Praktina primena zdravstvenog vaspitanja u pojedinim jedinicama zdravstvene zatite i u zajednici

Primenom odgovarajuih mera promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja u zdravstvenoj zatiti moe
se znaajno smanjiti rasprostranjenost i usporiti progresija veine oboljenja i zdravstvenih problema
savremenog drutva. Zato su, promocija zdravlja i vaspitanje za zdravlje, prema Zakonu o zdravstvenoj
zatiti, kljini elementi pruanja zdravstvene zatite stanovnitvu, kao i sastavni deo profesionalnog rada
svih zdravstvenih radnika.

Zdravstveno vaspitanje kao primarna prevenicija spreava nastanak faktora rizika odgovarnih za pojavu
oboljenja. Preventivnim programima afirmie se zdrav nain ivota sa edukcijom o pravilnoj ishrani,
fizikoj aktivnosti i borbi protiv stresa. Podizanje nivo line i opte higijene, kao i nivoa zdravstvene
kulture generalno, motivacija pojedinca i zajednice da uvaju i unapreuju svoje zdravlje, uz podizanje
nivoa kvaliteta ivota individue i zajednice da uvaju i unapredjuju svoje zdravlje uz podizanje nivoa
kvaliteta ivota individue i zajednice su osnovni zadaci zdravstvenovaspitnog rada u okviru primarne
prevencije. Kao sekundarna prevencija ono pomae da ovek naui da ivi sa svojim hroninom boleu,
da voju bolest ,,dri pod kontrolom i da spreava mogue komplikacije. U okviru tercijalne prevencije
zdravstveno vaspitini proces pomae da se maksimalno angauju preostali potencijali oveka kod koga
postoji jedan iverzibilni proces.

Zdravstvenovaspitni program je u prvom redu sastavni deo plana i programa zdravstvene zatite i
zdravstvene slube, a samim tim on prolazi kroz odgovarajue faze progrsmskog rada.

Prva faza- upoznavanje sa situacijom u zajednici- podrazumeva sagledavanje zdravstvenovaspitnih

pproblema na teritoriji za koju se programira zdravstvenovaspitna aktivnost. Ovo se sprovodi korienjem
podataka dobijenim procenom zdravstvenog stasnja stanovnitva i dopunskim informacijama o
stavovima, navikama obiajima koji se prikupljaju anketnim istraivanjem. U okviru ove faze organizacije
zdravstvenogvaspitnog rada neophodno je preduzeti sledece:

-prikupljanje i analiza socio-ekonomskih i zdravstvenih podataka o stanovnitvu

-prikupljanje i analiza podataka o riziko faktorima koji direktno ili indirektno utiu na pojavu problema

-utvdjivanje veliine (rasprostranjenosti) problema

- utvrdjivanje nivoa opte informisanosti populacije o problemu koji je predmet kampanje

-procena znanja stanovnitva i zdravstvenih radnika o problemu za koji se kampanja radi

-analiza resursa zajednice

Drufa faza-definisanje prioriteta i ciljnih grupa. Ima zadatak da se na osnovu prikupljenih podataka
postavi dijagnoza zdravstvenog satnja stanovnitva i ,,edukatvna dijagnozta ,, Pri tome se izdvajaju i
prioritetni zdravstveni problemi. Osnovni zadaci ove faze su
-definisanje preioriteta kroz analizu riziko faktora , zdravstvenog stanja, okruenja i nivoa znanja
stanovnotva (ciljne grupe)

- ciljne grupe mogu biti: roditelji, deca, nastavnici i uitelji, osblje skole, mediji, zdravstveni radnici...

-definisanjem odgovarajuih kanala komunikacije (mediji, zdrasvtevni radnici, obrazovni sistem)...

Istrivanje znanja, stavovi i ponaanja mogu nam dati odgovor na pitanja koji kanali komunikacije i
pristupi promocije zdravlja odgovaraju naoj ciljnoj grupi.

