1.

PLANIRANJE ZDRAVSTVENOG VASPITANJA

2. DETERMINANTE ZDRAVSTVENOG VASPITANJA
3. SEDAM (7) PRINCIPA EDUKACIJE

Prof.dr Divna Kekuš

21.11.2020.
PLANIRANJE I SPROVOĐENJE ZDRAVSTVENOG
VASPITANJA

U svim zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zdravstvene

zaštite
U svim predškolskim i školskim ustanovama, na fakultetima i
visokim školama
Radnim organizacijama
Sa porodicom, grupama, pojedincima
Raznim udruženjima u zajednici
Nevladin sektor....................
........Zdravi, bolesni, oporavljeni , pod rizikom.........
PLANIRANJE II SPROVOĐENJE
PLANIRANJE SPROVOĐENJE ZDRAVSTVENOG
ZDRAVSTVENOG
VASPITANJA
VASPITANJA
• DETERMINANTE ZDRAVSTVENOG VASPITANJA – METNEKI
''gde''.
• Potrebno je odgovoriti na sledeća pitanja:

''ko'', ''šta'', ''zašto'', ''kome'', ''kako''

''Zdravstveno vaspitni program označava niz aktivnosti

edukativnog karaktera kako u zdravstvenoj službi
tako i u zajednici, koje utiču na ponašanje
u vezi sa zdravljem''
 Treba utvrditi ko je od stručnjaka
''KO''? NOSILAC nosilac zdravstveno vaspitnog
programa;

Podrazumeva aktuelne teme iz

''ŠTA''? SADRŽAJ sadržaja zdravstveno vaspitnog
programa;

Uvek odrediti vaspitni i obrazovni

''ZAŠTO'' ? CILJ
cilj;

Odrediti jasno kome je namenjeno

PREDMET zdravstveno vaspitanje, kojoj
''KOME'' ?
rada populacionoj grupi;

Predstavlja način na koji se

NAČIN, prenosi zdravstveno vaspitni rad,
''KAKO'' ?
PUTEVI koje se metode i zv sredstva
koriste u radu.
PLANIRANJE- FAZE
FAZE
zdravstveno vaspitnog programa
 I faza PRIPREMA
- obuhvata pripremu i planiranje zdravstveno vaspitnog rada

OPŠTI PRINCIPI
Planiranje se mora sprovesti uz primenu osnovnih principa na
kojima se zasniva donošenje zdravstveno vaspitnog programa:

 Zdravstveno vaspitni program je sastavni deo

dugoročnog programa razvoja zdr. zaštite i zdr.službe.
Osnova za planiranje - za pojedince, porodicu, grupu ili
zajednicu;
 Nosilac zdravstveno vaspitnog programa je zdr.služba uz
aktivno uključenje građana i organizaciju zajednice
 Pored zdravstvene službe, uključuju se ostale stručne i
društvene organizacije kao pomoć;
 Programom mora biti predviđena struktura kadrova i
oblici edukacije;
 Zdravstveno vaspitni program mora obuhvatiti sve
zdravstvene ustanove na svim nivoima zdravstvene
zaštite;
 Program mora da predvidi sadržaj i metodologiju
rada.
 PRIPREMA
• snimanje osnove
• analizu osnove i izdvajanje prioritetnih problema
• izradu programa
• sprovođenje programa
• evaluaciju.
 IZRADA PLANA OBUHVATA

• sadržaj i teme,
• izvođače programa - voditelje aktivnosti,
• populacionu strukturu,
• planirana sredstva zdravstveno vaspitnog rada,metode i sredstva
• vremenske termine kao i mesto rada,
• finansiranje,
• dinamiku rada.
 II FAZA
Rukovodilac programa- koordinator rada svih učesnika, prati
rezultate i ukazuje na propuste.
striktno se pridržavati rokova,
poštovati vreme planirano za pojedine delove zdravstveno vaspitnog
rada,
primeniti planirane metode rada,
upotrebiti planirana sredstava zdravstveno vaspitnog rada,
imati odgovornost za troškove,
sprovoditi kratke evaluacije.
 III FAZA - EVALUACIJA
• Evaluacija efektivnosti –
kakav je rezultat postignut u odnosu na postavljeni cilj.

