
je taj metod jedno vreme bio gotovo zaboravljen. U svakom sluaju, on nije dobio iru
primenu. Jedan od uzroka slabog prihvatanja toga metoda bio je, svakako, taj to su
mnogi Readovi sledbenici prevideli ono to je bitno: psihiki dodir, otklanjanje straha
kroz pozitivno vaspitanje i bodrenje ene. Umesto toga, oni su vrlo esto
13
svodili taj metod samo na fiziku pripremu, na relaksaciju oputanje miia, i
gimnastike vebe. Mnogi autori podvlae tu veliku greku u shvatanju sutine metoda
samo kao fizike pripreme trudnice. Pojedini autori ak duhovito dobacuju da se od-
line sportistkinje nisu nita manje bolno poraale od drugih ena.
S nastajanjem psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja, o kome e kasnije biti
reci, Readov metod odjednom je oiveo i poeo je, u celosti ili u izmenjenom obliku, da se
primenjuje u elom svetu.
I pored toga to Readove teorijske postavke nisu na zadovoljavajuoj naunoj
visini, ipak su njegove zasluge za reavanje problema bezbolnog poroaja velike. Read je
prvi shvatio i podvukao ulogu emocionalnog stanja ene, kao i ulogu straha, u poroaju,
preporuivi pozitivno vaspitanje ene, bod-renje i razbijanje ukorenjenih shvatanja o
poroaju kao bolnom alktu i upoznavanje ene sa zbivanjima u po.roaju. Tako
tretirajui taj problem, Read je prvi stvorio jedan psihoprofilaktiki, preventivni metod
bezbolnog poroaja.
Psihoprofilaktiki metod bezbolnog poroaja. Najsavremeniji i nauno najbolje
potkrepljeni metod bezbolnog poroaja jeste paihoprofilaktiki metod. On je ponikao u
Sovjetskom Savezu, a tvorci su mu psihijatar Vjelvovski i akuer Nikolajev, pored
mnogih drugih naunika koji su svojim radovima doprineli njegovom razjanjenju.
Vjelvovski je svoja shvatanja o bezbolnom po.roaju prvi put izneo 1948. god., a u
decembru 1949. god. je na jednoj konferenciji u Harkovu diskutovano prvi put o tom
metodu. Otada Vjelvovski, Platonov, Nikolajev i dr. objavljuju svoje radove o bezbolnom
poroaju. Godine 1951. odrana je konferencija u Lenjingradu koju su organizovali
Medicinska akademija i Mini-
14
starstvo zdravlja, i na kojoj je tema. za diskusiju bila bezbolnost u akuerstvu. Na
njoj su Vjelvovski, Platonov, Nikolajev i drugi izneli teorijske probleme bezbolnog poroaja
p.rema psdhoprofilak-tikom metodu, dok su drugi autori izneli praktiku primenu i
dotadanje uspehe toga metoda. Posle toga, u Sovjetskom Savezu poela je iroka
primena metoda, koji je dao vrlo dobre rezultate.
Iste godine u Sovjetski Savez dola je grupa francuskih lekara da se upozna s tim
metodom. Medu njima bio je i Fernand Lamaze, koji je metod preneo u Francusku,
"primenio ga i prilagodio ulo vima svoje zemlje. Metod se proirio i u druge zemlje, s
tim to ga je svaka zemlja saobraavala svojim uslovima.
Rezultati bezbolnog poraanja su, kad se metod dobro sprovodio, bili iznenaujui. Od
mesta jauka, porodilite se pretvorilo u mesto tiine. Koliko je dubok utisak ostavio
takav poroaj i na akuere, nauene da gledaju bolna lica ena koje se poraaju i
sluaju njihov jauk, najbolje pokazuju reci francuskog akuera Lamazea posle posete
porodilite u Lenjingradu: Godine 1951. bio sam svedok bezbolnog poroaja. Imao sam
tada 30 godina aku-erske prakse. Tako neto dotad nikad nisam video, a nisam mogao
ni zamisliti da moe postojati. Bio sam uzbuen blagim izrazom lica ena u poroaju.
Morao sam izbrisati ono to sam 30 godina uio kao akuer i odluiti se da ponovo
postanem ak, da uim i da taj metod prenesem u Francusku.
Psihoprofilaktiki metod bezbolnog poroaja J2 preventivni metod koji objanjava
poreklo poroajnog bola i nalazi nain da ga sprei, to se postie pripremanjem trudnice
za bezbolni poroaj.
15
Vjelvovski, tvorac psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja kao i Read, poao
je u svom istraivanju od shvatanja da je poroaj fizioloki akt i da, prema tome, ne bi
trebalo da bude bolan, jer nijedna fizioloka radnja naeg organizma, kao i gutanje,
rad creva, rad .mokrane beike, nije bolna. injenica da u primitivnih naroda poroaj tee
prilino bezbolno, kao i to da se ivotinje kote bez r bolova ili s minimalnim
bolovima, sluila mu je kao dokaz da je u pravu. Iz svog dugogodinjeg rada na
primeni hipnoze u poroaju takoe je izvukao znaajne zakljuke: da poroaj moe tei
bezbolno, da bol nije neophodan i koristan u poroaju, dakle protivno od dotadanjeg
ukorenjenog shvatanja da je bol pri poroaju neizbean, neminovan i koristan.
Odakle onda bol? Kako je dolo do nastajanja bola i do takve dramatizacije
poroajnog ina?
Tvorci psihoprofilaktikog metoda su, polazei od navedenih injenica, smatrali
da poroajni bol ima preteno drutveni karakter, tj. da ga je stvorilo drutvo svojim
naopakim vaspitanjem. Ali su to morali i nauno dokazati, nai teorijsko objanjenje
da je to tako. Prili su izuavanju i daljoj razradi teorijskih radova velikog ruskog
fiziologa Ivana Pavlova 4 dali nauno objanjenje za svoja shvatanja, ime su
odgovorili na nekoliko kljunih pitanja koja je postavljao problem bola shvaen kao
proizvod drutva, naime: kako stoji s bolom unutranjih organa, posebno materice;
kakva je uloga kore mozga u pojavi bola i kakav je znaaj reci, govora, kao
terapijskih sredstava.
Kako je cilj psihoprofilaktikog metoda da upozna trudnice s teorijskim osnovama
bezbolnog poroaja, tj. s poreklom poroajnog bola i s mogunostima njegovog
uklanjanja, izloiemo teorijske osnove toga metoda, to e omoguiti da se on
shvati.
16

II. TA JE BEZBOLNI POROAJ

 Funkcionisanje nervnog sistema. Uslovni re
fleksi. Poznavanje rada nervnog sistema od
bitnog je znaaja za shvatanje mehanizma bezbol
nog poroaja.
U osnovi rada nervnog sistema lei njegova refleksna delatnost. To znai da nervni
sistem obavlja svoj rad putem brzog odgovora refleksa. Refleks je, dakle, brza
reakcija nekog dela naeg organizma na nadraaj koji dolazi iz spoljnjeg sveta ili iz
unutranjosti organizma.
U naem organizmu ostvaruju se, uglavnom, dve vrste refleksa: stalni, ili bezuslovni, i
uslovni refleksi. Stalni (bezuslovni) refleksi su uroeni. S njima se dolazi na svet, i oni
se ne menjaju u toku ivota. U takve se reflekse ubraja, na primer, refleks sisanja u
novoroeneta, odbrambeni refleks trzanja ruke kad se opeemo, kao i mnogi drugi
refleksi. Sedite tih refleksa je u kimenoj modini ili ,u modanom stablu.
Druga grupa refleksa su takozvani uslovni refleksi, koji imaju za cilj da obezbede
finije prilago-avanje organizma spoljnoj sredini. ta je uslovni refleks, najbolje emo
videti na poznatom primeru velikog ruskog fiziologa Pavlova. On je za svoj eksperiment
uzeo psa, kome je napravio fistulu (otvor) na pljuvanoj lezdi. Da bi mogao pratiti
luenje
17
pljuvake, on je fistulu preko jedne cevice vezao za bocu. Psu je najpre
davana samo hrana. Kad mu je stavio hranu u usta, nadraaj sluzo-koe usta hranom
pojaao je luenje pljuvake, to predstavlja jedan stalni (bezuslovni) refleks. Ako se
davanju hrane pridrui jo jedan nadraaj iz spolj-nje sredine, npr. zvuk zvona, i ako se
ti udrueni nadraaj i ponove odreeni broj puta i u odreenim vremenskim razmacima,
tada e, posle izvesnog vremena, zvuk zvona, sam za sebe, tj. bez davanja hrane,
dovesti do luenja pljuvake, dakle do reakcije do koje je u poetku dovodio nadraaj
hrane na sluzokou usta. Taj steeni refleks, koji je vezan za odreene uslove nastajanja,
Pavlov je nazvao -uslovni refleks.
ta se deava ako se promene uslovi? U tom sluaju nastaju promene u uslovnom
refleksu i njegovo iezavanje. Obrnuto, ako se stvore potrebni uslovi, refleks e se
ponovo uspostaviti. Ba ta osobina usloivnih .refleksa, da nisu uroeni ve da se st i u
za ivota i da mogu ieznuti i ponovo se javiti pod odreenim uslovima, od velikog je
znaaja, kao to emo kasnije videti, za shvatanje poroajnog bola.
Nadraaj u vidu zvuka zvona naziva se uslovnim nadraajem. Kao uslovni nadraaj
moe biti upotrebi jen ma koji nadraaj iz spoljne sredine, npr. svetlosni, elektrina
struja, mehaniki nadraaj, a tako isto i iz unutranje sredine, tj. iz unutranjih organa.
Najhitnija osobina uslovnih refleksa je da se oni mogu obrazovati samo u kori mozga i
da je njihovo obrazovanje privremeno, prolazno. Putem obrazovanja uslovnih refleksa
kora mozga moe stupiti u vezu s bilo kojim organom naeg tela i s bilo kojom funkcijom
organizma. A kako uslovni refleksi svojim nastajanjem i nestajanjem obezbeuju pri-
18
lagoavanje organizma na razne spoljne i unutranje uticaje, to je kora mozga, u kojoj se
oni obrazuju, vrhovni regulator toga prilagoavanja i delatnosti naeg organizma.
Mogunost stvaranja uslovnih refleksa ukazuje na to da se nadraaj ima iz spoljne
sredine, preko kore mozga, moe uticati na rad unutranjih organa i dovesti do promene
u tom radu.
Ekscitacija (razdraenje) i inhibicija (koenje). Druga znaajna funkcija kore mozga
je stvaranje procesa ekscitacije i inhibicije.
ta je ekscitacija? To je jedan proces razdra-enja koji se stvara u naem mozgu.
Izvestan ogranieni deo kore mozga, jedan njegov centar, razdrai se, aktivie i stupa u rad.
Na primer, kad hoemo da podignemo ruku, onda se u mozgu razdrae, akti-viu, centri
za pokretanje ruke. To razdraenje prenosi se na ivane snopove i ivana vlakna, a preko
njih do naih miia koji treba da izvre pokret, tj. da podignu ruku. Znai da su se
centri koji su odgovorni za podizanje ruke razdraili, aktivisali. To aktivisanje,
razdraenje, stvara se radom samih nervnih elija.
im se u ko.ri mozga stvori arite razdraenja, tj. im se jedan deo mozga aktivie,
oko toga arita odmah deluje jedan drugi proces, koji se naziva inhibicija ili koenje. I to
je aktivan proces kore mozga, rezultat rada i funkciona^ih promena modanih elija. On
ima za cilj da ogranii arite razdraenja, da sprei da se ono iri dalje po mozgu, kao i
da sprei ulazak svih drugih nadraaj a u modanu koru, jer ukoliko arite aktivnosti bude
bolje ogranieno utoliko e ono biti jasnije u naDJ svesti, tj. utoliko emo s vie
konccntrisanosti izvoditi dotinu radnju. Dakle, jaka ekscitacija (razdraenje) povlai
za sobom jaku inhibiciju (koenje), i obrnuto. Na primer, dobra koncentracija neke
osobe na

19
poslu koji radi predstavlja jako aktivisanje mozga. Ono povlai za sobom jako koenje
(inhibiciju), koja spreava da do nje dopre sve ono to se deava u neposrednoj okolini, tj.
koncentrisana osoba ne uje larmu na ulici ili ne opaa druge stvari oko sebe.
Iz kore mozga odlaze impulsi ka svim organima. Isto tako, u koru mozga stie masa
najraznovrsnijih nadraaja, kako onih iz spoljnjeg sveta, koji deluju preko naih ula i
koe, tako i onih iz unutranjih organa. U itavom organizmu, tj. u svim naim organima,
u miiima, u ulima i u koi, smeteni su nervni zavreci koji primaju nadraaje i koji
se nazivaju prijemnici ili receptori. Oni su specdjali-zovani za prijem odreenih
nadraaja. Tako e, npr., svetlosni nadraaj nadraiti nervne receptore u naem oku, ali
nee nadraiti receptore u naem uvu; ubod e nadraiti receptore u koi, ali ne i one u
crevima, koji su ose ti j ivi na drugu vrstu nadraaja. Iz receptora nadraaji se prenose
ivanim vlaknima koja su skupljena u periferne ivce, a zatim ivanim snopovima
koji su smeteni u kimenoj modini i modanom stablu, sve do kore mozga. Iz modane
kore silaze impulsi opet preko ivanih snopova i perifernih ivaca do odgovarajuih
organa. Znai da na mozak, odnosno kora mozga, preko receptora i ivanih vlakana biva
obaveten o radu unutranjih organa organizma.
Pod normalnim uslovima mi ne oseamo rad naih unutranjih organa, tj. rad
naeg srca, creva i drugih unutranjih organa. Kako to? To biva zahvaljujui
pomenutom procesu inhibicije, koji spreava ulazak u mozak raznih senzacija na-
draaja iz unutranjih organa. Inhibicija ima velik znaaj. Spreavajui razne senzacije
(drai) iz unutranjih organa i razne druge nadraaje iz spol j ne
20
sredine da dopru do nae svesti, ona obezbeuj dobru koncentraciju na ono to je
trenutno aktivnije u naoj svesti, tj. na ono to u tom trenutku radimo.
Kako ipak znamo da ti nadraaji, kojih pod normalnim uslovima nismo svesni,
dopiru do kore mozga? Ako doivimo neko jako duevno uzbuenje, npr. strah, osetiemo
da nam srce lupa, da nam se usta i grlo sue, da se creva gre i dr. Znai da u takvim
stanjima inhibicija poputa i senzacije sa strane unutranjih organa ulaze u nau svest.
Inhibicija je popustila jer je strah nepovoljno delovao na rad naeg mozga. On ga je doveo
u stanje zamora, iscrpenosti i oslabljene moi aktivnog delovanja. Pri takvom stanju
mozga svest lako prima sve senzacije iz unutranjih organa.
Postoji jo jedan dokaz da nadraaji iz unutranjih organa dopiru do kore mozga. To
je obrazovanje uslovnih refleksa sa strane unutranjih organa. Ako se kao uslovna dra
upotrebi neki nadraaj iz unutranje sredine i ako su stvoreni svi potrebni uslovi, kao
vremensko ponavljanje uslov-nog, nadraaja s bezuslovnim, tada e se ostvariti uslovni
refleks sa strane unutranjih organa. Prirodno, ^nadraaj unutranjih organa mora biti
odgovarajui. Posekotina ili ubod je nadraaj za kou, ali nije za creva i druge
unutranje organe. Nadra-aji za unutranje organe su druge prirode; na pri-mer,
promenjen krvni sastav, promenjena zapremina unutranjih organa ili njihovo istezanje i
dr.
Za obrazovanje uslovnih refleksa, bilo kog porekla, pa i onih sa strane unutranjih
organa, neophodna je kora mozga u kojoj e uslovni refleksi stvoriti privremenu vezu, tj.
svoj privremeni put. Dakle, i kroz tu vrstu uslovnih refleksa vidimo da su nai
unutranji organi predstavljeni u kori mozga
21
i da je kora mozga vrhovni regulator rada naih organa, tj. unutranje sredine
organizma.
Taj odnos kore mozga i unutranjih o-rgana veoma je vaan za razumevanje
poroajnog bola. JCako se rad unutranjih organa obavlja pod dej-stvom samostalnog
 ivanog sistema, bez uea nae volje, i kako pod normalnim uslovima taj rad ne
dopire do nae svesti, ranije se smatralo da se zbog toga ne moe iz spoljne sredine
uticati na rad unutranjih organa. Ali navedene injenice, pored drugih, ukazuju na to da
se na funkcioniranje unutranjih organa moe uticati i spol ja.
Stvaranje uslovnih refleksa pomou reci. Ve smo se upoznali s funkcijom
kore mozga u vezi s nadraajima iz spoljnje i unutranje sredine. Ali, kad je u pitanju
ovek kao drutveno bie, kao i uticaj spoljne sredine na njega, onda se mora voditi
rauna jo o jednom iniocu. Taj inilac su reci, govor. Oni su osnova ovckovog
sporazumevanja i njegovog odnosa prema sredini. Pomou re6i, govora, mogu se tako isto
obrazovati uslovni refleksi. ta to znai? Znai da se umesto jednog uslovnog nadra-aja
iz spoljne sredine, kao to je u navedenom primeru bio zvuk zvona, moe upotrebiti re
zvo-nimf tj. da konkretni nadraaj u vidu zvuka moe biti zamenjen reju zvonim.
U tom slupaju re zvonim predstavlja uslovni nadraaj. Dakle, pomou te reci kao
uslovne drai moe se uspostaviti uslovni refleks.
Poznato je da dresura pasa poiva na stvaranju uslovnih refleksa. Ali, reci koje se pri
tom upotrebljavaju pas prima samo kao zvuni nadra^aj. Da li emo upotrebiti re
zvonim ili zvuni nadraaj u obliku lupanja o neki predmet ili ma koju drugu re,
npr. trava, za njega je to potpuno isto. Meutim, za oveka kao drutveno bie re
ima svoju
22
specifinu vrednost. Svaka re ima odreeno znaenje i svojim znaenjem ooeleava
odreeni predmet. Samim tim, ovek reaguje na smisao, na znaenje reci, a ne na zvuke,
kao to je to sluaj u ivotinja. U stvaranju uslovnih refleksa u oveka pomou reci, re
moe da zameni odreani nadraaj, ali ona mora da se odnosi na taj nadraaj.
Veliki broj radnji naih unutranjih organa su. u stvari refleksne radnje: gutanje,
varenje, mokrenje, pranjenje creva. Te refleksne radnje obavljaju se kao bezuslovni ili
stalni refleksi, koji imaju za nadraaj bezuslovnu, stalnu dra. Na pr;.mer, u navedenom
primeru s psom nadraaj hrane predstavljao je bezuslovnu dra u tom stalnom
refleksu. Videli smo, isto tako, da se ta dra moe zameniti uslovnom drai u obliku
zvuka zvona, to je ta-koe dovelo do luenja pljuvake. Tako smo jednim spoljnjim
nadraajem mogli da utiemo na rad unutranjih organa, u ovom sluaju na luenje
pljuvake. Sad smo, dakle, videli da se uslovni refleksi mogu stvoriti pomou reci, tj. da
re moe da zameni odreeni nadraaj. To znai da se i pomou reci moe uticati na
unutranje organe i njihov rad i dovesti do promene u njima.
To dejstvo reci, govora, na unutranje organe, kome je uveni fiziolog Pavlov
pridavao velik znaaj, potvreno je i injenicama koje se zapaaju u hipnozi. Tako je, na
primer, jednoj osobi u hipnozi iji je eludac bio prazan sugerisano da pije mleko, supu,
da jede hleb. Posle toga dolo je do pojaanog luenja eludanog soka. Ili, drugoj
osobi u hipnozi sugerisano je da pije vodu. Posle toga je nastalo obilno izluivanje
mokrae.
Promene rada unutranjih organa pod utica-jem govora od znaaja su za
objanjenje profilakse poroajnih bolova, jer se pod uticaj em govora, kao
23
to emo videti, bolovi mogu pojaviti, pojaati, smanjiti ili potpuno stiati.
O bolu i uslovnim bolnim refleksima. Odavno je utvreno da u koi postoje polja
osetljiva na hladno, toplo i dodir i da ona odgovaraju nervnim zavrecima koji primaju
nadraaje iz spoljne sredine. To su tzv. prijemnici (receptori). Meutim, bilo je sporno
da li postoje naroiti nervni zavreci za prijem bola, jer je bol, sa svojom emocional-
nom komponentom, neto posebno meu svim ose-ajima koje na mozak prima. Ubod,
toplo, hladno, dodir, svaki od tih oseaja moe postati bolan ako se pojaa
Intenzivnost nadraaja. Ako na kou deluje veoma topla voda, osetiemo i toplo l bol.
Danas je opte priznato da postoje naroiti nervni zavreci koji primaju bcl. Iz tih
receptora bolni nadraaj prenosi se putem senzitivnih ivaca, tj. ivaca koji slue za
prenos oseaja, do kimene modine. Odatle se ivana vlakna za bol, skupljena u
odreene snopove, penju kroz kimenu modinu i modano slabio i dospevaju u mozak,
do ivanog vora koji se naziva talamus. Iz talamusa vlakna za bol idu u koru mozga.
Ranije se smatralo da vlakna za bol ne idu do kore mozga, ve da se zavravaju u
talamusu, koji je vrhovni prijemnik bolova. Meutim, danas je utvreno da vlakna za
bol idu do kore mozga, koja ima znaajnu ulogu u prijemu bolnih nadraaja. Pored
drugih injenica koje smo naveli, uloga kore mozga u prijemu bola bila je dokazana
mogunou da se u njoj stvaraju uslovni bolni refleksi.
Najbolji dokaz o ulozi kore u prijemu bola je uveni ogled Erofejeve, izveden 1912.
god. u laboratoriji Pavlova. Erojejeva je udruila jedan bolni nadraaj s davanjem hrane.
Ona je najpre elektrinom strujom draila kou na api psa. Na to je pas
24
reagovao bolom i trzao svoju apu. Kad je s tim bolnim naraivanjem ape udruila i
davanje hrane i kad je to ponovila odreen broj puta, pas je poeo da uzima hranu
koju u poetku eksperimenta nije uzimao i nije vie reagovao na bol trzanjem svoje
ape, iako je bolno nadraivanje ape nastavljeno. Znai da se obrazovao uslovni
refleks i da je bolni nadraaj postao signal za uzimanje hrane. Kakvi se zakljuci mogu
izvui iz tog eksperimenta? Moe se zakljuiti da intenzivan bol moe biti odstranjen ili
uguen drugim intenzivnim nadraajem ; koji nije bolan, tj. da se bol moe ukloniti.
Budui da je za obrazovanje uslovnih refleksa neophodna kora mozga, znai da ona
ne samo to prima bolne nadraaje ve ih moe izmeniti i ukloniti procesima koji se u
njoj odigravaju. Ruski autor P.voniJc izveo je kod oveka i suprotan uslovni refleks. On
je u svom eksperimentu uspeo da bezbolni nadraaj uini bolnim. Tako isto uspeo je da
stvori uslovni bolni refleks pomou reci. On je udruio primenu toplote na koi sa
zvukom zvona. Posle odreenog broja ponavljanja tih dvaju nadraaja, na kraju
eksperimenta je sam zvuk zvona dovodio do bola. Zatim je umesto zvuka zvona kao
uslovnog nadraaja upotrebio re zvonim i dobio bolnu reakciju na tu re, iako toplotu
nije vie primemjivao.
Svi ti eksperimenti koji ukazuju na to da se bol moe ukloniti a isto tako i
izazvati dokazuju od kolikog je znaaja kora mozga u prijemu bola. Bol se raa s
nadraaj em nervnih zavretaka na periferiji, u koi ili unutranjim organima, ali u
kolikoj meri e se bol oseati, zavisi od procesa u kori mozga.
I mnogi drugi primeri iz ivota ukazuju na to da postoji razliita osetljivost na
bol, tj. da kora mozga razliito prima bolne nadraaje: iezavanje
25
zubobolje pri koncentriranom radu; pozmat primer ranjenog vojnika koji ne osea
svoju ranu dok je u borbenoj liniji; mistik koji se izlae muenjima radi rtve i koji
ne pokazuje nikakav znak patnji. Kao to smo videli, u hipnozi se mogu bolovi odstraniti
ili uspostaviti. Zatim, u stanju ivane iscrpeno-sti, ivane slabosti, bolesnik osea
mnogobrojne senzacije iz unutranjih organa, meu kojima i bolove, iako su svi
unutranji organi zdravi.
Prema tome, vidimo da se bol moe otkloniti, kao i da se moe izazvati i kad ne
postoji realan uzrok za njegovo stvaranje. Sve je to delatnost kore mozga, koja je glavni
regulator u primanju bolnih nadraaja.
Bol unutranjih organa. - - U medicini je dugo vladalo miljenje da su unutranji
organi -- creva, mokrana beika, materica, kao i svi drugi neo-setljivi za bol. Razlog
takvog shvatanja bio je, izmeu ostalog, i taj to su hirurzi prilikom operacije utvrdili da,
na primer, seenje creva, ubod ili nadraaj strujom, nisu bolni. Kasnije je, meutim,
medicinskim istraivanjima utvreno da su unutranji organi osetljivi za bol i da u njima
postoje neorvni zavreci, tzv. receptori ili prijemnici, koji primaju bolne nadraaj e. Na
tome je naroito mnogo radio uveni francuski hirurg Leriche, koji je mnogobrojnim svo-
jim radovima dokazao osetljivost unutranjih organa za bol. Stvar je u tome to nervni
zavreci (receptori) unutranjih organa nisu osetljivi na one iste nadraaje na koje je
osetljiva, npr., koa. Naime, seenje i ubod izazivaju bol u koi, ali su unutranji
organi na te nadraaje neosetljivi. Svetlost nije nadraaj za uvo niti je zvuk nadraaj za
oko. Unutranji su organi, meutim, osetljivi na hemijske i razne druge nadraaje.
26
Znai, osetljivost unutranjih organa na bol postoji. Drugo je pitanje primanja
bolnih nadraaja i njihovog probijanja u nau svest. To pripada funkciji kore mozga, o
emu je ve bilo reci.
 Osetljivost materice na bol. Kao i svi drugi unutranji organi, materica i ostali
polni organi ene d obijaj u ivana vlakna od tzv. vegetativnog, ili samostalnog ivanog
sistema. Jedna ivana vlakna tog sistema upravljaju radom poln/.h organa ene, dok
druga sprvode oseaj bola iz tih organa. U materici se nalaze ivani zavreci,
receptori,'koji primaju bolne nadraaje i sprovode ih preko ivanih vlakana do kimene
modine a odatle u mozak. Prema tome, postoji osetljivost materice na bol. Samo, za
matericu, kao i za ostale unutranje organe, nije nadraaj za bol, na primer, seenje ma-
terice ili ubod ve, kako je dokazano, bol izazivaju ovi nadraaj i: pritisak na telo
materice, pritisak i istezanje krvnih sudova materice, skupljanje krvnih sudova
materice. Kao i u prijemu bola unutranjih organa uopte, i u prijemu bolnih nadraaja
materice bitna uloga pripada kori mozga, njenim procesima ekscitacije i Inhibicije.
Pored ostalog, uloga kore mozga kao vrhovnog prijemnika za bol dokazana je
obrazovanjem uslovnih refleksa s materice.

III. POREKLO POROAJNOG BOLA

Pre nego to preemo na pitanje porekla poroajnog bola jo jednom emo podvui
one injenice iz dosadanjeg izlaganja koje su od bitnog znaaja za njegovo rau me van je.
Tvorci psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja vide razjanjenje porekla
poroajnog bola u fiziolokim zbivanjima koja se odigravaju u centralnom ivanom
sistemu, poglavito u kori mozga. Pri tom najbitniju ulogu igraju procesi razdraenja i
inhibicije, kao i obrazovanje uslovnih refleksa.
Stvaranje uslovnih refleksa ukazuje na to da se pomou nadraaja iz spoljne
sredine moe uticati na rad unutranjih organa. Kao uslovna dra mogli se upotrebiti i
reci, pomou njih se mogu stvoriti uslovni refleksi, to ukazuje na to da se pomou reci,
govora, moe uticati na funkcionisanje unutranjih organa. U pogledu prijema ili uklanja-
nja bola bitna uloga pripada kori mozga, to se najbolje vidi iz ogleda Erojejeve.
Postoji osetljivost unutranjih organa, pa i same materice, za bol, ali prijem bola u
naoj svesti zavisi od stanja mozga, od procesa razdraenja i inhibicije u kori mozga.
Kora mozga glavni je regulator rada unutranjih organa, kao i glavni regulator u
prijemu bolnih nadraaja.
28
Poroaj je akt koji se obavlja pod uticajem niza kontrakcija (skupljanja) miia
materice. U poetku su te kontrakcije retke d slabe, ali napredovanjem poroaja one
postaju sve ee d jae. Kon- ~j trakcije materice su bolne; njih porodtlje i lekari nazivaju
poroajnim bolovima.
Zato su te kontrakcije bolne? Otkuda poroajni bolovi? Svakako, postoji jedan
lokalni uzrok bolova, koji je vezan za samu matericu i njene kontrakcije. Rekli smo da u
materici postoje nervni zavreci koji su osetljivi za bol. Bol u toku kontrakcija
nastaje iz ovih razloga: zbog pritiska u duplji materice koji se stvara za vreme
kontrakcije, zbog istezanja krvnih sudova materice, pritiska .na grli materice i, kao
najvanije, zbog promena u hemizmu tkiva na-stalih nagomilavanjem raspadnih
proizvoda metabolizma (izmene materija), a prvenstveno rnlene kiseline. Sve to moe
dovesti do bola. Ukoliko su kontrakcije materice pravilnije, utoliko su ti bolovi
neznatniji. Uopte uzev, taj lokalni bol, vezan za kontrakcije materice, nije jak. ak ne
mora ni da se ispolji. Zatim, na njega se moe lako uticati putem dovoljnog priliva
kiseonika u mii materice, o emu e kasnije biti reci.
 Taj bol odgovara neznatno ispoljenim bolovima u ivotinja pri koenju dli u
primitivnih naroda prilikom poraan ja.
Odakle, onda, pojava tako jakih bolova pri poroaju d zato poroaj predstavlja tako
dramatian in? To je otuda to poroajni bol ima preteno drutveni karakter. Bol je
stvorilo drutvo svojim negativnim vaspitanjem. U ljudski duh je hiljadama godina
urezivana dogma o neizbenosti poroajnih bolova. Predstava o poroaju je predstava o
munom aktu. U Bibliji stoji: Raae u bolovima. Literatura je esto uzimala
poroaj za predmet obrade
29
i dramatizovala ga. Razni jeftini listovi puni su opisa tekih poroaja. Filmovi ga takoe
koriste za svoje efektne scene. Okolina trudnice majka, sestre i prijateljice
prepriavaju svoje bolne poroaje.
Reci vezane za poroajni bol ostavljaju u mozgu ene tragove koje stalna
ponavljanja pojaavaju i stabilizuju. Kad poroaj pone i pojave se kontrakcije, s-kojih
nadraaj dopire u na mozak i kaci nisu bolne, a pogotovu to mogu do izvesne mere
biti i bolne, re bol, koja je toliko sluana, vezuje se za kontrakcije materice u tolikoj
meri da kontrakcija i bol postaju sinonimi. Stoga ih ne samo porodilja ve i lekari .i struno
osoblje jednostavno nazivaju bolovima. Dakle, veza kontrakcijabol predstavlja
uslovni bolni refleks koji se obrazuje u kori mozga pod uticajem reci, govora, kao
uslov-nog nadraaj a. Na taj uslovni bolni refleks nado-vezuje se obavezno strah od
poroaja. Taj strah od bolova i patnji unapred svojstven je samo ljudskom rodu, koji je
sposoban da predvia i neto to nije dozi veo. Sadraj toga straha je kompleksan.
Poreklo straha nije samo u poroajnim bolovima. To je strah od samog poroaja
kao takvog, od komplikacija koje mogu nastati. Kako su do pre nekoliko desetina godina
ene umirale od infekcije i iskrvavljenja pri poroaju, to se javlja i strah ene za
sopstveni ivot, a zatim strah za ivot deteta, strah od ekonomskih potekoa i
nesreenih prilika itd. Ima i toga da se od neeg utoliko vie zazire ukoliko se manje
poznaje. Pod strahom od poroaja krije se strah od nepoznatog. Potpuna neupuenost
ene ne samo u poroaj nego i u njen cclokupan seksualni ivot dovodi ponekad do toga da
su najnormalnije fizioloke pojave obojene strahom. Tako, pojava menstruacije u
devojice moe da dovede
30
do duevnog potresa koji e igosati bojaznou sav njen dalji ivot kao ene. Isto to
moe da se desi i prilikom prvih seksualnih dodira u braku. Oploenje, trudnoa i
poroaj esto nastaju a da ena nije upuena i da gotovo nita ne zna o anatomiji i
fiziologiji svojih organa, o prirodi i toku tih fiziolokih procesa. Inferioran poloaj ene,
koji je ve-kovima trajao, jo vie je pojaap njenu nemarnost i pasivnost prema
saznanjima o njenom seksualnom ivotu, trudnoi, poroaju, i naindo je od nje bie
pogodno za prihvatanje tradicija i predrasuda. U odsustvu .ispravnog vaspitanja,
upoznavanje ene so seksualnim ivotom i svim onim to se odnosi na poroaj sticano je
prepriavanjima, koja su ili izob-lieila ili i uveliala saznanja o bolu i njegovoj vezi s
poroajem. Susetke i rodbina svojim ponavljanjima '. prepriavanjima sopstvenih
poroaja uznemiravaju trudnu enu i pojaavaju u nje strah od komplikacija i
neizbenog bola.
Raniji bolni poroaji, naroito oni s komplikacijama (na primer carski rez), mogu
pojaati strah od poroaja. Naredni poroaji u takvih ena obino su veoma bolni i ako
poroaj tee bez ikakvih nepravilnosti i realnog razloga za takav bol.
Sam strah, pak, nepovoljno utie na rad mozga. ' On smanjuje aktivnost modane
kore i dovodi mo- i zak u izvesno stanje iscrpenosti. U takvom stanju | mozga
oslabljeni su i procesi ekscitacije (razdrae-nja) i inhibicije (koenja). Oslabljena
linhibicija omoguava da nadraaji iz unutranjih organa dopru lake do nae svesti.
Za vreme poroaja ena osea kontrakcije materice kao bolove. Ukoliko je inhibi-cija
slabija utoliko e se te kontrakcije oseati bolni j im, i obrnuto.
31

Ako, dakle, u normalnom poroaju postoje odreeni objektivni uzroci za izvestan stepen
bola, subjektivan oseaj jaine bola je, sigurno, odreen funkcionalnim stanjem kore
mozga. U mozgu se ak moe stvoriti oseaj bola i kad ne postoji realan razlog za to,
kao to se to dogaa s poroajnim bolom.
IV. UKLANJANJE BOLOVA

Na osnovu iznesenog vidi se da poroajni bol uglavnom zavisi od funkcionalnih zbivanja

u mozgu, a mnogo manje od lokalnih uzroka u vezi s kontrakcijama materice. Koji su to
procesi u mozgu koji su angaovani u stvaranju bola? To su uslovni bolni refleksi i
procesi razdraenja i inhibicije. Dakle, poroajni bol svodi se na prisustvo uslov-nih
bolnih refleksa, kao i na nedovoljno jaku in-hibiciju, a to se sve odigrava u kori (mozga.
Iz toga proizlazi da otkloniti poroajni bol znai: 1) ukinuti uslovne bolne veze i 2)
stvoriti jaku dnhibiciju mozga.
Kako odstraniti uslovne bolne reflekse? Na koji nain?
Videli smo da je osobina uslovnih refleksa to da su promenljivi, tj. da se u toku
ivota mogu stei, ali da mogu s promenom uslova i nestati. Dalje smo videli da se
uslovni bolni refleksi koji su vezani za poroaj obrazuju pod uticajem reci, govora,
pogrenog vaspitanja ene.
Ukinuti uslovne bolne reflekse znai, dakle, otkloniti pogreno vaspitanje trudnica
koje je plod predrasuda d neznanja. Kako emo to uiniti? To postiemo stvaranjem jednog
novog, -pozitivnog vaspitanja trudnica. To vaspitanje ne srne da se svede na prianje
da iporoaj nije bolan, ve se sastoji u ukazivanju i objanjavanju porekla
poroajnog
33
bola. Trudnice treba upoznati s onim fiziolokim zbivanjima u mozgu i ostalim organima
koja pruaju naune dokaze za to da poroaj moe biti bezbolan. Treba ih, tako isto, upoznati
s anatomijom enskih polnih organa, sa fiziologijom trudnoe, s mehanizmom toka poroaja
i drugim. Znai, trudnice treba pripremiti za bezbolni poroaj, to se postie njihovom
detaljnom obukom na posebnim teajevima.
Tom obukom i objanjenjima o poroaju i poroajnom bolu, koje treba potkrepiti
injenicama i saznanjima do kojih je nauka dola umesto ranijih golih l praznih pria da 32
poroaj bolan -postepeno se odstranjuju uslovne bolne veze i stvaraju takve okolnosti u
kojima poroaj nije vie ni najmanje dramatian akt.
U toku obuke potrebno je kod trudnica stvoriti i nove uslovne reflekse. Ti novi uslovni
refleksi stvaraju se praktinom obukom trudnice. Ona se izvodi naroito vebama disanja d
miine relaksacije (opu-tanja), koje e koristiti pri poroaju.
Disanje (respiracija) je refleksna radnja neophodna za ivot organizma. Obavlja se bez uea
nae volje i svesti. Ali, mi moemo izvesno vreme da upravljamo voljno i svesno .svojim
disanjem, ako to hoemo I ne samo to, moemo i da ubrzamo, produbimo ili usporimo
disanje, tj. da voljno me-njamo ritam disanja.
Na pripremnim teajevima ena se obuava u posebnoj tehnici disanja. Tu tehniku ona
e svesno i .svojevoljno upotrebiti za vreme poroaja, i to u trenutku kad pone kontrakcija
materice. Ta svojevoljna disajna aktivnost stvara vezu kontrakcija -respiracija. .Na taj nain
kontrakcija materice postaje signal za disanje, a ne vie za bol. Dakle, umesto ranijeg refleksa
kontrakcijabol stvara se novi uslovni refleks: kontrakcijadisanje. Za-
34

tim, posebna tehnika disanja i relaksacija su od velike koristi za poroaj jer se na taj
nain obezbe-uje miiu materice dovoljan priliv kiseonika i, u isto vreme,
otklanja lokalni uzrok bola koji je vezan za nagomilavanje mlene kiseline u -miiu
materice pri njenoj kontrakciji.
 Pojedinosti o tehnici disanja za vreme poroaja i o tehnici relaksacije bie izloene
u poglavljima koja su namenjena obuci trudnica.
Otklanjanje straha ide uporedo s uklanjanjem uslovnih bolnih refleksa i stvaranjem
novih, tj. uporedo s obukom koja dovodi do ukidanja tetnih refleksa, jer samim
saznanjem o poreklu poroajnog bola postepeno nestaje l strah od njega. Sem toga, u
toku pripreme za poroaj trudnica se potanje upoznaje sa svim onim to e se odigrati za
vreme poroaja. Tako ona prilazi poroaju kao ve poznatom inu, i time se uklanja strah
od nepoznatog.
Pod uticajem straha kod porodilje se stvara ose-anje nesigurnosti, bespomonosti,
zbog ega ona osea potrebu za podrkom. Zato je jedan od vrlo vanih momenata za
uklanjanje straha kontakt koji treba da se stvori izmeu trudnice i lekara. Svi
autori koji su se bavili problemom bezbolnog poroaja istiu veliki znaaj toga kontakta.
Od njega zavisi kako e i u kolikoj meri trudnica primiti ono to joj lekar izlae i u emu
je obuena. Dobar kontakt izmeu trudnice i lekara uvruje u mozgu ene ono to je
ula i prihvatila pri obuci i utie povoljno na njeno spokojstvo i sreenost i, obrnuto, lo
kontakt moe poruiti sve ono to se obukom steklo.
Kontakt izmeu trudnice i lekara stvara se u toku same obuke trudnice, jer obuku
sprovodi lekar. Stoga lekar ne srne da buds samo predava na teaju, on mora da
upozna svaku trudnicu i
35
stvori meusobni duh poverenja i prisnosti. Poeljno je da lekar koji sprovodi obuku
porodi one trudnice koje isu bile na teaju, kao i za sve vreme poroaja bude prisutan,
obavetavajui je kako se odvija njen poroaj. Jo u toku pripreme za poroaj lekar treba
da upozna trudnicu s porodilitem i sa itavom bolnikom sredinom kako joj nita ne bi
ostalo nepoznato. Osoblje koje e imati kontakta s trudnicom koja je pripremljena za
bezbolni poroaj, poevi od vratarke pa do babice, mora takoe da bude obueno. U
bolnici treba stvoriti do najvee mere prijatnu i prisnu atmosferu. Stvaranju takve
atmosfere treba svi da doprinesu, poev od lekara pa do vratara, na koga trudnica
najpre nailazi kad doe da se porodi.
Osim ukidanja uslovnih bolnih refleksa, potrebno je radi otklanjanja poroajnih
bolova stvoriti jaku inhibiciju. Videli smo da je inhibicija proces koji se odigrava u
kori mozga koji ima za cilj da sprei ulazak raznih nadraaja koji bi doli u nau
svest od unutranjem organa i iz spoljne sredine. Stoga pri dobroj inhibiciji ne oseamo
rad unutranjih organa. Strah od poroaja slabi procese inhibiije jer dovodi mozak u
stanje iscrpenosti i zamora, tj. oslabljenog potencijala. U stanju oslabljene inhibicije
nadraaji koji se stvaraju u vezi sa kontrakcijama materice probijaju se do kore mozga,
tako da porodilja osea te kontrakcije. Sa suzbijanjem straha jaa i inhibicija, i samim
tim kontrakcije se slabije primeuju. Ali, da bi se postigla do-Voljno jaka inhibicija, nije
dovoljno suzbijati samo strah. Potrebno je da se u mozgu obrazuje jedno ognjite
razdraenja, aktivacije, jer je inhibicija uloliko jaa ukoliko je ognjite aktivacije jae,
i obrnuto.

