Sadiljke vinanske kulture: tipoloka i funkcionalna nedoumica

Predmet istraivanja

Poljoprivredne alatke od roga bitan su element areala kotanih alatki u periodu razvoja
vinanske kulture. Njihova dalja tipoloka odrednica predstavlja znaajan, ali i kompleksan
problem. Tipologija iako preko potrebna, nekad daje nedovoljno jasne smernice i stoga je
potrebno dodatno ih istraiti. Jedan takav primer predstavlja tip alatke sadiljka ija se upotreba
vezuje pre svega za vinansku kulturu. Tip sadiljka je definisan kao alat koji posebno izdvaja
suena osnova i prirodno zakrivljen paroak roga. Smatra se da je ovaj alat imao funkciju
poljoprivrednog ili batenskog alata, dok neki autori smatraju da sadiljka predstavlja neku vrstu
primitivnog pluga. Upravo neslaganja u shvatanju funkcije ovog tipa alatke i izdvajanje
sadiljke kao posebnog tipa alatke predstavljaju jednu tipoloku i funkcionalnu nedoumicu.

Prethodna istraivanja:

Sadiljke kao tip alatke prvi put izdvaja Svetlana Perii (Perii 1984). Dok neki autori
koriste ovu podelu, drugi pak alatke sa slinim karakteristima opredeljuju kao pijuke. Pijuci su
definisani kao tip kotane alatke koji se izrauje od roga, koji je blago luno savijen i
pretpostavlja se njegova upotreba pri kopanju zemlje ili kao mogue oruje (Bakalov 1979:34).
Uoeno je da neki primerci pijuka imaju perforaciju pri bazi, dok je drugima baza odseena.
Dakle do sada jedina razlika uspostavljena izmeu ova dva tipa alatke je upravo suena baza
roga kod sadiljke , odnosno seena ili perforirana baza kod pijuka. Ova razlika moe ukazivati
na razliite naine potencijalnog povezivanja alatke sa drkom to moe i ne mora biti posledica
razliite funkcije ovih alatki. Sa druge strane mogue je da je ova razlika nastala kao mala
modifikacija pijuka i da je sluila za obradu zemlje za potrebe sadnje ili okopavanja razliitih
biljnih vrsta. Interesantno je i to da ostaje otvoreno pitanje da li su sadiljke kao takve uopte
usaivane u dralju ili drku, ili je suenje baze roga predstavljalo deo koji je korien kao
rukohvat alatke.
I drugi autori, poput Selene Vitezovi uoavaju alatke sline morfologije (Vitezovi 2007), s
tom razlikom da ih opredeljuje kao pijuke. Tako je prilikom iskpavanja neolitskog lokaliteta
Motel Slatina (Vitezovi 2007 T.XII/MS 036, T. /MS 041), kao i Drenovac (Vitezovi 2007
T.XXXIV/Dr 015 i T.XLV/Dr 057), konstatovano je nekoliko slinih primeraka. Njihovu
tipoloku slinost sadiljkama moemo uoiti u modifikovanoj bazi roga gde su ljuteni tanki
listii roga, mogue sa ciljem uglavljivanja alatke u drku. Vitezovi analogije nalazi u
primercima 145 sa lokaliteta Banjica, kao i 147, 148 i drugih sa lokaliteta Jakovo-Kormadin,
koje S. Perii opredeljuje kao sadiljke (Perii 1984: 45). Ovde se uvia jasna veza izmeu
drugaijeg vienja funkcije ovih alatki i njihove upotrebe. Sa druge strane slini primeri se mogu
nai i u Bugarskoj (Chyoke 1979: 15), u neto mlaem periodu. Ovde treba napomenuti da iako
se radi o primeru iz kasnijeg perioda, morfologija alatke je slina, pa stoga razmatranja o
potencijalnoj funkciji ove alatke ne treba u poptunosti zanemariti. Choyke je pripisuje alatkama
korienim kao grubi perforatori, koje su koriene radnjom uvrtanja. Autorka naglaava da vrh
nije preterano otar, kao i da se na povrini roga mogu uoiti diskontinuirane kratke linije koje se
javljaju pri vrnom delu alatke i koje su postavljene pod uglom od 90. Autorka pominje da su
ovakve alatke moda mogle imati funkciju digging stick ali da veina alatki ne poseduje
dovoljnu duinu za takvu vrstu upotrebe. Takozvani digging stick se u odreenim kulturama
karakterie kao izduen tap ijim se rotiranjem odnosno uvrtanjem bui rupa u zemlji (Blench et
all 2007: 7).
Treba uzeti i u obzir da je za dalje posmatranje ovog problema potrebno prouiti i razliite
traseoloke analize i eksperimente koji su uraeni na tu temu. Tako rad A. Legrand i I. Sidera
(Legrand, Sidera 2007) prua dobre metodoloke osnove za dalje makro i mirko posmatranje
alatki od kosti i roga. Nekolicina drugih autora se takoe bavila razliitim pristupima u
eksperimentalnom istraivanju, od onih koji se fokusiraju na nove metode vezane za traseologiju,
poput primene mikro-fokusirane komputerske tomografije(Bradfiled 2013), dok se druga
fokusiraju na samu relevantnost upotrebe replika alatki od kostiju i roga pri eksperimentalnim
istraivanjima (Karr, Outram 2015). Problem u veini traseolokih radova ove vrste jeste to to
vei fokus daju alatkama od kostiju nego od roga, to moe predstavljati problem, kao i da nema
dovoljno grae koja se bavi eksperimentalnim prouavanjem alatki od roga korienih u
poljprivredi, naroito onih korienih pri kopanju i direktnoj obradi zemlje.
Ovde posebno treba napomenuti i to da je na teritoriji Srbije i u sadanjoj upotrebi, ali i u
ranijim periodima, u poljoprivredi uoena upotreba alatke od drveta koja ima zakrivljenje u
centralnom delu i zailjen vrh. Takoe, neretko sama alatka ima obraen i proksimalni deo alatke
koji je oljuten ili dodatno obraen i koji ima funkciju rukohvata. Dakle, ova alatka se koristi
runo i namena joj je saenje na pliim, odnosno manjim dubinama. Jedan etnoarheoloki
primerak ovakve alatke se uva u Muzeju u Smederevu.

