Prva tema: Leksicko polje BIO-ETNO

O jezikom znaku i paradigmatici i sintagmatici Sosira

1. Prema Sosiru, jeziki znak nije veza izmeu konkretnog predmeta i akustikog proizvoda kada
izgovorimo neku re, ve veza izmeu koncepta i akusticke slike

2. Dve vane osobine jezikog znaka, po F. De Sosiru su proizvoljnost i linearnost

3. Objasnite pojam proizvoljnosti (arbitrarnosti) jezikog znaka, i navedite primer.

-Pojam nema veze sa skupom glasova koji ga oznacavaju. Sestra

4. Objasnite pojam konvencionalnosti jezikog znaka.

- Nesavesno prihvatamo dogovor jezika koji nam je maternji usvajajui ga uenjem od roditelja, drugih
govornika tokom ivota, da neki pojam oznaimo ba kako je oznaen, konvencijom, kolektivnom navikom.

5. Objasnite ta se misli pod obaveznou veze izmeu oznake i oznaenog.

-Veza izmeu oznake i oznaenog je nemotivisana ali obavezujua, jednom prihvaena vie se ne menja. Kada
bi neko za 'sestru' izmislio i koristio drugi skup glasova, nita se ne bi desilo u jeziku, osim to tog govornika
niko ne bi razumeo

6. Navedite dva razloga zbog kojih onomatopeje (i onomatopejske rei) ne mogu da opovrgnu tezu o
proizvoljnosti jezikog znaka.

-Isti akustiki fenomen je razliito predstavljen u jezicima, npr. Pijukanje pilia na srpskom 'pijupiju', na
engleskom 'chirp, chirp' Onomatopeje su neverovatno mali deo rei u jeziku pa se samo na osnovu njih ne moe
izvesti zakljuak koji bi vaio za sve reci

7. Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na fonolokom nivou.

-Kombinacija glasova 'st' je doputena na poetku rei 'sto' L na primer nije - *lo

8. Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na morfolokom nivou.

-Morfema ivo se moe kombinovati sa morfemom ost, ali ne moe se kombinovati sa mofremom ica;
prenosivost - *prenosivica

9. Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na sintaksikom nivou

-Zavisna klauza postoji samo ako ima glavnu reenicu Da imam para kupio bih auto; * Da imam para , jer bih
kupio auto ne moe

10. Navedite bar dva niza leksema koje pokazuje da se leksema uenje ukljuuje u razliita jezika polja.

-Uciti, ucitelj (zajednicka leksicko-semanticka osnova), obrazovanje, nastava (zajednicki znacenjski element),
pevanje, setanje (zajednicki nastavak)

1
11. Navedite primer jedne ograniene paradigme licne zamenice i jedne neograniene skup svih imenica
formiranih nastavkom nje izvedenih od glagola u principu.

12. Iako nisu nuno i obino svesni pravila kombinatorike jezikih jedinica govornici u nekim
sluajevima mogu jasno pokazati da ta pravila zapravo poznaju. Ilustrujte nekim primerom.

-Idem da radim.

13. ta se podrazumeva pod relacionim determisanjem znaenja jezike jedinice (rei) po Sosiru.

-Znacenje jedne reci se moze samo determinisati u njenom odnosu sa drugim recima u okviru jednog
semantickog polja kome pripada.

14. Koji primer koristi Sosir da ilustruje pojam vrednosti jezikog znaka.

-Mouton na francuskom koji pokriva znacenje sheep i mutton na engleskom

15. Upotrebite leksemu pas da ilustrujete paradigmatske i sintagmatske odnose sa drugim reima.

-Pas je u odnosu inkompatibilnosti sa leksemama macka ili mis, labrador ili ovcar sumuhiponimi, sa nazivima
kuja ili kuce ima razlike u polu i uzrastu, a mogu ponekad biti i sinonimi; sapa, rep su meronimi, a zivotinja i
sisar su hiperonimi. Sintagmatski, pas kolocira sa lajati ili cvileti a moze se koristiti kao frazeologizam umoran
kao pas.

16. Polisemija jedne lekseme ispoljava se i u njenoj pripadnosti nekolikim leksikim poljima. Ilustrujte
primerom.

-Plava u leksickom polju boja pokriva jednu vrednost dok u polju boja kose oznacava smedju ili zutu.

17. Leksika polja nisu jednako strukturirana u razliitim jezicima. Ilustrujte primerom ovu tvrdnju.

-Odredjeno konceptualno polje u razlicitim jezicima moze biti razlicito podeljeno, tako da u prevodu ne moze
uvek da se nadje ekvivalent. Uncle u engleskom se na srpski prevodi kao ujak, sto nije u potpunosti tacno. Ili
mouton.

18. Posledica promene znaenja jedne lekseme moe da utie na znaenje drugih leksema u istom
leksikom polju tako to ce se znacenje leksema smanjiti, povecati, izmeniti, tj vrednost drugih leksema nece
nuzno ostati ista. (Dopunite iskaz).

19. Mnogi lingvisti su smatrali da jezik slui da svet oko nas i nae iskustvo organizujemo zahvaljujui
jeziku. Objasnite tu tvrdnju.

-Iz iskustva i okruzenja mi upijamo zajednicke elemente i svrstavamou odredjene pojmovne kategorije a to je
praceno jezickim izrazima.

20. Struktura leksikog polja je zavisna ne samo od biolokih faktora ve i od drustvenih konvencija.

21. Strukture leksikih polja nam omoguavaju uvid u kognitivnu organizaciju sveta oko nas.

2
22. Univerzalistiki pristup bio-klasifikacijama, to jest leksikim poljima, otpoeo je sa delom Basic color
terms, godine 1968.

23. Osnovna ideja univerzalista pri prouavanju naina jezike klasifikacije zoo i fito sveta je da se ljudi
radjaju programirani da stvore biolosku klasifikaciju na osnovu prirodnih slicnosti i razlikau tom svetu, postoji
urodjena zainteresovanost za grupisanje biljaka i zivotinja

24. Taksonomskih nivoa u narodnim taksonomijama biljaka i ivotinja ima ukupno sest , a u drugim
naukama (biologija) moe ih biti devet

25. Navedite pet osnovnih nivoa u narodnim taksonomijama

jedinstveni zacetnik, oblik zivota, genericki nivo, subgenericki nivo, varijetalni nivo.

26. Najvii, najoptiji nivo u narodnim taksonomijama naziva se: jedinstveni zacetnik

27. Navedite primer za lanove jedinstvenog zaetnika, carstva biljka, zivotinja

28. Navedite primer taksa oblik ivota u narodnim taksonomijama: ptice, ribe zmije

29. U jezicima sveta obino ima 10-15 lanova takse oblik ivota.

30. Generiki nivo ima do ili oko 500 lanova u jezicima.

31. Lekseme generikog nivoa odlikuje:

-predstavljeni prostim leksemama, najfrekventivnije su u upotrebi, deca ih nauce rano, informanti ih se najlakse
prisete.