36
Kako se stvara ta aktivacija mozga? Ona se stvara maksimalnim angaovanjem
trudnice za poroaj, njenom maksimalnom koncentracijom za poroajni in. Ona
predstavlja aktivan stav trudnice prema poroaju. U emu se praktino ogleda taj
aktivni stav trudnice? Pre svega u njenom aktivnom zalaganju na pripremnom teaju,
kada treba solidno da savlada praktiku i teorijsku obuku, a zatim u njenom
maksimalnom ueu u toku poroaja. Za vreme poroaja ena ne srne da bude
pasivna. Ona mora da prati svoj poroaj i da bude koncen-trisana na tok poroaja da bi
u svakom trenutku mogla da primeni potrebnu tehniku disanja i relaksacije koju je u
toku pripreme savladala. Trudnica ne treba da shvati da bezbolni poroaj moe da se
ostvari sam po sebi. Ona za bezbolni poroaj mora da naui kako e se poraati, a isto
tako mora u samom poroajnom aktu biti do krajnosti aktivna. Mora se izboriti za
bezbolan poroaj. Jer, to je stav trudnice aktivniji i to je ona koncentrisanija na
svoj poroaj to je ognjite aktivacije u mozgu jae. A jaka aktivacija povlai za sobom
jaku inhibiciju, koja ne doputa probijanje bolnih nadraaja u svest, tj. koja otklanja
bolove.
Ve je reeno da bezbolno poraanje iziskuje pripremu trudnice. Kroz tu pripremu
treba da se unite uslovni bolni refleksi, da se stvore novi uslovni refleksi, da se
suzbije strah, da trudnica naui da se poraa, kao i da zauzme aktivan stav prema
poroaju.
Sama priprema izvodi se u vidu teaja na kome trudnica treba da savlada potrebna
teorijska znanja, kao i da se cbui u praktikim vebama disanja i relaksacije. Teaj
se sastoji iz odreenog broja sastanaka trudnica s lekarem.
Na tim sastancima se teorijska i praktika obuka trudnica vri u vidu razgovora. Te
razgovore izneli
37
smo u drugom delu knjige, u vidu poglavlja. Prvo poglavlje treba da se savlada u treem
mesecu trudnoe, u okviru jednog ili dva sastanka, prema nahoenju lekara koji rukovodi
teajem. Sva ostala poglavlja trudnica treba da savlada poslednja dva do dva i po
meseca trudnoe. U tom periodu odrava se najee sedam do osam sastanaka, obino
jedan sastanak sedmino.
Bezbolni poroaj sprovodi se danas u itavom svetu. Stotine hiljada ena bezbolno
je poroeno. I umesto bolnih grimasa i bolnih krikova mnogi su -imali prilike da u
porodilitu vide mirna i sreena lica ena. Iako je u poetku moglo i da bude neke
sumnje u uspeh bezbolnog poroaja, praksa i iskustvo s hiljadama ena koje su se
bezbolno porodile najbolje potvruju mogunost takvog poroaja.
Bezbolni poroaj je moguan. Praksa ga je potvrdila. Ali, podvlaimo, za njega se
mora boriti. On se mora nauiti. Bezbolan poroaj mora se zadobiti.
38

II DEO
PRIPREMA TRUDNICA ZA BEZBOLNI POROAJ
39
40
I. TRUDNOA
Jedan od uslova za uklanjanje poroajnog bola i patnji ene, kome sve savremene
metode bezbolnog poroaja daju punu vrednost, jeste didaktika, tj. pouavanje i
upoznavanje ena na teajevima s najosnovnijim pojmovima iz anatomije i fiziologije
enskih polnih organa i fiziologije trudnoe, a posebno samog poroaja. To obuavanje
ena, kao to se ve iz prethodnog izlaganja vidi, autori savre-menih metoda bezbolnog
poroaja teorijski obrazlau ovako. Prema Readu, to je potrebno radi uklanjanja straha i
drugih nepovoljnih prozi vi javan ja u trudnoi pred oekivanjem nepoznatog, dok
ruski autori i sledbenici njihovog metoda vide jo jedan, dublji razlog. Naime, kako
su uslovni refleksi bola stvoreni jednim negativnim vaspitanjem, koje je steeno kroz
vekove i koje je dramatizovalo poroaj kao delo patnji i muka, to je, da bi se otklonile
tako stvorene bolne veze, potrebno da se otkloni takvo vaspitanje, koje je plod
predrasuda i neznanja ena. A to se moe postii pouavanjem, upoznavanjem ena s
pojavama za v.reme trudnoe, posebno s pojavama u toku poroaja, tako da im nijedna
pojedinost iz predstojeeg ina ne ostane nepoznata. Sem toga, obuavanjem ena isto-
vremeno se stvara kontakt trudnice s lekarem, osobljem i bolnikom sredinom. Stoga je
taj kontakt od ogromnoga, prema mnogim autorima, i od
41

osnovnog znaaja, pa e o njemu biti posebno re*i. Kroz obuavanje ena postepeno uvia
znaaj svog sopstvenog uea u dogaaju koji oekuje. Posle obuke i drugih mehanizama
koji slue za otklanjanje bola i patnji pri poroaju trudna ena nee vie pristupiti tom
vanom dogaaju u njenom ivotu kao dogaaju straha i patnji, ve kao jednom nor-
malnom i poznatom fiziolokom aktu koji treba da joj donese na svet dete za kojim
postoji elja u svake ene, bez obzira na kulturni, socijalni i intelektualni nivo.
Meutim, veina ena, s obzirom na dosadanje vasp'tanje, vrlo malo zna o fiziologiji
trudnoe i poroaja. To je posledica seksualnog vaspitanja ena koje je bilo pogreno.
Poevi od detinjstva, kad se deci objanjavalo roenje bajkom o rodi, kako ih je ona
donela na svet, pa dalje, u pubertetu i itavom seksualnom razvoju, uvek su davana
misteriozna objanjenja ili su se takvi dogaaji koliko se god moglo skrivali. U
naem narodu to je balo toliko uhvatilo korena da se smatralo gotovo za sramotu saznati
pravu 'istinu o tim fiziolokim pojavama. Prirodno da je to imalo za posledicu ne samo
neznanje ve i stvaranje raznih pogrenih zakljuaka* o tim dogaajima, koji su u
izvesnog broja osoba dovodili do raznih duevnih sukoba i neuro-tikih stavova i
reakcija.
Kad su u pitanju trudnoa ili poroaj, ene pokazuju neznanje koje, kao to smo ve
rekli, pojaava strah od poroaja, pored mnogobrojnih drugih negativnih strana koje ono
sa sobom donosi. Sto se tie poznavanja anatomije genitalnih organa, veina ena
obino zna da ima matericu i dva jajnika, i nita vie. to se tie njihove funkcije,
poznavanje je jo oskudnije.
42
Iz razloga koje smo ve naveli trudnica treba, meutim, da poznaje anatomiju i
fiziologiju svojih organa, kao i fizioloki mehanizam poroaja u svim njegovim fazama.
Kad je sa svim tim upoznata, ona e poroaju pristupiti kao jednom fenomenu o kome
zna kada e se i ta odigrati, pa e ak i svojim svesnim ueem doprineti povoljnom
odvijanju samog poroajnog akta.

A. ANATOMIJA ENSKIH POLNIH ORGANA

Pre nego to preemo na opis polnih organa potrebno je da se upoznamo s odnosom

tih organa prema drugim delovima tela, tj. da vidimo gde su oni smeteni i emu slue
oni delovi u kojima su smet.eni.*
l Karlica (karlini kanal). - - enski polni organi smeteni su u karlici, koja
predstavlja jedan kotani pojas (si. 1). Sainjavaju je dve karline kosti, krsna kost i
trtina kost. Kosti su meusobno spojene zglobovima i vezama (tzv. ligamentima), koje
su inae vrste, ali se za vreme trudnoe znatno razmekaju. Kosti karlice ogran'avaju
kanal iji se gornji deo naziva karl ni ulaz, a donji karlini izlaz. Svaka karlina kost
prvobitno se sastoji od tri kosti: bedrene, sednjae i preponske kosti. Te su kosti
meusobno srasle, pa je pod normalnim uslovima (izvan trudnoe) pokretljivost karlice
vrlo neznatna. Za vreme trudnoe nastaje izve-sno^ razmekanje tih spojeva, zbog ega
nastupa proirenje karlinog kanala. Spreda su karline ko-
Porodilja e imati prilike da uje u porodilitu kako otrebljavaju razni latinski
izrazi. Da je to ne bi zbu-lo, dali smo, u zagradi pored naih izraza, i latinske
rae koji su najee u upotrebi.
43
Iz razloga koje smo ve naveli trudnica treba, meutim, da poznaje anatomiju i
fiziologiju svojih organa, kao i fizioloki mehanizam poroaja u svim njegovim fazama.
Kad je sa svim tim upoznata, ona e poroaju pristupiti kao jednom fenomenu o kome
zna kada e se i ta odigrati, pa e ak i svojim svesnim ueem doprineti povoljnom
odvijanju samog poroajnog akta.
 A. ANATOMIJA ENSKIH POLNIH
ORGANA

Pre nego to preemo na opis polnih

organa potrebno je da se upoznamo s
odnosom tih organa prema drugim delovima
tela, tj. da vidimo gde su oni smeteni i
emu slue oni delovi u kojima su smet.eni.*
l Karlica (karlini kanal). - - enski polni
organi smeteni su u karlici, koja
predstavlja jedan kotani pojas (si. 1).
Sainjavaju je dve karline kosti, krsna kost
i trtina kost. Kosti su meusobno spojene
zglobovima i vezama (tzv. ligamentima), koje
su inae vrste, ali se za vreme trudnoe
znatno razmekaju. Kosti karlice
ogran'avaju kanal iji se gornji deo naziva karl ni ulaz, a donji karlini izlaz. Svaka
karlina kost prvobitno se sastoji od tri kosti: bedrene, sednjae i preponske kosti. Te
su kosti meusobno srasle, pa je pod normalnim uslovima (izvan trudnoe) pokretljivost
karlice vrlo neznatna. Za vreme trudnoe nastaje izve sno razmekanje tih spojeva, zbog
ega nastupa proirenje karlinog kanala. Spreda su karline ko-
Porodilja e imati prilike da uje u porodilitu kako otrebljavaju
razni latinski izrazi. Da je to ne bi zbunilo, dali smo, u zagradi
pored naih izraza, i latinske rae koji su najee u upotrebi. SIMFIZA
SI. 1. Kostur karlice (Karlini ulaz ozgo)

zgloba se za zadnjim prljenom kimenog stuba, tj. s petim slabinskim prljenom.

Prednja strana krsne kosti napred je otro ispupena i nosi naziv pro-montorijum, to
znai rt. Najzad, s bone strane, bedrene kosti, koje su sastavni deo karlinih kostiju,
vezane su zglobovima s butnim kostima. Ti zglobovi predstavljaju zglobove kuka.

44
Poznavanje kotanog karlinog kanala je vano zbog toga to kroz taj kanal treba da
proe dete kad se rada. Ono to je kod toga kanala od znaaja jesu rastojanja,
.razdaljine izmeu pojedinih delova karlinog kanala. Najvei znaaj za tok poroaja
ima rastpjanje izmeu promontorijuma na krsnoj kosti i simfize (spoja preponskih
kostiju), jer od njega zavisi veliina kotanog kanala kroz koji treba da proe dete kad
se raa. To rastojanje, tj. pre-nik izmeu simfize i promontorijuma, nocrmalno iznosi
11 cm. Taj prenik ne bi smeo da bude manji od 9 cm, jer je popreni prenik glave
deteta pro-seno 9 cm.
Od kolikog su znaaja kotani karlini kanal i njegove inere najbolje pokazuje to
to se u save-tovalitu za trudnice svakoj eni obavezno odreuju karline mere posebnim
instrumentom, tzv. pelvi-metrom. Njime se mere rastojanja izmeu raznih taaka
kajlinog kanala, tzv. dijametri, kojih ima nekoliko. Na osnovu njihovih vrednosti
odreuju se osobine i oblik karlice. Ti su podaci od znaaja, jer u sluaju raznih
nepravilnosti, naroito sue-nosti karlice, lekar donosi zakljuak kako e poroaj voditi.
Ako se, na primer, utvrdi da postoji uska kar-lica, to je najee posledica, prebolelog
rahitisa u detinjstvu, lekar e na osnovu karlinih mera, koje e eventualno dopuniti
rendgenskim snimkom, ve unapred moi da donese odluku na koji e se nain zavriti
poroaj.
2. Miii. Zidovi karlinih kostiju obloeni su mekanim tkivom koje ispunjava i
izravnava svadubljenja i ispupenja karlice. Ta tkivna podstava na je preteno od
miia. Prema funkciji koju i se pripajaju za pojedine kosti i druge organe. Tako, oni
spajaju meusobno obe bedrene

45
kosti, bedrenu kost sa omarom i donjim delom debelog creva, bedrenu kost sa
stidnicom i usminom itd. Sirenje i stezanje stidnice vri mii steza stidnice, koji ima
vanu ulogu za vreme poroaja.
Donji deo karlinog kanala zatvoren je jakim miinim snopovima i vezivnim opnama
(fascijama) inei tako karlino dno, koje se naziva meica (peri-neum). Taj sloj miia
meica slui za zatitu organa koji se nalaze u karlici. Na njemu se nalaze tri otvora: za
usminu, za mokranu cev i za zavrni deo debelog creva. Pri prelaenju ploda za vreme
poroaja meica daje prilian otpor, koji se u toku poroaja mora savladati. To se
naroito izraava u starijih prvorotki, kod kojih su miii u veoj ili manjoj m eri
rigidni (kruti), tj. izgubili su od svoje elastinosti. Da bi dete moglo lake proi kroz
poroajni kanal, potrebno je da se ti delovi razvuku i istanje, to se mnogo lake
deava kad je miino tkivo elastino. Zatim, zbog stanja rigidnosti miinog tkiva
esto se u ena koje se poraaju bez pomoi strunjaka ti miii cepaju i kidaju.
Ukoliko se odmah posle poroaja ne intervenie i to ne otkloni, docnije dolazi do
ispadanja genitalnih organa ene, jer su miii karlinog dna, tj. miii mefice, ti koji
svojom vrstinom dre genitalne organe u karlinoj duplji ene.
Pored miia karlice, osvrnuemo se' na jo neke miie tela ene koji igraju vanu
ulogu u trudnoi, naroito u toku poroaja. To su miii grudnog kosa i trbunog zida.
Grudni ko sainjavaju rebra, koja se pozadi zglabaju s prljenovima kimenog
stuba a spreda s grudnom kosti. Na donjim rebrima pripaja se vaan mii u obliku
kupole, koji je poznat pod imenom preaga - - dijafragma. Preaga je tako poloena da
odvaja grudni ko, u ijoj su duplji sme-

46
teni srce i plua, od trbune duplje, u kojoj se nalaze organi za varenje i mokrano-
polni organi (si. 14).
Preaga ima znaajnu ulogu pri disanju. Kad se preaga kontrahuje (skuplja),
ona se spljotava i sputa nadole, to ima za posledicu podizanje i meusobno odvajanje
rebara. To, u krajnjoj liniji, iri grudni ko. Taj mehanizam odigrava se pri svakom udisaju
vazduha u plua, tj. pri inspiraciji. Pri izdi-sanju vazduha iz plua, tj. pri ekspiraciji,
od'.grava se suprotan proces: rebra se sputaju i pribliavaju, a dijafragma se podie.
Kasnije emo videti da su kontrakcije (skupljanja) preage od vrlo velikog znaaja
za sam poroajni akt.
Na donjim rebrima pripajaju se i miii koji su smeteni u trbunom zidu, sa
svake strane, i koji idu pravo nanie; njihovi donji krajevi pripajaju se za karlicu na
preponskim kostima. Oni nose naziv veliki pravi trbuni miii.
Ti miii igraju znaajnu ulogu u doba istiskivanja ploda. Pravi trbuni mii
maksimalno se kontrahuju d njihova se funkcija maksimalno izraava kad je oslonac
njihovog pripoja nepokretan. Kako se oni svojim gornjim krajevima pripajaju za
rebra, to znai da se njihova funkcija maksimalno izraava kad postoji imobilizacija
(nepominost) rebara grudnog koa i dijafragme. Takva se situacija ostvaruje kad se
disanje trenutno zaustavi. Meutim, pri isprekidanom neritminom disanju fiksa'cija tih
mia ne moe se ostvariti, tako da samiim tim funkcija trbunih miia nee moi da doe
do izraaja. To je veoma vano za posebnu tehniiku disanja u fazi istiskivanja ploda, o
emu e biti kasnije reci. .3. Karlini organi. - - U karlici su smeteni: polni
(genitalni) organi, mokrana beika i zadnje

47
crevo (si. 2). U genitalne organe ubrajaju se: stid-nica, usmina, materica, jajovodi l
jajnici.
Stidnica (vulva) predstavlja deo spoljnih genitalnih organa ene. Ona ima izgled
pukotine koja je sa obe' strane oiviena dvostrukim naborom koe. Ti nabori
nazivaju se velike i male
 SI. 2. Proek kroz karlicu i karline organe ene

polne usne. Velike polne usne prostiru se od stidnog predela gotovo sve do mara.
Male polne usne se u gornjem delu ravaju u dva kraka i obuhvataju diaicu (klitoris),
ija se glavica pipa ili vidi kao malo ispupenje. Otprilike na dva centimetra ispod
draice nalazi se spoljni otvor mol:ranog kanala, kroz koji se ispranjava sadraj
mokrane beike-Iza spoljnjeg otvora mokranog kanala poinje usmina (vagina). U
velikim usnama smeten je mii

48
nazvan steza stidnice koji ima znaajnu ulogu za vreme poroaja.
Usmina (vagina) predstavlja iroku cev koja spaja spoljnje polne organe s
matericom i prostire se od stidnice do grlia materice. Duina vagine je razliita i
proseno iznosi 811 cm, a njena irina - 45 cm. Unutranji zid vagine izbrazdan je po-

SI. 3. Presek materice

SI. 3. Presek materice
prenim nabojima koji joj omoguavaju da se pri

poroaju maksimalno iri i time titi od rascepa. Pored toga, zidovi vagine obiluju
elastinim vlaknima. Takav anatomski sastav vagine objanjava nam kako je moguno da
dete proe kroz taj kanal, koji je inae, pod normalnim uslovima, vrlo uzan.
 Materica (uterus) i njeni pripojni organi. Materica ima izgled kruke obrnute
nadole (si. 3). To je jedan upalj mii na kome se razlikuju dva dela: telo i grli.
Telo materice se u svom. gornjem delu zavrava dnom materice (fundusom), a donjim
49
delom prelazi u grli malerice. Izmeu tela i grlia nalazi se materino suenje
(istmus). Grli materice svojim donjim krajem zalazi u usminu i ispupava se u nju.

Kroz grli prolazi jedan kanal koji vezuje duplju materice, tj. upljinu
tela materice, s usmi-
Sl. 4. -- Splet miinih vlakana materice
nom. Grli materice treba za vreme poroaja da se proiri toliko da omogui prolaz plodu
iz duplje ma-tcnice u usm nu.
Zid materice sastavljen je od glatkih -miinih vlakana. Ta vlakna polaze od tzv.
rogova materice, tj. mesta spajanja jajovoda za matericu, s jedne i druge strane,
imaju spiralni raspored i meusobno se i^prepliu (si. 4). U telu materice miina vlakna
imaju vie uspravan spiralni raspored, dok su u grliu vodoravno, cirkularno
rasporeena i ine kao jedan prsten. Taj raspored miinih vlakana znaajan je za
razumevanje irenja (dilatacije) grlia materice za vreme poroaja. Zahvaljujui
takvoj svojoj miinoj grai, materica predstavlja vrlo ra-Ijiv organ, koji se dobro
skupMa, ste/e, kad je l.o potrebno. Za vreme trudnoe mi: materice poveava se do
orrromnih srazmera, i to kako umnoavanjem miinih vlakana tako i njihovim uvea-
vanjem.
50

Materica ne lei slobodno u karlinoj duplji ve je vezana za zidove karlice pomou

tri para veza (ligamenata). Prednje veze nazivaju se okrugle ma-tcrine veze, bone
iroke veze i zadnje materino--krsne veze. Te veze se u trudnoi isteu uporedo s
poveavanjem materice, to ponekad moe izazvati bolove.
Jajovodi (tube) predstavljaju dve miine cevi, duge 1012 cm, koje polaze s
bonih krajeva dna

SI. 5. Unutranji polni organi ene

aterice, tj. od rogova materice, levo i desno po dna (si. 5). Te cevi vezuju materinu
duplju s jaj-Lma. Na svojim krajevima jajovodi se levkasto proiruju i zavravaju
resiastim naborima iznad jajnika. Preko tih resica jajna elija, pri oslobaanju iz
jajnika (ovulaciji), prelazi iz jajnika u jajovod.
Jajnici (ovarijumi), jedan sa desne i jedan sa Leve strane, predstavljaju lezde
iji je zadatak da

51

proizvode jajne elije. Normalno, jajnici su veliine zelenog badema ili manjeg oraha.
Mokrana beika. Ispred materice i usmine smetena je mokrana beika, koja
predstavlja rezervoar za skupljanje mokrae koja dolazi dz bubrega. Mokraa se dz
mokrane be-ike ispranjava kroz mokrani kanal (uretru), iji se spoljni otvor nalazi
ispod draice.
Zadnje crevo (rektum). Rektum se nalazi pozadi usmine i materice. On predstavlja
zavrni deo debelog creva. Otvor na kraju zadnjeg creva ili rektuma je mar (anus).
Takav .meusobni raspored organa karlice, tako rei bez ikakvog meuprostora,
objanjava zbog ega trudne ene ponekad imaju bolove i razne poremeaje mokrane
beike i zadnjeg creva. Za vreme trudnoe materica pokazuje tenju da se oslanja na
beiku ili da je vue navie. Rede se deava da se materica jae oslanja na rektum.

B. FIZIOLOGIJA 4ENSKIH POLNIH ORGANA

Trudnoa nastaje oploenjem, koje se sastoji u spajanju muke polne elije,

spermatozoida, sa enskom polnom elijom, jajacetom ili jajnom elijom.
Proces rasploavanja vezan je za odreen period eninog ivota, koji se naziva doba
polne zrelosti. Van toga doba ena ne moe zatrudneti. Doba polne zrelosti ene je krae
nego u mukarca, i proseno traje, pod naim klimatskim uslovima, 3233 godine.
Poetak toga doba ispoljava se u devojke nizom znaajnih promena, pojavom
tzv. Sekundarnih
52
polnih znakova, kao to su pojava dlaka na stidnici, pod pazuhom, uveanje spol j nj ih
polnih organa i ra-stenje dojki.
Osnovna promena u tom periodu jeste pojava prve menstruacije. Prva menstruacija
javlja se izmeu 12. i 15. godine ivota, a doba u kome se sve te promene cdigravaju nosi
naziv pubertet,
Pubertet, doba polnog sazrevanja, predstavlja period u kome se vri ne samo
telesno sazrevanje ve i duevno i moralno sazrevanje. Dok telesno razvie devo jaka u
naim klimatskim uslovima poinje u 1214. godini, s pojavom prve menstruacije, a
zavrava u 1819. godini, dotle je njihova duevna zrelost potpuna tek u 22. godini
ivota. Kod mukog pola pubertet poinje docnije nego u devojaka, u naim krajevima
najee u dobi od 15 godina, a potpuna fizika, duevna i moralna zrelost postie se
tek oko 25. godine ivota. To istiemo zbog toga to, prema sa vremenom shvatanju, za
sklapanje zajednice (braka) nije vana samo fizika zrelost suprunika nego isto toliko i
njihova moralna zrelost. Prema tom gleditu, svaki brak izmeu devojke mlae od 22
godine i mladia ispod 25 godina smatra se prevremenim.
U svakom sluaju, prema proceni ginekploga, za osudu su brakovi u koje ulaze devojke
ne samo duevno i moralno nezrele nego jo i telesno nerazvijene (u doba izmeu 14
i 18 godina), kao to je to naroito obiaj u nekim krajevima nae zemlje. Zbog
nerazvijenosti polnih organa esto u tih mla-'ih ena nastaju povrede polnih organa
prilikom seksualnog odnosa, a docnije zapaljenja ili nemogu-ost polnog optenja zbog
gra miia spoljnjih pol-iih organa. Ukoliko u polno nezrele mlade ene doe^do
trudnoe, ona se esto zavrava spontanim pobaajem, to, opet, moe imati teke
posledice za
53
telesno i duevno zdravlje ene. Ako doe do poroaja, esto su neizbene razne
operacije. Obino dolazi do prevremenog poroaja. Mlade majke esto nemaju dovoljno
mleka za svoje odoje.
S medicinskog gledita, na osnovu svih navedenih .razloga, tetno je opteretiti
trudnoom mlad i za materinstvo jo nezreo organizam, tj. ne moe se odobriti
stupanje u brak mladim devojkama u kojih nije zavreno doba polnog sazrevanja.
Doba polne zrelosti u naih ena zavrava se izmeu 45. i 48. godine ivota.
Najkarakteristinije za taj period, koji nosi naziv klimakterijum, jeste prestanak
menstruacije.
Menstrualno krvavijenje, ili menstruacija, predstavlja samo jedan vid itavog niza
procesa koji se odigravaju u polnim organima ene u toku svakog meseca. Svi ti procesi
zajedno nose naziv menstrualni ciklus, a on najee traje 28 dana. Procesi koji se
odvijaju za vreme menstrualnog ciklusa na genitalnim organima ene odigravaju se pod
dejstvom hormona koje proizvode jajnici. Tipine su promene na sluzokoi materice, tzv.
endometrijumu, koje se ogledaju u tome to sluzokoa materice u poetku menstrualnog
ciklusa deblja, njene lezde menjaju oblikT U daljem toku, ako nije dolo do trudnoe,
nastupaju razgraivan je te sluzokoe i krvavljenje, a to je, u stvari, menstruacija. Posle
zavrene menstruacije nastupa obnavljanje materine sluzokoe.
Tim promenama, koje se u ene ciklino odigravaju svakog meseca, upravljaju dve
lezde izluivanjem naroitih materija, tzv. hormona. Jedna od tih lezda smetena je u
lobanji, i zove se hipofiza. Druga je jajnik.
Cilj svih tih promena koje se odigravaju u ma-terinoj sluzokoi je, u stvari,
pripremanje mesta za ugneivanje oploenog jajeta, o emu e kasnije
54
biti jo reci. Prirodno, ukoliko ne doe do oploenja, onda dolazi do pojave menstruacije,
tj. razgraena sluzokoa izbacuje se napolje putem krvavljenja.
Periodine promene za vreme menstrualnog
ciklusa ne odigravaju se samo na materici ve za
hvata ju gotovo ceo organizam ene. Tako, mnoge
ene za vreme menstruacije oseaju da su im dojke
nabrekle. Stitasta lezda se poveava. U nekih
ena nastaje prolazna pigmentacija (obojenost) koe.
esti su poremeaji od strane eluca, creva i mo
kranih organa. Vri n sji este psihike promene. kao
to su razdraljivost, napetost, neraspoloenje, preo-
setljivost i dr. ._____-------------"
Posle prestanka polne zrelosti ene poinje doba koje se naziva klimakterijum ili
menopauza. Genitalna funkcija u to doba ne prestaje odjednom ve se lagano gasi.
Menstruacije obino izostanu po nekoliko meseci, da bi se obnovile za izvesno vreme
dok najzad sasvim ne prestanu. Ponekad, meutim, u to vreme moe se pojaviti jako
krvavljenje, i ono moe da se odui. S obzirom na to da se u to doba esto javlja
karcinom (rak), vano je da se svaka ena u sluaju pojave neurednih krvavljenja u
to doba obrati lekaru, kako bi se mogao iskljuiti rak.
Izostanak menstruacije u doba polne zrelosti ene zove se amenoreja. Amenoreja
je normalna, fizioloka pojava jedino u dva sluaja: za vreme trudnoe i za vreme
dojenja.
Sve opisane promene u pubertetu, u doba polne zrelosti i u klimakterij umu deavaju
se pod utica-jem jajnika, i to, u stvari, pod uticajem hormona koje lui jajnik, tako da
s te strane on predstavlja vanu lezdu s tzv. unutranjim luenjem. Ali, jajnik
predstavlja i lezdu sa spoljanjim luenjem, jer on izbacuje jednu jajnu eliju svakih 28
dana. Njegova
55
najvanija, ako ne i osnovna uloga, jeste proizvoenje itih elemenata za razmnoavanje. U
sluaju kad doe do oploenja on svojim hormonima obezbeuje odravanje oploenog
jajeta.
 Jajnik sadri velik broj jajnih elija, tako da ga neki autori uporeuju s grozdom
ije bi svako zrno bilo jedna jajna elija. Jedanput meseno, u odreeno vreme, jajnik
izbacuje jednu jajnu eliju. Ta pojava na?.iva se ovulacija. Smatra se da se ovu-lacija vri
naizmenino, jednog meseca iz jednog, a drugog meseca iz drugog jajnika. Ovulacija se
odigrava oko 14. dana pre menstruacije. Za to vreme na jajniku nastaju odreene
promene. Jajnik se naj-pre uvea, i pri ginekolokom pregledu lekar ga moe opipati.
Inae, on se pri tom pregledu ne opipava. Na povrini jajnika stvara se najpre ispup-
enje, koje zatim prska, i iz njega se izliva tenost u kojoj se nalazi jajna elija. Proces
se odigrava jedanput meseno, to znai da u toku godine, ako nije dolo do trudnoe,
jajnici izbace (oslobode) 1214 jajnih elija. Osloboenu jajnu eliju (ovu-lum)
prihvataju resice jajovoda. Peristaltikim (ta-lasastim) pokretima jajovoda jajna elija
dospeva kroz jajovod u duplju materice.
Put jajne elije od jajnika do duplje materice traje proseno 3 dana.
Ako nije dolo do oploenja, jajna elija biva izbaena, i dve sedmice docnije dolazi
do menstruacije.
Ukoliko se jajna elija, posle osloboenja iz jajnika, spoji sa spermatozoidom
(mukom polnom elijom), nastupa oploenje (fekundacija). Ta mogunost oploenja
postoji samo u odreeno vreme menstrualnog ciklusa, tj. neposredno posle ovulaoije.
56
C. FIZIOLOGIJA TRUDNOE
Prilikom snoaja se sperma (semena tenost mukarca) deponuje u najdublje
mesto u usmini, odakle spermatozoidi, zahvaljujui svojim pokretima, putuju kroz
kanal grlia materice i materinu du-

SI. 6. -- Shema oploenja (fekundacije)

Putovanje spermatozoida i jajne elije do .mesta njihovog spajanja u jajovodu

spermatozoidi su vrlo pokretljivi, tako da se smatra da ve za 23 asa posle snoaja

mogu dospeti do kraja jajovoda, gde se obino spajaju jajna elija i spermatozoidi, tj.
nastaje oploenje (si. 6).
Na osnovu saznanja da je enska polna elija posle ovulacije sposobna sasvim
ogranieno vreme
57

za oploenje, izgraena je teor'ja o periodinoj plodnosti i neplodnosti ene. Prema nekim

autorima, jajna elija sposobna je za oploenje svega nekoliko asova. Ako ena ne eli
da doe do oploenja, treba da sprei da spermatozoidi uu u njene unutranje polne
cirgane za vreme ovulacije, kao i nekoliko dana pre i posle ovulacije. Da bi odredila vreme
svoje ovulacije, koje je u svake drukije (individualno), ena se moe koristiti metodom
odreivanja telesne temperature. To se vri na taj nain to u toku nekoliko
uzastopnih menstrualnih ciklusa ena svakog jutra meri u maru telesnu temperaturu. U
prvoj polovini menstrualnog ciklusa temperatura je niska (oko 36,5C), dok se posle
zavrene ovulacije naglo die (36,837C) i odrava na toj visini do sledee menstruacije,
kada opet pada na 36C. Tim metodom, prirodno, treba da se koriste i neplodne ene,
jer snoaj u periodu ovulacije prua najvie vejo-vatnoe da e doi do oploenja.
Izraunavanje plodnih i neplodnih dana jo ee se vri na osnovu duine
menstrualnog ciklusa. Kad ciklus iznosi 28 dana, onda treba od prvog dana naredne
menstruacije odbiti unazad 1112 dana. To su tzv. neplodni dani, za vreme kojih
nema mnogo izgleda za zaee. Ako se dalje unazad broji jo est dana, izraunavaju se
tzv. plodni dani, koji padaju u sredinu menstrualnog ciklusa, u stvari u period ovulacije,
kad ena ima najvie izgleda da zatrudni. Preostali dani takoe su neplodni. Treb'a Istai
da taj metod nije sasvim pouzdan i da se mogu doiveti iznenaenja.
Mada jedan kubni centimetar sperme sadri 150200 miliona spermatozoida
samo jedan jedini spermatozoid oploava jajnu eliju. Oploeno jaje putuje kroz jajovod i
posle 35 dana dolazi u duplju materice, gde se najee ugnezdi u zadnjem zidu

58

dna materice. Taj proces, pri kome se jajna elija zari je u sluzokou materice,
naziva se ugnedivanje (implantacija) oploenog jajeta. Ve od samog poetka putovanja
jajeta s mesta oploenja zid ma-

si. 7. Prirodna veliina ploda u prva dva meseca trudnoe

terine duplje poinje da se preobraava: sluzokoa so menja, krvni sudovi se proiruju i
oploeno jaje, posle dolaska u duplju materice, nailazi na pogodnu podlogu za
ugnedivanje i razvijenu mreu krvnih sudova, preko kojih e mu priticati ishrana
putem krvi majke. U vrlo retkim sluajevima deava se da sa jajna elija ugnezdi na
atipinim mestima, kao to su, npr., jajovodi ili rog materice. To se deava izuzetno, pa
se ne moe ubrojiti u okvir normalne trudnoe.
Neposredno posle zaea novo bie manje je od iodine glave. Posle 23 sedmice moe se
videti golim okom, i otada se naziva embrion. Tada je veliine 23 cm. este sedmice
trudnoe veliina embriona iznosi oko 2 cm, a posle osme njegova duina 5 cm, i tada
se na njemu mogu razlikovati oi, ruke, nos itd. (si. 7 i 8). Od treeg meseca plod sve
vie poprima oblik oveka, i otada nosi naziv fetus (od

59

latinske reci fetare = stvarati, raati). Kad fetus ima 45 meseci, njegova duina iznosi
20 cm. Tada majka poinje da osea njegove pokrete. Od toga vremena mogu se uti i
srani udari fetusa. Pri kraju VII meseca trudnoe plod je dug 35 cm i teak 800
l 200 g. Njegova je koa veoma crvena i naborana, smeurana, tako da plod ima
staraki izgled. U to doba plcd je dostigao toliki ste-pen svog razvitka da njegov
ivot van materice nije vie nemogu-an. Uz paljivu negu, naroito u specijalizo-
vandm centrima za negu nedonesene dece, takvu novoroenad moguno je odrati u
ivotu.

