IZGUBLJENI DANI

Dino Buzzati
Dok se vraao kui, nekoliko dana nakon preuzimanja vlasnitva nad
raskonom vilom, Ernest Kazirra ugleda nekog ovjeka. Nosei na
leima jednu krinju, nepoznati izae iz jednih sporednih vrata na zidu
ograde i natovari ga na jedan kamion. Nije uspio dostii neznanca prije
nego to ovaj bjee krenuo.
Onda se autom zaputi za njim.
Neznanac istovari sanduk iz kamiona i, nakon to je nainio nekoliko
koraka, zavitla ga u jedno spremite koje bjee zakreno tisuama i
tisuama istih takvih krinja.
Kazirra se priblii tom ovjeku i upita ga: Vidio sam te dok si iznosio
onu krinju iz mog parka. to je bilo unutra? to su te krinje?
Onaj ovjek ga pogleda i osmijehnu se: Imam ih jo u kamionu, za
istovar. Ne zna to su? To su tvoji izgubljeni dani. Jesi li ih uistinu
oekivao? Stigli su. Zato si ih napravio? Gledaj, netaknuti su
Tko da na to misli sutra?
Kazirra pogleda. inile su jednu nepreglednu gomilu. On sie niz
neki kosi zid i otvori jednu od ovih. Unutra je bila jedna cesta u jesen, a
u dnu Graziella, njegova vjerenica, koja je zauvijek otila. ak je ne bjee
ni pozvao.
Otvori jo jedan izmeu ostalih. U ovom je bila bolnika soba, a na
krevetu njegov brat Giosue koji se loe osjeao i iekivao ga. Ali on je
bio u trci za poslovima.
Osjeti se pritisnut neim, tamo, u gornjem dijelu eluca. Uzmanjka
mu zraka. Istovariva je stajao upravo na rubu velike doline, nepomian
kao onaj koji presuuje.
Boe! viknu Kazirra. ujte me! Uinite da budem odnesen barem
na dva dana. Preklinjem vas. Ja sam bogat. Dat u vam sve to hoete!
Istovariva naini jedan pokret desnicom, kao da htjede rei kako je
odve kasno. I rasplinu se u zraku. A sputala se sjenka noi.
 IZGUBLJENI DANI
Dino Bucati
Dok se vraao kui, nekoliko dana nakon preuzimanja vlasnitva nad
raskonom vilom, Ernest Kazira ugleda nekog oveka. Nosei na leima
jedan sanduk, nepoznati izae iz jednih sporednih vrata na zidu ograde
i natovari ga na jedan kamion. Nije uspeo da dostigne neznanca pre
nego to ovaj bee krenuo.
Onda se autom zaputi za njim.
Neznanac istovari sanduk iz kamiona i, nakon to je nainio nekoliko
koraka, zavitla ga u jedno spremite koje bee zakreno hiljadama i
hiljadama istih takvih.
Kazira se priblii tom oveku i upita ga: Video sam te dok si iznosio
onaj sanduk iz mog parka. ta je bilo unutra? ta su svi ovi sanduci?
Onaj ovek ga pogleda i osmehnu se: Imam ih jo u kamionu, za
istovar. Ne zna ta su? To su tvoji izgubljeni dani. Da li si ih uistinu
oekivao? Stigli su. Zato si ih napravio? Gledaj, netaknuti su
Ko da na to misli sutra?
Kazira pogleda. inili su jednu nepreglednu gomilu. On sie niz neki
kosi zid i otvori jedan od ovih. Unutra je bila cesta u jeseni, a u dnu
Graciela, njegova verenica, koja je zauvek otila. ak je ne bee ni
pozvao.
Otvori jo jedan izmeu ostalih. U tom je bila bolnika soba, a na
krevetu njegov brat oue koji se loe oseao i iekivao ga. Ali on je bio
u trci za poslovima.
Oseti se pritisnut neim, tamo, u gornjem delu eluca. Uzmanjka mu
vazduha. Istovariva je stajao upravo na rubu velike doline, nepomian
kao onaj koji presuuje.
Boe! viknu Kazirra. ujte me! Uinite da budem odnesen barem
na dva dana. Preklinjem vas. Ja sam bogat. Dau vam sve to hoete!
Istovariva naini jedan pokret desnicom, kao da htede rei da je odve
kasno. I rasplinu se u vazduhu. A sputala se senka noi.
Mitka (gledajui ih): Takoj! Moj brat katil, moj, brat krvnik, moj brat
nikad sreu da ne vidi. Jednako: kui... (Pokazuje na kuu). Ete sg dom sam,
kui! (Seda, vadi i mee ispred sebe jatagan, fes, kesu, mutiklu). De, bre...
(Grkljanu). Sviri! Da svira kako nigde nikoga nemam. Ni brata ni tatka, ni