32. Navedite primere generikog nivoa taksonimije vrabac, macka

33. Navedite primer direktne veze nieg i vieg taksonomskog nivoa i veze izmeu udaljenih nivoa.

-Zivotinja, macka; zivotinja, oktopus.

34. U pogledu raznovrsnosti ili homogenosti lanova razliitih taksonomskih nivoa generiki nivo se
razlikuje od oblika ivota po

-Izmedju clanova nivoa oblik zivota moguca je velika razlika, smatra se da je genericki takson pas homogena
celina, jer svi clanovi dele mnogo zajednickih osobina.

35. Objasnite pojam monotipnosti taksona.

-To su krajnji termini u hijerarhiji i nisu nadredjeni drugim specificnim clanovima.

36. Kakva je obino leksika struktura subgenerikih taksa u odnosu na generike. Navedite primer .

-Vise reci za nazive moze biti uvrsteno u hijerarhiju. Primer eucalyptus koji u australiji ima subgenericke
clanove snow gum, blue gum, sringy bork...

37. Najspecifiniji nivo u bio taksonomijama naziva se varijetalni.

3
38. Bioloki znaaj pojava koje se imenuju na generikom nivou se ogleda u svakom posebnom habitatu,pa
im se primerci jasno isticu i logicno je da ce biti imenovane.

39. Za razliku od definisanja znaenja putem znaenjskih obeleja, prototipska teorija poiva na ideji da
je znaenje definisano kognitivnom semom prototipnog primerka.

40. Koja znaenjska obeleja definiu re bachelor u engleskom jeziku? Unmarried male human

41. Navedite primer koji pokazuju da znaenje jedne lekseme (bachelor) ne moe da se poistoveti sa
skupom semantilkih obeleja.

-I Papa i 55ogodisnji covek u komi od 10te godine su isto neozenjene muske osobe, i to ne moze biti sustina
znacenja istog termina.

42. Kakvo bi moglo biti objanjenje za vei kulturno-jeziki znaaj lekseme tree koja spada u nivo oblik
ivota nego lekseme koje su joj podreene a pripadaju generikom nivou (koji bi trebao biti znaajniji).

-Tree spada u oblik zivota jer se cesce koristi, govornici se lakse sete, i ima bolji status od recimo pine ili oak.
Moze biti zato sto urbani stanovnici i ne razlikuju vrste drveca pa im je samim tim rec tree bitnija.

43. Navedite osnovne ideje Josta Trira o semantikim, leksikim poljima (polazei od Sosirovih ideja).

-Kao to magnet oko sebe formira magnetno polje, tako i pojmovi okupljaju u sferu svoga znaenja cele redove
rei, obrazujui semantika polja, u kojima su rei samo znaci. Re kao odvojena jedinica liena je konkretnog
sadraja. Semantika veza leksema koje obrazuju jedno semantiko polje toliko je jaka da je nemogue odvojiti
znaenjsku sudbinu jedne rei od znaenjskih transformacija celokupnog polja. Leksiki elementi se ne
ukljuuju u jeziki sistem neposredno, nego kroz veze s njemu najbliim elementima sistema.

44. Koje kritike (pitanja) se postavljaju pred teoriju o leksikim poljima. Navedite bar dva takva pitanja.

-Da li je polje jezika jedinica?

-Ima miljenja da je nemogue razbiti renik jezika na semantika polja.
-Kako se saodnose polje i polisemija?
-Da li mnogoznane rei ulaze u jedno polje ili u nekoliko polja?

45. Navedite bar dva tipa linearnih leksikih polja.

- Dele se na serije i cikluse. Serija se manifsetuje kao skala, rang, grozd.

46. Navedite primer koji ulustruju rang: cinovnici u vojsci, grozd: pcela, osa,muva, komarac, mrav, skalu:
vruc, vreo, topao, mlak, hladan, leden kao linearna leksika polja.

47. Navedite primer ciklusa kao linearnog leksikog polja prolece, leto, jesen, zima

48. Navedite primer hiponimnog niza i njihovog hiperonima ruza, lala, karamfli I cvet

49. Iako glagoli poput: hodati, trati, uriti i sl. nemaju pravi hiperonim, ali postoji leksema koja je
ukljuena u sve njih pa se moe nazvati dominant ili stozer, a to je glagol ici.

50. Navedite primer leksikog polja koji nema svoj pravi hiperonim. Oci, uho, nos, usta

4
51. Navedite kako bi se mogli odrediti dominante u nizu gradabilnih antonima: vru, vreo, topao, mlak,
prohladan, hladan, studen.
-Traze se najistureniji clanovi a to su vruc i hladan. Ipak za niz sa hladnim dominant je hladan, a za tople
dominant je vruc.

52. Navedite neka terminoloka neslaganja u vezi sa hiponimnim odnosima.

-Super ordinirana leksema zove se hiperonim. Formalno podsea na termine hiponimija i hiponim. Lipka (1992:
144), recimo, predlae termin arhileksema (po ugledu na termin arhifonema, koji je nastao u okviru Prake
kole). Ovaj termin se, meutim, uglavnom ne upotrebljava.

53. Navedite primere reenica da ilustrujete odnos implikacije koji postoji izmeu hiponima i hiperonima.

-Kupila je ruzu lalu karamfil. Kuila je cvet. Prva proizilazi iz druge.

54. Neki autori prave razliku izmeu hipnimije i taksonimije. Objasnite u emu se ogleda ta razlika.

-Nametaj i krevet, jer je krevet vrsta nametaja. Ovaj semantiki odnos naziva se taksonimijom ili
taksonomijom. Taksonimi neke lekseme jesu u stvari njeni hiponimi. Taksonimija je relacija dominacije nad
taksonimima.

55. Navedite koji je test (formula) jeziki bitan za razlikovanje hiponimije od taksonimije.

-Test za prepoznavanje taksonima za primer sa cveem glasio bi: _______ je cvet. Svaka leksema koja moe da
se upie na prazno mesto a da je reenica istinita predstavlja taksonim (a moemo rei i hiponim) lekseme cvet.

56. Objasnite ta je meronimija. Hijerarhijske structure uredjene po principu deo-celina.

57. Navedite koji je test (formula) jeziki bitan za meronimiju. H(olonim) imaM(eronim)

58. Ako je ruka meronim lekseme telo, telo je holonim u odnosu na ruku.

59. Hiponimija je nain na koji poznajemo (i prva faza u uenju ) znaenja mnogih leksema u bio-
klasifikacijama. Navedite jedan primer. Mango je vrsta juznog voca.

60. Navedite primer leksema koje kontekstualno zahtevaju jedan od nivoa optosti, dok drugi nivoi ne
mogu da se upotrebe.
-U nedelju pre podne na Meunarodnoj izlobi pasa komisija Kinolokog saveza ocenjivae
ivotinje/kimenjake/domae ivotinje/pse/terijere/jorkirske terijere.