SI. 8. Prirodna veliina ploda pri kraju treeg

Sto se tie teine ploda, rauna se da plod dok postigne teinu od 1.000 g, to biva s
punih 6 meseci, dnevn o p o s t a j e t e i z a 14,5 g. Otada je plod svakog meseca tei za
500 g. Pri kraju osmog meseca trudnoe plod ima teinu 2.2002.500 g i duinu 45 cm.
Zbog nagomilavanja potkone masti povrina tela je sad zaobljena i staraki
izgled nestaje. Koa postaje ruiasta. Ako se dete rodi u tom mesecu trudnoe,
ono normalno plae, dobro vue mleko iz dojke i u potpunosti je sposobno za dalji
razvitak.
60

Novoroene koje se, pak, rodilo na kraju IX meseca trudnoe proseno je dugo 50 cm
a teko 3.0003.500 g. Obim glave iznosi mu 32 cm, dok mu je boja kce ruiasta.
Inae, neposredno posle roenja koa je pokrivena jednom masnom naslagom tzv.
sirastim mazom, koja .je proizvod lojnih lezda njegove koe. Potkono masno tki^o
dovoljno
 SI. 9. Sadraj materice pri kraju trudnoe (Shema)

je razvijemo. Dete glasjno plae, ctvara oi, ivo kree nogama i rukama.
Svakako da postoje razlike u teini d duini novoroene dece, tako da su navedene
mere duine i teine ploda samo prosene mere.
Ishrana ploda. - - Od drugog meseca trudnoe stvara se u duplji materice jedna vrsta
sunerastog tkiva, koje se uvrsti za zid materice. To sunerasto tkivo nosi naziv
posteljica (placenta) (si. 9). Teina

61

joj iznosi kod iznesene trudnoe 500 g. Koturastog je oblika. Vrlo je bogata krvnim
sudovima. Jedna strana posteljice okrenuta je prema zidu materice, za koji je
pripijena, a druga prema plodu. Iz njenog sredinjeg dela izlazi pupana vrpca. U
pupanoj vrpci smeteni su krvni sudovi, i to jedan krvni sud koji plodu dovodi svezu
krv majke i dva krvna suda koji odvode proizvode raspadanja od ploda ka majci. Ti krvni
sudovi omotani su jednom piktija-stom masom. Posteljica usisava krv majke i prenosi je
detetu preko krvnih sudova pupanika. Na taj nain plod prima kiseonik i hranljive
sastojke koji su mu potrebni .za ivot. Posle roenja deteta posteljica se spontano
odlubljuje od zida materice i biva izbaena.
Plod pliva u tenoj sredini, u tzv. amnionovoj tenosti, ili, kako se jo zove, plodovoj
vodi. Poreklo te tenosti nije jo ispitano, ali se zna da delom sadri plodovu mokrau.
Prosena koliina plodove vode iznosi l lit.
Plod, plodova voda i pupana vrpca smeteni su u opnama, tzv. plodovim ovojcima
(amnion i horion). Zadatak tih opni je da zatite dete od infekcije, a uloga plodove
vode da uva plod od sluajnih spo-Ijanjih povreda trbuha. Plod koji pliva u plodovoj
vodi neprekidno se pokree i menja svoj poloaj. On je okrenut nadole as glavom, as
karlicom. Sve do devetog meseca trudnoe pqloaj ploda nema znaaja za poroaj, jer se
i u osmom mesecu trudnoe moe utvrditi da jednog dana prednjai glava, a idueg
karlica. Za vreme trudnoe kanal grlia materice ispunjen je sluzavim epom, nekom
vrstom piktijaste mase, koja ga potpuno zatvara i ima za cilj da zatiti plod od
infekcije iz usmine. Uporedo s rastenjem i razvijanjem ploda raste i materica, koja,
prirodno, ne ostaje samo u karlici ve se penje

62

navie, u trbunu duplju (si. 10). U samom poetku trudnoe, kad materica pone da se
uveava, ona potiskuje mokranu beiku, tako da ena moe imati oseaj teine i pritiska u
malom trbuhu, kao i nagon da esto mokri. Kad pree u trbunu duplju, mate-
Si. 10. Veliina materice u pojedinim mesecima trudnoe

rica potiskuje nagore crevne vijuge, pa to moe ponekad izazvati bolove i smetnje u
crevnoj pasai.
Pri kraju trudnoe visina dna materice dostie oko 32 cm iznad simfize. Na kraju
trudnoe u materici se nalaze: 1) plod, proseno teak 3 kg i dugaak 50 cm; 2)
posteljica, teka 500 g; 3) pupana vrpca, duga oko 50 cm; 4) plodova voda, koja ima
zapreminu oko 1.000 ccm i 5) plodove opne.
63

Ukupna teiria materinog sadraja na kraju trudnoe iznosi oko 5 kg.

Statika trudne ene. Normalno, pod dejstvom teine svoga sadraja, materica tei
da se povija na-pred. Da bi trudna ena odrala ravnoteu, ona re-

Sl 11. Poloaj ploda u materici pri kraju trudnoe Odnos materice prema susednim organima
fleksno zauzima, postepeno, jedan poseban stav, koji je uoljiv u veine ena i do koga
dolazi izvijanjem kimenog stuba. Naime, kimeni stub se savija, tako da se njegov
slabinski deo iskrivljuje napred, uvlai se, dok se gornji deo kimenog stuba istura,
izbacuje unazad (si. 11). Meutim, to god su miii trbunog zida jai, materica ima
manje mogunosti da se povije napred. Samim tim izbegava se ili smanjuje
64

angaovanje i optereenje kimenog stuba, kojt u nekih ena moe da prouzrokuje

bolove u slabinama poevi od 67. meseca trudnoe.
Postoji jo jedan vaan razlog zbog kojega je potrebno da porodilja ima dobro
razvijene trbune miie. Ako materica zauzima dobar poloaj, tj. ako nije suvie polegla
unapred, to e biti u sluaju kad je trbuna muskulatura dobro razvijena, onda e za
vreme poroaja kontrakcije materice utiskivati glavu deteta u karlini ulaz. Kad je
materica jako povijena unapred, kao to je to u ena s vrlo mlitavim trbunim miiima,
glava deteta nee biti pravilno utisnuta u karlini ulaz, nego e biti potisnuta vie pozadi,
prema krsnoj kosti, to moe da produi i otea prvo poroaj no doba.
Najzad, trbuni miii imaju vanu ulogu u drugo poroaj no doba, doba istiskivanja
ploda, kad moraju uspeno pomagati rad miia materice.
Na kraju, naveemo sve koristi koje trudnici donose dobro razvijeni trbuni
miii:
Prvo, oni spreavaju pojavu bolova u slabin-skom predelu za vreme trudnoe
time to ne dolazi do kompenzatornog izvijanja kimenog stuba. Drugo, omoguavaju
materici da zauzme dobar poloaj, tako da za vreme poroaja materine kontrakcije
pravilno utisku ju plod u karlini ulaz. Tree, skrauje se trajanje perioda istiskivanja
ploda za vreme poroaja.
Dakle, jasno proizlazi da je jaina trbunih miia u trudnoi od velikog znaaja.

D. HIGIJENA TRUDNOE

Telesna higijena. Ranije je ve naglaeno

L u osnovi psihoprofilaktikog metoda bezbolnog
poroaja lei pouavanje trudnica o svim pojavama
65
koje su vezane za trudnou i za tok poroaja. Svakako da je potrebno i korisno da
trudnica bude upoznata i sa higijenom, trudnoe. U ovom poglavlju ograniiemo se samo
na osnove higijene trudnoe.
0 pojedinostima tog pitanja trudnica moe vie sa
znati iz drugih prirunika koji se posebno bave tim
pitanjem.
Za vreme trudnoe u organizmu ene odigravaju se znaajne promene koje
neizbeno' iziskuju sprovoenje' posebne higijene. Novi ulo vi ivota trae od trudnice
da se pridrava izvesnih pravila higijene kojima je zadatak da obezbede dobro
zdravlje majke i deteta.
Osnovno je pravilo da zdrava trudnica u koje postoji normalna trudnoa treba da
ivi i da se ponaa uglavnom onako kako je to navikla van trudnoe, ako je, razume se,
njen dotadanji nain ivota bio normalan. Ako je, npr., trudnica navikla da se bavi
sportom, lake grane fiskulture i sporta moe i dalje da upranjava. Izvesni sportovi koji
iziskuju veliko naprezanje (tranje, smuanje, jahanje, vonja bicikla i tenis) zabranjeni
su. Plivanje je doputeno pod uslovom da je voda dovoljno topla a da samo plivanje ne
izaziva jai zamor. Svaka trudnica treba da provede bar jedan as dnevno na istom
vazduhu, u etnji. Ukoliko je ena navikla na rad u vrtu, moe time i dalje da se
bavi, jer je to odlina veba za miie. Samo, u tome se ne srne preterivati. To isto vai
za kune poslove. ena moe i u trudnoi da ih obavlja, no bez preteoivanja., ali grubih
poslova treba je osloboditi.
Drugu krajnost predstavlja preterano mirovanje trudnica i izbegavanje svakog
kretanja. To je tetno,
1 ima za posledicu nagomilavanje masti u organizmu
i smanjivanje miine snage. Sem toga, mirovanje
i nekretanje dovode do opte mlitavosti, pa ak i do
66
izvesne duevne pasivnosti, koja nije pogodna za trudnou, a jo manje za poroaj.
Trudnica treba da ima dovoljno odmora. Ona mora rano da legne i da spava
proseno bar 89 asova dnevno. Korisno je da prilegne posle ruka, bar 1520
minuta. Trudnice koje su sklone pobaajima ne treba da putuju za vreme trudnoe, pogo-
tovo ne u one dane koji odgovaraju menstruaciji. Posle estog meseca trudnoe ena
treba da izbegava svako putovanje jer zamor moe da izazove prevre-meni poroaj. Ako
ve mora da putuje, manje je opasno putovanje vozom nego automobilom. Pri kraju
trudnoe trudnica treba da bude sama svesna toga da nije poeljno da se udaljava mnogo
od me-sta u kome treba da se porodi.
Odea trudnice treba da bude tako podeena dr. ne stee trbuh. Najpogodnije su za to
iroke haljine. U pogledu rublja, isto tako nita ne srne da zatee trbuh trudnice. Rublje
treba da se menja to ee ili bar dvaput sedmino. Poevi od estog meseca trudnoe
korisno je noenje trbunog pojasa. Vano je da pojas podupire donju polovinu trbuha. On
je naroito potreban vierotkama s mlitavim i viseim trbunim zidom, jer treba da
pomogne miie trbunog zida. tetno je noenje podvezica za arape koje steu
noge, jer mogu dovesti do proirenja vena.
Obua bremenitih ena treba da bude udobna i prostrana; najbolje je da potpetice
budu niske.
Najveu panju treba obratiti odravanju istoe tela. Potrebno je da se trudnica to
ee kupa, najmanje jedanput sedmino. Temperatura vode treba da iznosi 3035C.
Ako je voda suvie topla ili suvie hladna, mogu nastupiti kontrakcije materice. Kupanje,
naroito u kadi, ne treba da traje due od 15 minuta. Kako u trudnoi postoji pojaano
luenje
67

sluzi (sekrecija) iz vagine, to spoljnje genitalne organe treba prati svakog dana
prokuvanom vodom i sapunom. Zabranjeno je unutranje ispiranje vagine irigacij'a.
Ako postoji preterano izluivanje koje najeda kou oko spoljnih genitalnih organa,
najbolje je da se trudnica obrati lekaru radi leenja. Dojke treba svakog dana prati
vodom i sapunom, a bradavice od petog meseca trudnoe jo je dobro trljati
nasapunjenim komadom frotir-platna. Posle svakog pranja bradavice treba mazati
lanolinskim kremom, kao to je Nivea-krem, ili zej trnom. Ako su bradavice pljosnate
ili uvuene, trudnica treba svakog dana da ih izvlai prstima, jer takve bradavice mogu
docnije, prilikom dojenja, praviti priline potekoe.
Trudnica treba da nosi prsluk, naroito ako su joj dojke velike i teke.
Polni odnos nije doputen poslednjih est sedmica pre poroaja niti isto toliko posle
poroaja. ene koje su imale spontane pobaaje ili prevremene poroaje treba polni odnos
to vie da ogranie.
Za vreme trudnoe zatvor je esta pojava. Da bi se regulisala stolica, treba uzimati
meovitu hranu sa dosta voa i povra. Dobro deluje kad se ujutro, natate, popije aa
hladne vode, limunade, olja hladnog mleka, ili uzme kompot od suvih ljiva, smokava
itd. Sredstva za ienje mogu se uzimati samo prema lekarskom uputstvu.
Kvarni zubi mogu biti od tete za zdravlje trudno ene. Zbog nedovoljno savakane
hrane moe doi do slabog varenja i crevnih poremeaja, a u ba-binjama klice iz kvarnih
zuba mogu prei u krvotok i izazvati infekciju. Stoga, im ena zatrudni, ako ve nije
ranije popravljala svoje kvarne zube, treba odmah to da uini, tj. da svaki takav zsub
izlei. Ranije shvatanje da u toku trudnoe ne treba leci ti
68
zube pogreno je. Pravilna nega zuba za vreme trudnoe ak je i vanija nego van nje.
Mokranim organima za vreme trudnoe treba posvetiti veliku panju. Neka
oboljenja, kao zapa-Ijenje mokrane beike i bubrene karike, javljaju se u trudnoi
ee nego van nje. U savetovalitu za trudnice vri se pregled mokrae svake trudne
ene prilikom svake njene posete. Ovo se radi zbog toga to se pregledom mokrae mogu
na vreme uoiti neka oboljenja .koja iziskuju da se trudnica odmah uputi na bolniko
leenje.
Ishrana trudne ene. - - Trudna ena treba da obrati naroitu panju na svoju
ishranu, jer kakvoa ishrane moe uticati ne samo na njeno zdravlje, na tok trudnoe
i poroaja ve i na zdravlje samog deteta. Pogreno je rasprostranjeno miljenje da
trudna ena treba da jede za dvoje. Istina, njeni pojedini obroci treba da su neto obilniji
nego inae, ali zato kakvoa hrane treba da se izmeni. Ako se u ishrani majke ne
nalaze sve one materije koje su potrebne za razvoj ploda, plod e ih uzimafti iz tikiva svoje
majke. U tom sluaju e se u majke ija ishrana ne zadovoljava kakvoom ispoljiti znaci
anemije, iscrpenosti, nedostatka vitamina i kalcijuma. Ako plod ni u majinom tkivu ne
nae one materije koje su potrebne za njegovu izgradnju, nastupie njegovo oteenje.
Iz iznesenog se moe videti koliko je vana pravilna ishrana u trudnoi.
U hrani trudnice moraju biti zastupljene ovo materije: belanevine, ugljeni hidrati,
masti, mineralne soli i vitamini.
Od unesenih belanevina izgrauju se nova tkiva ploda. Najbogatiji izvor tih
materija su meso, mleko i jaja.
69
Namirnice kaje su bogate mastima daju toplotu telu, a ugljeni hidrati (eeri)
predstavljaju glavni izvor energije. Za vreme trudnoe te namirnice treba unositi u
umerenim koliinama.
Od mineralnih soli, kalcijum i fosfor slue uglavnom izgraivanju plodovih
kostiju. U sluaju kad postoji njihov deficit mogu se u trudnica pojaviti grevi u
nogama. Glavni izvor tih mineralnih soli su mleko i sir. Od drugih mineralnih soli po-
trebno je da trudnica redovno unosi dovoljne koliine gvoa, koje se prvenstveno nalazi
u mesu, jajima, spanau i digerici, d joda, koga ima u morskoj ribi i u ribljem zejtinu. Sto
se tie kuhinjske soli, trudnica treba da je uzima u umerenoj koliini. U poslednjiim
mesecima trudnoe potrebno je da se unose mnogo manje koliine te soli, .naroito
ako je trudnica poela da otie u nogama, licu i rukama. Ako s hranom unosi dnevno 5 g
kuhinjske soli, to je sasvim dovoljno.
Ako hrana trudnice oskudeva u vitaminima, mogu nastupiti pobaaj ili prevremeni
poroaj. Sem toga, u tim se sluajevima smanjuje otpornost organizma prema infekciji.
Izloiemo ukratko u kojim se namirnicama nalaze pojedini vitamini i od kakvog su
znaaja za organizam.
Vitamin A. Ima ga u mleku, morskoj ribi i mesu. Njegov nedostatak smanjuje
otpornost organizma prema infekciji.
Vitamin B. Sadre ga hleb, krtompir, pirina, kvasac, jaja, mleko i meso. U
sluaju njegovog nedostatka ena postaje umorna i razdraljiva. Sem toga, njegov
nedostatak moe dovesti do zapaljenja ivaca, bolova u miiima (mialgija) i drugih
nervnih poremeaja.
Vitamin C. Ima ga dosta u paprici, paradajzu, po-morandi, limunu, krompiru.
Spreava krvavljenje i podie otpornost organizma protiv raznih infekcija. Njegov
nedo-
70
statak dovodi do umora, krvavljenja iz desni i iz drugih sluzokoa, pa i iz koe.
Vitamin D. U zajednici s kalcijumom glavni je inilac u izgraivanju i
ovravanju kostiju. Njegov nedostatak dovodi do poznate bolesti rahitisa. Sadre
ga riblji zejtin, mleko, umance jajeta i druge namirnice.
Vitamin E. Nazivaju ga jo i antisterilitetni vitamin. Njegov nedostatak
dlovodi do pobaaja, zbog ega se propisuje enama koje su imale spontane
pobaaje.
Vitamin K. Taj vitamin spreava krvavljenje. Ima ga u buteru, mleku,
karfiolu, spanau.
Svi ti vitamini danas se vetaki proizvode, u obliku raznih lekova (tableta,
injekcija), i ukoliko lekar nae za potrebno, on ih propisuje trudnoj eni.
Od svih vrsta namirnica za trudnicu su najvanije one koje su bogate
belanevinama, kalcijumom, gvoem i vitaminima. Ona treba da popije najmanje l lit.
mleka dnevno; da pojede bar 125 g mesa dnevno (govee, ivinsko, riba, a svinjsko meio
se ne preporuuje) i obavezno da uzima jaja, sir, maslac, povre, voe i razne vone
sokove. Ne valja da jede sueno i slano meso, divlja, suhomesnate proizvode (salame,
unku, slaninu, varke i dr.), kon-zervisanu hranu, soljenu ribu, biber i druge zaine, jer
te namirnice imaju izvesno tetno dejstvo u trudnoi.
Neke ene imaju neobine prohteve i elje za vreme trudnoe u pogledu hrane.
Poznata je elja za kiselim i uopte pikantnim jelima. Druge, pak, trudnice imaju
naroito apetit za slatkie i testa, tako da se za vreme trudnoe u znatnoj meri ugoje.
Da bi se izbeglo debljanje, tim enama treba preporuiti da jedu dosta voa i povra,
jer debljina lako moe da ostane i posle poroaja ili da se ak pojaa.
Trudna ena treba jedanput meseno obavezno da kontrolie svoju telesnu teinu.
Telesna teina u
71
trudnoi ne tri smela da poraste vie od 10 kg. Ukoliko pree tu granicu, lekar ispituje
uzroke gojaz-nosti, budui da je preterano gojenje u trudnoi tetno.
Puenje za vreme trudnoe naroito je tetno. Najrazumnije je da trudnica uopte ne pui
ili, ako je strastan pua, da ogranii puenje na nekoliko cigareta dnevno. Ispitivanja
koja su vrili ameriki naunici pokazala su da.,su pobaaji i prevremeni poroaji ei u
ena puaa nego u onih koje ne pue. Tako isto su dokazali zavisnost izmeu broja
cigareta koje trudna ena popui za 24 asa i procenta spontanih prekida trudnoe.
Postoji rasprostranjeno shvatanje u narodu da trudnica treba da pije pivo. Mi zastupamo
gledite da ena za vreme trudnoe ne treba da pije nikakvo alkoholno pie, pa ni pivo.
Uzimanje crne kafe trudnica treba da ogranii ako je pre trudnoe imala naviku da pije
dosta crne kafe.
Duevna higijena. Poznato je da su u trudnoi vrlo este promene u psihikoj sferi, d
to naroito u prvim mesecima trudnoe. Trudnice menjaju narav i raspoloenje. Vesele
ene postaju tune i razdraljive. ene mirne i blage naravi postaju ljute i prgave, d
obrnuto. Nekad trudnoa izaziva i tee psihike poremeaje, koji iziskuju bolniko
leenje. Ali su svi ti poremeaji uvek prolaznog karaktera.
Uzrok jednog dela tih poremeaja nalazi se u raznim promenama koje nastaju u
organizmu ene u vezi sa samom trudnoom. Meutim, moderna medicinska shvatanja
idu za tim da preteni deo pro-mena u psihikoj sferi ene objasne tzv. psihikim
konfliktima. ta se pod time podrazumeva? Radi se o tome kakva je sva duevna
/uzbuenja ena pre-trpela i u kakvom se duevnom stanju odigralo zaee, kakvim je sve
nepovoljnim iniocima iz spolj-
72
nje sredine izloena za vreme trudnoe, kakav je odnos suprunika, koliko je brak
harmonian, kakve su ekonomske prilike i kakvi su uopte ustavi u porodici. Od svih tih
uslova i odnosa zavisi stav ene prema trudnoi. Pored toga, od znaaja je i to da li ona
eli dete ili ne, oekuje li ga sa radou ili je, pak, ravnoduna prema dogaaju koji
nailazi. Prema steenom iskustvu, taj njen stav ima odraza ne samo na psihiko stanje
ene za vreme trudnoe ve i na tok samog poroaja. Zbog toga je potrebno da ena u
trudnoi zauzme pozitivan, vrst i odreen stav i da taj stav odri. Taj stav treba da bude
radosno oekivanje novog bia koje dolazi na svet. Kako trudnoa kojoj se raduju oba
suprunika tako i harmonian brani ivot predstavljaju vane inioce za psihiko stanje
ene, koje je od znaaja za trudnou a jo vie za sam tok poroaja. Seim toga, okolina
trudnice, njena majka, roaci, prijateljice treba da imaju puno razumevanja za trudnicu
i da joj budu od pomoi.
Psihoprofilaktiki metod bezbolnog poroaja naroito podvlai znaajnu ulogu mua za
vreme trudnoe, od ega e zavisiti i samo odvijanje poroaja. Stoga i mu treba da bude
upoznat sa fiziologijom trudnoe i poroaja, i za sve vreme treba da daje svojoj eni
aktivnu podrku. On treba da se stara da u kui vlada mirna i sreena atmosfera; da vodi
rauna da se ena dovoljno odmara i seta; da joj pomae u radovima kod kue; da se stara
da ena na vreme uzima svoje obroke, da na vreme legne i da dovoljno spava. Takoe je
njegova dunost da se potara da ena ne ita jeftinu literaturu, u kojoj su poroaji
opisani dramatino, da ne gleda filmove i pozorine komade u kojima je poroaj simbol
bola, patnji i muka itd. Ako neko od lanova porodice ili prijatelja pone sa svojim
zastraujuim
73
priama o poroaju, to loe utie na enu, mu je obavezan da sprei takve razgovore i da
ukloni takav negativan uticaj. Kad se tako bude starao o svojoj eni i kad bude pokazixrao
razumevanje za njeno stanje i pomagao joj, on e mnogo manje gledati u svojoj eni osobu
koja se fiziki izmenila, koja se defor-rnisala i tome slino, to je bio est sluaj kod mueva.
Sa svoje strane, pak, trudna ena ne srne da zanemaruje svoga mua. Ona treba da nastavi
njihov dotad uobiajeni nain ivota: da izlazi s muem, da ne zanemaruje svoj fiziki izgled
i oblaenje. esta je pojava da ena tada oblai svoje najgore haljine, da se zaputa, da
postaje neuredna, da ne vodi rauna o stanju svoje frizure i drugim pojedinostima, to je isve
pogreno. Mu e se u takvom sluaju jo tada, a pogotovu kada se rodi dete, oseati
naputen. Zbog toga je potrebno da postoje razumevanje, strpljenje i toplina u meusobnim
odnosima suprunika. Takav odnos ne samo to ih nee udaljiti jedno od drugog ve e ih,
naprotiv, zbliiti, oni e postati sireniji i zadovoljniji u braku.
Ako trudna ena ve ima jedno ili vie dece, potrebno je, na 23 meseca pre poroaja, da
saopti deoi da e ona, njihova majka, dobiti bebu. To e za njih postati dogaaj o kome e se
priati i kome e se, u veini sluajeva, radovati. Kad beba doe u kuu, ostala eca ne srne
ju da se osete .zanemarenom. Treba uvek nai vremena i za njih, posvetiti im panju i pruiti
im nenosti, jer e inae postati ljubomorna.
Ako je trudnoa bila neeljena, tj. ako majka nije htela da zadri trudnou, iz bilo kojih
razloga (to ve ima dece, teki ivotni uslovi, nerazume-vanje s muem dt.), detetu koje se
rodi iz takve trudnoe ne srne se to nikada rei niti pokazati. 2ene esto ine teku greku
kada detetu koje je
74
ve poelo da shvata kau u ljutnji: Nisam ni vo-lela da doe na svet, nisam te ni elela. U
dejoj dui to ostavlja teke tragove, usled ega se mogu stvoriti kompleksi koje dete moe
da nosi u sebi. To kasnije moe da utie na njegove poglede i shva-tanja o ivotu, na odnos
prema porodici, na brak, oseanja prema majci i majke prema detetu itd.
Kontrola u savetovalitu za trudnice. U svom interesu i u interesu svog deteta, svaka
trudna ena treba da bude pod strunim medicinskim nadzorom.
Pregledi i savetovanja trudnih ena provode se u savetovalitima za trudne ene, i to od
strane leka-ra i babica. Nedovoljno je da trudnica doe u saveto-valite l2 pluta u toku
trudnoe, kao to to radi izvestan broj ena. Dolazak u. savetovalite u tim sluajevima svodi
se na dobijanje izvesnih potvrda. Ukoliko se trudnoa normalno razvija u toku prvih sedam
meseci, trudnica treba da dolazi na pregled jedanput meseno, u osmom mesecu trudnoe
svake dve sedmice a u devetom mesecu jedanput sedmino. To pravilo vai za normalan tok
trudnoe. Ako stanje trudnice to iziskuje, ona treba da dolazi na pregled jo ee.
Pri prvom pregledu, koji se najee obavlja u treem mesecu trudnoe, utvruje se starost
trudnoe i procenjuje stanje mekog i kotanog poroajnog kanala, i to vaginalnim pregledom
i uzimanjem kar-linih mera pomou naroitog estara (pelvimetra). Tak ode je vano da se
utvrde opte zdravstveno stanje i kondicija trudne ene, a posebno stanje plua, srca i
bubrega, jer su ti organi naroito optereeni za vtreme trudnoe i poroaja. Pri prvom
pregledu uzima se krv iz vene radi utvrivanja Wasseilmannove reakcije, krvne grupe i Rh-
faktora.
Wassermannovu reakciju krvi vrimo da bismo videli da li kod ena postoji lues (sifilis).
Deava se
75
da se to oboljenje otkrije tek pri pregledu krvi, a da ena uopte ne zna da se inficirala i
kad se to dogodilo. U sluaju pozitivne Wassermannove reakcije, koja je znak da postoji
sifilis, kod ene se odmah preduzima posebno leenje da bi se spreilo prenoenje obol
jenja na plod.
Znaaj ispitivanja krvne grupe jo u toku trudnoe je taj to u sluaju potrebe da se eni u
toku poroaja da transfuzija krvi ne treba gubiti vremena oko ispitivanja kojoj krvnoj
grupi pripada, ve se, na osnovu ranije utvrene ikrvne grupe, odmah pristupa davanjiu
transfuzije krvi.
Odreivanje. Rhesus-faktora u krvi, i s tim u vezi neka druga ispitivanja, mogu da
objasne uzrok nekih poremeaja trudnoe i anomalija u novoroenadi.
Sem toga, u savetovalitu se enama mere visina krvnog pritiska i telesrra teina, vni se
pregled mo'krae. Na kontrolnim pregledima, koji se obavljaju svakog meseca, redovno
se vri a'kuerski pregled. Tada se meri visina dna materice, ime se, u stvari, kontrolie
razvijenost ploda. Poslednjih me-seci trudnoe kontroliu se i poloaj ploda, njegova
srani tonovi i dr. Razume se da e lekar pored tih pregleda, toj e sistematski vrsi kod
svih trudnica, obaviti jo i -druge preglede i analize kod trudnica kojima je to potrebno.
Od posebnog je interesa za trudnice koje se pripremaju za bezbolni poroaj da se uredno
kontroliu u savetovalitu za trudnice. Podaci o stanju trudnice u toku njene trudnoe koji
se dobijaju. iz savetovalita za trudnice, koje vodi evidenciju o tome (popunjavaju se
kartoni u koje se uvodi sve ono to se u savetovalitu utvrdi /pregledom i drugim
ispitivanjima), mogu da prue vanu orijentaciju onome ko rukovodi pripremom trudnice
za bezbolni poroaj.
76
II. TA JE POROAJNI BOL, KAKO NASTAJE I KAKO EMO GA UKLONITI
U oima naih ena i ne samo naih nego i miliona ena u svetu poroaj je
predstavljao bolan akt, i one su ga kao takvog i primale.
Meutim, lekare akuere i naunike taj je problem muio i u prolosti. Razlog za
razmiljanje i prouavanje tog problema bio je u tome to je svak polazio od pitanja
kako to da jedan fizioloki akt bude skopan s bolom kada su sve nae fizioloke radnje
bezbolne? Rad naunika na tom terenu nije ostao besplodan. Oni su najzad utvrdili i
nauno dokazali da poroaj ne mora da bude bolan. Otkrili su i uzroke koji su doveli do
shvatanja da je poroaj bolan. Svoje naune postavke oni su i praktiki primenili.
Poslednjih deset godina njihovi metodi bezbolnog poroaja praktiki su pri-menjivani u
porodilitima. I praksa je pokazala da su oni u pravu. Stotine hiljada ena u svetu
porodile su se bez bola. Zar to nije najbolji dokaz?
Na ovom mestu hoemo da upoznamo nae ene s tim kako se danas gleda na poroaj i
poroajni bol.
Poroaj se odvija pomou kontrakcija materice. Kontrakcije su bolne, one su te koje i
porodilja i lekar nazivaju poroajnim bolovima. Ne negirajui u potpunosti lokalne
faktore, <tj. one koji su u vezi sa samim odvijanjem materine kontrakcije, kao
77
jedan od uzroka bolova tvorci psihoprofilaktdkog metoda bezbolnog poroaja vide glavni
uzrok bolova u procesima koji se odigravaju u naem ner-vnom sistemu, poglavito u kori
mozga. Na ovom mestu izneemo koji su to procesi, ali da bi se to moglo shvatiti, prethodno
se moramo ukratko osvrnuti na anatomiju i fiziologiju nervnog sistema.
Anatomija i fiziologija nervnog sistema. U naem organizmu postoje dva ivana
sistema: jedan modano-kimeni (cerebrospinalni) i jedan samostalni (autonomni ili
vegetativni) ivani sistem. Modano-kimeni ivani sistem sainjavaju veliki i mali
mozak, modano stablo, kimena modina i periferni ivci. Veliki mozak se, pak, sastoji od
kore mozga i ivanih tvorevina koje se nalaze ispod kore. Tu spadaju tzv. bazalne ganglije i
ta-lamus, jedan ivani vor koji je veoma vana stanica do koje dopiru i odakle nastavljaju
put ka kori mozga, izmeu ostalih nervnih vlakana, i nervna vlakna koja prenose bol.
Periferni ivci prostiru se izmeu kimene modine i nekog naeg odreenog organa.' Njih
dma dve vrste. Jedni su tzv. senzitivni ivci, tj. ivci koje sprovode razne oseaje. Oni idu od
periferije, tj. od nekog naeg organa, npr. koe, ka kimenoj modini. Drugi su tzv. motorni
ili pokretaki periferni ivci. Oni idu od kimene modine do periferije, tj. do nekog naeg
organa, npr. miia, i slue izvoenju pokreta (si. 12). U kimenoj modini ivana vlakna
idu u dva pravca: navie, ka svojoj centrali mozgu, i nanie, od centrale -mozga ka
kimenoj modini. ivana vlakna koja sprovode oseaje grupiu se u kimenoj modini
u puteve snopove, koji idu ushodno do mozga i zavravaju se bilo u kori mozga bilo u
niim de-lovima mozga produenoj modini. Od mozga nanie, pak, isputaju se ona
ivana vlakna koja se
78
nastavljaju s perifernim ivcima koji slue za izvoenje pokreta ( si. 13).
Takva graa naeg ivanog sistema nije sluajna. Ona odgovara nainu na koji deluje,
radi, ivani sistem. Naime, na organizam stalno prima naraaje. Ti nadraaji bivaju
odmah sprovedeni ivanim vlaknima, o kojima je ve bilo reci, do

SI. 12. Senzitivni (odvodni) i motorni (do-vodni) periferni ivac

raznih delova mozga. Mozak se ponaa kao kakva centrala. On ne samo da biva
obaveten o tim na-draajiima nego se iz raznih njegovih centara prenose nareenja,
putem ivanih vlakana koja se sputaju nanie, do odreenih organa, koji onda
izvravaju ta nareenja. Nadraaji, pak, potiu kako iz spoljne sredine tako i iz
unutranjosti 'organizma, tj. iz naih organa, i oni mogu biti hemijske, fizike,
mehanike i druge prirode.
79
Kako, kojim putem deluju nadraajd iz spoljnjeg sveta? Oni deluju preko naih ula i
preko koe, koja je takoe jedno ulo. U tim naiim organima (ulima) postoje
specijalne ivane tvorevine koje primaju te razne nadraaje. Te se tvorevine nazivaju,

SI. 13. Shematski prikaz odvodnih (sen-zitivnih) i dovodnih

{motornih) ivanih snopova
kako je ve ranije reeno, prijemnicima ili recepte-rima. Delujui na receptore u naim
ulima i koi, nadraaji se pretvaraju u odreene oseaje, te tako svako ulo za sebe i
koa stvaraju i prenose razne oseaje. Ti oseaji se opisanim ivanim vlaknima

80
sprovode do mozga, koji na taj nain biva obave-ten o tome ta se odigralo na
periferiji. Na primer, ulo vida namenjeno je oseaju svetlosti, ulo sluh oseaju zvuka,
putem koe oseamo dodir, pritisak bol, da li je neto hladno ili toplo itd.
Vegetativni (samostalni) ivani sistem ima takoe svoje receptore (prijemnike) u
unutranjosti organizma. I on ima svoja periferna vlakna, od kojih jedna slue za
upravljanje odreenim organom a druga za sproveden je oseaja iz naih organa. I on
ima u kimenoj modini svoje ushodne i nishodne puteva, ili snopove, za koje se
doskora 'mislilo da se zavravaju u tvorevinama mozga koje se nalaze ispod kore.
Boslednja istraivanja, meutim, govore da ta vlakna idu sve do kore mozga. Za grau
tog sistema karakteristian je veoma velik broj ivanih vorova (ganglija), u kojima se
prekidaju i iz kojih se nastavljaju ivana vlakna.
Za koje organe daje vegetativni sistem vlakna? Moemo odmah odgovoriti da on daje
vlakna za sve nae unutranje organe: srce, plua, jetru, creva, mokranu beiku,
matericu i druge organe. On je taj koji upravlja radom naih unutranjih organa. Sem
toga, on upravlja naim organima samostalno, nezavisno od nae volje, zbog ega i nosi
naziv samostalni, autonomni ivani sistem, za razliku od modano-kimenog ivanog
sistema, koji slui voljnim ili svesnim funkcijama naeg organizma.
Na jednom primeru emo to jasnije objasniti. Autonomni sistem daje vlakna za rad,
na primer, naeg srca i on upravlja njegovim radom. Ako smo zdravi i ako ne postoje
neki specijalni uslovi, kao to emo videti kasnije, mi ne oseamo rad naeg srca iako
se on neprekidno obavlja, tj. nikakav ose-aj o radu naeg srca ne dopire do nae svesti.
Ali, ako smo se uboli ili opekli, na mozak e o tome

81
biti obaveten, i u naoj svesti emo doiveti oseaj da smo se uboli ili opekli. I ne samo
to. Doi e do brzog trzaja, povlaenja nae ruke u cilju odbrane, zatite. Tu je nadraaj iz
koe iao ivanim vlaknima modanog-kimenog sistema. Dakle, modano--kimeni
sistem, na koji stalno deluju nadraaj i iz spoljnjeg sveta, ima za cilj prilagoavanje
(adap-tac-ju) naeg organizma spoljnoj sredinj, dok vegetativni sistem, reguliui rad
unutranjih organa .i njihovu meusobnu saradnju, treba da odrava ravnoteu u
unutranjoj sredini. Zbog tih podvojenih funkcija oba ivana sistema dugo se smatralo
da su oni nezavisni jedan od drugoga, tj.'da nemaju nikakvog meusobnog uticaja.
Veliki ruski fiziolog Pavlov zastupao je miljenje da to ne moe biti tano. On je, naime,
tvrdio da .mora da postoji izvesna ravnotea izmeu unutranje sredine, tj. harmoninog
rada naih unutranjih organa, i spol j ne sredine, a to znai da ta dva sistema moraju da
budu u izvesnoj meusobnoj zavisnosti i povezanosti. On je to i eksperimentalno potvrdio
svojim radovima na uslovnim refleksima mozga, kojima je ubedljivo prikazao dejstvo drai
iz spol j ne sredine na rad naih unutranjih organa, tj. dejstvo moda-no-kimenog
sistema na samostalni ivani sistem.
Uslovni" refleksi. Poznavanje uslovnih refleksa od bitnog znaaja je za
razumevanje poroajnih bolova, jer mogunost njihovog izazivanja ukazuje na to da se
iz spoljne sredine moe uticati na rad unutranjih organa, meu koje spada i materica.

