Seminarski rad Organizacija UN

Uvodno izlaganje
Ujedinjene nacije (UN) su meñunarodna organizacija koja se deklariše kao „globalno
udruženje vlada koje sarañuju na polju meñunarodnog prava, globalne bezbednosti,
ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti“. UN je 1945. osnovala 51 država,
ukinuvši Ligu naroda.

Počev od 2006., 192 zemlje su članice Ujedinjenih nacija, uključujući sve

meñunarodno priznate nacije, osim Vatikana (koji je odbio članstvo, i ima status
posmatrača), Kukovih ostrva, Palestine (koja ima status de facto države, ali još
nije pravno priznata), Nijuea (čijom spoljnom politikom rukovodi vlada Novog
Zelanda) i Republike Kine (čije je članstvo ukinula Narodna Republika Kina 1971).
Palestina i Vatikan imaju parlamentarne posmatračke misije pri UN.

Iz svog sedišta u Njujorku, zemlje članice UN i njene specijalizovane agencije

upravljaju i odlučuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se
održavaju svake godine. Organizacija je podeljena na administrativna tela, kao što
su Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija,
Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, Starateljski savet Ujedinjenih
nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i Meñunarodni sud pravde, kao i tela koja
se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao što su SZO i UNICEF.
Najpoznatija javna ličnost UN je Generalni sekretar, a na toj dužnosti se danas
nalazi Ban Ki Mun.

1
Seminarski rad Organizacija UN

Zaključak
Ujedinjene nacije su osnovane po završetku Drugog svetskog rata od strane sila
pobednica s nadom da će delovati u cilju sprečavanja konflikta izmeñu nacija i
učiniti buduće ratove nemogućim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti.
Struktura organizacije na neki način i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je
nastala. Na primer, pet glavnih pobednica Drugog svetskog rata čine stalne članove
Saveta bezbednosti uz pravo veta: Sjedinjene Američke Države, Rusija (koja je
zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, i Narodna Republika
Kina (koja je zamenila Republiku Kinu).

U skorije vreme javljaju se sve jači zahtevi za reformisanjem Ujedinjenih nacija.

Ali postoji malo jasnoće, a još manje konsenzusa, o tome kako je reformisati. Neki
žele da UN igraju značajniju ili efikasniju ulogu u svetskim zbivanjima, dok drugi
žele da se njena uloga svede na humanitarnu. U 2004. i 2005, optužbe za pogrešno
upravljanje i korupciju koje se odnose na program nafta za hranu, za Irak pod
vlašću Sadama Huseina, doveli su do još jačih poziva za reforme.

Zvaničan program reforme je pokrenuo tadašnji Generalni sekretar Ujedinjenih nacija

Kofi Anan, nedugo pošto je započeo svoj prvi termin 1. januara, 1997. Reforme
uključuju promenu stalnog članstva Saveta bezbednosti (koji trenutno odslikava
odnos snaga iz 1945. godine); stvaranje transparentnijeg, odgovornijeg i
efikasnijeg birokratskog sistema, stvaranje demokratičnijeg sistema UN i uvoñenje
meñunarodne takse za proizvoñače oružja.

Kongres Sjedinjenih Američkih Država je pokazao delimičnu zabrinutost po pitanju

sprovoñenja reformi UN. Novembra 2004, stupio je na snagu zakon H.R. 4818 o
stvaranju dvopartijske komisije koja bi podnela izveštaj kongresu o tome kako
stvoriti UN efikasnijim u ostvarenju ciljeva njene Povelje. Komisijom, koja je
počela sa radom januara 2005, predsedavaju bivši predsedavajući Predstavničkog doma
NJut Gingrič i bivši voña većine u Senatu, DŽordž DŽ. Mičel. Juna 2005, komisija je
objavila izveštaj pod nazivom „Američki interesi i reforma UN: izveštaj komisije po
pitanju Ujedinjenih nacija,“[5][6] uz brojne preporuke kako da se poboljšaju UN.