61. Navedite primer upotrebe leksema nametaj, sto, stolica, da pokaete primarnost bazinog nivoa
kategorizacije (generikog nivoa). Komad namestaja

62. Navedite primer kontekstualne sinonimije (a ustvari su u pitanju hiponimi)

-Idem da prosetam psa. Idem da prosetam zivotinju.

63. Navedite primer problema u prevoenju zbog nepostojanja hiperonima jednog skupa u dva jezika.
-Leksema objekat koja je hiperonim za zgradu, tunel, aerodrome, u engleskom nema ekvivalent I ne moze se
tako prevesti.
5
 Druga tema: Leksiko polje BOJE

1. Za razliku od drugih leksikih polja, BOJE se smatraju izizetno vanim za prouavanje jezike i
kulturne klasifikacije sveta. Objasnite zato.

-Fiziologija vizuelne percepcije je nezavisna od jezika, kulture itd, a spektar boja predstavlja jedan jasno
ogranicen domen, sto ne vazi za sve kognitivne domene, kao sto je recimo porodica.

2. Navedite osnovne podele boja. Hromatske i ahromatske.

3. Hromatske (osnovne) boje su: crvena, zuta, plava, zelena, a ahromatske: crna, bela i siva.

4. Osnovne dimenzije (osobine) boja u fizikom smislu su: ton, zasicenost, svetlina.

5. Navedite nekoliko sekundarnih boja (u fizikom smislu): roze, rezeda, krimizna.

6. U fizikom pogledu, bela i crna boja su skup svih boja i odsustvo svih boja.

7. Navedite osnovne postavke jedne od teorija o fiziologiji percepcije boja.

-Postoje tri fizioloki uslovljena podsistema boja, od kojih 1) jedan podsistem poiva na razlikama u svetlini i
ahromatski je, 2) jedan subsistem percepira opoziciju crveno-zeleno. 3) trei opoziciju uto-plavo.

8. Najvanije i najcitiranije delo o istraivanju boja je autora Berlin i Kay; Basic color terms; their
universality and evolution objavljeno 1969 godine.

9. Jezici sveta imaju od 2 do 12 osnovnih naziva za boje (Upiite cifre).

10. Navedite etiri osnovna kriterija po kojima se odreuje koje osnovne nazive za boje poseduje jedan
jezik.

-Nije derivat izveden od neke druge reci, nije hiponim nekog drugog naziva za boju, u funkciji atributa moze da
kolocira sa velikim brojem drugih leksema, govornici jednog jezika se najlakse prisete tih boja.

11. Po teoriji prototipinosti, percepcija boja ne zavisi mnogo od jezika, jer ispitanici na mapi 329
standardizovanih boja, bez obzira na broj osnovnih naziva za boje, e izabrati istu fokalnu crvenu kao najbolji
primerak te boje.. (Dopunite iskaz)

12. Navedite primer jezika sa dva termina za boje. Dani i burara.

13. U dani jeziku dve lekseme mili i mola pokrivaju sledee segmente kognitivnog polja boja.
Mili sve tamne i hladne boje, mola sve tople i svetle.

14. Ukoliko jezik ima tri naziva za boje, to su tamne, svetle i tople

15. Ukoliko jezik ima etiri naziva za boje, imae nazive za tople, kao crvena i zuta, ili nazive za hladne
boje.

16. Ukoliko jezik ima pet naziva za boje to e biti sledee: tamno/crno, svetlo/belo, zuto, crveno, grue.

6
17. Ukoliko jezik ima vie od pet naziva za boje, ti nazivi (esti do jedanaesti nazivi)su: zeleno, plavo,
braon, ljubicasta, siva, roze, narandzasta.

18. Navedite kombinaciju boja u leksikom sistemu od etiri naziva koja nije mogua u jezicima sveta

-tamno/plava, uta/narandasta, svetla/bela.

19. Navedite dva kontra-argumenta koja protivnici univerzalistikog pristupa bojama navode.

-Eksperimenti radjeni sa vestackim stimulusom bavljenje bojama u odnosu na njihovo vestacko prikazivanje,
kao i to da neki narodi odredjene boje vezuju za predmete ili radnje sto nije omoguceno u eksperimentu.

20. Navedite primere koji pokazuju kolokacijsku ogranienost nekih prideva za boje u srpskom jeziku.

-Smedja, ridja kosa ne moze biti ridj smedj sesir.

21. Navedite primere upotrebe prideva beo koji ilustruju semantika proirenja u odnosu na osnovna
znaenja.

-Pridev se razvio iz praslovenskog u kom se u poeziji koristio da oznaci nesto cisto, divno, lepo. A u govoru
usao u nazive lokaliteta Beli Drim, Bele vode...

22. Pridevi stranog porekla u srpskom jeziku pokazuju vano morfoloko, gramatiko ogranienje u
odnosu na prideve domaeg porekla. To je njihova nepromenjenost

23. Navedite primere anglicizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. Pink, kaki

24. Navedite primere germanizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. Grao, braon, teget, memun

25. Navedite primere romanizama u nazivima za boje u srpskom jeziku.Bez,bordo,krem,lila,rezedo,oranz

26. Navedite primere turcizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. uvez, jorgovanli, kauni, menevli

27. Navedite primere opisnih nominacija boja u srpskom jeziku. Boja koze, boja mora, boja cigle

28. Nazivi za osnovne boje u srpskom jeziku su: belo, crno, crveno, uto, plavo, zeleno, sivo, (smee) braon,
ljubiasto, narandasto

29. Kakav problem predstavljaju lekseme braon i sme u pogledu statusa osnovnih leksema za boje u
srpskom jeziku.

-Braon je stranog porekla i koristi se uglavnom za opisivanje predmeta.

29. Po emu se leksema plavo izdvaja od ostalih naziva za boje u srpskom jeziku?

-Mnogo je kasnije usla u upotrebu, ranije nije bilo konkretnelekseme za opisivanje bas te boje.

30. Navedite osnovne podatke o evoluciji leksema koje pokrivaju domen hladno/plavo od
indoevropskog do danas. Braon je stranog porekla, a u eoj je upotrebi za boje predmeta.

31. Lekseme izvedene od modro su: modr, modr.

7
32. Navedite kulturoloki razlog (negativne asocijacije) zbog kojih se upotreba lekseme modra mogla
izgubiti iz svakodnevne upotrebe i biti zamenjena sa plav.

-Asocira na boju koe izazvanu povredom, 'modrica' kao podliv; u nekim kulturama plava umesto crne boje
oznaava alost za umrlim, greh, itd.

33. Tvrdnja da je plav u srpskom nastao od nem. blau nije ispravna jer istorijski u vreme kada se ta
leksema pojavila nemaki je uticao samo na leksiku rudasrske terminologije, u koju 'plav' ne spada.

34. Leksema plav je istog porekla kao i leksema plov

35. Neki dijalekti potvruju tezu o ranijim znaenjima, konotacijama lekseme plav, jer se upotrebljavaju
da oznae dozrele njive, ...