Da vidimo najpre ta je refleks? Pod refleksom se podrazumeva reakcija organizma na

nadraaj. Ta se reakcija odvija brzo, bez uea nae volje i nae svesti. Za svaki refleks
postoji odreen ivani put u ivanom sistemu. Nadraaj, bez obzira na to da li

82
dolazi iz spoljnjeg sveta ili iz unutranjih organa, de-luje na ivani prijemnik (receptor).
Odatle nadraaj protie odvodnim nervnim vlaknima do kimene modine ili modanog
stabla i, zahvaljujui stvorenim vezama u 'tim delovima nervnog sistema, prenosi se na
dovodna nervna vlakna koja dopiru do organa koji e izvriti odreenu radnju.
Evo nekoliko primera za to. Ako se ubodemo u stopalo, mi emo brzo i nesvesno
podii i zgriti nogu da izbegnemo opasnost. To je jedan refleks, refleksna radnja, jer je
nadraaj iz koe odvodnim nervnim vlaknima prenet do mozga, odakle su motorna
nervna vlakna stavljena u dejstvo i dovela do pokretanja noge. Ili, ako padne suvie
jako svetio u oi, nae enice e se suziti i, obratno, u mraku e se radriti. Nadraaj
sluzokoe usta hranom dovodi do luenja pljuvake, eludanog soka i dr. De-tetovo
sisanje ili piletovo kljucanje hrane im izie iz jajeta takoe su refleksne radnje.
Velik broj radnji u naem organizmu su refleksne radnje. Ovu vrstu refleksa
Pavlov je nazvao bezuslovnim, tj. stalnim refleksima. Oni su uroeni, tj. ovek s
njima dolazi na svet, i stalni, ne menjaju se, ostaju u toku celog ivota isti.
Pavlov je otkrio jo jednu vrstu refleksa, koje je nazvao uslovnim refleksima.
U emu se sastoji uslovni refleks? Objasniemo to na poznatom primeru Pavlova. On
je za svoj eksperiment uzeo psa kod koga je prethodno izvrio potrebne pripreme. Napravio
je fistulu na pljuvanoj lezdi psa, tj. uradio je jednu malu operaciju kojom je postigao
da pljuvaka koja se lui iz pljuvane lezde curi kroz cevicu u jednu flau kako bi
mogao da kontrolie njeno izluivanje. Zatim ga je stavio u jednu komoru da bi ga
izolovao od dejstva raznih drugih nadraaj a. Kada je izvrio pripremu, on je

83
psu dao .hranu. Posle toga konstatovao je pojaano luenje pljuvake. Tu je ostvaren
jedan stalan, bez-uslovni refleks, koji srno ve poimenuli. Naime, hrana je nadraila
nervne zavretke u sluzokoi usta. Na-draaj se preneo odvodnim ivanim
vlaknima do odgovarajueg centra u modanom stablu. Sada su stupila u dejstvo do
vodna nervna vlakna, koja su u pljuvanoj lezdi izazvala pojaano luenje plju-
vake. Ako se sada davanju hrane pridrui jo jedan nadraaj, npr. zvuk zvona, i to
tako da oba na-draaja deluju u isto vreme, s tim to dejstvo zvuka poinje neto
ranije, i ako se primena tih udruenih nadraaj a ponavlja odreeni broj puta s
odreenim vremenskim pauzama, posle izvesnog broja ponavljanja dobie se
sledee: zvuk zvona sam za sebe, tj. bez davanja hrane, dovee do luenja pljuvake,
tj. do one refleksne radnje do koje je pre tog udruivanja nadraaj a dolazilo putem
 davanja hrane. Znai, nadraaj sluzokoe usta hranom je /u tom refleksnom aktu
zamenjen jednim drugim nadraa-jem, zvukom zvona, i taj nadraaj iz spoljne sredine
doveo je do promene u radu unutranjih organa, u ovom sluajfU do luenja
pljuvake.
Za stvaranje uslovnih refleksa ne mora se pri-meniti samo zvuk zvona ve bilo koji
spoljni na-d.raaj, npr. 'svetlost lampe, lupkanje o neki predmet, hemijski nadraaj,
elektrina struja i dr. Od znaaja je to da se svaka od tih drai primeni istovremeno s
onim nadraaj em koji je izazvao bezuslovni refleks. U ovom naem primeru bezuslovni
refleks izazvan je hranom. Drai koje se sjedinjuju u bezuslovnim nadraaj ima Pavlov
je nazvao uslovne drai, a reflekse ostvarene na taj nain uslovnim refleksima, jer se ti
refleksi zaista stvaraju samo pod odreenim uslovima. Da je do psa dopro samo zvuk
zvona, bez udruenog delovanja s hranom, da li bi

84
se stvorio ovaj refleks? Ne bi. I ne samo to. Ako doe do promene uslova koji su doveli
do stvaranja refleksa, taj uslovni refleks iezava. Ako ponovo stvorimo potrebne uslove,
on e se ponovo formirati. Znai, uslovni refleksi mogu da se stvore, ali i da ieznu, da se
ugase. Njihovo postojanje je, dakle, privremeno, prolazno. Ba u toj mogunosti stva-
ranja i iezavanja uslovnih refleksa Pavlov vidi njihovu ulogu u jednom finijem
prilagoavanju organizma spoljnoj sredini.
Ti refleksi nisu ostvareni samo u eksperimentu. Oni se stvaraju u ivotinja i u
oveka, naroito u deteta, tokom svakodnevnog ivota. Na primer, pas bei kad vidi bi,
a prilazi domainu kad uje da ovaj izgovara njegovo ime; odoje izraava zadovoljstvo
kad vidi svoju majku.
Glavna razlika izmeu uslovnih i bezuslovnih refleksa je u tome to su uslovni
refleksi steeni u toku ivota jedinke i to su oni promenljivi, tj. mogu da nastanu i da
nestanu, dok su bezuslovni refleksi, kao to smo rekli, uroeni i nepromenljivi, uvek isti.
Sem toga, bezuslovni refleksi ostvaruju se u niim delovima ivanog sistema, u kimenoj
modini ili u modanom stablu, dok je za stvaranje uslovnih refleksa neophodno uee
kore mozga. Ta osobina uslovnih refleksa da se mogu stvoriti, ali da mogu i ieznuti
takoe je od znaaja za ra-zumevanje poroajnog bola, kao to emo uskoro videti.
U toku svog rada na uslovnim refleksima Pavlov je otkrio da se uslovni refleksi
mogu obrazovati pomou reci. To znaoi da do njih moe doi pod uticajem reci kao
drai.

Videli smo da se uslovni refleksi mogu stvoriti aiko se kao uslovna dra upotrebi bilo
koja dra, npr. svetlosna (paljenje lampe), zvuna (zvonjenje

85
sata ili udaranje zvona), hemijska, toplotna itd. Ako se sada umesto tih drai upotrebi
kao uslovna dra re koja oznaava prethodnu upotrebijenu uslovnu dra, onda e se
ostvariti uslovni refleks na tu re. Konkretno, ako se umesto zvuka zvona upotrebi kao
uslovna dra re zvonim, onda e se pomou te reci formirati uslovni refleks. Prema
Pavlovu, reci za oveka imaju svoje odreeno znaenje, svoj sadraj, jer one su samo
signal, govorni znak za jedan konkretan predmet.
Mogunost stvaranja uslovnih refleksa pomou reci kao uslovne drai ukazuje na to da
se i pomou reci kao jedne vrste nadraaja moe uticati na rad unutranjih organa i
dovesti do promena u njima. To se, naravno, odnosi u punoj meri i na materdcu. Kada
smo govorili o autonomnom ivanom sistemu, rekli smo da on upravlja radom naih
unutranjih organa, ali da, isto tako, vlakna tog sistema sprovode razne oseaje iz
unutranjih organa, pa i oseaj bola. Znai da nai unutranji organi nisu
neosetljivi. S druge strane, znamo i to da kad smo zdravi i kad se nalazimo u
normalnim okolnostima, ne oseamo rad naih unutranjih organa, ne prime-ujemo ga.
Mi ne ujemo udare srca, ne primeuje-mo da^diemo, ne oseamo rad eluca i creva
itd. Kako se to objanjava? Smatra se da je za to odgovorna kora mozga, da to zavisi od
stanja u kome se kora mozga nalazi. Kada je kora mozga u jednom povoljnom
fiziolokom stanju, kada nije zamorena, iscrpena, kada se nalazi, kako se to kae, u
dobrom tonusu, onda ona spreava prijem tih raznih ose-aja. Prd takvom stanju
kore mozga ti oseaji ne mogu da preskoe tzv. prag osetljivosti kore. Samim tim
to ne dopiru do kore mozga ne dopiru ni do nae svesti, te ih mi ne opaamo, ne
prime-ujemo.

86
U sluaju bolesti, pak, oseamo bolove i razne druge senzacije. Jedino to ne
moemo sasvim tano da ih lokalizujemo. Ali to je drugo pitanje. Meutim, i van bolesti,
u izvesnim specijalnim situacijama, moemo da primetimo razne senzacije koje
dolaze iz naih unutranjih organa. To najee biva prilikom jakih i iznenadnih
uzbuenja, npr. straha. Ako smo se uplaili neega, prebledimo, muka nam je u
elucu, srce nam lupa, grlo nam se sui, gui nas u grudima itd. Dakle svi ti nai
organi odjednom su postali osetljivi iako do momenta dok se nismo uplaili tako rei
nismo ni znali za njih. To uzbuenje, taj emocionalni ok, delovao je na koru mozga
tako da je njen potencijal, njeno stanje povoljne aktivnosti, naglo palo, i sada ona
prima i one drai iz unutranjih organa koje u jednom normalnom stanju naeg
organizma nije primala. To se isto deava s korom mozga, ne samo kad na nju
deluje jedno jako i iznenadno uzbuenje nego i kad na nju deluju sitna,
.neprimetna, ali esta i dugotrajna duevna uzbuenja. Svako za sebe, to sitno uzbu-
enje nee se odraziti na stanje modane kore, pa nee ni dopreti do nae svesti. Ali
ako se ponavljaju kroz'dui period, onda e ona dovesti do istog stanja kao^ naglo i
jako uzbuenje koje neposredno pri-meujemo. Dovee do pada tonusa modane
kore, do jedne vrste njene iscrpenosti, i samim tim do probijanja tih raznih oseaj a
u nau svest.
Poreklo poroajnog bola. Nae trudnice e se, rnoda, zapitati: kakve veze imaju
ova izlaganja fiziologije nervnog sistema i uslovnih refleksa u psa 5 poroajnim
bolom? Mi smo izloili te injenice
ato da bi se na osnovu poznavanja rada naeg nervnog sistema, u iju delatnost
spada i stvaranje
slovnih refleksa, razumelo i shvatilo kako je dolo do stvaranja bola pri jednom
fiziolokom, normal-

87
nam aktu kao to je poroaj i kako se on moe otkloniti. Kad smo govorili o tome
da postoje dva nervna sistema, modano-kimeni i autonomni sistem, i kada smo prikazali
njihove delatnosti, rekli smo da je Pavlov na osnovu svojih uslovnih refleksa tvrdio i doka-
zao da ta dva sistema imaju uticaja jedan na drugi. Vratimo se na njegov eksperiment sa
psom. Kad je psu davao hranu, nadraaj hrane izazvao je pojaano luenje pljuvake.
Odigrao se jedan bezuslov-ni, stalni refleks, koji se odvijao preko ivanih vlakana
samostalnog sistema. Meutim, kad je sa hranom istovremeno tipotrebio zvuk zvona i kad
je to ponavljao odreeni broj puta, on je dobio jedan uslovni refleks, kod koga je sada
sam zvuk zvona, bez primanja hrane, dovodio do luenja pljuvake, tj. do jedne reakcije
koja se obavlja preko samostalnog ivanog sistema. To znai da nadraaji iz spoljne
sredine preko inodano-kimenog sistema mogu da utiu na samostalni ivani sistem, tj.
na rad unutranjih organa koje taj sistem snabdeva ivcima, i da dovedu do promena
u tom radu.
Materica, kao i ostali nai unutranji organi, snabdevena je vlaknima autonomneg
sistema. Kao to se tnoe uticati na pljuvane lezde tako isto se spol ja moe uticati i na
bolnost kontrakcija materice za vreme poroaja.
Ranije se smatralo da ta dva sistema rade potpuno odvojeno, bez ikakvog
meusobnog uticaja. Kao dokaz takvom shvatanju navoeno je to da se rad unutranjih
organa odvija bez uea nae volje i da ne dopire do nae svesti. Takvo shvatanje imalo
je za posledicu to da se i na poroajni bol gleda kao na neto neizmenljivo, kao na
neto na ta se ne moe uticati. Jer, i radom materice za vreme poroaja upravlja
autonomni ivani sistem, pa kako

88
se na taj sistem ne moe uticati iz spoljne sredine, to se ne moe uticati ni na
poroajni bol.
Tvorci psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja dali su solidno nauno
objanjenje mehanizma poroajnog bola bazirajui svoja shvatanja na radovima Pavlova o
uslovnim refleksima i o delatnosti centralnog ivanog sistema, zbog ega je i bilo potrebno
da se najpre upoznamo s tim fiziolokim zbivanjima.
Vjelvovski, jedan od tvoraca psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja, poao
je u svom radu od ubeenja da bi poroaj, kao fizioloki akt, morao biti bezbolan kao i
sve ostale fizioloke radnje u naem organizmu. U tom gleditu su ga podupirale
injenice da je poroaj u primitivnih naroda daleko bezbolniji akt, pa ak i potpuno
bezbolan, kao i da se ivotinje kote sa vrlo malo bolova. Otkuda onda bol? Autori te
metode doli su do zakljuka do bol ima preteno istorijski karakter, da ga je stvorilo
drutvo svojim negativnim vaspitanjem. Meutim, trebalo je fiziolokim injenicama
potkrepiti takvo miljenje o bolu, trebalo je to nauno dokazati. Izuavajui radove o
uslovnim refleksima i o delatnosti najviih nivoa naeg nervnog sistema, naroito kore
mozga, oni su doli do zakljuka da poroajni bol predstavlja jedan uslovni bolni refleks
koji je nastao ne fizikim ili hemijskim delovanjem uslovne drai, ve reju. Ta uslovna
dra u obliku reci bol vezala se za kontrakciju materice u tolikoj meri da su ta dva
pojma, kontrakcija bol, postala sinonimi ne samo za ene nego i za lekare Prvo
pitanje koje je bilo upuivano eni kad doe u porodilite nije bilo imate li, i od kada
imate, kontrakcije materice? nego imate li bolove, kada su poeli, jesu li jaki?.
Te reci, govor, kazivanje, tj. negativno vaspitanje izvreno preko go^-
89
vora, stvorili su taj uslovni bolni refleks. Stotinama godina, iz generacije u generaciju,
ene sluaju o tome kako je poroaj bolan, kako predstavlja opasnost i patnje. U
Bibliji stoji: Raae u bolu. U toku celog ivota, a posebno u trudnoi, ena
stalno slua kako je poroaj bolan. Njena majka, prijateljica, roaka, sve one prepriavaju
svoje poroaje i.muke koje su pri tom pretrpele. Literatura, je esto uzimala za predmet
obrade poroaj i prikazivala ga kao jedan teak, dramatian dogaaj. Film se takoe
koristio tom temom. Razna popularna beletristika Izdanja obilovala su i obiluju opisima
tekih poroaja, koji se u njima najee tragino zavravaju.
Na sve te prie, na to dugogodinje pogreno vaspitanje, nadovezao se i strah. Strah,
opet, nije vezivan samo za poroajne bolove nego i za opasnosti koje poroaj sa
sobom nosi. Istina, za taj strah od poroajnih opasnosti bilo je i realnih osnova, jer nije
bilo tako davno kada su ene, preputene u toku poroaja same sebi i neukoj okolini,
umirale od poroajne sepse, od iskrvavljenja i drugih komplikacija.
U dananjoj fazi- razvitka medicinske nauke i zdra\&tveno-sooijalnog osiguranja
taj moment otpada. Mi danas raspolaemo transfuzijama krvi, ki" seonikom, antibioticima
dragocenim lekovima koji veoma uspeno deluju na bakterije, prouzrokovae poroajne
sepse. Danas svako nae sresko mesto ima porodilite u okviru svoje bolnice, a gotovo
svako vee selo babicu.
U svakoj eni postoji jako razvijen materinski oseaj (instinkt), koji kod nje stvara
neobuzdanu elju da bude majka. Stoga se u trudnoi uplie strah za dete: hoe li se
roditi ivo; nee li ga izgubiti; hoe li biti normalno razvijeno, bez fizikih defe-

90

kata; da nee biti idiot itd. Na to se nadovezuju socijalno-ekonomski momenti: teke

materijalne prilike, briga kako e se izai na kraj s prihodima i drugi slini
momenti.
Taj strah od poroajnog bola i od opasnosti koje poroaj sa sobom nosi deluje,
nevidljivo i stalno, na mozak trudnice, upravo na koru njenog mozga. On, kao i svaki
drugi strah, dovodi koru mozga u ono stanje o kome smo ve govorili. On je, dakle,
dovodi u stanje oslabljene moi za upravljanje dogaajima, u stanje iscrpenosti, u jednu
vrstu oka koji je nastao od uzbuenja. Kora je, na izvestan nain, ukoena u svom
dejstvu. Ali smo videli i to da se, kada se kora mozga nalazi u takvom stanju, oseaj i
(senzacije) iz unutranjih organa probijaju, dopiru do nje i da ih onda primamo, opaamo
u naoj svesti.
 Koji su ti oseaji koji e se pri takvom stanju naeg mozga, za vreme poroaja,
probiti do nae svesti i koje emo primetiti? To su kontrakcije materice, skupljanja miia
materice. Kontrakcije miia materice jesu fizioloka pojava. One prate svaki poroaj.
One se javljaju i u trudnoi, i onda su bezbolne i gotovo neprimetne. Zbog toga mnoge
ene ne znaju da se i tada javljaju.
Za vreme poroaja kontrakcije materice postaju, postepeno, sve ee i sve
intenzivnije. Ukoliko se one ne odvijaju pravilno, to obino biva zbog nedovoljnog
priliva kiseonika, mogu da budu uzrok bolova. Ali ti bolovi nisu nikad tako jaki da bi
opravdali svu dramatinost poroaja. Da li e po-rodilja oseati kontrakcije kao
bezbolne, slabo bolne ili jako bolne, zavisi od toga kako ih prima kora mozga. Njih e
ena oseati utoliko bolnijim ukoliko se mozak nalazi u jednom stanju iscrpljenja i, obr-

91

nuto, ukoliko se mozak nalazi u jednom povoljnom fiziolokom stanju utoliko e se one
slabije probijati do svesti porodilje i slabije oseati.
Ako rezimiramo, nauno objanjenje porekla poroajnog bola koje su dali tvorci
psihoprofilakti-kog metoda bezbolnog poroaja svodi se na sledee: 1) Poroaj je
fizioloki akt, kao i svaki drugi fizioloki akt, i kao takav on je bezbolan. 2) On postaje
bolan stvaranjem uslovnog bolnog refleksa putem reci, preko govora. Prema tome, bol
nije nikakva fizioloka pojava za vreme poroaja. Njegovo poreklo je u priama,
kazivanjima, u pogrenom vas-pitanju i uticaju na ene preko pisanih ili izgovorenih
reci. 3) Nametnuti strah sa svoje strane potencira bolove. Svakodnevno delujuoi na
trudnicu, on dovodi njen nervni sistem, tj. koru mozga, u stanje iscrpljenosti, stanje
smanjene aktivnosti, to omoguava da se kontrakcije materice primaju kao bolne, da se
oseaju kao poroajni bolovi.
Evo zbog ega je bilo potrebno da se u naim izlaganjima osvrnemo na uslovne reflekse
i na njihovo nastajanje i iezavanje, na mehanizam prijema oseaja iz naih unutranjih
organa i na ulogu naeg nervnog sistema, prvenstveno na ulogu kore mozga*
Kako emo ukloniti poroajni bol. -- Poto smo se upoznali s nastajanjem poroajnog
bola, da vidimo kako se on moe ukloniti. Prirodno je i razumljivo da je za to potrebno
da odstranimo onaj inilac koji je doveo do stvaranja uslovnog bolnog refleksa. Ranije smo
podvukli da se uslovni refleksi stvaraju u toku ivota, da su steeni, kao i da se mogu
promeniti, nestati, ugasiti se s otklanjanjem uslova pod kojima su nastali. Vai li to i za
uslovni bolni refleks poroaja? Naravno da vai, i to u punoj meri. Kako je taj refleks
steen, a ne uroen, i kako

92
je steen preko negativnog delovanja na ene priom, prepriavanjima, pogrenim
shvatanjem, nepoznavanjem sutine tog problema, to otkloniti taj uslovni bolni refleks
praktiki znai raistiti s pogrenim vaspitanjem, s pogrenim shvatanjima o tom pro-
blemu. A s tim pogreno steenim shvatanjima, s tim pogrenim vaspitanjem, moe se
raistiti samo odgovarajuim obuavanjem ena. Ono se sastoji u pruanju osnovnih
znanja iz anatomije i fiziologije enskih polnih organa, u upoznavanju sa fiziologijom
poroaja, .u obuavanju en,a u svemu onome to utie na poroajni akt i, na taj nain, u
njenom pripremanju za taj in.
Ali, za samo uklanjanje bola od najveeg, je znaaja poznavanje uzroka koji su
doveli do shva-tanja da je poroaj bolan in, o emu je ranije bilo reci. Samo kad ene
shvate i naue kako je nastao bol, one mogu da otklone svoje ranije steeno uve-renje da
je poroaj bolan. Ranije uverenje bilo je primljeno kao gotovo, bez ikakvog znanja i
poznavanja, bez ikakvog razmiljanja i analiziranja zato je to tako i da li je to tako.
Kad govorimo enama da poroaj moe biti bezbolan, mi im istovremeno pruamo dokaze
da je to tako iznoenjem naunih injenica do kojih je medicina dola prouavajui taj
problem. Nae ene treba to da shvate i naue isto onako kao to se ue lekcije u
koli. Kad shvate da je poroaj bezbolan in, nestae i straha od poroaja, za koji smo
videli da nepovoljno utie na sam poroaj.
93

III. ODNOSI IZMEU DISANJA, TRUDNOE I POROAJA

Disanje ima za cilj da obezbedi svim- tkivima i organima naeg tela priliv
kiseonika. Nijedna elija, a to je onaj najsitniji element ive materije od koga se
sastoje naa tkiva i organi, ne bi mogla da opstane due vreme ako joj kiseonik ne bi
stalno priticao. Bez njega bi prestali osnovni ivotni procesi koji se odigravaju u eliji i
nastupila bi njena smrt. Isto bi se to desilo s naim tkivima i organima, koji su sastavljeni
od velikog broja elija.
Uloga disanja je ne samo u unoenju kiseonika u organizam nego i u izbacivanju
ugljen-dioksida iz organizma. Njegova uloga je, dakle, u takozvanoj razmeni gasova.
Razmena gasova odigrava se u pluima. Iz plua, gde je dospeo s udahnutim vazduhom,
kiseonik prelazi u krv. Krv, pak, sa svoje strane ostavlja u pluima ugljen-dioksid, koji
se pri izdi-sanju izbacuje. Dalje prenoenje tih gasova k naim tkivima, dakle i elijama,
a iz njih ka pluima, vri se putem krvi. Osnovni zadatak krvi je ba u tome da
obezbeuje prenos kiseonika iz plua do svih elija naeg organizma. Ona tu funkciju
obavlja pomou hemoglobina, krvne boje crvenih krvnih zrnaca, za koji se kiseonik
privremeno vezuje.
Potrebe organizma za kiseonikom poveane su u trudnoi. Stoga je dobro disanje
u tom stanju od

94
posebnog znaaja. To, na prvom mestu, proistie otuda to trudnica die za dvoje.
Bolja pluna ventilacija znai da se i plod bolje snabdeva kise-onikom. Dalje, telesna
teina ene poveava se u trudnoi, zbog ega se poveava i rad njenih miia. A miii,
kako skeletni tako i materica, veliki su potroai kiseonika.
Ulogu kiseonika u radu miia objasniemo poblie, jer je rad miia od velikog
znaaja za poroaj i trudnou.
U naem organizmu postoje dve vrste miia: poprenoprugasti i glatki miii.
Poprenoprugasti miii pripajaju se za pojedine kosti skeleta i njima upravlja mozak.
Oni prvenstveno slue za pokretanje delova skeleta. Stoga se zovu jo i skeletni miii.
Takav je, npr., dvoglavi, mii nadlaktice (biceps), koji kad se kontrahuje (stee),
dovodi do savijanja podlaktice, itav niz unutranjih organa, kao to su creva, eludac,
mokrana beika, imaju u svojini zidovima glatke miie. Nalazei se u zidovima tih
upljih organa, oni obezbeuju naizme-nino punjenje i pranjenje tih organa. Ti miii
rade autonomno (samostalno), tj. bez uea nae volje, ali mozak ipak prima
obavetenja o njihovom radu. Svaki mii, bilo da je to gladak, npr. mii materice, ili
poprenoprugasti, kao to je dvoglavi mii nadlaktice ili mii butine, sastoji se od
izvesnog broja miinih vlakana. Ta vlakna, pod uticajem nervnog nadraaja, mogu da
menjaju svoju duinu i vrstinu, a to se naziva kontrakcija, skupljanje miia. Kad se
kontrakcija miia zavri, miina vlakna ponovo dobijaju svoju normalnu veliinu i vr-
stinu. Kontrakcije poprenoprugastih miia su bre, dok se kontrakcije glatkih miia
odvijaju lagano i traju relativno dugo.

95
Kontrakcija miia predstavlja odreen rad. Taj rad miia obavlja se na isti nain
kao i neki drugi mehaniki rad. Za proizvodnju energije, na primer, potrebno je da
sagoreva neko gorivo. U miiu to gorivo, tj. materija koja sagoreva, jeste glikogen,
hemijska supstancija koja je po svon_ sastavu bliska eeru. Na kraju svog sagorevanja
glikogen se pretvara u ugljen-dioksid i vodu. Ugljen-aioksid je gas koji se izbacuje
izdisanjem preko plua, dok se voda izluuje putem mokrae i znoja. Ali, pre nego to
se definitivno pretvori u ugljen-dioksdd i vodu, glikogen u toku svoga hemijskog procesa
razgradi van ja prelazi u mlenu kiselinu. Ako se mlena kiselina dugo zadrava u
miiu i nagomilava u njemu, mii nee moi normalno da radi. Doi e do pojave
znakova miinog zamora i bolnih greva u miiu. Da bi se mlena kiselina brzo
uklonila, potrebno je da krv donosi miiima dovoljnu koliinu kiseonika, to se postie
pravilnim disanjem. U stvari, samo u prisustvu kiseonika mlena kiselina moe da pree
u ugljen-dioksid i vodu. Sav glikogen iz miia se, naravno, ne pretvara u ugljen-dioksid
i vodu. Kad bi se to dogodilo, mii bi brzo iscrpeo svoje rezerve energije. Opet u
prisustvu kiseonika, jedan deo mlene kiseline ponovo se pretvara u glikogen, te se
na taj nain u miiu ponovo stvara materija za sagorevanje.
Iz ovoga to smo izloili o hemijskim procesima sagorevanja koji se zbivaju u
miiima za vreme njihovog rada jasno proizlazi da je za pravilnu kontrakciju (skupljanje)
miia, kao i za spreavanje zamora i greva u miiima, potrebna velika koliina
kiseonika.
Kontrakcije materice. - Kao to smo videli, materica je upalj miini organ
sastavljen od glat-

96

kih miinih vlakana. Stezanja, skupljanja tih vlakana poznata su pod imenom
kontrakcije materice.
Zahvaljujui periodinom stezanju miinih vlakana materice, plod biva istisnut iz nje.
Poetak poroaja vezan je za pojavu kontrakcija materice, tj. za skupljanje i stezanje
miia materice. U poetku poroaja kontrakcije materice dolaze na svakih 2030
minuta, dok se kasnije odigravaju svakih 35 minuta, pa i ee. U pauzi izmeu
kontrakcija mii materice se odmara. Ako kiseonik za vreme kontrakcija materice ne
pristie u dovoljnoj koliini u .mii materice, njene kontrakcije nee se normalno
obavljati, ve e doi do gra materice.
Autori psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja, koji su dali teorijska
objanjenja bezbolnog poroaja, smatraju da je normalna kontrakcija bezbolna. 2ene koje
nisu pripremljene za bezbolni poroaj oseaju kontrakcije materice kao bolne. ene,
odista, i oseaju taj bol. To nije nikakvo uobraenje. Smatra se, meutim, da jedan od
uzroka te bolesti kontrakcija materice lei u tome to to nisu normalne kontrakcije
materice, ve dolazi do greva materice zbog nedovoljnog priliva kiseonika. Koji je drugi
uzrok to su kontrakcije materice bo^ne, videli smo ranije, kad smo govorili o poro-
ajnom bolu.
Kada se, pak, bol pojava, dolazi do sve jaeg grenja porodilje i sve loijeg disanja,
to jo vie potencira nedostatak kiseonika u materici. Bolovi zato postaju jo
intenzivniji. Sve se to deava, uglavnom, zbog nepoznavanja tehnike disanja i relaksacije,
o kojima e biti reci.
Ako se stavi ruka na trbuni zid porodilje za vreme kontrakcije, jasno se osea da se
kontrakcije materice javljaju pre no to se ena poali na bol. Ta pojava moe lako
da se objasni. U poetku

97

je koliina unesenog kiseonika dovoljna da obezbedi .razgraivanje mlene kiseline na

ugljen-dioksid i vodu, te se ta kiselina ne nagomilava u miiima. Ali, posle izvesnog
vremena kiseonik ne pristie u potrebnim koliinama 01 miie, zbog ega se u
njima mlena kiselina nagomilava. Ona je, pak, uzrok bolnog gra miia materice.
Iz iznesenog jasno proizlazi ta treba raditi da bi se spreila pojava gra materice.
Potrebno je da mii materice dobije to vie kiseonika, a to se moe ostvariti na vie
naina:
1 Koliina unetog kiseonika moe se poveati davanjem kiseonika iz boce. Stoga je
danas veina savremenih porodilita snabdevena elinim bocama s kiseonikom.
Taj kiseonik porodilje udiu preko gu mene maske, koja im se stavi na lice tako da
pokriva nos i usta. Maska je povezana gumenim crevom sa flaom s kiseonikom, koja
je snabdevena aparaturom za regulisanje koliine gasa. Pomou nje lekar regulie
koliinu kiseonika koju porodilja treba da udie.
2 Trudnica treba da ovlada tehnikom disanja. Bez obzira na vetako davanje
kiseonika, ovlada vanje pravilnom tehnikom disanja u pojedinim fa-
zam^ poroaja od prvenstvenog je znaaja
ta znai ovladati tehnikom disanja? Vddeli smo da je disanje refleksna radnja,
nezavisna od nae volje. To znai da se ta radnja, neophodna za na ivot, odvija a da je
mi i ne primeujemo. U ovom sluaju, meutim, trudnica treba voljno da ovlada i
upravlja svojim disanjem, tj. da svesno regulie tu radnju. U tome treba, dakle, da
se obui.

98
Kao to emo kasnije videti, svaka od poroajnih faza iziskuje posebnu tehniku disanja.
Stoga je neophodno da trudna ena savlada tu tehniku. Osim toga to trudnica treba
voljno da upravlja svojim disanjem, ona treba da ga uskladi s kontrakcijama materice.
Ona treba da posmatra i prati svoje stanje za vreme poroaja, da nastoji da uoi poetak
svake kontrakcije i da pone s disanjem im kontrakcija pone. Time se postie da
kontrakcija postane signal za disanje, a ne signal za bol i uznemirenost. Tako e
porodilja disanjem obezbediti dovoljan priliv kiseonika u mii materice i samim tim
spreiti stvaranje mlene kiseline koja dovodi do gra materice.
3. Videli smo da svaki mii i svaki organ kaci radi troi kiseonik. Koliina unesenog
kiseonika rasporeuje se ravnomerno u organizmu na sva tkiva i organe. Meutim, zbog
velikog rada potreba miia materice za kiseonikom je poveana. Ta potreba ne moe da se
zadovolji samo unoenjem kiseonika putem disanja. Da bi se, pak, omoguio jai priliv ki-
seonika miiu materice, treba smanjiti njegovu potronju u ostalim miiima u telu. To
e se postii na taj nain to e se ostali miii tela relaksirati.
ta je to relaksacija? Relaksacija je takvo stanje pri kome su miii naeg tela
maksimalno oputeni i mlitavi, tj. stanje kada miii nisu ni najmanje napeti i zategnuti.
U takvom stanju miii troe neznatne koliine kiseonika. Cilj relaksacije je taj da se
miii iji je rad neophodan u poroaju snabdeju to veom koliinom kiseonika na raun
miia ije uee u poroaju nije potrebno. Kad se dovedu u stanje olabavljenosti,
ti miii troie manje koliine kiseonika. Da bi se postigla potpuna i pravilna
relaksacija, potrebne su posebne vebe, o kojima e kasnije biti reci. Meutim, ta se
deava? Kada ponu kontrakcije materice, vei broj ena bacaka se po krevetu, grize
svoje prste, stee vilice, grize maramicu, mlatara rukama, baca se nogama. Neke se,
opet, grevito hvataju za ruku babice i le-kara ili za neki deo kreveta na kome se
poraaju,
9 viu, jauu itd. Kakve su posledice tog nemira trudnica za vreme poroaja? Jasno je
da se zbog takvog stanja uneseni kiseonik troi ne samo na miie kojima je njegova
potronja neophodna (rad miia materice, srca, mozga, miia za

99
disanje) nego i na one miie iji rad u poroaju nije neophodan ili nije uopte potreban.
To su miii naih udova, miii koji uestvuju u govoru, pa i drugi.
ta biva zbog toga? Pri takvom radu svih miia materica dobi ja samo jednu
dvanaestinu une-scnog kiseonika, dok pri relaksaciji (olabavijenj u) svih onih miia iji
rad nije potreban u toku poroaja materica prima jednu petinu ukupne koliine
udahnutog kiseonika, tj. dvaput vie nego to je primala kad ti miii nisu bili
relaksirani ve napeti.
 U toku trudnoe dobra pluna ventilacija slui ne samo potrebama majke ve
dovodi i do bolje snabdevenosti ploda kiseonikom.
Kako se plod u materici snabdeva kiseonikom? Plod ivi u plodovoj vodi, zatvoren u
materinoj duplji. Logino je da se on ne snabdeva kiseonikom putem udisanja i
izdisanja, jer bi se na taj nain udavio u plodovoj vodi. Plod dobij a kiseonik od
majke^ Kada trudna ena napuni svoja plua vazdu-hom, ona prima kiseonik, za koji
smo ve rekli da u pluima .prelazi u krvni optok. U krvi je on vezan za hemoglobin,
koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima. Kruei kroz organizam, kiseonik vezan za
crvena krvna zrnca dospeva u posteljicu, prolazi kroz nju i ulazi u organizam deteta
preko krvnih sudova pupane vrpce. S druge strane, ugljen-diok-sid iz ploda, koji
predstavlja raspadni proizvod, otklanja se iz organizma deteta obrnutim putem takoe
preko krvnih sudova pupane vrpce, zatim prolazi kroz posteljicu i vezuje se za
vensku krv

100

majke, koja prilikom izdisanja, dakle, izbacuje ne samo svoj ugljen-dioksid nego i
ugljen-dioksid svog deteta. Na taj nain, pravilno disanje omoguie majci da izbaoi
tetne (toksine) produkte ne samo iz svog organizma ve i organizma deteta.
Iz ovoga proistie da snabdevanje ene kiseonikom tzv. oksigenacija, za vreme
trudnoe treba da bude vrlo dobro. Za vreme poroaja, meutim, oksd-genacija treba da
bude ne vrlo dobra nego odlina, savrena.
Budua majka treba da zna ta predstavlja poroaj za nju i njeno dete. Za samo
dete poroaj nije ba tako prijatan trenutak u njegovom ivotu. Kada poroaj pone,
plod je izloen pritisku od strane materice koja se kontrahuje. Materica je snaan mii,
koji svojim jakim kontrakcijama u prvom poroajnom dobu (dobu irenja grlia materice)
pritiskuje neni detinji organizam. Kad se zavri period irenja grlia materice, poinje
drugi poroajni period, period istiskivanja ploda, u kome plod naputa matericu i ulazi u
kanal, ije zidove delimino predstavljaju kosti. Za vreme istiskivanja dete moe da trpi, i
zbog toga se oduvek raznim sredstvima nastojalo da se taj period skrati. Dakle, bilo da
se radi o fazi irenja grlia ili o fazi istiskivanja ploda, samo dobra oksigenacija moe
detetu da omogui da lako i bez oteenja podnese poslednje trenutke svog ivota u
materici. Neposredne i pozne posledice nedostatka kiseonika za plod ovde neemo
posebno isticati. Ali, porodilja treba da bude svesna svoje odgovornosti za dete. Ona mora
da zna i da to ima uvek na umu da od pravilnog disanja, relaksacije, napinjanja u
odgovarajuoj fazi poroaja zavisi u kakvom e se stanju roditi njeno dete.
Iz iznetog se vidi od kakvog je znaaja unoenje kiseonika u potrebnoj koliini za
dete i za majku.