18
Seminarski rad Organizacija UN Predstavnički dom Sjedinjenih Država je, 17. juna
2005, izglasao zakon kojim se budžetska izdvajanja za UN smanjuju na pola do 2008.
godine ako se ne ispune odreñeni kriterijumi. Ovo oslikava duži period žalbi na
antiamerički i antiizraelski lobi u UN, naročito izbacivanje Izraela iz više
ključnih agencija UN. Procenjuje se da SAD doprinose godišnjem budžetu UN sa oko
22%, što ovaj zakon čini potencijalno razarajućim za UN. Bušova administracija i
nekoliko bivših ambasadora SAD pri UN su upozorili da ovo može samo ojačati
antiamerička osećanja širom sveta i služiti na štetu trenutnim naporima za reformu
UN. Zakon je izglasan u junu 2005. Meñutim, veći broj vodećih senatora
republikanaca usprotivilo se zahtevu da doprinos SAD budžetu UN bude prepolovljen
ako UN ne ispune sve tražene kriterijume.

Septembra 2005, Ujedinjene nacije su organizovale Svetski samit koji je okupio

šefove zemanja većine država članica. Tadašnji generalni sekretar, Kofi Anan, je
predložio da se učesnici samita zajednički slože oko plana za reformu UN, izmenama
u meñunarodnom sistemu za mir i bezbednost, ljudska prava i razvoj, kako bi postala
sposobna za suočavanjem sa izvanrednim izazovima koji se postavljaju pred UN u 21.
veku. Ali nikakav dogovor nije postignut. Umesto toga, svetski lideri su se
dogovorili o uvoñenju postepenih reformi: stvaranje Mirovne komisije kako bi se
obezbedio centralni mehanizam za pomaganje zemljama koje se oporavljaju od sukoba,
potpisivanje sporazuma da meñunarodna zajednica ima pravo da se umeša kada vlade
zemalja ne uspeju da ispune svoje dužnosti te zaštite sopstvene grañane od svirepih
zločina, neodreñeno obećanje o stvaranju boljih institucija UN o ljudskim pravima i
sporazum kojim se više sredstava posvećuje nadzornim agencijama UN.

Iako su zemlje članice UN postigle malo u reformisanju birokratskog sistema, Anan

je nastavio da sprovodi reforme pod sopstvenom odgovornošću. Osnovao je kancelariju
za etiku, odgovornu za razotkrivanje novih finansijskih malverzacija i zaštitu
doušnika.

19
Seminarski rad Organizacija UN

Literatura • Filip Turčinović, Vitomir Popović, Meñunarodno javno pravo, Banja

Luka, 2007. • Milenko Krećo, Meñunarodno javno pravo drugo izmenjeno i dopunjeno
izdanje, Beograd, 2008. • Grupa autora, Opšta enciklopedija, BIGZ, Beograd, 2004. •
Rodoljub Etinski, Meñunarodno javno pravo, Novi Sad, 2007. • Smilja Avramov,
Meñunarodno javno pravo, Beograd, 1986. • Juraj Andrasi – Meñunarodno javno pravo,
Zagreb, 1970. • Zoran Radivojević – Meñunarodno javno pravo, Stručna knjiga,
Beograd, 1991. • www.google.com • www.b92.net

20
Seminarski rad Organizacija UN

Sadržaj

Uvodno
izlaganje .........................................................................
.......................................... 1 Nastanak i razvoj
UN ................................................................................
.................... 2 Sedište
UN ................................................................................
.................................... 4 Organizacija finansija
UN ................................................................................
............. 5 Ciljevi i aktivnosti
UN ................................................................................
.................. 6 Organizacija UN kao subjekta kontrole oružja i
razoružanja .......................................... 8 Mirovne
misije ............................................................................
.................................. 9 Ljudska prava kao razlog kreiranja
UN ....................................................................... 11
Humanitarna pomoć i meñunarodni razvoj uslovljen delovanjem
UN .......................... 12 UN kroz agencije i ogranke do globalnog
razvoja........................................................ 13 Sporazumi i
meñunarodno
pravo .............................................................................
.... 14 Uspesi i neuspesi UN u bezbednosnim
pitanjima ......................................................... 15
Zaključak .........................................................................
.................................................... 18
Literatura ........................................................................
..................................................... 20

21