36. Navedite jo neke lekseme za boje koje se nelogino primenjuju na neke predmete, pojave.

-Plava ena, ri ovek, sme ovek, zelena maka

37. Navedite implikacionu univerzaliju u vezi sa leksikim poljem boja, koja poiva na evolucionom
principu.

-Bez obzira na broj osnovnih naziva za boje, svi ispitanici ce pokazivatiisto npr fokalnu crvenu boju kao
najbolji primer te boje. Ako nema crvene, nema ni zelene.

Treca tema: Leksiko polje SRODSTVO

1. Navedite razlog velikog interesovanja za leksiko polje SRODSTVA u antropolingvistikoj literaturi.

-Fenomen srodstva je bioloski uslovljen i time bitan za opstanak ljudske vrste.

2. U kognitivnom i perceptivnom smislu leksiko polje SRODSTVA se bitno razlikuje od recimo

leksikog polja BOJA, ZOO i FITO klasifikacije. Navedite po emu.

-Boja, zoo i fito klasifikacija pretpostavljaju univerzalnu bioloku, perceptivnu i kognitivnu osnovu, zajedniku
svim ljudima. Takva perceptivna i kognitivna svojstva oveka nisu od istog znaaja kada su u pitanju srodnici,
jer, jednostavno, nai krvno bliski srodnici ne moraju i najee nuno ne lie jedni drugim na isti nain na koji
se spektar boja prikazuje svakom oveku.

3. Iako bioloki znaajni, leksiko polje srodstva u smislu bioloke percepcije moe da se povee sa
procesom socijalizacije, jer je u ivotu svakog oveka ua porodica od velikog znaaja za proces
socijalizacije, te predstavlja neku vrstu zajednikog iskustva ljudi.
8
4. Bazinim jedinicama, tj. univerzalne seme, u svim leksikim sistemima srodstva uglavnom se
smatraju: __majka_ i __otac__.

5. Smatra se da postoji izvesna razlika u pogledu univerzalnog znaaja bazinih leksema za kategorije
otac majka u jezicima sveta, a to je da je pojam majke prisutan u svim jezicima, dok otac moze imati
razlicita znacenja

6. Objasnite na koji nain primer lekseme appan iz jezika najar za pojam oca moe da poslui tvrdnji o
ne-univerzalnosti termina za taj pojam.

-Termin se odnosi na mldog coveka koji je devojku, u predmenstrualnom periodu, uveo u majcinski period, a ne
na bioloskog oca njene dece.

7. Navedite neke strune termine i skraenice koje se koriste u formalizovanju sistema naziva za
srodstvo.
-Konsangvinalni, matrilinearni, patrilinearni,unilateralni, bilateralni.M, F, B, Z, Ch, D, S

8. Pojam ega oznaava svaku osobukoja upotrebljava odredjeni naziv pa se svaki odnos bazira u odnosu na
dati ego.

9. Veza po majci se naziva matrilinearna, a po ocu se naziva patrilinearna u strunoj literaturi.

10. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti generacija (koleno,
pokoljenje): otac deda; sin unuk

11. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti pol srodnika: otac
majka; brat sestra

12. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti pol govornika: necak,
sestric

13. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti pol lica preko kojeg
se ostvaruje srodnika: ujak stric

14. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti krvna ili zasnovana
brakom: Zet, jetrva, surak, snaja

15. Najrazueniji deo leksikog polja srodstva obuhvata prve 2 do 3 generacije.

16. Uoljiva je morfoloka razlika u leksemama koje obuhvataju dve generacije i udaljenije generacije i
to po tome to za prve 2 se koriste proste lekseme a za kasnije izvedenice

17. Trea, etvrta, peta i jo dalja generacija srodnika i u srpskom imaju nazive poput navrded, askurel,
kurel, kurlebalo, sukurdov a preuzeti su iz turskog

9
18. Navedite primer proirivanja znaenja jedne lekseme za fokalnog lana kategorije u leksikom
polju srodstva.

-Majka u nekim jezicima watam - moze znaciti isto sto i majka kod nas, ali i njena setra ili cerka sestre babe
po majci

19. U jeziku watam leksema aemoznaava vie lanova nego to je fokalni lan majka. Navedite ta
proirena znaenja: majka, majcina sestra, cerka sestre babe po majci

20. Navedite primer za pravilo redukcije u leksikom polju srodstva Sestra roena, sestra od tetke, unuka
babine sestre

21. Navedite primer ukrtenog oznaavanja pojmova srodstva putem jedne lekseme: ujakova deca i
sinovljeva deca - bratanci

22. Navedite razlog zbog koga se smatra da je pravilo redukcije bitno za leskiko polje srodstva.

-To pokazuje univerzalnost naroda razlicitih jezika i kultura

23. Univerzalnost ogranienja moguih tipova leksikih sistema srodstva u jezicima sveta na nekoliko
desetina moe se dokazati i nemogunou nekih kombinacija. Navedite primer nemogue
kombinacije: ni u jednom jeziku nije pronadjen termin koji se odnosi na majcinu sestru i ocevu majku

24. Osnovne i univerzalne semantike komponente (seme) za leksiko polje srodstva su: majka i otac?

Cetvrta tema: Mali oglasi

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika i kulturna uslovljenost na primeru porodinih oglasa

1. Navedite tri primera neknjievnih vrsta teksta.

-Kuni red, ugovor o zakupu, preporuka za stipendiju, prijava na konkurs za radno mesto, kontaktni oglas,
seminarski rad, diplomski rad, testament, izvetaj lekara specijaliste, post na Fejsbuku ili Tviteru, pozorini
program, red vonje

2. Kako Brinker definie vrstu teksta?

-Vrste teksta su konvencionalni obrasci za obavljanje sloenih jezikih radnji i mogu se opisati kao tipini
spojevi kontekstualnih (situativnih), komunikativno-funkcionalnih i strukturalnih (gramatikih i tematskih)
svojstava.

3. ta su obrasci tekstualizacije?

-Obrasci tekstualizacije su pravila koja odreuju to koje ce vrste teksta uopte postojati u jednoj
jezikoj/kulturnoj zajednici, ali i obeleja svake pojedinane vrste teksta.

10
4. Koje elemente obuhvataju obrasci tekstualizacije?

-Tipovi i vrste teksta, Makrostrukturu vrste teksta, frekventnost elemenata makrostrukture teksta,
mikrostrukturu vrste teksta, frekventnost elemenata mikrostrukture teksta

5. Od ega zavisi broj vrsta teksta kojima raspolae jedna jezika/kulturna zajednica?

-to je drutvo razvijenije samim tim ima I vie tekstova

6. Zato se obrasci tekstualizacije vremenom menjaju?

-Obrasci tekstualizacije i vrste teksta oblikuju se kroz praksu i menjaju se vremenom, u tenji za tim da to bolje
zadovolje svoju funkciju (ili funkcije) u izmenjenim uslovima.