101

Za majku je to od znaaja kako za vreme trudnoe tako, i jo vie, za vreme poroaja.

Ve je reeno da se kiseonik unosi u organizam kroz plua, disanjem. Da vidimo kako
se obavlja disanje.
 SI. 14. Preaga za vreme udisanja predstavlja odlian oslonac za matericu

Disanje (respiracija). - - Disanje se obavlja pomou ^niia za disanje. U ove se

ubrajaju medu-rebarni miii, dijafragma (preaga) i trbuni miii Ono se vri u dva
akta: prvi je inspiracija (udisaj) a drugi ekspiracija (izdisaj). Prilikom inspiracije
meurebarni miii ire rebra proirujui na taj nain grudni ko i plua, koja se
istovremeno pune vazduhom. U istom trenutku dijafragma, koja je dotad imala oblik
kupole konkavitetom (udubljenou) okrenutim navie, sputa se nanie i izravnava
(si. 15). Prilikom ekspiracije prestaje kontrakcija miia koji omoguuju inspiraciju:
dijafragma se podie, rebra se sputaju i trbuni zid uvlai pod dej-

102
stvom kontrakcije trbunih miia (si. 16). Pri eks-piraoiji se plua prazne zbog
pritiska dijafragme i meurebarnih miia.
Najvaniji mii koji uestvuje u inspiraciji je dijafragma. Stoga je vrlo vano
da trudnica po-

SI. 15. - - Za vre- SI. 16. Poloaj

me izdizanja pre- preage za vreme
aga ne dodiruje udisanja
matericu
znaje ulogu toga miia za vreme poroaja. Zbog znatnog poveanja zapremine materice
pri kraju trudnoe dno materice dolazi u kontakt s dijafragmom, koja onda pri svakoj
inspiraciji pritiskuje ozgo matericu. Pri inspiraciji materica je taka

103

oslonca za dno dijafragme (si. 14). To u periodu istiskivanja ploda znai znaajnu
prednost. Ali, u fazi irenja grlia materice to istovremeno predstavlja negativnu
okolnost, koju treba otkloniti. Trudnica, meutim, nee umeti da iskoristi pome-nutu
prednost ili da otkloni taj nedostatak ako nije upoznata s poloajem i funkcijom
respiratornih miia i njihovim odnosima s matericom za vreme poroaja. Zbog toga, da
bi na samoj sebi mogla da oseti rad tih miia, trudnica treba da izvodi jednostavne
vebe disanja, koje e biti izloene na kraju ovog poglavlja.
Ekspiracija je pasivna radnja, koja se odigrava sve dok se ne izjednai pritisak
vazduha koji je ostao u pluima s atmosferskim (spoljnim) pritiskom Da bi se ostvarila
jo dublja respiracija, tj da bi se istisnuo i rezervni vazduh iz plua, potrebno je da se
kontrahuju trbuni miii, a to su upravo oni miii koje ena koristi za vreme
poroaja u fazi istiskivanja ploda. Vebe disanja omoguie trudnici da tano odredi
poloaj tih miia i oseti njihov rad
Vebe disanja. - - Iz svega to je dosad bilo izneseno proizlazi da je pravilno
disanje u trudnoi a naroito za vreme poroaja, od velikog znaaja i za majku i za
plod Zbog toga psihoprofilaktiki metod poroaja pridaje toliku vanost vebama di-
sanja pored teorijskog upuivanja trudnica u mehanizam poroaja i. posebno,
mehanizam disanja
Vebe se vre u leeem poloaju s nogama povijenim u kolemma. ah ne u potpuno
horizonta! nom poloaju, ve 5 neto podignutim uzglavljem (si 17) One se sastoje u
tome to posle jedne duboke inspiracije, koju po mogustvu treba izvriti kroz no s,
sl edi eks pira cija i to u dve fa ze Prv a fa za ?f pasivna ' obavlja se tako to se
kroz otvorena

104

usta izdahne udahnuti vazduh kao pri obinom, normalnom izdisanju, pri emu se
grudni ko skupi. U tom trenutku je jo uvek u pluima ostala rezerva koja iznosi 2
2,5 lit. vazduha. im se zavri prva faza ekspiraoije, odmah poinje druga faza, koja
predstavlja aktivnu fazu ekspiracije. Ona se sastoji u tome to se pomou kontrakcije
trbunih miia izbaci zaostali, rezervni vazduh iz plua. Meutim, da bi trudnica
nauila pravilno da izvodi tu aktivnu fazu -izdisaja, treba da zamisli da se na 50 cm ispred
njenog lica nalazi zapaljena sveca i da duva u nju, i to tako da se plamen svece povije,
ali da se sveca ne ugasi. Zato je to potrebno? Plamen svece koji je udaljen l /z metra
od lica jeste mali predmet, u koji struja vazduha pri izdisaju mora biti precizno
upravljena da bi mogla da ga povija. U tom cilju potrebno je skupiti usne, zbog ega e se
stvoriti prepreka brzom izlasku zaostalog vazduha iz plua. Ta e prepreka biti savladana
ako se upotrebi odreena snaga (ona koja povija plamen, a ne gasi ga) koja deluje
odreeno vreme (dok se ne isprazni vazduh iz plua). U tom mehanizmu trbuni miii
su ti koji se kontrahuju odreenom snagom i za odreeno vreme dok ne istisnu rezervni
vazduh iz plua.
Za vreme dok se izvode te vebe disanja trudnica treba da nastoji da oseti sve ono to
je teorijski nauila i da to podvrgne analizi. Za vreme udisanja ona treba da oseti kako
njena dijafragma pritiskuje u izvesnoj meri matericu ozgo, jer se u toj fazi dijafragma
sputa i izravnava nanie i tako dodiruje dno materice.
U prvoj, pasivnoj fazi izdisaja osetie relaksaciju, oputanje dijafragme, a u
drugoj, aktivnoj, treba da oseti kontrakciju trbunih miia. Za vreme aktivne faze
sputaju se rebra i dolazi do bonoj? pritiska trbunih miia na matericu. Taj boni pri-

105
 tisak ena treba da oseti i jasno razlikuje od vertikalnog pritiska, koji potie od
dijafragme.
Vebe disanja imaju za zadatak: 1) jaanje trbunih miia d dijafragme; 2)
poboljanje plune ventilacije; 3) omoguavanje trudnici da upozna i proceni taan
poloaj l funkciju disajnih miia kako bi mogla za vrejne poroaja da upravlja radom tih
miia, tj. da ih upotrebi u onom momentu u toku svog poroaja kad to bude potrebno
i korisno.
Vebe treba da se izvode triput dnevno po 35 minuta. Pored obuavanja takvoj
tehnici disanja potrebno je menjati i ritam disanja. Na primer, u jednoj vebi treba
uraditi 5 inspiracija i ekspiracija za minut, u drugoj 7, u treoj 9 (u proeku 59).
Normalno disanje ima 1622 res'piracije (udisaja i izdisaja) u jednom minutu.
Ve smo naglasili od kakvog je znaaja dobra oksigenacija (snabdevanje kiseonikom)
za vreme poroaja. Oksigenacija se. pak, u raznim poroajnim fazama postie na razne
naine: u prvoj poroajnoj fazi, fazi irenja grlia, kontrakcije materice postepeno postaju
sve intenzivnije. Da bi se postiglo dovoljno snabdevanje miia materice kiseonikom,
u poetku te poroajne faze dovoljna je samo relaksacija svih miia naeg tela. U
kasnijem periodu te faze sama relaksacija nije dovoljna da obezbedi oksigenaciju miia
materice, ve pored nje treba primeniti i specijalan nain disanja, to emo kasnije potanje
objasniti. Pri kraju faze dilatacije grlia porodilja treba da primeni onaj mehanizam
disanja o kome smo ranije govorili da sama upravlja odreenim nainom disanja i da ga
podesi prema kontrakcijama materice, tj. da sa disanjem zapone im primeti da je
otpoela kontrakcija materice. U toj fazi poroaja disanje mora da bude povrno i
ubr-

106

zano. Tehniku tog disanja emo kasnije detaljno izloiti.

Na koji nain takvo povrno i ubrzano disanje obezbeuje dovoljnu koliinu k;seonika?
Vreme eks-piracije (izdisaja) prilikom takvog disanja vrlo je kratko, te se koliina
stvorenog ugljen-ndioksida ne moe da izbaci na zadovoljavajui nain. Zbog toga se
ugljen-dioksid nagomilava u krvi. Ugljen-dioksid. pak, sa svoje strane izaziva nadraaje
centra za disanje u produenoj modini, kao i uopte nadraaje viih modanih centara,
iji je rad u toj poroajnoj fazi i te kako od znaaja. Nadraivanje centra za disanje ima za
posledicu ubrzavanje disanja. Prema tome, ubrzanim i povrnim disanjem postiu se dva
cilja: 1) ubrzava se unoenje kiseonika koji je potreban za dobro funkcionisanje miia; 2)
poveava se sadraj ugljen-dioksida koji nadrauje mozak, zbog ega mozak moe bolje da
komanduje kako disanjem tako i miinom relaksacijom.
Iz ovoga nije teko zakljuiti kakve sve koristi za vreme poroaja donose trudnici
pravilna miina relaksacija, duboko i usporeno, kao i povrno i ubrzano disanje, i unuenje
kiseonika putem specijalnog aparata.
Trudnice koje su to dobro shvatile i nauile mogu biti gotovo sigurne da e u njih
kontrakcije materice biti potpuno normalne, da e ih kao takve i oseati, i da nee
oseati pravi bol, koji jednim delom dolazi zbog grenja miia materice kad nije
snabdeven dovoljnom koliinom kiseonika

107

IV. ZNAAJ RELAKSACIJE MIICA

Vebe disanja s kojima smo se upoznali u prethodnom poglavlju pruaju viestruku

korist. Pored ostalog, one omoguavaju da se odredi poloaj i da se praktiki upozna
funkcija dveju miinih grupa koje imaju velik znaaj za vreme poroaja, a to su trbuni
miii i preaga (dijafragma).
Da bi se shvatio mehanizam miine relaksacije, treba da se, u grubim crtama,
upoznamo s radom miia uopte.
Pokreti naih udova, glave i itavog naeg tela ostvaruju se zahvaljujui kontrakciji,
skupljanju pojedinih miia. Tako, na primer, pri savijanju ruke kontrahuje se mii na
prednjoj strani nadlaktice. Pri opruanju noge dolazi do kontrakcije drugog jednog
miia, na prednoj strani butine. Pri savijanju glave? opet, dolazi, do kontrakcije miia
odreenih za to itd.
Kako nastaju kontrakcije miia? Radom miia upravlja na nervni sistem. Ako,
na primer hoemo da savijemo ruku, onda dolazi do razdraenja odreenog motornog
centra u naem mozgu. Odatle se to razdraenje prenosi, preko nishodnih ivanih
vlakana, do odreenog miia, koji skupljanjem, kon-trahovanjem treba da obavi tu radnju.
U naem sluaju, razdraenje dolazi do jednog miia na prednjoj strani nadlaktice, koji
se onda kontrahuje i time dovodi do savijanja ruke. ivani centri u mozgu

108
i ivana vlakna ije razdraenje izaziva kontrakciju miia, a samim tim i pokrete,
nazivaju se motorni (pokretaki) ivani centri i motorna ivana vlakna. Oni slue za
proizvoenje pokreta. Meutim, u mozgu postoje i drugi ivani centri, koji primaju
obavetenja o poloaju pojedinih delova tela i o pokretu koji je pojedini deo tela izveo. U
naem pri-meru, mozak je obaveten o tome da se ruka savila, da se sada nalazi u
savijenom poloaju, kao to je i pre savijanja ruke bio obaveten u kakvom se poloaju
tada nalazila. Ti modani centri nazivaju se senzitivnim centrima ili centrima za primanje
ose-aja. Do tih centara obavetenja dolaze, opet, iz miia preko ushodnih ivanih
vlakana, tj. preko ivanih vlakana koja idu od miia navie, do mozga.
Prema tome, rad naih miia, koji se sastoji u kontrahovanju, stezanju, rezultat
je aktivnog de-lovanja, aktivnog rada naeg mozga.
ta je miina relaksacija? Miina relaksacija je olabavljenje, omlitavljenje
miia. Kada se mii ne kontrahuje, tj. kada se ne skuplja, on miruje, ne radi. On se
tada nalazi u stanju olabavljenosti. Znai li to da je on tada potpuno olabavljen, relak-
siran? Ne, jer i kad se ne kontrahuje aktivno da bi doveo do pokreta, i kada miruje,
mii se stalno nalazi u izvesnoj zategnutosti koju ne primeujemo Ta minimalna
zategnutost miia naziva se miini tonus. Tonus miia je potreban, jer bi inae 'miii
bili potpuno mlitavi, visili bi kao kakva krpa. U odsustvu miinog tonusa udovi bi
izgledali kao pa-ralisani, oduzeti, iako to u stvari nisu. Prestanak miine kontrakcije ne
znai, dakle, da je mii potpuno olabavljen. Tek kad se i ta laka zategnutost miia koja
postoji pri njegovom mirovanju do maksimuma ukloni, kaemo da je mii relaksiran,
olabavljen.

109

Kako emo znati da je mii potpuno olabavljen? Ako podignemo nogu uvis, tek pri
potpunom olabav-Ijenju miia ud e pasti -- kao kakav mrtav predmet, kao klada -- im
se skloni ruka koja ga pridrava. Noga ne srne da ostane u poloaju u koji smo je
podizanjem doveli, jer bi to onda znailo da nije postignuto potpuno olabavljenje. Ona
mora odmah da pada, mora da se ponaa kao oduzeta, da se tako izrazimo.
Iz iznetog jasno proizlazi da relaksacija, olabavljenje miia, nije pasivan proces, tj.
proces koji sam po sebi nailazi posle izvesnog kontrahovanja miia, ve da on
predstavlja jednu voljnu radnju.
Da bi se postigla potpuna olabavijenost miia, videli smo da treba ukloniti i onu
minimalnu za-legnutost koju miii poseduju za vreme mirovanja. To znai da treba
uloiti poseban napor, poseban rad naeg mozga, da bi se to postiglo. Treba nauiti kako
da se relaksiramo, a to se postie vebama koje trudnice treba da vre. Prema tome,
miina relaksacija je rezultat aktivnog rada naeg mozga, kao to je to i miina
kontrakcija. Razlika je u tome to kontrakcija miia dovodi do pokreta, a relaksacija je
maksimalno moguno olabavljenje miia.
 Ha koji se nain postie miina relaksacija? Osnovni princip za postizanje
relaksacije je da se najpre izvri snana kontrakcija miia i da se odmah posle toga mii
dovede u stanje olabavijenosti. Prvo, dakle, treba da se odreeni miii ili odreena grupa
miia aktivie putem vrenja odreenog pokreta, pri emu se miii kontrahuju. Taj
pokret, na primer podizanje ruke, treba da se izvri s vie snage nego to biva pri
pokretima u svakodnevnom radu, jer je cilj tog pokreta da trudna ena oseti da su
miii kontrahovani. Na taj nain ona dolazi do saznanja koji su se miii
kontrahovali, uoava njihov

110
poloaj u moe te aste miie da opusti Poto je izvrila pokret, pri emu je jasno osetila
kontrahovanje miia i njihov poloaj, trudnica sada treba da izvri suprotnu radnju, tj da
isti mii potpuno olabavi, relaksira. To se ui vebanjem Vebe relaksacije treba uiti
strpljivo i postepeno, idui od prostijih ka sloenijim vebama. Nije redak sluaj da
trudnica teko postie dobru relaksaciju, naroito u poetku To u isto vreme svedoi da je
relaksacija radnja koja se mora savladati, nauiti, i da iziskuje aktivno anga-ovanje
trudnice. Upornim vebanjima trudnica e prebroditi tekoe na koje nailazi i nauie da
relaksira svoje miie.
Koji je zadatak relaksacije u toku bezbolnog poroaja? Relaksacija je samo jedan od
elemenata koji treba da doprinesu ostvarenju bezbolnog poroaja. Vrlo je vano da se to
podvue jer postoje gledita da je miina relaksacija sve ono to jo potrebno da bi se
poroaj bezbolno odvijao
Obuka u relaksiranju miia provodi se i savladava putem odreenih vebi u toku
trudnoe. Zadatak tih vebi je da trudnica teorijski i praktiki naui koji su to miii
iji je rad koristan za uspeno odvijanje poroaja i da, s druge strane, upozna miie koji
nisu korisni za poroaj, tj. iji rad u poroaju nije potreban. U toku poroaja nekorisne
miie ena e dovesti u stanje relaksacije, omlitav-1 jenosti, ali to nee moi da postigne
bez prethodnog uvebavanja.
Ve smo pomenuli da su mnoge ene za vreme poroaja nemirne, da se prevru po
krevetu, mlataraju rukama i nogama, mislei da e na taj nain olakati svoje bolove.
Pri tom stupaju u rad. kontrahuju se, ba oni miii iji je rad u poroaju nepotreban i
nekoristan. Kad se zna da miii za svoj rad troe kiseonik, jasno je da e ti pokreti
pri

111
uznemirenosti ene oduzeti znatnu koliinu kiseonika, koji je u toku poroaja i te kako
potreban miiu materice.
Zahvaljujui vebama relaksacije u trudnoi, po-rodilja e za vreme poroaja znati i
umeti da ko-manduje radom svojih miia i da nepotrebne i nekorisne miie dovede u
stanje omlitavljenosti. Samim tim e se spreiti pojava uznemirenostd i uspla-hirenosti u
ene i obilje nekorisnih pokreta. Dakle, korist od relaksacije za porodilju je dvostruka.
Stavljanjem u stanje relaksacije onih miia iji rad u poroaju nije neophodan niti
koristan po stie se daleko bolja raspodela kiseonika. Kiseonik se nee troiti na rad
miia koji su relaksirani, jer u takvom stanju miii troe minimalne koliine ki
seonika, nego e u poveanoj koliini priticati miiu materice i drugim miiima iji
je rad pri poroaju neophodan

Trudnica koja se u toku vebi obuila kako da relaksira svoje miie znae, kada doe
do poroaja, koje miie i u kom trenutku treba da relaksira. To znai da e ona
svesno komandovati radom svojih miia u toku poroaja. Samim tim
nee1 doi do pojava nemira, do mnogobrojnih bes ciljnih pokreta koji tete poroaju
Vebe koje e biti izloene osposobie trudnicu da dovede u stanje relaksacije one
poprenoprugaste miie, tj. miie koji stoje pod upravom nae volje, koji nemaju
nikakvog udela pri poroaju. U po-rodilje koja nije nauila da relaksira svoje miie
u toku pripreme za bezbolan poroaj u trenutku

112

pojave kontrakcija materice, nezavisno od njene volje, dolazi do kruenja velikog

dela tela, zbog ega porodilja, bez ikakve potrebe, troi veliku koliinu svoje energije i
zamara se.
Za vreme vebi trudnica treba da lei na leima na tvrdoj podlozi: na krevetu,
strunjai ili podu preko koga je rasprostrto ebe. Treba da se rasko-moti, da skine
pojas i prsluk, tako da je nita ne stee. Pod glavu treba da stavi jedan jastuk, a ispod
kolena drugi. Jastuk ispod kolena treba da bude tvrd i valjkast. Ruke treba da se nalaze
pored trupa, udaljene od njega za irinu dlana. Noge treba da
SI. 17. Poloaj trudnice za
vreme
vebi
disanja
i re-
laksacije

su u kolenima lako savijene

i neto razmaknute jedna od
druge (si. 17). Veba poinje sa 34 duboka udisaja i izdisaja. Tada trudnica poinje da
kcntrahuje d relaksira razne grupe miia, poevi od stopala do glave. Kontrakcija
jedne grupe miia traje 5 sekundi, posle ega nastaje relaksacija Kontrakcija /miia, kao
to znamo, dovodi do pokreta. Trudnica e najpre poeti s pokretima prstiju stopala.
Razmaknue prste oba stopala poput lepeze, pa e ih zatim relaksirati. Zatim se pristupa
kontrakciji i relaksaciji miia potkolenice, to se postie pokretima stopala prema gore.
tj. prema licu, a za-

113

tim prema dole, tj. prema podu. Potom treba da kontrahuje miie butina, to se postie
savijanjem i opruanjem potkolenice. Pri opruanju potkolenice ena e osetiti kako se
zatee mii na prednjoj strani butine, dok e pri njenom savijanju osetiti da se zateu
miii na zadnjoj strani butine.
Kontrahovanje i relaksiranje, koje neposredno sleduje, nastavlja se s miiima ake,
podlaktice, nadlaktice, lea, i, najzad, s miiima lica. Na licu se najpre oi zatvore, pri
emu se kontrahuju takozvani kruni miii oka, i onda otvore, pri emu se miii olabave.
Onda treba da se vrsto stegnu vilice i odmah zatim olabave, da se snano nabere elo i
omli-tavljenjem miia izgladi itd.
Pri relaksaciji pojedinih grupa miia trudnica treba paljivo da ispituje i uoava
postignuto stanje. Kad je zavrila s vebama, ponovo treba nekoliko puta da udahne i
izdahne.
Ta veba traje najvie 5 minuta i treba je obnoviti etiri puta u toku dana. Za
savlaivanje te vebe obino je potrebno nekoliko dana. Tek kad dobro savlada tu vebu,
trudnica treba da pone s veba-njem sledeih sedam vebi.
Prva veba. Trudnica lei na leima kao pri-likom^rethodne vebe. Ona sada treba
odjednom da ukoi elo telo, tj. istovremeno da kontrahuje sve miie stopala, nogu,
karlice, trupa, krsta, glave i ruku Ruke pri tom treba da budu podignute i ispruene u
laktovima a noge u ispruenom stavu, lako podignute (si. 18). U takvom stavu
kontrakcije svih miia, tj. ukoenosti tela i udova treba da ostane 5 sekundi. Posle
toga treba odjednom da olabavi sve miie (si. 19). Cilj vebe je da trudnica dobro
oseti razliku izmeu kontrakcije i relaksacije. Posebno trudnica treba da obrati panju na
to da naui da se potpuno opusti, da svaka napetost u telu po-

114

pusti, tako da kad je potpuno relaksirana ima ose-aj kao da se elo telo pod dejstvom
teine utiskuje u krevet. Osoba koja nadzire izvoenje vebi (fizioterapeut, instruktorka,
babica, a kad se vebe

SI. 18. Vebe miine relaksacije (I akt: kontrakcija telesnih miia)

izvode kod kue, mu, prijateljica) treba da kontro-lie da li je relaksacija postignuta. To

se izvodi na taj nain to e jedna od tih

osoba podii ruku ili

Si. 19. Vebe miine relaksacije (II akt: releksacija telesnih miia)

nogu trudnice uvis i odmah zatim povui ruku kojom pridrava ud. Ako je postignuta
relaksacija uspena, ruka ili noga trudnice naglo e pasti na krevet, kao mrtva,
oduzeta.
Ta relaksacija treba da traje jedan minut.

115
Druga veba. Veba se sastoji u tome da trudnica naui da relaksira samo ruke.
Najpre se oprue obe noge u kolenima i naglo podignu uvis (si. 20). Kad je podigla
noge uvis, trudnica je kontrahovala
 SI. 20. Vebe miine relaksacije (Relaksacija ruku, kontrakcija nogu)

miie stopala, potkolenica, butina i karlice. Ruke se nalaze pored trupa. im je ostvarila
kontrakciju miia nogu, odmah treba da se koncentrie na to da maksimalno ostvari
olabavljenje (relaksaciju) ruku.

SI. 21. Vebe miine relaksacije (Relaksacija nogu, kontrakcija ruku)

To se, praktiki, odigrava gotovo istovremeno, a ostvariti kontrakciju miia nogu i u

istom trenutku relaksaciju ruku nije tako jednostavno. Da bi se to ostvarilo,
potrebno je sve misli i svu panju

116
koncentrisati u tom pravcu. Noge treba da ostanu u stalnoj kontrakciji oko 6
sekundi, posle ega ih treba relaksirati. Posle kratkog predaha vebu treba ponoviti 3
puta. Dok su noge u kontrakciji, osoba koja kontrolie izvoenje vebi treba da
podigne jednu ruku trudnice uvis. Ako ruka padne kao da je od olova, znai da je
ostvarena dobra relaksacija. Isto to treba uraditi i s drugom rukom.
Trea veba. Ova veba slui relaksaciji nogu. Razlikuje se od prethodne vebe
po tome to se pri tom kontrahuju miii ruku a relaksiraju miii nogu. Ruke treba
podii navie, ispruiti ih u lakto-

SI. 22. Vebe miine relaksacije

(Kontrakcija desne ruke l desne noge, relaksacija leve ruke i leve noge)
vima i ake stegnuti u pesnice. Na taj nain kontrahuju se svi miii ruku do pleaka (si.
21). Istovremeno, trudnica treba da usredsredi svu panju na to da maksimalno olabavi
svoje noge, koje ostaju nepomine i lako savijene u kolenima preko valjkastog jastuka.
Ako se sada podigne noga trudnice i Pusti, ona mora da padne svom svojom teinom, ne
dajui nikakvog otpora. To treba isprobati s obe noge. Kontrakcija ruku treba da traje 6
sekundi, a vebu treba ponoviti 3 puta.

117
etvrta veba. Poloaj trudnice je isti kao prilikom ranijih vebi. Pri ovoj vebi
treba kontra-hovati desnu ruku i desnu nogu a relaksirati levu ruku i levu nogu. I tu,
naravno, svu panju treba koncentrisati na potpunu relaksaciju leve ruke i leve noge (si.
22).
Peta vezba. Ova se veba izvodi na isti nain kao i prethodna. Razlika je samo u
tome to se sada kontrahuju leva ruka i leva noga a relaksiraju desna ruka i desna noga
(si. 23).
esta veba. Ovu i sledeu vebu najtee je savladati. Da bi se postigao pun
uspeh, potrebno je

SI. 23. Vebe miine relaksacije

(Kontrakcija leve ruke l leve noge, relaksacija desne ruke i desne noge) r
da trudnica svu svoju panju koncentrie na miini rad. Veba se izvodi na sledei
nain: kontrahuju se desna ruka i leva noga, a relaksiraju leva ruka i desna noga (si.
24). Taj poloaj treba da traje 6 sekundi. Treba nastojati da se postigne maksimalna
relaksacija leve ruke i desne noge. Vebu treba ponoviti 3 puta. I prilikom te vebe
potrebno je da neko kontrolie da li je ostvaren potreban stepen relaksacije.
Sedma veba. Ova se veba razlikuje od prethodne samo po tome to se pri
njoj kontrahuju

118
leva ruka i desna noga a relaksiraju desna ruka i leva noga, tj. suprotno prethodnoj
vebi (si. 25).
Svrha tih vebi je da se trudnica osposobi da kontrahuje jedan mii ili jednu
miinu grupu i da

SI. 24. Vebe miine relaksacije

(Kontrakcija desne ruke i leve noge, relaksacija leve ruke i desne noge)

istovremeno relaksira (olabavi) drugu miinu grupu. Tako e ona moi, na primer, u
drugom poroajnom
SI. 25. Vebe miine relaksacije
(Kontrakcija leve ruke i desne noge, relaksacija desne ruke i leve noge)
periodu (periodu istiskivanja ploda) kontrahovati trbune miie a da pri tom ostavi
relaksirane miie karlinog dna, to e skratiti trajanje ovog poroajnog doba.

119
Relaksaciju i vebe disanja trudnica e koristiti, kao to je ve reeno, u toku
samog poroaja. Meutim, postoji izvestan broj vebi koje trudnica treba da naui i
upranjava u cilju poboljanja svog fizikog stanja, fizike kondicije. Tako, na .primer,
neke od tih vebi slue jaanju trbunih miia, druge ine elastinijim zglobove
karlice, tree ih upoznaju s poloajem koji porodilja zauzima u dru-

^ SI. 26. Veba za miie karlinog dna

gom poroajnom periodu itd. Sve su te vebe korisne jer, posrednim putem, doprinose
olakanju poroaja. Ali se te vebe, ni u kom sluaju, ne srne ju pretvoriti u neke
gimnastike vebe. Ukoliko je trudnoa normalna i opte stanje trudnice dobro, te vebe se
sprovode za vreme poslednja 3 meseca trudnoe. Neke od njih najbolje je sprovoditi u
grupi koju ine 56 ena, pod kontrolom strunjaka (instruktora), vebajui jednom
nedeljno Vs asa, dok druge vebe trudnica moe da veba i kod svoje kue, sama ili,

120
jo bolje, pod kontrolom svog mua. Evo nekoliko takvih vebi:
Prva veba. - - Ova veba slui poveanju elastinosti miia karlice, posebno miia
karlinog dna.
Trudnica lei na vrstoj, ravnoj podlozi (krevetu, podu) s jastukom ispod glave i
tvrdim, valjkastim jastukom ispod kolena (si. 26). U tom poloaju ona treba da podigne
uvis ispruenu desnu nogu i da pri tom duboko udahne kroz nos. Zatim nogu polako
sputa izdiui pri tom na usta. Iste pokrete treba da uradi levom nogom. Tu vebu
treba ponoviti, obema nogama, 510 puta.
Druga veba. - - Pokreti pri ovoj vebi pripremaju trudnicu za drugo poroaj no
doba. Polazni poloaj ene je kao i prilikom prethodne vebe. Trudnica lagano podie
desnu nogu ispruenu u kolenu, a zatim je u horizontalnom pravcu udaljuje maksimalno
udesno. Za vreme izvoenja toga pokreta treba da udahne. Isti pokreti se zatim ponove
levom nogom (si. 27). Vebu treba ponoviti 510 puta.
Trea veba. -- Ova je veba korisna zbog toga to upoznaje enu s poloajem koji e
zauzeti u fazi istiskivanja ploda.
Trudnica lei na leima. Jastuk ispod kolena je uklonjen. Noge su savijene u
kolenima i kukovima i maksimalno udaljene jedna od druge, a stopala se odupiru o
podlogu na kojoj trudnica lei. U tom poloaju (si. 28) trudnica treba da udahne kroz
nos i da izdahne kroz usta, zatim da ponovo uvue vaz-duh i zadri ga u pluima za sve
vreme daljeg izvoenja vebe. Drugi deo vebe sastoji se u tome da se ramena i plea
olabave i po vi ju malo napred. Rukama savijenim ispod kolena treba da se obuhvate
butine, a glava savije na grudi tako da se brada odupre o grudnu kost. Karlicom treba da
se vrsto osloni na podlogu. Kad je zauzela opisani poloaj,
121
trudnica treba da zategne trbune miie, tj. da se napne, pri emu treba da vodi rauna
da ne povije lea vie nego to je ve povila.
Pri izvoenju te vebe nije vana upotreba snage. Vano je da se trudnica obui
vetini napinjanja trbunih miia

SI. 27. Vebe za miie karlinog dna

J tom poloaju trudnica ostaje 20 sekundi Zatim ponovo treba da legne na lea i da
se relaksira (opusti), pri emu noge ostaju savijene u kolenima i rairene. Za vreme
relaksacije, koja traje l minut,

122
treba da die duboko i lagano. Vebu treba ponoviti 35 puta.
etvrta veba. - - Korisno je da poloaj koji emo opisati trudnica zauzme nekoliko
puta dnevno po 10 15 minuta. ena treba da sedi na podu s nogama savijenim u
kolenima i ukrte-nim potkolenicama (si. 29), zauzimajui poloaj nekih zanatlija koji
obavljaju svoj posao sedei na pleteru

123
ili poloaj koji zauzimaju Turci sedei s prekrtenim nogama. Kada je zauzela taj
poloaj, trudnica se odupre rukama o kolena i pritiskom nastoji da razmakne butine, pri
emu se upotrebljava sasvim umerena snaga. Ve smo istakli da je kimeni stub u
trudnoi izloen velikom optereenju. Ta veba, koja smanjuje pritisak na kimeni stub,
odlian je odmor za lea.

SI. 30. Veba za karline zglobove

Peta veba. - - Ovom vebom postie se poveanje pokretljivosti zglobova karlice.

Trudnica stoji, pri emu treba malo da razmakne stopala da bi se proirila povrina
oslonca (si. 30). Iz toga stava naj-pre treba lagano da se izdigne na vrhove prstiju,

124
a zatim da se rukama osloni na naslon stolice koja se nalazi ispred nje. Rairivi kolena,
iz tog poloaja treba da une i da se trticom osloni na svoje pete. Pri tom lea i glavu ne
povija. Veba se zavrava vraanjem u prvobitni poloaj.
Najzad emo izloiti neke vrste masae koje po-rodilja moe da primenjuje u toku
poroaja,
U prvom poroajnom dobu, kad se materica kon-trahuje, dolazi do jakog zatezanja
koe i miia
 SI. 31. Masaa za vreme prvog poroajnog doba
trbunog zida. Da bi se smanjilo to rastezanje koe, za vreme same kontrakcije porodilja
moe da pri-meni odreenu vrstu masae. Porodilja stavi svoje dlanove na mali trbuh,
iznad simfize. Lako razmaknutim prstima obeju ruku treba umereno da pritiskuje kou,
tako da prsti preko nje klize navie i u stranu, prema kukovima (si. 31). Doavi do
kukova, prsti se podiu s koe i vraaju na polazno mesto.

125

To glaenje koe obavlja se sve dok traje kontrakcija materice.

Prema tome, ta masaa moe da se izvodi upo-redo s posebnom vrstom disanja koja
se primenjuje u prvom poroajnom dobu.
Postoji jo jedna vrsta masae kojom se smanjuje napetost koe. Polazno mesto je
isto kao i kod ve opisane masae. Samo, u ovom sluaju treba

SI. 32 Masaa za vreme prvog poroajnog doba

SI. 33. Masaa za vreme prvog poroajnog doba

pritiskivati neto jae i prste pomeriti navie, du bokova materice, opisujui krug od
simfize do dna materice. Odatle se prsti istim putem vraaju do iznad simfize, ne
diui se s koe. To se ponavlja za sve vreme kontrakcije materice.
Korisno je da se pre masae koa pospe talkom.
Ponekad se deava da u prvom poroajnom dobu porodilja osea pritisak u krstima.
U tom sluaju moe da se primeni posebna vrsta masae. Ona

126

se sastoji u tome to kad pone kontrakcija materice i kad se pone sa specijalnim

tipom disanja, koje e biti izloeno u poglavlju o prvom poroajnom dobu, porodilja
stavi obe ruke na slabine tako da palevi dou na grebene bedrenih kostiju a ostala 4'
prsta na onaj deo krsta na kome se najvie osea pritisak (si. 32). Prsti izvode krune
pokrete. Mesto koje se masira ne treba jako da se pritiskuje.
U cilju olakanja tog pritiska u krstima 'moe da se primeni jo jedan postupak: leei
na leima, porodilja treba da podmetne svoje pesnice ispod krsta. Pod pritiskom tela
pesnice e pritiskivati na krsta (si. 33).
Te vrste masae mogu da se izvode i kad porodilja lei na boku. U tom sluaju
masaa se izvodi samo jednom rukom.