Cilj istraivanja

Cilj ovog istraivanja bilo bi da se na osnovu komparativne studije eksperimentalnih

ispitivanja i traseologije alatki okarakterisanih kaosadiljke ustanovi da li se u funkcionalnom
smislu radi o jednom ili dva razliita tipa alatke.
Prilikom istraivanja cilja treba razmotriti nekoliko moguih hipoteza. Pre svega treba posmatrati
samu bazu roga ove alatke i utvrditi da li se na njoj mogu nai dokazi o usaivanju alatke u
drku. Sa druge strane ne treba iskljuiti mogunost da je baza roga obraivana ne bi li se alatka
koristila runo za neko plie saenje. Dake trebalo bi pre svega testirati da li je alatka
usaivana u drku ili je suena baza predstavaljala rukohvat? Samim tim se ovde se treba
pozabaviti i prouavanjem distalnog dela alatke, odnosno vrnog dela. Ukoliko bi alatka bila
uglavljivana u drku, na nju bi bila preneena vea sila i mogla bi da efikasnije kopa dublje.
Ukoliko bi alatka trpela veu silu, i kopala dublje onda je mogue da bi linije rasporeene du
roga, koje ukazuju na nain upotrebe, bile due, dublje ili pokrivale veu ili duu povrinu
alatke. Sa druge strane ukoliko je alatka koriena runo mogue je da je sila koja se primenjuje
na nju bila manja, pa su stoga tragovi upotrebe manje intenzivni od sluaja u kom bi alatka bila
usaivana u dralju. Dakle druga hipoteza bi presipitivala da li je alatka koriena za dublje ili
plie obraivanje zemlje?
Odgovori na ova dva pitanja, zajedno i odvojeno mogu dodatno pojasniti upotrebu sadiljki.
Treba napomenuti da ove dve hipoteze iako u jakoj logikoj sprezi, treba posmatrati odvojeno,
odnosno da se one meusobno ne iskluuju ve samo dodatno pojanjavaju situaciju. Tako i u
sluaju da konani rezultati daju informaciju da je na primer sadiljka uglavljivana u drku, ali da
je sluila za plie obraivanje zemlje, dobijamo vredne informacije o nainu korienja ove
alatke, a samim tim i razjanjavamo problematiku tipologije koja je ovde prisutna.