7. Navedite tri primera vrste teksta koje jezike/kulturne zajednice oblikuju spontano.

-Sms poruke, postovi na f, pozdravi

8. Navedite tri primera vrste teksta koje jezike/kulturne zajednice oblikuju svesno i ciljano.

-Pravni, administrativni i akademski tekstovi, pojedine vrste teksta u poslovnoj komunikaciji

10. Definiite porodine oglase.

-Porodinim oglasima nazivaju se oglasi koje u tampi, a danas i u drugim medijima masovne komunikacije,
povodom prelomnih dogaaja u ivotu pojedinca, kao to su roenje, veridba, venanje i smrt, objavljuje sama
ta osoba ili osobe iz njenog najblieg okruenja (porodica, rodbina, prijatelji, kolege i sl.).

11. Zato je objavljivanje porodinih oglasa (u drutvima u kojima su te vrste teksta uobijanje) znak
potovanja drutvenih konvencija?

-Objavljivanje porodinih oglasa znak je potovanja drutvenih konvencija, zato to su oni deo rituala vezanih
za roenje, sklapanje braka, smrt ili neki drugi kljuni dogaaj u ivotu pojedinca koje je razvila i koje neguje
jedna drutvena/kulturna zajednica

12. Zata su vezani rituali iji je deo objavljivanje porodinog oglasa?

-Zato to su oni deo rituala vezanih za roenje, sklapanje braka, smrt ili neki drugi kljuni dogaaj u ivotu
pojedinca koje je razvila i koje neguje jedna drutvena/kulturna zajednica

13. Koji je dodatni motiv za objavljivanje porodinih oglasa (u onim jezikim/kulturnim zajednicama u
kojima su oni uobiajni)?

-Dodatan motiv za objavljivanje porodinih oglasa esto je, dodue, i elja obinog oveka da, makar na
trenutak, izae iz anonimnosti.

11
14. Navedite sutinska verbalna i neverbalna svojstva porodinih oglasa (prema U. Frizu).

-1. kratak tekst,

-2. nekoliko obligatornih verbalnih i/ili neverbalnih elemenata i niz fakultativnih elemenata,
-3. konvencionalnost, koja se tie i jezikog izraza (socijalno i regionalno specifine konvencije),
-4. visok setepen intertekstualnosti12 (usled ugledanja na sline oglase prilikom sastavljanja teksta)
-5. kontekstualnost (uklopljenost u kulturni, drutveni i lini kontekst, koji je neophodan za njihovo
razumevanje).

15. Koji su tipovi porodinih oglasa uglavnom rasprostranjeni u jezikim/kulturnim zajednicama u

Evropi?

-1. Novinski oglasi povodom roenja deteta,

-2. Novinski oglasi povodom veridbe,
-3. Novinski oglasi povodom venanja i
-4. Posmrtni i komemorativni oglasi.

16. Koja su dva najvanija obeleja porodinih oglasa?

-Ritualnost (oglas kao deo rituala) i vezanost za prelomne dogaaje u ivotu pojedinca

17. Zato su porodini oglasi u optim informativnim novinama posebno zanimljivi za entnolingvistika i
antropolingvistika istraivanja (u poreenju sa slinim oglasima u drugim tipovima novina i u drugim
medijima)?

-Zbog toga to nastaju i razvijaju se (relativno) spontano, pa su i direktno izloene uticajima raznovrsnih
sociokulturnih inilaca

18. ta odraavaju porodini oglasi (pa su zato zanimljivi za antropologiju, etnologiju, sociologiju,
lingvistiku itd.)?

-Porodini oglasi zanimljivi su za lingvistiku, etnologiju, sociologiju i za pojedine druge discipline kao odraz
drutvenih, politikih i ekonomskih prilika u odreenom trenutku (Frese 1987, 15), zato to sadre bogat
(kulturno)istorijski materijal

19. Koje osecaje jaaju porodini oglasi?

-Informiuci itaoce o dogaajima u njihovom okruenju, porodini oglasi vre tzv. socio-integrativnu funkciju.
Oni uspostavljaju komunikaciju meu iteljima odreene oblasti, jaajuci tako osecaj zajednitva i identifikacije
s neposrednim okruenjem, drutvenom grupom i irom zajednicom

20. Ko vie ita porodine oglase, mukarci ili ene, i zato?

-ene porodine oglase itaju znatno vie nego mukarci, ili je barem tokom istorije po pravilu bilo tako (Frese
1987, 5559). Vece interesovanje ena za porodine oglase proizilazilo je iz njihove drutvene uloge, tj. iz
njihove vezanosti za porodicu i domacinstvo, s jedne strane, i nedovoljnih mogucnosti da se angauju u
poslovnom i javnom ivotu, s druge strane (Freze 1987, 58). One su uglavnom (bile) zaduene i za negovanje
odnosa s roacima, pirjateljima, susedima itd., pa je to oblikovalo i njihove italake navike.
12
21. Koji je dodatni motiv italaca za pracenje porodinih oglasa?

-Ba kao to oglaivai, izmeu ostalog, pokuavaju i to da na trenutak privuku panju ire zajednice, tj. da
izau iz anonimnosti, tako i itaoce, pored ostalog, motivie i elja za tim da saznaju poneto o osobama,
porodicama i krugovima u iji ivot inae nemaju uvida.

22. ta se, prema analizama I. olovica, dogodilo s posmrtnim i komemorativnim oglasima u Srbiji i u
drugim delovima bive Jugoslavije tokom druge polovine 20. veka?

-Preuzeli su niz svojstava tradicionalne usmene tubalake komunikacije, ukljuujudi i njene topose. Iz
tradicionalnih tubalica u posmrtne i komemorativne oglase prelio se, tako, niz motiva

23. Navedite nekoliko motiva tradicionalne tubalake komunikacije koje su preuzeli novinski posmrtni i
komemorativni oglasi.

-Prekorevanje pokojnika zato to je ostavio najblie i tako ih unesrecio, opisivanje praznine koju je njegov
odlazak ostavio, obedavanje umrlom da nede biti zaboravljen

24. Navedite nekoliko motiva tradicionalne tubalake komunikacije koji ne bi imali smisla u novinskim
posmrtnim i komemorativnim oglasima, pa ih ovi zato nisu ni preuzeli.

-Odreeni motivi u novom su mediju komunikacije, meutim, izgubili smisao, pa su zato i naputeni. To se
dogodilo npr. s pozivima preminulom da se podigne i doeka goste koji dolaze u kucu da bi zajedno s
domacinima oformili pogrebnu povorku, pokazivanje pokojniku njegove vene kuce u trenutku kada se ta
povorka priblii groblju, molba pokojniku da prenese pozdrave ranije preminulim srodnicima kada ih sretne
itd.