127

V. TOK POROAJA
Trudnoa, koja je poela oploenjem, odnosno spajanjem muke i enske polne elije,
zavrava se poroajem, normalno posle 270280 dana (oko 40 sedmica).
Prirodno je da svaku trudnu enu interesu je kada e nastupiti poroaj. Taj datum
moe se odrediti na nekoliko naina, ali nijedan nije apsolutno pouzdan, jer poroaj moe
da nastupi desetak dana pre ili posle izraunatog predvienog roka. Termin poroaja
najee se izraunava prema datumu prvog dana poslednje menstruacije. Ako se tome
datumu doda 7 dana i od toga oduzme 3 meseca, dobij a se datum poroaja. Na primer, ako
je poslednja men-struacija bila 1923. avgusta, termin poroaja bie 26. maj. Ali, ima
ena u kojih menstiruacija moe da se pojavi i za vreme trudnoe, i to jedan, dva ili tri
puta. Ta inenstruacija veinom je slabija i traje krae no obino. U ena u kojih
-menstrualni ciklus traje manje od 28 dana poroaj obino nastupa neto ranije, a u
onih s menstrualnim ciklusom duim od 28 dana neto kasnije od izraunatog roka.
Prema tome, i o ovome treba voditi rauna.
U praksi se esto deava da ene uopte ne znaju ili su zaboravile kada su imale
poslednju menstrua-ciju, te se prema menstruaciji ne moe odrediti ter-

128
min poroaja. U tom sluaju rok poroaja odreuje se prema vremenu kada je ena
osetila prve pokrete ploda. Prvorotka obino oseti prve pokrete ploda u trudnoi od 4%
meseca, tj. u polovini trudnoe. Vierotka ih obino oseti oko 15 dana ranije, tj. kod
navrene trudnoe od 4 meseca. Na taj nain je lako izraunati rok poroaja. Kod
prvorotke se datumu kada je osetila prve pokrete ploda doda 4V2 meseca a kod vierotke 5
meseci. Ali, taj nain izraunavanja termina poroaja dosta je neprecizan. Ako se trudnica
ne sea tano ni datuma kad je prvi put osetila pokrete ploda, lekar i babica mogu priblino
tano da odrede rok poroaja prema visini dna materice, koje se opipava jasno pri
akuerskom pregledu (si. 10).
Neke ene pogreno smatraju da je njihovo dete oivelo onoga dana kada su osetile
njegove prve pokrete. U stvari, novo bie ivi od trenutka oploenja. To znai da ono tada
ivi ve 4J/2 meseca, ali da bi bilo sposobno za ivot van:(materice, treba da proe jo
najmanje 21/? meseca od trenutka kad ena oseti prve pokrete ploda.
Kretanje ploda -u materici, udaranje detinjih kolena, nogu i laktova o zid materice,
trudnica osea kao pokrete ploda. Postoje izvesne osobine tih pokreta ploda po kojima
ena moe da ih razlikuje od kontrakcija materice. Glavna njihova osobina je da se
javljaju iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova, i da vrlo kratko traju, obino svega 4
5 sekundi. Oni se oseaju na ogranienom delu trbuha; mesto na kome se javljaju
nije uvek isto ve se s vremena na vreme menja. To dolazi otuda to plod menja svoj
poloaj u materici, i to utoliko ee to je trudnoa mlaa. Na primer, trudnica moe
danas da oseti pokrete ploda s leve strane trbuha, sutra s desne, jedanput vie prema
gornjem delu trbuha,

129

drugi put prema njegovom donjem delu itd. Ponekad pokreti ploda mogu da budu vrlo
snani i ivahni, i samo zahvaljujui plodovoj vodi u kojoj plod pliva i koja ublaava
udarce plodovih udova o zidove materice oni za majku nisu muni i bolni. Ti pokreti mogu
da se izazovu i potenciraju dubokim disanjem. Trudnice koje su poele s vebama disanja
sigurno su primetile da se za vreme tih vebi plod u materici ivlje pokree. Ta pojava je
razumljiva, jer je po-sledica jaeg priticanja kiseonika u detinji organizam. S obzirom
na to da se pokreti ne pojavljuju uvek na istom mestu, trudnica treba da pamti mesta na
kojima ih je oseala, jer na osnovu stalnog praenja mesta na kome se oni javljaju
postepeno moe da stekne priblinu predstavu o konturama (veliini, prostiranju)
materice.
Pored pokreta deteta, u toku poslednjih sedmica trudnoe javljaju se i kontrakcije
materice. Kako izvestan broj trudnica ne moe da razlikuje pokrete ploda od tih
kontrakcija, potrebno je da istaknemo tu razliku. Kao i pokreti ploda, kontrakcije
materice ne javljaju se u nekom odreenom vremenu ve u bilo kom trenutku. Od
pokreta ploda razlikuju se po tome to nisu ograniene samo na jedno mesto ve
zahvataju elu matericu, koja za vreme kontrakcija postaje tvrda. Trudnica ih osea kao
lako zatezanje trbuha koje ide od simfize navie, ali ih najjasnije zapaa kad stavi ruku na
trbuh. Ona e tada osetitd pod rukom kako se materica postepeno zatee i postaje sve
tvra, kako ta tvrdoa dostie svoj maksimum i onda opet postepeno poputa. Sem toga,
kontrakcije materice traju nekoliko puta due od pokreta ploda. Dok pokreti ploda traju
svega nekoliko sekundi, kontrakcije materice traju 2060 sekundi. Trudnica koja obrati
panju na kontrakcije materice lako moe da zapazi da njihova pojava za-

130

visa od promene .poloaja tela. Tako, najlake moe da ih oseti oivee, kad legne i kad
menja svoj poloaj u krevetu.
Trudne ene imae koristi od toga ako M toku trudnoe prate kontrakcije svoje
materice. Upoznavanjem kontrakcija za vreme trudnoe one stiu predstavu o
poroajnim kontrakcijama. I, kad poroaj pone, pojava kontrakcija ih nee iznenaditi,
jer je razlika izmeu kontrakcija materice u trudnoi i za vreme poroaja samo u
tome to se ove (posled-nje javljaju u pravilnim razmacima i to se njihova jaina
postepeno poveava.
Pred sam poroaj esto se javljaju izvesnd znaci koji ukazuju na to da je .poroaj
blizu. Pre svega, kontrakcije, koje su se inae javljale poslednjih sedmica trudnoe, sada
postaju uestalije. One se javljaju neredovno, u nepravilnim vremenskim razmacima, i
traju razliito dugo. esti su pritisak u malom trbuhu i bolovi u krstima. U nekih
trudnica odjednom se javljaju lo san i slab apetit. U drugih je est nagon na mokrenje.
Obino su 'uznemirene, razdraljive, ale se na oseaj vruine. Neke trudnice postaju
hiperaktivne, sreuju kuu do najmanjih pojedinosti. Druge su pasivne, nepokretne,
lene, umorne. Mnoge ene, opet, navode da su uoi poroaja osetile sline promene kao
za vreme menstruacije.
Pod dejstvom endokrinih, biolokih i nervnih faktora, izmeu 270. i 280. dana
trudnoe, veinom nou, poinje poroaj.
Po emu e trudnica znati da je poeo poroaj? Obino se javlja jedan od sledeih
znakova: oticanje krvavo-sluzavog epa iz polnih organa; pojava kontrakcija materice ili
prskanje vodenjaka.
ta predstavlja taj krvavo-sluzavi ep? U* grliu materice postoji uzan kanal, koji je
za vreme trudnoe zatvoren jednim sluzavim epom. Sluzavim e-

131

pom u kanalu grlia i ovoj cima plod je .potpuno zatien i zatvoren u materinoj duplji.
On nema nikakvog kontakta sa spoljnom sredinom. Priroda ga je na taj nain obezbedila i
zatitila kako od sluajnih povreda tako i od mogue infekcije. Sluzavi ep ima
prvenstveno za zadatak da sprei prodiranje infekcije iz usmine u duplju materice. On ima
ulogu filtra koji zadrava klice. Zaista, ispitivanja strunjaka pokazala su da se u donjoj
treini tog epa nalazi velik broj klica koje su tu dospele iz usmine. U njegovoj
srednjoj treini broj klica je znatno manji, a u gornjoj treini njih uopte nema.
Da bi plod mogao da napusti duplju materice kada nastupi poroaj, kanal grlia
treba da se otvori i proiri, a ovojci da prsnu. Znai, taj sluzavi ep treba da se istisne
iz kanala grlia, to se i deava uz pojavu neto malo krvi. To je jedan od prvih
znakova da je poroaj poeo.
Drugi znak koji ukazuje na to da je poroaj poeo jeste pojava kontrakcija materice.
ta je kontrakcija materice? To je stezanje, skupljanje miia materice, kao i svakog
drugog miia naeg tela
npr., nekog miia na naoj ruci ili nozi, ijim skupljanjem moemo voljno
upravljati. Mii& materice skuplja se, kontrahuje, nezavisno od nae volje. Ve smo
videli da se ove kontrakcije javljaju i u toku trudnoe, ali se kontrakcije materice u
toku poroaja razlikuju od onih za vreme trudnoe po tome to se kontrakcije za vreme
poroaja javljaju u redovnim razmacima, koji su sve krai, i to ,se njihova jaina
postepeno i .stalno poveava. Njihovo trajanje iznosi najvie do jednog minuta, a retko kad
vie. Tok kontrakcije materice predstavljen u vidu krivulje pokazuje da kontrakcija
postepeno jaa dok ne dostigne svoj maksimum, na kome se izvesno vreme zadrava, i
da onda, opet

132

postepeno, slabi u svom intenzitetu (si. 34). Sve te promene mogu da se registru ju
specijalnim aparatima koji se uvruju na trbuni zid porodilje, ali njih isto tako moe
i sama porodilja da oseti stavljajui na tobuh' svoj dlan. Tada e oseti ti kako materica,
koja je za vreme pauze meka, postepeno postaje tvrda. Taj oseaj da materica
postepeno postaje tvrda, da se zatee, poinje u donjem delu trbuha, jer se iznad
simfize nalazi nervna zona na-draljivosti miia materice, i odatle se iri navie.

SI. 34. Krivulja materine kontrakcije za vreme poroaja (shema)

sve do dna materice. Dakle, za vreme kontrakcija materica postaje tvrda, smanjuje joj
se zapremina. To traje odreeno vreme (do l min.), pa onda ponovo postepeno omeka.
Izmeu svake kontrakcije postoji pauza, kao neki predah koji omoguuje i materici i
elom organizmu da uspostave ponovnu ravnoteu. U poetku .poroaja pauze izmeu
pojedinih kontrakcija iznose 1520 minuta, ponekad i vie, a zatim su sve krae, tako
da pri kraju prvog poroajnog perioda dolaze na svakih 35 minuta. Takav postepen
razvoj vremenskog javljanja d jaine kontrakcija, kako se to zbiva u toku normalnog
poroaja, od velikog je znaaja, jer omoguuje porodilji da se navikne i prilagodi tim
promenama. Pri nekim poroajima kontrakcije su od samog poetka vrlo

133

snane i este, to normalno nije sluaj. To porodilji stvara tekoe u prilagoavanju

novostvorenoj situaciji. Ako se kontrakcije materice javljaju najpre na 20, pa kasnije na
15 i 10 minuta, onda porodilja moe dobro da se prilagodi toj promeni.
Tok poroaja deli se na tri poroajna doba: / doba, ili doba irenja grlia materice; II
doba, ili doba istiskivanja ploda, i III doba, ili doba posteljice. U sva tri poroajna perioda
nastupa niz pro-mena, koje emo u ovom i narednom poglavlju opisati. Bitno je to da
se sva tri poroajna doba odigravaju pod dejstvom jednog istog mehanizma -kontrakcija
materice. Ceo poroaj se, u stvari, sastoji od niza kontrakcija.
Zadatak, pak, kontrakcija materice je u pojedinim poroajnim dobima razliit. 17 I
poroajnom dobu (dobu irenja ili dilatacije) kontrakcije treba da dovedu do
skraivanja, izravnavanja grlia materice i do proirenja kanala grlia do te mere da
plcd u II poroajnom dobu moe da proe kroz grli. Znai, u poetku poroaja grli
materice najpre treba da se izravna, da iezne.
Sta se podrazumeva pod izravnavanjem grlia materice?
U poglavlju o anatomiji genitalnih organa rekli smo da grli predstavlja donji deo
materice. Donji deo grlia, ija prosena duina iznosa 6 cm, ima oblik valjkastog tela
koje strci u usminu. Ve smo rekli da kroz grli prolazi jedan kanal. Kraj tog kanala
prema usmini naziva -se spoljnim uem, dok se kraj prema materici naziva unutranjim
uem grlia (si. 9).
Pod izravnavanjem i nestajanjem grlia podrazumeva se skraivanje grlia po
njegovoj duini. Evo kako se to deava. Mii materice sastoji se od velikog broja
miinih vlakana koja obrazuju dva

134
sistema spirala. Svaki od tih sistema polazi od ma-terinih rogova, tj. od mesta na
materici na kojima se pripajaju jajovodi, i zaokree oko duplje materice u spiralama
koje se sputaju ozgo nanie isprepli-ui se sa spiralama koje prolaze od materinog
roga suprotne strane. U dnu materice te miine spirale imaju gotovo vertikalan poloaj.
Idui nanie, njihov nagib se smanjuje, tako da su u predelu grlia gotovo horizontalne
(si. 4).
ta biva u poetku poroaja, odnosno kako se vri to izravnavanje grlia? Za
vreme kontrakcija

SI. 35. -- Prvo poroajno doba (doba irenja ili dilatacije)

materice spiralna miina vlakna, koja u grliu imaju horizontalni poloaj, postavljaju
se u vertikalni poloaj i poveavaju svoj obim. Zato grli materice postaje sve krai. Spol
j nj e ue grlia postepeno se pribliava unutranjem, tako da najzad na donjem polu
materice od grlia ostaje samo jedan prsten od miinih vlakana (si. 35). Kada je dolo
do toga, kae se da je grli iezao, nestao, da se izravnao. To nestajanje grlia lekar
prati unutranjim pregledom, tj. pipanjem pomou prsta. Pri tom konstatuje kako se grli
postepeno skrauje, i najzad, potpuno nestaje. S tim trenutkom zavrava se I faza
prvog

135
poroajnog doba i tada poinje II faza, faza irenja grlia. Za vreme te faze, pod
dejstvom kontrakcija materice, debljaju zidovi tela materice. Duplja materice se
smanjuje, zbog ega nastupa pritisak na sadraj materice, na plod, koga sada
kontrakcije materice potiskuju u pravcu najmanjeg otpora, tj. u pravcu onog
miinog prstena koji je preostao od grlia na donjem polu materice. Pod pritiskom
glave (ili, kako to akueri nazivaju, prednjaeeg dela ploda), kao i pod dejstvom
kontrakcija materice, taj miini prsten poinje da se otvara, da se iri. U poetku te
poroajne faze taj prsten je zatvoren, i prst kojim se vri pregled ne moe da prodre
kroz njega i da napipa glavu ploda. To irenje grlia napreduje postepeno. On je
najpre otvoren za jagodicu prsta, pa za ceo prst (1,5 cm), za dva (prsta (3,5 cm), potom
za mali (detinji) dlan to znai da kruni otvor ima prenik od 6 cm, i za veliki
dlan, to odgovara preniku od 8 cm. Na kraju su usta materice potpuno proirena
(dilatirana) i iznose 10 cm u preniku. U trenutku kad se miini prsten potpuno pro-
iri on oma isti prenik kao telo materine duplje. Time se zavrava obrazovanje
svuda ravnomerno irokog poroajnog kanala, koji poinje kod unutranjih usta
materice i zavrava se na stidnici.
Takvo odvijanje /poroaja, tj. najpre izravnavanje grlia a zatim njegovo irenje
(dilatacija), odigrava se u prvorotki. U vierotki, meutim, ta dva procesa proti u
istovremeno, tj. jednovremeno se skrauje grli i proiruje njegov kanal.
Kada se poraa trudnica koja je pripremljena za bezbolni poroaj, nju lekar ili babica,
posle unutranjeg pregleda, obavezno izvetavaju o stepenu proirenja usta materice.
Porodilji se jednostavno saoptava za koliko je grli materice otvoren. To je neophodno
potrebno uiniti jer e ona na taj nain

136

ne samo biti upuena kako napreduje njen poroaj ve e znati i koje mere treba da
preduzme u pojedinim fazama dilatacije.
Mere odnosno zadaci koje .porodilja treba da ispunjava u toku poroaja (relaksacija,
disanje) bie potanko izloeni u naredna dva poglavlja.
Plod je tako smeten u duplji materice da, oba-vijen plodovim ovojcima (amnionom
i horionomj, pliva 'u plodovoj vodi. Kad pone poroaj, tj. kad grli materice pone da
se izravnava i, kasnije, da se proiruje, plodovi ovoj ci, zajedno s plodovom vodom,
poinju da se sputaju u kanal grlia odnosno u usta materice. Lekar e tada ispred
plodove glave moi da napipa ovojke, naroito ako u tom delu ima dovoljno plodove vode.
Taj deo ovo jaka, koji se ispupava ispred plodove glave, nosi naziv vodenjak.
Prilikom normalnog poroaja ovoj ci (vodenjak) spontano prskaju u trenutku kad se
usta materice potpuno proire. U porodilitima lekari prokidaju vodenjak ve poto se
grli materice proirio za 3 prsta.
Potrebno je da porodilje znaju da je prokida-nje vodenjaka, koje je inae potpuno
bezbolno, veoma korisno, jer se ppsle te male intervencije kontrakcije materice
pojaavaju i na taj nain trajanje poroaja skrauje.
Pri prekidanju vodenjaka istekne izvesna koliina plodove vode, posle ega glava
ploda bolje pritiskuje na grli materice. Zbog toga kontrakcije materice postaju
intenzivnije, a pauza izmeu njih se skrauje, to ubrzava poroaj.
Ponekad se deava da vodenjak spontano prsne jo pre nego to poroaj pone. Ta pojava
ne predstavlja nikakvu ozbiljnu komplikaciju. Jedino moe da se desi da poroajne
kontrakcije nastupe kasnije i da poroaj traje neto due, naroito u prvorotki.

137
Ukoliko doe do prskan ja vodenjaka kod kue, trudnica odmah treba da se uputi u
porodilite, bez obzira na to to nema bolova.
Kontrakcije materice za vreme poroaja poro-dilje oseaju kao bolove. Njih i
porodilja i struno osoblje nazivaju poroajnim bolovima.
Zato kontrakcije u toku poroaja postaju bolne? Kao to smo ve ranije istakli, to
biva iz dva razloga: zbog nedovoljnog priliva kiseonika i nagomi-lavanja mlene
kiseline u miiima, usled toga to izaziva bolan gr materice; zbog iscrpljenosti
mozga, to je posledica uzbuenja, straha. Mozak u takvom stanju prima kontrakcije
materice kao bolne manifestacije. Kontrakcije materice, meutim, mogu da budu
bezbolne. Koji uslovi za vreme poroaja treba da postoje da bi one bile bezbolne? Za to
je potrebno: 1. Dobro sndbdevanje miia materice kiseoni-kom. To porodilja postie
na dva naina: relaksacijom miia d pravilnim disanjem, koje treba da bude
podeeno prema kontrakcijama materice. U iduim poglavljima trudnica e imati
prilike da se upozna s time koji e tip disanja primeniti u pojedinim fazama poroaja.
Relaksacija skeletnih miia ima prvorazredan znaaj za ostvarivanje korisne ras-
podele kiSeonika jer se pri relaksaciji miia ostvaruje maksimalna mogunost
snabdevanja materice kiseonikom. Porodilje ikoje su za vreme kontrakcije materice
nemirne u velikoj su zabludi kad misle da e time olakati svoje bolove. Naprotiv,
ukoliko se vei broj miia kontrahuje i sve vea koliina kiseonika upotrebljava za
rad tih miia, utoliko se smanjuje koliina kiseonika koji preostaje materici i
plodu. A nedovoljno snabdevanje miia materice kiseonikom za vreme njenog rada
dovodi do nago-milavanja izvesnih raspadnih produkata, kao to je mlena kiselina,
koji imaju tetno dejstvo na mii

138

materice. Mlena kiselina, u porvom redu, a zatim i drugi raspadni produkti izazivaju
kontrakcije materice, greve materice, koji su bolni, dok su normalne kontrakcije materice
bezbolne. Da bi se takve nepravilnosti kontrakcije materice otklonile, potrebno je da se
materica snabdeva dovoljnom koliinom kiseonika.
2. Aktiviranje mozga u toku poroaja. Sta se podrazumeva pod aktiviranjem mozga
u poroaju? Pod tim se podrazumeva porodiljino svesno praenje poroaja,
koncentrisanost ene na tok poroaja i aktivan stav prema njemu. ena treba
aktivno da prati tok poroaja kako bi znala ta e u kom trenutku primeniti da bi se
bezbolno poraala. Ona treba da upravlja svojim disanjem i miinom relaksacijom
onako kako je to potrebno. Kad je mozak aktivan i ena koncentrisana na zbivanja u
poroajnom aktu, onda nadraaji stvoreni kontrakcijama materice ne dopiru do njega.
Mozak ih ne registru je. Naa svest ih ne primeuje.
Sami za sebe, ni relaksacija ni poseban nain disanja ne obezbeuju bezbolnost
poroaja ako ne postoji trei faktor, a to je uee mozga, koje se ogleda u svesnom i do
maksimuma koncentrisanom voenju sopstvenog poroaja. Ako mozak ne upravlja
.poroajem i ne prati .ga, onda je nemogugno ostvariti dva prethodna uslova za
bezbolan poroaj relaksaciju miia i dobro disanje kojima se postie
snabdevanje miia materice kiseonikom.
Prvo poroajno doba, doba irenja, u prvorotki traje 812 asova, a .u vierotki 3-6
asova. Pred porodilju se tada postavljaju veliki zahtevi. Iako je ona u toj fazi poroaja.
fiziki slabo aktivna, ona mora da uloi velik psihiki napor da bi aktivno pratila svoj
poroaj. Ona mora za vreme tog perioda da

139
 bude koncentrisana, da usredsredi panju na svaku kontrakciju, to zahteva
intenzivan modani rad. Pri kraju prvog poroajnog doba javlja se jedna kraa faza,
koja za neke porodilje moe da bude teka, a to je faza kad su usta materice
proirena otprilike za veliinu velikog dlana. U tom trenutku potiljak deteta, tj.
najnii Jeo glave ploda koji prednjai, pokuava da prodre u karlicu i spusti se u nju.
Ali, u tome ga ometaju usta materice, koja jo uvek nisu potpuno .proirena da bi to
omoguila. U toj kratkotrajnoj prolaznoj fazi kontrakcije materice gube osobine
koje imaju u periodu irenja, ali jo uvek nemaju pravi karakter kontrakcija
materice u periodu istiskivanja. Porodilje u toj fazi imaju oseaj kao kad se voze liftom
koji se naglo sputa. Porodilja osea potrebu da se napinje, ali joj u toj fazi lekar to
ne doputa. Umesto toga, ona e morati da pri-meni poseban tip disanja, o kome
emo govoriti u sledeem poglavlju. Prema tome, taj oseaj porodilje u ovoj fazi
ima svoje fizioloko objanjenje. Porodilja mora s tim da bude upoznata, pa kada
doe do te faze, lekar e je podsetiti na tip disanja koji treba da primeni.
Svojim prisustvom i podrkom lekar e pomoi porodilji da sauva svoju
uravnoteenost, koju je ugrozila pojava promenjenog tipa i ritma kontrakcija.
Kada se usta materice potpuno raire d izravnaju -sa zidovima osmine, poinje
drugo poroajne doba, u kome plod biva istisnut iz materice kroz poroajni kanal. To
doba naziva se doba istiskivanja ploda (doba ekspulzije).
Za taj poroajni period karakteristino je to to se u njemu udruuju dve pogonske snage:
kontrakcijama materice pridruuju se kontrakcije trbunih miia, tzv. trbune prese.
Kontrakcije materice

140
razlikuju se od onih iz prvog poroajnog doba po tome to su jae i to su svojim
delovanjem upravljene u pravcu poroajnog kanala, s ciljem da istisnu plod. Ali, pored
kontrakcija materice, koje se odvijaju bez uea volje, porodilja u tom periodu treba
i mora da upotrebi i miie koji su pod uli aj em njene volje kako bi se, udruenim
snagama, lake istisnuo plod. Ti miii su dijafragma, grudni i trbuni miii.
Da bi iskoristila te miie radi istiskivanja ploda, porodilja treba da uini jedan
dubok udisaj i da zadri vazduh u pluima. Sta se pri tome deava? Pri udisaju
dijafragma se sputa nanie i pritiskuje dno materice. Materica u tom trenutku dobij a u
dijafragmi moan oslonac. S druge strane, takav poloaj dijafragme za vreme zadranog
udisaja omoguuje i znatno jacu kontrakciju miia trbunog zida, koji tada takoe imaju
bolju taku oslonca u nepokretnim rebrima. Kontrakcije tih miia sa svoje strane
ubrzavaju istiskivanje ploda kroz poroajni kanal.
Razume se da e ena zadravati vazduh u pluima dok god moe, a takoe i zavisno
od samog odvijanja poroaja.
Drugo poroaj no doba traje izmeu 1040 minuta. U tom periodu razlikujemo dve
faze: kotanu i miinu. U tzv. kotanoj fazi plod se postepeno sputa kroz kotani
(karlini) deo poroajnog puta, od ulaza do izlaza iz njega, tj. sve dok se glava ne spusti
na miino dno, koje obrazuju miii koji zatvaraju izlaz iz karlice. Tada poinje tzv.
miina jaza drugog poroajnog doba, u kojoj glava ploda proiruje poroajni kanal
izmeu miia karlinog dna. Porodilja tada ima oseaj da joj je karlica puna. Da bi se
oslobodila toga pritiska i punoe u kar-lici, ona tada poinje da se napinje. Kad
glava

141
ploda stigne na karlino dno, karakter kontrakcija materice se menja. One sada imaju
karakter napona. Zbog pritiska na karlino dno porodilja ima oseaj teranja na
stolicu.
Za vreme napona meica porodilje poinje da se dspupava i, ubrzo posle toga,
u vaginalnom ulazu pomalja se detinja glava. Dete se svojim potiljkom
 SI, 36. -- Drugo poroajne doba (doba (istiskivanja
ili ekspulzije)

osloni o donju ivicu simfize, a iznad meice se prvo raa teme, onda se ukae
granini deo izmeu ela i dela glave koji je pokriven kosom, zatim elo, oi, nos,
usta i, na kraju, brada. Neposredno posle toga izlaze ramena i trup i, najzad, noge (si.
36).
Za vreme drugog poroajnog doba porodilja ulae velik fiziki i psihiki napor.
Izraunato je da porodilja u tom dobu troi isto toliko energije koliko radnik za
vreme napornog rada u rudniku.

142
Porodilja se obino znoji, osea veliku e i glad. Najvei fiziki napor ona obavlja u
tzv. kotanoj fazi, dok se u miinoj fazi fizikom naporu pridruuje jo i znatan
psihiki napor. Ta faza odigrava se u prisustvu i pod rukovodstvom lekara ili babice koji
vode poroaj i koji su za sve to vreme pored porodilje.
Kako se to odigrava? im oseti da se pribliava kontrakcija, koja sada ima karakter
napona, porodilja treba da to saopti lekaru ili babici. Oni tada preuzimaju vodstvo u
svoje ruke i nareuju poro-dilji kada treba duboko da udahne i udahnuti vazduh da
zadri, a kada treba da se napinje. Dunost je porodilje da se u tim trenucima strogo
pridrava lekarskih uputstava. Naravno, ukoliko bude potrebno, za vreme napona lekar
e rei porodilji da za trenutak dspusti vazduh iz plua i ponovo udahne i zadri
vazduh. Ovo zbog toga to napon moe da traje i do jednog minuta, a toliko dugo teko
je zadrati vazduh u pluima. Kad kontrakcija prestane, porodilja treba potpuno da se
relaksira, olabavi, kako bi u vreme pauze izmeu dve uzastopne kontrakcije prikupila
dovoljno snage za sledeu kontrakciju. U pauzi se porodilji moe dati da pije malo vode ili
da sie limun, obrie joj se znoj s lica i dati da udie kiseoniik.
Najzad, faza raanja detinje glave preko medice iziskuje od porodilje znatnu
psihiku koncentraciju. U tom trenutku ona treba da primeni i specijalan tip disanja, o
emu e kasnije biti rei. Posle nekoliko trenutaka njen trud bie nagraen naj-lepom
nagradom; ugledae svoje dete i ue njegov glas. Osetie tim veu radost i ponos to ga
je rodila svojim svesnim zalaganjem, svojim aktivnim stavom, ulaui maksimalnu
psihiku i fiziku aktivnost.

143

Ako ukratko ponovimo ta se oekuje od poro-dilje u drugom poroajnom dobu.

onda moemo rei da je u fazi sputanja glave kroz karlicu, u tzv kotanoj fazi,
potreban velik fiziki napor ene, da miina faza - - prodiranje glave kroz miino dno
 karlice -- iziskuje njen fiziki i psihiki napor, dok u zavrnoj fazi, pri raanju glave,
porodilja mora da uloi samo psihiki napor
Posle roenja deteta nastupa tree poroajna doba, tzv doba posteljice, u kome
se materica priprema da izbaci posteljicu s ovojcima. Obino etvrt do pola asa po
roenju deteta porodilja oseti ponovni nagon na napinjanje. Ako se lekar ili babica u
vere da se posteljica odlubjla od zida materice, naredie eni da se napne t posteljica
e se, bez ikakvog bola, roditi Tek s raanjem posteljice poroaj je zavren.
Ve iz ovog kratkog izlaganja o poroaju proizlazi da nije lako ostvariti bezbolan
poroaj. Naime, kad to kaemo, hoemo da podvuemo da trudnica ne treba da
shvati da se bezbolni poroaj odvija sam po sebi i da ona pri tom treba da bude
pasivna. Naprotiv, ostvarenje bezbolnog poroaja iziskuje aktivan stav porodilje u
toku poroaja, praenje poroaja i ulaganje velikog psihikog napora. Ukoliko j$
porodilja jae koncentrisana na odvijanje poroaja utoliko e lake u potrebnom
trenutku primeniti sve one mere, nauene u toku pripreme, koje obezbeuju
bezbolno poraanje. Naravno da lekar i babica koji vode bezbolan poroaj sa svoje
strane takoe moraju da uloe .maksimum truda i napora. Ukloniti bol u poroaju
znai ne samo raskinuti s pogrenim vaspitanjem da je poroaj bolan ve i ovladati
teorijom i praktikim vebama nauenim u pripremi i aktivno se odnositi prema
poroajnom 6inu, dajui od sebe maksimum psihike energije u toku njegovog
zbivanja.

144

VI. PONAANJE PORODILJE U PRVOM POROAJNOM DOBU, DOBU

IRENJA
Prvo poroaj no doba, ili doba irenja, poinje s prvim pravilnim kontrakcijama
materice. Niz kontrakcija materice dovodi do potpunog otvaranja usta materice, ime je
taj poroajni period zavren.
U prethodnom poglavlju videli smo da se u toku tog poroajnog doba razlikuju dve
faze. U prvoj fazi dolazi do izravnavanja odnosno iezavanja grlia, tako da se
umesto njega obrazuje samo jedan miini prsten, tzv. usta materice. U drugoj fazi taj
se prsten postepeno sve vie ini, tako da na kraju te faze usta materice imaju prenik od
10 cm. Kroz tako proirena usta materice moe sada da proe glava deteta (si. 37).
Poznato nam je, isto tako, da je priroda obezbe-dila zatitu ploda od povrede d
infekcije za vreme trudnoe pomou tri zatitna sredstva: sluzavim epom koji zatvara
kanal grlia materice, plod ovim ovojcima i plodovom vodom. Kad pone poroaj, ta tri
sredstva predstavljaju prepreku na prirodnom putu izlaska ploda iz sredine u kojoj <se
nalazio devet mesec/i, te u prvom poroajnom dobu dolazi do uklanjanja tih prepreka.
Najpre se iz kanala grlia materice izbaci sluzavi ep. Zajedno s njim potee i neto
malo krvi. Zatim dolazi do cepanja ovo jaka koji obavijaju plod,

145

tj. nastupa prskanje vodenjaka. Pri tom uvek otekne izvesna koliina plodove
vode (obino 100 500 ml, nekad manje, a nekad znatno vie). Dok se sluzavi ep
izbacuje odmah na poetku prvog poroajnog doba, do prskan ja vodenjaka dolazi
najee pri kraju tog doba, mada nije retko da on prsne i u samom poetku
poroaja.
 SI. 37. Prvo poroajne doba (doba irenja ili dilatacije)

Slanje grlia materice nastaje pod ufcicajem kontrakcija materice. Razume se da

dilatacija (irenje) grlia ne napreduje stalno ve zavisi od kontrakcija materice. Svaki
put kad se mii materice kontrahuje grli se za izvestan stepen proiri. U prvorotke
doba irenja grlia, ili prvo poroajno doba, traje proseno 812 asova. Meutim,
ukoliko je prvorotka starija, taj period je dui. U vi-erotke je doba irenja krae i
obino iznosi 36 asova. Pri kontrakcijama materice porodilja osea izvesne
karakteristine promene; njih trudnica treba da upozna.