-analiza osoblje koje e uestvovati u kampanji

-formiranjem fokus grupe (istraivaka tehniika za testiranje planova i istraivanje stavova ciljen grupe)

Trea faza- izrada programa kampnje, u skladu sa specifinim problemima definisane teoritorije. Pri
tome se odreuje metod rada, kadrovi koju u tome uestvuju i sredstva koja e se koristiti. Ova faza
obuhvata:

1 definisanje optih ciljeva kampanje

2 izbor aktivnosti koji e biti sastavni seo kampanje. Aktivnosti emo odabrati na osnovu analize
programam, ciljanih grupa i najprikladnijih kanala komunikacije. Kanale kominikacije biramo u odnosu
na ciljne grupe. To mogu biti

-mediji

-kola

-zajednica

3 Definisanje metodolokih pristupa (mogu se koristiti individualne i grupne metode)

4 Definisane sadraja pojedinih aktivnosti (kljune poruke, priprema promotivnih materijala, prirprema i
testiranje edukativnih materijala, priprema plana i programa edukacije u skladu sa odabranom
metodom).

5 Izbor aktivnosti za mobilizaciju zajednice:

-pravljenje plana za informisanje stanovnitva o tome da je poela kampanja i o tome gde mogu dobiti
najnoviju informaciju i edukativni materijal,

-planiranje mediske kampanje putem spotova, oglasa, radio saoptenja, postera.

-planiranje mediskih dogadjaja

-planiranje aktivnosti koje e stimulisati bolju komunikaciju izmenju roditelja i zdravstvenih radnika

-planiranje aktivnsti koje e osigurati angaman elniih ljudi u zajednici.

6 pravljenje plana podrazumeva:

-izbor nosioca aktivnosti-

-odredjivanje vremenskog roka trajanja aktivnosti

-definisanjen sadraaja aktivnosti

-odredjivanje mesta odravanja aktivnosti

-definisanje potrebnih finansiskih i ljudskih resursa

7 Odredjivanje vremenskog roka trajanja kampanje

8 Planiranja aktivnosti partnerskih organizacija ili tela koja e uestvovati u kampanji

9 Utvrdjivanjem indikatora kojim e te se rukovoditi u kampanji

10 Planiranje resursa koji vam stoje na raspolaganju

-potrebna finaniska sredstva

-postojea finansiska sredstva

11 Planirane aktiivnosti za prikupljane donacija ili poklona u naturi

etvrta faza implementacija programa kampanje. Svi predvidjeni kadrovi uz uee drugih inilaca u
zajednici (pojedinci, kola, mesne zajednice) pristupaju realizaciji programa

Peta faza Evaulacija odnosno ocena kampanje. Podrazumeva kritiki osvrt na efekat postignut
sprovedenim merama. Ova faza je vana jer se na osnovu nje vri reprogramiranje, odnosno, menjanje
aktivnosti predvidjenih programom koji ne daju odgovarajue rezultate. U okviru ove faze trae se
odgovori na sledea pitanja:

ta je postignuto, ta nije postignuto?

Koliko je ljudi prihvatilo kampanju i aktivno se prikljuilo?

Kako iskoristiti dobijene informacije kao smernice za budue aktivnisti

Koliki je broj uesnika izrazio spremnost da uestvuje u koaliciji za nastavak promotivnih aktivnoasti?

Danas je postalo jasno da kurativna medicina nije u stanju da rei brojne zdravstvene probleme.
Ponaanja pojedinca i zajednice ukljuuje znaajne faktore rizika vezane za te probleme, i postoji sve
vee uverenje da je zdravstveno vaspitanje glavno orue u menjanju tog ponaanja. Ako se podje od
injenice da se zdravlje unapredjuje kroz postizanje nivoa higijene, uslova stanovanja, naina ishrane,
planiranje porodice, i zatite majke i dece, onda je jasno zato zdravstveno vaspitanje ima kljunu ulogu
u tome. Medjutim, u obrazovanju zdravstvenih radnika naroito na visokom nivou, zdravstvenovaspitni
saraj jo uvek nisu nasli odgovarajue mesto. Da bi se to postiglo treba zauzeti stav da zdravstvena
znanja treba da budu sastavni seo kulture svakog pojedinca, a to se moe postii samo ako ono postane
sastavni deo opteg obrazovanja.