25. Navedite grupe toposa tradicionalne tubalake komunikacije koje su tokom druge polovine 20. veka
preuzeli i novinski posmrtni i komemorativni oglasi.
1. toposi koji se tiu objanjavanja uzroka smrti,
2. toposi koji se tiu vrednovanja mrtvih,
3. toposi koji se tiu ivota oalocenih nakon pretrpljenog gubitka
4. toposi koji ograniavaju dejstvo smrti

26. Navedite nekoliko osobina preminulog koje se pominju u toposima

-Skromnost, potenje, portvovanost, dobrota, privrenost, idealizam, ljubav prema blinjima, spremnost da im
se pomogne savetom i na druge naine

27. Kako toposi tubalake komunikacije ograniavaju dejstvo smrti, tj. kako pokazuju to da smrt nije
potpuna

-Ovo se pokuava tvrdnjama da preminuli i dalje ivi u srcima ili secanjima onih koji su ga poznavali i voleli, ili
na nekom drugom svetu

13
28. Ko je prvobitno i to iskljuivo u svoje ime objavljivao oglase povodom roenja deteta i zato je bilo
tako?

-Oglase povodom roenja deteta je objavljivao otac jer su majka i dete bili nedovoljno vazni, i buducnost
deteta je bila neizvesna.

29. Koje su elemente sadrali prvi oglasi povodom roenja deteta u novinama na nemakom jeziku, a
koje nisu, i zato je bilo tako

-O oevom drutvenom statusu, tj. njegovu titulu, in u vojsci, zanimanje ili sl. Nisu sadrzali pojedinosti o majci
i detetu, buducnost deteta je bila neizvesna.

30.kada su oevi i majke u Nemakoj poeli ravnopravno da potpisuju novinske oglase povodom roenja
deteta i zato

- U drugoj polovini 20og veka, jer se status zene u drustvu poboljsavao

31. Do kakvih je sve promena u svojstvima novinskih oglasa povodom roenja deteta u Nemakoj dolo
tokom druge polovine 20. Veka.

-Otac i majka postaju ravnopravni oglaivai. Ime deteta sada je neizostavan element, dok informacije o
profesionalnom i drutvenom statusu roditelja vie nisu obavezne.

32. Kada su roditelji u Nemakoj novinske oglase povodom roenja deteta osobito esto koristili za to da
obznane i propagiraju svoje politike stavove

-Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka

33. Kako su se Prvi i Drugi svetski rat odrazili na novinske oglase povodom roenja deteta u Nemakoj.
Navedite nekoliko elemenata koji su se javljeli u takvim oglasima tokom ova dva rata

-Majke su esto objavljivale same, uz napomenu da su oevi odsutni, tj. Na frontu, u vojnoj bolnici ili u
zarobljenitvu, ili ak da su pali u borbi. One su dodavale i krace rodoljubive poruke.

34. Kako se, prema istraivanjimma hrvatskog etnologa Dunje Rihtman-Augutin, rat u bivoj
Jugoslaviji odrazio na svojstva posmrtnih i komemorativnih oglasa u zagrebakom Jutarnjem listu

-Ti oglasi su odisali katolickim duhom ili izraavali snana patriotska ili nacionalistika osecanja

35. Kako meukulturne i meujezike razlike mogu uticati na obrasce tekstualizacije (tj. Na koje se
njihove aspekte kakve razlike mogu odraziti)

-1. zastupljenosti tipova i vrsta teksta

-2. frekventnosti tipova i vrsta teksta,
-3. makrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinanih elemenata
-4. mikrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinanih elemenata mikrostrukture.

14
36. Koji se tipovi porodinih oglasa javljaju u nemakim novinama, a koje u srpskim i crnogorskim

-U nemakim novinama uobiajni porodini oglasi posveceni su roenju deteta, veridbi i venanju, kao i
smrtnim sluajevima.u Srbiji i Crnoj Gori rasprostranjeni su samo porodini oglasi posvedeni smrtnim
sluajevima (itulje)

37. Koje se vrste novinskih oglasa posveenih smrtnom sluaju javljaju u nemakim, koje u srpskim, a
koje u crnogorskim novinama

-U Nemakoj javljaju etiri, u Srbiji pet, a u Crnoj Gori ak est vrsta teksta. U sve tri sredine uobiajne su
pritom sledede tri vrste teksta: obavetenja o smrti, zvanini posmrtni oglasi ikomemorativni oglasi.
Pored navedenih vrsta teksta u Nemakoj su redovno zastupljene jo i izjave zahvalnosti, koje se, dodue,
javljaju i u Srbiji, ali samo sporadino. I u Srbiji i u Crnoj Gori uobiajni su jo i tzv. poslednji pozdravi i
komemorativni informativni oglasi, dok je u Crnoj Gori takoe rairena i kombinacija komemorativnih
informativnih oglasa s izjavama zahvalnosti, koja nije potpuno nepoznata ni u Srbiji, ali nije uobiajna

38. Koje su vrste novinskih oglasa posveenih smrtnom sluaju zajednie nemakim, srpskim i
crnogorskim novinama

-U sve tri sredine uobiajne su pritom sledede tri vrste teksta: obavetenja o smrti, zvanini posmrtni oglasi
ikomemorativni oglasi.

39. Koja je osnovna funkcija oglasa posveenom smrtnom sluaju u nemakim novinama?

-Samo obavetavanje o smrti, a sve preostale funkcije znatno zaostaju za njom.

40. Koja je osnovna funkcija oglasa posveenom smrtnom sluaju u crnogorskim novinama?

-Obeleavanje pomena, dok sve su ostale funkcije u drugom planu.

41. Koja je osnovna funkcija oglasa posveenom smrtnom sluaju u srpskim novinama?

-Poslednji pozdravi su najzastupljenija vrsta i osnovna funkcija. Najmanje zastupljene vrste su pomeni.

42. Kojoj je drutvenoj grupi posveeno najvie zvaninih novinskih posmrtnih oglasa u Nemakoj, a
kojoj u Srbiji i Crnoj Gori?

-U Nemakoj se najvise oglasa posvecuje izrazito uspenim poslovnim ljudima koji su pored toga su bili aktivni
i u razliitim telima i organizacijama. U Srbiji i Crnoj Gori najvie se zvaninih itulja posvecuje istaknutim
strunjacima, osobito ukoliko se samo njihovo zanimanje smatra prestinim i/ili ukoliko su igrali (relativno)
znaajnu ulogu u politikom ivotu.

43. Zato u Srbiji i Crnoj Gori ima neuporedivo vie komemorativnih oglasa nego u Nemakoj?

-Prema srpskoj i crnogorskoj tradiciji prelazak iz ivota u smrt postepen je i traje itavih godinu dana. Nasuprot
tome, prema katolikom shvatanju sve veze izmeu ovozemaljskog i zagrobnog ivota prekidaju se naglo,
odjednom, u samom trenutku smrti.

15
44. Kakve su razlike u formatu izmeu nemakih posmrtnih i komemorativnih oglasa, s jedne strane, i
srpskih i crnogorskih sa druge strane?