146

U poetku prvog poroajnog doba pauze izme u kontrakcija iznose 1520 minuta.
One se postepe no sve vie skrauju, tako da pri kraju tog perioda iznose 35
minuta. Same kontrakcije traju do l mi nuta. Jaina kontrakcija postepeno raste,
tako da je intenzitet kontrakcija maksimalan pri kraju prvog poroajnog doba

Za vreme kontrakcija materica menja svoj oblik. Ako to porodilja paljivo prati, ona
moe da zapazi da se pri svakoj kontrakciji dno materice spusti neto ispod onog
poloaja koji zauzima u pauzi. U visini simfize, u tzv. malom trbuhu, poro
dilja ima oseaj zategnutosti, vuenja, dok traje kontrakcija. Taj oseaj potie od
rastezanja miinih vlakana donjih partija materice za vreme izravna vanja grlia.
Meutim, zbog pritiska detinje glave na unutranje ue kanala grlia porodilja ima u
isto vreme oseaj izvesne teine i pritiska iznad simfize
Bezbolni poroaj ostvarljiv je, samo uz prethodnu pripremu trudnice. Ta je obuka
neophodna ne samo radi otklanjanja ranijeg pogrenog vaspitanja da je poroaj
obavezno bolan in i radi uklanjanja straha ve i radi toga da trudnica naui da se po-
raa, da ume aktivno da prati svoj poroaj kako bi, pored ostalog, mogla i znala da
primeni sve potrebne mere koje e doprineti da poroaj bezbolno protekne, a to su:
potrebna tehnika disanja i relaksacija (olabavijenj e) miia.
U ovom poglavlju izneemo Kako ena treba da se ponaa, kakav stav da zauzima,
kao i ta i kada treba da primeni u prvom poroajnom periodu.
Tehnika disanja i relaksacije je razliita ne samo u dvema poroajnim fazama tog doba
nego ak u toku jedne iste faze. Sem toga, ona nije ista u tev. prelaznoj fazi, tj.
kada se prvo poroajno doba

147
 zavrava i kada poinje drugo, doba istiskivanja ploda. Ali, da bi porodilja umela da
primeni pojedine naine disanja, ona najpre mora da nauci da prepozna poetak
kontrakcije, a zatim da poetak kontrakcije vee za disanje.
Kako e porodilja tano odrediti poetak kontrakcije? Ona e to postii na taj
nain to e ve od samog poetka poroaja vrlo paljivo pratiti kontrakcije, to e vrlo
precizno zapaziti i analizirati one promene koje prate kontrakcije, kao to su, na
primer, lako zatezanje u donjem delu trbuha, lak pritisak i si. Sem toga, ako u tom
trenutku stavi ruku na trbuh, osetie do on postepeno postaje sve tvj*i. Bratie
trajanje kontrakcije, kao i pauze izmeu pojedinih kontrakcija. Sve to iziskuje inten-
zivnu koncentrisanost ene na poroaj. Tako e ona umeti jasno da prepozna poetak
kontrakcije.
Bez prepoznavanja poetka kontrakcija nee moi da se uspostavi potrebna
harmonija izmeu kontrakcija materice i disanja. Vano je da nov tip disanja treba da
pone ba u trenutku kada pone kontrakcija. Samo tako moe da se uspostavi nova veza,
novi uslovni refleks kontrakcijadisanje umesto starog kontrakcijabol. Ako se to
ne postigne^ i pored sve obuke ene u trudnoi, kontrakcija moe da postane signal za
bol.
Najzad, da bi mogla da primeni odreen nain disanja i relaksacije, porodilja mora da
zna u kojoj se poroajnoj fazi nalazi. U tome e joj pomoi lekar, koji e joj saoptavati
dokle je poroaj napredovao. Pod uticajem kontrakcija usta materice se postepeno ire.
Uobiajeno je da se irina (veliina) otvora usta materice obeleava prolaznou prstiju
kroz otvor, uporeenjem s metalnim novcem ili pre-nikom otvora izraenim u
santimetrima. U poetku, u prvoratke otvor je prolazan samo za jagodicu

148

prsta. Kasnije, pod uticajem kontrakcija, koje su jo uvek retke i slabe i obino se
javljaju na 810 minuta, taj otvor postepeno postaje prolazan za l2 prsta. Pod
uticajem sve eih kontrakcija koje se najpre javljaju na svakih 5 minuta a zatim
na svaka 4, pa 3 minuta usta materice postepeno se ire do veliine malog dlana i,
najzad, veli-kog dlana, posle ega je irenje zavreno (kompletna ilatacija).
U zavisnosti od stepena proirenosti usta materice za vreme perioda irenja, porodilja
preduzima odreene mere disanja i relaksacije. Od poetka kontrakcija pa do proirenosti
(dilatacije) usta materice za 23 prsta primenjuje jedne mere, od proirenosti za 23
prsta pa do potpune dilatacije primenjuje druge mere i, najzad, u tzv. prelaznom
periodu, tj pri samom kraju perioda irenja, kada se meaju kontrakcije prvog poroajnog
doba s pogonskim snagama drugog poroajnog doba, tree mere.
U poetku prvog poroajnog doba, odnosno u fazi do proirenja usta materice za 2
3 prsta, kontrakcije se retko javljaju, ali ve tada trajanje pojedinih kontrakcija moe
da iznese do l minuta. Za vreme prvih 30 sekundi jaina kontrakcija materice raste, u
toku daljih 30 sekundi materica postepeno dobija svoju raniju, meku konzistenciju,
kakva postoji u pauzi izmeu kontrakcija.
U poetnoj fazi, kad su kontrakcije jo retke i slabe, porodilja treba da primeni
duboko i usporeno disanje (si. 38). Takav nain disanja obezbeuje miiu materice
najpravilniji priliv kiseonika i odmara porodilju. Kad kontrakcija prestane, ona treba da
nastavi s normalnim disanjem.
Sem toga, za vreme kontrakcija porodilja treba da relaksira svoje miie koristei pri
tome ono to nauila na vebama relaksacije u toku pripreme

149

Naroito je vano da porodilja relaksira trbune miie i miie kaiiinog 'dna, a

zatim miie lea i ramena.
Meutim, od momenta kad su usta materice otvorena za 23 prsta pa do potpune
dilatacije te mere nisu vie dovoljne.
Kad je bilo reci o fiziologiji disanja, kazali smo da se za vreme udisanja (inspiracije)
preaga sputa

SI. 38. Disanje za vreme materinih kontrakcija u poetku poroaja (do dilatacije materinih
usta za 23 prsta). GOrnja krivulja odnosi se na disanje, a donja prikazuje kontrakcije
materice

nanie i da na taj nain vrsto pritiskuje dno materice. Kako u zidovima

materice 7 ostoje nervni za-vreci (receptori), koji zbog tog pritiska bivaju na-draeni, to
se ovi nadraaji sprovode do mozga i na taj nain se u porodilje stvara oseaj o
pritisku preage na dno materice. Ako postoje jo i drugi uslovi koji pogoduju
stvaranju bola, taj oseaj porodilja moe primiti kao bol. Da bi se to izbeglo, potrebno je
primeniti naroit tip disanja. Potrebno je primeniti takvo disanje pri kome preaga
nee na-

150

draiti matericu. To e se ostvariti ako porodilja u toj fazi dilatacije die povrno.
Povrnim disanjem ograniavaju se amplitude preage, razmaci izmeu njenog
poloaja pri dizanju i sputanju prilikom disanja. Preaga se u manjoj meri izbouje i
sputa nanie, ime se dzbegava pritisak na matericu ozgo. Meutim, ako bi disanje bilo
povrno i ritam disanja ostao nepromenjen, tj. onakav kakav je prilikom normalnog
disanja, takvim disanjem ne bi se obezbedila potrebna koliina kiseonika miiu materice.
Kako e se onda obezbediti dovoljan priliv kiseonika? To e se postii ubrzanim disanjem.
Jer, ako se povea broj respiracija u l minutu, vie e se kiseonika uneti. Znai, u toj po-
roajnoj fazi disanje treba da bude povrno i ubrzano.
Tip disanja koji porodilja primenjuje od poetka prvog poroajnog doba pa do
dilatacije grlia za 23 prsta razlikuje se od normalnog disanja za vreme pauze
izmeu kontrakcija samo u pogledu jaine, tj. za vreme kontrakcija disanje treba da je
dublje i neto sporije. U fazi dilatacije za 23 prsta pa nadalje, do potpune dilatacije,
naroito treba promeniti frekvenciju disanja. Kao to smo videli. disanje tada treba da je
ubrzano i povrno.
Prema tome, u trenutku kad pone kontrakcija, u toj fazi dilatacije porodilja treba
najpre duboko da udahne a odmah zatim da die povrno i ubrzano, za sve vreme
trajanja kontrakcije. U trenutku kad kontrakcija prestane ponovo treba duboko da udahne i
izdahne, a s poetkom pauze opet da pree na normalan tip disanja (si. 39).
Razume se, i za vreme ove faze prvog poroajnog doba porodilja mora potpuno da
se relaksira. Ali, dok je od poetka poroaja pa do dilatacije grlia za 23 prsta bila
dovoljna relaksacija samo

151
 za vreme kontrakcija materice, od ovog perioda pa do potpune dilatacije potrebna je
relaksacija ne samo za vreme kontrakcija materice nego i u pauzi izmeu njih.
Treba napomenuti da se u svakom poroaju ne treba kruto drati toga da se nov tip
disanja mora primeniti tek kad su usta materice otvorena za 23 prsta. Izuzetno, kod
pojedinih porodilja deava se da su kontrakcije materice od samog poetka prvog
poroajnog doba vrlo snane. Ne ekajui da se izvri dilatacija za 2 prsta, u tom
sluaju porodilja

e znatno ranije primeniti

povrno disanje tj. onaj

Sl. 39.-disanje za
vremematericnih kontrakcija u
prvom porodjajnom dobu (od dilatacije matericnih usta za 2-3 prsta,do potpune
dilatacije)
Tip disanja koji se inae primenjuje poevi od dilatacije grlia za 2-3 prsta.Sem
toga, vano je da porodilja zna da kad doe do prskanja vodenjaka i isticanja plodove
vode kontrakcije materice postaju snanije i jae,bez obzira na toda li je vodenjak
prsnuo spontano ili ga je lekar prekinuo,i beyz obzira na poroajnu fazu u kojoj je
prsnuo.Zbog toga ,porodilja treba budno da prati neposredan period

152

posle prskanja vodenjaka da bi svoje disanje mogla da prilagodi kontrakcijama, tj. da s

poetkom snanih kontrakcija primeni povrno i ubrzano disanje.
Kad su ise usta -materice proirila otprilike za irinu velikog dlana, menja se
kvalitet kontrakcija materice. U tom periodu glava deteta poinje da silazi u poroajni
kanal i porodilja osea potrebu da se napinje. Ta zavrna faza prvog poroajnog doba, tzv.
prelazna jaza izmeu perioda irenja i perioda istiskivanja ploda, u prvorotki obino traje
dvadesetak minuta, dok je u vierotki neto kraa. Za prelaznu fazu karakteristino je
da se u njoj meaju kontrakcije koje je porodilja dotle oseala s novim tipom
kontrakcija, karakteristinim za drugo poroaj no doba, s tzv. naponima. Porodilja
osea potrebu da se napinje. Meutim, lekar joj tada to jo ne dozvoljava, to moe da
zbuni porodilju. Lekar to ini zato to u toj fazi proces irenja jo nije zavren, jer jo
uvek postoji deo usta materice koji treba da se izravna s preostalim delom poroajnog
kanala. Ako bi se ena u tom trenutku napi-njala, zbog pritiska na neizravnate ivice usta
materice dolo bi do njihovog debljan ja, i usled toga do produenja trajanja zavrne faze
dilatacije.
U toj prelaznoj fazi' izmeu prvog i drugog poroajnog doba porodilju moe da zbuni
pojava novih oseaja, koji su stvoreni novim tipom kontrakcija materice, tako da
porodilja prestane da vlada poroajem i upravlja kontrakcijama. Zbog toga porodilja s tim
treba da bude upoznata .kako se, s jedne strane, ne bi zbunila i kako bi, s druge strane,
znala da se ponaa u toj fazi.
Za vreme kontrakcija u toj fazi porodilja osea potrebu za napinjanjem jednom,, dva
ili tri puta, prema tome da li je kontrakcija manja ili vie sna-zna (si. 40). U trenutku
kad oseti prvi nagon za
 153

napinjanjem porodilja treba da ostavi glavu na jastuku, da je ne die, i odmah treba da

primeni povrno disanje, kao to je to radila i dotad za vreme kontrakcija, poev od
trenutka kad su usta materice bila proirena za 2 prsta. Ali, u toj fazi, u toku povrnog i
ubrzanog disanja, porodilja treba nekoliko puta duboko da izdahne (si. 40). Ti izdisaji
(ekspi-

SI. 40. Disanje za vreme materinih kontrakcija u pre-laznoj fazi (na kraju
prvog poroajnog doba)

racije)*treba da budu jaki i snani. Oni omoguuju da se porodilja ne zamori u toku

povrnog i ubrzanog disanja.
Za vreme prelazne faze lekar ili babica e obavezno biti pored porodilje i pomoi
joj da sauva ravnoteu u trenutku te promene kakvoe i ritma kontrakcija materice,
koje enu mogu da zbune ba zbog svoje naglosti, na koju nije imala vremena da se
privikne. Ako se desi da lekar ili babica nisu pored porodilje u trenutku kad ponu da
se meaju dotadanje kontrakcije i naponi, porodilja treba odmah da ih pozove.

154

Posle te prelazne faze poinje period istiskivanja deteta. O ponaanju porodilje u

toj fazi bie reci u iduem poglavlju.
Najzad, da vidimo kakav treba da bude stav porodilje u pauzama izmeu
kontrakcija.
Porodilje koje su pripremljene za bezbolni poroaj znaju da e kontrakciju osetiti kao
jednu normalnu, bezbolnu senzaciju. Stoga se porodilja za vreme pauze priprema da
spremno doeka kontrakciju, ona misli na to koje e sve mere odmah predu-zeti kad
kontrakcija pone. Sem toga, njena glavna briga je da prati tok svog poroaja, da se
koncen-trie na to kada e koju meru primeniti, da misli o tome koje sada promene
nailaze itd. Jednom reju, njena briga je da se za vreme pauze maksimalno koncentrie na
svoj stav pri sledeoj kontrakciji umesto da misli na razne nepotrebne stvari. Sem
toga, ona tada treba maksimalno da izbegava svaki fiziki napor, da se tedi.
Porodilje koje dolaze na poroaj bez prethodne pripreme za bezbolan poroaj u
pauzi stalno misle na to kako e idua kontrakcija biti bolna, zbog ega se pojaava
njihov strah od poroaja. A strah sa svojo strane nepovoljno utie na aktivnost mozga,
dovodi do smanjene inhibicije mozga, to ima za posle-dicu da se poroajne kontrakcije
zbilja oseaju kao bolne. U nepripremljenih porodilja, dakle, kontrakcija predstavlja
signal za bol, usled ega one odista osete kontrakciju kao bol.
Ako rekapituliemo stav porodilje u toku prvog poroajnog doba, proizlazi sledee:
od poetka prvog poroajnog doba pa do' dilatacije grlia za-3 prsta porodilja za
vreme kontrakcija treba da''se duboko i usporeno i da relaksira sve svoje mi-
ie, kako je to na vebama nauila. U pauzi treba da izbegava svaki napor i da se
priprema za dalje

155

upravljanje svojim poroajem, iekujui one simptome po kojima e poznati poetak,

kontrakcije i mislei na mere koje e preduzeti u toku kontrakcije, zavisno od
napredovanja poroaja, o emu e je oba-vestiti lekar ili babica.
Od trenutka kad je saznala da je grli otvoren za dva prsta pa do potpune
dilatacije grlia, porodilja za vreme kontrakcije primenjuje povrno i ubrzano
disanje, s tim to s prvim nagovetajem kontrakcije jedanput duboko udahne i
izdahne, a odmah zatim nastavi da die povrno i ubrzano. Takvo disanje treba da
traje sve do kraja kontrakcije materice, kad porodilja opet jedanput duboko udahne d
izdahne. U pogledu relaksacije, poevi od dilatacije grlia, za 2 prsta, ona
zauzima sve vaniju ulogu i primenjuje se ne samo za vreme trajanja
kontrakcija ve i u pauzama. Ali, ako u pauzi relaksacija moe da bude i obina
mlitavost i oputenost miia kad ponu kontrakcije, relaksacija .mora .da
bude potpuna. Drugim recima, u tom trenutku porodilja mora da postigne
maksimalno olabavljenje svojih miia, tako da oni postanu kao paralisani.
Poetak kontrakcije materice treba da bude nagovetaj, signal za primanu
relaksacije svih miia tela, isto tako kao to je Jp i za disanje. Maksimalna
relaksacija miia treba da traje za sve vreme kontrakcije, dok za vreme
pauza ona moe da bude manje intenzivna, da predstavlja obinu oputenost
miia.
U prelaznoj fazi prvog poroajnog doba tip disanja se utoliko menja to se,
uporedo s pojavom napona, uz povrno i ubrzano disanje uini i nekoliko dubokih,
snanih izdisaja (ekspiracija).
Vebe disanja. - - U toku prvog poroajnog doba, ,kao to smo vddeli, porodilja
treba istovremeno da primeni poseban tip disanja i relaksaciju miia. Da bi to to
bolje ostvarila, pored ve ranije opi-

156
sanih vebi disanja l relaksacije trudnica treba da savlada i sledee vebe disanja:
1. Lagano i duboko disanje (si. 38) To je ono
disanje koje se primenjuje u poetku perioda irenja. Za vreme te vebe trudnica treba
da lei na leima i da l minut udie duboko i lagano kroz nos a izdie na usta. S
povremenim pauzama, to treba da ponovi nekoliko puta.
2. Ubrzano i povrno disanje (si. 39). - - Taj tip
disanja primenjuje se poev od dilatacije grlia za
2 prsta.
Trudnica najpre duboko udahne kroz nos i izdahne na usta. Pri kraju izdisaja
poinje da die brzo i povrno, i to samo kroz nos ili samo na usta. Postepeno, trudnica
treba da veba da to disanje potraje l minut. Takvo disanje treba da se zavri dubokim
udisajem i izdisajem. Po zavrenoj vebi trudnica se odmara l2 minuta. To treba da se
ponovi nekoliko iputa.
Pri povrnom d ubrzanom disanju trbuh treba da ostane gotovo nepokretan, a samo
disanje ne treba da bude praeno odizanjem ramena.
 3. Disanje u prelaznoj fazi (si. 40). - - Postupak
J e istr Kao kod prethodne vebe, s tom razlikom to
se u toku ubrzanog i povrnog disanja ubacuju 23
forsirana duboka izdisaja.
Za vreme tih vebi trudnica treba da lei na leima. Kad ih savlada u tom poloaju,
vebe treba da sprovodi leei naizmenino na levom i desnom boku.

157

VII. PONAANJE PORODILJE U DRUGOM

POROAJNOM DOBU, DOBU ISTISKIVANJA
PLODA

Kad se zavri period irenja, stvoreni su uslovi koji omoguavaju da se plod spusti
kroz formirani poroajni kanal, odnosno da se dete rodi.
Kontrakcije materice u prvom poroajnom dobu u potpunosti su proirile grli
materice i tako uklonile poslednju prepreku za izlazak ploda 12 duplje materice. U
drugom poroajnom dobu, tzv. dobu istiskivanja (ekspulzije), kontrakcije e istisnuti
plod iz duplje materice, u kojoj se on razvijao devet meseci.
Kad pone period istiskivanja ploda, detinja glava, koja je za sve vreme irenja
grlia u prvom poroajnom dobu stajala na istom mestu, postepeno poinje da se
sputa niz poroajni kanal (si. 36) U toku svog sputanja glava deteta je -u tolikoj meri
savijena unapred da njegova brada dodiruje grudni ko. Takav poloaj glave naziva se
glava u fleksiji U tom poloaju, flektirane, savijene unapred glave, dete ostaje za
sve vreme svog puta niz poroajni kanal, do miinog dna koje zatvara izlaz karlice.
Poloaj glave u fleksiji vrlo je pogodan za dete, jer omoguuje da glava lako i
brzo proe kroz poroajni kanal od karlinog ulaza pa sve do karli-nog izlaza.
Kad je stigla na karlino dno, glava poinje da se probija kroz miie koji
zatvaraju

158

karlini izlaz. Potiljkom oslonjena na donju ivicu simfize, glava, koja je do tog trenutka
svojom bradom bila vrsto priljubljena uz grudni ko, postepeno poinje da se
udaljava od njega i da se sve vie ispravlja, ili, kako to lekari kau, prelazi 12 slanja
fleksije u stanje dejleksije. Za vreme odvijanja te faze glava se pojavljuje u
stidnici.
Drugo poroaj no doba, koje predstavlja najuzbudljiviju fazu poroaja, pribliava se
svom kraju Lekar e najpre ugledati teme deteta i moi da oba-vcsti majku o boji njegove
kose. Zatim, kako se glava sve vie ispravlja iz poloaja u kome je bila, tj. kako se
obavlja defleksija glave, pojavljuje se elo deteta, pa nos, usta i, najzad, brada. Posle
raanja glave raaju se, dosta brzo i bez nekih tekoa, ramena i trup.
Za vreme svog prolaenja niz poroajni kanal detmja glava vri pritisak na debelo
crevo, koje se nalazi, kao to je to trudnicama poznato iz poglavlja o anatomiji, odmah
iza usmine. Zbog tog pritiska u porodilje se pojavljuje snaan napon, oseaj te-ranja
na stolicu, i porodilja poinje da se napinje.
Kad je lekar utvrdio da su se usta materice potpuno proirila, odnosno da se zavrila
prelazna faza izmeu prvog i drugog poroajnog doba (o kojoj smo govorili u
prethodnom poglavlju), on nareuje porodilji da se napinje. Za sve vreme te zavrne faze
poroaja lekar ili babica ostaju pored porodilje, jer tom fazom moraju oni da rukovode.
 U neupuenih d nepripremljenih porodilja e sto postoji najvei strah ba od te
poslednje faze poroaja, jer se one stalno pitaju kako e se probiti detinja glava kroz tako
uzan kanal kao to je usmina, a da se ne povrede organi ili dete. Taj strah od nesrazmere
izmeu detinje glave d usmine je neopravdan. Poznato je da je zbog bubrenja d razmek-

159

avanja tkiva .poroajnih puteva za vreme trudnoe, kao i zbog specijalne grae osmine
(njeni zidovi su popreno nabrani i u svom sastavu imaju elastina vlakna), poroajni
kanal tako pripremljen da ga de-tinja glava pri svom prolazu samo rastee, 'tako da
normalno ne dolazi do povreda ni usmine ni deteta. Drugo .poroajne doba iziskuje od
porodilje krajnju aktivnost. Tada ona treba da bude maksimalno koncentrtisana da bi
-uspeno izvravala naloge lekara i primenjivala sve ono to je u toku pripreme
nauila.
Istiskivanje ploda realizuje materica pomou svojih kontrakcija, ali uz
sudelovanje trbunih miia, na ije kontrakcije porodilja moe voljno da utie.
Kako porodilja treba da se napinje? Ona se napinje koristei svoju trbunu
muskulaturu i preagu (dijafragmu). Te .miie ona treba racionalno da koristi, tedei
svoju energiju. Da vidimo kako e porodilja koristiti tu potrebnu muskulaturu. Ovde
emo se najpre podsetiti na ono to je izneseno u poglavljfu o disanju.
Pri dubokoj inspiraciji (udisaju) dijafragma se sputa nanie i na taj nain vri
pritisak ozgo na materjcu. Ako se za vreme kontrakcije materice dijafragma spusta na
dno materice, kombinovae se dva pritiska koji istiskuju plod iz materice: pritisak
materice i pritisak preage (si. 15). Ako se dijafragma zadri u spotenom poloaju, to
se postie kad porodilja uahnoti vazduh zadri u pluima koliko god je to mogue, i
kad porodilja u tom trenutku kontrahuje i svoje trbune miie, pridiruie se jo i
trei pritisak koji tei da istisne sadraj materice, a koji se stvara kontrakcijom trbunih
miia. Dakle, miii trbunog zida postaju u periodu istiskivanja pogonska snaga za
istiskivanje ploda. Te vane inje-

160

nie porodilja treba da shvati i zna da bi u datom momentu mogla pravilno da koristi
ulogu trbunih miia u poroajnom aktu.
Da bi napinjanje bilo sito efikasnije, porodilja treba duboko da udahne, da zadri
u pluima udahnuti vazduh i da zauzme odreeni poloaj. Poloaj treba da bude ovakav:
porodilja treba da savije glavu i nasloni je na grudi, da povije ramena, da laktove
odmakne od trupa i dri ruke u stavu kao to vesla dri ruke na veslima, pri emu
treba malo da odgne gornji deo lea od postelje. U tom poloaju porodilja treba da se
uhvati za kone kaieve koji su privreni na donjem delu 'poroajne postelje i da
ih vrsto vue. Napinjanje (kontrakcija) trbune muskulature treba da pone u trenutku
kad kontrakcija materice dostigne svoj vrhunac, a da prestane istovremeno s prestankom
kontrakcije materice.
U nekim porodilitima porodilji se slikovito objanjava da treba da vri pritisak kao da
obavlja veliku nudu. Meutim, to je potpuno pogreno. Kada bi tako postupila, ona bi
kontrahovala miie karlinog dna, zbog ega bi dolo do pritiska ne samo na debelo crevo
nego i na vaginu. Time bi se samo stvorila prepreka za prolaz detinje glave. Sigurno je da
je udrueni pritisak kontrakcija materice, preage i trbunih miia jai od pritiska koji se
stvara na karlinom dnu kad se ena napinje kao za stolicu da taj pritisak, kao jai,
savlauje slabiji. Ali je isto tako sigurno da kontrakcija miia karlinog dna bez
ikakve potrebe produava trajanje poroaja.
Da bi porodilja znala pravilno da se napinje, treba u toku trudnoe da naui da
razlikuje rad trbunih miia od rada miia karlinog dna. U tom cilju treba
jedanput dnevno da primenjuje sledee ave vebe, koje su vrlo jednostavne
 161

Prva veba. Udahnuti vazduh i zaustaviti disanje, ne isputati vazduh, a zatim

napraviti napor kao pri vrenju velike nude.
Druga veba. Udahnuti i zaustaviti disanje, a zatim napraviti napor kao pri
mokrenju.
Pri prvoj vebi porodilja e osetiti kako se pored trbunih kontrahuju jo i miii
karlinog dna, i to vie pozadi, oko debelog creva, a pri drugoj vie spreda, u okolini
mokrane beike.
Te dve vebe omoguuju da trudnica brzo i lako upozna i oseti gde su smeteni
miii karlinog dna. To je, pak, potrebno da bi znala da relaksira te miie kada se
za tim ukae potreba. Takav trenutak nailazi u drugom poroajnom dobu, kada glava
deteta sie na karlino dno i kada porodilja, iz razloga koje smo ve naveli, treba da
opusti miie karlinog dna, a da kontrahuje trbune miie.
Da bi se trudnica i praktiki pripremila za tu poroajnu fazu, u kojoj svojim
dranjem i uloenim naporom treba maksimalno da pripomogne da se poroaj dobro
zavri, jo u toku trudnoe treba da naui sledeu vebu, koja e joj omoguiti da se
upozna s poloajem koji treba da zauzme u tom poroajnom periodu i nainom izvoenja
aktivnog napinjanja.
Trea veba. Trudnica lei na leima sa savijenim i razmaknutim nogama i
rukama olabavlje-nim pored trupa. Najpre treba duboko da udahne kroz nos i
izdahne na usta. Zatim ponovo udahne i zadri vazduh u pluima 2030 sekundi, pri
emu treba lagano da podigne gornji deo trupa savivi glavu napred tako da brada
dodiruje grudnu kost, a rukama obuhvati butine (si. 28). U tome stavu treba da kontrahuje
miie trbunog zida, tj. da se napinje. Posle 30 sekundi treba da izdahne na usta, zatim
da

162

udahne i zadri vazduh u pluima i da se ponovo napinje u ve opisanom poloaju.

Posle tri vebe po 30 sekundi trudnica uklanja ruke s butina, legne na lea i u toku
jednog minuta samo die lagano i duboko.
Tu vebu s laganim napinjanjem trudnica moe da radi samo jednom dnevno. Uz to,
napominjemo da je za njeno izvoenje potrebna saglasnost lekara.
Kad je glava deteta sila na dno karlice i poela da vri pritisak na miie koji
zatvaraju njeno dno, naponi postaju sve ei i intenzivniji. Meica se ispupava i glava
deteta pribliava se vaginalnom izlazu. U tom trenutku porodilja treba tako da se
relaksira kao da joj deo tela ispod pojasa ne pri pada, tj. kao da je sav donji deo tela
oduzet. Na taj nain olabavie miie karlinog dna, tzv. meicu, i omoguiti glavi
deteta da bez bola proe kroz va-ginalni ulaz. Meutim, i pored maksimalne relaksacije
miia stezaa stidnice, ponekad se deava da je stidnica isu vie uzana za prolaz
detinje glave. To se obino deava u prvorotki. Da u takvim prilikama ne bi dolo do
cepanja stidnice i meice, obino sam lekar makazama zasee taj mii i na taj nain
proiri ulaz u usminu. To je tzv. epizioto-mija. Taj se rez vri u momentu napona, zbog
ega nije naroito bolan.
Za vreme perioda istiskivanja ploda lekar ili babica nalaze se pored porodilje. U tom
periodu oni dalje vode poroaj. U trenutku kada pone kontrakcija materice lekar
nareuje porodilji da duboko udahne i izdahne, a zatim da jo jednom duboko udahne i
zadri vazduh u pluima, i u takvom stavu da se napne (si. 41). Porodilja treba paljivo i
potpuno da ispunjava svako nareenje lekara. S obzirom n a to da kontrakcije sada traju
preko jednog minula,
163
nemoguno je da porodilja tako dugo ne .die. Zbog' toga porodilja treba da uzdahne na
usta otprilike svakih 30 sekundi, zatim ponovo duboko da udahne i zadri
vazduh, i da produi s napinjanjem. Za to vreme ne srne da isputa kaieve iz ruku.
im se zavri kontrakcija, porodilja puta kaieve, sputa lea i glavu na krevet, a
noge ostavlja razmaknute i savijene u kolenima.
Pauze izmeu pojedinih kontrakcija pri kraju perioda istiskivanja postaju
sve rede i traju oko

SI. 41. Disanje za vreme materinih kontrakcija u drugom poroajnom dobu

(napinjanje)

l minut. Za vreme pauze porodilja treba da die lagano i duboko. U nekim

porodilitima porodilji se daje za vreme pauze da udie kiseonik.
im oseti poetak sledee kontrakcije, porodilja uzima u ruke kaieve, ponovo
zauzima opisani poloaj i poinje da se napinje po naredbi Jekara.
U odreenom trenutku, usred samog napona, lekar zahteva od porodilje da prestane s
napinjanjem. Neoekivan za porodilje koje nisu obavetene i pri-

164

premljene, taj zahtev obino izaziva pravu paniku u njih, zbuni ih, tako da one
esto, umesto da prestanu, produe jo vie da se napinju. Prd tom zahtevu da porodilja
naglo prestane da se napinje radi se, meutim, o tome to lekar ili babica, pridravajui
jednom rukom meicu a drugom ozgo detinju glavu koja se pomalja, u odreenom tre-
nutku primeuju da bi dalje napinjanje izazvalo ccpanje meice ili stidnice. Kako se tu
radi o brzini, iekar e u datom trenutku narediti porodilji da odmah prestane s
napinjanjem. Nareenje za prestanak napinjanja kod porodilje koja je upoznata s
poroajnim mehanizmom treba da bude signal za disanje na odreeni nain. Naime,
istog momenta kad joj se naredi da prestane s napinjanjem porodilja treba da pone da
die vrlo brzo i vrlo povrno, poput dahtanja psa. U momentu kad porodilja otpone s
takvim disanjem, dijafragma se podigne s materinog dna, a muskulatura trbunog
zida gubi svoj oslonac, zbog ega prestaje pritisak tih miia na matericu. Primenivi
to disanje, porodllja koja i:na zbog ega ne srne da se napinje izbegava greku koja bi
imala za posledicu cepanje meice.
Sasvim lagano, preko rastegnute meice, raa se glava deteta. Majka doivljava
nezaboravne trenutke kad oseti kako se raaju najpre glava, potom ramena i ruke, trup i,
najzad, noge deteta, i kada saznaje da je rodila kerku ili sina. Nekoliko trenutaka
kasnije ona prisustvuje prvom udisaju i izdisaju svog deteta, osetivi najveu radost
kada uje njegov krik.
Iz svega to je izloeno o drugom poroajnom dobu jasno proistie da porodilja
moe pribrano i koncentrisano da prebrodi to poroaj no doba i da prati svoj
poroaj samo ako unapred zna ta
165
je sve oekuje i ta sve treba da izvri u tom dobu, i u emu sve treba da
poslua lekara koji vodi poroaj.
U zemljama u kojima se bezbolni poroaj sprovodi ene koje su se pripremale za
bezbolan poroaj i raale bezbolno slau se u jednome, a to je da je najuzbudljivija
faza poroaja period istiskivanja ploda. Stoga trudnica treba dobro da shvati da
u elom poroaju, a naroito u tom dobu, uspeh poroaja zavisi od uloenog napora s
njene strane. Ukoliko se bolje napinje utoliko e faza istiskivanja ploda biti kraa.
A ukoliko je faza istiskivanja ploda kraa utoliko e i dete pri sputanju kroz
poroajni kanal manje trpeti.
Kada se dete rodi, podvezuje mu se i preseca pupana vrpca, koja ga spaja s
posteljicom. Zatim se pristupa prvoj nezi novoroeneta: kroz gumenu cev koju mu
babica uvlai u usta i nozdrve izvlai se plodova voda, koju je dete moglo da guta u
zavrnoj fazi poroaja; stavljaju mu se kapljice u oi koje e ga zatititi od infekcije;
kupa se, previja mu se pupak itd. Za to vreme porodilja se odmara.
Na 1520 minuta po roenju deteta porodilja ponovo oseti nekoliko kontrakcija.
Te kontrakcije odlubljuju posteljicu od zida materice. Ako su te kontrakcije vrlo jake,
dovoljno je da porodilja kratko vreone brzo i povrno die da bi se stiale. Pritiski-
vanjem dna materice lekar ili babica potpomau ><raanje posteljice.
Deava se, meutim, da se posteljica pocepa, tj. da jedan njen deo ostane u materici. To
e lekar utvrditi briljivim pregledom posteljice po njenom izlasku iz duplje materice.
Ako lekar utvrdi da posteljica nije ela, on e obavezno izvriti tzv. reviziju duplje
materice Uvlaenjem ruke u duplju

166
materice uklonie zaostali deo posteljice, to je neophodno kad se zna da ena zbog
zaostalog dela posteljice moe da iskrvavi, kao i da dobije druge komplikacije. Revizija
materine duplje uvek se izvodi u narkozi.
Ako je u .porodilje izvrena epiziotomija, po izlasku posteljice iz duplje materice
meica se, ta-koe uz primenu narkoze, uiva.
Pre no to se preveze na odeljenje za babin jare, porodilja treba jo izvesno vreme da
ostane u poro-dilitu pod kontrolom lekara i babice

167

VIII. RAD I UEE MOZGA U BEZBOLNOM POROAJU

Poroaj ne mora da bude bolan Bol pri njemu nije ni potreban ni koristan. Naprotiv,
on moe da bude samo tetan, jer pojaava uzbuenost porodilje Shvatanje da je
poroaj obavezno bolan in stvoreno je naopakim, pogrenim vaspitanjem Uti-
caiem reci, govora, stvoren je u ena uslovni bo'm refleks. Ali, taj se refleks moe
ukinuti savremenim vaspitanjem i pripremanjem trudnice za poroda-U toj pripremi
trudnica se upoznaje s anatomijom i fiziologijom svojih polnih organa, sa
-fiziologijom trudnoe i poroajnim bolovima.
Ve je objanjeno ta eventualno moe da prouzrokuje izvestan stepen
poroajnog bola. To su nepravilne kontrakcije materice, gr materice Ali oni se
mogu izbei. U tom cilju govorili smo o znaaiu kiseonika, o vebama disanja i o miinoj
relaksaciji Strah od bolova i poroaja, nepovoljno duevno stanje ene
pojaavaju te bolove dovodei mozak u stanje iscrpenosti.
Trudnice su, znai, ve upoznate sa svim onim to se deava u poroaju. Cilj tog
upoznavanja nije samo u tome da se izmeni ranije shvatanje o poroaju kao bolnom
inu. Cilj itave pripreme je i u tome da ena ovlada svim tim injenicama i naui ih
kao ak lekciju kako bi umela i znala da se

168

poraa. Ne radi se o tome da se poroajni bolovi ukinu angaovanjem jake volje ve da

trudnica, poznavajui fizioloke mehanizme poroaja, svesnd upravlja svojim poroajem,
da se kcncentrie na njega, da svesno prati njegov razvoj. Radi se, dakle,
0 aktivnom stavu trudnice u toku poroaja. U tome
glavnu ulogu igra mozak, sa ijim emo se funkcioni-
sanjem sada pozabaviti i iz ega e porodiljama b'iti
jasno emu doprinosi njihova aktivna uloga za vreme
poroaja.
Mozak je vrhovni upravlja naeg ivanog sistema, a posredno i itavog naeg
organizma. Kao kakva telefonska centrala, on biva obaveten o svemu to se deava
u nama i oko nas. Na osnovu tih obavetenja on izdaje dalja nareenja. Za svaku nau
radnju, pokret, dolazi nareenje od njega. Ako smo se, na primer, opekli ili neto dodirnuli,
ako smo videli ovaj ili onaj predmet, uli neke zviike iM razgovor, sve to dospeva do naeg
mozga. Sve to on prima.
Na koji nain mozak prima nadraaje iz spoljne sredine -- ve smo ranije rekla. Ti
nadraaji deluju na nervne zavretke u naoj koi, na tzv prijemnike ili receptore, i
odatle se prenose do kimene modine sonzitivnim ivcima, tj. ivcima koji prenose oseaje.
Dalje idu ivanim vlaknima kroz kimenu modinu, u kojoj ta vlakna formiraju tzv
ushodne puteve,
1 preko produene modine stiu do mozga (si. 12
i 13).
Vanu ulogu u prenoenju nadraaja iz spoljno sredine imaju i naa ula, naroito ulo
vida i ulo sluha. Kad su ona posredi, nadraaji dospevaju u mozak putem odgovarajuih
ivaca. Preko ula vida mozak biva obaveten o predmetu koji smo videli, o njegovoj
boji, obliku, o tome da li se kree ili miruje, a preko ula sluha o svim zvunim
pojavama, o gla-

169

snom govoru -itd. Mozak isto tako biva obaveten o radu naih unutranjih
organa (si. 42) Ali, kao to smo ve rekli, uloga te nae glavne centrale nije
samo u tome da prima oseaje, tj da bude oba-
 Sl. 42. Shematski prikaz toka ivanih vlakana od materice do mozga
vetena o svemu to se deava oko nas i u nama, nego i da izdaje nareenja za sve
nae radnje, pokrete, za svu nau delatnost. Ako smo, na primer, napravili najobiniji
pokret rukom da dohvatimo pero, nareenje za taj pokret dolo je iz naeg mozga. Znai
da se sutina funkcije, naeg mozga sastoji

170

u tome da on stalno prima obavetenja i, kao vrhovni upravlja nervnog sistema, stalno
izdaje nareenja. Da pokreti naeg tela zaista zavise od nareenja koja dolaze iz
mozga, tj. od postojanja izvesnih centara u mozgu koji su odgovorni za te pokrete, naj-
bolje vidimo u sluajevima bolesti. Naime, ako nastupi' hemiplegija (oduzetost jedne
polovine tela), onda uzrok nekretanja ruke i noge u takve osobe nije u miiima koji su
oboleli ve u mozgu, gde postoji bolesno ognjite u vidu kakvog izliva krvi ili zaepljenja
krvnog suda u oblasti onih centara u mozgu koji slue za pokrete nae ruke l nae noge.
Isti je sluaj kad je u pitanju neosetljivost jedne polovine, tela, tzv. hemianestezija.
Na koji nain, tj. pomou kog mehanizma, mozak obavlja taj svoj rad?
Osnovu njegovog rada ine dva glavna procesa: ekscitacija (aktivacija ili razdraenje)
mozga i njegova inhibicija (koenje), koji se istovremeno odigravaju. Njihovu emo
sutinu i ulogu odmah objasniti. Uzmimo, na primer, da hoemo da dohvatimo pero s
naeg stola. Naa ruka pokrenula se i dohvatila ga je. Pri tom -su radili samo oni miia
koji su potrebni da izvre tu radnju, da dohvate pero. Kako je dolo do tog pokretanja
ruke? Do toga je dolo zbog razdraenja odreenog mesta u mozgu koje predstavlja
centar za pokretanje ruke. To razdraenje odreenog mesta, odreenog dela mozga,
naziva se ognjite razdraenja ili aktivacije, jer ono u tom momentu izraava aktivnu
ulogu, aktivno funkcioni-sanje mozga, koje ima za cilj da ostvari odreen pokret ruke
koja treba da dohvati predmet.
Kako dolazi do tog razdraenja (aktivacije) mozga? U pitanju je osobina elija
mozga da su sposobne da vre komplikovane bioloke i hemijske pro-