Materijali i metodologija istraivanja

Kada posmatramo kotane alatke i njihove razliitosti i slinosti metodologija koju bi koristili
se pre svega bazira na makroskopskim i mikroskopskim prouavanjima alatki. Kako pri
prouavanju makroskopskih ili mikroskopskih alatki moemo uoiti ali ne i nuno dokazati
odreene tragove obrade ili upotrebe, ovakvu vrstu ispitivanja potrebno je podrati dodatnim
eksperimentalnim istraivanjima.
U sluaju poput ovog, gde pokuavamo da bolje pojasnimo funkcjiu i blie odredimo tip
alatke sadiljki, moramo razmotriti ne samo alatke koje su odreeni autori okarakterisali na ovaj
nain, ve i one koje sadre identine morfoloke odlike, a okarakterisani su kao pijuci.
Tako bi metodologija primenjena ovde imala dve velike zasebne faze, jednu koa prouava
arheoloki materijal, drugu koja prouava materijal dobijen eksperimentalnim istraivanjem.
Prouavanje arheolokog materijala bi se zasnivalo na temeljnom makro i mikroskopskom
prouavanju dva glavne regije alatke. Jedna regija bi podrazumevala prouavanje suene baze
roga i tragova na njoj. Kako su sadiljke i definisane kao alatke koje seenjem ili ljutenjem imaju
stanju bazu roga, posmtrani bi bili tragovi upotrebe na ovim segmentima. Druga glavna regija
koja bi bila posmtrana je spoljanja i unutranja povrina samog zakrivjenog dela roga, odnosno
distalna i medijalna povrina alatke. Posmtrane bi bile linije, njihova rasporeenost, duina,
dubina i distibucija.
Pored arheolokog materijala za dalje istraivanje bi bili upotrebljene i eksperimentalne
replike sadiljke. Korieni bi bili rogovi C.Elaphus kojima bi seenjem ili ljutenjem bila suena
osnova. Potom bi replike bile koriene na razliite naine.
Prvi od naina bi podrazumevao sluaj gde bi se replika sadiljke koristila runo za buenje
pliih rupa u zemlji, dok bi druga grupa replika bila usaivana u drvenu drku. Primeri za tu
vrstu usaivanja i vezivanja za drvenu drku( primer u Legrand, Sidera 2007: Fig 11-5). Nakon
izvnesnog kontinuiranog perioda upotrebe ovih replika, one bi bile posmatrane kao i arheoloki
materijal, odnosno posmtrani bi bili tragovi upotrebe u dve ve pomenute kljune regije.
 Na smaom kraju bi tragovi na arheolokom i eksperimentalnom materijalu bili poreeni i
psomatrana bi bila slinost sa arheolokim materijalom.
Ovde treba napomenuti da bi se metodologiju pri mikroskopskom i makroskopskom
ispitivanju bila bazirana na slinom sistemu koji koriste Legrand i Sidera. Takoe, ne treba ni
zanemariti specifine razlike izmeu arheolokog materijala i replika koji mogu nastati usled
tafonomskih procesa koji su mogli uticati na arheoloki materijal, kao to je na primer vlanost
zemlje. U tom smislu za poreenje i konsultovanje oko istih moemo se osvrnuti na rad Karr i
Outramm (Karr, Outramm 2007).

Graa

Bakalov, A., 1979. Predmeti od kosti i roga u preneolitu i neolitu Srbije, Beograd

Blench et all. 2007. African agricultural tools : implications of synchronic ethnography for agrarian
history pp 1-19

Buc, N. 2011. Experimental series and use-wear in bone tools. In: Journal of Archaeological
Science 38. Pp 546-557

Choyke, A. M. 1979. A classification of the bone and antler tools from the Bronze Age hill-
fortress of Pkozdvr. Alba Regia 17, Szkesfehrvr: 9-21.

Fisher, J. Journal S.Mar N et all. 1995. Bone Surface Modifications in Zooarchaeology Bone
Surface Modifications in Zooarchaeology. In: Journal of Archaeological Method and Theory,
Vol.2, No. 1. pp 7-68

Legrand, A. Sidera, I.2007 Methods, means, and results when studying European bone
industries In: Bones as tools: Current Methods and Interpretations in Worked Bone Studies pp
67-79

LeMoine G. M . 1994. Use Wear on Bone and Antler Tools from the Mackenzie Delta ,
Northwest Territories, In: American Antiquity, Vol 59, No 2, pp 316-334

Lyneis, M. M., 1988, Antler and Bone Artifacts from Divostin, In Divostin and the Neolithic of
Central Serbia, Eds. Alan McPherron & Dragoslav Srejovi, Pittsburgh: 301-319.
Karr, L. P., Outram, A. K. 2015 Bone degradation and environment: Understanding, assessing
and conducting archaeological experiments using modern animal bones. In: International
Journal of Osteoarchaeology Vol 25, pp 201-212.

Periic S., 1984. Predmeti od kosti, roga i kamena iz Odseka za praistoriju Muzeja grada
Beograda, Beograd

Russell, N. 1990. The bone tools. In Selevac. A neolithic village in Yugoslavia. Eds. Ruth
Tringham & Duan Krsti. Los Angeles, 1990: 521548.
 ., ., 1959, ,
IX-X, : 181-189

Vitezovi, S., 2007. Kotana industrija u neolitu srednjeg Pomoravlja. Magistarski rad.
FIlozofski fakultet