-Dok su u Nemakoj sve itulje veliki oglasi, u Srbiji i Crnoj Gori u dananje vreme meu njima dominiraju
mali oglasi.

45. Koji se neverbalni elementi javljaju u srpskim i crnogorskim posmrtnim i komemorativnim oglasima,
a koji u nemakim?

-A svim srpskim i crnogorskim novinama obavezno postoji fotografija preminulog ,crni rub je u Srbiji vezan
samo za umrlice velikog formata, dok su u crnogorskoj Pobjedi njime uokvirene sve umrlice. Od neverbalnih
simbola u Srbiji se srecu jo i krst i petokraka zvezda. nemake itulje nikada ne sadre fotografiju preminulog,
ali zato pored crnog ruba gotovo uvek imaju i neki sloeniji neverbalni elemenat, kao to su npr. krst, golubica,
sklopljene ake, polomljeno klasje, rua itd.

46. Kakav je odnos prema izrazima oseanja u tradicionalnoj ruralnoj, a kakav u graanskoj kulturi, i
kako se to odraava na konvencionalne izraze oseanja u srpskim, crnogorskim i nemakim posmrtnim i
komemorativnim oglasima?

-Na selu su uobicajena naricanja, tuzbalice dok se u gradovima ispoljavanje emocija u javnosti smatra
neprikladnim. Ljudi dolazeci iz ruralnih predela u gradove sa sobom nose i svoje tradicije i tuzbalice i naricanja
prelaze u pisanu formu u vidu novinskih oglasa.

47. Kakav je odnos prema iskljuivanju socijalnog okruenja (rodbina, prijatelji, poznanici, kolege, itd)
sa sahrane i drugih pogrebnih sveanosti u Nemakoj, a kakav u Srbiji i Crnoj Gori

-U Srbiji i Crnoj pogreb se doivljava kao drutveni dogaaj na kome je prisustvo svih srodnika, ali i prijatelja i
saradnika preminulog dobrodolo, tj. praktino obavezno. U Nemakoj je relativno est sluaj to da se o smrti
bliske osobe javnost obavetava tek nakon sahrane

48. Zato se u nemakim novinama relativno mnogo obavetenja o smrtnom sluaju objavljuje tek
naknadno, posle sahrane, dok u Srbiji i Crnoj Gori to nije sluaj?

-Teznja za mirom i privatnoscu, i u slucajevima kada je preminuli sahranjen daleko od mesta iz kog potice

49. Iz kojih razloga se posmrtni oglasi u Srbiji ponekad objavljuju tek nakon sahrane, tj. Zato se
socijalno okruenje iskljuuje sa sahrane

-Raznovrsni privatni motivi nepoznati itaocima: stare osobe bez prijatelja, poznata osoba ibegavanje velikog
broja ljudi, sramotna smrt

50. Zato treba biti oprezan pri analizi uticaja drutvene realnosti na obrasce tekstualzacije

Pri pokuaju da se jezike razlike objasne kulturnim,treba imati u vidu okolnost da kontrastivna lingvistika jo
uvek ne raspolae ni koherentnom teorijom, a ni metodama neophodnim za takvu vrstu istraivanja

16
 Peta tema: Usvajanje jezika i kulture

1. U emu je vanost jezika za prenoenje kulture?

- Nema kulture bez jezikog izraza, niti jezika bez kulture.

- U tome to se socijalizacija vri putem jezika. Jezik prenosi kulturu ije poznavanje omoguava pojedincu da
postane kompetentan/ prihvaen lan drutva.

2. Navedite drutvene situacije u kojima dete ispoljava svoje jeziko umee.

- U komunikaciji sa roditeljima, sa sredinom, kada neto trai, pokazuje objekat, ili neto daje.

3. Navedite tri najznaajnije teorije o usvajanju jezika.

- Nativistika, bihevioristika i kognitivistika.

4. Po bihevioristikom pristupu jezik se usvaja na sledei nain...

- Dete sluajno emituje prve glasove ili podraava govor drugih, a ovi se potkrepljenjem mogu oblikovati i
uvrivati - da iz njih nastane bogatstvo govora. (imitacijom stimulusa iz okoline)

5. Argumenti kojima se osporava shvatanje da se jezik usvaja iskljuivo imitacijom su...

- Deca nigde ne mogu da uju oblike kakvi su, na primer, konjovi, hoem i sl., niti je neko mogao da ih naui
upotrebi takvih oblika.

- Govor odraslih je loe formulisan, nije celovit, izmenjen je u govoru sa decom.

6. Po nativistikom pristupu dete usvaja jezik na sledei nain...

- Jezika sposobnost je uroena. Jezik se posmatra kao sloena, specijalizovana vetina koja se kod dece razvija
spontatno. Dete poseduje uroene jezike univerzalije, skup sintaksikih, semantikih, fonolokih obeleja
jezika.

- Putem interakcije sa sredinom aktiviraju se uroene jezike sposobnosti i mentalna gramatika koja lei u
osnovi znanja pojedinanih jezika (univerzalna gramatika je zajednika za sve jezike). Nativisti pretpostavljaju
da postoji jedan apstraktan ureaj za usvajanje jezika koji omoguava detetu da usvoji bilo koji prirodan jezik.
Jezik se kod dece razvija spontano bez svesnih napora i formalnih instrukcija.

7. Argumenti kojima nativisti potkrepljuju svoju teoriju su...

- Svaka reenica koju neko proizvede je potpuno nova kombinacija rei (to znai da mozak mora da sadri
program za formiranje neogranienog skupa reenica iz ogranienog skupa rei).

Dete razvija gramatiku brzo i bez formalnih instrukcija.

Dete naui da govori za relativno kratko vreme (3 - 4 godine).

Za to mu je potrebna minimalna podrka okoline (da uje govor).

17
8. Po kognitivistikom pristupu dete usvaja jezik na sledei nain...

- Mora da postoji bioloka predispozicija za usvajanje jezika.

- Razvojem optih saznajnih sposobnosti (dakle, vaan je uticaj kognitivnog razvoja)

9. Uloga inputa, prema nativistima je da...

- kao neposredno lingvistiko iskustvo aktivira parametre univerzalne gramatike specifine za odreeni jezik
koji dete usvaja.

- Input je nain na koji sredina ili roditelji priaju sa detetom da bi aktivirali odreene parametre u detetovoj
"univerzalnoj gramatici" koji su specifini za taj jezik.

10. Neke osobine inputa, prema nativistima, su...

- Uproavanje vokabulara i reenica, krae reenice, visoki tonovi, ponavljanje, deminutivi, vokativ, usporena
i prenaglaena intonacija.

+ frekventnost, jednostavnost, uoljivost i nedvosmislenost

11. Nativisti smatraju da roditeljski/starateljski jeziki input ima znaaj za usvajanje nekih aspekata
jezika, i to: ...

- gramatika.

- samo specifinih odlika tog jezika, a ne odlika koje su univerzalne za sve jezike.