171

cese koji imaju za rezultat razdraenje ili aktivisanje odgovarajueg dela mozga.
 Stvoreno ognjite razdraenja u jednom delu mozga ima tendenciju da se iri,
tj. da razdraenje prelazi i na druge dolove mozga. ta bi se desilo u navedenom
primeru s naom rukom kad bi se to razdraenje proirilo i na druge delove mozga? U
tom sluaju ne bi se ostvarili samo pokreti ruke koji imaju za cilj da dohvate
predmet nego bi se javili i razni drugi pokreti, i to ne samo ruke, ve i noge i drugih
delova tela, koji nemaju nikakav znaaj i ulogu pri dohvatanju predmeta, npr.
bacanje i grevi ruke, njena nesigurnost itd. Meutim, naa ruka dohvatila je predmet
a da se pri tom nije bacala, nije bila nesigurna. Pokret je izveden skladno i doveo
do odreenog cilja. Znai da se, pod normalnim uslovima, pokreti skladno
odvijaju.
To je sve mogue samo kad se ognjite razdraenja ne proiruje. Sta je to to
spreava irenje na-draaja? I tu je u pitanju jedna vrsta rada naeg mozga. I tu
modane elije svojim procesima i zbivanjima ostvaruju tu funkciju. Sutina same
funkcije }e u tome da sprei, ukoi irenje razdraenja, kao i da sprei i ukoi mnoge
druge nadraaje koji dopiru do mozga. im se u mozgu stvori jedno ognjite
razdraenja (aktivacije), u istom trenutku delovi mozga koji opkoljavaju to arite
reaguju suprotnom pojavom, koenjem, i time ograniavaju irenje arita. Zbog toga
se ta pojava i naziva inhibicija (koenje).
Da bi se jasnije shvatili znaaj i priroda aktivacije i inhibicdje mozga, naveemo
;fo nekoliko primera.
Uenik na asu slua predavanje. Sluajui ga, u njega se u mozgu stvara
ognjite aktivacije tj. njegova koncentrisanost na predavanje. Oko

172
tog ognjita aktivnosti mozga odmah se stvara zona dnhibicije, koja spreava da
u mozak do-pru razna druga okolna zbivanja. Zahvaljujui in-hibiciji, uenik ne uje
vdku na ulici, ne primeuje sve drugo to se oko njega deava. I ukoliko se on jae
koncentrisao na predavanje utoliko e manje drugi nadraaji d opirati do njegove svesti
i utoliko e on imanje primeivati okolna zbivanja. I obrnuto, ukoliko je njegova panja
slabije privuena predavanjem utoliko e on lake uti galamu na ulici, za-paati
prolaznike i dr. Ovde emo podvui jo neto to je od znaaja za na problem, a to je da
ukoliko je ognjite aktivacije jae utoliko je i inhibicija jaa. Ako je, pak, aktivacija
slaba, i inhibicija e biti slaba. Vojnik se nalazi na bojnom polju. U jeku bitke, njegova
koncentrisanost na sam tok bitke, na pucnjavu, poloaj i drugo toliko je jaka da on ne
samo to ne primeuje nita drugo nego ne osea ni bol od rane koju je zadobio u
toku bitke.
Putnik u vozu koji se koncentrie na itanje neke zabavne knjige ne primeuje
razgovor ostalih putnika niti huku voza. Isto tako, osoba koja se jako koncentrie na neki
posao koji je interesu]e prestaje da osea bolove pri zubobolji.
Inhibicija je vrlo vaan proces za na svakodnevni ivot i rad, jer omoguava da
se koncen-triemo na jedan odreen posao i da sve ostalo ne primeujemo. Naime, dok se
bavimo jednom stvari, inhibicija je taj proces koji ne dozvoljava da u na mozak, tj. u
nau svest, dospevaju razni drugi nadraaji iz spoljnjeg sveta.
Ako ti procesi aktivacije i inhibiije nisu u dovoljnoj meri razvijeni, onda ne moemo
da se kon-centriemo na jedan odreen posao, jer naa panja prelazi s predmeta na
predmet. U toku zapoetog posla mi smo nedovoljno koncentrisani na njega,

173

nau panju pnivlai neka druga stvar, malo posle trea itd. U nama se stvara
zbrka raznih utisaka i mi ostavljamo utisak rasejane osobe.
Postavlja se pitanje da li postoji kakav odnos izmeu inhibicije i rada naih
unutranjih organa, meu koje spada i materica. Postoji. On je od osnovnog
znaaja za razumevanje injenice da kontrakcije materice mogu da budu primljene kao
bolne. Ba da bismo olakali razumevanje funkcionisanja naih unutranjih organa i
 njihovu povezanost s ulogom mozga mi smo izloili opte pojmove o funkcio-nisanju
mozga i osnovne procese pomou kojih on upravlja organizmom.
Pod normalnim uslovima, tj. kada smo zdravi i kad nai organi nisu napadnuti
odreenom boleu ili ne trpimo od negativnih duevnih preivljavanja, mi ne oseamo
rad naih unutranjih organa. Iako nae srce stalno kuca, iako stalno diemo, iako
na eludac i creva rade, mi to ne zapaamo. Rad tih organa ne dopire do nae
svesti. Meutim, ranije smo videli da su svi ti organi snabdeveni ivanim vlaknima
vegetativnog (samostalnog) ivanog sistema, i to kako ivanim vlaknima koja
upravljaju radom tih organa tako i vlaknima koja odreenim putevima sprovode
razne oseaje iz tih organa do naeg mozga. Kad, npr., hrana dospe u eludac, dolazi,
pored ostalog, do kontrahovanja (skupljanja) eludanog zida, da bi se hrana
potisnula dalje u creva. Kontrahujuoi se, eludac nadrauje nervne zavretke i taj
nadraaj se ivanim vlaknima prenosi sve do mozga. Zapitaemo se: da li oseamo to
skupljanje eluca? Pod normalnim okolnostima, taj rad eluca ne oseamo. Taj
oseaj na mozak ne-registru je. Naa svest ga ne opaa.
Dakle, i pored toga to impulsi adu ka naem mozgu, ne oseamo, ne primeujemo
rad naih unu-

174

tranjih organa. Kako to? Inhibicija je ta koja pri tome stupa u dejstvo. Taj modani
proces . koenje - spreava da razni oseaji koji se javljaju pri radu naih unutranjih
organa dopru u mozak i da budu od njega registre vani. To ima svoj znaaj za delat-nost
mozga. Sutina ovoga je u tome to bi mozak kad bi primao svaku dra iz naih
unutranjih organa, bio pretrpan takvim brojem raznih oseaja da bi njegovo
funkcionisanje u odnosu na spoljni svet bilo znatno oteano.
ta biva ako se promene normalni uslovd pod kojima se organizam nalazi? Ako, na
primer, iznenada doivimo jak strah? Strah negativno deluje na rad naeg mozga. On
smanjuje njegovu aktivnost i iscrpljuje njegovu energiju, okira ga. Kada je mozak u
takvom stanju, onda se smanjuje jaina i procesa razdraenja i procesa inhibicij e. Tako
oslabljena mo inhibicij e sada vie ne moe da sprei ulazak u mozak raznih oseaja iz
raznih unutranjih organa. Zato dolazi do toga da oseamo lupanje naeg srca, grenja
eluca itd. Nevana, jedva primetna, svakodnevna negativna duevna preivljavanja,
sitne brige, sitna strahovanja i uzbuenja, kad due deluju, mogu takoe da dovedu na
mozak u isto stanje iscrpenosti, stanje njegove smanjene energije. Na isti nain deluje d
strah od poroaja, kao to smo to ranije videli.
Kad su u pitanju oboljenja unutranjih organa, do nae svesti oseaji dopiru na isti nain
kao pri preivljavanju jakih uzbuenja i duevnih potresa, tj. mozak se tada nalazi u
stanju iscrpenosti i oslabljene moi delovanja.
Rad naih unutranjih organa normalno ostaje nezapaen, ali pod odreenim uslovima
moe da se primeti, oseti. To zavisi od stanja mozga, od jaine procesa inhdbicije.
Inhibicija je ta koja ini da na mozak registru je ili ne registru je rad unutranjih

175

organa, te da, sledstveno tome, njihov rad .bude ili no bude primeen.
Ranije smo se upoznali sa funkcijom mozga uopte i njegovim odnosom .prema
radu unutranjih organa. To smo uinili da bismo bolje razumeli ulogu mozga u samom
aktu poroaja.
 ta se deava u poroaju? Kao to smo videli, poroaj se sastoji od .niza kontrakcija
materice, od niza stezanja materinog miia. U prvom poroajnom dobu kontrakcije
ima)u za cilj da dovedu do irenja grlia materice, a u drugom poroajnom periodu da
istusnu plod. One se javljaju i u trudnoi, i tada su ne samo bezbolne <nego esto i
neprimetne. Kad zapone poroaj, poinju i kontrakcije, koje su najpre retke i slabe, a
zafcim - - tokom poroaja postaju sve ee i jae. ena poinje da ih osea kao
bolne, pa ih stoga naziva bolovima.
Zato ena pri poroaju osea kontrakcije materica kao bolove? Zato se to deava,
kad je materica organ kao i svi ostali unutranji organi, kao mokrana beika, srce i drugi
organi, iji se rad pod normalnim uslovima ne zapaa, tj. na mozak ga ne registruje?
Jedan od uzroka bolnosti kontrakcija lei u tome to zbog nedovoljnog priliva kiseonika
kontrakcije nisu pravilne. Prema tome, radi suzbijanja tog uzroka trudnice treba'da se
obue u tehnici disanja i 'miine relaksacije, koja e omoguiti dobar priliv kiseonika.
Ali, jo uvek ostaje jedan daleko znaajniji uzrok bolnosti kontrakcija, a to je da
nervni nadraaj koji one stvaraju biva primljen, registrovan od strane mozga. Odmah se
postavlja pitanje, zato mozak registruje te nadraaj e kad, pod normalnim uslovima, ne
registruje nadraaje iz unutranjih organa? Posredi je inhibicija (koenje), i to slaba
mo koenja. Koenje nije dovoljno jako i ono sada proputa sve nadraaje u mDzak.
A in-

176

hibicija je slaba zato to se mozak nalazi u stanju oslabljenog delovanja, u stanju pri kome
se njegova energija iscrpela, tako da je on postao nemoan, iznemogao. U ovakvom stanju
mozga i procesi razdra-enja i procesi inhibicije nisu dovoljno jaki.
Koji je uzrok za takvo stanje mozga? Videli smo da svako uzbuenje, svaki strah
moe da dovede mozak u stanje iscrpenosti. Za vreme poroaja to je strah od samog
poroaja, i to kako od poroajnih bolova tako i od komplikacija koje poroaj sa
sobom nosi.
Kako je slaba inhibicija mozga ta koja proputa u mozak oseaj bolnosti
kontrakcija materice, znai da bi trebalo nekako ojaati inhibiciju do maksimuma. Kad
bi se ona ojaala, materine kontrakcije ne bi se oseale, ili bi se, pak, vrlo slabo
oseale. Znai, problem je u tome kako da se stvori jaka inhibicija mozga.
Meutim, ve smo podvukli da jako koenje mozga postoji onda kad postoji i
ognjite jakog raz-draenja. Ta dva procesa meusobno su povezana i utiu jedan na drugi.
Tamo gde postoji jako razdra-enje, postoji i jako koenje, i obrnuto. Tek kada su oba
ova procesa jaka, potencijal naeg mozga je snaan, a to je ono to je potrebno za
poroaj. Znai, treba stvoriti ognjite razdraenja u mozgu, ognjite aktivnosti. Kako se i
na koji nain stvara kod trudnica to ognjite aktivnosti i emu ono odgovara? Ono poinje
da se stvara ve od trenutka pripreme za bezbolni poroaj. Cilj upoznavanja trudnica s
anatomijom i fiziologijom organa, sa fiziologijom trudnoe, posebno sa fiziologijom
poroaja, s mehanizmom nastajanja bola i njegovog uklanjanja nije samo u tome da
se izmeni ranije pogreno shvatanje o poroaju kao bolnom inu ve i da se stvori
jedno jako ognjite aktivacije mozga, koje e stupiti u dej-

177

stvo za vreme poroaja. Jaka aktivacija stvorie jaku inhibiciju, koja e ukoiti
ulazak u mozak na-draaja nastalih zbog kontrakcija materice. Prema tome, sva
teorijska obuka koja se preduzima i vebe disanja i relaksacije idu za tim da stvore
ognjite aktivacije u naem mozgu. Stoga se ene i ne mogu bezbolno poraati bez
potpune pripreme. Ne radi se, dakle, o tome moe li se trpeti bol ili-ne ve o tome da li
je mozak ene sposoban da upravlja poroajnim inom.
emu, u stvari, odgovara to ognjite aktivacije u mozgu stvoreno obukom
trudnice? Ono odgovara koncentrisanosti trudnice na svoj poroaj, panji sa kojom
ona prati poroaj. Obuka je potrebna i za to da bi ena mogla da se koncentrie na
tok svog poroaja, tj. da bi zauzela aktivan stav, aktivnu ulogu u poroaju. Ve
 je istaknuta ova injenica: ukoliko je proces aktivacije u mozgu jai utoliko je jaa
inhibicija koja spreava ulazak nadraaja u mozak. Sada dodajmo: ukoliko je stav
ene u poroaju aktivniji utoliko je jai i proces aktivacije mozga koji sa sobom povlai
jaku inhibiciju. To konkretno znai da uspeh bezbolnog poroaja zavisi od same
trudnice, da je uspeh u njenim rukama.
Dakle, ukratko reeno, uloga mozga u poroaju sastoji se u tome da se
pripremom trudnica putem teorijske obuke i praktinih vebi disanja i relaksacije
stvori u mozgu ognjite jake modane aktivnosti. Jaku modanu aktivaciju prati jaka
inhibicija, koja nee dozvoliti da mozak registruje bolne kontrakcije materice. Za vreme
poroaja ena nee oseati bolove ili e ih vrlo slabo oseati. Samo, pak, ognjite
aktivnosti u stvari odgovara koncentrisanosti ene na poroaj, to je zavisno od
steenog znanja u toku pripreme. Ono znai usredsreivanje njene panje na tok
poroaja, svesno praenje poroaja, to se svodi na aktivan stav ene u poroaju.
Ona se na
178
teaju i pripremi za to da, poznajui mehanizam poroaja, moe svesno vladati
poroajem, tj. da zna i da ume da se poraa. Poraati se bezbolno ne znai junaiti se
bolovima, ne znai imati jaku volju da se uklone bolovi, ve to znai svesno vladati
svojim poroajem, svesno pratiti njegov tok i u datom trenutku primeniti steeno znanje.
Ve sama injenica da je teorijska i praktika priprema ene za bezbolni poroaj od
naroitog znaaja dovoljno jasno govori da trudnice treba da pristupe obuci vrlo ozbiljno
i da u toku nje steknu solidno znanje. Ukoliko trudnice bolje vladaju poznavanjem
mehanizma bezbolnog poroaja utoliko e njihov stav u poroaju biti aktivniji i sam
poroaj bezbolnije protei.
Zavrimo ovo poglavlje recima oduevljenog pobornika metoda bezbolnog poroaja,
francuskog akuera Lamazea: Trudnice, budite dobre uenice i biete nagraene time
to ete se poraati ne s bolom nego s radou

179

IX. NASTUPANJE POROAJA

>Za uspeh bezbolnog poroaja nije dovoljno verovati u njega, treba

znati poraati se.
(Angelergues)

Iz svega to je dosad izloeno proistie da je bezbolni poroaj odreen metod

poraan ja, koji iziskuje obaveznu pripremu trudnice ako se eli da on donese pozitivne
rezultate.
U cilju pripreme trudnica za bezbolni poroaj pri akuerskim odeljenjima
formiraju se teajevi za grupe od 8 do 10 ena. Vee grupe nisu podesne, a manje su
poeljne. Teajem obavezno rukovodi lekar.
Ako je to mogue, najbolje je da isti lekar koji je obuavao trudnicu na teaju
vodi njen poroaj.
Sam teaj sastoji se iz asova teorijske i praktike nastave. Ti asovi ne smeju se
kruto shvatiti. Oni treba da se obavljaju u obliku razgovora s trudnicama, pri kojima
treba da vlada maksimalno prisna i prijatna atmosfera. Tu se stvara onaj potreban
kontakt izmeu trudnice, s jedne strane, i lekara i ostalog osoblja, s druge strane, koji
umnogome doprinosi otklanjanju straha i smirivanju trudnica.
Sa tim teajem poinje se u treem mesecu trudnoe. Za vreme prvih asova trudnica
se upoznaje s osnovnim pojmovima iz anatomije i fiziolo-
180

gije polnih organa, kao i sa fiziologijom trudnoe, tj. s onim injenicama koje smo izneli
u prvom poglavlju. U toku daljih asova, koji se odravaju u poslednja dva meseca
trudnoe, jedno od prvih me-sta zauzima upoznavanje trudnica s mehanizmom poroajnog
bola, sa shvatanjima koja su dovela do toga da poroaj postane obavezno bolan in, kao i sa
sa-vremenim pogledima na pitanje poroajnog bola -kao neobaveznog, nepotrebnog,
nekorisnog, koji se moe izbei u poroaju. Sticanjem tih pojmova poinje suzbijanje
uslovnih bolnih veza da bi se putem dalje obuke upotpunilo znanje trudnice o tome kako
e se poraati bezbolno. Pri toj obuci one se potanko upoznaju s mehanizmom odvijanja
poroaja, tako da im nita ne ostaje nepoznato o inu koji ih eka. I ne samo to, one
tu stiu teorijsko i praktiko znanje o svim onim merama koje imaju za cilj da poroaj
uine to manje bolnim, a koje e primeniti kad nastupi poroaj.
U praktiki deo te pripreme spadaju vebe disanja i vebe miine relaksacije. Poto
je lekar na asovima dao potrebna teorijska objanjenja za ta vebanja, njihovo praktiko
izvoenje obino sprovodi fizioterapeut, podrobno upoznat s tim problemom. Sa
zavretkom teaja trudnica treba ne samo da raskine s ranije steenim, nepravilnim
shvata-njem da je poroajni in bolan ve mora da stekne potrebno znanje o tome kako e
se poraati, tj. kako e voditi svoj poroaj, jer primena ove ili one mere u toku poroaja
iziskuje njenu maksimalnu koncentraciju na poroaj. Taj njen aktiivni stav prema poroaju
treba da se realizuje ve od prvog trenutka poroaja.
Normalno, poroaj nastupa izmeu 270. i 280. dana od oploenja. Trudnica koja je
upoznala fizio-logiju trudnoe zna da izrauna kojih dana, otprilike, rnoe da oekuje
poetak poroaja.

181

Da ne bi nita poremetilo njen duevni mir i da ne bi dolo do nepotrebne

nervoze u trenutku kad se pojave prvi znaci koji nago vesta vaj u poetak poroaja,
trudnica treba na vreme, bar desetak dana pre oekivanog datuma poroaja, da
posvrava razne poslove i pripremi sve to joj je potrebno za poroaj. Tako, ona treba
da zna koja e je osoba otpratiti u porodilite i kako e stupiti u vezu s njom u bilo koje
doba dana ili noi. Obino je to mu ili neko od lanova porodice. Potrebno je da
predvidi koje e saobraajno sredstvo koristiti da bi stigla do porodi-lita i kako e
ga obezbediti. Dalje, treba 'na vreme da .razmisli i organizuje ko e preuzeti u kui
razne njene poslove. Ukoliko ve ima dece, naroito treba da obezbedi ko e za to
vreme da prihvati decu, jer to ponajvie moe da poremeti njen mir. Pored toga, treba
da ima spreman uput za bolnicu, kao i sve laboratorijske analize i rezultate drugih
pregleda u toku trudnoe. Lekaru koji vodi poroaj ti nalazi mogu biti od koristi,
a porodilju e potedeti od nepotrebnih sitnih neprijatnosti kao to je uzimanje krvi i
dr.
Ako doe do kontrakcija materice, prskan ja vodenjaka ili manjeg sluzavo-
krvavog odliva, znai da je poroaj ve poeo. S pojavom jednog od tih znakova ili
sva tri istovremeno, to se moe dogoditi - - trudnica treba da krene u porodilite. U slu-
aju odilaska plodove vode najbolje je da porodilja odmah legne i da se u leeem
poloaju preveze do porodilita. Svakako, najei znak da je poroaj poeo jeste pojava
ritmikih kontrakcija materice, koje trudnica treba odmah ,da prati i analizira, obrativi
panju na to u kom se razmaku javljaju, kakva je njihova jaina i slabljenje itd.
Dakle, kad se u trudnice koja se pripremala za bezbolni poroaj pojavi jedan
od navedenih zna-

182

kova koji oznaavaju poetak poroaja, ona ne treba vie da se zadrava kod kue.
To, izmeu ostalog, i zato to se tada oko porodilje obino sjati ;.tava porodica, pa i
najblia okolina. Dok najblii poinju da izraavaju strah i nemir, dotle drugi daju razne
savete, tako da se oko porodili e stvara prava panika. Kod trudnice koja se pripremala za
bezbolan poroaj to pada ba u trenutku kad treba da se koncentrie na sve ono to je
nauila o bezbolnom poroaju i da to praktiki primeni. Zbog svega toga, im poroaj
pone, porodilja treba odmah da krene u porodilite, gde e sada praktiki polagati
ispit pred svojim nastavnicima lekarima i babicama koji su je prethodno
instruisali. Ona e se tu nai u sredini koju ve poznaje i koja ima puno razu-mevanje
za nju. Naravno, to ne znai da s polaskom u porodilite treba suvie pouriti. Porodilja
jo uvek im a dovoljno vremena da strpljivo prikupi svoj toaletni pribor, rublje i druge
potrebne sitnice. Ako se za vreme transporta jave kontrakcije, porodilja treba da die
ubrzano i povrno.
Po dolasku u porodilite porodilja treba da kae da se pripremala za bezbolan
poroaj. Po prijemu porodilje lekar e izvriti tzv. unutranji pregled. Taj pregled vri
se u pauzi, van kontrakcija materice, jer tada nije bolan. Rezultat pregleda lekar
saoptava porodilii, tako da ona saznaje u kojoj se poroajnoj fazi nalazi.
U prvorotki se pri prvom pregledu u veini slu-aieva konstatuie da je u fazi
izravnavania grlia materice. U toj fazi naibolje je da porodilia spava, ako moe. Ako je
probudi neka snanija kontrakcija, treba samo nekoliko puta dublje da udahne. Na taj
nain e se smiriti. Ako joj se ne spava, moe da razgovara ili plete, ali u svakom sluaju
treba da tedi energiju i da se odmara. Do dilatacije za 23 prsta

183

dovoljno je da za vreme kontrakcija porodilja die neto dublje i sporije i da se

relaksira. Poevi od dilatacije za 23 prsta, njena koncentracija na poroaj raste.
Sada ona budno prati svaku kontrakciju da bi s njenim poetkom mogla da primeni
odgovarajue disanje, kao i da se maksimalno relaksira. Posebna vrsta disanja mora
da se primeni u istom momentu kad otpone kontrakcija, to u poetku enama
esto ne uspeva. To porodilju ne treba da obeshrabri, jer posle nekoliko ponovljenih
pokuaja uspeva da otpone s disanjem u isti mah kad naie kontrakcija. Porodilja
budno prati svoj poroaj i misli kada ta treba da uradi. Ukoliko momentano
neega ne moe da se priseti, lekar ili babica e joj pomoi, oni e je podsetiti. Ako
se sluajno ukae potreba za odreenim lekovima, lekar e joj takoe objasniti ta
daje i radi ega. Osim povremenih unu-tranijh pjregleda, koje lekar i dalje vri i na
osnovu kojih obavetava porodilju za koliko su proirena usta materice, on relativno
esto oslukuje i otkucaje srca deteta pomou slualice koju naslanja na trbuh
porodilje. Taj postupak je vrlo znaajan jer omoguava lekaru da se obavesti o tome u
kakvom se stanju dete nalazi za vreme poroaja.
Porodilja povremeno dobi ja masku za udisanje kiseonika. Korist koju u toj fazi
poroaja ima od toga je vrlo znaajna, i ona je s tim ve upoznata. Sa napredovanjem
poroaja relaksacija mora da bude potpunija, i to ne samo za vreme kontrakcija, koje
postaju sve ee, nego i u pauzama.
U fazi ekspulzije porodilja veoma paljivo slua i izvrava nareenja lekara, a naroito
ne srne da se napinje dok joj to on ne odobri. Kao to smo ve ranije naglasili, pri kraju
poroaja porodilja ulae maksimum fizikog i duevnog napora, ali uskoro

184

dolazi nagrada za to - - ona pred sobom vidi svoje dete.

Neke se porodilje uplae kad vide da dete odmah po roenju ima tamnocrvenu ili
ljubiastu boju koe. Posle podvezivanja i presecanja pupane vrpce novoroene prestaje
da se snabdeva kiseonikom od majke, zbog ega ono privremeno dobi ja modru boju koe.
Meutim, to je normalna fizioloka pojava, koja majku ne treba da plai.
Novoroene ima posebnu korist od bezbolnog poroaja. Zahvaljujui injenici da je
ba druga poroajna faza -- koja je, ako dugo traje, najopasnija za dete - - kod
bezbolnog poroaja znatno skraena i da se pri njemu ne koriste anestetika sredstva
koja prelaze iz krvotoka majke u krvotok deteta, no-voroenad pripremljenih majki
mnogo su mirnija od ostale dece.
Ova rekapitulacija izlaganja o poroaju, koja, u stvari, ne predstavlja samo
rekapitulaciju ve i za-okrugljivanje znanja o poroaju i ponaanju porodilje u njemu,
ini poslednji as trudnikog pripremnog teaja. Sem toga, na poslednjem sastanku treba
da se razvije iroka diskusija izmeu trudnica i lekara. Trudnice mogu i treba da
postavljaju pitanja, da trae odgovor za sve to im je nejasno. Lekar je tu da im na sva
ta pitanja da objanjenje.
Jedno od redovnih pitanja koje trudnice postavljaju odnosi se na to da li poroaj
moe da se zavri bezbolno ako dete u materici zauzima takav poloaj da umesto glave
prednjai karlica (si. 43). Ta pojava, relativno retka, ne predstavlja nikakvu poroajnu
komplikaciju. Jedina je razlika u tome to porodilja u drugom poroajnom periodu
mora da bude jo aktivnija nego kad prednjai glava. Pprodilja koja se dobro napinje
ne treba da bude nimalo zabrinuta. Pri takvom poloaju raasenajpre

185

karlica deteta. Kad se dete rodi do pleke, lekar posebnom tehnikom olakava
njegovo izlaenje.
Drugo pitanje koje esto interesu je trudnice jeste: moe li se ostvariti
bezbolan poroaj ako su u pitanju blizanci? Porodilje koje imaju blizance mogu
se isto tako uspeno bezbolno poraati kao i ostale. Jedina razlika u poraanju
od porodilja s jednim detetom je u tome to je prvo poroda j-

SI, 43. Odnos ploda prema karlici pri prednjaenju glavom i karlicom

no doba produeno, ali je zato drugo poroaj no doba najee brzo i lako. Ako
imaju vei obim trbuha, mnoge trudnice pomiljaju na dvojke. To ne mora tako da
bude. Lekar to moe lako da utvrdi.
U materici dvojke zauzimaju razne meusobne poloaje. Jedan od tih prikazan je
na si. 44.
Trudnice s velikim trbuhom esto se plae i le-karu postavljaju pitanja da li im posle
poroaja

186
trbuh nee ostati razvijen i oputen. Odgovor na to pitanje je lak. To, naime, na
prvom mestu zavisi od samih ena, tj. od toga da li e u babin jama primenjivati
gimnastike vebe.
 Gimnastike vebe za jaanje miia trbunog zida i miia karlinog dna treba da
ponu 5. ili 6.

SI. 44. Poloaj blizanaca u materici

dana po poroaju, ukoliko ih lekar ne zabrani. Izlo-iemo nekoliko vebi koje e enama
omoguiti da povrate lep stas.
Prva vcba. - - Leei na leima, jednu nogu, opruenu u kolenu, treba podii
nekoliko santime-tara iznad kreveta a zatim je lagano spustiti (si. 45). Isto to treba
uraditi i s drugom nogom. Tu vebu treba ponoviti 8 puta. Svakog dana noge treba
neto vie podii, tako da se za nekoliko sedmica

187

po poroaju ispruena noga digne u vertikalni poloaj (si. 46). Posle toga treba
uvebati da se obe noge jednovremeno podignu u vertikalni poloaj, to je znatno

tee
SI. 45. Gimnastike vebe za babinjare (I)
Druga veba. Leei na leima, s nogama op-ruenim u kolenima i rukama prekrtenim
na grudima, glavu treba podii nekoliko santimetara iznad
 SI. 46. Gimnastike vebe za babinjare (II)

podloge (si. 47). Te pokrete treba ponoviti 8 puta. Glavu i lea treba svakog dana
postepeno sve vie podizati, dok se, najzad, ne zauzme sedei stav (si. 48).

188

Za jaanje muskulature karlinog dna preporuuje se da babin jara u leeem poloaju

vri pokrete nogu kao da tera bicikl.
SI. 47 - Gimnastike vebe za babinjare (III)

Na poslednjem sastanku u nekim savetovaliti-ma za bezbolni poroaj trudnice

imaju mogunosti da vide film koji prikazuje tok bezbolnog poroaja

SI 48 Gimnastike vebe za babinjare (IV)

Po zavrnoj diskusiji, u kojoj im se bez rezerve daju odgovori na sva pitanja koja ih
interesu ju, svoj

189

poslednji as trudnice zavravaju time to pod vodstvom lekara obilaze porodilite. Tako
im i to mesto, u koje e kroz koji dan doi, ne ostaje nepoznato. Uz put se upoznaju s
lekarima i osobljem na koje nailaze.
U mnogim porodilitima u kojima se ta metoda bezbolnog poroaja ve primenjuje
na kraju obilaska odeljenja trudnicama se prua mogunost da stupe u kontakt sa
enama koje su se skoro porodile, a koje su prole kroz teaj bezbolnog poroaja, i da im
postavljaju pitanja koja ih interesu ju u vezi s poroajem.
 Bezbolan poroaj bez prethodne pripreme trudnica ne postoji. Za bezbolan poroaj
se mora uiti, mora se znati i umeti bezbolno poraati.
Trudnice koje su se pripremale za bezbolan poroaj mogu smireno i s pouzdanjem
da saekaju datum velikog .dogaaja koji im predstoji. Ako su se dobro pripremale, sve
to su nauile za vreme teaja s maksimalnom koncentracijom primenie za vreme
poroaja, i to utoliko efikasnije ukoliko su bolje savladale teorijsku i praktiku
obuku. Lekar je tu, pored njih, da ih informie o toku poroaja, i on e im u svakom
trenutku, ako to zatreba, pomoi. Svesne onoga to obavljaju i maksimalno
psihiki i fiziki angaovane u poroaju, preivljavajui uzbudljive trenutke u
drugom poroajnom dobu, trudnice e, kao nagradu za sve to, roditi svoje dete ne s
bolom ve s osmehom i radou.

190

LITERATURA

I. Chertok, L.: Les methodes psychosomatiques d'accouche-

ment sans douleur, Escpansion Scientifique Frangaise, Pari, 1957.
2. Dellepiane, G.: II parto senza paura, Minerva Gineco-
logica, Torino, 1952, 4.
3. Gaillard, J.: Pratique de l'accouchement sans douleur,
Maloine, Pari, 1956.
4. Jeansbn, C: Principes et pratique de l'accouchement
san douleur, Le Seuil, Pari, 1954.
5. Lamaze, F.: Qu'est-ce que l'accouchement sans douleur?,
La Farandole, Pari, 1956.
6. Lamaze, F. et ses collaborateurs, Revue de la Nouvelle
Medecine, Pari, 1954, 3.
7. Lepage, F., Langevin-Droguet, G.: La preparation a l'ac-
couchement sans crainte, Masson, Pari, 1958. 3. Miloevi, B., Vui, M.: Psihosomatski
poremeaji kao posledica poroajne traume, Zbornik radova III kongresa ginekologa i akuera
Jugoslavije, Ljubljana. 1956, 127.
9. Mladenovi, D., Pria, R.: Principi prirodnog bezbolnog poroaja, Druga ginekoloko-akuerska
nedelja, Beograd, 1956.
10. Moji, A., Novak, F.: Prirunik za praktian rad s trud-nim i bolesnim enama, Medicinska knjiga,
BeogradZagreb, 1957.
II. HiiKo.iaee, A. TI.: Teopna n npUKTiiKa ooesGojiMBaHHH
POAOB , Meann, MocKea, 1957.
12. Read, G. D.: Childbirth \vithout Fear, Heinemann, Lon-
don, 1951.
13. J?ead, G. D.: Introduction to Motherhood, Heinemann.
London, 1950.

191

14. Schneider, V.: Gvmnastik fiir Schvvangere und W6ch-

nerinnen, Thieme, Stuttgart, 1957.
15. Stambolovi, B.: Kritiki osvrt na razne metode bezbol-
nog poroaja, Srpski arhiv, 1952, 10, 938.
16. Vermorel. H.: L'accouchement sans douleur, Camugli,
Lyon.
17. L'accouchement sans douleur, Favard, Pari, 1957.
192

REGISTAR

Amenoreja, 55 Fleksija, 158

Amnion, 62 Forceps, 11
Amnionova tenost, 62 Fosfor, 69
Anus, 52 Fundus materice, 49
Autonomni ivani sistem,
78, 81 -Ganglije, ivane, 81
Bazalne ganglije, 78 ^l ^IS' 95
Bedrena kost, 43 ? t V
Belanevine, 69 Gvoze, 69
Bezuslovni refleks, 17, 83 Hemoglobin, 94
Blizanaka trudnoa, 187 Hipnosugestivni metod bez-
Cerebrospinalni ivani si- ?>olnog poroaja, 9
stem, 68 fi l p n ? z a ' f.
Hipofiza, 54
Cmar, 52 Horion, 62
Defleksija, 159 Hormoni, 54
Dijafragma, 46, 103, 141 Implantacija, 54, 59
Dijametri karlice, 45 Inhibicija, 19, 171
Dilatacija, 134 Inspiracija, 47, 102
Disanje, 102, 149, 164 Ishrana ploda, 61
Doba polne zrelosti, 52 Ishrana trudnica, 68
Draica, 48 Istmus materice, 50
Drugo poroajno doba, 140 Izravnavanje grlia, 135
Duevna higijena, 71 . . . ,.. ,-> ~
Duevno sazrevanje, 53 j a ^fk, 51' ' '
Ekscitacija, 19, 171 Jajovod, 51
Ekspiracija, 47, 102 Jod, 69
Ekspulzija, 140 n
Embrion, 59 Kalcijum,-69
ISSSSSrJiH 4 Ka'rSa kost, 43
Piziotomija, 163 -^ 43
Karlini

^ekundacija, 56 Karlini poloaj, 186

fetus. 60 Karlini ulaz, 43

193
Karlino dno, 46 Periodina plodnost ene, 58 '
Klimakterijum, 54 Placenta, 61,,144
Klitoris, 48 Plodni dani, 58
Koenje, 19, 171 Plodova voda, 62
Kontrakcija materice. 96, Plodovi ovojci, 62, 146
130, 132 Pokretaki ivci, 78
Kontrakcija miia, 95 Pokreti ploda, 129
Kora mozga, 24 Poprenoprugasti miii, 95 i
Krsna kost, 43 Poroaj, 128, 145,158, 168,180 i
Kuhinjska so, 69 - doba, 134
Ligamenti, 43 ~ **> 13
Lokalna anestezija, 11 _ gjg"^ 13g
Male polne usne, 48 Posteljica 61, 144
Masaa, 125 Prag osetljivosti modane
Masti, 69 kore, 86
Materica, 49 Preaga, 46, 103, 141
Materino-krsne veze, 51 Prednjaei deo ploda, 136
Meica, 46 Pregled trudnih ena, 74
Menstruacija, 54 Prelazna faza, 153
Menstrualni ciklus, 54 Preponska kost, 43
Mineralne soli, 69 Prijemnici, 20, 80
Miina relaksacija, 109, 112 Prirodni poroaj, 12
Miini tonus, 109 Promontorijum, 44
Mlena kiselina, 96 Prskanje vodenjaka, 146
.Mokrana beika, 52 Prvo porodajno doba, 134
Mokrani kanal, 52 Psihiki konflikti. 72
Moralno sazrevanje, 53 Psihoprofilaktiki metod
Motorni ivci, 78 bezbolnog poroaja, 14
Motorno-ivani centri, 109 Pubertet, 53
Modano-kimeni ivani si- Pupana vrpca, 62
MulS' polna elija, 52, 56 K^raenje, 19, 171
Razmena gasova, 94
Naponi, 142 Receptori, 20, 80
Narcose a la reine, 10 Refleks, 82
Neplodni dani, 58 Rektum, 52
Relaksacija, 90. 109
Oksigenscija, 101 Respiracija, 102, 149
Okrugle muterine veze, 51 Revizija duplje materice, 166
Oploenje, 52, 56 Rhesus-faktor, 75
Ovarijum, 51 Rogovi materice, 50
Ovulum a'5656 Samostalni ivani sistem,
78, 81
Pelvimetar, 45 Savetovalite za trudnice, 74
Periferni ivci, 78 Sednjaa, 43

194
192