• Evaluacija efikasnosti –
koliko je resursa (sredstva, vreme, rad) utrošeno u odnosu na cilj.

• Evaluacija kvaliteta –
u kojoj meri su aktivnosti zdravstvenog vaspitanja u skladu sa
standardima kvaliteta
Savremeni termin koji se danas koristi je ''Vrednovanje
ishoda''.
FINALNA - krajnja ili ishodna evaluacija sprovodi se po završenom radu i mora
obuhvatiti i dati odgovore na pitanja:

1. Kako smo utvrdili i došli do rezultata da je promena koju smo postigli

rezultat primenjenog programa?
2. Takođe treba odgovoriti na pitanje šta se događa ako evaluacija pokazuje da je
program neuspešan?
3. Potrebno je napraviti komparaciju postavljenih i ostvarenih ciljeva i
4. Uraditi pisani izveštaj, doneti zaključke i određene predloge.
• Metode i sredstva

• Kasnije ćemo obradjivati

Edukacija pacijenata dimenzije
• SPROVOĐENJE ZDRAVSTVENE EDUKACIJE
• Postoje tri vrste specifičnih ciljeva zdravstvene edukacije i oni
obuhvataju:
• da se pacijent/klijent nauči
• da razvije osećaj
• da nauči da to radi odnosno čini (sticanje veština)
VEŠTINE SE UČE, A SPOSOBNOSTI SE STIČU

Učenje + razvijanje osećaja + činjenje

Odgovoriti:
Koje učenje? Kako razviti osećaj?
Kako edukovati?

Potrebne su posebne metode uz ZV sredstva

Postoji sedam dimenzija zdravstvene edukacije:
(primarna, sekundarna i tercijarna)

1. Zdravlje, a samim tim i zdravstvena edukacija bavi se kompletnom

osobom i obuhvata njen fizički, mentalni, društveni, emocionalni i
duhovni aspekt.
2. Zdravstvena edukacija je proces za celi život, koja pomaže ljudima da
se menjaju i prilagođavaju u svim stadijumima života.
3. Zdravstvena edukacija se bavi ljudima i po pitanju zdravlja i bolesti,
zdravih i hronično obolelih i onesposobljenih u smislu podizanja
zdravstvenog potencijala
4. Zdravstvena edukacija je usmerena ka pojedincima,
porodicama kao i celim zajednicama

5. Zdravstvena edukacija se bavi ljudima da pomognu sami

sebi i da pomažući drugima stvaraju bolje uslove za svakog
pojedinca i učine zdrav izbor - ''najlakši izbor''.
6. Zdravstvena edukacija uključuje formalan i neformalne vidove
podučavanja i učenja uz korišćenje različitih zdravstveno vaspitnih
metoda
7. Zdravstvena edukacija kroz ostvarenje svojih ciljeva utiče na promenu
stavova, promene ponašanja kao ina društvene promene.
• Kombinovanje više metoda zdravstveno vaspitnog rada
predstavlja viši kvalitet zdravstvenog vaspitanja.
• U primeni zdravstveno vaspitnih sredstava veoma je važna
poruka koja se šalje.
• Poruka je osnovna pojmovna kategorija u
zdravstvenom vaspitanju.
• Porukom se iskazuje predlog, sugestija, pouka i
usmerenje u sticanju, usvajanju, prihvatanju i
praktičnoj primeni određenih znanja.
EFEKAT METODA i sredstava koje se
koriste
• Najbolja je kombinacija više metoda jer čini
zdravstveno vaspitanje kreativnijim, povećava
motivaciju, povećava razumevanje, prihvatanje i
sticanje veština. Značaj određenih metoda
izražen je u procentima na sledećoj tabeli
predavanje 5%

čitanje 10%

audiovizuelno predstavljanje 20%

demonstacija 30%

diskusija 50%

igranje uloga 70%

podučavanje drugih 90%