12. Navedite obeleja prilagoavanja starateljskog govora malom detetu.

- Naglaena intonacija, korienje deminutiva, jednostavne i kratke reenice, spor govor, esta upotreba "hvala"
i "molim".

- Ponavljanje i parafraziranje sa upitnom intonacijom, postavljanje pitanja tako da dete treba da doda
informaciju koja nedostaje (ta mama dri u ruci? pokazuje kolae)

13. Navedite primer/osobinu protokonverzacija.

- Neverbalno slaganje, neslaganje deteta (klimanje glavom, odmahivanje, osmesi) se verbalno prikazuju
(verbalizuju??) od strane majke.

14. Kada obino prestaje prilagoavanje?

- Kada dete postane kompetentan sagovornik.

15. Etno i antropolingvistika istraivanja prilagoavanja koriste najee sledeemetode.

- Metodu opservacije i formalno i neformalno nabrajanje interpretacija i miljenja lanova neke kulture.

18
16. Prednost i mana prouavanja i objanjavanja sopstvene kulture se ispoljavajutako to..

- Prednost: moemo da primenimo kulturni okvir za tumaenje ponaanja roditelja i dece na nau sopstvenu
drutvenu grupu. Dovoljno smo socijalizovani da to uradimo, da tumaimo ponaanja, motive...

-Mana: Ne moemo da izdvojimo i uinimo eksplicitnim ove kulturne principe.

17. Dva osnovna modela prilagoavanja jezika i kulture su...

- Jezika lokalizacija i globalizacija.

-Interakcija roditelja i deteta je kulturno odreena i komunikacija dete-sredina, tj. proces socijalizacije

18. Situaciono, materijalno i bihevioralno prilagoavanje u kulturi amerike srednjeklase ispoljava se

tako to...

- Fiziki razmetaj domainstva, gde unutranji i spoljanji zidovi ograniavaju socijalnu interakciju, stavljanje
bebe na tiho mesto da bi se obezbedio dobar san, baby-proofing (izolacija), kupovina hrane, obue, igraaka za
bebu, majka odrava kontakt oima sa detetom, obraa mu se direktno

19. Uloga odraslog i deteta u komunikaciji u SAE kulturi se najee menjaju tako tose stepen
kompetencije prilagoava. Objasnite kako.

- Uloga deteta i odraslog u komunikaciji: odrasli uproavaju govor kako bi ga prilagodili verbanoj
kompetenciji koju smatraju da dete poseduje. Roditelj potom bogato interpretira deije rei, to znai da im
pripisuje vee znaenje nego to zapravo imaju. Odrasli uestvuje u vrenju zadatka zajedno sa detetom, ali ga
pokazuje kao detetov uspeh, dostignue.

20. Situaciono, materijalno i bihevioralno prilagoavanje u kulturi Kalulija ispoljava setime to

- Kaluli ive u ogromnoj kui bez unutranjih zidova koja je sklonite za celo selo i u okviru te kue neke
porodice mogu izdvojiti svoje odaje. Dete se ne tretira kao sagovornik, majke nikada ne ostavljaju dete samo ili
sa drugim odraslima i uvek odgovaraju na zahteve deteta (kada plae, ponude mu da sisa).

Trijadika komunikacija (majka-dete-trea osoba): ne gledaju direktno u bebu jer se direktan kontakt oima
smatra vetiarenjem.

21. Navedite obeleja jezikog inputa u Kaluli kulturi.

- Dok ne progovori, malo jezikog lingvistikog inputa je upueno detetu, osim imperativa, retorikih pitanja i
pozdrava. Ali to ne znai da je jeziki svet oko deteta siromaan, ve da se dete ne smatra sagovornikom.

22. Kaluli majka smatra da dete mora da naui da govori jasno jer treba da postane kompetentno i
nezavisno i da koristi zreo jezik kako bi postalo deo drutvene grupe.

19
23. Situaciono, materijalno i bihevioralno prilagoavanje u samoanskoj kulturiispoljava se time to...

- Dete odrasta u velikoj porodici sastavljenoj od nekoliko domainstava koje vodi jedna ili vie osoba koje
imaju neku titulu i veoma su potovane. Brigu o deci vode druge mlae osobe, a ne majka. Majka nareuje
drugima koji su nieg ranga da vode rauna o detetu. Oni to ne ine spontano ve samo kada im se naredi.
Tipine kue nemaju unutranje ni spoljanje zidove, pa se dete uputa u konverzaciju i sa osobama unutar i van
kue. Trijadika interakcija (majka-dete-trea osoba).

24. Navedite obeleja jezikog inputa u samoanskoj kulturi.

- Jezik koji se upuuje detetu je u obliku pesme ili ritmikih vokalizacija, visok, nean ton glasa. Deca nisu
uesnici u komunikaciji i odrasli se obraaju nekom drugom lanu domainstva, a ne direktno deci.

25. Do simplifikacije u govoru dolazi ne samo u obraanju bebama, ve i...

- U razgovoru sa strancima, obraanju hendikepiranim osobama. (Kompetentni govornici jednog jezika

uproavaju govor kako bi ih razumeli oni koji ne poznaju jezik u dovoljnoj meri)

26. Navedite verovanja koja uslovljavaju pojave ekspanzija, reformulacije ukomunikaciji odrasli-dete u
kulturi amerike srednje klase.

- Srednja amerika klasa veruje da se ekspanzija, tj. reformulacija u komunikaciji odraslih javlja kaoodgovor na
nekompetentnost sagovornika (bilo da se radi o deci ili hendikepiranim osobama), itava kultura veruje da treba
teiti razumevanju, formulisanju i proveri hipoteza (interpretacija i pogaanje).

27. Navedite verovanja koja uslovljavaju nepostojanje ekspanzija, reformulacije ukomunikaciji odrasli-
dete u kulturi Kalili ili Samoa.

- Samoanska kultura ne voli pogaanja i smatraju da teret razumevanja snosi dete, a ne odrasli lanovi drutva.

-Kalili veruju da niko ne moe da zna ta neko drugi misli, bez obzira na godite i status i zato ne pogaaju ta
dete eli da kae.

28. Objasnite razlike izmu dijadike i trijadike komunikacije kako se ispoljavaju u tri kulturna modela

dijadika komunikacija komunikacija odrasli-dete, bez posrednika, dok je trijadika sa, uslovno reeno,
posrednikom, jer ako dete neto trai od majke ona kae starijem detetu da to uradi. Bar sam ja to tako shvatila

29. Navedite neke tipine iskaze/govorne inove koje staratelji (majka, braa, sestre) upuuju deci u
Kaluli kulturi, samoanskoj kulturi.

-U Kaluli kulturi ako dete dohvati neto to ne treba, postavljaju im retorika pitanja: Ko si ti?, Jel to tvoje?

- U samoanskoj kulturi kada dete pocne da puzi obracaju mu se direktno sa dodji i drugim kratkim izrazima

20